Poštovana predsedavajuća, poštovani članovi rukovodstva Narodne skupštine Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, dozvolite mi da u ime Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije dam jedno kratko obrazloženje zakona o kojem će danas Skupština raspravljati.
Naime, reč je o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju koji sadrži osam članovi i na osnovu broj članova mogao bi se izvesti zaključak da je reč o zakonu koji nema veliki značaj. Međutim, po sadržaju odredbi koje ovi članovi sadrže, po onom što znači primena odredaba ovog zakona u praksi, reč je o i te kako važnom zakonu.
Želim da odmah na početku ovog izlaganja kažem da je suština izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju da se omogući što većem broju studenata da se sa utvrđenim brojem bodova, potrebnih za upis godine, upišu na odgovarajuću godinu studija. To je suština ovog predloga.
Moram vam reći da smo do ovog predloga došli zajedno na nivou cele akademske zajednice. "KONUS", kao Konferencija rektora svih univerziteta Srbije, predstavnici studenata, fakulteta, Studentske konferencije visokih škola strukovnih studija i mi u Ministarstvu prosvete smo razgovarali o ovom problemu još marta meseca tekuće godine. Tada je postignuta saglasnost da se predloži Skupštini, ko god tada bio ministar, ili kakva god da bude Vlada, da se izvrše promene u Zakonu o visokom obrazovanju, da bi se pre početka nove školske godine ti novi uslovi usvojili i samim tim stvorila mogućnost da što veći broj studenata upiše godinu. To je i suštinski razlog zašto je ovaj zakon predat, odnosno usvojen na Vladi i upućen Skupštini po hitnom postupku. Videćete iz sadržaja ovog zakona koje su sve promene.
Suština je sledeća. Za ovu školsku godinu, 2011-2012. godinu, izmenama i dopunama ovog zakona, odnosno njegovim usvajanjem stvaraju se mogućnosti da studenti koji ostvare najmanje 48 bodova upišu godinu, a da sledeće godine taj broj bodova bude najmanje 50 i 2014-2015. godine da taj broj bodova bude 60.
Na Odboru Narodne skupštine Republike Srbije za pitanja prosvete i nauke bilo je reči i o ovom i o pitanju ispitnih rokova, zato što je jedan broj kolega postavio pitanje – zašto se smanjuje broj ispitnih rokova? Naime, lako je obrazložiti zašto 48, jer veći broj studenata se upisuje. Naravno, reaguje se i na probleme koje imamo u visokom obrazovanju, a izlazimo u susret zahtevima studenata, pogotovo u uslovima teške ekonomske situacije, da veći broj njih upiše fakultet o trošku države.
Kada je reč o broju ispitnih rokova, želim da obavestim i vas i javnost da će se broj ispitnih rokova postepeno smanjivati. U sledećoj školskoj godini, u 2012-2013. godini, u ovoj školskoj godini koja počinje za nekoliko dana broj ispitnih rokova će biti šest. U školskoj godini 2013-2014. broj ispitnih rokova biće pet, a tek 2014-2015. godine biće četiri ispitna roka.
Inače, kada je reč o broju ispitnih rokova, želim i to da znate, da smo mi država koja u regionu ima najveći broj ispitnih rokova. U zemljama Evrope taj broj ispitnih rokova je tri ispitna roka. Međutim, suština je što se očigledno drugačije radi u procesu nastave, u odnosu između studenata i profesora. To je nešto čemu mi stremimo.
Ako se sećate, promene su započete, Narodna skupština Republike Srbije je još 2005. godine usvojila Zakon o visokom obrazovanju, primena tog zakona je započeta godinu dana kasnije. Danas sam to baš govorio kolegama narodnim poslanicima, sticajem okolnosti u tom predlogu zakona su bila predviđena dva ispitna roka. Tada sam u ime poslaničke grupe SPS predložio amandman kojim se broj ispitnih rokova povećao na tri. U međuvremenu smo izvršili ova povećanja koja su bila, ali samo kao našu reakciju na promene koje su usledile usvajanjem zakona i početkom primene novog zakona i stvaranja evropskog prostora visokog obrazovanja, odnosno našeg učešća u tom prostoru i problema sa kojima smo se suočili.
Želim da znate da se ovim zakonom rešava još jedan problem. Studenti koji su 2006-2007, 2007-2008, 2008-2009. i 2009-2010. godine upisali prvu godinu osnovnih studija, zadržavaju pravo da se finansiraju iz budžeta najduže godinu dana po isteku redovnog trajanja studija. Ovim predlogom zakona smo našli odgovore i na rešenja onih studenata koji odslušaju sva predavanja, tzv. apsolventi, njima se sada daje mogućnost da polažu predmete, da se Statutom fakulteta utvrde vremenski ispitni rokovi za njih unutar broja ispitnih rokova koji su utvrđeni Zakonom o visokom obrazovanju.
Takođe, imamo još jednu veoma važnu stvar, danas je kolega i SDPS to pomenuo, a to je pitanje izrade nacionalnog okvira kvalifikacija. Moram vam reći da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje gotovo završio taj posao, ali sada je on i formalno dobio obavezu da taj posao uradi, tako da će ministarstvo, kada dobije taj dokument, usvojiti nacionalni okvir kvalifikacija. Inače, reč je o listi zvanja koja se stiču na osnovu završenog odgovarajućeg stepena visokoškolske institucije.
Naravno, to je promenljiva kategorija, s obzirom da se studijski programi akredituju u određenom roku i da se neki od njih prave zajedno sa predstavnicima privrede, da sadrže odgovarajuća zvanja. Sasvim je logično da se stalno usaglašavaju potrebe tržišta rada sa onim što proizvodi visoko obrazovanje i da će tih promena biti, jer se usaglašavamo i sa onim što nam donosi objektivno što postoji na evropskom prostoru visokog obrazovanja, odnosno, ako tako mogu reći, na tržištu rada.
Ima još jedna stvar koju smo prihvatili da izmenimo, a to je da damo mogućnost studentskim konferencijama visokih škola, strukovnih studija i fakulteta da imaju svojstvo pravnog lica, iz razloga što su deo Organizacije studenata Evrope. Sa svojstvom pravnog lica, inače, to su ustanovili Zakonom o visokom obrazovanju, oni stiču mogućnost da ravnopravno sa drugim kolegama iz ostalih zemalja Evrope konkurišu za različite projekte i da učestvuju kao studenti u procesu kreiranja prostora visokog obrazovanja.
Dozvolite mi, poštovane koleginice i kolege, da pomenem još nekoliko stvari za koje mislim da će vam biti interesantne, jer one možda do sada nisu bile dostupne javnosti, a odnose se na pitanje prolaznosti, odnosno broja studenata koji završe odgovarajući nivo znanja, odnosno ostvare odgovarajući broj bodova.
Ovde posedujem dokumenta o Univerzitetu u Beogradu, jednu analizu koja je napravljena na osnovu rezultata polaganja ispita na 29 fakulteta Univerziteta u Beogradu. Reč je o studentima koji su prvu godinu upisali 2010-2011. godine na studentskim programima osnovnih, akademskih i integrisanih studija, po broju ostvarenih "ESP" bodova. Kada se pogleda ukupan broj studenata, oni koji su ostvarili 60 bodova, njihov broj iznosi 4.228 ili 31%. Broj studenata koji su ostvarili od 48 do 59 bodova je 3.774 ili 28%. Broj studenata koji su ostvarili manje od 48 "ESP" bodova je 5.050 ili 36%, a 642 studenta ili 5% njih se ispisalo.
Ako se sada te brojke dalje podele, pa se uđe u strukturu onih studenata u odnosu na način finansiranja, da li je reč o budžetskim studentima ili o samofinansirajućim, podaci su sledeći. Kada posmatramo studente koji su upisani u budžetskom statusu, oni koji su ostvarili 60 "ESP" bodova njihov broj iznosi 3.291 student ili 38%. Znači, 60 bodova ostvari 38% studenata. Od 48 do 59 bodova ostvarilo je 2.687 studenata ili 30%. Manje od 48 bodova je ostvarilo 2.507 studenata ili 28%. Ispisalo se 381 student ili 4%. To je kada je reč o budžetskim studentima.
Kada je reč o samofinansirajućim, tu su drugačiji rezultati. Šezdset bodova ostvarilo je svega 937 studenata, ili 19%, od 48 do 59 bodova 1.087 ili 23% i manje od 48 bodova 2.543 ili 53% studenata, ispisalo se 261 student, odnosno 5%.
Ako napravimo jednu uporednu analizu ovih rezultata iz 2010. i 2011. godine, podaci su još zanimljiviji i govore, da kažem o tom povećanju prohodnosti studenata koji upišu godinu studija.
Znači, u školskoj 2008. i 2009. godini od 13.550 upisanih studenata njih 7.539 je ostvarilo najmanje 48% bodova, a od toga 3.664 svih 60 bodova. U školskoj 2010.-2001. godini, od ukupno 13.694 upisana studenta, njih 8.002 ostvarilo je najmanje 48 bodova, a od toga njih 4.228 svih 60 "ESPB" bodova. Znači, povećanje broja studenata u odnosu na dve godine, koje su predmet ove analize je za oko 150, međutim, kada je reč o broju studenata koji su ostvarili 48 i više bodova, odnosno 60 bodova je daleko veći, jer 1.400, oko 600 i nešto studenata.
Ovo vam pominjem, jer je to pokazatelj da sistem, da kažem funkcioniše, da se povećava i prohodnost i da se povećava broj studenata koji ostvaruju ove potrebne uslove za upis godine. Povećava se naravno i broj studenata, onih koji ostvaruju 60 bodova, kao cilj kojem mi težimo i koji će biti postavljen tek 2014.-2015. godine. Pominjem svesno 2014.-2015. godine, zato što se proteklih dana u jednom delu javnosti pokušao prikazati da se smanjuje broj rokova od ove godine, a to će biti tek 2014.-2015. Znači, za one koji budu za sledeću godinu polagali ispite, opet ponavljam biće šest ispitnih rokova, one sledeće godine pet i tek 2014.-2015. godine sa početkom primene 60 bodova, a taj broj rokova biće četiri.
Ako pokušate, ako ustvari neko postavi pitanje zašto najmanje 50 bodova? Želim da vam kažem da smo zajedno sa profesorima i studentima pokušali da damo odgovor u odnosu na različitost koja postoji među fakultetima, odnosno poljima u kojima su formirani i u odnosu na sudijske programe koji su akreditovani.
Naime, uslov od najmanje 50 bodova, znači suštinski da će se jedan ispit preneti u narednu godinu, jer ako pogledate strukturu predmeta i broj ESPB unutar pojedinih fakulteta, videćete da najveći broj njih ima pet, šest, sedam, osam, u ruci držim podatke vezane za Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, oni primera radi imaju na listi, inače ovi podaci su preuzeti preko Interneta, među sedam predmeta imaju četiri sa deset ESPB bodova, samo na jednoj godini. Kada je reč o Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu među osam predmeta jedan ima 14 bodova, dva predmeta deset, jedan predmet dva i osam bodova, i dva po tri. Tehnološko-metalurški po sedam šest bodova, Farmaceutski fakultet u Beogradu sedam, osam, šest, pet itd. Univerzitet u Nišu Pravni fakultet, za dva semestra devet, sedam, sedam, dva predmeta sa pod deset bodova. Na Medicinskom fakultetu imamo dvosemestralne ispite koji nose čak 16 bodova.
Ovo pominjem dvosemestralne, zato što se promenilo vreme u odnosu kada smo mi bili studenti, tada je većina predmeta bila dvosemestralna, sad su jednosesmestralni i sada je stepen opterećenja dugojačiji i procena je cele akademske zajednice i profesora i studenata da se na ova dva načina: postepenim povećavanjem broja bodova, postepenim i većim obuhvatom postižu i strateški ciljevi i većeg upisa, većeg broja studenata, veći broj njih završava, a da se u međuvremenu završi proces, ako mogu reći, unapređenja nastave i podizanje kvaliteta na nivou visokog obrazovanja. Da jednostavno proces izvođenja nastave i taj odnos između profesora i studenta bude što bolji.
Jer suština jeste način izvođenja nastave. Suština jeste sadržaj udžbenika koji je studentima na raspolaganju. Suština jeste način ocenjivanja studenata. Suština jeste komunikacija koja se vodi među njima tokom održavanja nastave. Suština jeste da student mora da uči i da učestvuje na svim ovim, da kažem, delovima provere znanja koji su tokom godina i da se praktično završni ispit pretvori u jedan, da kažem, razgovor između kandidata i nastavnika koji daje jednu ukupnu ocenu nivoa znanja koje je pokazano u toku jedne godine.
Želim da vam kažem, da smo u toku prošle i ove godine postigli odgovarajuće rezultate koji daju za pravu da možemo zaključiti da se nivo kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji unapređuje. Prošle godine su naši studenti su u Istanbulu na takmičenju iz robotike osvojili prvo mesto. Evo, sinoć smo imali priliku, neki od nas, ujedno sjajnu prezentaciju da kažem novog robota i dokle se stiglo sa robotikom u svetu i što je zanimljivo početni impuls razvoju te grane nauke je dala Srpska nauka i profesor Vukobratović 1968. godine, a sada nažalost druge su zemlje preuzele primat u tome.
Ali, ovo vam pominjem zato što je reč o objektivno o jednom procesu, nisu samo studenti iz te oblasti osvojili prve nagrade i studenti fakulteta Organizacionih nauka su bili prvi u Evropi, a treći u svetu po rešavanju metode studije slučaja. Studenti fakulteta Pravnih nauka iz oblasti medijskog prava su prošle godine bili u Oksfordu prvi. Studenti Mašinskog fakulteta su napravili jedan model formule jedan, iako će neko reći da je reč o jednoj vrsti sporta, oni koji malo više prate formulu jedan znaju kako je zahtevno naučno i mehanički rešiti probleme koji su potrebni da bi ta formula bila kvalitetna i koliko je znanja potrebno da se napravi jedan takav projekta. Onda smo imali studente Arhitektonskog fakulteta i niz drugih fakulteta koji su osvajali prestižne nagrade, ne pominjem pojedinačne nagrade studenata.
Želim da pomenem da je Beogradski univerzitet ove godine ušao u 500 boljih univerziteta u svetu na osnovu "šangajske liste", da smo po stepenu citiranosti nekoliko godina proglašeni kao zvezda u usponu, da smo napravili više, da kažem malih koraka koji su objektivno dali rezultat i unapredili visoko obrazovanje. To ne znači da je idealno, ali daleko je od toga, jer da je idealno ne bi menjali ovaj zakon. Ovo su problemi sa kojima se mi suočavamo i način, pokušaj da ove probleme rešimo i da to radimo zajedno sa celom akademskom zajednicom.
Ubeđen sam da će Narodna skupština prihvatiti izmene i dopune ovog zakona. Videćemo šta je sadržina amandmana koji budu predloženi. Ukoliko budu takvog karaktera da unapređuju sadržaj ovih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, mi ćemo ih apsolutno prihvatiti.
U svakom slučaju, želim da znate da je svaki predlog dobrodošao i očekujem da Skupština u danu za glasanje, očekujem da će to biti četvrtak, usvoji ovaj zakon. Da onda na taj način svi mi, Narodna skupština Republike Srbije i oni koji budu glasali za ovaj predlog, da kažem, pošalju najlepšu poruku studentima za početak nove školske godine, da im je uslov za upis godine 48 bodova i da je Narodna skupština Republike Srbije usvojila zakon kojim daje mogućnost da što veći broj studenata upiše godinu o državnom trošku, s obzirom da je poznat način na koji se studenti rangiraju unutar kvote.
Naime, pored kvote koja se odredi svake godine, za one koji ne znaju, odlukom Nastavnog veća fakulteta se taj broj može povećati za 20%. Tako mi već sada, praktično, finansiramo preko 50% studenta na svim fakultetima državnim i visokom školama strukovnih studija u Srbiji što je objektivno veoma, veoma značajno u odnosu na ekonomsku situaciju u kojoj se nalazimo. Ali, moram reći, mislim da nam to studenti nesebično vraćaju. Mislim da će usvajanjem ovog zakona, da smo napravili jedan dobar korak u pravcu da podignemo i povećamo prohodnost i da zajednički radimo u naredim godinama da podignemo kvalitet visokog obrazovanja u Republici Srbiji. Hvala.