| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
čeka se odgovor 4 godine i 11 meseci i 10 dana
Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.
Zahvaljujem predsedavajuća. Biću kratka i želim da iskoristim prisustvo ministarke u sali, kao narodna poslanica koja dolazi iz Kraljeva, ovaj zakon posmatram kroz ekološku i ekonomsku sudbinu gradova koji decenijama nose težak teret industrijskog nasleđa, Kraljevo je grad radnika, grad koji je nekada živeo od industrijskih giganata, „Magnohrom“ i Fabrike vagona, ali kada danas govorim o ovim fabrikama ne možemo da se ne podsetimo na činjenicu da su ti subjekti koji su bili stubovi cele centralne Srbije, i zbog neuspelih privatizacija i kao rezultat imali smo deset hiljada Kraljevčana bez posla, i pored tog ekonomskog pustošenja, građanima su u amanet ostavljeni i ekološki dug, tone neadekvatnog odloženog industrijskog otpada, i zagađenog zemljišta i koje danas ugrožava naše podzemne vode.
5/1 TĐ/CG 10.45 – 10.55
Kada u prošlosti ne vodite računa o fabrikama i ekologiji, cenu tog nemara uvek plaćaju generacije koje dolaze. Mislim da su ta vremena, ta neodgovorna vremena prošlost. Moram da istaknem da Kraljevo danas ulazi u eru novog razvoja. Nedavnim otvaranjem nove deonice Moravskog koridora, od Preljine do Adrana, naš grad je zvanično i spojen sa mrežom najmodernijih auto-puteva. Ovaj kapitalni projekat potpuno menja krvotok centralne Srbije, on skraćuje putovanja, predstavlja magnet za privlačenje novi investitora.
Ono što želim da pohvalim je da se u izgradnji ovog auto-puta vodilo računa i o toku reke Zapadne Morave, jer uporedo sa trasom država je sprovela masivne hidrotehničke radove na uređenju i regulaciji korita Zapadne Morave. Svedoci smo da su izgrađene moderne obaloutvrde i odbrambeni nasipi. Korito reke je obezbeđeno, tako da Kraljevo neće više strepiti od katastrofalnih poplava koje je imao u prethodnom periodu.
Ovaj zakon je svakako preko potreban, jer dok otvaramo vrata novim investicijama i investitorima, mi ovim zakonom istovremeno postavljamo jasne granice i stroge obaveze kao i obavezno ulaganje u najbolje dostupne ekološke tehnologije.
Samim tim ovaj zakon pruža i ruku partnerstva privredi kroz ogromne ekonomske olakšice. Procedure postaju brže, digitalnije i jeftinije i umesto sakupljanja desetina različitih dozvola, privrednici sve rešavaju na jednom šalteru dobijajući dugoročnu pravnu sigurnost i predvidivost za svoje investicije.
Ja bih iskoristila priliku i obratila se direktno ministarki zaštite životne sredine i zamolila je za pomoć u rešavanju najvećeg ekološkog problema celog Raškog okruga, to je reka Ibar. Ja znam da ste vi upoznati sa problemom fekalnih otpadnih voda u Kraljevu, pogotovo u naselju Sijaće Polje u Kraljevu. Direktno time se ugrožava naša reka Ibar, reka na kojoj su odrasle generacije Kraljevčana. Htela bih da pohvalim što ste prepoznali ovaj problem i što je u toku izgradnja prečišćivača, čija vrednost iznosi oko 12 miliona evra. Verujem da će se završiti u 2027. godini. Ono što želim vas da zamolim je da kontrolišemo to i da budete upućeni u odvijanje radova, da to ispratimo i da u 2027. godini konačno dobijemo prečišćivač otpadnih voda.
Mislim da ćete se složiti sa mnom da reku Ibar ne možemo braniti samo u Kraljevu već moramo voditi računa o njenom celu toku kroz Srbiju. Znači, moramo pričati i o poštovanju ekoloških standarda i izgradnji adekvatnih prečišćivača i u Novom Pazaru i u Raški. Mislim da sve ovo što radimo u Kraljevu može biti uzaludno ako ne obratimo pažnju i na gradove koji su uzvodno od reke Ibar, konkretno mislim na Novi Pazar i na Rašku. Verujem da uz veći broj ekoloških inspektora i njihove posvećenosti možemo govoriti o potpunom implementiranju ovog zakona.
Ja ću svakako podržati ovaj zakon u danu za glasanje, jer on digitalizuje administraciju, pruža ruku podrške privredi kroz olakšice, ali istovremeno i kroz jačanje inspekcije, rešavanje regionalnih ekoloških problema, podvlači crvenu liniju, kada je u pitanju zaštita zdravlja građana i naše prirode. Još jednom da vam se zahvalim za prepoznavanje koje grad Kraljevo ima i na trudu da taj problem zajedno rešimo i sačuvamo našu reku Ibar. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, koristiću svoje pravo iz člana 287. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije i svoje pitanje danas uputiti Ministarstvu za zdravlje.
Pre svega, želim da izrazim snažnu podršku i pohvalim strateške poteze naše države i predsednika Republike, koji su krunisani potpisivanjem ugovora sa kompanijom „AstraZeneka“. Kao što smo videli, Srbija je osigurala pristup najsavremenijim ekološkim terapijama za deset novih indikacija. Ponosna sam na činjenicu da naša zemlja danas obezbeđuje najbolje i najskuplje lekove na svetu, pokazujući da je zdravlje naših građana apsolutni prioritet.
Upravo u duhu tog velikog dana za naš zdravstveni sistem i partnerstva sa Velikom Britanijom, koja je svetski lider u medicinskom znanju, želim da ukažem na sledeći neophodan korak.
Ako smo obezbedili najmodernije lekove, moramo obezbediti najmoderniju dijagnostiku. Kao narodna poslanica, ali i kao žena koja se lično suočila sa dijagnozom tumora dojke, uvidela sam gde naš sistem uprkos svom napretku još uvek robuje starim protokolima. I dok pozdravljam sve što je urađeno, moram istaknuti i surovu statistiku koja opominje. U Srbiji svake godine od raka dojke oboli oko 4.600 žena. Od tog broja čak 75% do 80% su žene sa hormonski zavisnim tumorom. To je više od 3.500 naših majki, sestara, ćerki. Nauka nam jasno kaže – kod velikog broja ovih žena, naročito kod onih kod kojih je bolest otkrivena na vreme hemoterapija ne donosi nikakav benefit u preživljavanju.
2/3 AL/IR
Kao neko ko prati ovaj resor, poznajem tu jasnu nameru države da onkološka zaštita bude na evropskom nivou. Upravo podstaknuta tim uspehom, želim da ukažem na prostor za još jedan ključni iskorak koji bi Srbiju postavio na lidersko mesto u regionu po pitanju precizne medicine.
Moj lični primer, ali i primer hiljada žena u Srbiji, pokazuje da su nam protokoli za rani stadijum raka dojke ostali nedorečeni. Kod pacijentkinja sa ranim hormonskim zavisnim tumorom naš sistem i dalje rutinski predlaže hemoterapiju. To znači da mi danas zbog zastarelog protokola svakog dana tri žene u Srbiji nepotrebno šaljemo na hemoterapiju. Mi ih nepotrebno izlažemo gubitku kose, padu imuniteta, riziku od oštećenja srca i gubitku radne sposobnosti, dok nauka nudi precizno rešenje.
Međutim, kao što sam rekla, savremena nauka dokazuje da je kod ovakvih pacijentkinja hemoterapija često neefikasna, dok hormonska blokada i radio-terapija su sasvim dovoljne. Da bismo znali kojim je ženama, koje boluju, koje imaju visokorizični hormonski tumor, neophodna terapija, potrebno je uvesti genomske testove. Oni precizno kažu – ovoj ženi hemoterapija ne pomaže. U Srbiji se ovi testovi još uvek plaćaju i rade se u privatnim ambulantama, koštaju oko tri hiljade evra, što diskriminiše te žene koje taj novac nemaju.
Studije pokazuju da uvođenje genomskog testiranja menja odluku onkologa u preko 50-60 slučajeva, eliminišući potrebu za hemoterapijom. To znači da hiljadu žena godišnje spašavamo nepotrebne hemoterapije.
Jednokratni trošak testa je višestruko niži od troškova citostatika, hospitalizacije lečenja teških nuspojava i dugotrajnih bolovanja mladih žena koje su stub naših porodica.
Protokol kaže, i čini mi se da je taj protokol iz 1994. godine, hormonski zavisni tumor, plus jedan pozitivni limfni čvor, po automatizmu predviđa hemoterapiju. Ovakav pristup ignoriše biologiju tumora i vodi ka preteranom lečenju, što direktno narušava zdravlje žena, iscrpljuje budžet Republike Srbije. kao što sam rekla, cena jednog testa je oko tri hiljade evra. Država trenutno plaća štetu umesto da plati preciznost.
Moje konkretno pitanje, s obzirom na to da je Vlada već pokazala stub za inovacije, kada možemo očekivati da RFZO uvrsti refundaciju genomskih testova na listu usluga za žene do 50 godina u ranom stadijumu bolesti.
Uvođenjem ovih testova zapravo bi doneli uštedu budžeta jer bismo prestali da plaćamo skupu hemoterapiju, bolovanja, rehabilitaciju ženama kojima citostatici objektivno nisu potrebni, ali im dodatno narušavaju zdravlje.
Pokrenuću inicijativu kao logičan korak u modernizaciji naše onkologiji, da prestanemo da lečimo papir, statistiku i broj limfnih čvorova, da krenemo da lečimo biologiju svakog pacijenta ponaosob.
Žene do 50 godina su stub porodice i privrede. Poštedite ih agresivnih hemoterapija, pomozite im da se brzo vrate na posao, da očuvaju kvalitet života, dostojanstvo života, da očuvaju svoje porodice. Znamo da je tumor bolest ne samo jednog člana porodice, već cele porodice.
Moju inicijativu predaću Odboru za zdravlju i Odboru za finansije da se u rebalansu ove godine ili budžetom sledeće godine izdvoje sredstva za kupovinu genomskih testova kako bi svim ženama bili dostupni i time bi otklonili diskriminaciju i omogućili jednako pravo da svaka žena svoj tumor leči po biologiji, a ne po statistici i po protokolu. Takođe ću uputiti inicijativu i predsednici Narodne skupštine, kao i predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.
2/4 AL/IR
Moja inicijativa nije populistička, nije ni medicinska samo, ona je i ekonomska i duboko humana. Neka Srbija bude zemlja koja leči svoje pacijentkinje po meri njihove genetike, a ne po šablonu i po zastarelim statistikama. Hvala.
3/1 JJ/CG 12.25 – 12.35
Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Poštovani narodni poslanici, nije mi bila namera da danas u svom govoru izađem iz teme rasprave amandmana na budžet, ali moram da iskoristim priliku i da skrenem pažnju na vršnjačko nasilje koje se pre nekoliko dana dogodilo u mom gradu, u Kraljevu. Dečaka koji ima 13 godina i koji se bori sa ozbiljnim zdravstvenim problemima fizički i verbalno je zlostavljala grupa vršnjaka iz njegove škole. Majka dečaka je otkrila šta se tačno dogodilo i da je njen sin krenuo u šetnju po svom kraju, ne sluteći da će upravo drugari iz škole iz čistog mira nasrnuti na njega.
Drugari su krenuli da bacaju petarde na njega, da ga snimaju, tačnije, kako njegova mama navela, jedan dečak je držao telefon dok su drugi dečaci ga terali da vrišti u kameru, da priča da je autističan, da skače i da kaže da je „ćaci“. Hvatali su ga za međunožje, terali ga da uđe u Ibar. On je pokušavao da pobegne, ali nije uspeo, jer su ga oni opkolili. U jednom trenutku naišla je grupa srednjoškolaca i nasilnici su pobegli. Inače, dečak je privremeno rođeno dete, koje ima smanjen kapacitet pluća, astmu, razvojnu disfaziju, zbog koje je kasno progovorio. Uprkos tome, one je odličan đak šestog razreda, nasmejan, dobar drug, voli da ide u školu i da se druži. Ono što njega i njegove roditelje očekuje je borba sa traumom.
Škola i nastavnici su obavešteni o svemu što se desilo, a dalju proceduru preuzeo je školski tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja i zlostavljanja. Pitam se da li je to dovoljno, da li može to da bude garant da takvi nasilnici neće ponoviti isto na nekom drugom detetu? Postoji li način da se roditelji sankcionišu, jer su to danas deca iz Kraljeva, sutra će to biti deca iz nekog drugog grada u Srbiji. Koliko se kroz instituciju Ministarstva prosvete može raditi da se vršnjačko nasilje iskoreni?
Svakako o ovome ne treba ćutati. Treba uključiti javnost, ako ništa drugo verujem u pojam stida, ako ne kod dece, onda makar kod njihovih roditelja. Tu je i Ministarstvo pravde, volela bih da se i Ministarstvo pravde uključi, takođe, Ministarstvo za socijalna pitanja. Ono što sprečava neke strožije kazne, je to što je osnovno obrazovanje obavezno i Ustavom zagarantovano. Nasilnici su na neki način zaštićeni i kao da ih nekako, čini mi se, negujemo, prebacivanjem u druga odeljenja ili u druge škole, problem se često ne rešava, nego se fokus nasilnika samo prebacuje na drugu žrtvu.
Kao što sam rekla, volela bih da se osim javnosti, uključi i Ministarstvo pravde, kao i Ministarstvo za brigu o porodici, kao i Ministarstvo za socijalna pitanja, koje bih ovom prilikom pohvalila za otvorenost i stručan pristup rešavanju problema, na brzim i pre svega, konkretnim odgovorima na probleme građana. Ja sam možda na trenutka izašla iz teme, ali mislim da je ovo svakako mnogo važnija tema za sve nas koji ovde sedimo i ovde raspravljamo o budžetu.
Što se tiče budžeta, pohvalila bih predlog izmene Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške mladima za kupovinu prve nepokretnosti, kojom se sredstva za ovu namenu uvećavaju za dodatnih 200 miliona. Videli smo u prvih šest meseci primenu ovog zakona, da je interesovanje bilo veliko i da je konstantno broj novih zahteva u porastu.
Pošto dolazim iz Raške oblasti, tačnije iz Kraljeva, i kao jedan lokal patriota, moram da naglasim da se kroz budžet odvajaju dodatna sredstva za završetak Moravskog koridora. Više puta sam u Skupštini pričala o značaju Moravsku koridora za Kraljevo, ali i za ceo Raški, Moravski, Pomoravski okrug. U ovom delu Srbije gravitira oko 500 hiljada građana, i sigurna sam da će se njegovim završetkom doprineti turističkom, ekonomskom, razvoju tog dela naše zemlje.
Moram da zamolim, mada tu nije ministarka za infrastrukturu, ali moram da uputim ponovo jedno pitanje i da naglasim problem urbane regeneracije u Dositejevoj ulici. Prva zgrada useljena, druga zgrada u fazi završetka. Samo želim da pitam kada i kojim tempom će se završiti treća i četvrta zgrada, kako bi svih 366 porodica konačno ušlo u svoje nove domove.
Još jedna stvar, jeste da nije budžet, ali se isto tiče Ministarstva za infrastrukturu, grad Kraljevo je krenulo u pripremu rekonstrukcije starog Ibarskog mosta, u narednim danima će se obaviti snimanje Ibarskog mosta, koji predstavlja žilu kucavicu za grad Kraljevo. Ono što je nama potrebno je pomoć i stručna i finansijska od države, jer mi to kao grad nećemo moći sami da završimo. Hvala.
Zahvaljujem. Znate kako svi osećamo napetost koja već duži vremenski period traje u našem društvu, pa je i prirodno da se ona oseća danas i u ovoj sali, i političke rasprave su i legitimne i naravno poželjne, ali vas pozivam da u trenucima ovako političke visoke temperature ne koristimo policijske službenike da bi se prepucavali jedni protiv drugih i da ne zbog jedne, jednog čoveka ili pet kojih, koji su uhapšeni u ovom nemilom događaju koji se desio trinaestog maja sudimo o svim policajcima, erm, Republike Srbije. Prosto, imam neki utisak da na-na ovoj sednici smo se ovde sastali samo da bi što više, što više omalovažavali policiju, a ne smemo zaboraviti, mislim, ja lično imam moralnu obavezu i možda nije tema, ali ne želim da me prekinete, želim da to kažem. Možda i nije tema, ali neko ko dolazi iz Raške oblasti, iz grada Kraljeva, moram da podsetim i kolege, sve kolege, a naravno i-i pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova na osamdeset osam, osamdeset šest policajaca koji su stradali od 1991. do 1999.
godine na Kosovu, na Kosovu čak sedamdeset sedam iz Kraljeva, a ostali su stradali na ratištu u Bosni. Je l' im znate imena? Ne znate. Ne u Kraljevu, iz Užica, iz Kruševca. Znate imena tih stradalih policajaca?
Ne znate. A znate ime Veselinom Milićem. E, to je naš problem. Uvek dižemo nešto te koji su crna ovca, a ovi ljudi koji su časno stradali, im znate gde su? Pa jeste otišao neko, evo poslanici, ne samo vi kao pripadnici policije.
Ne znate ih. Svi smo ih zaboravili, a zato danas su ovde puna usta Veselena Milića, da li ima pet stanova, sto... Isto me ne interesuje. Mene stvarno to ne zanima. Ja sam narodna poslanica iz Kraljeva od četrnaest godina i dobro znam situaciju u Kraljevu što se tiče policije, bavim se i lokalnom politikom i uvek sam na usluzi za savet, pomoć, šta god, ali me stvarno ne interesuje imovinsko stanje Veselina Milića.
To me ne zanima. Ja vas samo pitam da li iko od nas u ovoj sali pamti imena tih ljudi? Ne, to smo zaboravili. Svi. Zato vas molim da eto, zbog tih ljudi koje ne pamtimo, ne dozvolimo danas da takva slika izađe s ove sednice.
Da je Policija Srbije, ne znam, korumpirana, da su ovakvi i da su onakvi. Nisu. Verujte mi Ima mnogo njih, većina njih koji časno nose i značku i uniformu svoju i brane ovu zemlju, što od stranih, što od unutrašnjih neprijatelja, ako mogu tako da nazovem. Zato vas molim predsedniče, da ja jesam izašla iz Zemungrad, slobodno me kaznite, ali dajte ubuduće da malo spustimo tenziju. Bavite se dnevnim redom.
Evo, biće ponovo izveštaj za šest meseci, ovih sada šest meseci, pa ćemo raspravljati i o Veselinom Miliću i o svemu tome U julu stiže izveštaj za- Eto upravo tako. Ali prosto mi je za smetalo, mislim, nisam htela da se javim, ali stvarno više. Setimo se onih kojih više nema, a koji su živote dali da bi mi ovde sedeli
(Beograd, 29.12.2021.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Odbornik | Skupština grada Kraljeva (šef odborničke grupe) | Grad | Mesečno | 18000.00 | RSD | 02.07.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 80000.00 | RSD | 03.08.2020 - |
| Grad Kraljevo (član Komisije za urbanizam) | Grad | Po zasedanju | 2047.00 | RSD | 02.07.2020 - |