| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 7 dana
Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, poštovani gosti, ispred poslaničke grupe JS nažalost neću imati mnogo vremena da prodiskutujem o svim tačkama koje su na dnevnom redu, pa ću se fokusirati na dva izveštaja i to izveštaj Poverenice za rodnu ravnopravnost i izveštaj Zaštitnika građana. Gospođa Janković nije tu, a da li ima neko iz Kancelarije za rodnu ravnopravnost? Dobro, vi ste.
U decembru 2021. godine smo usvajali izveštaj za 2020. godinu i tada sam pristupila, pohvalila pristup vaše kancelarije u pisanju izveštaja jer je i tada, kao i sada sačinjen iz nekoliko segmenata kroz koje ste detaljno opisali sve izazove i sve probleme sa kojima se naši građani suočavaju kada govorimo o ravnopravnosti, ali i mnoge projekte koje ste sprovodili, ali i na kojima ste učestvovali.
Počela bih prvenstveno od vaše otvorenoj komunikaciji sa lokalnim samoupravama i to je mnogo značajno jer upravo problemi ravnopravnosti nastaju u sredinama u kojima živimo i upravo tu i trebamo da ih otklanjamo. Ja bih navela jedan primer iz grada iz koga ja dolazim, iz Kraljeva, a primer se tiče i vas i Zaštitnika građana, odnosno tu je zamenica Zaštitnika građana, a to je da je na inicijativu lokalnog ombudsmana pokrenuta izmena i dopuna Zakona o stipendiranju studenata na teritoriji grada Kraljeva kako bi se preduzeo dodatni korak za olakšavanje svakodnevnog funkcionisanja pripadnika, izuzetno osetljive grupe građana, govorim o osobama sa invaliditetom. Prosto rečeno, predložena je jedna pozitivna diskriminacija, da studenti sa hendikepom imaju znatno povoljnije uslove od drugih. Verujem da će u ponedeljak kada će ovaj predlog odluke biti na gradskoj skupštini, kada će se naći na dnevnom redu, biti jednoglasno usvojen i da će od prve sledeće stipendije, dodele stipendija studentima sa hendikepom, bez obzira na dužinu studiranja, na prosek studiranja biti omogućeno da dobiju stipendiju.
Nisam sigurna, verovatno vi to bolje znate, ali mislim da je grad Kraljevo, možda jedan ili jedini grad u Srbiji koji će imati ovakvu odluku. Ovo je prilika da ja kao narodna poslanica i vi ispred vaše Kancelarije Zaštitnika građana i Poverenika za rodnu ravnopravnost pozovemo i druge lokalne samouprave da prepišu ovakvu jednu dobru odluku i da imamo jednu pozitivnu diskriminaciju.
Kada govorimo o brojkama i kada pričamo o izveštaju Poverenika za rodnu ravnopravnost, tokom 2021. godine obratilo se preko 3200 građana, od toga su 1372 predmeta u vezi sa pritužbama i u odnosu na 2020. godinu ukazuje na veći broj građana koji su se obratili. Mislim da polako građani shvataju i prepoznaju i Kancelariju Poverenika za rodnu ravnopravnost, kao i Kancelariju Zaštitnika građana, kao institucije gde mogu dobiti potreban savet i zaštitu kada osećaju da im je ugrožena ravnopravnost po bilo kojem osnovu.
Sada bih se na kratko obratila vama iz Kancelarije Zaštitnika građana imala jednu malu sugestiju, pošto sam u razgovoru sa kraljevačkim ombudsmanom, odnosno ombudsmankom došla do informacije da se najviše građani, govorim o Kraljevu, žale na potrošačko pravo i da prosto ne postoji lice koje je zaduženo za to. Onda se građani žale Zaštitniku građana koji nema nadležnost za to i onda mislim da skoro svake godine gradski ombudsman iz grada Kraljeva traži nadležno lice da se da ili da se da ta mogućnost da Zaštitnik građana može odgovarati po pritužbama građana koji se žale na potrošačke probleme. Mislim da čak i zakon nalaže da mora da postoji takvo lice. To je jedna sugestija za Zaštitnika građana, a ja sam govorila o kraljevačkoj lokalnoj samoupravi. Ne znam da li i druge lokalne samouprave u Srbiji imaju takav problem i da li druge lokalne samouprave imaju lice koje radi u Kancelariji Zaštitnika građana koje se bavi tim problemom.
Sad bih se vratila na Izveštaj za rodnu ravnopravnost. Ono što me pre svega lično brine, i u ovom izveštaju kao i u prethodnim izveštajima je to da među pet prvih osnovnih diskriminacija po učestalosti već godinama, nažalost, je na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla je to pretežno diskriminacija pripadnika Romske nacionalne manjine.
Ne smemo zaboraviti, a možda to najbolje oslikava njihov položaj, i u Izveštaju sam videla da piše, je tragedija koja se otprilike prošle godine u ovo vreme dogodila u romskom naselju u Čukarici, kada je nažalost sedmoro dece povređeno, od toga je jedno dete nastradalo. Mislim da to najbolje oslikava njihov status koji imaju u Srbiji.
Problemi koji se javljaju kod Roma, od ranog napuštanja školovanja, pa do ranih dečijih brakova, tu želim da pohvalim kampanju „Ne žuri da odrasteš – detinjstvo, ne brak“.
Mislim da kao država moramo da preko Ministarstva za nacionalne manjine izgradimo strategiju koja će biti vezana za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja i da tako poboljšamo uslove Romske manjine u Srbiji, jer oni su ravnopravni članovi našeg društva i moraju da i kroz rano školovanje, govorim od predškolskog, pa do osnovnog, srednjeg i višeg obrazovanja, pa i sutra do zaposlenja imaju potpuno jednake šanse kao i svi građani Republike Srbije.
Još jedna stvar koja me je jako zabrinula, prvenstveno kao roditelja, je to da sam došla do saznanja da se čak u nekim osnovnim školama koje su po zakonu obavezne za svu decu u Srbiji, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost dešavalo da roditelji ne žele da upišu svoju decu u odeljenja koja pohađaju i deca romske nacionalne manjine. Čak smo imali osnovnu školu, čini mi se u Nišu, koja je bila samo za romsku decu.
To je očigledan primer segregacije čak i u osnovnim školama. Možda se to i promenilo tokom 2022. godine, vi ćete me ispraviti, ali videćemo i u izveštaju koji ćete dati za 2022. godinu.
Umesto da ohrabrimo tu decu da se školuju, da eto od tog ranog školovanja, pričam o predškolskom obrazovanju, sazrevaju i da im pružimo neku sigurnu luku i da im pokažemo da ravnopravnost u Srbiji jeste napredovala.
To vidimo i po indeksu za rodnu ravnopravnost. Svake godine se taj indeks poboljšava, ali mislim da je, eto, kao pojedinci trebamo da utičemo, da svako od nas kao pojedinac utiče na to da, pogotovo romskoj deci pošto vidimo da je najveći problem, da je uvek u prvih pet problem diskriminacija na osnovu nacionalne manjine, da svi zajedno napravimo Srbiju društvom sa jednakim šansama za sve.
Nisam uspela da pronađem podatak da postoji primedba na segregaciju, odnosno na zabranu razdvajanja ljudi na osnovu rasne, verske i nacionalne pripadnosti. Verujem da smo uvođenjem ovog pojma, čini mi se pre dve godine, u Zakonu o zabrani diskriminacije možda uticali na ono na šta zdrav razum nije. Nadam se da stvarno takvih primedbi ne postoji.
U danu za glasanje poslanička grupa JS će podržati predložene tačke dnevnog reda.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem poštovani predsedniče.
Poštovane ministarke, da bih mogla da pričam o predloženim zakonima koji su danas na dnevnom redu, a odnose se na oblast pravosuđa, morala bih u par rečenica da se osvrnem na promene Ustava. Usvajanjem ovog seta predloženih pravosudnih zakona dovodimo do završetka procesa izmena najvišeg pravnog akta.
Moram da pohvalim otvoreni transparentni pristup promeni Ustava i to govorim zato što znam koliko je javnih slušanja organizovano širom Srbije u koje su bili uključeni svi relevantni faktori sa ciljem da se čuju stavovi i predlozi i da se na taj način obezbedi što je moguća veća saglasnost u vezi budućeg ustavnog teksta.
To smo i uspeli pošto je narod na referendumu koji je održan 16. januara 2022. godine podržao promene odredbe Ustava koje se odnose na pravosuđe i eto, iskoristiću priliku da spomenem, obzirom da smo juče i prekjuče raspravljali i o izveštaju vezanom za Kosovo da je tada zabranjeno našem narodu koji živi na Kosovu da izađe da organizuje referendum i da izađe bez obzira što je to Ustavom zagarantovano pravo da izađu i da kažu svoje mišljenje, ali tada su Srbi sa Kosova pokazali jedinstvo i podršku Republici Srbiji i organizovano glasali u četiri opštine u centralnoj Srbiji i pokazali da veruju Srbiji i njenim institucija.
Jedinstvena Srbija smatra da svaka država pretenduje da bude demokratska da je važno da ima dobar i efikasan pravosudni sistem iz koga proizilaze dobri pokazatelji za ostale stubove vladavine prava, a naša zemlja upravo teži ka tome. Inače, Srbija u proteklih deset godina je prošla sveobuhvatne reforme u pogledu pravosuđa i kada pominjem posvećenost ove Vlade da srpski pravosudni sistem bude nezavistan, moram da se osvrnem i podsetim na reforme iz 2009. godine kada je bukvalno u dva dana bez posla ostalo preko 800 sudija, tužioca i zamenika tužioca iako im je Ustav i tada garantovao stalnost funkcija i to u vreme onih poslanika koji su danas vama spočitavali nezavisnost sudstva, a te 2009. godine ta nezavisnost se ogledala u članskoj karti, odnosno pripadnosti političkoj stranci.
Reforma iz 2009. godine je koštala Srbiju 44 miliona evra i mnoge sudije koje nisu izabrane su imale ozbiljne zdravstvene probleme, nažalost zabeleženi su i smrtni slučajevi i samoubistva. Danas imamo potpuno drugačiju sliku. Novi tužilački zakon donosi više slobode, ali i odgovornosti u odlučivanju u postupcima za tužioce na svim nivoima. Povećava se autonomija tužioca i veća ovlašćenja VSS.
To su važni koraci ne samo kao adekvatan odgovor protiv kriminala, već i za efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, što je cilj i ove Vlade, ali prevashodno interes naših građana.
Mislim da vi ministarka, kao i vaši saradnici, ali i skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo treba da budete zadovoljni, jer je od Venecijanske komisije stigla pohvala da je način donošenja ovih nacrta bio transparentan i inkluzivan. Konačno se u praksi sprovodi ono što je najavljeno usvajanjem ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa. Inače, u izradi Nacrta zakona je učestvovalo i Udruženje tužilaca i zamenika tužilaca i mnogi njihovi predlozi i problemi na koje se ukazivalo maltene duže od dve decenije našli su se u oba zakona.
Bila sam danas iznenađena kada je neko od kolega čija je profesija advokatura, naveo da ste vi organizovali, odnosno vaše Ministarstvo javna slušanja 21. 26. decembra i 10. januara i da su neradni dani, u stvari da su to dani kada Srbija praznuje. Pošto ja živim u Srbiji, radim u Srbiji, nisam znala da su to neradni dani. Volela bih da nas obavestite da i ostali građani i radnici Srbije znaju. Isto mi je zasmetalo, znači advokati ne rade, ali kada smo trebali da uvodimo fiskalne kase advokatima, nastao je haos u Srbiji, a kada smo trebali da uvodimo fiskalne kase radnicima na pijaci to je nekako čini mi se, trebalo da prođe onako da se ne čuje, ispod radara, ali hvala Bogu proradio je razum i nismo uveli fiskalne kase na pijaci, ni advokatima, ali smo zato uveli sportskim klubovima.
Želim da vas pitam da li možda znate ko radi npr. u Kraljevu? Rade ljudi koji su 2000, 2001. godine ostali bez posla zbog divnih privatizacija koje su sprovedene u Kraljevu, u fabrici vagona, u „Jasenu“, u „Magnogromu“, e ti ljudi rade na pijaci i ti ljudi su zahvaljujući kraljevačkoj pijaci i tezgama na kraljevačkoj pijaci uspeli da prehrane svoje porodice u dve hiljaditim godinama, uspeli da školuju svoju decu. Toliko da se zna.
Za kraj, pošto treba da ostavim vreme i svom kolegi Vojislavu Vujiću, želim da vam kažem da ono što me je isto iznenadilo, da se prilikom nacrta ova dva tužilačka zakona najviše otpora i nezadovoljstva moglo čuti od javnih tužilaca koji se nalaze u samom vrhu tužilaštva, jer im se nije dopao proces razvlašćenja i podela odgovornosti. Jedinstvena Srbija smatra da je to upravo suština onog što želimo da nam tužilaštvo bude nezavisno, objektivno, nepristrasno, jer građani Srbije zaslužuju da imaju pravosuđe koje će štititi njihove interese i time garantovati slobodu prava kao jednog od osnovnog stuba modernog društva. Obzirom da sud donosi presudu u ime naroda, onda nek nam sudstvo i pravosuđe bude i ime naroda i za narod. Hvala.
Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.
Poštovani ministre, srećom nisam plašljive prirode inače bi stvarno sada imala problem da govorim. Tako da vas molim da nam obezbedite da radimo u miru. Ako ne znaju kolege, postoji mikrofon. Nema potrebe za vikom.
Da se ja vratim na temu. Ja bih se u ovom izlaganju dotakla Zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima i ako mi vreme dozvoli o Zakonu o potvrđivanju Ugovora o međunarodnoj saradnji između Republike Srbije i Republike Brazila.
Predložena izmena Zakona o državnim službenicima se odnosi na odlaganje obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremenog povećanog obima posla do 2025. godine.
(Nebojša Cakić dobacuje.)
I mi smo… Ako mogu, kolega, ja sam stvarno ćutala. Meni vratite vreme. Izvinite. Znači, minut i po skoro.
Mi smo otprilike prošle godine u ovo vreme radili set zakona koji se odnosio na Ministarstvo državne i lokalne samouprave i tada su prosto izmene bile nametnute zbog situacije koju je napravila padnemija i nekad pored najveće želje i volje da se uredi javni sektor smo nemoćni pred životom koji je u 2020. godini, 2021. godini, čak i u 2022. godini diktirala pandemija i svedoci smo koliko je ceo svet trpeo i trpi i da su mnogi globalni procesi u prethodne dve, a bogami i tri godine bili usporeni. To je inače dovelo do dodatnog opterećenja kapaciteta i fizičkog ograničenja javnog sektora, ali i do otežanog funkcionisanja podsistema javnog sektora.
Jedan od prioriteta Strategije reforme državne uprave je stvaranje državne uprave zasnovane na principima profesionalizma i državne uprave po meri građana.
Mišljenja sam da smo u oblasti uređenja državne i lokalne samouprave dosta uradili i uvek kao primer navodim kako smo kao zemlja, ali i vi kao resorno ministarstvo odgovorili u vreme pandemije, kada je bio blokiran rad svih institucija, kada smo svi prešli na tzv. „onlajn rad“ i kada je rad skoro svih institucija stao, rad javne uprave nije. Vi ste kao ministarstvo spremno odgovorili svim izazovima i situacijama tokom pandemije i to je za pohvalu.
Poslanička grupa JS smatra da u budućem radu treba nastaviti na razvoju efikasnosti i stručne državne, odnosno lokalne samouprave. Ulaganje, usavršavanje kadrova donošenjem zakona o formiranju Nacionalne akademije za javnu upravu je veliko unapređenje za sistem upravljanja u ljudskim resursima. Ova institucija koristi svim službenicima za sticanje novih znanja i ovladavanje svim procesima koji obuhvataju modernizaciju lokalnih samouprava. Time se podiže kvalitet rada državnih službenika, a sa druge strane to je u korist građana jer želimo da javna uprava bude savremena, modernizovana, efikasna, jer građani Srbije zaslužuju da imaju upravo takvu javnu upravu.
Iskoristiću, i možda na trenutak izaći iz teme, ali moram da skrenem pažnju na jedan deo zaposlenih u javnim ustanovama koji se bave održavanjem sportske infrastrukture, kojih ima oko 2.000 radnika. Njihov koeficijent nije menjan čak od 2002. godine, iako je Uredba menjana čak 44 puta od tada. Svim drugim javnim službama su periodično povećani koeficijenti, osim ustanovama za fizičku kulturu. Mislim da su oni nepravedno zapostavljeni i da bi trebalo razmotriti deo te Uredbe koji se odnosi na zaposlene u javnim ustanovama za sport.
Pošto je ovih dana aktuelna pomoć mladima koja se već tri puta daje, JS podržava svaku pomoć koja je upućena mladima jer su oni naša budućnost i sve što radimo, gradimo i pravimo nema nikakvu svrhu ako nam se deca ne rađaju i ako nam mladi napuste zemlju.
Zbog toga želim da pohvalim i projekat Ministarstva državne uprave uz podršku EU, a odnosi se na Sajam studentske stručne prakse kojim se otvaraju vrata studentima u želji da se podrže u procesu studiranja dajući im priliku da svoja teorijska znanja primene u praksi.
Prošle godine je bio prvi Sajam koji je okupio 18 organa javne uprave sa oko 400 mesta za stručnu praksu. Na ovogodišnjem Sajmu smo imali trostruko više takvih institucija, čak 56 i dvostruko više mesta, skoro 800.
Ova inicijativa je, inače, prepoznata i van granica naše zemlje i nagrađena je specijalnom nagradom. To je samo još jedan od pokazatelja da Srbija misli na svoje mlade, da teži da ih osnaži, pomogne da svoje snove ostvaruju upravo u Srbiji.
Još bih u jednoj rečenici ukazala i pre svega pohvalila razvoj širenja jedinstvenog upravnog mesta kojim je mnogo olakšano građanima da ostvaruju svoja prava i da dođu do informacija. Znači, ne moraju da obilaze razne institucije, već na jednom mestu mogu da dobiju sve potrebne informacije.
Ja kao poslanica koja dolazi iz Kraljeva znam da grad Kraljevo ima spreman projekat koji će predati ministarstvu i nadam se da će u toku ove godine građani Kraljeva moći da vide sve prednosti jedinstvenog upravnog mesta. Grad Kraljevo je grad sa velikim brojem stanovnika i kao grad koji se poslednjih nekoliko godina vidno modernizuju zaslužuje da ima upravo jedan ovakav projekat.
Pošto ja više nemam vremena, u danu za glasanje poslanička grupa JS podržaće sve predložene zakone koji su na dnevnom redu ove sednice.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, koristeći svoje pravo po članu 287. Poslovnika Narodne skupštine, svoje pitanje danas upućujem Ministarstvu finansija i Ministarstvu ekologije.
U Srbiji je u ovom trenutku nešto više od polovine domaćinstava priključeno na kanalizacionu mrežu. Mali procenat takve kanalizacione infrastrukture obuhvaćen je nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda i samo prečišćavanje otpadnih voda je u direktnoj vezi sa dostupnosti pijaće vode, sa zdravljem građana, kao i sa zaštitom životne sredine.
Republika Srbija je tokom prošle godine započela izgradnju oko 800 km kanalizacione i kolektorske infrastrukture u više od 20 lokalnih samouprava. Cilj Vlade je da se u narednih pet godina kanalizacionom infrastrukturom pokrije 80% stanovništva, kao i da mreža obuhvata i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. U budžetu za tekuću godinu izdvojeno je 28 milijardi dinara i mislim da je to rekordna investicija koja će doprineti da se postignu ekološki standardi kakvi postoje u zemljama zapadne Evrope. Inače, taj novac je namenjen za ekološke projekte.
Plan je da se u Srbiji u narednih pet godina investira više od četiri milijarde evra i izgradi više od 7.000 km kanalizacione mreže i više od 250 postrojenja za prečišćavanje otpadne vode.
Grad iz kojeg ja dolazim, Kraljevo je sa Javnim preduzećem „Vodovodom“ korisnik projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koje se finansira iz sredstava IPA fonda. Projekat je planiran kroz realizaciju u dve faze. Prva faza koja je ugovorena za realizaciju predviđa kapacitet od 90.000 ekvivalent stanovništva sa sekundarnim stepenom tretmana otpadnih voda. Druga faza koja je planirana da se izgradi do 2040. godine predviđa povećanje kapaciteta na 120.000 ekvivalent stanovnika i uvođenje tercijalnog stepena prečišćavanja otpadnih voda.
U procesu izrade projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Kraljevu pribavljeni su vodni uslovi od strane Direkcije za vodu, čime je nedvosmisleno zahtevano da prilikom izgradnje prve faze postrojenja ispuni uslove koji su zahtevani za drugu fazu, odnosno za tercijalni stepen prečišćavanja otpadnih voda.
Izgradnjom tercijalnog stepena prečišćavanja u prvoj fazi ovo postrojenje bi bilo tehnološki koncipirano na način koji se u Republici Srbiji i u inostranstvu već duži niz godina grade. U Srbiji već imamo slična postrojenja u Vrbasu, Leskovcu, Šapcu i Vranju. Benefit zaštite životne sredine, ekosistema reke Ibra i Zapadne Morave ovom izmenom su nemerljivi, naročito s obzirom da su ove reke već ugrožene prisustvom azota i fosfora preko graničnih vrednosti.
Ovakvim pristupom bi se smanjili operativni troškovi i olakšalo održavanje, a vrlo verovatno i izbegle nepotrebne investicije u drugoj fazi, što bi do kraja životnog veka postrojenja rezultovalo značajnim uštedama i za grad Kraljevo, ali i za Republiku Srbiju. Procenjena ušteda je oko osam miliona i 600 hiljada evra.
Htela bih da podsetim da smo prošle godine u januaru imali poplave koje su dovele do pucanja bedema oko jalovišta u Leposaviću, jalovina se izlila u Ibar. Moglo je doći do velikog ekološkog problema, ali srećom to je sanirano. Ne smemo dozvoliti da otpadne vode ugroze naše reke, a samim tim i pijaću vodu i na kraju zdravlje naših građana.
Zato moje pitanje postavljam i Ministarstvu finansija i Ministarstvu ekologije - da li postoji mogućnost izmene prve faze realizacije navedenog projekta i mogućnost obezbeđivanja dodatnih sredstava za realizaciju i tako uključiti i izgradnju tercijalnog sistema za prečišćavanje otpadnih voda?
Predložila bih nadležnim ministarstvima organizaciju jednog zajedničkog sastanka sa predstavnicima grada i javnog preduzeća kako bi zajedno došli do rešenja, smanjili troškove, sprečili veće zagađenje reke Ibra i Zapadne Morave, zaštitili životnu sredinu i ekosistem pomenutih reka. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovani potpredsedniče.
Poštovani narodni poslanici, svoje današnje pitanje ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, na osnovu člana 287. Poslovnika Narodna skupštine, upućujem ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru.
U Srbiji, kao i u Evropi, svaki šesti par ima problem sa začećem, odnosno problem sa sterilitetom. Do sada je na svet putem vantelesne oplodnje rođeno više od 8.000.000 beba, to pokazuju podaci evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju.
Pohvalno je da je Srbija jedna od retkih država u Evropi koja finansira neograničen broj pokušaja o trošku fonda za prvo dete do 43 godine života. Do te godine žene, ukoliko par nema nijedno dete, a postoje medicinske indikacije za vantelesnu oplodnju, parovi imaju pravo da preko RFZO apliciraju za vantelesnu oplodnju. Postoje komisije koje oni moraju da prođu i u Srbiji trenutno postoji šest državnih i jedanaest privatnih klinika koje mogu da biraju i to je svakako velika podrška svim parovima koji se bore sa sterilitetom.
Međutim, problem koji se javlja, a koji je možda nedovoljno poznat javnosti, jer se o njemu ne govori dovoljno kao o primarnom sterilitetu, jeste sekundarni sterilitet. On je postao čest problem mladih parova. Koliko je taj problem učestao govori podatak da od 50 dnevnih telefonskih poziva na nacionalni broj za vantelesnu oplodnju 15 je vezano za sekundarni sterilitet.
Sekundarni sterilitet je problem kada parovi prvo dete dobiju prirodnim putem, a u međuvremenu se javi zdravstveni problem kod muškarca ili kod žena i ne mogu prirodnim putem da dobiju dete, a Fond ih kao takve ne prepoznaje jer su prvo dete dobili prirodnim putem. I pored medicinske dokumentacije da nije moguće začeće prirodnim putem, Fond za vantelesnu oplodnju ne može po postojećim odredbama da im pomogne da prošire porodicu.
Jedini grad koji je napravio iskorak po ovom pitanju jeste grad Beograd, koji je pre nekih mesec dana doneo odluku i odvojio oko 30.000.000 dinara da pomogne oko 100 parova koji su već jednom postali roditelji prirodnim putem, a sada zbog sekundarnog steriliteta moraju vantelesnom oplodnjom da dobiju drugo dete.
Međutim, jedan grad u Srbiji nije dovoljan, iza ovog problema mora da stane država, mora da stane fond. Ako znamo da se u Srbiji rađa oko 100.000 beba manje nego pre 70 godina, da samo sedam opština u Srbiji ima pozitivan prirodni priraštaj, da svakog dana čujemo jedan težak podatak, a to je da svake godine nas je sve manje i da otprilike godišnje nestane jedan grad veličine Novog Bečeja. I bez obzira koliko država pomaže finansijski porodicama sa decom za rađanje prvog, drugog, trećeg deteta, trebalo bi da prepoznamo i problem parova koji žele da prošire svoje porodice, a zbog pojave sekundarnog steriliteta i toga da su prvo dete dobili prirodnim putem nisu vidljivi za postojeći zdravstveni sistem.
Svaku odluku koju donesemo ovde u Skupštini sprovodimo u cilju da Srbija bude pre svega zdravije i bolje mesto za život naše dece i briga o natalitetu jeste strateški cilj ove Vlade, ali i svih nas. Za Jedinstvenu Srbiju očuvanje srpske porodice je prioritet, jer je porodica svetinja i bez zdrave porodice ne možemo govoriti ni o jednom segmentu društva.
Naša direktna borba je da se iskoreni bela kuga, da se svake godine rađa sve više dece, da podatak da će nas do 2050. godine biti ispod šest miliona bude samo statistička greška. Zbog toga, danas postavljam pitanje ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru – da li postoji mogućnost da se kroz Fond za vantelesnu oplodnju nađu sredstva za pomoć parovima koji zbog sekundarnog steriliteta nisu u mogućnosti da prošire svoju porodicu, a to žele? Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije koristim svoje poslaničko pravo da zatražim informacije i odgovor od nadležnih institucija o sledećem.
Naime, u ovom Visokom domu svakog dana donosimo zakone kojima poboljšavamo život u našoj zemlji, za nas su svi građani jednaki i ravnopravni, pre neki dan smo i podržali Zakon o ravnopravnosti, ali da li treba da ostanemo nemi kada neki političari koristeći svoju moć i novac žele da budu ravnopravniji od običnih građana.
Neki žele da budu jednakiji od drugih, što bi rekao Džordž Orvel, odnosno ravnopravniji od običnih građana što je slučaj sa Draganom Đilasom.
Mi ne želimo da se borimo za društvo u kojem postoje jednakiji i ravnopravniji, već za društvo u kojem su svi jednako ravnopravni i imaju podjednako ravnopravan tretman pred zakonom i pred svim institucijama u zemlji.
Jedinstvena Srbija, već neko vreme od kada smo dobili informaciju da je 2014. godine u policijskoj stanici Vračar, napravljena službena beleška, a po prijavi bivše supruge Dragana Đilasa da je dotični izvršio nasilje u porodici tražimo i od sudstva i od Tužilaštva i od policije, razlog zbog kojeg nije reagovano napravljeno službenu belešku. On je udario svog bivšeg tasta, naneo mu teške telesne povrede, pretio, maltretirao svoju tadašnju suprugu.
Da li kao društvo možemo da prihvatimo ovakvo nasilničko ponašanje, neko ko se samo rečima zalaže za građane Srbije, za njihovo bolje sutra, za bolju moderniju Srbiju?
Ako Dragan Đilas se nasilnički ponaša prema svojima najmilijima prema najrođenijima šta mogu da očekuju sutra građani Srbije? Koja je to moć, koji je to novac koji može da te amnestira od nasilja i maltretiranja sopstvene porodice? Koja je to pokvarenost da najpre u zemlji uvrediš 400 žena, ne 400 žena, nego jednu jedinu ženu, zbog čega? Sa kojim pravom? Zbog svoje političke promocije?
Koja je to izopačenost da iskoristiš problem i brigu jedne majke i njenog deteta, da bi skupio par političkih poena, a pri tom sve što kažeš nema veze sa istinom?
Ako Dragan Đilas smisli da ima pravo da laže koliko hoće i šta hoće i da pri tom ne odgovara, ako misli da ima pravo da tuče, preti, ucenjuje, demolira institucije i da za to ne odgovara, ako on pravdu vidi kroz prizmu svojih laži i te laži uzima kao činjenice, kojima on podiže optužnicu, on daje zaštitu lažnim svedocima glumeći tužioca, on daje, on pri tom podiže neke optužnice glumeći sudiju ako je to pravda, onda je to Đilasova pravda, a ne pravda za koju su se vekovima građani ove zemlje borili.
Srbija je uređena zemlja, u Srbiji se poštuje vladavina svih prava, pravda je jedino u institucijama države Srbije, nije ni u jednoj političkoj stranci, niti može da deli nijedan političar, a pogotovo ne Dragan Đilas koji zahvaljujući novcu i političkom uticaju verovatno uz nečiju pomoć uspeo da abolira ne samo od krivičnog dela, odnosno krivičnog gonjenja, već same istrage porodičnog nasilja i pretnji koje je uputio svojoj bivšoj supruzi.
Slučaj zataškavanja ove prijave mora biti istražen, ovaj slučaj još jednom pokazuje Đilasovu sklonost ka zloupotrebi državnih resursa, što pored sklonosti ka nasilju jednu osobu čini apsolutno nepodobnom za bavljenje politikom i obavljanje odgovornih državnih funkcija.
I zbog toga tražimo da organi, nadležni organi reaguju za slučaj porodičnog nasilja i nasilja nad ženama u situacijama gde imamo žrtve, gde imamo svedoke, gde imamo počinioce odnosno krivce Dragana Đilasa.
Zato tražimo da nadležni organi privedu Dragana Đilasa, kako ne bi uticao na svedoke i ne bi ponovio delo, da mu se oduzme pasoš kako ne bi iskoristio situaciju i pobegao na neko egzotično ostrvo. Zahvaljujem.
(Beograd, 29.12.2021.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Odbornik | Skupština grada Kraljeva (šef odborničke grupe) | Grad | Mesečno | 18000.00 | RSD | 02.07.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 80000.00 | RSD | 03.08.2020 - |
| Grad Kraljevo (član Komisije za urbanizam) | Grad | Po zasedanju | 2047.00 | RSD | 02.07.2020 - |