Poštovana predsednice, uvaženi ministre, poštovani kolege narodni poslanici, u svom obraćanju govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Na početku, istakao bih da se predloženim izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji želi postići veća kontrola i efikasnost u poreskom sistemu Srbije.
Za šta se poslanička grupa SPS u celosti zalaže? Naša poslanička grupa posebno podržava predložene promene koje se odnose na činjenicu da će nadležni organi vršiti kontrolu poreskih obveznika i to dva puta mesečno i što će poreska uprava biti mnogo fleksibilnija u borbi protiv sive ekonomije. To će omogućiti izmene dosadašnje prakse, da u kontroli osim ljudi sa fakultetskom diplomom budu angažovani i ljudi koji su bez visoke stručne spreme, koji će, uveren sam, biti obučeni i spremni da taj odgovoran posao na najbolji način i obavljaju.
Pored toga, istakao bih i da dodatno elektronsko funkiconisanje poreske uprave kroz elektronsko podnošenje prijava u mnogome unapređuje, olakšava i ubrzava rad poreske uprave.
Gospodine ministre, juče ste u vašem izlaganju rekli da se ovde govori o redefinisanju kaznene politike. Naša poslanička grupa i ja se slažemo sa vama da neke kazne treba povećati, ali imamo jednu kaznenu odredbu poreske uprave, koja zabranjuje obavljanje delatnosti, posebno malim preduzetnicima, odnosno zatvaranje lokala na sedam, 10 ili 15 dana.
Smatramo da ovakva kazna ne doprinosi niti poreskom obvezniku, jer čovek gubi kontinuitet u poslu, gubi pravo na rad, a smatramo da možemo ovu kaznu zameniti novčanom kaznom tako da ovu kaznenu politiku ne treba primenjivati u praksi.
Takođe ste juče pričali o kreditiranju države, poreskih obveznika. Nekada je ova mera i dobra, nekada pomaže i državi, a i poreskim obveznicima. Međutim, ispustili ste iz vida da nekad i poreski obveznici kreditiraju državu, kao što znamo da je vraćanje PDV-a tek na 45 dana, a takođe, imamo i kreditiranje države posebno u građevinskoj industriji. O tome sam govorio kada je premijer držao sastanak sa građevinskim firmama, da građevinske firme kreditiraju državu time što plaćaju PDV na fakturisanu vrednost, a ne na plaćenu fakturu, tako da i tu poreski obveznici kreditiraju državu. Smatram da je ova mera dobra, ali mislim da je ova 10% veća kamata od referentne malo velika, ali će naša poslanička grupa podržati ovaj zakon.
Sa druge strane, čitajući predložene izmene, uočio sam uvaženi ministre nekoliko članova predloženih izmena koje bih voleo da vam dodatno objasnim. Jedna od njih je ovaj predlog zakona koji se tiče dostavljanja poreskih akata. O tome je govorila moja koleginica Suzana Spasojević juče i detaljno obrazložila. Ona je ovlašćeni predstavnik naše grupe. Podneli smo i amandman i smatram da bi Vlada trebala da prihvati ovaj amandman, a i ja ću da prokomentarišem malo o ovom članu zakona.
Naime, članom 14. ovog predloga zakona, koji se tiče izmena člana 36. važećeg zakona, definiše se način dostavljanja akata poreske uprave. Stavovi 3. i 4. ovog člana propisuju da se poreski akt smatra dostavljenim petnaestog dana od dana predaje poreskog akta pošti. Stav 10. istog člana propisuje kada se poreski akt smatra dostavljenim, što je u suprotnosti sa članom 24. stav 1. tačka 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim je propisano da poreski obveznik u skladu sa ovim zakonom ima pravo da zastupa vlastite interese pred poreskom upravom neposredno ili putem punomoćnika.
Naime, primedba u odredbi člana 14. stav 3. i 4. ovog predloga izmena zakona da se poreski akt smatra dostavljenim po isteku roka od petnaest dana od dana predaje poreskog akta pošti, odnosno stava 10. ovog člana da u slučaju kada se poreski akt smatra dostavljenim petnaestog dana od predaje poreskog akta, a u smislu stava 3. i 4. ovog člana.
Poreska uprava do petog u mesecu za prethodni mesec objavljuje na internet strani PIB poreskog obveznika kome je dostavljeno i izvršeno poresko rešenje, kao i broj poreskog akta čije je dostavljanje izvršeno. Time se narušava pravna sigurnost poreskog obveznika u smislu da isti ispunjava poresku obavezu o dospelosti dugovanog iznosa poreza plaćanjem istog, čime je narušena primena odredbi iz člana 4. stava 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim je propisano da je poreska uprava dužna da utvrđuje sve činjenice koje su bitne za donošenje zakonite i pravilne odluke, posvećujući jednaku pažnju činjenicama koje idu u prilog i na štetu poreskog obveznika.
Takođe, ovakvim izmenama zakona onemogućena je primena odredbi člana 133. Zakona o opštem upravnom postupku u smislu da stranka ima pravo da brani svoja prava i zakonom zaštićene interese, odnosno da poreski obveznik ispunjava svoju poresku obavezu plaćanja dugovanog iznosa poreza po dospelosti. Takođe se ne može dati pravo jednoj od strana u postupku, jer je članom 10. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano da poresko-pravni odnos predstavlja sa jedne strane odnos javnog prava koji obuhvata prava i obavezu u poreskom postupku poreske uprave, a sa druge strane, fizičkog odnosno pravnog lica kojim se utvrđuje, između ostalog, obaveza plaćanja poreza i sporednih poreskih davanja, što je omogućeno odredbom člana 36. stav 13. predloženih izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Shodno tome, zakonom se mora precizno urediti način dostavljanja poreskih akata, kao i tumačenje kada se smatra da je akt dostavljen poreskom obvezniku, a ne dati pravo poreskoj upravi da sama određuje način dostavljanja poreskih akata na koji druga strana u poresko-pravnom odnosu fizičko, odnosno pravno lice, ne može imati bilo kakav uticaj.
Onemogućavanjem prava poreskoj upravi da poreski akt koji nije dostavljen poreskom obvezniku može smatrati dostavljenim omogućilo bi se da se u upravnim sporovima izbegnu nepotrebna dokazivanja i odugovlačenja upravnog postupka u smislu dokazivanja dospelosti poreske obaveze i shodno tome obaveze poreskog obveznika da istu moli u zakonski propisanom roku.
Ovo je, gospodine ministre, vrlo važno jer mi imamo dosta siromašnih opština i dosta siromašnih mesta u kojima i ne postoji pošta. Onda imamo primer, kao što smo imali vanredne situacije, poplave. Imamo primer da je poreski obveznik na službenom putu, na bolovanju, u inostranstvu, tako da ne može da primi poreski akt, a teku mu rokovi. Zbog toga smo i podneli ovaj amandman i nadam se da će Vlada da ga prihvati.
Predložene izmene u članu 20, kojim se menja član 68. stav 1. tačka 3, su neprimenjive u praksi iz razloga što pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta u poreskoj upravi nisu sistematizovani poslovi poreske blagajne, pa postoji tzv. poreski blagajnik, odnosno ne postoji mogućnost plaćanja poreza shodno odredbi člana 68. stav 1. tačka 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, što upućuje na zaključak da za primenu predložene izmene ove odredbe zakona se mora promeniti i pravilnik o sistematizaciji radnih mesta u poreskoj upravi, kojim je neophodno sistematizovati poslove i zadatke poreske blagajne.
Pored toga, neophodno je izmeniti i odredbu člana 51. Zakona o porezu na dohodak građana, kojim je propisano da je preduzetnik dužan, nezavisno od način na koji se oporezuje, da sva plaćanja vrši preko tekućeg računa kod banke i da vodi sredstva na tom računu, uključujući i uplatu primljenog gotovog novca, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje platni promet.
Zakonom o platnom prometu uređeni su poslovi platnog prometa, kao i prava i obaveze banaka i klijenata. U članu 3. navedenog zakona propisano je da su pravna i fizička lica, koja obavljaju delatnost, dužna da za plaćanje u dinarima otvore tekući račun u banci, da vode sredstva na tom računu i da vrše plaćanja preko tog računa, a u skladu sa ovim zakonom.
Kada govorimo o sistematizaciji radnih mesta, ne samo u poreskoj upravi, imamo problem, jer imamo zakon kojim je zabranjeno zapošljavanje mladih ljudi do kraja 2015. godine. Tada bi džabe donosili i sistematizaciju radnih mesta kada te ljude ne možemo da zaposlimo.
Moj savet iz iskustva je da poreske uprave zaposle mlade stručnjake, jer znamo da u dosta opština, u dosta filijala poreskih uprava imamo na ovim poslovima dosta poreskih radnika koji imaju godine radnog staža i treba uključiti mlade ljude koji će učiti zanat. Zanat, kao što je poreski inspektor ili kontrolor je takođe zanat koji se uči, bez obzira da li ima fakultetsku diplomu ili nema.
Molimo vas da primenu zakona kojim je zabranjeno zapošljavanje do kraja 2015. godine ovde ne primenjujete i zaposlite mlade, školovane ljude koji će učiti zanat.
Još jedanput napominjem da će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati predložene izmene ovog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, danas u okviru rasprave o izveštajima koje Narodnoj skupštini podnosi Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog zanačaja i Zaštitnik građana, najviše bih pažnje obratio na izveštaj Poverenika za zaštitu informacija od javnog zanačaja.
Želim da pohvalim ovu instituciju koja omogućava dostupnost važnih informacija i transparentnost u radu državnih organa i institucija.
U tom smislu bih pohvalio izveštaj o kome danas raspravljamo. U svakom demokratskom društvu, podrazumeva se rad svih državnih organa i javnih funkcionera i on mora biti dostupan javnosti.
To se između ostalog obezbeđuje preko sredstava javnog informisanja, podnošenjem različitih izveštaja, gde su svi državni organi i funkcioneri dužni da obavljanje svojih dužnosti i javnih funkcija, učine javnim. To se odnosi i na narodne poslanike moje partije, mislim na SPS, kao i na druge članove SPS koji se nalaze na javnim funkcijama, međutim sve je više plasiranja dezinformacija i iskrivljenih slika u medijima o mnogim javnim ličnostima, a posebno je popularno iznošenje raznih detalja iz privatnog života javnih funkcionera od kojih mnogi nisu istiniti.
Mediji na ovaj način ne služe za informisanje, već, nasuprot tome, za dezinformisanje. U suštini, ovakvi tekstovi samo služe za podizanje nivoa tiraža i ostvarivanje lake zarade raznih medija.
Ovde vidim ulogu i značaj Poverenika, ali i Zaštitnika građana, koji trebaju da prepoznaju ovakve pojave i zaštite javnost, odnosno građane od senzacija na naslovnim stranama. I javne ličnosti i funkcioneri su građani i imaju pravo na svoje živote.
Jedna stvar jeste pisanje o aktivnostima javnih funkcionera, a druga stvar je iznošenje detalja iz njihovog privatnog života. Znate, i mi poslanici i svi ljudi koji se nalaze na javnim funkcijama imaju pravo na svoj privatan život.
S druge strane, veoma su česti i opasne zloupotrebe institucije Poverenika za informaciju od javnog značaja, pa po malo i Zaštitnika građana. Veoma često ne samo građani, već i nevladine organizacije, pa i političke stranke opterećuju svojim zahtevima Poverenika, a time i državne organe i lokalne samouprave koje su, po zakonu, dužne da po zahtevu daju tražene informacije. Ti zahtevi najčešće iziskuju duže pripreme velikog broja informacija za koje je lokalnim samoupravama potrebno ogromno vreme, ljudi i materijalna sredstva.
Ono što je očigledno jeste zloupotreba velikih broj neozbiljnih i nelogičnih zahteva kojima se potpuno urušava institucija, pružanje informacije od javnog značaja. Za to ima dosta primera širom Srbije. Navešću jedan iz moje opštine, iz opštine Surdulica.
Imamo problem da jedna politička stranka, namerno neću da kažem o kojoj se političkoj stranci radi da ne bi izazvao nepotrebne replike i gubljenje vremena ovde, ali ta politička stranka gotovo svakog dana podnosi zahteve opštinskoj Upravi za pristup informacija od javnog značaja i traži veliki broj informacija. Čak traže i projekte. Kako smo dužni da po zakonu odgovorimo, mi praktično zakonom omogućavamo da političke stranke postaju vlasnici arhiva i dokumentacija lokalnih samouprava i drugih državnih organa.
Smatram da je ovo neprihvatljivo i da treba razmisliti o zakonskom pristupanju, odnosno preciziranju informacija od javnog značaja da ne bi dolazilo da do svakodnevnih zloupotreba, što za nas iz lokalnih samouprava predstavlja višestruki problem.
Prvo, legalno prenosimo arhive i informacije u ruke fizičkih lica, političkih stranaka ili nevladinih organizacija, a time urušavamo i sistem. Kao drugo, veliki broj zahteva koji dobijaju lokalne samouprave zahteva veliko angažovanje stručnih službi i oduzima dosta vremena, pa i materijalnih sredstava, jer veoma često moramo da kopiramo i po nekoliko hiljada strana, da stručno i argumentovano odgovorimo na zahteve kakvog god sadržaja oni bili.
Bilo bi dobro kada bi Vlada omogućila primanja, ali kako znamo da po zakonu o broju zaposlenih ne možemo, i mi imamo problem kao i vi što imate o zapošljavanju novih radnika, bilo bi dobro da dozvoli primanje novih radnika koji bi radili samo o ovom slučaju.
Molim vas da o ovome posebno obratite pažnju, jer polako arhive opštinskih uprava javnih preduzeća prenosimo u prostorije nekih stranaka, nevladinih organizacija ili fizičkih lica.
Mi, poslanici SPS, podržaćemo sve izveštaje. Zahvaljujem vam se na pažnji što ste me saslušali.

Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, svoje današnje pitanje upućujem ministru finansija u vezi sa blokiranjem računa Kupa Evropa.
Pre nego što postavim pitanje, hoću prvo da pozdravim ove mere koje nova Vlada priprema za novo zapošljavanje, odnosno za olakšice za preduzeća koja zapošljavaju nove radnike.
Takođe, želim da kažem da ove olakšice neće mnogo da pomognu ako u ovoj državi nema posla. Sa dugogodišnjim privatnim iskustvom znam da preduzeća u Srbiji nisu propala zbog poreza i dažbina državi, već preduzeća nam propadaju zbog nedostatka posla i lošeg menadžmenta u tim preduzećima.
Ministre Krstiću, ovde je naša poreska uprava, odnosno poreska uprava Republike Srbije blokirala je jedno državno preduzeće i to nezakonito i to preduzeće se nalazi trenutno u tihom štrajku.
Pitam vas da li neko iz poreske uprave je stavio na papir koliko država gubi ako i dalje nastavi sa blokadom ovog preduzeća. Ovo je dug iz 2005, 2006. i 2007. godine. Preduzeće je u restrukturiranju. Radi se o državnom preduzeću. Znači, država može da naplati svoj dug od ovog preduzeća posle prodaje, odnosno iz cene prodaje preduzeća.
Koliko košta državu da danas 50 radnika odu na biro jer je preduzeće izmirivalo svoje obaveze? Znači, država mora da plaća socijalni program, 40-50 porodica ostaju na socijali, država ne ubira novac za socijalnu zaštitu, za penzionu, nema PDV-a. Eto kolika je šteta zbog bahatosti nekog pojedinca u poreskoj upravi.
Zbog toga ne bih voleo da vaš odgovor bude poreska uprava ili neka institucija je kriva. Tražim od vas da nam imenujete pojedinca koji je kriv za blokadu ovog preduzeća i za štetu koju trpi.
Ako vam kažem da ovo preduzeće trenutno ima četiri hotela i da normalno radi, plaća sve poreze i doprinose i da ga država blokira i drži u blokadi zbog bahatosti nekog pojedinca, za koga se nadam da ćete vi da utvrdite koje taj i da 50 radnika u jednoj siromašnoj opštini kao što je Surdulica ostanu bez posla, a mi ovde, kao što je i premijer rekao, da radimo i dan i noć da bi donosili zakone. Neko te zakone, ministre, treba i da primenjuje.
Moje pitanje za vas je: da li je razumno da se zbog namera i odgovornosti pojedinca u poreskoj upravi državno preduzeće silom drži u blokadi da bi se sigurno odvelo u stečaj? To je preduzeće koje je do dana blokade važilo za veoma uspešno. Sve svoje zakonske obaveze prema radnicima i državi, kao i prema dobavljačima je uredno izmirivalo.
Tražim od vas da vašim uticajem što pre odblokirate ovo preduzeće, da nastavi da radi, a država će svoj dug da naplati sigurno iz prodaje.
Kada sam se već javio, hteo bih da pitam u ove podsticajne mere zapošljavanja da li imate neke posebne olakšice za nerazvijene opštine u Srbiji? Kao što znate, imamo 47 nerazvijenih opština. Posebno me interesuje jug Srbije. Hvala vam i očekujem odgovore od vas.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, želim da podržim Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji o kojem danas raspravljamo, zbog toga što ima za cilj da ubrza proces restrukturiranja i privatizacije onih preduzeća koje imaju značajne dugove, pre svega, prema državnim poveriocima.
Ti dugovi koji nisu mali prilično usporavaju privatizaciju ovih preduzeća, od kojih je veliki broj blokiran zbog nemogućnosti da otplati svoj dug državnim poveriocima koji taj dug žele da namire sudskim presudama, koje podrazumevaju i prinudnu naplatu.
Činjenica je da ovakva situacija ne doprinosi bržem okončanju privatizacije i da ova preduzeća pritisnuta nalozima za prinudnu naplatu bukvalno ne mogu da prežive. Ne isplaćuju plate, otpuštaju radnike i, nažalost, proglašavaju stečaj. To ni za koga nije dobro, niti za državu, niti za radnike, niti za poverioce.
Rešenje koje se nudi ovim predlogom zakona ide u pravcu stvaranja nešto boljih uslova za brže okončanje brojnih postupaka privatizacije. Istina je da se predloženim rešenjem država i državni poverioci privremenu odriču namirenja svojih potraživanja prinudnom naplatom i to samo do okončanja restrukturiranja ili privatizacije.
Prinudna naplata dugova vrši se nakon prodaje preduzeća koja će namiriti svoja potraživanja nalozima ili na neki drugi način. Mnogi smatraju ovde da se država na ovaj način odriče dela svojih prihoda na koje ima prava na osnovu prinudne naplate svojih potraživanja.
Međutim, ja i moje kolege narodni poslanici smatramo da država ovakvim rešenjem ne gubi ništa. Naprotiv, ona će kao državni poverilac svoja potraživanja naplatiti po završetku postupka privatizacije i sigurno će ih naplatiti iz prodajne cene prema proceduri koja je propisana u zakonu.
Smatram da je ovakvo zakonsko rešenje dobra stimulacija koju država u ovom trenutku obezbeđuje brojnim preduzećima, koja su sada u postupku privatizacije a opterećena su dugovima državnih poverioca i gomilom sudskih naloga za njihovu prinudnu naplatu koja, nažalost, ne mogu da se izvrše.
Navešću kao ilustraciju preduzeća iz mog kraja koja ne mogu da završe posao privatizacije bez problema, iako imaju veoma dobre strane partnere. Na primer, imamo jednu proizvodnu firmu iz Surdulice koju želi da kupi italijanski partner, koji bi uložio čak 15 miliona evra u naredne tri godine, ali uslov ovog partnera je da preduzeće bude bez dugova, bez zatečenih sporova sa zaposlenima i uz prethodno sproveden socijalni program od strane države.
Kada bi država odložila ovom preduzeću prinudnu naplatu svojih potraživanja do okončanja privatizacije ono bi moglo mnogo jednostavnije da uđe u proces pregovaranja sa ovim stranim strateškim partnerom. Kao što su moje kolege malopre isto rekle – Srbija nema para, ali zato ima dosta proizvodnih hala, ima dobre i vredne radnike. Znači, investitorima, gospodine ministre, treba nuditi ovo.
Sličan primer je i sa jednim ugostiteljskim preduzećem u mom kraju koje je u društvenoj svojini, koje je pod velikim teretom duga državnih poverilaca i zbog koga mu preti stečaj. U ovom preduzeću je preko 40 radnika ostalo bez posla, ukoliko se u ovom trenutku sprovede postupak prinudne naplate. Ovo preduzeće radi, radnici primaju plate, država se namiruje, poreska uprava blokira ovo preduzeće iz nekog duga iz 2007. godine i od juče su radnici u štrajku. Zamislite, ministre, 40 radnih mesta, da Surdulica jedna nerazvijena opština ostane bez 40 radnih mesta, kada je na jugu Srbije svako radno mesto značajno.
Molio bih da se spreči blokada ovog preduzeća kako bi ovo preduzeće moglo da nastavi, jer se radi o državnom preduzeću i o državnom dugu. Zamolio bih vas da ovaj problem što pre rešite.
Zato, u ime većeg broja preduzeća iz mog kraja, koja imaju veliki teret nagomilanih dugova, pre svega, prema državnim poveriocima, predlažem da se ovaj zakon usvoji i na taj način obezbedi nešto povoljniji položaj u postupku privatizacije. Siguran sam da bi ovom predloženom merom svi dobili i država, investitori, preduzeća i njihovi radnici.
Poštovane kolege, predlažem da ovaj zakon podržimo. Zahvaljujem se što ste me saslušali.