Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Marija Jevđić

Marija Jevđić

Jedinstvena Srbija

Obaveštenja i objašnjenja

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani narodni poslanici, moje današnje pitanje upućujem Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu.

Naime, 3. novembra 2010. godine Kraljevo je pogodio strašan zemljotres. Koliko je bio jak govori podatak da je to jedan od najjačih zemljotresa koji je pogodio našu zemlju od kraja 19. veka od kada se meri seizmička aktivnost na ovim prostorima. Vi ste, gospodine predsedniče, mogli da se uverite u jačinu zemljotresa pošto ste među prvima te noći, kao tadašnji ministar unutrašnjih poslova došli u Kraljevo i ponudili svu neophodnu pomoć.

Posledice su bile ogromne. Stradale su dve osobe, oko 200 ljudi zadobilo je lakše telesne povrede, oštećeno je oko 16.000 kuća, 8.500 stanova, 33 škole i želim da pohvalim i tadašnjeg ministra prosvete, gospodina Žarka Obradovića koji je uspeo da do sledeće školske godine obnovi sve škole i da se đaci vrate u bezbedne i obnovljene škole. Nekoliko stotina privrednih objekata je tada oštećeno. Posledicu zemljotresa direktno je osetilo oko 80.000 Kraljevčana.

U poslednjih deset godina obnovljena su oštećena domaćinstva, izgrađena je nova infrastruktura, ali 16 stambenih zgrada i pet prizemnih kuća sa 360 stanova koji se nalaze u Dositejevoj ulici u Kraljevu još uvek nisu adekvatno sanirane. Tu je planirana urbana regeneracija naselja, koje je izgrađeno između 1947. i 1955. godine. Projektom je umesto sanacije planirano rušenje postojećih zgrada i izgradnja četiri nove zgrade sa 366 stanova.

Građanska dozvola za izgradnju je, prve zgrade sa 103 stambene jedinice, izdata je 2016. godine i radovi su krenuli 2018. godine. Završena je prva zgrada i tu nastaju problemi.

Razvojna banka Saveta Evrope trebala je da obezbedi grant od 300.000 evra za stručni nadzor, ali kako nije, grad Kraljevo je obezbedio nadzor koji su obavila naša javna preduzeća. Grad je izvršio izgradnju spoljne infrastrukture i sve što je bilo potrebno, ali je problem što su radovi na izgradnji grejnih instalacija urađeni u skladu sa projektom i temperatura na gornjim spratovima ne prelazi 17 stepeni.

Da ne bi nastao problem i prilikom izgradnje ostale tri zgrade, potrebna je pomoć Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu u vidu nezavisne ekspertize kojom bi se utvrdilo gde je nedostatak postojećeg projekta da ne bismo došli u situaciju da izgradimo još tri zgrade i da se javi problem kao kod prve zgrade, odnosno problem u grejanju na višim spratovima.

Moje konkretno pitanje je, može li da se ubrza izrada izveštaja i rešavanje nastalog problema, jer čitave porodice čekaju na useljenje, tačnije 106 porodica.

Kada govorim o izgradnji još tri zgrade koje se čekaju da se izgrade, tada govorim o još 260 porodica koje, još jednom želim da naglasim, žive u zgradama koje su izgrađene još 1947. godine sa zajedničkim kupatilom na spratu, u krajnje ne humanim uslovima.

Zato apelujem na ministarstvo da što pre utvrdi nastali problem, otkloni i omogući našim građanima dostojan život. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, moje današnje pitanje upućujem Ministarstvu za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu, odnosno ministarki Zorani Mihajlović.

Pitanje se odnosi na dugo očekivani Moravski koridor i ja sam u načelnoj raspravi, kada smo u Skupštini razmatrali poseban Zakon o Moravskom koridoru i ukazala na bojaznost građana sela koja se nalaze duž koridora, odnosno uz koridor koji prolazi kroz Kraljevo, odnosno pored Zapadne Morave, a to su sela Sirča, Oplanić i Morava, na njihovu bojaznost da im se ne ukine most koji ih je spajao sa njihovim njivama, sa druge strane Morave, pošto je prvim projektom to bilo i planirano.

Ministarstvo je izmenilo projekat, te je sada planiran most preko Morave i želela bih da iskoristim priliku da se zahvalim i resornom ministarstvu i samoj ministarki. Time je omogućeno da obrađuju svoje njive, olakšan im je život, i sama egzistencija njihova na selu.

Inače, put koji sada postoji kroz selo Sirča je napravljen još davne 1919. godine i napravio ga je tadašnji ministar u Kraljevini Jugoslaviji, Stevan Burmazović, inače Kraljevčanin i to je put koji nikada nije plavio bez obzira koliko su se puta meštani borili sa poplavama. Naravno, još jednom zahvalnost i samih meštana za razumevanje njihove potrebe da most ostane gde je i bio.

Moje pitanje danas glasi - da li je moguće i da li je izvodljivo da se u produžetku mosta nadogradi nadvožnjak? Taj nadvožnjak bi prelazio preko autoputa i time bi bio omogućen najbezbedniji i najbrži put, odnosno najbrža komunikacija sa gradom Kraljevom, kao i sa industrijskom zonom „Magnohrom“, gde inače u novootvorenoj fabrici „RVM kartonaža“ radi oko 100 ljudi iz samog sela Sirča.

U samoj industrijskoj zoni je planirano da uskoro počnu da rade još dve fabrike i taj nadvožnjak će mnogo značiti ne samo meštanima sela Sirča, Oplanići i Popovići, kojih ima oko šest – sedam hiljada, nego i budućim radnicima koji će početi da rade u novim fabrikama.

Nadam se da će Ministarstvo naći najbolje rešenje koje neće narušavati projekat izgradnje Moravskog koridora, koji je preko potreban ne samo Kraljevu, nego i celoj Raškoj oblasti, a da sa druge strane se pomogne i olakša našim građanima koji su odlučili da ostanu na selu i svojim radom ožive srpska sela. Hvala.
Poštovani predsedavajući, pitanje postavljam ministru Đorđeviću, ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Obraćam se u ime Organizacije osoba sa invaliditetom iz Kraljeva, a povodom donošenja zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom, na kojem već godinama radi radna grupa, ali se o ovom zakonu, po mom mišljenju, nedovoljno govori u javnosti. Ovo pitanje interesuje preko 500 organizacija koje okupljaju i rade sa više od 800.000 osoba sa invaliditetom u našoj zemlji i još više članova njihovih porodica.

Zakon bi trebao da omogući pravnu sigurnost i trajnu održivost reprezentavnih organizacija osoba sa invaliditetom koji se zbog finansijskih problema i neregulisanog pravnog statusa suočavaju sa problemom opstanka i javlja se potreba za ukidanje nekih od postojećih usluga koje pružaju svojim članovima zbog visokih materijalnih troškova.

Takođe, dodatnu potrebu za ovim zakonom predstavlja i činjenica da opstanak ovih organizacija zavisi od volje lokalnih jedinica samouprave, u smislu načina na koji će se finansirati rad organizacija, pa se usled razlike u ekonomskoj razvijenosti gradova i opština, ali i političke volje, javlja jaz u radu i statusu organizacija.

Činjenica je da je organizacijama osoba sa invaliditetom neophodan konkretan pravni akt, jer bi se na takav način stvorili direktni uslovi za poboljšanje položaja i prava osoba sa invaliditetom u našoj zemlji. Rešavanje pravnog statusa ovih organizacija u skladu je sa reformskim procesom unapređenja socijalne zaštite u Srbiji, a to bi takođe stvorilo i preduslove za razvoj usluge i sistema socijalne zaštite, kao i rešavanja mnogih pitanja od značaja za bolji kvalitet života građana i građanki sa invaliditetom.

Dakle, moje konkretno pitanje ministru Đorđeviću je kada će se Predlog zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom naći u skupštinskoj proceduri, jer mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je donošenje ovog zakona od velike važnosti za dalji rad i opstanak ovih organizacij, a samim tim od suštinske je važnosti za bolji položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji? Hvala.
Zahvaljujem.

Pitanje upućujem Ministarstvu za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, odnosno ministru Đorđeviću. Poštovani ministre, razlog zbog koga danas postavljam pitanje jeste problem nekoliko hiljada dece sa invaliditetom, čiji se roditelji, odnosno porodica suočavaju sa problemima i poteškoćama svakog dana. U 24% porodica, jedan od roditelja je morao da odustane od posla da bi se starao o detetu, jer je toj deci potrebna stalna nega i pažnja zbog čega roditelji nisu u situaciji da rade i ostanu bez prihoda.

Smatram da niko ne može da se smatra o detetu od samog roditelja i da trebamo da učinimo nešto da pomognemo tim porodicama. Podržavanje jednog roditelja i priznavanje tom roditelju statusa koji se priznaje hraniteljima, od izuzetne je važnosti za teško bolesnu ili decu sa invaliditetom, kojima je za oporavak i dostojanstven život preko potrebno da ostanu da žive u svom prirodnom orkuženju okruženim članovima svoje porodice.

Roditelji žele da se izjednače sa hraniteljima, da steknu ista prava, jer su hranitelji za to plaćeni i do 50.000 dinara, a roditelji su skroz isključeni iz ovog sistema podrške. Roditelji u sve probleme sa kojima se suočavaju zbog bolesti dece su još i na rubu materijalne egzistencije.

Prvenstveno, ja kao roditelj, a zatim i kao narodni poslanik koji u ovom parlamentu predstavlja jedinstvenu Srbiju, a za nas je porodica stub društva, postavljam pitanje – da li u Ministarstvu rade na Predlogu zakona o socijalnoj zaštiti? Da li su se sastali sa predstavnicima udruženja koju čine roditelji ili deca sa smetnjama, koji su pokrenuli inicijativu za uvođenje statusa roditelja - negovatelj, i dobili više od 60.000 potpisa?

S obzirom da je usvajanje ovakvog zakona od izuzetne važnosti da bi se regulisala elementarna prava i ekonomski položaj porodice dece sa invaliditetom. Hvala.