| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
čeka se odgovor 3 godine i 4 dana i 2 sata
Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, moje kolege narodni poslanici, od mojih kolega iz poslaničke grupe Dragan Marković Palma JS koji su prethodnih dana govorili o rebalansu budžeta mogli ste čuti da će naša poslanička grupa podržati predloženi rebalans.
Smatramo da ovaj rebalans budžeta oslikava našu trenutnu ekonomiju i okrenut je ka ciljevima koji su vezani za projekat Srbija 2027.
Za JS jedna od dobrih, možda i najboljih stvari u ovom rebalansu, izdvajanje više novca za podršku porodicama sa decom 25 milijardi i to je još jedna potvrda od strateškog opredeljenja države da očuva tradicionalnu porodicu, porodicu kao stub svakog društva, društva kojem je porodica najsigurnije mesto za podizanje, vaspitavanje i rađanje dece.
Ovo je nešto oko čega svi trebamo da se složimo, da podržimo bez obzira kojoj političkoj partiji pripadamo. Porodica nije tema na kojoj trebamo da sučeljavamo koplja, već da zajedno podržimo predloge kojima ćemo je sačuvati kao narod.
Ovih dana smo čuli zabrinutost i predstavnika vlasti i poslanika opozicije oko demografske slike Srbije, tako da verujem da ćemo u danu za glasanje podržati konkretne predloge kojima pokušavamo i koji su usmereni na poboljšavanju naše demografske slike.
Složiću se sa stavom Vlade da budućnost počinje upravo u roditeljskom domu, da je dom mesto u kome se gradi ili zauvek gubi integritet gde prvi put učimo da volimo, da mrzimo, pobeđujemo ili gubimo. Zato JS smatra da samo konstantno ulaganje i davanje porodicama sa decom i radom na očuvanju domaćinske porodice samo tako osiguravamo budućnost u kojoj će svako dete, svaki čovek imati jednake šanse u društvu.
Neko je od kolega juče ili prekjuče, nisam sigurna, zamerio je Vladi na osnaživanju i jačanju porodice, a ne pojedinca, a ja smatram da upravo porodica može samo da ojača, izgradi i pruži podršku pojedincu.
Kroz ovaj zakon imamo i promenu nadležnosti Komisije za dodelu novčanih sredstava za izgradnju, kupovinu porodičnog stana ili kuće, ta promena se tiče toga da ta nadležnost Komisije prelazi u Ministarstvo za brigu o porodice. To je i ispravno s obzirom da se to Ministarstvo bavi i tiče kvaliteta života porodice.
Iskoristila bih priliku da podsetim da država posredstvom ove komisije izdvaja iznos do 20.000 evra za kupovinu prvog stana ili izgradnju prve kuće mladim bračnim parovima sa decom, najdalje godinu dana od dana rođenja i ovo je odličan podsticaj da osnažimo mlade bračne parove da stvaraju porodicu.
Ono što je srž izmene zakona je povećanje roditeljskog dodatka i to je najveće do sada za prvo dete iznosiće 500 hiljada, za drugo dete 600 hiljada i to je najveće povećanje, pošto znamo da se parovi teško odlučuju na rađanje drugog deteta.
Predloženim rebalansom se izdvaja dodatnih 28 milijardi za zdravstvo. U Srbiji se trenutno gradi osam regionalnih bolnica. Otvorena su dva najsavremenija pet skenera, u ovoj godini je zaposleno oko 3.900 mladih lekara, medicinskih sestara i tehničara koji su dobili posao po završenim fakultetima i školama. Zaposlili su se u svojoj zemlji, u zemlji u kojoj su se školovali.
Ja bih iskoristila priliku da još jednom ukažem na važnost otvaranja dijagnostičkog centra u Kraljevu. Ministarstvo za javna ulaganja, gospodin ministar Glišić je sa velikim interesovanjem pristupio završenju konačnog projekta, svestan da jedan ovakav savremeni dijagnostički centar je potreban ne samo Kraljevu, nego celoj Raškoj oblasti. Inače, i Vrnjačka banja i Raška su učestvovali u izgradnji idejnog projekta dijagnostičkog centra.
Krajem meseca u Novom Pazaru se otvara najsavremeniji angio sala i to je samo još jedan pokazatelj da ova Vlada teži regionalnom razvoju naše zemlje.
Ispred JS htela bih da pohvalim akciju preventivnih pregleda širom Srbije gde je ukupno u šest dana akcije pregledano više od 172 hiljade naših građana, kod više od 15 hiljada građana otkrivena su razna oboljenja u ranoj fazi. Cilj ove akcije je da naši građani počnu redovno da odlaze kod lekara, na kontrole, na skrininge, preventivno, jer kada se i najteža oboljenja otkriju na vreme veća je šansa za izlečenje, a to je u interesu svih.
Ovom prilikom želim da se zahvalim svim zdravstvenim radnicima koji su kroz ovu akciju pokazali zalaganje, trud i brigu za zdravlje naših građana. Jedinstvena Srbija prepoznaje požrtvovanost naših zdravstvenih radnika. Prepoznali smo i tokom pandemije, prepoznajemo ih svakog dana. Početkom septembra po četvrti put predsednik JS Dragan Marković Palma je predvodio delegaciju od 600 članova, od toga 350 su bili zdravstveni radnici svih centara Srbije. Inače, potrebno da svakog dana podižemo svest o preventivnom lečenju. Tako ćemo sačuvati zdravlje naših građana, ali i naši zdravstveni radnici će imati manje posla.
Ne bih mogla pričam o rebalansu budžeta da kao lokal patriota ne spomenem završetak Moravskog koridora, odnosno deonice od Jadrana do Preljine sa jedne strane, a sa druge strane od Jadrana do Pojata čime će Kraljevo, ali i cela Raška oblast imati povezanosti sa Beogradom i sa Nišom. Dobra infrastruktura je preduslov za razvoj i ovom delu Srbije završetak Moravskog koridora doneće turistički, privredni i ekonomski razvoj. Raška oblast ima najlepše planine i banje, najlepše manastire i time je atraktivna ne samo za domaće, nego i za strane turiste koji će imati priliku da upoznaju Srbiju kroz vekove, da upoznaju našu istoriju i tradiciju na koju svako od nas treba da bude ponosan.
Ovih dana se govorilo i povećanju za prosvetne radnike. Slažemo se da treba da se povećaju, to će se desiti januara 2025. godine za 12%, ali želim da kažem da pored povećanja plata, mislim da treba da radimo i na vraćanju poštovanja i ugleda prosvetnih radnika koje smo kao društvo decenijama urušavali. O tome je govorio i premijer, gospodin Vučević čini mi se prvog dana rasprave o rebalansu budžeta i potpuno se slažem sa njim da kao roditelji našu decu prvo kući trebamo da naučimo elementarnom vaspitanju, a ne da očekujemo to od profesora i učitelja, za bilo koju platu.
Mislim da svako od narodnih poslanika treba da bude ozbiljan i argumentovano govori, hvali ili kritikuje budžet, odnosno rebalans budžeta. Građani koji nas gledaju, slušajući ovu raspravu od ponedeljka stiču utisak da mi ovde najviše vodimo računa o modnim detaljima ili stilu oblačenja naših političara i da prosto gledaju prenos dana mode iz Milana. Mogli smo malopre čuti da imamo i uključenje Nacionalne geografije, kako se pingvini pare itd. ali običan narod to ne interesuje. Njega interesuje da živi u stabilnoj, jedinstvenoj Srbiji, da živi u miru, da radi i da svojim radom može da izdržava svoju porodicu. Smatram da upravo ova Vlada to i radi. Zbog toga u danu za glasanje JS će podržati sve predložene tačke dnevnog reda. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, kolege narodni poslanici, koristeći svoje pravo po članu 287. Poslovnika Narodne skupštine, pitanje upućujem ministru saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Vesiću.
U Kraljevu se oktobra 1941. godine dogodio jedan od najmonstruoznijih zločina koji su nacisti počinili tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. Tada je ukupno streljano 2.255 građana grada Kraljeva i okoline, a treba znati da je Kraljevo tada imalo oko 13.000 stanovnika. Većinu streljanih činili su Srbi, ali je bilo i Rusa, Slovenaca, Roma i drugih nacionalnost. Po strukturi zaposlenosti najviše stradalnika radilo je u železničkim službama, u železničkoj radionici, čak 31% od onih za koje železnice imaju podatke o mestu uposlenja. Pošto je Kraljevo u međuratnom periodu bio važan železnički čvor između Beograda, Skoplja i Soluna, ovaj podatak ne iznenađuje.
Na mestu gde su streljani građani Kraljeva, 1971. godine izgrađen je spomen park, a jedan od simbola ovog parka predstavlja i putnički vagon koji je Fabrika vagona 1977. godine preuredila i koji je smešten na koloseku u spomen parku. Ovaj vagon predstavlja simbol stradanja železničkih radnika, kao i simbol stradanja izbeglica iz Slovenije, Bosne, Hrvatske i Kosova koji su u to vreme našli utočište od ratnog razaranja u Kraljevu. Nebrigom prethodnih lokalnih samouprava vagon ispred spomen parka je totalno uništen. Inače, u vagonu je bila spomen soba sa knjigom utisaka i nažalost, kao što sam rekla, potpuno je uništen. Čak i pre nekoliko godina su ga vandali zapalili.
Tragedija koja je zadesila Kraljevo 1941. godine ne sme da ostane zaboravljena. Moramo kao narod da čuvamo sećanje na sve naše pretke koji su dali svoje živote za našu slobodu. Kultura sećanja je nešto na čemu kao društvo moramo da radimo, da imamo kolektivni identitet i kolektivno sećanje.
Pitanje koje želim da postavim ministru Vesiću, a pogotovo što je veći deo svog života proveo upravo u Kraljevu, je da li postoji mogućnost da se preko resornog ministarstva obezbedi novi vagon od „Srbijavoza“ ili „Infrastrukture železnice“, kada kažem nov, ne mislim na potpuno nov, nego na rashodovan ili vagon koji se više ne upotrebljava u saobraćaju, da ga stavimo na mesto starog vagona, obnovimo memorijalnu sobu i tako ukažemo poštovanje na sve nevino stradale?
Takođe, pozivam ministra i direktore sva tri preduzeća koja su nasledila Železnice Srbije, „Srbijavoz“, „Srbija kargo“ i „Infrastrukture železnice Srbije“ da 14. oktobra dođu u Kraljevo i prisustvuju obeležavanju Dana sećanja na streljane građane grada Kraljeva.
Drugo pitanje postavljam ministru odbrane, gospodinu Gašiću, a JS smatra da je uvođenje obaveznog vojnog roka velika stvar za Srbiju, ne samo za odbranu zemlje, već i zbog toga što će mladim ljudima osnažiti osećaj odgovornosti i ozbiljnosti, koji će im biti potrebno za sve ono sa čime će se susretati u civilnom životu.
Najavljeno je da će Zakon o vojsci i vojnom osiguranju biti izmenjen do marta 2025. godine. Uporedo sa ovom izmenom zakona treba raditi na zakonima ili podzakonskim rešenjima koji će omogućiti da se sistem civilne zaštite razvije u mobilan i moderan sistem. Ovaj sistem ima ulogu prevashodno u mirnodopskim uslovima, na poslovima vezanim za zaštitu i spasavanje.
Svedoci smo da svake godine, usled promene klimatskih uslova, imamo elementarne nepogode u kojima pored materijalne štete imamo, ne tako često, i civilne žrtve i tada je uloga svake građanke i građanina presudna i zavisi od stepena obučenosti i uključenosti stanovništva u sistem civilne zaštite. Sam ishod elementarnih nepogoda u kontekstu uticaja na živote i zdravlje ljudi i životinja, štete na materijalnim dobrima zavisi od obučenosti naših građana da deluju u datim situacijama.
Pitanje koje upućujem Ministarstvu odbrane je - da li postoji mogućnost da se pre donošenja najavljenog, ja se izvinjavam, ako možete sekundu, nije obaveza da poslanici budu u sali, mogu da sede u restoranima, barovima, kafićima i da slušaju pitanja, znači, nije obaveza, to trebate da kažete na početku sednice, znate, nekog ovo interesuje što ja postavljam, pogotovo građane grada Kraljeva, da se propisi koji tretiraju vojne obveznike i propisi koji tretiraju civilnu zaštitu usklade, a da ne bismo u praksi imali situaciju kada neka lokalna samouprava treba da imenuje neka lica u civilnu zaštitu to ne može iz razloga što iz vojnih odseka ne daju dozvolu uz obrazloženje da su ta lica raspoređena u vojne formacije, a znamo da civilna zaštita deluje u miru?
Na ovaj način bi se u kratkom roku došlo do velikog broja obučenih lica za sprovođenje različitih mera civilne zaštite, a dugoročno bi se kreirala moderna bezbednosna politika koja bi rezultirala manjim posledicama od nepogoda i savremenih izazova sa kojima se susreće naše društvo u celosti. Hvala.
Zahvaljujem, predsednice.
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Poslanička grupa JS – Dragan Marković Palma u danu za glasanje podržaće sve predložene zakone, kao i Predlog zakona za potrebe finansiranja projekta izgradnje obilaznice oko Kragujevca. Nećemo podržati predloženi amandman iz razloga što ta slovna greška nije razlog da Kragujevac ne dobije obilaznicu i kada znamo, po proceni, da svaki treći Kragujevčanin vozi automobil i da oko 60.000 vozila, teretnjaka i šlepera stvaraju saobraćajni kolaps u centru grada i da je to svakodnevnica, i to znaju i Kragujevčani, a znamo i mi koji svakog dana prolazimo kroz taj grad.
Obilaznica je potrebna Kragujevcu i građanima jer će rešiti pitanje saobraćajne gužve, rešiće zagađenje vazduha, ali rešava i pitanje napretka industrije, jer posle toga svako ko želi da ulaže, investira u Kragujevac imaće izgrađenu infrastrukturu. Šumadija će biti bolje povezana sa drugim gradovima i opštinama i upravo se tako zemlja razvija kada svaki deo Srbije ima saobraćajnu povezanost.
S obzirom da dolazim iz Raškog okruga, tačnije iz grada Kraljeva i znam koliko je važno regionalno povezivanje i izgradnja saobraćajne infrastrukture, Raški okrug je dugo čekao da počne izgradnja autoputa, mnogi su obećavali, mnogi su imali vizije, ali upravo je ova Vlada tj. sadašnja vlast pokrenula jedan kapitalni projekat za ovaj deo Srbije. Imajući u vidu da oko 500 hiljada građana gravitira u Raškoj oblasti, nekoliko desetina hiljada privrednih subjekata, izgradnja Moravskog koridora predstavlja ogroman benefit i mogu reći da je od krucijalnog značaja da se ovaj deo Srbije razvija, kako privredno, turistički, kulturno, tako i da zadrži svoje građane.
U subotu su premijer gospodin Vučević, ministri Selaković i Vesić posetili Kraljevo i tom prilikom obišli radove na petlji Adrane Moravskog koridora. Imali su priliku da vide kojom dinamikom se izvode radovi na ovom delu koridora i verujem da će do kraja godine biti završena deonica kojom će se povezati Kraljevo sa Preljinom, odnosno sa autoputem Miloš Veliki.
Imali su prilike i da posete manastir Žiču, kolevku srpske duhovnosti i državnosti i da se upoznaju sa sestrinstvom u tom manastiru i da zajedno u narednim godinama koje dolaze obnovimo fasadu manastira Žiča i da povratimo autentičnu crvenu boju manastira.
Takođe, posetili su i pozorište grada Kraljeva koje 75 godina radi u kontinuitetu. Zajedno ćemo kroz projekat grad i Ministarstvo kulture pomoći da naše pozorište dobije prostorije koje zaslužuje.
Inače, očekuje nas i projektovanje saobraćajnice između Kraljeva i Novog Pazara, dužine 84 km. Time će se omogućiti da se za svega 20, 25 minuta stigne od jednog do drugog grada.
Sva ova ulaganja su bitna za svakog građanina osim što omogućava povezanost sa Beogradom s jedne strane, sa druge strane sa Nišom i otvara mogućnost saradnje između svih gradova u Raškom okrugu, jer kada imate dobre i brze saobraćajnice onda ne postoji ni prepreka za ostvarivanje trgovinske, kulturne, sportske i svakog drugog vida saradnje.
Iako neko možda misli da sam izašla iz teme amandmana, smatram da nisam, jer je ovo bitno za svakog građanina u cilju poboljšanja životnih uslova u svim delovima Srbije. Kao lokal-patriota mislim da se društveni, politički i kulturni život ne odvija samo u Beogradu i da upravo ulaganjem prvenstveno u putnu infrastrukturu omogućavamo svim građanima da ekonomski jačaju i da svojim građanima ponude kvalitetan i sadržajan život u lokalu.
Ova Vlada teži regionalnom razvoju. To se može videti na svakom koraku. Upravo na ovom dnevnom redu imamo predlog za izgradnju nekoliko saobraćajnica.
Slušali smo u prethodnim danima razne kritike od strane opozicije. To je njihovo legitimno pravo. Stvara se utisak da se kritikuje sve ono dobro što se radi da bi se ekonomski ojačala naša zemlja. Kritikuje se i potreba i želja da se zaštiti nacionalna i politička prava i zajednička budućnost srpskog naroda.
Prosto, nikada nisam razumela stvaranje straha u našem društvu od želje za nacionalnim jedinstvom da kao narod, da kao nacija imamo ponos, pogotovo u trenucima kada se neumorno radi na prekrajanju istorije, na prezentovanju srpskog naroda kao nekog agresivnog naroda koji želi da na Balkanu ostvari svoje tobože nacionalističke težnje.
Da je to istina mogli smo videti usvajanjem rezolucije o genocidu u Srebrenici u UN. Tu smo mogli videti sav apsurd za Srbe kada upravo oni koji su nas okupirali, koji su terorisali naš narod su pravili tekst te rezolucije. Onda vidimo koliko je to licemerno.
Pričam kao ovlašćeni predstavnik o svim amandmanima. Čisto kolege koje ne slušaju. Ne morate da bude u sali dok pričam, nije vam obaveza. Ja se obraćam građanima grada Kraljeva prvenstveno i Srbije. Vi slobodno možete u hodniku da me gledate, u bifeu ili u restoranu.
Nažalost, ovu retoriku mogli smo čuti ovih dana u Narodnoj skupštini, upravo i sada. Upravo kada pričam o nacionalnom jedinstvu su krenuli da mi dobacuju i to je ta retorika koja se danima mogla ovde čuti i onda se pitaju neki da li nam je deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda potrebna je. Naravno da nam je potrebna i deklaracija i svesrpski sabor. To je najbolji odgovor na sve pritiske kojima smo izloženi. Samo zajedničkom usaglašenom politikom možemo se odupreti pritiscima, sačuvati slogu i obezbediti mir.
Ono što je za Jedinstvenu Srbiju veoma važno i zbog čega mislimo da je deklaracija dobra je to što se porodične i tradicionalne vrednosti se ističu kao temeljne vrednosti srpskog društva.
Ne možemo pričati o budućnosti Srbije ako nemamo kulturu sećanja, ako zaboravimo ko smo, šta smo, ako zaboravimo svu muku i stradanje i bol svih naših predaka, jer upravo zahvaljujući tom bolu i tom stradanju mi danas sedimo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, mi govorimo upravo našim maternjim jezikom, srpskim jezikom. Zato mi kao njihovi preci trebamo da sačuvamo i tradiciju i jezik i pismo, ne samo Srbiji i Republici Srpskoj, već i u našoj dijaspori.
Jedinstvena Srbija je podržavala i uvek će podržavati svaku inicijativu kojom se čuva ugled i integritet i čast Srbije i srpskog naroda. Uvek ćemo se zalagati za decentralizaciju i da svaki deo naše zemlje ima razvijenu pre svega saobraćajnu infrastrukturu i mogućnost da se ravnomerno razvija, jer smatramo da Srbija nije samo krug dvojke, jer ima i nas iz Srbije kojima je potreban i aerodrom i autoputevi. Opet ću da napomenem da svaki građanin treba da ima jednake životne uslove i pristup svim pogodnostima modernog života.
Svima nama i sa moje leve i desne strane želim Srbiju baš onakvu kako se zove moja poslanička grupa, jedinstvenu Srbiju, pre svega jedinstvenu i jaku Srbiju. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, kolege narodni poslanici, koristeći svoje pravo po članu 287. Poslovnika Narodne skupštine, pitanje upućujem ministru saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Vesiću.
U Kraljevu se oktobra 1941. godine dogodio jedan od najmonstruoznijih zločina koji su nacisti počinili tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. Tada je ukupno streljano 2.255 građana grada Kraljeva i okoline, a treba znati da je Kraljevo tada imalo oko 13.000 stanovnika. Većinu streljanih činili su Srbi, ali je bilo i Rusa, Slovenaca, Roma i drugih nacionalnost. Po strukturi zaposlenosti najviše stradalnika radilo je u železničkim službama, u železničkoj radionici, čak 31% od onih za koje železnice imaju podatke o mestu uposlenja. Pošto je Kraljevo u međuratnom periodu bio važan železnički čvor između Beograda, Skoplja i Soluna, ovaj podatak ne iznenađuje.
Na mestu gde su streljani građani Kraljeva, 1971. godine izgrađen je spomen park, a jedan od simbola ovog parka predstavlja i putnički vagon koji je Fabrika vagona 1977. godine preuredila i koji je smešten na koloseku u spomen parku. Ovaj vagon predstavlja simbol stradanja železničkih radnika, kao i simbol stradanja izbeglica iz Slovenije, Bosne, Hrvatske i Kosova koji su u to vreme našli utočište od ratnog razaranja u Kraljevu. Nebrigom prethodnih lokalnih samouprava vagon ispred spomen parka je totalno uništen. Inače, u vagonu je bila spomen soba sa knjigom utisaka i nažalost, kao što sam rekla, potpuno je uništen. Čak i pre nekoliko godina su ga vandali zapalili.
Tragedija koja je zadesila Kraljevo 1941. godine ne sme da ostane zaboravljena. Moramo kao narod da čuvamo sećanje na sve naše pretke koji su dali svoje živote za našu slobodu. Kultura sećanja je nešto na čemu kao društvo moramo da radimo, da imamo kolektivni identitet i kolektivno sećanje.
Pitanje koje želim da postavim ministru Vesiću, a pogotovo što je veći deo svog života proveo upravo u Kraljevu, je da li postoji mogućnost da se preko resornog ministarstva obezbedi novi vagon od „Srbijavoza“ ili „Infrastrukture železnice“, kada kažem nov, ne mislim na potpuno nov, nego na rashodovan ili vagon koji se više ne upotrebljava u saobraćaju, da ga stavimo na mesto starog vagona, obnovimo memorijalnu sobu i tako ukažemo poštovanje na sve nevino stradale?
Takođe, pozivam ministra i direktore sva tri preduzeća koja su nasledila Železnice Srbije, „Srbijavoz“, „Srbija kargo“ i „Infrastrukture železnice Srbije“ da 14. oktobra dođu u Kraljevo i prisustvuju obeležavanju Dana sećanja na streljane građane grada Kraljeva.
Drugo pitanje postavljam ministru odbrane, gospodinu Gašiću, a JS smatra da je uvođenje obaveznog vojnog roka velika stvar za Srbiju, ne samo za odbranu zemlje, već i zbog toga što će mladim ljudima osnažiti osećaj odgovornosti i ozbiljnosti, koji će im biti potrebno za sve ono sa čime će se susretati u civilnom životu.
Najavljeno je da će Zakon o vojsci i vojnom osiguranju biti izmenjen do marta 2025. godine. Uporedo sa ovom izmenom zakona treba raditi na zakonima ili podzakonskim rešenjima koji će omogućiti da se sistem civilne zaštite razvije u mobilan i moderan sistem. Ovaj sistem ima ulogu prevashodno u mirnodopskim uslovima, na poslovima vezanim za zaštitu i spasavanje.
Svedoci smo da svake godine, usled promene klimatskih uslova, imamo elementarne nepogode u kojima pored materijalne štete imamo, ne tako često, i civilne žrtve i tada je uloga svake građanke i građanina presudna i zavisi od stepena obučenosti i uključenosti stanovništva u sistem civilne zaštite. Sam ishod elementarnih nepogoda u kontekstu uticaja na živote i zdravlje ljudi i životinja, štete na materijalnim dobrima zavisi od obučenosti naših građana da deluju u datim situacijama.
Pitanje koje upućujem Ministarstvu odbrane je - da li postoji mogućnost da se pre donošenja najavljenog, ja se izvinjavam, ako možete sekundu, nije obaveza da poslanici budu u sali, mogu da sede u restoranima, barovima, kafićima i da slušaju pitanja, znači, nije obaveza, to trebate da kažete na početku sednice, znate, nekog ovo interesuje što ja postavljam, pogotovo građane grada Kraljeva, da se propisi koji tretiraju vojne obveznike i propisi koji tretiraju civilnu zaštitu usklade, a da ne bismo u praksi imali situaciju kada neka lokalna samouprava treba da imenuje neka lica u civilnu zaštitu to ne može iz razloga što iz vojnih odseka ne daju dozvolu uz obrazloženje da su ta lica raspoređena u vojne formacije, a znamo da civilna zaštita deluje u miru?
Na ovaj način bi se u kratkom roku došlo do velikog broja obučenih lica za sprovođenje različitih mera civilne zaštite, a dugoročno bi se kreirala moderna bezbednosna politika koja bi rezultirala manjim posledicama od nepogoda i savremenih izazova sa kojima se susreće naše društvo u celosti. Hvala.
Zahvaljujem. Poštovana predsedavajuća, danas kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija koristiću član 287. Poslovnika.
Postavljam pitanje Ministarstvu infrastrukture, odnosno ministru Vesiću. Grad Kraljevo je 2019. godine pretrpeo značajnu štetu od poplava, u kojoj je porušen značajan broj mostova na seoskom području. Deo porušene putne infrastrukture i mostova grad Kraljevo je sanirao ili ponovo izgradio. Preostalo je još deset mostova da se izgradi. Mostovi se nalaze na važnim putnim pravcima i značajan broj meštana i privrednih subjekata ih koristi.
Za njih je urađena projektno-tehnička dokumentacija, ishodovane su sve građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju za izvođenje radova. Mostovi koje treba izgraditi nalaze se u mesnim zajednicama Kovači, Dragosinci, Sirča, Leševo, Ravanica, Zakuta, Vitanovac i Milakovac.
Iskoristiću pravo da postavim pitanje, odnosno molbu resornom ministarstvu, da u skladu sa finansijskim mogućnostima i prioritetima pristupi njihovoj izgradnji. Inače, grad Kraljevo je po površini najveća jedinica lokalne samouprave, posle Beograda, zauzima 1.530 kvadratnih kilometara, obuhvata 92 naseljena mesta u kojem prema popisu iz 2022. godine živi 111.491 stanovnik.
Na teritoriji grada Kraljeva nalazi se 326 kilometara lokalnih puteva i saobraćajnica. Jedan od prioriteta lokalne samouprave je unapređenje putne infrastrukture, odnosno ulaganje u izgradnju, sanaciju i rekonstrukciju lokalnih saobraćajnih puteva koji predstavljaju okosnicu ekonomskog i prostornog razvoja teritorije grada.
Ministarstvo za građevinu je od lokalne samouprave tražilo spisak prioritetnih deonica iz razloga što to jesu lokalni putevi, ali su velike dužine i resorno ministarstvo je izrazilo spremnost da pomogne lokalnoj samoupravi, svesni da su ove deonice od krucijalnog značaja za naše građane i njihov ostanak na selu. Svesni smo da i Vlada sa svojim ministarstvima želi da poboljša i unapredi život svih naših građana, bez obzira u kojem delu Srbije žive.
Pitanje koje želim da uputim Ministarstvu za saobraćaj, infrastrukturu je – kada se planira početak izgradnje prioritetnih deonica lokalne putne infrastrukture, čiji ste spisak dobili od lokalne samouprave grada Kraljeva?
Nažalost, i prošle godine u julu 2023. godine Kraljevo i okolinu zadesila je elementarna nepogoda u vidu grada i tom prilikom je uništen ogroman broj objekata za stanovanje, kao i mnogi privredni objekti. Lokalna samouprava je u vrlo kratkom rokunapravila komisiju, popisala oštećenja. Bilo je oko 2.400 prijava. Veliki posao je odradio mali broj ljudi, s obzirom da lokalne samouprave nemaju kapacitet i resore kao država i da rade sa ograničenim materijalnim resursima.
Htela bih da pohvalim i da se zahvalim Ministarstvu za javna ulaganja, ali i da uputim pitanje Republičkoj komisiji, prvenstveno apel Republičkoj komisiji za utvrđivanje štete, da izađe u susret građanima koji su nezadovoljni prvostepenim rešenjem o dodeljivanju pomoći i da im u zakonski propisanim rokovima omogući da dostave, odnosno da dopune zahteve koji su zbog nedovoljno dokaza odbijeni.
Drugo pitanje, odnosno treće upućujem Ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Kraljevo je uvek bio grada hrabrih, ponosnih ljudi, grad boraca i stradalnika. Samo u poslednjih nekoliko ratnih godina stradalo je više od 40 uglavnom mladih ljudi. Da ne govorim o tome koliko njih je nesposobno za rad, koliko je ratnih vojnih invalida i koliko ljudi sa trajno vidljivim ili nevidljivim posledicama koje će ih pratiti do kraja života.
Mnogi Kraljevčani su ponosno koračali i stojički branili svoju zemlju, bili na Košarama, Paštriku i ostalim delovima Kosova. Mnogi se nisu vratili, mnoge su majke ostale bez sinova, deca bez roditelja, žene bez stuba porodice. Uvek je srpski narod nosio na svojim plećima mnogo nepravde i borbe. Borci, nažalost, kao i posle svakog rata nekako ostanu zaboravljeni i zaglavljeni između administracije i nekih pravila.
Republika Srbija porodicama palih boraca, vojnim invalidima danas pruža mogućnost da ostvare dostojna primanja kakva nikada ranije nisu postojala. Otprilike u Srbiji je registrovano 45.000 ratnih boraca i invalida.
Pitanje koje želim da uputim ministarstvu je – da li se radi na problemu rešavanja da se našim borcima koji su dobili boračke legitimacije obezbedi dobijanje boračkog dodatka, da se pomogne svim lokalnim samoupravama koje nisu u mogućnosti da same odvoje sredstva i time obezbede određene benefite za boračku populaciju? Da li postoji mogućnost da se organizuju redovni godišnji sastanci sa predsednicima svih registrovanih boračkih udruženja, sa republičkim organima gde bi bilo obavezno i prisustvo predstavnika lokalne samouprave, u cilju otklanjanja i rešavanja problema naših boraca? Molim Ministarstvo da preko svojih nadležnosti još više unapredi položaj ratnih vojnih invalida i boraca. Znamo da ova Vlada nesebično radi da naši borci postanu vidljivi u društvu i da se njihov status iz godine u godinu poboljšava. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovani predsedniče.
U ime poslaničke grupe Jedinstvena Srbija koristim svoje poslaničko pravo da postavim pitanje na osnovu člana 287. i upućujem ih Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiji.
Delatnost centara za socijalni rad je da se brinu i da najbolje štite interese socijalno ugroženih grupa. Međutim, medijsko izveštavanje često prikazuje stručne radnike zaposlene u sistemu socijalne zaštite u negativnom smislu, što u velikoj meri utiče na mišljenje građana o njima i o tome kako oni obavljaju svoj posao. Uloga medija je da objektivno i tačno izveštava, ali je često uloga medija zloupotrebljena sa ciljem postizanja senzacije gledanosti. Posebno zabrinjava činjenica da se na temu zlostavljanja i zanemarivanja maloletne dece iznose neargumentovani zaključci, bez uključivanja kompetentnih osoba.
Na taj način su ozbiljno narušeni principi zaštite prava i interesa deteta, kao i obaveze zaštite podataka o ličnosti. Senzacionalističko izveštavanje medija nije u skladu sa zaštitom interesa dece i sa druge strane predstavlja model po kome se vrši pritisak na rad organa državne uprave, zbunjuje javnost i izaziva efekat urušavanja sistema vrednosti.
Čitajući istraživanje stavova građana o socijalnim radnicima u Republici Srbiji koje su sproveli studenti Fakulteta političkih nauka, smera – socijalni rad i socijalna politika, došla sam do podatka da čak 37,5 ispitanika smatra da je posao socijalnih radnika među ugroženim zanimanjima.
Socijalni radnici su tihi nosioci društva, koji u nastojanju da poprave njegove pukotine svaki dan izlažu svoju sigurnost i psihofizičko zdravlje. Vrlo često intervencija socijalnih radnika na terenu je medijski propraćena i izaziva negativne komentare građana, sa druge strane, socijalni radnici se ne mogu braniti jer su vezani profesionalnom tajnom koja im ne dopušta iznošenje informacija o slučaju kojim se bave.
Ironično je koliko se govori o humanosti, empatiji, osećaju za ljude, a koliko nedostaje razumevanja za socijalne radnike i stručne radnike zaposlene u sistemu socijalne zaštite, koji uz sve pritiske, nedostatke resursa i zakonske barijere završavaju posao. Nažalost, mnogi koji smatraju da su uskraćeni, kojima je država kriva, koje je izneverio sistem, ne znaju kome da usmere svoj bes i razočaranje i stoga ga usmeravaju upravo prema prvoj vidljivoj temi, a to su socijalni radnici, odnosno stručni radnici.
Mislim da je jako bitno da se rad stručnih radnika poštuje jednako kao i rad tužioca i sudija. Potrebno je da i sami tužioci i sudije poštuju mišljenje stručnih radnika i da veruju njihovoj proceni i da zaista imaju status specijalizovanih veštaka, da pravosuđe bude agilnije i da brže reaguje, da može da izvede i druge dokaze i odlučuje da se postupci koji se tiču dece i osetljivih grupa ne bi odugovlačili. Tužioci uglavnom svoj krajnji sud donose na osnovu izjave svedoka, ali često su žene koje su pretrpele nasilje preplašene i pod strahom povlače svoje izjave.
U situacijama kada se proceni da dete mora biti izmešteno iz jedne porodice, iz jednog nebezbednog okruženja, radnici centra su opet na meti javnosti da otimaju decu, da prodaju decu itd. Slika koju stvaraju zajedno paušalni komentari nestručnih osoba pomešani sa medijskim senzacionalizmom dovodi do toga da danas ja postavim upravo pitanje i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijala pitanja, kao i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju. Koliko je zaista teško radnicima u centrima za socijalni rad? Kolika je autonomija centara za socijalni rad i da li postoji i da li je u pripremi nacionalna strategija kojom će se povećati broj socijalnih radnika, odnosno stručnih radnika i time se rasteretiti broj predmeta koji obavlja jedan radnik, kao i da li se preduzima nešto konkretno da bi se zaposleni u ustanovama socijalne zaštite zaštitili od uticaja medija i pritisaka medija i društvenih mreža?
Želim da pitam i dokle se stiglo sa izjednačavanjem osnovice zarade stručnih radnika socijalne zaštite sa medicinskim radnicima u socijalnoj zaštiti, s obzirom da je za vreme korone povećana plata našim lekarima i medicinskim radnicima, a samim tim i medicinskim radnicima koji su zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, ali sa druge strane, stručnim radnicima i socijalnim radnicima, oni su bili uskraćeni za to povećanje.
Nadam se da će nadležno ministarstvo imati sluha i da će u dogledno vreme odgovoriti na moje pitanje i da će uraditi sve da se status i položaj socijalnih radnika i stručnih radnika u Srbiji poboljša. Zahvaljujem.
(Beograd, 29.12.2021.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Odbornik | Skupština grada Kraljeva (šef odborničke grupe) | Grad | Mesečno | 18000.00 | RSD | 02.07.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 80000.00 | RSD | 03.08.2020 - |
| Grad Kraljevo (član Komisije za urbanizam) | Grad | Po zasedanju | 2047.00 | RSD | 02.07.2020 - |