Zahvaljujem uvažena potpredsednice.

Poštovana ministarko Kisić Tepavčević sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre svega želim da zahvalim ministarstvu koje je predlagač ovog zakona na zaista dugo čekanom zakonu koji je stigao u Skupštinu kao zaista gotovo završen predlog, bez obzira što će kao i svaki zakon u nekom trenutku verovatno u skladu sa vremenom koji praktično pojede svaki zakon do kraja trpeti određene izmene, ali ovakav kakav jeste zaista, dugo očekivan, predstavlja jedan veliki korak i hvala vam na sveobuhvatnom predstavljanju zakona. Potakli ste jednu jasnu diskusiju upravo ovde u parlamentu među poslanicima i ja se nadam da će zaista našim građanima, pogotovo korisnicima socijalne pomoći danas biti jasnije šta podrazumeva uvođenje ovog zakona.

Dakle, pravednija raspodela svakako je jedan od benefita koji će biti praktično dobijen i proizaći iz primene ovog zakona jer socijalna pravda u jednoj uređenoj državni nije nešto što ne možemo da dostignemo. Svakako da je ovo prvi korak i da je SNS ovde u poslaničkog klubu zaista prepoznala i po ovoj kvalitetnoj raspravi i vidimo da je ovo jedan od dragocenih koraka upravo u borbi protiv siromaštva.

Iako predstavlja jedan zapravo tehnički zakon koji će napraviti praktično jedan elektronski registar i omogućiti i vama u ministarstvu da sagledate praktično potrebe svakog pojedinca on ipak predstavlja jednu ozbiljnost, kažem, posle toliko vremena jer to je rečenica koja se ovde danas zaista mnogo puta čula da posle gotovo desetina godina dobijamo ovakav zakon koji je dugo bio u najavi i sasvim je sigurno da odgovorna država Srbija na čelu sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, Vlada Republike Srbije, grade sistem u kojem će biti prepoznata potreba svakog pojedinca.

Zapravo da zaista vrednujemo apsolutno i bitna nam je svaka potreba pojedinca pokazali smo mnogo puta u prethodnom periodu, vrlo kratkom periodu. Ne zadirući dalje u sve ono što je Vlada učinila i predsednik Republike mogu samo da se osvrnem na poslednja dešavanja koja se tiču borbe protiv epidemije korona virusa gde smo zaista pobrojali sve aplauze praktično sveta, gde smo ne samo uspeli da pokažemo da možemo da budemo najbolji u organizaciji, već smo najbolji i u onome što je zapravo sada ključno i najbitnije u ovoj borbi a to je nabavka vakcina, gde je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao što je moj kolega Jovanov maločas i rekao, zaista svojim autoritetom koji je izgradio međunarodnim ugledom uspeo da prosto nabavi, i prvi smo i jedini u svetu apsolutno po tome, tri vakcine i naši građani zaista mogu da izaberu vakcinu po svom nahođenju i po svojoj volji.

Takođe mislim da je jako važno spomenuti da smo i po broj vakcinisanih drugi u Evropi i to mesto svakako da čvrsto držimo i da smo u visini te liste i kada se radi i o svetu, a da svakako nećemo na tome stati, da nećemo posustati nego da ćemo apsolutno taj progres nastaviti i u budućnosti i pokušati da u što kraćem roku imunizujemo najveći deo našeg stanovništva pokazuje upravo i vest koja je danas stigla od predsednika Republike, a to je da sledećih 500 hiljada doza kineske vakcine stiže sutra. Dakle, ni u jednom trenutku s obzirom da smo sada u revakcinaciji naše stanovništvo neće ostati bez ijedne mogućnosti da se ponovo prijavi, ponovo vakciniše, odnosno kroz ovaj sistem koji je praktično pohvaljen kao najbolji na svetu mi ćemo uspeti za vrlo kratak period da dostignemo kolektivan imunitet kojem zapravo teže svi u ovoj nevolji.

Takođe da smo u nameri ozbiljni da izgradimo jedan sistem u kojem će pojedinac biti i zaštićen ne samo zdravstveno, već i na svaki drugi način, a posebno kada je u pitanju bezbednost građana, to smo pokazali vrlo jasno u prethodnim danima kada smo se snažno, precizno obračunali sa mafijaškim grupama koje su pretile bezbednosti Srbije. Ono što je u ovom trenutku zaista nešto što je i predmet istrage, pretili i životu i bezbednosti predsednika Aleksandru Vučiću.

Međutim, iako kažem ovo je jedna borba koja je sasvim sigurno operacija koja je dugo planirana, ona do kraja mora biti sveobuhvatna. Na šta mislim? Hoću zaista decidno to ovde da razložim.

Mislim upravo na one koji su zapravo doveli do toga da napad na bezbednost predsednika republike, ko god bio, u ovom slučaju jeste Aleksandar Vučić, ali i na članove njegove porodice, konstantnom kriminalizacijom, znači to nije nešto što traje mesec, dva, to traje godinama unazad i plasirano je od strane bivšeg režima. Konkretno Dragana Đilasa, kao idejnog tvorca svake od izmišljenih afera kriminalizacije predsednika, njegovog brata Andreja Vučića i Danila Vučića, do onoga ko je glasnogovornik i ko je dovoljno, ne mogu da kažem da je to hrabrost, to je po meni ludost, neko ko može da iznese gomilu neistina i da svoj gotovo već nepostojeći obraz ukalja ako je to moguće još više, to je Marinika Tepić koja je konstantno zajedno sa još određenim predstavnicima opozicije uspevala da na dnevnoj bazi izmišlja afere i da na taj način zaista predstavi predsednika Srbije, kažem i članove njegove porodice kao legitimne mete koje u ovakvim okolnostima, zaista ne smem ni da pomislim šta smo mogli da očekujemo kada smo kod jednog od kriminalaca, odnosno kod kriminalne grupe u pretresu pronašli snajpersko oružje.

Ne samo to, videli smo i snimke kako su imali i vršili vežbe kako bi naravno što bolje i efikasnije iskoristili to oružje, pa su čak našli i izvršioca. Ostaje samo da se pitamo, a ne treba nam mnogo da se pitamo, jer odgovor zaista cela Srbija zna, a znamo i mi ovde, kome je taj snajper zapravo bio namenjen. I tu leži sva opasnost.

Mislim da su upravo oni koji su te kriminalce prvi krenuli da brane kada su uhapšeni, znači, vi imate jednu organizovanu mafijašku grupu koja je pretnja svim građanima Republike Srbije, gde god se nađe, videli smo da su tu u pitanju zverska mučenja, zverska ubistva, pljačke i raznorazne druge krimogene radnje, imate naravno pohvalu svakog normalnog čoveka. Ne, vi samo u Draganu Đilasu i Mariniki Tepić imate nekoga ko se našao da prvi ustane i da glumi advokata svakom od pripadnika ove kriminalne grupe.

Pitamo se zašto, pitamo se, a možda sada postaje jasnije kada odgovor na to pitanje možemo upravo da uputimo javnosti Srbije da sada možda postaje potpuno jasnije čemu afera „Jovanjica“, čemu još milion izmišljenih afera koje su se nizale gotovo svakodnevno? Jesu li one bile nekakva distrakcija kako mi ne bismo znali šta se zapravo smera, a videli smo da ni Draganu Đilasu, ni Mariniki Tepić društvo krimogeno nije ništa novo.

Podsetiću vas, vrlo ću vas rado podsetiti obzirom da mislim da ovo u javnosti ipak nije dovoljno puta ni pokazano, ni dovoljno puta govoreno na ovu temu. Zašto i kako je moguće da su Dragan Đilas i Marinika Tepić napravili gotovo porodičan album sa svim najvećim kriminalcima u Srbiji? Čekajte, nemoguće je da su se slikali ovako. Volela bih da mogu sve ove slike odjednom da vam pokažem, ali ne mogu, pa ću jednu po jednu.

Da li je realno da Dragan Đilas u svakom momentu naiđe baš na ulici na kriminalca? Razumem da ga pošten svet zaobilazi, razumem da će svaki pošten čovek da mu uzvikne – lopove i da ode, da mu kaže isfrustriran šta misli o njegovoj politici i njemu, ali kako baš uvek da traži baš eto, slučajno kako on kaže, neke od kriminalaca. Ovo mu je inače i deo, koliko sam razumela rodbine bio. Kako to da se on uvek nađe u njihovom društvu? Sigurna sam da tu postoje neki zajednički poslovi. Zajednički poslovi koji sada dolaze u fokus kada se hapsi ova kriminalna grupa i kada se čuje iz javnog informisanja da pojedini od njih, konkretno Marinika Tepić možda ima i određene veze sa određenim članovima ove mafijaške grupe? Dakle, kako to da se Dragan Đilas nađe u društvu Milutina Bakića koji je uhapšen sa 66 kilograma marihuane?

Ovo je čovek koji je predsednik opštinskog odbora Kuršumlija. Kako je moguće da je baš na njega Đilas slučajno naleteo? Ili je to možda u nekoj njihovoj poslovnoj kombinaciji izračunao da bi bilo dobro već kada mu vodi poslove, da mu vodi i stranku.

Ili recimo, ovaj slučaj kako Đilas kaže – susret sa Vladom Japancem. Na šta vas ova slika asocira? Ovo je pripadnik Zemunskog klana. Pripadnik Zemunskog klana koji Dragana Đilasa sa ovim osmehom na licu, prijateljskim, jer ovde se očigledno ne radi o slučajnim prolaznicima i ljudima koji se ne poznaju, smešta upravo u kontekst 2003. godine, kada su ovi ljudi, a vi sada birajte na slici koji od ovo dvoje, ubili sopstvenog premijera.

Kako to Dragan Đilas uvek nađe sebi mesto da se slika pored nekog kriminalca? Ali bilo kako, ja ću vam samo jednu stvar reći. Ispitati ovu vrstu veza Dragana Đilasa i Marinike Tepić je ključno, ne samo zarad ove situacije u kojoj danas imamo uhapšenu kriminalnu grupu koja je pokušala da očigledno ovim snajperom izvrši atentat na neko bitno lice, već u kontekstu onoga da ovi ljudi pretenduju da opet nasilno preuzmu vlast, preteći upravo danom D posle izbora koji bi značio otimanje legitimno izabrane volje naroda, a to je ono što Dragan Đilas obećava dan posle izbora, kada god oni budu bili i to je već vrlo otvoreno i jasno. Ja se pitam da li će možda ovi ljudi biti deo tog scenarija?

Da li ćemo iste scenarije dozvoliti i gledati kao što smo gledali letos, kada smo pod izgovorom nekakvih demonstracija protiv mera koje je Vlada Republike Srbije donela i Krizni štab, kako bi zaštitila zdravlje i živote građana Republike Srbije, imamo huntu Đilasovih poslušnika, a i Marinike Tepić, jer kasnije ću se dragi narodni poslanici, dragi građani Srbije osvrnuti i na lik i delo Marinike Tepić i njenu povezanost sa kriminalnim krugovima.

Jel ovo ta slika koja nas čeka dan posle izbora? Jel ovo slika koju Dragan Đilas obećava već danas? Jel ovo slika koju će pokazati evroparlamentarcima i pokušati da objasni da ovo nije njegovih ruku delo? Mislim da neće u tome uspeti, ali videćemo.

Dakle, molim nadležne organe da ova borba zaista bude dosledna i sveobuhvatna kako bismo zaista sprečili da u budućnosti možemo da od predsednika države pravimo legitimnu metu, kao što pravi Marinika Tepić svakog dana i kao što je i danas pokušala dolaskom u Pančevo da napravi jednu uličnu predstavu, jednu uličnu konferenciju za novinare, jer više ne znam na šta to liči, ali to je jedna od onih koja kuka kako je prinudno iseljena iz Pančeva, jer joj je bila ugrožena bezbednost.

Drage moje kolege, dragi građani Republike Srbije, ja sam Pančevka. Za razliku od nekih, ja sam rođena u tom Pančevu i vrlo dobro poznajem svoj grad i Marinika Tepić kada kaže – Pančevo je moj rodni grad, laže vas, jer Marinika Tepić nije rođena u Pančevu, ali svejedno. Mi smo banatsko mesto, vrlo smo gostoljubivi, druželjubivi i ko god kaže da je iz Pančeva i da je Pančevo njegovo, što bi rekao Mika Antić – Pančevo je kad se vratiš, dobrodošao je.

Ali, ono što ovu ne mogu da kažem ni političarku, ne znam da dam naziv bavljenja politikom na ovaj način, niti želim, kad god Marinika Tepić ima nameru da dođe u Pančevo, a iz Pančeva nije otišla zato što joj je bezbednost bila ugrožena, već zato što je, dva su razloga, našla mnogo bolji i komforniji način za život, a jedan od razloga jeste jedan luksuzan stan koji je kupila u Novom Sadu, gotovo veličine jednog ara, koji se nalazi u samom centru Novog Sada, gde je odlučila da je vreme da živi u skladu sa onim koliko zarađuje.

Možete misliti na koji način i to je odlično pitanje, kako je Marinika Tepić zaradila stan od preko 100 kvadrata u Novom Sadu. Dakle, otišla je zbog komfornijeg i luksuznijeg života, da se odmah razumemo. To kakve ona neprijatnosti doživljava na ulici od stanovnika i građana Pančeva, to je nešto drugo. Ja kada prođem svojim gradom uvek se pozdravim sa svojim komšilukom, popričam sa starijim sugrađanima kojima je uvek potrebna pomoć, pa ako ne pomoć, onda samo razgovor.

Mi smo danas upravo imali na delu, videli na koji način Mariniku Tepić dočekuju, kako ona kaže u svom rodnom gradu. Ovo je jedna od slika njene poslednje posete Beloj Crkvi. Tada je dočekana sa povicima – lopužo, lopovo. Danas su je građani Pančeva koji su se okupili, jer je konferencija održana u samom centru grada dočekali uzvicima – tajkunko, lopužo, a sve ono drugo što su usput rekli, zaista nije mesto u ovom domu, niti lepo, niti kulturno izgovoriti, ali svakako da jeste nešto što odražava sliku Marinike Tepić i predstavlja pravi razlog zašto Marinika Tepić ne može da živi u Pančevu. Zato što je vrlo dobro poznajemo, zato što nam je jasno na koji način je pokrala pokrajinski budžet, dok je predstavljala i nas građane Pančeva u pokrajinskoj Vladi kao ministar zadužen za sport i omladinu.

Pomislila sam da će Marinika Tepić ako je i malo obraza ostalo, danas u Pančevo da dođe, pošto je došla ispred sedišta SNS, najmanje da se izvini predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije, ali i vama gospođo ministarka, jer vi ste član Kriznog štaba i bili ste zaista na čelu u borbi protiv ove epidemije i ovim putem vam se na toj borbi i na svemu što ste uspeli da istrpite u vrlo kratkom javnom pojavljivanju izdržali. Na tome vam hvala. Zahvaljujem vam se u ime svih građana Republike Srbije i ohrabrujemo vas i imate punu našu podršku da nastavite tu borbu podjednako hrabro kao i do sada.

Dakle, ja sam zaista mislila da će se Marinika Tepić danas izviniti, da će se najmanje u ime Dragana Đilasa izviniti, koji kako smo videli juče jeste stajao u redu kako bi primio rusku vakcinu. Isti Dragan Đilas koji je pisao EU kako bi se žalio na Republiku Srbiju da ne može da nabavi vakcine, kako smo mi nesposobni, kako nam niko dati vakcine neće, kako zbog politike koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pa onda predsednik nabavio kontigente vakcina koje niko na svetu nije uspeo da nabavi, pa bivamo pohvaljeni od čitavog sveta, pa nas pohvali Angela Merkel, pa u svakom bitnom svetskom časopisu mala Srbija se pohvali sa rezultatima, mnogim rezultatima. Jedan od njih jeste imunizacija, drugi ne manje važan jeste rast BDP i napredak ekonomije.

Jedna Srbija bude pohvaljena, a Dragan Đilas posle svega što je rekao stane u red da se u istoj toj Srbiji gde je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije, Krizni štab koji je tom prilikom kritikovao, organizovao upravo ovu vakcinaciju i u tom redu, naravno komentar posle toga je bio vrlo brzo, efikasno dobio svoju vakcinu. Ja na ovaj način želim da kažem i svim ostalim građanima – dođite, primite vakcinu. Naravno budite zdravi, nama jeste cilj da vodimo računa o bezbednosti i zdravlju svakog stanovnika bez obzira šta oni mislili, šta oni radili, vakcina jeste civilizacijski tekovina.

Ja sam očekivala da će se Marinika Tepić pored toga danas izviniti možda i za sve one neosnovane i šizofrene propagande kriminalizacije koje je širila o predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću i njegovom bratu Andreju Vučiću, Danilu Vučiću sinu, pa čak i trogodišnjem Vukanu kog su vrlo često spominjali bez imalo srama. Da će se izviniti za svaki pokušaj državnog udara koji je planirala sa svojim gazdom za kojeg inače radi. Zaista sam zahvalna koleginici Biljani Pantić Pilji koja je direktno pitala gospođu Tepić za koga radi. Jer, to je, ne tako nevažno pitanje, možda nekome, ali za građane Republike Srbije je jako važno gde Marinika Tepić radi. Marinika Tepić radi u „Dajrekt mediji“ za Dragana Đilasa. Radi u njegovoj kompaniji. Dakle, Marinika Tepić je praktično neko ko izvršava za platu naloge Dragana Đilasa.

Pomislila sam da će se možda izviniti za povezanost sa narkodilerima, da će se svakoj majci koja je svoje dete nažalost izgubila zbog konzumiranja narkotika, jer je ona upravo ta koja je u javnom prostoru i te kako prisutna, bila viđena, slikana, ali ne samo to, već godinama sarađivala sa različitim narkobosovima. Jedan od njih, za kog su danas pitali građani Pančeva, jeste Novak Filipović. Nažalost, građani nisu dobili od Marinike Tepić odgovor. Upravo onaj isti Novak Filipović koji je pronađen sa 6,6 kilograma marihuane, sa nedozvoljenom municijom. Isti Novak Filipović od koga je Marinika Tepić, kao od svog prvog saradnika, tražila da iseli novinara Miću Milakova iz Pančeva.

Pomislila sam još da će možda se usuditi pa izviniti upravo za ono što sam napomenula na samom početku, a što građane Pančeva zaista dovodi do tog revolta koji je osetan svaki put kada se licem u lice susretnu sa Marinikom Tepić, a to jeste krađa pokrajinskog budžeta. Da će se izviniti u ime svog novca koji je na sumnjive načine dolazio, tražio put do Marinikinih prvih saradnika. Da će se izviniti za banatske šore kojim je opljačkala pokrajinski budžet. Da će se izviniti za projekat koji je nakaradno nazvan – „Seks za početnike“, a koji je ona vodila i na osnovu koga su se milioni slili, godinama slivali u džepove njenih partijskih prijatelja, njenih partijskih kolega.

Znamo gotovo sasvim sigurno da je novcem od ovog projekta, u iznosu od 6,7 miliona, renovirana kuća njenog tadašnjeg partijskog kolege, nemojte me pitati kog, jer defakto je najteže snaći se u tome kada je, u kojoj godini Marinika bila u kojoj stranci, ali njegovo ime je Dušan Jakovljević.

Da li će se izviniti možda zbog toga što je dodelila novac beton klubovima u nekim „š“ ligama? Da li će se izviniti zato što je dodelila milion dinara upravo ovom Novaku Filipoviću za nepostojanu teretanu i fitnes klub iz pokrajinskog budžeta, iz džepova građana Pančeva i AP Vojvodina?

Da li će se izviniti zbog toga što je iselila Nacionalni savet Roma iz prostorija koje su im sa pravom dodeljene u Pančevu? Da li će se izviniti zato što je bezbroj i milion puta slagala građane Pančeva, pokušala da izmisli afere kojima bi kriminizovala predsednika Republike Srbije, kojima bi dovela u zabludu građane Republike Srbije kojima je praktično na čelo predsednika Srbije stavila metu zajedno sa Draganom Đilasom, zajedno sa njihovim medijima?

Mislim da to izvinjenje koje ja možda očekujem do nas neće nikada stići, ali ne treba nama Marinika Tepić da se izvinjava, ona treba da se pre svega sa svoje delovanje, za svoju politiku izvini građanima Republike Srbije koji su odavno shvatili svu vrednost njene politike, shvatili su sve ono što je, gledali su na kraju krajeva na delu sve ono što je Marinika Tepić radila u toku svoje političke karijere preletanja od jedne do druge stranke.

Stoga, mislim da to izvinjenje nećemo nikada dobiti, ali sasvim sigurno ono što hoćemo jeste sud koji je najpreči, a to je sud građana na izborima i iskreno ja sam sigurna da kao i ovoga puta kada su se krili iza reči – bojkot, sasvim sigurno sledeći put, odnosno na sledećim izborima stvari će izaći na čistac i biće jako i vrlo jasno na koji način koje mišljenje građani Republike Srbije imaju i o Mariniki Tepić i o Draganu Đilasu, ali i o svim aferama koje se vezuju za njihova imena, a na kraju krajeva i o ovom porodičnom albumu sa narkodilerima. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedniče Narodne skupštine.

Poštovani narodni poslanici, u ime Odbora za kulturu i informisanje ću vas ukratko upoznati sa postupkom predlaganja kandidata za izbor članova Saveta REM-a, koji je Odbor za kulturu i informisanje sproveo u prethodnom periodu.

Pre svega bih vas upoznala sa činjenicom da je Odbor za kulturu i informisanje 27. oktobra 2020. godine primio obaveštenje REM da je Oliveri Zekić, članu Saveta regulatora, prestao mandat 24. jula 2020, kao i da Aleksandri Janković, članu Saveta regulatora, mandat ističe 3. marta 2021. godine. Postupajući u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o elektronskim medijima kojim je propisano da nadležna služba Narodne skupštine objavljuje javni poziv za predlaganje kandidata za člana Saveta, Odbor je na sednici održanoj 4. novembra 2020. godine, doneo odluku o pokretanju postupka predlaganja kandidata za izbor članova Saveta REM.

Odbor je takođe utvrdio da pravo na predlaganje kandidata imaju ovlašćeni predlagači, u ovom slučaju nadležni odbor Narodne skupštine i crkve i verske zajednice zajedničkim dogovorom. Ističem da smo postupajući na osnovu tačke 5. ove odluke u skladu sa članom 10. stav 1. ovog zakona, javni poziv za predlaganje kandidata za izbor članova REM, objavili 6. novembra 2020. godine u „Slžbenom Glasniku RS“, na internet stranici Narodne skupštine i u dnevnom listu „Politika“. Takođe, javni poziv je istog dana uručen i pismenim putem svim poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini, odnosno samostalnim narodnim poslanicima.

Na osnovu člana 10. stav 2. zakona, poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, odnosno samostalni poslanici zajedno, kao i crkve i verske zajednice imale su rok od 15. dana, odnosno do 21. novembra da Odboru dostave obrazložene predloge dva kandidata za člana Saveta REM.

Pravo da predlože dva kandidata za člana Saveta REM koji se bira na predlog nadležnog odbora iskoristila je jedino poslanička grupa Aleksandar Vučić - Za našu decu, koja je Odboru 18. novembra 2020. predložila imena dva kandidata Oliveru Zekić i Miloša Gajovića. Takođe, pravo da predlože dva kandidata za člana Saveta REM koje se bira na predlog crkve i verskih zajednica, iskoristile su SPS, Islamska zajednica Srbije, Beogradska Nadbiskupija, Jevrejska verska zajednica, Evangelistička hrišćanska crkva, Slovačka evangelistička crkva, koje su Odboru 20. novembra 2020. godine takođe dostavile imena dva kandidata, to su Aleksandra Janković i Snežana Miljković.

Odbor je na sednici 24. novembra razmotrio ove dve podnete kandidature, kao i dokaze koji su uz ove predloge priloženi i zaključio da su svi kandidati organizacije koje su podnele prijave to učinili na osnovu uslova koji su ispunjeni i koji su propisani Zakonom o elektronskim medijima.

Takođe, ova lista objavljena je na internet stranici Narodne skupštine, i za sam kraj napominjem da je Odbor na sednici održanoj 26. novembra obavio razgovore sa svim predloženim kandidatima. Na ovoj sednici kandidati su imali prilike da se predstave, dok su svi članovi Odbora, kao i drugi zainteresovani, na kraju krajeva, narodni poslanici i mediji, imali mogućnost da kandidatima postave pitanja iz delokruga njihovog eventualnog budućeg rada i njihovog profesionalnog iskustva.

U tom smislu ispred vas će se na današnjoj raspravi naći imena četiri kandidata, jedan u ime Odbora Narodne skupštine, drugi u ime verskih zajednica, s obzirom da je REM, pogotovo Savet REM, nezavistan i samostalan organ, molim vas da na osnovu njihovog profesionalnog iskustva, i svega onoga što su uspeli da za svoj profesionalni život urade u domenu medija i informisanja, ispravno i po savesti odaberete kandidate za Savet REM. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačić.

Moje današnje poslaničko pitanje se odnosi na Regulatorno telo za elektronske medije, odnosno REM.

Dosta je mojih kolega i u prethodnim raspravama ovde u plenumu postavljalo pitanja REM-u i čini mi se da je to sve negde ostalo u ovoj sali, a da nigde van ove sale, odnosno tamo gde je trebalo da dobijemo odgovore, te odgovore nismo čuli.

Moje današnje vreme je prilično ograničeno, ali ja ću se potruditi s obzirom da je ovo vrlo ozbiljna tema koja zahteva od REM-a zaista vrlo precizne odgovore, pokušaću da budem što kraća i da nekako obuhvatim sve ono što sam imala u planu danas.

Dakle, smatrajući pre svega da je uloga REM-a, da u okviru svoje nadležnosti, svoje zakonske nadležnosti štiti zakone Republike Srbije u domenu elektronskih medija i kao drugo i kao prevashodno interes građana Republike Srbije, postavljam pitanja koja su zaista od ključnog značaja za naš dalji odnos prema ovom telu ovde u plenumu i našoj raspravi koja će svakako biti i u toku ove sednice posvećena REM-u.

Pre svega, postavila bih pitanje, da li N1, Sport klub i Nova S imaju dozvole REM-a i da li plaćaju nadoknadu regulatoru?

Da li se N1, Sport klub i Nova S emituju u inostranstvu i gde? Da li je to Luksemburg ili Slovenija? Ako se emituju, da li se ti isti nepromenjeni sadržaji reemituju u kablovskim mrežama u Srbiji ili se u Srbiji naknadno prekrajaju i razlikuju od svog izvornog emitovanja?

Da li je REM do sada tražio od operatora SBB-a, nad kojim po zakonu svakako vrši nadzor, da sankcioniše i iz mreže isključi one kanale koji zakone Republike Srbije krše?

Da li su ove tvrdnje u izveštaju REM-a o tome gde i odakle se emituju ove tri televizije, gde im je master i da li na njima ima srpskih reklama, što je jako važno, na osnovu ličnog uvida nadležnih REM-a ili je to utvrđeno tako što „Junajted grupa“ samo predala svoj izveštaj?

Takođe tražim da REM saopšti precizne podatke koliko je država oštećena zbog toga što dvadesetak kanala „Junajted grupe“ od 2014. godine po našim saznanjima ne plaća pretplatu.

Ovo su ključna pitanja na osnovu kojih mi zaista želimo ovde u plenumu Republike Srbije da razmotrimo i kao kontrolno telo da li REM radi ono što po zakonu mu pripada i da li vrši kontrolu na način na koji zakon nalaže.

Međutim, s obzirom da smo i pre ovoga imali jednu vrlo, da kažem, ključnu tačku koja se tiče izborne kampanje, a vezuje se za emitovane spotove na televiziji N1 i Nova S, s obzirom da je prilično dosta vremena prošlo od tada, ja bih postavila još jedno pitanje koje se upravo tiče emitovanja tih spotova.

S obzirom da ih je REM zabranio, podsetiću vas da su spotovi glasili, odnosno poruka koju su nosili – jedini način da ne glasaš za Vučića je da ne glasaš. Četiristo dva puta su oni emitovani na kanalima N1 i Nova S. Ovde možete videti tačno jedan pregled koji je izuzetno u grafikonima prikazan i razumljiv. Dakle, bojkot spot je emitovan 402 puta, dok je SNS svoje spotove emitovala na ovoj televiziji samo 28, ostatak UDS, Šapić 20 i 15.

Ono što je takođe zanimljivo, čime bi trebalo da se pozabavi Agencija za sprečavanje korupcije je na koji način su ovi spotovi plaćeni i kako, s obzirom da znamo da nisu plaćeni od strane političke stranke, već da ih je platilo pravno lice, odnosno privatna kompanija, ali da su kasnije ipak spotovi i posle zabrane i skidanja iz programa, da su ipak završili na „jutjub kanalu“ Stranke sloboda i pravda i da je svakako Agencija naložila upravo ovoj stranci da ove spotove mora prijaviti u okviru svojih redovnih i predizbornih aktivnosti, odnosno izbornih aktivnosti.

Pitanje za REM, s obzirom da su samo zabranili spot, šta je drugo što su preduzeli? Da li su određene radnje uputili ovim televizijama? Na koji način su ih i da li su ih sankcionisali? Svakako da je jako bitno da li je još bilo ovakvih skrivenih političkih poruka političkih partija u sred izborne kampanje na ovim televizijama? Do tih saznanja, niti bilo čega drugog od REM-a nismo imali ni jednu vrstu odgovora.

Takođe, pored ove cene koja je velika u razlici u plaćanju od strane političkih partija, da bismo sagledali razmere ove jasne malverzacije i lopovluka, takođe molim da nam se ovaj strahovito visok, milionski broj sasvim sigurno u evrima neplaćenog poreza ovih televizija za koje evidentno znamo da, s obzirom da se vode kao prekogranični kanali, ne plaćaju porez Srbiji, da nam se jasno kaže koliko je to neplaćenog poreza Srbiji i za koliko je to, kažem, visok milionski iznos mogao da obezbedi bolnica, respiratora, vakcina i zaštitne opreme koju su upravo na ovaj način oteti od građana Republike Srbije i dokle će REM dozvoljavati da ove dve televizije posluju u de fakto sivoj zoni?

Još jednu stvar, biću vrlo kratka. S obzirom da se pojedini članovi REM-a pojavljuju nesmetano na ovim televizijama i na taj način i de fakto priznaju, zapravo, legalno postojanje i proizvodnju programa ove dve televizije N1 i Nova S, s obzirom da je jedna od njih Judita Popović koja je ovde, upravo u ovoj sali, od strane većine SNS izabrana, a koja je taj isti saziv nazvala Maped šoom, meni je jako drago što sam čula takve reči, bez obzira što su one uvredljive izuzetno za poslanike Narodne skupštine i ne odgovaraju uopšte nekome ko se bavi na ovaj način javnim poslom. Izuzetno mi je drago što sam to čula, jer na ovaj način, zapravo, te reči Judite Popović dokazuju da, bez obzira što se članovi REM-a biraju u plenumu u Narodnoj skupštini, REM je nezavisno političko telo koje deluje sasvim, sasvim po zakonu, ali je vrlo važno da li je, s obzirom da nije zavisno od vlasti, sasvim evidentno i postavlja se pitanje da li je ipak zavisno od opozicije? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, uvažene kolege, narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, izuzetno mi je drago, ministre, što ste upravo moje javljanje na ovaj amandman, zapravo, vi ste dali jedan odličan uvod i ja ga moram iskoristiti i zahvaliti, pre svega i vašim naporima, naporima Vlade Republike Srbije, naporu naše premijerke, Ane Brnabić, i pre svega, zahvaliti svemu onome što je za srpski narod i za državu Srbiju učinio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji praktično od početka ove pandemije, dakle od marta meseca, čini mi se da se zaista svakog sekunda, 24 sata, sedam dana u nedelji upravo bavi ovom borbom. Mi smo u ovoj borbi pobedili, zapravo, na dva nivoa.

Ovo što ste spomenuli vezano za zdravstvene centre i sisteme koje smo ojačali, koje smo izgradili godinama koje su iza nas i posebno, ovu milijardu koju ćemo uložiti u budućem vremenu, upravo i na dalje nastaviti da razvijamo medicinske centre, bolnice, domove zdravlja i sve ovo što ste pobrojali, naravno, što je trenutno i sada u izgradnji je zapravo omogućilo da se mi borimo za živote građana Republike Srbije, jer da nismo imali ekonomsku pobedu, da nismo imali ekonomski rezultat, da smo imali situaciju koju smo imali u 2010, 2011, 2012. godini, ja nisam sigurna na koji način bi danas imali situaciju, a znate da su mnogi priželjkivali za Srbiju, svakakve vrste scenarija.

Priželjkivali su italijanski scenario, priželjkivali su španski scenario, to su svi ovi koji su se borili, zapravo, u trenutku kada se celokupna nacija jedinstveno uzdigla i podigla u borbi protiv Korona virusa, jedan deo opozicije oličen u vođstvu Dragana Đilasa i njegovih marioneta se upravo zalagao, ne za zdravlje života ljudi, već za pobedu Korona virusa, za bilo koji način koji bi uzdrmao državni sistem Srbije, koji bi uzdrmao i naterao da poklekne zdravstveni sistem Srbije i onemogućio, praktično, borbu za živote građana Republike Srbije.

Upravo ti koji su priželjkivali ove scenarije koje smo gledali u nekim drugim, možda i razvijenijim zemljama u Srbiji niste videli, jer Srbi i srpska država su pobedili na srpski način, a to je radom, trudom i marljivošću.

Da nismo imali fiskalnu konsolidaciju 2014. godine, kada su naši penzioneri sa najviše sluha, zaista, prepoznali da moraju u datom momentu da pomognu svojoj državi, mi danas ne bismo govorili o tome da u toku korona krize, kada čitav svet, praktično, pada na kolena u ekonomskom smislu, mi možemo da povećamo plate, mi možemo da povećamo penzije, mi možemo da izgradimo bolnice, medicinske centre, mi možemo da uvezemo vakcine. Zapravo, ne postoji granica za Srbiju, kada su u pitanju životi njenih građana.

Sve ovo ne bi bilo moguće da je neki Dragan Đilas u vreme kada je 619 miliona bila sasvim prosta matematika doći i staviti u svoje džepove, ne bi bilo moguće, jer, znate kako, videli smo na primeru određenih, kažem opet, marioneta, jer čini mi se da sve ono što kaže Marinika, sve ono što kaže Miroslav Aleksić, sve ono što kažu svi ti ljudi koji su oko Dragana Đilasa, koji su, praktično, samo oruđe u svemu onome što Dragan Đilas misli, videli smo da je njihova računica i metodologija uvek ista. Kako god se sabere ili se oduzme, a uglavnom su oni oduzimali, dolazili smo do 619 miliona koje je Dragan Đilas stavljao u svoje džepove.

Isto tako smo imali priliku da čujemo kako se ovaj budžet napada, kako se projektovanih 6% rasta u sledećoj godini demantuje od različitih, čak i nekih institucija. Imali smo priliku ovde i da ih saslušamo koji su to njihovi argumenti, i videli smo da od agrumenata nema ništa osim političkih pamfleta koje su pisali oni kojima je Dragan Đilas diktirao šta treba da bude napisano, a znamo vrlo dobro o kome se tu radi.

Videli smo i Miroslava Aleksića pre neki dan i vi ste to, ministre, odlično primetili, jednu vrlo smešnu računicu, a to je ona računica koja je zapravo i dovela Srbiju do toga da smo mi od 2012. i 2014. godine, pa na dalje, zaista morali da povedemo domaćinski računa o našem budžetu kako bismo omogućili Srbiji otvaranja novih radnih mesta, otvaranje fabrika i ono što nam je danas zaista najpreče, a to je uzdizanje našeg zdravstvenog sistema, a oni ne da nisu uspeli da okreče, nego nisu uspeli apsolutno ni jedan jedini da izgrade.

Dobro su moje kolege primetile, bilo bi dobro da je Dragan Đilas sa 619 miliona, za koje mi znamo, a čuli ste danas gospodina Bakereca, ko zna koliko je toga što mi zaista ne znamo o poslovanju Dragana Đilasa i što će se tek u budućnosti otkriti. Čula sam danas da je čak i sud zabranio da se razgovara, odnosno da se piše na ovu temu provizije Dragana Đilasa na Most na Adi, ali to svakako govori samo u prilog tome da mi do istine moramo doći.

Ako je potrebno da o tome govorimo ovde, u ovoj sali svakoga dana, razgovaraćemo i o tome. Razgovaraćemo ne samo o Draganu Đilasu, nego ćemo se boriti protiv svakog oblika kriminala i mafije i svih onih koji su Srbiju doveli na kolena.

Gde bi Srbija danas bila da smo nasledili zdrav budžet? Sasvim sigurno da bismo dobili još bolje rezultate i da bi sasvim sigurno imali priliku da se izborimo možda sa manje truda, sa manje odricanja za neke stvari koje danas imamo pred sobom.

Ali, da se vratim na Miroslava Aleksića. Izuzetno mi je bila zanimljiva njegova računica koja mi zaista definiše na koji način zapravo celokupna klika razmišlja i na koji način zapravo planiraju na dalje i šta je zapravo njima u glavi da naš budžet, budžet Republike Srbije, javna sredstva koja kad god im se Dragan Đilas nekako primakne čini mi se da građani budu u strahu da će bez njih ostati.

Tako nam je Aleksić rekao, zapravo, kako je to naučen, odnosno kako ga je njegov gazda Dragan Đilas zapravo učio da računa. To izgleda ovako: 31 milijarda dolara, a razgovara je o javnom dugu i o budžetu, kada se od 31 milijarde smanji, odnosno oduzme 15 milijardi dinara vi dobijete 16 milijardi evra. To je sve sasvim… Naravno, u pitanju su desetine godina između toga, tako da nam je jasna ova računica koja je sasvim sigurno u džepove onih koji su naučili, i Aleksića između ostalog, u međuvremenu da računa na taj način. Znamo, jasno je gde taj novac završava.

Ono što bih ja pitala dalje Aleksića, a on je imao priliku da obavlja različite funkcije u okviru javnih ovlašćenja, između ostalog, s obzirom da smo videli da računicu ne poznaje ili barem ne onu računicu koja je zdrava i koja bi bila na dobrobit građana Republike Srbije, pitala bih – šta je sa desetinama milina evra koje su se slile u privatne džepove dok je Aleksić razbojnički krstario po javnim funkcijama, a podsetiću vas, bio je i predsednik opštine Trstenik?

Šta je sa očiglednom pljačkom prilikom izgradnje sportske hale u osnovnoj školi u selu Poljni, mutnim radnjama u JKP „Počekovina“ na čijem je čelu Miroslav Aleksić bio dve godine?

Šta je sa nenamenskim trošenjem kredita koji je opština uzela za navodnu izgradnju industrijske zone preko preduzeća „Zapadna Morava“, iznos čak od 60,68 miliona dinara koji je prebačen toj firmi, a nije nikada iskorišćen za industrijsku zonu? Podsećam, Aleksić je u tom trenutku bio predsednik opštine.

Oo su podaci koje je dao zvanično revizor u svom izveštaju. Dakle, ovo nije ništa rekla-kazala ili pokupljeno sa internet portala ili Tvitera na način na koji oni to čine i na koji način se bave svojom politikom. Dakle, ovo su sve izveštaji revizora i pitaću još jednom Tužilaštvo da li trebamo da čekamo da nam zabrane, kao u ovom slučaju Dragana Đilasa, kada ne smemo da govorimo o proviziji koju je očigledno dobio za izgradnju Mosta na Adi, da li je ista klauzula ćutanja obezbeđena i za Miroslava Aleksića?

Revizor je, takođe, otkrio i da su mesne zajednice opštine Trstenik u vreme bahatosti predsednika opštine Miroslava Aleksića plaćale i evidentirale potrošnju goriva, iako uopšte nisu imale automobile. Dakle, od mesne zajednice, pa do ostalih firmi koje su u javnom vlasništvu Republike Srbije, pa na dalje, dakle, promrežena je jedna strahovita mreža laži, obmana i kriminala, koji je čist lopovluk, koji je doprineo tome da u šest preduzeća u Trsteniku radnicima punih sedam godina je odbijan deo zarada koji se donosio na samodoprinose, a novac nikada nije bio uplaćen mesnim zajednicama koje su rukovodile ovim preduzećima.

Revizor je, takođe, otkrio kako se zapravo radilo sa projektom parka na vodi, odnosno akva parka, za koji je država samo za prvu fazu radova uplatila preko 55 miliona dinara.

Revnosan Aleksić, praktično, ne možeš da zagrebeš po bilo čemu čega se on dotakao, a da tu ne postoji ikakav trag, očigledan trag o lopovluku koji je evidentan.

Posebno je zanimljivo, ali to ću ostaviti za neki drugi put, jer sada razgovaramo zaista o budžetu, a kada govorite o novcu i o slučaju Marinike Tepić, posebno o slučaju Dragana Đilasa, vi ne možete a da ne spomenete i rodbinske veze.

U slučaju Miroslava Aleksića vrlo je zanimljivo i poseban osvrt bih dala na pitanje porodično osnovanog fonda iz kog je Aleksićev tast Ljubiša Knežević prešao u Nacionalnu službu za zapošljavanje, pa onda sa zetom i ćerkom, dakle, zet je Miroslav Aleksić, koji su ostali u fondu, sklapao milionske ugovore, dakle milione koji su pripadali građanima Republike Srbije.

Dakle, sve ovo zaista što mi ovde spomenemo su delovi određenih izveštaja koji su u nekim momentima i bili ispred tužilaštva, te ovom prilikom molim tužilaštvo da se zaista svojim poslom pozabavi, da počne da radi i da se na bavi mantrama na koji način novinarima koji su zaduženi da pišu kada otkriju istinu objektivno, kako će zabraniti da pišu o tome, već da se pozabave svojim poslom i da izvede dokaze, da izvede svedoke kojih očigledno ima i koji su spremni da govore i da najzad dođemo do toga na koji način je Dragan Đilas stekao 619 miliona evra, na koji način je svaka od tih marioneta koja je uz njegove skute, stasala u ozbiljne milionere.

Iskreno se radujem zakonu koji ćemo u narednom periodu ovde i razmatrati, o poreklu imovine političara, gde ćemo vrlo jasno moći da, nadam se, ispitamo na koji način su svi oni došli do svojih miliona i do svog bogatstva.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gosti Narodne skupštine i izveštači po današnjim tačkama dnevnog reda, poštovani građani Republike Srbije, moja koleginica Ivana Popović je u današnjem izlaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu ispravno zaključila da zaista vaši izveštaji govore o tome da ste ozbiljno 2020. godinu, koja je praktično na koncu i za nama, u svom delokrugu rada zaista sa nekim vidljivim rezultatima praktično, već sada kada govorimo o 1. decembru, mogu reći polako završili.

Ono što je daleko bitnije, na šta bih ja stavila akcenat u ovom trenutku, jeste i činjenica da neki pre vas nisu radili toliko korektno, transparentno, a za svaku od vaših institucija, to pre svega znači uslov rada, pre svega dobrog rada i da smo ovakve institucije sređene kroz sistem Republike Srbije imali u nekom prethodnom periodu mislim da bi politička scena Srbije zaista danas izgledala daleko drugačije. U to ime bih se zapitala, recimo, s obzirom, da je Agencija za sprečavanje korupcije u nekom periodu koji je tu blisko, označila i 10 godina svog postojanja i rada, zapitala pojedine koji su tom agencijom rukovodili u nekim godinama koje su praktično značile i početak rada Agencije - na koji način su zapravo svoj posao izvršavali?

Mislim da bi bilo zaista svrsishodno da smo mogli da uporedimo i neke podatke iz tih prethodnih godina, iz 2009. godine, recimo, i 10 godina posle. Mislim da bismo zaista došli do različitih zaključaka, ali ono što nas ne sprečava da i danas izvučemo pojedine zaključke jeste kako su određeni perači prozora i trgovci šunkom, da ne kažem onu drugu mnogu drugačiju reč - šverceri šunkom, došli do pozicija od 619 miliona.

Praktično, ono što želim da napomenem jeste, da, naravno, svi ovde znamo o kome se radi kada spomenete 619 miliona, ne možete da uz to ime koje je svakako najzvučnije kada pričamo o milionerima, posebno onima u evrima, ne spomenete onoga na koga se to odnosi, to je direktno Dragan Đilas. Vidimo da je u poslednje vreme aktuelan i brat Gojko koji sasvim sigurno sve malverzacije vezano za funkcionisanje njihove firme podržava, čak šta više, negde i učestvuje u određenim procentima.

Međutim, ono što je važno jeste da kada govorimo o tih 619 miliona malo smo se zaboravili, čini mi se, i mnogo često sada imam priliku da me građani pitaju - čekajte, stanite, pričate o tih 619 miliona, pa šta je konkretno tih 619 miliona, gde je taj novac, na koji način je praktično Dragan Đilas figurativno taj novac stavio u svoje džepove? Onda ja shvatim zapravo da mi ovde ne pričamo dovoljno o svemu onome po čemu se Dragan Đilas u prethodnom svom političkom mandatu proslavio i ja ću danas iskoristiti, s obzirom da govorimo, između ostalog o izveštaju Agencije za sprečavanje korupcije, i svoje današnje izlaganje kako bih podsetila narodne poslanike, koji to sasvim sigurno dobro znaju, ali ipak i građane Republike Srbije, na koji način je Dragan Đilas stekao 619 miliona. Nećemo ući u trag svih 619, ali ćemo sasvim dobro ući u trag većeg dela tih miliona korupcionaških i možda podstaći, ako nismo 2009, 2010. godine, možda danas podstaknemo tužilaštvo da odradi svoj deo posla i da najzad uđe u trag, a jako je teško i komplikovano, videćete iz mog izlaganja, i samo ću unapred zamoliti narodne poslanike za strpljenje s obzirom da znate da za bukvalno jednu korupcionašku aferu Dragana Đilasa je dovoljna jedna čitava sednica, možemo slobodno kao tačku dnevnog reda da je postavimo ovde u Narodnoj skupštini i da o njoj raspravljamo čitav dan.

Međutim, trudiću se da budem vrlo koncizna i da to prestavim vrlo kratko, ali da ipak građane Srbije podsetim na sve ono što jesu nedela Dragana Đilasa, jer ne dešava je tako često da jedan običan student, koji je pobegao iz zemlje praktično u vreme ratnog vihora, koji je zadesio našu zemlju, kako ne bi služio vojni rok, pa onda dođete do toga da se nekako nađete u Češkoj u nekakvim poslovima sa šunkom, ne bih ulazila dalje u ideju sa kakvim, pa da onda preko perača prozora vi odjednom postanete milioner i to kakav.

S obzirom da koliko znamo njegovo uspinjanje u DS je bilo vrtoglavo, jer vrlo je čudno da čovek u DS, pogotovo te težine koliko je težak Dragan Đilas, tih 619 miliona nama poznatih, a nama nepoznatih ko zna koliko, trebalo mu je dosta vremena da se u čitavom tom tranzicionom delu DS i vremena u kojem smo živeli puno korupcionaških afera uzdigne u DS, ali čini mi se da je vrlo brzo uspeo da svoj položaj unovči i praktično na taj način dođe do pozicija u kojoj je sebi omogućio praktično sve.

Praktično 2004. godine Dragan Đilas je ušao u politiku. Znano ili neznano Dragan Đilas je tek tada postao poznat posle svih svojih studentskih aktivnosti javnosti široj jer pre toga ga očigledno Zoran Đinđić nije hteo u DS. Tako 2004. godine kada stupa negde na političku scenu zaista se trudi da vrlo brzo pokupi sve funkcije koje je mogao u tom trenutku, a s obzirom da je plen već bio rasprodat između članova DS, dobro se sećamo i kako, a za to bi nam bila potrebna jedna godina dobra zasedanja da razlučimo ko je koliko od njih iz DS i ostalih satelita zaista i oteo od građana Republike Srbije, ali svakako da je Dragan Đilas jedan od onih koji je imao najvrtoglaviji uspon i najupečatljiviju karijeru. Tako da možemo pričati o njegovim različitim funkcijama. Ja ću se potruditi da ukratko sve sublimiram, ali verovatno da je onog trenutka kada je stupio na političku scenu Dragan Đilas je praktično svoju vrednost uvećao, vrednost svojih kompanija koje je i tada imao i stvorio za sebe nesluđene mogućnosti, i naravno za svog brata Gojka, pošto ćemo videti iz mog izlaganja da je praktično Gojko Đilas deo Multikoma sve vreme.

Dakle, neverovatno zvuči da je ovaj čovek primljen u DS, kao što rekoh, 2004. godine i da je od 2004. godine do formiranja Vlade Republike Srbije 2007. godine obavljao funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike. Od maja 2007. do 2008. godine bio je ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za sprovođenje nacionalnog investicionog plana, a odgovor na pitanje zašto ga nije bilo u visokoj politici to je upravo ovo težište koje sam maločas spomenula jer je praktično Dragan Đilas morao da sačeka da mu naraste cena pa tek onda prosto da unovči na taj način i napravi svoju materijalnu logistiku i unovči svoj politički kapital.

Tek 2005. godine kada je već bilo izvesno da se potvrdio u tim menadžerskim vodama osnovao je tzv. poslovni sistem, nama svima znan i građanima znam Multikom grupu sa osnivačkim ulogom blizu 1,5 miliona evra ili 49% vlasništva i u sastav Multikoma ušla je njegova firma „Dajrekt medija“ i danas poznata, kao i firma „Emouš prodakšn“, koja ima licencu za prvi rijaliti šou u Srbiji.

Ono što je zanimljivo Multikom jeste osnovan 2005. godine, ali je već i to se nije krilo od javnosti 2006. godine zaradio 55 miliona evra. Podsetiću vas, Dragan Đilas je tada bio direktor Narodne kancelarije predsednika Srbije.

Takođe, Đilasova „Dajrekt medija“ u istom periodu imala je ukupan prihod od oko 43 milion evra. Tokom 2007. godine Đilas je zaradio 83,8 miliona evra, a prihod njegove kompanije povećan je za skoro 50% u odnosu na proteklu godinu. Tada on konačno i kreće u trku za gradonačelnika Beograda nakon tog nekog zalognog ministrovanja i pokušaja dolaska na čelo predsednika Vlade koja očigledno ostaje frustracija do danas. Takozvana Narodna kancelarija, nema potrebe govoriti o tome, apsolutno nijedan jedini problem koji u svom nazivu ima, a tiče se naroda, nije nikada rešila već je verovatno i na tome profitirala.

Monopol koji ima u tom trenutku nad medijskim prostorom u Srbiji počeo je da širi i na druge države i to nije ni do dan danas strano kompaniji koju vodi Dragan Đilas, a anemične institucije poput one koja se bavila antimonopolskom politikom, antimonopolska komisija, na kraju krajeva, moram istaći, ni ostali državni organi se nisu ni u jednom trenutku pozabavili ni na jedan mogući način na koji način Dragan Đilas zapravo trguje reklamnim prostorom i sekundama.

Bilo je za očekivati da to učini na TV B92, gde je bio suosnivač, ali svakako na RTS-u kao javnom servisu je bilo vrlo upitno na koji način je to učinio, s obzirom da je bio apsolutni monopolista, sa čak 55% celoukupnog reklamnog tržišta koje se nalazilo u njegovim rukama.

Zvanični procenat uvećanja njegove firme, što je vrlo zanimljivo, „Dajrekt medije“ u vreme njegovog direktovanja Narodnom kancelarijom iznosio je 983%. U kratkoj, ali kriminalnoj istoriji ove tranzicije, ovo čudo praktično nije zapamćeno, nije zabeleženo i do 2006. godine, kada je Đilas osvojio sve njemu neophodne državne funkcije, jel tako, čist godišnji prihod njegove firme se kretao između 30 i 50 miliona evra.

Predstavljajući sebe uporno kao osvedočenog humanistu, što svakako jeste bio iskreno, verovatno, samo u svoju korist, malo je poznato javnosti da je Dragan Đilas u tom nekom periodu postao i vlasnik firme „Ovejšn advertajzing“ u čijoj registraciji doslovno piše - davanje poklona i pružanje usluga. Dakle, rast prihoda ove agencije, svakako, u normalnoj državi bi bio predmet nekakve istrage, ali ne i u Đilasovoj obećanoj zemlji i na njegovom političkom igralištu kakav je bio Beograd i kakva je bila Srbija. Milioni stečeni na ovaj način, bukvalno zahvatanjem iz budžeta nikada nisu bili ispitani.

Da bih podsetila javnost, ispred sebe imam i spisak Đilasovih firmi, koji je praktično zastareo i mi do sada morali bi posebno da se još malo pozabavimo praktično Đilasom, koji sada nema obavezu da prijavi, jel tako, ispravite me ako grešim, s obzirom da nije funkcioner, nema obavezu da prijavi svoje ni prihode, ni kompanije, ni poslovanje, ali svakako da moralna obaveza postoji, kao nekoga ko se predstavlja kao predstavnik i vođa opozicije.

Svakako bi mogli da najzad pogledamo i pogledamo čitavu listu imovine koju Dragan Đilas ima zajedno sa svojim bratom, Gojkom Đilasom.

Dakle, detaljan spisak Đilasovih firmi izgleda ovako: „Multikom grup“, „Multikom rent“, „Beletim“, „Dajrekt medija“, „Dajrekt medija - Pablik rilejšns Beograd“, „Dajrekt medija Skoplje“, „Dajrekt medija Sarajevo“, „Dajrekt medija Podgorica“, „Spark ivent promoušn“, „DM marketing internešnal“, „Sports a.d.“, „Big print“, „Frendi“, „Emoušn prodakšn“, „Ovejšn advertajzing“, „Multikrom grup“, preduzeće za multimedijalne komunikacije koja je praktično majka firma svim ovim ćerkama firmama. Tu su još i firme: „Multikom rent“, „Beletim“, takođe tu su još i „Dajrekt medija Skoplje“, Sarajevo, Podgorica, „Spark ivent promoušn“, tu je i njegov „DM marketing internešnal“.

Međutim, ono što je posebno interesantno meni u ovom čitavom nabrajanju i listingu jesu i Đilasove firme koje se bave računovodstvenim i knjigovodstvenim poslovima i poslovima kontrole, savetodavnim poslovima u vezi sa porezom. Pa, pretpostavljam da je vrlo rano ideja o tome na koji način organizovati i osnovati luskemburšku televiziju koju će ovde koristiti kao svoju produženu političku ruku. Pretpostavljam da je upravo u ovom trenutku nastala.

Ona najpoznatija firma, svakako pored „Multikoma“ je „Emoušn prodakšn“, to je zapravo preduzeće za konsalting, ali time ću se kasnije malo pozabaviti.

Dakle, na zaprepašćenje tadašnje javnosti, ali apsolutno očigledno ne i institucija koje nisu reagovale ni u jednom jedinom trenutku, monopol oglašavanja u Srbiji koji je Đilas imao sa svojim preduzećima imao je širok spektar onih koji su se u njegovom medijskom prostoru u sekundama oglašavali, o čemu govori spisak izuzetno uglednih predstavnika različitih agencija.

Međutim, većina ovih agencija, vrlo zanimljivo, dolazi iz zemalja gde su vrlo strogi državni propisi u smislu administracije, na svakom koraku se sankcioniše monopol itd. ispituje, naravno, poreklo svakog evra ili dolara u prometu, a nama nije nepoznato da upravo u to vreme kada ne pričamo i ne govorimo svakako o ne znam koliko velikom broju stranih investitora koji su dolazili u Srbiju, vrlo je mali broj lica, a iz kog razloga.

Iz razloga što je svaka od te firme imala obavezu koja je bila unapred predočena da kada dolaze u Srbiju, sve ono što imaju od reklamnih potreba zapravo moraju da zadovolje u Đilasovoj reklamnoj agenciji, njegovom medijskom prostoru. Tako da su mnogi, odnosno većina u startu odustajali upravo od ovakvih milionskih unapred zatraženih reketaških malverzacija, a oni koji su buli tu, posvedočili su, kao što je recimo bivši komercijalni direktor slovenačke kompanije „Jug“ koji je deo svoje proizvodnje izmestila u Srbiju, priznao je da je jedan od uslova da dođu u Srbiju upravo bio taj da sredstva od marketinga daje agenciji vladajuće koalicije.

Dakle, predstavnicima stranih firmi ovakva Srbija je praktično bila eldorado za ekstra profit od korupcije koju zapravo u tom trenutku dele sa Đilasom i njegovim satelitima.

Da podsetim samo da se ovde ne završava celokupna imperija, da se ovde ne završava ni ona megalomanska ideja o tome da treba imati apsolutno svaku funkciju u državi, u jednom trenutku Dragan Đilas sve svoje malverzacije prenosi zapravo i na sport, kao predsednik Košarkaškog saveza Srbije, gde je zbirno povećan broj njegovih uloga, funkcija i zaduženja u zemlji.

Ipak, najveću štetu Dragan Đilas pravi upravo na čelu Grada Beograda, kao gradonačelnik. Nemerljivu štetu koju građani Beograda nažalost i pored toga što je SNS uspela da najveći deo onoga što je Dragan Đilas uradio i naštetio Gradu Beogradu, povrati i da Beograd stavi na zdrave noge i omogući dalji napredak. Podsetiću vas, glavni dug Grada Beograda u vreme dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik Beograda iznosila milijardu i 200.000 dinara.

Loša politika gradonačelnika, osim dugova rezultirala je onim što povlači sledeću stavku, a to je ogromna nezaposlenost i zbirno kada saberete budžetske korisnike koji su svakako bili deo sistema i neizmirenih obaveza, dolazimo do toga da su posledice koje Beograđani praktično osećaju i danas, bile zaista nesagledive.

Podsetiću samo na neke od afera koje se vezuju konkretno za Beograd, u vreme kada je Dragan Đilas bio gradonačelnik, to je Bus-plus sistem, rekonstrukcija bulevara, rekonstrukcija mnogih drugih ulica u Beogradu, popločavanje tek popločanih trgova, gde pobeđuju praktično firme koje imaju mesec dana otprilike datum postojanja i kapital od 500 evra. Najunosniji posao svakako po kome je Dragan Đilas poznat jeste famozni most na Adi koji je koštao oko 500 miliona evra, koji je praktično Dragan Đilas u vreme izborne kampanje same, na kraju 2011. godine u decembru požurio da otvori kako bi se slikao, ali to slikanje su građani Beograda morali da plate dodatnih 14,3 miliona evra. Podsetiću vas samo još jednom da je procenjena vrednost radova izgradnje mosta na Adi zapravo bila 124,5 miliona.

Kako je Dragan Đilas stigao do skoro i blizu 500 miliona, to ostaje zauvek tajna. Na kraju krajeva, ostaje opet jedno otvoreno pitanje, otvorena stavka i za vas nezavisne, regulatorne organe, ali i za sve ostale druge, pre svega tužilaštvo, da najzad utvrdimo kako i koliko su Beograđani platili most na Adi, a koliko je otišlo u džepove Dragana Đilasa.

Nećemo pričati naravno i nema potrebe da ulazimo u Bus-plus afere i apsolutno reorganizaciju celokupnog gradskog transporta, poznata nam je i znamo na koji način je upravo na tom poslu Dragan Đilas uspeo da zaradi svoj prvi milion.

Postoji još jedna afera koja je vrlo nepoznata javnosti, zaboravljena. Ja bih podsetila ovom prilikom, a nije da je nebitna i vrlo je zanimljivo obzirom da čak i tu postoje elementi za tužilaštvo, koji se mogu i dan danas ispratiti i na koje se može odreagovati.

Pošto je nemilice pljačkao Beograđane kroz megalomanske prizvodnje na izgradnji mosta na Adi ili Bus-plus sistem, svoju lopovsku delatnost je nastavio u Državnoj lutriji Srbije. Iako za svoje radove Državna lutrija zaista koristi komplikovane, internacionalnu mrežu preduzeća, Dragan Đilas je uspeo da nametne postojanje i posao namesti svojoj firmi, opet ćerki firmi „Multikoma“, Dajrekt lotu d.o.o. koji je jedini dobio pravo na distribuciju lutrijskih proizvoda od Državne lutrije Srbije i navodno je sve učinjeno po zakonu i „Dajrekt lot“ je dobio posao, jer je ovo preduzeće jedino u zemlji imalo reference. To prosto zvuči neverovatno za firmu koja je osnovana 17. februara 2011. godine, a ugovor sa lutrijom dobila već 12. marta 2011. godine. Dakle, za nepunih mesec dana.

„Dajrekt Lot“ je po ugovoru trebalo da pospeši prodaju lutrijskih proizvoda, ali u stvarnosti promet je prepolovljen i sa 100 miliona evra na godišnjem nivou na samo 50 miliona. To je verovatno jedini primer u svetu da institucija ove vrste bude na gubitku. Zato se postavlja pitanje gde je ostatak od ovih 50 miliona? Dakle, kada ovo sve zbrojite ne dođete do 619, ali dođete blizu. Mislim kada bi nadležni organi svoj deo posla odradili onako kako treba da bismo došli do celokupne cifre ili barem dela toga.

Lovac na novac, jedan od najpoznatijih funkcionera je imao i potrebu da na delu placa, zemljišta koje je pripadalo gradu Beogradu, pod izgovorom da će tu graditi nekakav kompleks za decu, izgradi i dobro poznatu svima kuću „Emoušn“, u kojoj se snimao „Veliki brat“, odnosno Dragan Đilas je omogućio da rijaliti uđe u Srbiju preko „Velikog brata“. Njegova firma „Emoušn prodakšn“ je nezakonito, to je opšte poznata stvar, otela ovo zemljište od Pionirskog rada, odnosno od grada Beograda i nakon što je taj sporni objekat izgrađen naknadno su fabrikovani svi papiri, sve dozvole koje su bile potrebne kako bi ovaj objekat ušao u upotrebu.

Ono što je zanimljivo, Dragan Đilas je na taj način omogućio izgradnju 1.967 m2 poslovnog prostora koji je zakupio za svega 416 evra mesečno i to na period od osam godina. Istovremeno je ostvario milione čistog profita. Da kriminal bude još veći, naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta koje je Đilas preoteo od grada Beograda obračunata je i naplaćena po ceni od 20% jeftinijoj od stvarne, jer se kroz papire kao investitor provukla državna ustanova, odnosno Pionirski grad, a ne stvarni investitor „Emoušn prodakšn“. Da ne pričamo o tome da li trebamo da ulazimo uopšte u prirodu toga da li je tu zaista trebalo izgraditi objekat koji se ticao dece.

Dakle, zaključno sa danom ulaska u upotrebu ovog objekata „Emoušn prodakšn“ je izvršio ulaganje od 85.361.000 dinar u izgrađeni objekat koji je, praktično, kada se svede sve, plaćao neverovatnih 0,21 evro po kvadratnom metru. Mislim da se nikada u istoriji Srbiji ni jedan poslovni prostor za manje novca nije iznajmio i da se ni na jedan mogući način niko nije dosetio ove malverzacije koja je apsolutno na političkom igralištu Dragana Đilasa bila moguća.

Dakle, kada govorimo o daljim korupcionaškim aferama, naravno da ih ima još mnogo. Jedna od takvih jeste i „Telekom“. Ne moram da podsećam javnost da su upravo oni ti koji su nakon „Krušika“ pokušali da i ovu našu kompaniju domaću, koja odlično posluje, bace na kolena i da na isti način na koji su naštetili i oštetili „Krušik“ svojim praktičnim insinuacijama i malverzacijama to učine i „Telekomu“.

Ali, ono što je možda javnost zaboravila, jer ja nisam čula da se iko sa ovim elementima obratio javnosti i izgovorio ono što je bilo poznato opšte u periodu u kome je Dragan Đilas bio apsolutni gospodar grada Beograda i šire, jeste da je on direktno odgovoran za pljačku „Telekoma“ 2011. godine, kada je to državno preduzeće pod njegovim pritiskom bilo primorano da kupi čak četiri kablovska kanala „Arena sporta“ za 7,7 miliona evra. Ova ponuda je bila data i „Telekomu“ Republike Srpske koji je obrazlažući svoje odbijanje rekao da je to apsolutno ne toliko neophodno u tom momentu za „Telekom“, a pod istim izgovorom, odnosno ne izgovorom nego razlogom „Telekom“ Srbije je odbio ovu prvobitnu Đilasovu ponudu, da bi na kraju bili primorani da kupe četiri kablovska kanala za 7,7 miliona evra, iako tada „Telekom“ nije smeo da bude vlasnik medija. Svakako, po ko zna koji put, budžetski novac je uplaćen, isplaćen zapravo privatnim licima, što kasnije postaje vrlo široka praksa Dragana Đilasa.

Upravo je na sve ove navode, na trgovinu reklamnim prostorom 2011. godine odreagovao i Savet za borbu protiv korupcije i ukazao u izveštaju, citiram - vrši se snažan politički pritisak i da su tri glavna problema netransparentnosti medijskog vlasništva, ekonomskog uticaja državnih institucija na rad medija kroz različite vrste budžetskih davanja i problem RTS-a, koji umesto uloge javnog servisa ima ulogu servisa političkih stranaka. Na ovaj prigovor Saveta za borbu protiv korupcije nije bilo adekvatnog odgovora.

Sada da prevedemo sve to u ono što danas preživljavamo od strane Stranke slobode i pravde i onoga ko praktično i dalje diriguje jednim određenim delom medijskog prostora, da kada god zagrebete na ovaj način po onome što je Dragan Đilas uradio, a ovo je samo vrh ledenog brega, vi dođete do Gojka Đilasa, do 28, pa onda malo još zagrebete, pa do 35 stanova, pa do hektara i bukvalno hektara njihovog poslovnog prostora koji su zahvaljujući finansijskim malverzacijama, odnosno prebacivanju praktično vlasničkih uloga iz firme u firmu ova dva tajkunska brata uspevala da praktično održavaju sve do danas, a da se ni jedna institucija u državi ne zainteresuje na koji način su došli do imovine da opravdaju deo, apsolutno jedan ar samo svog poslovnog prostora. Do danas niko.

Sasvim je sigurno da kada zagrebete po ovoj površini Dragan Đilas postaje vrlo osetljiv i meni je to najveći alarm i pokazatelj toga da zapravo i te kako državni organi imaju sa čime da se ovde pozabave. Upravo tada Dragan Đilas počinje da napada novinare, da preti novinarima. Imali ste priliku da vidite i pre neki dan da je direktno pretio svakom ko je izgovorio ime Dragana Đilasa ili Gojka Đilasa, pa sve do novinarke koja je to kao svoj deo posla odradila u dnevniku, Bojani Ordinačev direktno, pa tek onda, naravno, do onih koji su odgovorni za određene medije. Pretpostavljam da se sa takvim ljudima teško jedna politička kukavica obračunava, da je najlakše da to uradi sa novinarima, pogotovo ako je novinar žena.

Onda tu imamo apsolutno možda i lepo polje delovanja i za nekog psihologa ili psihijatra koji će nam objasniti apsolutno na koji način Dragan Đilas razmišlja, jer normalnom čovek ne može biti jasno i ne može biti ni pravo zašto i na koji način je Dragan Đilas uspeo da sve ove silne milione pretoči u lokale i verovatno prebaci, sad to ne mogu da tvrdim, ali pretpostavljam da ne možete 619 miliona da strpate u džepove, ali da preko određenih finansijskih rajeva koji postoje svoj novac dobro skladišti i nastavi da vodi politiku u Srbiji kao da svega toga nema i da krećemo od stanovišta da je Dragan Đilas ubog i pošten i da se na taj način prema njemu i ophodimo.

Pa, nećemo se ophoditi tako, znamo da je reč o osvedočenom lopovu, znamo da je reč o jednom tranzicionom ili tranzicijskom, kako god hoćete, a znate na šta mislim i na koji period se odnosi, banditu. Taj bandit jednog dana ima da odgovara pred organima koje vi zastupate i pred organima i zakonima Republike Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Uvaženi narodni poslanici, poštovana kandidatkinjo za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što krenem sa svojim obrazlaganjem predloga za izbor Poverenika, samo bih jednu malu digresiju, ako mi dozvolite. Moj kolega Milićević pre mene je zaista dosta toga rekao i izuzetno mi je velika čast i zadovoljstvo što su i ostale poslaničke grupe i ovlašćeni predstavnici zaista uspeli da prepoznaju ono što je SNS već i u odgovoru naše koleginice Jelene Žarić Kovačević, kao predsednika Odbora, i rekli, da ste se vi zapravo kandidovali svojim kvalitetima i svojim rezultatima u radu, jer ste zaista u prethodnih pet godina i te kako imali i oni su opipljivi.

Ali, kada govorimo o diskriminaciji, kada govorimo o ravnopravnosti, u pravu su i moje kolege koje su pre mene govorile i koje kažu da se prosto sve to uvek nekako veže za rodnu ravnopravnost i tu smo neku priču već i navikli. Ali, vas molim ovde u ime svih dama, mi koje izuzetno vodimo računa o ovoj temi, pazimo šta govorimo, kako se izražavamo i pokušavamo da budemo i rodno senzitivne u tom nekom smislu koji bi bio na našem jeziku odgovarajući, da ne govorite molim vas – pripadnice lepšeg pola. Jer, pripadnice lepšeg ili ružnijeg, mi ovde nismo ni što smo lepe, ni što smo manje lepe, već smo ovde zato što imamo određene kvaliteta za koje smo se kvalifikovale na određenim listama, na kojima su i naše kolege narodni poslanici.

Nije to bilo sa zlom namerom, to vrlo dobro znam. Izuzetno cenim svog kolegu Milićevića koji je zaista hteo samo da na jedan način oda i priznanje i prosto da iskaže možda i de fakto ono što jeste istina, ali kada koristite jezik koji zapravo, pogotovo u ovakvim temama mora biti primeren rodno senzitivnim kategorijama, zaista, bolje da pogrešite možda nekada, nego da iskoristite reč koja nije primerena. Ali, eto, to je jedna mala digresija, neće mi gospodin Milićević zameriti, koliko ni ja njemu nisam.

Tako da, kažem gospođa Žarić Kovačević je kao predsednik odbora zaista rekla sve ono što je vas kvalifikovalo u prethodnom periodu vašeg rada za mesto Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Meni je izuzetna čast i zadovoljstvo što ste upravo vi opet predloženi, jer sam zaista i izbliza, baveći se i temama koje su u delokrugu rada vaše institucije zaista imala priliku i da sarađujem sa vama i na nivou lokalnih samouprava i imala sam priliku i ovde u parlamentu da čitam vaše izveštaje o radu. Tako da, vidim da je zaista ispred nas neko ko se zaista zalaže i mogu reći slobodno živi ovu priču ravnopravnosti, ali zaista imate delokrug rada koji je izuzetno osetljiv i gde morate percipirati različite potrebe, višestruko marginalizovanih ponekada, u društvu grupa i morate u tom smislu biti vrlo obazrivi.

Znam da nije lako kada ste nezavisno telo koje može samo da reaguje samo na osnovu preporuka, ali ono što vas upravo, a možda i vaš rad ocenjuje jeste procentualno visok nivo preporuka koje se zaista na kraju i usvoje. Prema tome, čini mi se da ste vi tu našli, ipak, način da u svom radu dođete do suštine i mislim da je to ono što vas zaista osnovno i kvalifikuje.

Čisto radi građana, različitih poverenika imamo u sistemu naše uprave, pa ovde često vidimo i Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Čisto želim da kažem da je vaš delokrug rada i institucija zakonom definisana još 2009. godine. Vi ste uspostavljeni kao inokosni, nezavisni, samostalni organ. Na taj način u okviru Ustava i zakona Srbije delujete. Ono što je suština rada vaše institucije, jeste upravo zaštita manjinskih i ljudskih prava i to je sasvim sigurno najveći delokrug rada u kojem vi percipirate svoje delovanje.

Dva su razloga zašto je zaista jedan zgodan momenat, mogu slobodno reći, da upravo danas razgovaramo o izboru poverenika. Juče smo obeležili, kolege su o tome govorile, drago mi je što su i kolege poslanici o tome govorili, 25. novembar kao dan u kojem smo se na svetskom nivou, u okviru Ujedinjenih nacija, obavezali da obeležavamo kao Međunarodni dan prevencije nasilja nad ženama. Ja to nekako ovog puta zaista pokušavam da naglasim i da možda nekako i neku inicijativu pokrenemo i u međunarodnim organizacijama u nekom trenutku. Možda bi to neko obrazloženje nekome imalo smisla, koliko ima meni, ali, eto, u nekim narednim momentima kada budete imali priliku da budete ovde ispred narodnih poslanika, ja bih vas molila prosto da razmotrite sledeću mogućnost.

Dakle, kada govorimo o nasilju nad ženama, a toliko se trudimo da žene ne stavimo u taj neki, rekla bih, deo koji se i dalje odnosi prema ženama kao objektu. To je nešto što pokušavamo zaista i u ovom rodno senzitivnom jeziku da uvek izbegnemo, ali mi u samom zakonu imamo tu reč: „prevencija nasilja nad ženama“, gde zaista opet žene svrstavamo i stavljamo na mesto objekta. Čini mi se da postoje određeni izrazi koji bi tu suštinu zakona, naravno, ukoliko postoji mogućnosti da ga unapredimo, naravno da ćemo na tome raditi i na našem zakonodavstvu smo po ovoj temi mnogo toga učinili, da se ne vraćam sada na sve ono, mogli bismo zaista da ostanemo ovde čitavog dana i to je dobro, jer se mi zaista ne bavimo nasiljem prema ženama 25. novembra u okviru 16 dana aktivizma samo, već 365 dana u godini i to je obaveza Republike Srbije koja je proizašla iz obaveze koju oseća kao društvo koje je svakako i u političkom smislu, upravo iz razloga što ovde u Narodnoj skupštini danas sedi 40% žena, reklo zaista šta misli.

Svakako da u okviru ovih 16 dana aktivizma i danas imamo obavezu da razgovaramo o tome na koji način ćemo se izboriti da se žene danas osećaju bezbednije u društvu, na koji način ćemo sprečiti femicid, jer zaista nulta tolerancija prema nasilju je ono što je neophodno uvesti kao obaveznu normu u društvu i ništa manje od toga.

Ono na čemu moramo da radimo kao društvo da bismo došli do ove nulte tolerancije, jeste i ekonomsko osnaživanje žena, a pre toga, naravno, političko osnaživanje kako bismo što većem broju žena zapravo i dali glas. U to ime se zaista moram zahvaliti i velikoj podršci koju ne samo SNS, ali kroz SNS su možda krenuli ti svi inicijalni pokretači, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je zaista svojim zalaganjem ličnim prepoznao da je neophodno da se zaista glas žena u Srbiji čuje snažno. Mi smo u tome, čini mi se, uspele.

Bez obzira što ravnopravnost govori o tome da govorimo o procentu 50 prema 50, jer je to matematički ispravno i tačno, ja mogu reći da se mi danas osećamo daleko ravnopravnije nego što je to bilo u godinama koje su iza nas, a nije imalo izgovora zašto se to ranije nije učinilo. Zato se, kažem još jednom, zahvaljujem i u ime svojih koleginica iz poslaničke grupe, u ime svih koleginica koje su dobile priliku da u ovom parlamentu u danu kada smo izabrali novu Vladu Republike Srbije sa ovih mesta ovde 40% žena je izabralo 50% žena u Vladi Srbije. To je zaista jedan veliki pomak koji smo mi kao društvo učinili.

Politički smo osnažili žene, ali ih nismo osnažili tako da bi se sada mi kao žene borili za druge žene. Hoćemo, naravno da je to cilj kojem mi težimo, ali će se čitavo društvo, čitava zajednica, zaista ta svest koju moramo imati o političkoj participaciji žena u politici ne govori samo u naše ime, mi se ne borimo ovde za sebe, mi se borimo za sve žene u Srbiji, pogotovo one koje su višestruko diskriminisane na različite načine. Mi se borimo za žene na selu, mi se borimo za žene koje su invalidi, mi se borimo za svaku ženu u Srbiji. To je suština onoga što je naše političko delovanje i naša uloga ovde u klupama našeg najvišeg zakonodavnog tela u državi. Dakle, to je naša uloga u društvu. Ne da biramo same sebe i da se između sebe borimo, nego da se borimo za sve žene koje su nas izabrale i za one koje nisu, jer to je suština.

Isto tako bih volela da danas razgovaramo, jer, kažem, dosta smo razgovarali o temi žena u politici i u ekonomskom osnaživanju žena i u narednim danima mi kao Ženska parlamentarna mreža, koja je juče i simbolično ozvaničila svoje postojanje u okviru ovog mandata, razgovaraćemo o tome svakako i na različitim forumima, trudićemo se da ova tema zaista živi 365 dana u godini, ali isto tako mi je drago što smo danas zapravo ovde i razgovaramo o temi izbora poverenika iz jednog drugog razloga. Volela bih da znam šta je to, s obzirom da se Poverenik, a i Ustav Republike Srbije i svi drugi zakoni, svako na svoj način u svom delokrugu rada, bave zaštitom manjinskih i ljudskih prava, pitanje koje želim danas ovde da postavim je – šta je sa ljudskim pravima predsednika države, Aleksandra Vučića?

Možda će vam biti neobično jer ću ja ovaj deo izlaganja započeti sa jednom slikom i jednim pitanjem za vas i za širu javnost. Da li je možda, evo, kolegama u sali i ljudima pokraj malih ekrana koji nas prate danas u prenosu poznato ko se nalazi na ovoj slici? Ako može da se uveliča, ja bih bila zahvalna. Verujem da ne znate. Mogu ovu sliku, pretpostavljam, da držim ovde ceo dan ovako podignutu, a da vi nećete znati ko se nalazi na slici. Možda bude ovako jasnije. Opet mislim da široj javnosti neće biti jasno o kome se radi, jer lik ovog čoveka vi ne viđate ni po medijima, ni po novinama, ni u kakvim raspravama ni ovde ni u široj javnosti. Reč je o Gojku Đilasu, bratu Dragana Đilasa. Da sada, recimo, uzmem i da vam, a mislim da nije ni potrebno, mislim da svi znate kako izgleda Andrej Vučić. Znate samo iz razloga što je brat predsednika Srbije.

Vidite, o tajkunskoj braći se ne govori. O tajkunskoj braći koji su još veći tajkuni se ne govori, ali zato se priča o predsednikovom bratu, zato se o njemu neosnovano tajkunski govori, u tajkunskom maniru. Koliko puta ste čuli da Andrej Vučić poseduje restorane, pekare, zemlju po Vojvodini? Koliko puta su sami sebe demantovali da Andrej Vučić ništa od toga ne poseduje? Sami sebe su demantovali, čak nismo bili potrebni ni mi ovde niti bilo ko. Sami sebe su demantovali. Ali, o bratu Dragana Đilasa se ne govori. Je li to zabranjena tema?

Zašto se govori o deci Aleksandra Vučića? Opet sam sigurna da čitava javnost vrlo jasno zna kako se zovu deca predsednika Srbije. Da li znate kako se zovu moja deca? Da li znate kako se zovu deca Aleksandra Martinovića? Da li znate kako se zovu deca Dragana Đilasa? Ne znate, sigurna sam da ne znate, ali sigurno znate kako se zovu deca Aleksandra Vučića, jer se o Danilu, Milici i Vukanu neprestano piše, neprestano govori od strane istih ovih koji svoju decu čuvaju, čija su deca vrednija od dece predsednika Srbije. Pa, nije tako niti može da bude tako.

Zato mi je drago što danas u ovom danu govorimo o zaštiti svih ljudskih prava i kroz vašu instituciju i vas zaista molim da na ovakve pretnje koje smo i danas čuli, a čuli ste i gospodina Milenka Jovanova koji je savršeno objasnio čitavu korelaciju stvari na koje smo mi navikli.

To je propast ukoliko mi dozvolimo da društvo u Srbiji navikne da se deci predsednika Srbije, ali ne samo predsednika Srbije, već bilo kom detetu političkog aktera preti, da bude predmet monstruoznih izjava. Ja imam ovde samo deo toga. Verujte mi, mnogo mi je teško da ovo čitam. Pročitaću samo nekoliko, da podsetim javnost Srbije na sve ono što su pričali i govorili i što su uspostavili kao normalnost u Srbiji, gde niko više ne reaguje i ne misli da misli da reaguje, kada se preti Danilu Vučiću, Milici Vučić i Vukanu Vučiću, koji ima tri godine, pa koliko god godina da imaju. „Vučiću, sotono, tvoje brigade komunalne policije prosipaju ljudima jagode“, „Skote raspali, dok se svinja Danilo drogira, rasipa“, „pa razmišljaš li nekad o svinja Danilu, o kuja Milici i psetu Vukanu“. Ima ovde još mnogo toga, ovo je apsolutno samo ono što je u poslednjim danima izvučeno sa raznoraznih Tviter naloga.

Kada pogledate sve ove izjave, kad sve to sakupite u jedno, jednu stvar morate da primetite, ne možete da ne primetite, a to je da svi oni podržavaju vrlo jasno, to nisu građani koji nemaju svoje mišljenje i koji su apolitični, oni vrlo jasno podržavaju jednu političku priču, jednu političku doktrinu. Ono što priča Srđan Nogo – Dragan Đilas misli, i to je sto posto sigurno, jer smo se uverili, ovo su sve horde njegovih pristalica koje iza ovih izjava monstruoznih dele svoje političke ideje o mnogočemu i ne treba vam mnogo pameti da shvatite da zapravo svi ovi ljudi jesu u službi Dragana Đilasa i da svaki put kada neko preti deci Aleksandra Vučića, iza toga stoji Dragan Đilas, niko drugi, a onda se pojavi neki fašistički izrodnik Nogo koji samo prenese informaciju dalje.

To nije Srbija u kojoj mi želimo da odgajamo našu decu, to nije Srbija u kojoj mi želimo da razgovaramo o ravnopravnosti, jer pre svega ovde ravnopravnost i ne postoji, jer čini mi se da ni predsednik Srbije i njegova deca nemaju osnovna ljudska prava. I ja pitam – a ko je tu da zaštiti njihova ljudska prava? Ko je tu da zaštiti oca kada mu napadaju ćerku, prete da će je silovati? Gde su državni organi koji treba da reaguju na ovo?

Ovim putem apelujem još jednom da se na izjave Srđana Noga ne prelazi tek tako. Molim sve nadležne državne organe da reaguju. On je izneo niz pretnji, ne samo predsedniku i njegovoj deci, nažalost, proširio je to na čitavu porodicu Vučić. Stalno se priča o rodu i izrodu i da će nam satrti sve što može da satre i mi svi prelazimo preko toga. I u pravu ste, kolega Jovanov, ko se setio da priča o Čaba Deru ovde? I nije Čaba Der sam došao do toga, nije sam sebi ponudio novac, sasvim sigurno, ponudio mu je neko drugi, dobio je nalog od nekog drugog. Šta da je Čaba Der ostao na slobodi? Kakav scenario bi ovde danas gledali? I zašto stalno pristajemo da se stvara atmosfera linča? Nismo u srednjem veku, nećemo ga ni vraćati.

Gradimo naprednu, zdravu i jaku Srbiju i na tom putu jedan čovek nas vodi, mi sledimo. Vrlo jasno sledimo sve ono što je on uspeo da pokrene, posle toliko godina, a trebale su decenije. Trebale su decenije nakon onoga što su ostavili iza sebe svi oni koji danas pokušavaju svoju političku inferiornost da zamene time što će napadati decu predsednika, jer znaju da sasvim sigurno predsednik neće izaći i obračunavati se sa Srđanom Nogom. Pa neće, ali ćemo mi svi ovde, sasvim sigurno, učiniti to i činiti svakoga dana i svakoga puta kada se to desi.

Da se vratimo na Gojka Đilasa. Neću tek tako preći danas preko toga. S obzirom da znamo o kakvom bratu tajkunu se radi, Draganu Đilasu, onda i ne čudi što upravo ovaj drugi brat o kome javnost ne zna ništa, jer se SNS nikada sa svojim neistomišljenicima nije obračunavala na način na koji se Marinika Tepić, Dragan Đilas i ostatak tajkunske bulumente obračunava sa nama, preko naše dece, preko naše rodbine, preko naših najbližih, jer svako je najranjiviji upravo kada govorimo o onima koje najviše volimo, o svojoj rodbini i o svojoj deci.

Mi zato ne znamo da Gojko Đilas ima upravljačka prava u četiri kompanije u Beogradu, da je vlasnik firme „Comodos corporation“, registrovane u američkoj državi Delaver. Zanimljivo je da se upravo na fiktivnim adresama u Delaveru registruju kompanije stranih državljana čiji je jedini cilj pranje novca i, gledajte sad, ovo je sad ona posebna zanimljivost, izbegavanje plaćanja poreza u zemljama odakle potiču vlasnici. Ako pričamo o izbegavanju plaćanja poreza, pa ne postoji maestralniji primer od Dragana Đilasa i njegovih medija koji i dan-danas ne plaćaju porez u Srbiji i brinu verovatno o porezu nekog Luksemburga.

Šta još to poseduje Gojko Đilas? Evo, ja sam došla do nekih podataka i samo da prosto možete da sagledate da mi zaista u državi imamo očigledno nekog izuzetno sposobnog čoveka koji je nama nepoznat, izuzetno uspešnog čoveka koji se bavi nepoznatim privrednim delatnostima, nepoznat javnosti, a zamislite, on je brat Dragana Đilasa, jednog od, mogu slobodno reći, vođa opozicije u Srbiji.

Tako Gojko Đilas poseduje, sad se spremite jer lista je zaista podugačka, molim vas da me saslušate, da budete strpljivi: stan u Siminoj ulici od 91 metra kvadratnog, stan u Gramšijevoj, stan u Dušana Radovića, stan u Beogradskoj od 91 metra kvadratnog, stan u Borislava Pekića, lokal u Požarevačkoj, stan u Gospodar Jovanovoj, stan u Dimitrija Tucovića, pet stanova u zgradi u Ulici Velisava Vujovića od po 127 metara kvadratnih svaki, dva stana u Velisava Vujovića, sedam garaža, stan u Gospodar Jevremovoj, stan u Kornelija Stankovića, stan u Svetozara Markovića, stan u Jevrema Grujića od 160 metara kvadratnih, a ovo vam nisam spominjala kolike su kvadrature, ali sve su gotovo iznad 80 i preko 150 metara kvadratnih, dve garaže u Đorđa Stanojevića. Ovo je spisak samo onih nekretnina koje poseduje brat Dragana Đilasa, a nije isključeno da ovaj spisak nije konačan. Sada samo zamislite da sve ovo što ima Gojko Đilas spojite sa onim što ima Dragan Đilas, a onda pomnožite sa mogućnošću koliko su nas slagali da imaju još.

Dakle, zapamtite još jednom ovo lice, pa eto molim da se i ostali mediji CINS-ovi, BIRN-ovi, KRIK-ovi, pozabave ovom imovinskom kartom, na koji način je to jedan toliko uspešan biznismen koga mi u Srbiji ne poznajemo, nismo ni čuli za njega, jer se vešto skriva iza skuta svoga brata, došao do mogućnosti da napravi ovakvu imovinsku kartu i da je poseduje. Ko je Gojko Đilas? Za Dragana Đilasa smo utvrdili ko je, ne bi nam bilo čudno da iver ne pada daleko od klade.

Vama želim puno uspeha u budućem radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Srpska napredna stranka, poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ će vaš izbor, kao što je i predložila, da podrži, jer znamo da ćete u budućnosti da se bavite stvarima koje su iz vašeg delokruga rada zaista presudne za ovakvu vrstu pitanja, osetljivih pitanja koja sam i maločas spominjala, a tiču se upravo osnovnih ljudskih prava i diskriminacije. Ja se nadam da ćemo do te nulte tačke u kojoj neće biti ni diskriminacije, ni kršenja osnovnih ljudskih prava i nulte tolerancije nasilja prema ženama zaista kao društvo ubrzo doći i da ćemo se tu popeti na jedan od vrhova svetskih lista, jer koliko znamo uspeli smo za jedan relativno kratak period da dođemo do mesta broj jedan u svim ostalim oblastima razvoja društva i života. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.

Predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačiću, uvaženi ministre, uvažena predstavnice Ministarstva finansija, poštovane kolege narodni poslanici i pre svega poštovani građani Srbije, pre svega bih, pre nego što počnem svoje izlaganje, s obzirom da je gospodin i moj dragi kolega, gospodin Atlagić, uvek inspirativan u svojim govorima, dodala bih samo jednu moju omiljenu rečenicu a tiče se patriotizma -Patriotizam se ne uči u školi, to je nešto što te baba nauči.

Tako da, je to suštinski pokazatelj svega onoga što zapravo trebalo bi da od kuće ponesete, ali nažalost svedoci smo da se to ipak ne dešava u Srbiji, u pojedinim, ali na sreću, u manjinskim delovima i grupacijama.

Dakle, na koncu ove današnje rasprave, zaista moram reći vrlo iscrpne, ne postoji ono što bismo još dodali, a što bi upotpunilo ovu raspravu i dopunilo, možda i naše znanje, a i obaveštenje našim građanima, šta to donose nove izmene zakona koji su danas pred nama.

Svakako, ono što je sigurno da je ovaj set zakona još jedan u nizu koji će građanima Srbije obezbediti uređeniji sistem, obezbediti bolji standard života, odnosno življenja i unaprediti dalje ekonomsku politiku Republike Srbije, a vama gospodine Mali sasvim sigurno svako od nas ovde dužan je da čestita, jer ste pored našeg predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, ministra Lončara naravno, predsednice Vlade Ane Brnabić i ostalih članova ove Vlade, pre svega najzaslužniji za ekonomske rezultate koje Srbija danas ima i koji je svrstavaju na prvo mesto u Evropi po svim parametrima.

Naravno da ste zaslužni i za to što ćemo sledeću godinu i naredne tri dočekati kao sasvim sigurno prvi ili među prve tri zemlje u Evropi po privrednom rastu. Smatram da je vaš udeo u tome zaista takođe od ključnog značaja.

Međutim, prethodni dani, dani koji su iza nas su dani zaista neizmerne tuge, dani u kojima smo ispratili ono što nam je, celom srpskom narodu, čitavom pravoslavnom svetu, zaista vredelo, našeg patrijarha Irineja. Ti dani jednostavno nisu bili ni za šta drugo, osim za dostojanstvenu tugu, za jedan veličanstveni ispraćaj, dostojan čoveka kakav je bio patrijarh Irinej.

Nažalost, imali ste priliku da vidite, čujete, pročitate u tim danima i pojedine naslove nekakvih novina i sajtova, koji baš nisu bili prikladni trenutku u kojem smo se nalazili.

Ja sam lično bila izuzetno pogođena takvim naslovima i iskreno sam se suzdržavala svih ovih dana poštujući i tri dana koje smo proglasili kao žalost i neku osnovnu kulturu, kao što rekoh, o patriotizmu naučite prvo u kući pa i o poštovanju drugih i nekih osnovnih normi naučite upravo u kući, ali očigledno je i naravno sačekala sam ovaj trenutak ovde da za govornicom tamo gde je apsolutno i mesto ovakvom govoru, zaista kažem ono što mi je na srcu i na duši bilo ovih dana.

Dakle, u periodu kada smo, podsećam, tugovali i kada smo, pre svega, morali da pokažemo jedno jedinstvo i zajedništvo, pojedini mediji, pre svega ovde mislim na medije Dragana Đilasa, na sve one kojim posredno on rukovodi i kojima diktira naslove svakodnevno, imali ste priliku da čujete svakakve zverske i monstruozne, pre svega bezbožne naslove koje su koristili samo jednoj jedinstvenoj stvari, a to je da čak i u tom trenutku političko profiterstvo zapravo ima prednost u odnosu na zdrav razum.

Ja ću zaista koliko god je to mučno, ali zarad onih koji gledaju danas ovaj prenos, moje kolege narodni poslanici i vi ministre, sasvim sigurno ste to ispratili, ali zarad građana Srbije prosto da negde se ne zaboravi ovaj težak momenat za srpski narod i srpsku državu i način na koji je to jedna druga Srbija nama, na svu sreću nepoznata, strana, daleka od građana Republike Srbije, daleka od interesa Republike Srbije ipak govorila.

Ovo su samo neki od naslova, ja ću ih kratko pročitati. „U pleksiglas te ljubim, svim žarom srca svog“, „Vučić je politizovao sahranu patrijarha Irineja“, „Bulović na sahrani Irineja deli narod na lažnu i pravu elitu“, „Protojerej Petar Lukić pozdravio sve osim Ane Brnabić“, „Kovčeg Irineja neka nosi Krizni štab“, „Koji sve ministri nisu došli na sahranu Irineja“, itd. Nažalost, ovih naslova je još mnogo. Ne kažem, samo naslova, nažalost to je sve pratilo detaljno objašnjenje.

Svi ovi spinovi medijski su bili usmereni samo na jednog čoveka. Nažalost, patrijarh je poslužio u ovom slučaju kao sredstvo Dragana Đilasa na napad na Aleksandra Vučića. Dakle, samo se nastavila u nizu još jedna od hajki Đilasovih medija na predsednika Srbije.

Podsetiću vas da u vreme kada je još jedan velikodostojnik crkveni dušu predao Bogu, vrlo skoro pre ovoga, takođe je meta bio Aleksandar Vučić u naslovima koji su svakodnevno bivali istaknuti u Đilasovim medijima. Tako je i sada Aleksandar Vučić kriv za sve ono što se dešava u Srbiji.

Isto tako, podsećam sve Đilasove medije i samog Dragana Đilasa da za ove rezultate koje smo, a danas smo čuli još jedan nov podatak od ministra Malog koji se odnosi na trgovinu hartija od vrednosti, gde se Srbija danas posle toliko godina nalazi, i za to je kriv Aleksandar Vučić. I ja ću vam reći – tačno je. Za ekonomski napredak, za ono kako danas građani Srbije vide i percipiraju i sebe i svoj život u Srbiji, kriv je Aleksandar Vučić, kriva je Vlada Republike Srbije. Za sve rezultate, za broj jedan u Evropi, za broj jedan po tome koilko i kako se borimo sa virusom korona kriv je Aleksandar Vučić. Okrivite Aleksandra Vučića za sve.

Ali, za ove zlonamerne, maliciozne, lešinarske naslove u novinama, kriv je Dragan Đilas i niko drugi. Sram nije nešto što on poznaje. Upravo sa ovog mesta želim građanima Srbije da skrenem pažnju da je ovo nešto što Srbija ne sme zaboraviti. Srbija ne sme zaboraviti i ne sme dopustiti da ovo postane narativ, hajka koja se neprestano vodi protiv predsednika Srbije.

Danas su moje kolege govorile o tome, pokazivale su vam i slike u kojima se predsednik Srbije zajedno sa svojim sinom, svojim bratom, nalazi na slikama koje su propagirane na Novoj S, N1, Đilasovim medijima, Đilasovoj produženoj ruci, poredi sa kriminalcima u koje se njegov život direktno stavlja u opasnost, život njegovog starijeg sina, život njegovog mlađeg sina. Čak i danas, gde kažu da je njegov najmlađi sin samo hologram, da ne postoji. Dakle, do te mere idu monstruozne izreke, naslovi i, na kraju krajeva, čitava propaganda Dragana Đilasa.

Da su Đilasovi mediji samo alatka u rukama tajkuna govore upravo i ovi navodi koje je moj kolega Aleksandar Marković pre mene izneo, a tiču se zaista sramnog kršenja Zakona o finansiranju političkih partija i uopšte ponašanja u kampanjama, pogotovo u izbornim kampanjama, gde, čuli smo, sasvim sigurno, jedan od idejnih tvoraca spota koji se odnosi na bojkot jeste saradnica Slaviše Lekića. I ništa to ne bi bilo toliko ni senzacionalno, bez obzira koliko je loše i pogrešno, da isti taj Slaviša Lekić u nekom prethodnom periodu, a ja ću se nadovezati tu na kolegu koji je izneo sve podatke vezano za ovaj slučaj, ali ono što prosto moram da dodam da bi građanima Srbije negde približila celokupnu ovu sliku, jeste da je u neko prošlo vreme Dragan Đilas poklonio, dao šest miliona dinara upravo tom Slaviši Lekiću. Kako i zbog čega?

Slaviša Lekić se nalazi na čelu „Medija centra“. „Medija centar“, kojim rukovodi NUNS, Nezavisno udruženje novinara Srbije, to nikakva tajna nije, to sve možete proveriti u APR-u, dostupni podaci, dakle, takav „Medija centar“ koji se nalazi u finansijskim problemima, koji pripada načelno NUNS-u, na čijem čelu se nalazi Slaviša Lekić, uzima šest miliona od istog tog tajkuna koji upravo samo takve odnose, transakcione, i poznaje, pa se ovde postavlja jedno dodatno pitanje, pored toga da li se ovim spotom krši zakon, da li je uopšte Stranka slobode i pravde koja je preuzela spot o bojkotu prijavila ovaj spot kao deo svoje kampanje, odnosno donaciju, koju je dužna da prijavi Agenciji za sprečavanje korupcije, ili je to prećutala? Ostaje nam da vidimo.

Dakle, ovom tvrdnjom zapravo mi dokazujemo sve ono što je unazad Verica Barać zapravo govorila i za šta je optuživala upravo lično Dragana Đilasa, a to da je on kao neko ko trguje sekundama, to nam ništa nepoznato nije, nije više ni građanima Srbije nepoznato na koji način je Dragan Đilas stekao svojih 619 miliona, jedan suvereni vlasnik reklamnog prostora u Srbiji, koji i te kako može da izvrši dobar manevarski prostor i na taj način dođe u posed jednog medijskog prostora koji je vrlo ozbiljan, a u kampanji koju smo imali priliku da ispratimo u junskim izborima videli smo i koliko je širok taj prostor, tako da sve priče o nekakvim cenzurama ili medijskim neslobodama zaista danas ne stoje. Zapravo, videli ste da upravo na ovom primeru, bojkot spota, cenzura postoji na televiziji Nova S i N1. Izneo je podatke kolega. Koliko se sećam, taj spot je emitovan preko 400 puta. Da ne pričam o ceni koju je izneo, koja je za SNS bila gotovo devet puta veća.

Postavlja se krajnje pitanje – koju uslugu je na ovaj način Dragan Đilas zapravo učinio ili tražio od NUNS-a, koji je, ponoviću, vlasnik „Medija centar“ na čijem centru se nalazi Slaviša Lekić i da li je zloupotreba bojkota spota u izbornoj kampanji samo deo vraćanja nekog duga? To ostaje nama da se pitamo. Ostaje nam da sve te marifetluke iza kojih se Dragan Đilas krije analiziramo, da pokušamo da na zakonski način da dođemo do odgovora i da u tu svrhu se angažuje apsolutno svaki milimetar ove države i iskreno se nadam da ćemo do te istine od 619 miliona u nekom narednom periodu i doći.

Ne mogu da završim današnje izlaganje da ne spomenem jedan biser današnjeg dana koji takođe u ovoj udruženoj opoziciji za bojkot i propast prisutan, a to je Sergej Trifunović. Spomenuli ste ga maločas, profesore, i sve ono što je izrekao sramno vezano za smrt patrijarha, ali nije tome kraj. Vi biste na dnevnom nivou mogli svakakve nebulozne izjave Sergeja Trifunovića da prikupljate, ne daj Bože da ih analizirate, onda bi značilo da sa vama nešto nije u redu.

Dakle, glumac i bivši predsednik Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović pozvao je na bojkot EU. Dakle, Srbiju koja se nalazi na putu EU, koja drži do evropskih vrednosti, do kojih, valjda, bi trebalo i tzv. opozicija, bilo da je u bojkotu ili nije, ali uglavnom su u bojkotu samih sebe, oni bi prvi trebali da budu na tom putu i da brane evropske vrednosti. Oni prvi sarađuju i prvi su kada treba nešto reći i evroparlamentarcima kada dođu u goste kod nas pa pokušavaju da nam nametnu Đilasova načela i merila izborne demokratije.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je u ponedeljak da Vlada Srbije zahvaljujući velikoj većini u parlamentu može vrlo brzo sprovesti reforme u oblasti vladavine prava i medijskih sloboda. Možemo da se složimo sa ovom rečenicom i ne. To je već stvar za jednu drugu vrstu konverzacije i diskusije, ali svakako ono što je bitno jeste na koji način opozicija vidi Evropu i na koji način opozicija ima uopšte odnos prema ovom pitanju govori upravo ono što je Sergej iza toga na svom Tviteru, jer tu se odvija njihova politika. Ne možete vi videti ništa drugo osim nekakve sramne konferencije za novinare koju je danas održala recimo Marinika Tepić za koju zaista više niko nije siguran ni između redova šta treba pročitati i šta treba tu razumeti, osim nekakvih krivičnih prijava koje večito mlataraju u vazduhu, a od svega ostanu samo pojedine izgubljene kokoške, o kojima Marinika nešto više zna od nas.

Dakle, hajde da bojkotujemo EU je njihova nova parola, a suštinski zaista mislim da čak i ovom izjavom zaokružuju samo ono što rade sve vreme trajanja njihove kampanje, ne mogu da kažem izborne kampanje jer je nisu imali, bojkotuju sami sebi, bojkotuju pravo da Srbija krene napred u evropski proces, bojkotuju da Srbija krene dalje u ekonomsku stabilnost do koje je došla, bojkotuju to da građani Republike Srbije budu na putu prosperiteta i napretka na kojem je Srbija odavno. Oni imaju izbor da se priključe tom putu ili da zauvek ostanu u bojkotu, ali nažalost znamo i sami da bez obzira na to što bojkotuju sami sebe, za početak, pa onda i sve drugo, novac ne bojkotuju.

To je ono do čega se iskreno drže, to je vera kojoj se klanjaju i to je ono u šta iskreno i najviše veruju.

Dakle, u koliko ostanu na tom putu, zaista mi nemamo ništa protiv, neka samo nastave, ali neka ostave na miru sve ono što su vrednosti Srbije, neka ostave na miru ono što nam je u amanet ostavio naš patrijarh i sve one vrednosti za koje ćemo se zalagati, za koje ćemo se boriti, a to je pre svega razvijanje Srbije, razvijanje Republike Srpske i borba za Kosovo i Metohiju. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Član 103, 104. Svejedno je, možemo se pozvati i na jedan i drugi.

Pre svega, ja molim prisutne, a svakako ih molim da budu što češće u sali kako bi shvatili celokupan duh rasprave, jer lako je dizati Poslovnik i iskočiti iz konteksta celokupne rasprave koja se danas dešava upravo u ovoj sali.

Mi smo politička institucija. Dom Narodne skupštine je mesto demokratije i ovde, bez obzira na temu, možemo izneti i pojedine… Naravno, i svako od nas jeste pozvan da iznese određene stavove svoje političke partije, političke grupe kojoj pripada.

Svakako su to danas učinili moje kolege i niko nije izašao van konteksta teme, pre svega, a govorimo o nacionalnim manjinama.

Ako govorimo o nacionalnim manjinama, u svakom amandmanu svako od nas je imao pravo da spomene Aleksandra Vučića, jer upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić taj koji je unapredio odnos prema nacionalnim manjinama u svakom mogućem smislu. Svako od nas je imao pravo da spomene predsednika Aleksandra Vučića, jer upravo je predsednik Aleksandar Vučić obišao sva mesta o kojima smo danas govorili, posebno govoreći o bošnjačkoj nacionalnoj manjini.

Ukoliko govorimo o pravima i unapređenju odnosa predstavnika nacionalnih manjina u ovoj sali, svako od njih je mogao da ustane i da kaže šta je to SNS, šta je to svojom politikom, šta je predsednik Vučić svojim ovlašćenjima uradio u svakoj od sredina u kojima imamo nacionalne manjine i na koji način je njihov život unapređen u zaista pravom smislu te reči.

Prema tome, nemojte nas opominjati i nemojte nas učiti Poslovniku. Pre svega vas molim kao nekoga ko je u Skupštini vrlo skoro, imajte malo razumevanja da budete i da posvetite svoje vreme učešćem u dijalogu, odnosno u diskusiji u ovoj sali i tek nakon toga zaista možemo da razgovaramo o tome da li smo mi van teme ili nismo van teme.

Svakako da smo dijalogu danas ovde doprineli, da smo doprineli diskusiji i da su to upravo omogućili građanima koji nas slušaju u prenosu, da zapravo čuju na koji način jesu prava nacionalnih manjina danas u mnogome unapređena i na koji način mi svakako pozivamo i vas… Vidim da niste nijedan amandman na ovu temu danas uložili, pa vas zaista pozivam da to učinite, jer ovde, razgovarajući o amandmanima, razgovarajući o aktuelnim promenama i izmenama zakona, razgovarajući o tome da svako od nas ima pravo da određeni amandman uloži. Svakako da to ima svako ko se nalazi u ovoj sali, pa te vas molim, i one koji su predložili amandmane i oni koji nas uče Poslovniku, da u ovoj sali, pre svega, budu, a onda iza toga da možemo da raspravljamo o temi, jer da biste raspravljali o temi, morate da budete u sali.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Dozvolite mi da vam u ime poslanike grupe SNS još jednom uputim čestitke na izabranoj funkciji i da vam poželim puno uspeha u radu i, naravno, celokupnom rukovodstvu Skupštine. Sasvim sam sigurna da ćete tu funkciju obavljati čestito, pošteno i vrlo profesionalno, kao što ste obavljali i funkciju zamenika šefa poslaničke grupe i svoju poslaničku funkciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, današnjim Predlogom zakona o ministarstvima zaokružićemo formalni korak koji je neophodan kako bismo u sledećoj nedelji izabrali novu Vladu Republike Srbije upravo u ovom Domu.

Predloženim zakonom vrši se delimična reorganizacija, već postojećih 18 ministarstava koji starim zakonom još uvek postoje i dodaju se, kao što smo imali priliku i da čujemo danas tri nova ministarstva: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Ministarstvo za brigu o selu.

Srpska napredna stranka predvođena predsednikom Srpske napredne stranke i Srbije Aleksandrom Vučićem je dobila zaista jednu ogromnu podršku na junskim izborima i podigla svaku moguću lestvicu parlamentarne demokratije vrlo visoko. Međutim, bez obzira na tu vrlu visoku podršku građana i poverenje, možda je čak i neverovatno reći u ovom trenutku s obzirom na istraživanje javnog mnjenja ukoliko bi se danas održali parlamentarni izbori opet, Srpska napred bi sigurno samostalno osvojila 180 mesta u parlamentu.

Dakle, taman kada pomislite da je ta podrška na maksimalnom nivou, zaista se iznenadite da od građana očekujete još veće poverenje, još jači odgovor, ali to apsolutno obavezuje u svakom smislu i Srpsku naprednu stranku i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, ali i buduću Vladu i mandatarku da na najbolji mogući način da odreaguju i da naravno sve ono što nas čeka u budućem periodu, a pričali smo o tome i u parlamentu, i složiću se sa svojim kolegom Vladimirom Đukanovićem u prethodnom obraćanju da nismo dovoljno pažnje posvetili onim principima o kojima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio i koji su zaključeni na predsedništvu Srpske napredne stranke, a to je onih šest principa koje će ova Vlada koju očekujemo u toku sledeće nedelje imati pred sobom u budućnosti.

Dakle, poverenje koje vam građani na ovaj način daju znači da su vam dali i predali u svoje ruke budućnost svoju i svoje dece i vi zaista tu imate jednu ogromnu odgovornost.

Naravno da smo već odavno napravili razliku između svih drugih i nas, da smo napravili razliku kada je Vlada u pitanju, naravno i formiranje Vlade, ali i sve ostale oblasti društvenog života i političkog života, u kojima smo delovali u prethodnim godinama.

Kada kažem napravili razliku, upravo mislim na to da su neki u prethodnim periodima Vladu sastavljali u stranim ambasadama i sastavljali je, praktično, po svojim ličnim ambicijama i svojim ličnim apetitima.

Dakle, to je ono što u SNS niste videli nikada, niti ćete sada. Lične i partikularne interese zaista nismo uvažavali, pa čak i kada se tiču onih koji su u našim redovima. Dakle, uvek i samo briga o građanima jeste i ostaće i biće na prvom mestu.

Buduća Vlada, koja će, kažem opet, sledeće nedelje biti ovde u ovoj sali izabrana, zaista pred sobom ima jako velike izazovne ciljeve. Dakle, biće izuzetno efikasna i moraće da bude formirana za teška i krizna vremena koja su pred nama.

Nažalost, u trenutku kada se svet bori sa korona virusom i kada uporedo, pored zdravstvene krize, mi imamo i ekonomsku krizu, možemo danas ovde govoriti o dobrim rezultatima koje je Srbija imala na svim poljima, pogotovo kada govorimo o borbi sa zdravstvenom krizom, odnosno delu krize koja je deo svetske krize i koja je, na kraju krajeva, pored zdravstvene, izazvala i ekonomsku krizu.

Dakle, suština u onome što će biti rad buduće Vlade jesu ozbiljni izazovi. Oprostite mi ako ću upotrebiti možda i bezbedonosne izraze, a to su izazovi, rizici i pretnje, jer ovo sa čime se danas svet i čovečanstvo suočava zaista možemo reći slobodno da je u Srbiji još uvek izazov. Međutim, u pojedinim delovima sveta jeste bezbedonosna pretnja, jer kada govorite o zdravlju ljudi, zaista kada dođe do ovakve pandemije koju verovatno u nekoj, da kažem, bližoj prošlosti nismo imali priliku da vidimo, niti na ovaj način se suočimo sa pandemijom, možete reći slobodno da je to pretnja. Videli smo da je pretnja i po ekonomiju i po sve ostale druge aspekte društvenog života.

Dakle, ti razlozi zbog kojih je ova Vlada na ovaj način formirana, sa 21 ministarstvom i, kažem, formirana za odgovor i davanje brzih rešenja upravo na izazove koji su ispred nas, jeste formulisana kako bi odgovorili najpre, između ostalog, i u prioritetu na šest izazova o kojima smo govorili i u Narodnoj skupštini i nismo u dovoljnoj meri, čini mi se, o tome raspravljali i nije se o tome dovoljno govorilo u medijima.

Mi ovde, naravno, znamo o kojim se tu ciljevima i o kojih šest principa se radi i koji principi zapravo čekaju sledeću Vladu. Međutim, ono što je najbitnije jeste da građane upoznamo sa tim principima, da znaju, praktično, šta je to što će biti zadaci buduće Vlade i da to nedvosmisleno u ovom trenutku i izgovorimo.

Dakle, pored borbe za zdravstvo, odnosno za zdravlje naših ljudi, protiv pandemije u kojoj se trenutno čitav svet nalazi, ja zaista ne mogu da ne kažem u ovom trenutku zapravo da su i za ovu borbu, uspešnu borbu sa virusom Kovid 19 zapravo zaslužni građani. Zašto? Građani su zaslužni, pre svega, zato što su u prethodnom periodu, kada su zaista svi bili skeptični, imali smo priliku da jedan deo građana, pogotovo smo zahvalini našim penzionerima, kada su u periodu fiskalne konsolidacije, koja je bila zaista teška, ali neophodna, kako bismo zemlju doveli do ovoga što imamo danas, da možemo da nižemo ekonomske uspehe i da napredujemo i da gradimo našu Srbiju, ali su teške mere bile neophodne, koje smo ispunili, za koje su, naravno, mnogi bili skeptični i bili smo napadani, ispostavilo se da smo bili u pravu i da su građani zapravo bili ti koji su prepoznali potrebu da podrže ovakve mere.

Upravo zahvaljujuću takvim merama i, naravno, mudrim ulaganjem i razmišljanjem prethodne Vlade, koja je uložila u zdravstvo, koja je uložila u zdravstveni sistem, zdravstveno opremanje, izgradnjom i rekonstrukcijom bolnica, domova zdravlja, kliničkih centara, pa došli smo i do današnjeg dana, kada smo zaista predvideli, na vreme se pripremili što se tiče i korona virusa i posebnu bolnicu gradimo koja će primiti isključivo i samo obolele od Kovida 19. Dakle, sva ta razmišljanja prethodna i, da kažem, mudro raspolaganje državnim budžetom su omogućili da mi, zapravo, u prethodnih sedam meseci imamo zaista i isključivo pravovremene reakcije na zdravstvenu krizu koja je zadesila čitav svet, pa i Srbiju.

Dakle, uspeli smo da odgovorimo na sve zdravstvene izazove koji su postavljeni ispred nas. Isto tako, uspeli smo da, bez obzira što ekonomija kao mesto gde sve počinje i gde se sve završava, u svetu zaista dolazi u jednu ozbiljnu krizu, padovi su zabeleženi u gotovo svakoj zemlji Evrope i sveta i to u nekim visokim procentima, do čak i 15%, što je zaista za naredni period verovatno jedan minimum, došli smo u situaciju da možemo da ispoštujemo da dok se borimo sa pandemijom, dok se borimo sa jednim kompleksnim problemom i jednim mogu reći slobodno i fenomenom u današnjem vremenu, mi nismo ni na jedan način zapostavili, niti nikako odustali, već smo, čini mi se, mudrim ekonomskim merama uspeli da pomognemo i naše stanovništvo i da pokažemo da, pored zdravstvene nege, smo zaista razmišljali paralelno i o pre svega zaštiti našeg ekonomskog sistema, zaštiti svakog radnog mesta i pomoć našim građanima, pa što i pojedinačnoj pomoć.

Setite se pomoći koju smo našim građanima pružili uplatom od sto evra svakom punoletnom građaninu, pa sve do one pomoći malim, mikro i srednjim preduzećima u ovim vremenima kada smo se zaista tek susreli sa pandemijom i kada je bilo neophodno vršiti vrlo jasne i vrlo precizne poteze i direktno pomoći našim privrednicima.

Dakle, uspeli smo da taj točak i zamajac, koji je u Srbiji pokrenut, napretka razvoja, investiranja i daljeg napretka Srbije zaista nastavimo snažno da vrtimo. Za to su nam, takođe, potrebni novi ljudi, jer upravo ta podrška, koju su nam građani dali u prethodnom periodu na izborima, govori o tome da mi moramo da razmišljamo i o sebi, da moramo da se menjamo, da moramo da se prilagođavamo i da moramo konstantno da tražimo nova ispravna rešenja, novu energiju, nove ljudi koji bi upravo taj točak koji smo snažno zavrteli, nastavili da guraju i dalje i da našim građanima obezbede promptna rešenja, da daju možda čak i neke nove ideje, naravno, kako bismo na dalje nastavili da gradimo, kako bismo i dalje, a ova podrška građana nije nikako slučajna, jer građani ocenjuju ono što vide i način na koji žive i iskrena borba za ekonomiju i isto toliko podjednako snažna kao i za zdravlje ljudi je neophodna u ovom trenutku i svakako da smo svedoci da je Srbija uspela da sva ona obećanja koja je dala programom koji će biti i pred novom Vladom 2020/2025, između ostalog gde se predviđa pored nastavka izgradnje puteva, autoputeva, ulaganja u infrastrukturu, otvaranja novih radnih mesta i tako dalje, poveća i minimalnu cenu rada, prosečne plate, da idemo ka tome da povećavamo penzije.

Sasvim sam siguran da ćemo, bez obzira, kažem, i na ekonomsku krizu, s obzirom da smo po svim ekonomskim parametrima u zbiru došli od poslednjeg mesta do prvog mesta u Evropi, da ćemo biti u situaciji da to obećanje koje smo građanima dali, kao i svako drugo, ispunimo.

Već u narednoj godini, početkom 2021. godine, u prvom kvartalu možemo očekivati da ćemo građanima povećati plate i penzije. Još uvek ne znamo koji će to procenti biti u pitanju, ali svakako da, za razliku od nekih drugih, koji su to poverenje građana zaista koristili isključivo samo kao kartu u jednom smeru, ka 619 miliona lične koristi, mi zaista gledamo da građanima obezbedimo pristojan život, da sve ono što smo obećali kroz izbore, sve što smo dali kao izborno obećanje i ispunimo. Već negde krajem godine videćemo da će Srbija verovatno, po onome što se prognozira, ostati na toj nultoj stopi rasta. Dakle, nećemo imati praktično recesiju u koju upada celokupno čovečanstvo, dakle i Evropa i svet.

Kažem, pored ovih nekih ciljeva, jasno nam je da moramo nastaviti permanentno borbu za naše interese, za interese naših građana, Srba na Kosovu i Metohiji.

Naravno da će to biti i te kako teška obaveza i zadatak nove Vlade Srbije, kao što će zadatak biti da u našim spoljnim odnosima i čuvanju i unutrašnjeg mira obezbedimo jednu nezavisnost kakvu nismo imali priliku da u nekim prethodnim vremenima, dok su određene strukture imale odgovornost ili, da kažem, ispravnije bi bilo neodgovornost za vršenje vlasti, pa smo tako isto za vreme vršenja prethodne vlasti imali priliku da upravo pitanja vezana za Kosovo i Metohiju ne mogu da kažem nasledimo, jer to je problem koji duboko seže u našu prošlost, ali definitivno da srpske nacionalne interese od 2008. godine, pa na dalje zaista vidimo u jednom talačkom odnosu koji je nedopustiv za dalji razvoj.

Trudićemo se da pitanje i rešenja koja se tiču Kosova i Metohije pronalazimo i da ti pregovori i razgovori nikada nisu niti će biti laki, ali mi ćemo se truditi da ih imamo i trudićemo se da zastupamo interese naših građana i nacionalne interese Republike Srbije.

Što se tiče nezavisnog vođenja spoljne politike, koji je takođe naveden kao jedan od prioriteta i ciljeva buduće Vlade, ja zaista ne sumnjam da će tako i biti, jer Srbija je danas dokazala da može vrlo jasno da korača upo svim meridijanima, da može jasno da razgovara sa istokom i sa zapadom, da je rado viđen gost i naravno u svim velikim centrima moći i odlučivanja, ali da isto tako Srbija više nikada neće biti talac tuđih interesa, da se vlade neće formirati po stranim ambasadama, po tuđim željama stranih plaćenika i domaćih izdajnika.

Dakle, sve to što je dato u zadatak novoj Vladi Srbije ja sam zaista sasvim sigurna da će biti kao i do sada, bez obzira što je kažem, visoko lestvica podignuta u svim aspektima koji će novu Vladu Srbije sačekati i da će zaista ta lestvica biti možda podignuta na još jednu, sigurna sam, za SNS dostižnu visinu.

Moram još jednu stvar da napomenem, to sam zaista htela na početku sa ovog mesta, imam zaista obavezu i zadovoljstvo da se zahvalim predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, upravo za mogućnost i inicijativu i molbu koju je uputio predsednici, odnosno mandatarki buduće Vlade, budućoj premijerki Ani Brnabić, a to je za učešće 50% žena u budućoj Vladi.

Mislim da je to jedan od presedana upravo koji je napravljen kada je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti, s obzirom da zaista učestvujući na svim međunarodnim i domaćim forumima koji se tiču rodne ravnopravnosti i položaja žena u politici, uvek smo mi žene i SNS vrlo ponosne na rezultate koji su postignuti kako u zakonodavnoj, tako i u izvršnoj vlasti, ali smo uvek imali tu neku, da kažem dozu „ali“, upravo kada se govori o izvršnoj vlasti zato što tu nismo imali zaista dovoljno žena koje su participirale.

Mislim da je njegovom inicijativom, svakako i podrškom koja je i vrlo imala uticaja i na sledeću listu, odnosno novu listu koju smo imali u junskim izborima i zahvaljujući kojoj danas 40% žena sedi u ovom parlamentu, i u njihovo ime i u zaista svoje ime želim da se zahvalim još jednom na svoj podršci koju predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, pruža svojim koleginicama, ali ne samo svojim koleginicama nego svim ženama koje participiraju u politici u Srbiji.

Takođe, naravno samim tim i većom vidljivošću žena u politici mi zaista utičemo na život svake žene u Srbiji i to je jako važno u ovom trenutku, bez obzira što sam zaista pobornik lično toga da se ljudi postavljaju na određene funkcije po svojim sposobnostima, po svom obrazovanju i isključivo po tome, ja sam sasvim sigurna da je sada više nego ranije, došlo vreme da zaista žene participiraju u vlasti, pogotovo u izvršnoj vlasti više nego ikada, s obzirom da sam sasvim sigurna da sada imamo na političkoj sceni Srbije mnogo kvalitetnih žena, mnogo sposobnih, obrazovanih žena koje imaju šta da utkaju u izvršnu vlast i imaju energiju koju mogu da daju, koje mogu da zaista utiču na donošenje nekih bitnih odluka. Dakle, to sam htela zaista posebno da podvučem.

Da nastavim sa ciljevima koji su pred novom Vladom i pred novim izazovima koje će se pred njima naći. Svakako da i ova tri ministarstva o kojima govorimo će se naći upravo pred istim izazovima i nisu slučajno predložena za formiranje.

Jedno od tih ministarstava jeste i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Do sada jesmo imali naravno i Kancelariju koja se bavila ljudskim i manjinskim pravima i ne mogu reći da sam imala zamerki na rad Kancelarije, ali sam sigurna da će ministarstvo dalekosežnije moći da sagleda celokupnu situaciju i da u nekom budućem vremenu zaista postavi neke ciljeve koji će biti dostižni i u ovom periodu na koji smo oročili Vladu i izvršavani. S tim što ova ekstenzija društveni dijalog koja se nalazi u sastavu naziva budućeg, naravno i delokrugu rada budućeg ministarstva, svakako je nešto što je SNS od 2012. godine pa do sada apostrofirala u svim organizacijama.

Dakle, dijalog, dijalog i dijalog, razgovor sa svima, razgovor sa svim političkim akterima, razgovor sa svim društvenim grupama, sa civilnim sektorom, razgovor u parlamentu, razgovor u Vladi i razgovor, dakle, u svakoj državnoj instituciji. Razgovor mora biti permanentan i mora se ticati apsolutno svih, bez obzira što će ovo verovatno, u ovim mojim rečenicama će se pronaći, pretpostavljam oni na koje se ovo najmanje odnosi, oni koji su se sakrili iza reči „bojkot“ i koji su svoju političku nemoć sakrili iza ove reči, koji se sada nakon završetka izbora, bili su naravno najglasniji i opet najhrabriji, da bi smo nakon prvog pomena ponovnih izbora zaista opet naišli na kojekakve izgovore. Međutim, ovo sve se zaista u najmanjoj meri odnosi na njih iako se odnosi i na njih, ali se odnosi i na druge političke grupe, društvene organizacije koje su u poslednjem periodu zaista dobile veliku podršku građana, iznenađujuće, s obzirom da se zaista ja, barem ne mogu lično da razumem određene zamisli tih političkih i društvenih pokreta tipa da je zemlja okrugla i ljudi koji su protiv nekih utemeljenih društvenih normi kao što je vakcinacija.

To pokazuje da s obzirom da imaju određenu podršku građana koja je skočila da mi zaista moramo da posvetimo pažnju i onome što ne razumemo i da taj dijalog mora biti prisutan i da mora biti zaista u svakom segmentu našeg društva i da moramo, na kraju krajeva, sesti sa svima i razgovarati u svim institucijama i pokušati da iznađemo određena rešenja i da razumemo sve one koji se vlasti i obraćaju.

Drugo ministarstvo za koje se planira delokrug rada je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Zaista je pohvalno što se SNS, odnosno buduća Vlada, što je dala i apostrofirala osnovnu ćeliju jednog društva, to je porodica i što će novim zakonskim rešenjima uspeti da sasvim sigurno donese određena rešenja koja će se ticati porodične zaštite, naravno i demografije kao osnovnog cilja, odnosno problema, egzistencijalnog problema koji desetinama godina stoji u srpskom narodu i zahteva zaista jedna jasna, vrlo jasna rešenja.

S obzirom da imam još malo vremena, zaista ne mogu a da se ne posvetim tom novom ministarstvu koje je za mene zaista jedna epohalna stvar, Ministarstvo za brigu o selu. Mogu reći da je to samo ispunjenje predizbornog obećanja koje je SNS dala u prethodnom periodu, a tiče se decentralizacije i ravnomernog razvoja svih regiona, takoreći gradova i sela. Znači, mi moramo kao što smo i u kampanji govorili da obratimo pažnju, jer Srbija nije samo Beograd, Srbija nije samo Novi Sad i Niš, Srbija jesu upravo mala sela kojih ima, sada ću vam tačno reći, 4.709 u kojima živi nešto manje od tri miliona stanovnika.

Dakle, ono što jeste katastrofalan podatak jeste da 1.200 sela je u ovom trenutku u nestanku. Mnoge kolege pre mene su razgovarale i pričale na tu temu i mnogo je problema koje će ovo ministarstvo sačekati već u startu, ali je dobro prepoznati da postoje problemi i da postoji potreba za hitnim rešavanjem.

Tako da se nadam da će ovo ministarstvo dati jedan od najvidljivijih rezultata u budućem periodu i mislim da je izuzetno bitno pokazati na ovaj način koliko smo odgovorni zaista za svaki aspekt i da sve ono što govorimo zaista ne ostaje „mrtvo slovo na papiru“, već, vidite i sami, ulazi u ozbiljnu realizaciju o tome sa ozbiljnom misli.

Dakle, podrška ravnomernom razvoju, izrada strateškog principa je upravo ono što je bitno za ovo ministarstvo.

Što se tiče ovog predloga zakona koji se danas nalazi pred nama, ja mogu samo reći da je to jedan odgovoran nastavak politike SNS, da ćemo dati sasvim sigurno odgovore na sve izazove koji su ispred nas i da ćemo ujedno uspeti da nastavimo ovaj razvoj koji smo započeli i napredak naše Srbije u budućnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovane kolege narodni poslanici, dame i gospodo pokraj malih ekrana koji ste danas sa nama u ovom prenosu, imamo danas jedinstvenu priliku da zapravo sagledamo, da ovim predlogom SNS, predlogom gospodina Ivice Dačića na mesto predsednika parlamenta, šalje jednu jasnu i sasvim sigurno nedvosmislenu poruku u javnosti, a to je da je SNS, kao i mnogo puta do sada, najvažniji državni interes, da se nikada nećemo povoditi pojedinačnim i partikularnim interesima, već isključivo interesima naših građana i

svemu onome što su oni u prethodnom periodu, kao odgovornost, preneli na nas, svojim poverenjem koje su dali na izborima toliko puta.

Ono što je danas jako važno naglasiti, a moje kolege su već govorile o tome, jeste upravo da sagledamo činjenično o čemu ćemo govoriti u narednom periodu u ovom domu, a na šta nas obavezuju građani svojim poverenjem i svim onim što Srbije ispred sebe danas ima kao izazove.

Tih šest ciljeva koji će biti buduća politika Vlade, ali i politika koja će se voditi upravo ovde u najvišem zakonodavnom telu, u Domu Narodne skupštine, je nešto na šta smo obavezani poverenjem toliko puta u prošlosti, poverenje građana Srbije, jer građani Srbije kada vam daju takvu vrstu poverenje zapravo vam govore da žele da njihove probleme rešavate, ne žele da njihova deca nasleđuju probleme koje su njihovi roditelji i bake i deke imali.

Na nama je ta velika odgovornost da pristupimo rešavanju tih problema, da ne dozvolimo da naša deca upravno nasleđuju iste.

Takođe, vrlo je važno upravo danas ovde reći i nekoliko činjeničnih stvari, preko kojih se u ovoj raspravi zaista ne može preći, a to je kakva je zapravo politika koja nas čeka ovde u parlamentu. To je zapravo politika kontinuiteta, politika dobrog iskustva. Zaista moram reći da parlamentarna istorija ovog doma je zaista burna, široka i u vremenu od kako je SNS odgovorna, i imala je odgovornost na čelu ovog doma, vrlo odgovorno vrši svoju funkciju i svoju dužnost koju ovaj dom kao zakonodavni i kao najviši ima i na šta nas obavezuje.

Isto tako moram reći da taj put parlamentarne istorije koji smo prošli u prethodnom periodu nije bio nimalo lagan. Čak šta više, čini mi se da u prethodnom periodu, pogotovo u periodu mandata u kojem je ovim domom predsedavala gospođa Maja Gojković ni najmanje nije bio lak. Iako smo ovde doneli niz različitih dokumenata, vrlo dobrih zakona, vršili smo raznorazne političke, mogu slobodno reći, i ustupke, dogovarali se, otvarali se za dijalog, unapredili parlamentarnu demokratiju i sasvim sam sigurna da je i gospođa Maja Gojković u tom periodu u kojem je predsedavala gotovo šest i po godina ovim domom imala izuzetnu i jednu presudnu ulogu u unapređenju parlamentarne demokratije, unapređenju svih onih momenata koji su doprineli do toga da mi danas sedimo u ovom domu i živo raspravljamo i raspravljaćemo naravno o svim problemima koji se tiču naših građana, građana Republike Srbije.

Međutim, pored vrlo dobrih zakona, pored i unapređenja izbornih uslova u nekom periodu vrlo kratkom koji je iza nas, imali smo priliku u ovom domu da napravimo određene ustupke, imali smo priliku čak i da određene zakone koji su svakako unapredili dijalog, ali i pokazali i to na koji način SNS vidi dijalog u parlamentu, kada je u mnogo navrata upravo predloge koji su dolazili od strane opozicije uvažavala i upravo su se ovde ti zakoni uobličavali i mi kao vladajuća stranka u ovom slučaju i na ovoj strani sale smo dizali ruku i glasali za upravo ove predloge zakona. Jedan od takvih jeste i zakon o 40% zastupljenosti žena na svim listama.

Mislim da upravo zahvaljujući tome, a znam da iako je to bila inicijativa opozicione i jedne liderke u tom ženskom polju, gospođe Gordane Čomić, sasvim sam sigurna i vrlo pouzdano znam da je inicijativa potekla i od žena iz SNS koje svakako nisu imale potrebu, iako su već imale 40% žena u svojoj poslaničkoj grupi, insistiraju na ovom zakonu, ali su se potrudile da zbog svih drugih žena koje učestvuju u političkom životu, zbog svih onih koje nisu uspele da svoje lice pokažu, da budu vidljive u političkom procesu, u svojim manjim strankama, pomognu da ovim zakonom budu vidljive i danas taj rezultat upravo imamo ovde, preslikan u ovom domu i u ovom parlamentu, i iskreno, iako kažem da predsedavanje i uopšte politika parlamenta je bila uspešna za vreme mandata gospođe Maje Gojković, znam i bili ste svedoci, javnost je svakako bila tu da svedoči i svim neprijatnim, nedoličnim situacijama koje smo imali priliku ovde od strane dela opozicije da gledamo, ali i ne samo ovde u plenarnoj sali, već i ispred Narodne skupštine Republike Srbije gde smo zaista gledali primere jednog ogoljenog fašizma, nedoličnog za bilo kakvu parlamentarnu debatu i političku borbu u ovom domu, ali svakako i u bilo kom drugom, pa da kažem, i u običnom životu. Trudimo se i trudićemo se naravno da unapredimo parlamentarnu diskusiju, da uvažimo različita mišljenja i upravo to i činimo.

Isto tako, imali ste priliku da čujete pre dva dana našeg predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, o tome da ćemo se oko ovih šest ciljeva i principa, koji su pred nama, u narednom periodu zaista ujediniti svi kompletno. Dakle, ne samo da će to biti ciljevi Vlade, nego će to biti nešto što će se oslikavati i na parlament i na sve ostale državne organe i institucije u sistemu vlasti koji će se potruditi da sve ono o čemu su i moje kolege govorile, a tiče se pre svega prevencije, odnosno borbe sa Kovidom 19, sa kojim se borimo i danas i u prethodnih sedam meseci, nastavimo uspešno upravo onim pravcem kojim smo krenuli da ne usporimo napredak Srbije, pogotovo ekonomski napredak u svakom smislu koji je začudo, jer u svetu ne vidimo da su prilike sjajne i vidimo da svetske ekonomije zaista padaju u nekim procentima koji su prilično visoki od 6% do 15%, a videli ste i videćemo do kraja godine da je Srbija apsolutno ne samo lider u regionu, već je Srbija po ekonomiji, po ukupnim parametrima broj jedan u Evropi.

To je ono što će nas zaista obavezati da i dalje radimo vredno i za to se pre svega zahvaljujemo građanima Republike Srbije jer su poverovali, jer su praktično poslušali političare, političare koji su ozbiljni ljudi, koji ozbiljno vode ovu državu i nisu se obazirali na manipulacije i na sve ono što su imali prilike da čuju u prethodnom periodu od dela opozicije i kvazi političara.

Kada vam narod da ovakav vid podrške vi niste u situaciji, kako je to ispravno i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svom obraćanju javnosti pre dva dana i rekao, nemate otvorenu kartu da radite šta hoćete i šta vam je volja. Vi imate obavezu da radite ono što su građani od vas prenošenjem svoje suverenosti zahtevali. To je njihova budućnost. To je rešavanje svih problema koji se tiču njihove dece, koji se tiču napretka Srbije i jako mi je velika čast i zadovoljstvo što danas ovde u ovom domu možemo da razgovaramo i razgovaraćemo o unapređenju tih odnosa, unapređenju ekonomskih parametara i da ćemo se svi zajedno potruditi da Srbija svakako ostane na ovom putu, a građani su prepoznali vrlo dobro ono što su videli svojim očima, a videli su izgrađene pruge, videli su izgrađene fabrike, izgrađene puteve, videli su nova radna mesta, videli su da Srbija čak i u vreme korona virusa, kada, kažem, cela svetska ekonomija pada i doživljava kolaps takoreći stoji čvrsto na nogama neće zabeležiti u nekom narednom periodu pad. Znam da ekonomisti i da nije ispravno reći pozitivna nula, ali ta nula u ovom trenutku zaista izgleda vrlo pozitivno.

Nadam se da ćemo u budućem periodu ovde uspeti da održimo nivo dijaloga koji smo imali i u prethodnom periodu rada parlamenta, da ćemo ga unaprediti na svaki mogući način. Sasvim sam sigurna da će poslanička grupa kojoj pripadam truditi apsolutno.

Što se tiče izbora predsednika Narodne skupštine sigurna sam da su pravi ljudi upravo na pravom mestu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, kolege narodni poslanici, pre svega poštovani građani Srbije, pokušaću danas da budem što kraća i konciznija kako bih iznela sve ono što sam zaista imala u planu za danas i kako bih omogućila svojim kolegama narodnim poslanicima kojih ima zaista dosta prijavljenih za reč, da iznesu što više informacija koje su, svakako, potrebne građanima Srbije, jer vidimo da osnovne i elementarne stvari određeni poslanici ne znaju jer očigledno nisu ni pratili situaciju, a smatram da je zaista obaveza svakoga od nas bila, bez obzira gde god se nalazili, da li se sedimo kući pored malih ekrana, poštujemo mere, da pratimo zaista šta se dešava sa situacijom u Republici Srbiji i šta se dešava sa krizom u kojoj se nalazimo, jer svakako da je i parlament na jedan način deo te krize.

Bitno je da se čuje što više narodnih poslanika, mojih kolega, jer samo istinom možemo da nadjačamo političko lešinarenje i pokušaj obmane građana Srbije. I to je ono što iz ovog narodnog Doma mora da ode kao poruka građanima, istina i samo istina.

Želim da pre ulaženja u bilo kakvu diskusiju za kratko zastanem i samo se zaista osvrnem na sve one ljude koji se nalaze u prvim redovima u borbi sa ovom pošasti, to su, pre svega, naši medicinski radnici, naši lekari, naše sestre ali i svo drugo nemedicinsko osoblje koje radi u bolnicama, zatim kasirima, policajcima, vozačima, volonterima kojih je toliko bilo, koji su omogućili da ona prva pomoć, zaista kada je bilo najkritičnije i dođe do naših najstarijih sugrađana koji su bili i poštovali mere izolacije u svojim domovima.

Takođe bih želela posebno da se zahvalim prosvetnim radnicima, s obzirom da imam dve ćerke koje idu u školu, srednju i osnovnu, i zaista sam imala priliku da na delu vidim kako izgleda onlajn nastava. Zaista smo u jednom jako kratkom periodu omogućili vrlo kvalitetnu nastavu i čini mi se i mogu to gotovo i da potvrdim da se niko u svetu nije snašao toliko brzo i toliko kvalitetno kako Ministarstvo prosvete i kao Srbije. Hvala vam na tome.

Takođe bih se zahvalila građanima Srbije što su ostali kod kuće i što su pokazali da zajedno, jedinstveno i snažno zaista možemo mnogo toga da učinimo. Hvala najstarijima, pre svega, koji su u najtežem periodu u izolaciji jer su u potpunosti razumeli i podržali mere koje je doneo Krizni štab.

Posebna zahvalnost, naravno Zdravstvenom kriznom štabu koji Srbiju vodi kroz ovu epidemiju, još uvek taktički, bez pogrešnih koraka, odgovorno, stručno, pre svega iako su trpeli sve ono što i nije u opisu njihovog posla. Njihova je zasluga što u ovim danima, nadamo se vodimo poslednje dane, praktično bitke sa Korona virusom.

Zahvalna sam, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću kao i vama predsednice Vlade, ministri, jer za Srbiju u ovim najtežim momentima nije postojala nijedna nesavladiva prepreka. I ako niko na svetu, iako je izgubio i jedan život u borbi sa Korona virusom ne može da proglasi pobedu nad ovim virusom, čak i kada se epidemija bude završila mi smo negde uspeli da upornošću, danonoćnim radom, brigom za svaki život u Srbiji situaciju držimo pod kontrolom, što zaista nije bilo lako.

Brzo smo se snalazili znanjem, sposobnostima, uspeli smo da ono što je najbitnije u ovom trenutku, a to su smrtni ishodi i njihov broj svedemo na meru koja je zaista bez obzira koliko ne volim i neću ni pokušati da se uporedim sa drugim zemljama, ali je zaista neuporedivo manja nego u ostalim zemljama koje su se suočile sa velikim brojem mrtvih u Evropi, pa i u svetu.

Poštujući struku, ali i ogromnim naporima i brigom za svaki život, kao što sam rekla u Srbiji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je sa svojim timom, sa Vladom, sa premijerkom, pored zdravlja uporedo brinuo i o ekonomiji Republike Srbije, o strategiji kako dalje i kako sutra, a čuli smo ovde da se tek danas traže odgovori kako ćemo to sutra.

Mi smo te odgovore već dali i već imamo ciljeve prema kojima idemo kako bi to sutra za građane Republike Srbije bilo što bezbolnije. S obzirom na scenarije praznih rafova i različitih redova u prodavnicama koje zaista Srbija po svemu onome što je preživela u prošlosti verovatno mogla da očekuje, ali nije, u svakom momentu smo bili snabdeveni i lično čini mi se sa većom pažnjom nego u redovnom stanju. I sve na šta smo nailazili, na prepreku ako se dešavalo da fali određenih resursa, da nedostaje određenih proizvoda, vrlo brzo smo se snalazili, ali nismo tražili, ja sam vam jako zahvalna na tome, najjednostavnija rešenja. Tražili smo jako efikasna rešenja. Ono što bi nam trajno rešilo problem.

Zato smo došli u situaciju da smo postavljali fabrike tamo gde ih juče nije bilo, da smo prilagođavali proizvodnju, da smo uspeli od kvasca, maski, neophodnih laboratorija za testiranje na COVID - 19, Hlorokina, alkohola, dezinfekcionih sredstava, pa sve do improvizovanih bolnica, dođemo jako brzo, u najkraćem, gotovo nemogućim rokovima, Srbija je zapravo, zaista bez imalo skromnosti dobila sve ono što je neophodno građanima i za život i za borbu protiv epidemije.

Gledali smo te slike, bili smo svedoci, dok su se građani neki od najrazvijenijih zemalja u svetu otimali bukvalno za toalet papir, Srbija je dostojanstveno dočekala mere izolacije propisane i u tim drugim zemljama.

I pored velikog broja naših građana koji su došli iz inostranstva, a ta cifra jeste veća od 400.000, mislim da nismo spominjali, a zaista smo dužni veliku zahvalnost, jer Srbiji zaista sada shvatamo u ovom trenutku kolika je velika važnost „Er Srbije“, koja je zaista pokazala da nijedan od tih 400.000 nije bio ostavljen u nekoj tuđoj zemlji ukoliko je imao želju da se vrati u Srbiju.

Dakle, Srbija je zaista primila u svoje skute i svakog ko je imao želju da se vrati u svoju zemlju i da ovde provode ili ovaj deo ili ostane, nadamo se, u budućnosti da radi i da živi, Srbija je to omogućila.

Međutim, da ne zaboravim, naravno, onaj deo koji se tiče „Er Srbije“, svaka čast hrabrim pilotima i osoblju, stjuardesama, koji su odlazili po pomoć gde god je pomoć za Srbiju u smislu medicinskog materijala i opreme bila neophodna i dovozila nazad.

Najveću bitku smo ipak, to smo imali priliku i nekoliko puta da čujemo od samog predsednika Aleksandra Vučića, imali i vodili na … nabavke respiratora. To je predstavljao najveći izazov i ujedno najznačajniji, jer nabavka svakog respiratora je zapravo i značila život za nekoliko ljudi, a zatekli smo ih u minimalnom broju, bez obzira što smo ulažući u naš zdravstveni sistem u prethodnom periodu uložili u respiratore i imali daleko već broj nego što smo zatekli u nekim prethodnim godinama kada smo zatekli razrušeni zdravstveni sistem koji u ovom momentu kakav je bio sada je omogućio ovakav odgovor na COVID – 19.

Dakle, bilo je potrebno nabaviti još respiratora. Svojim ličnim zalaganjem predsednik je posebno posvetio pažnju ovom problemu i uspeo je da za Srbiju i za svoje građane obezbedi dovoljan broj respiratora. Sa mnogo emocija govorim o ovome jer postoji tendencija da se ovaj problem koji smo imali i koji smo prevazišli, bez obzira što je jagma za respiratorima na svetskom nivou bila strahovita, nekako ovu temu pokušavamo, zapravo, pokušavaju drugi da relativizuju.

Nažalost, iz iskustva, mnogo ljudi koje znam koji su oboleli od COVID – 19 i kojima je taj respirator i bio neophodan, koji su se borili bukvalno za vazduh, a iz iskustva koje imam kao zdravstveni radnik znam vrlo dobro šta znači kada čoveku fali udah i kako je kada se bori za vazduh.

Sa COVID – 19, vi ste do sada, zapravo, imali strah bolesnika koji se bori za vazduh, znači to je jedana strahovita slika koju svaki medicinski radnik zna kako izgleda, ali sada su strah za život i za udah imali lekari, jer sa nestankom, odnosno nedostatkom respiratora, kada ih nema dovoljno mi moramo da donosimo drugačije odluke, one odluke koje možda u redovnim stanjima ne bismo donosili i to je suština problema nabavke respiratora, jer borba za život u trenutku kada respiratora nema dovoljno, više nije svačije pravo, a Aleksandar Vučić upravo je omogućio svojom borbom na polju nabavke respiratora da ovo pravo na život imamo svi.

Hvala svima, hvala predsedniku, hvala predsednici Vlade, članovima Vlade što nisu zaboravili apsolutno nijedno mesto u Srbiji, što su svi žitelji i građani imali apsolutno maksimalnu negu i pomoć, istu negu i pomoć, hvala vam što ste obišli najugroženija područja, hvala predsedniku kome se toliko zamera što je uspeo i u ovim teškim trenucima da bude u svakom momentu sa svojim narodom, hvala vam za Niš, hvala vam za Kosovo i Metohiju, hvala vam za Kikindu, hvala vam za moje Pančevo koje je dobilo veliki broj respiratora i gde je bolnica, nova bolnica koju smo imali priliku i da otvorimo pre izvesnog vremena, uspela da postane COVID bolnica i odgovori i još uvek odgovara na sve zdravstvene izazove sa kojima se trenutno borimo. Hvala predsedniku što je svojim primerom lično pokazao da Srbija ne sme da poklekne, da Srbija ima snage i da Srbija ne sme da stane.

Svesni smo da dan posle svakako neće nikada više ličiti na dan pre, ali sam sigurna da ćemo jakim ekonomskim stubovima koje smo uspeli da izgradimo u prethodnom periodu, u godinama iza nas, merama teške fiskalne konsolidacije, merama koje je u to vreme opozicija, naravno, najžešće napadala, sigurna sam da ćemo daleko lakše od ostatka Evrope i čak nekih možda daleko razvijenijih zemalja uspeti da izađemo iz svetske krize u koju je svet već prvim danom proglašenje epidemije neprimetno i uplovio.

Dakle, sve to je moguće i sve to dozvoljavaju i ekonomski rezultati koje smo postigli i hvala onima, takođe, koji su u ovim najtežim momentima pokazali svoje pravo lice, pokazali po ko zna koji put svoje ružno, pohlepno, licemerno lice koje svakako nije i ne predstavlja lice zdrave i snažne Srbije. Hvala im, jer su građani Srbije uspeli da vide zapravo opet ko su oni i uspeli su da vide tu ružnu istinu koju mi, nažalost, gledamo mnogo češće od njih. Zato je važno da se iz parlamenta pošalju prave poruke, istinite poruke i pravi podaci.

Istina je za njih da su uspeli da relativizuju ljudski život, da su uspeli da im čak ni ljudski život ne bude prepreka u toj borbi za vlašću, borbi za otimanjem, u borbi za svim onim što imamo priliku, nažalost, u holu Skupštine da gledamo već neki duži period, ovde u sali, videli smo, ne i toliko, jer u salu ne ulaze.

Kao i obično, Aleksandar Vučić je tema. Aleksandar Vučić je meta. Napadaju lekare, stoji. Znači, maločas smo čuli, lekari su heroji. Aplaudiramo im u 20 časova, ali se zato pojavimo u 10.00 ujutru u Skupštini da održimo konferenciju za štampu gde ih najgroznije napadnemo i onda organizujemo u 20.05 časova, pa čak i to malo što možemo da im pružimo podrške im ukrademo. To je Savez za Srbiju i to je način na koji se ponaša onaj koji njih vodi, a to je Dragan Đilas.

Dakle, dok lekari i dalje drhte nad svakim životom u Srbiji, oni to vide kao priliku da ih napadnu još jednom i da se obračunaju na taj način preko lekara zapravo sa Aleksandrom Vučićem, jer do pražnjene javne kase kao prepreku vide samo njega.

Čak i kada bi se i svaki normalan čovek zaustavio, kada je Danilo Vučić bio bolestan i u bolnici, oni su to videli samo kao još jednu priliku za još žešći napad.

Ja sam u tim danima na malim ekranima videla predsednika koji je preko noći pobeleo bukvalno, ali ni najmanje nije bio pokoleban u činjenici i u svom cilju da život pobedi i da prevagne nad smrću.

Iako nas je i on sam zamolio da u ovom trenutku, toliko odlučujućem za Srbiju, kada čuvamo živote naših građanina, pokušamo da se politički ne sukobljavamo i da svu svoju energiju usmerimo upravo u tom pravcu, ja zaista ne mogu a da ne osudim zversku političku igrariju Dragana Đilasa i njegovih glasnogovornika i njegovo poigravanje, pogotovo sa našim najstarijim sugrađanima za koje smo se složili upravo ovim merama da nećemo dozvoliti da žrtvujemo. Nismo i nećemo žrtvovati naše roditelje i to je glavna poruka. To je ono što treba objasniti svima onima koji za 1. maj pozivaju da naši najstariji sugrađani i dalje izlaze napolje, da se roštilja po kojekakvim centrima, parkovima itd. da se ljudi okupljaju.

Strpite se još malo. Za Uskrs smo sedeli kod kuće, ne vidim zašto 1. maj ne bismo isto ispoštovali i na taj način pokušali da privedemo kraju ovo što smo započeli?

Zapitala bih samo još jednom Dragana Đilasa i njegovu bulumentu koja svakodnevno uznemirava, zapravo, javnost, koliko je to i na koji način pomogao građanima Srbije? Da li je donirao, kupio, napravio, sašio ijednu masku? Da ne pitam za respiratore, to bi možda bilo suviše. Možda bi mi čak odgovorio da nema dovoljno novca, u šta bih teško i poverovala.

Pored svega, kada kažu - niste dobro uradili ovo, niste dobro uradili ono, a šta biste vi uradili? Šta bi to vajna opozicija u Srbiji uradila u našoj situaciji? Ja nisam videla nijednog opozicionog lidera da je uhvatio za rukav Aleksandra Vučića i da je rekao - sačekaj, stani, ja hoću da pomognem; sačekaj, stani, mi svi hoćemo da se udružimo i da pomognemo, jer svi smo u ovom trenutku na istom zadatku, na zadatku spašavanja života građana Republike Srbije.

Ne, sa bezbedne udaljenosti kod svoje kuće, sa telefonima i računarima u rukama, sa Tviter nalozima uspeli su i uspevaju da napadaju građane Republike Srbije, lekare koji se bore za njihove živote i vlast koja im svakako nije dobra nikako, pa ni u redovnom, ni u vanrednom stanju.

Dakle, danas razgovaramo o hitnim merama koje Vlada Republike Srbije uvela u toku ove borbe sa Kovidom - 19. Ja ću svakako podržati svaku od ovih uredbi, jer ove uredbe je donela odgovorna, savesna vlast, na preporuku struke i to u samo jednom jedinom cilju, a to je zaštita života građana Republike Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem predsednice Gojković.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moje današnje pitanje upućujem, pre svega rektorki Beogradskog univerziteta, Ivanki Popović, ali s obzirom na predmet mog interesovanja, današnjeg javljanja, postavljanja pitanja i odnos koji ta osoba ima sa rektorkom i zbog njene poznate objektivnosti moram ovo pitanje da uputim i na još dve distance, a to su Ministarstvo prosvete i Ministarstvo pravde, a po potrebi nakon ishoda i odgovora, zamolila bih i nadležno tužilaštvo da odreaguje.

Naime, svima nam je poznato da se funkcioner DS Balša Božović koji je samoprozvani ekspert za sve i hodajuća Robin Hudovska parodija, svuda predstavlja kao diplomirani pravnik koji je prava završio na Beogradskom univerzitetu. To je nešto što je vrlo lako proverljivo, javnosti dostupno kao informacija. Evo, pre svega kod sebe imam njegovu konkretno izjavu da na njegovom tviter nalogu da je diplomirani pravnik. Univerziteta u Beogradu je tagovan i piše – narodni poslanik u parlamentu Srbije – ko me upozna, veruje mi. Evo, ja ne verujem baš toliko, nisam toliko sklona da verujem funkcionerima DS, tako da molim da nadležni organi mi objasne kako nakon moje provere na spisku, na sajtu koji je zvaničan, javni, dostupan Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta, ne postoji nigde upisano ime Balše Božovića koji bi trebalo da je završio Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, kako se predstavlja, ali na ovom spisku videćete njega nema.

Zaista sam bila temeljna kada sam istraživala i pregledala sam apsolutno sve module, sve smerove, od osnovnih studija preko master studija, specijalističkih studija do doktorskih studija i ja zaista nisam uspela da nađem nijednog Balšu Božovića koji je završio Pravni fakultet Beogradskog univerziteta.

Od 1983. godine od kada se ovaj spisak zvanično evidentira, znači, svi oni koji su završili određene studije, a ja sam naravno pretraživala, i verujte mi, prvi koji mi je, da kažem, pao na pamet, koga poznajem, a završio je Pravni fakultet sa odličnim ocenama i to sa ponosom uvek možemo da istaknemo, jeste upravo predsednik Srbije Aleksandra Vučić. Naravno, on se nalazi uredno u evidenciji, kao i svako drugi ko mi je pao na pamet, ko je završio Pravni fakultet nalazi se u toj evidenciji, ali nekako Balša Božovića tu nema. Dakle, po ovome možemo da zaključimo da po Pravnom fakultetu u Beogradu Balša Božović se lažno predstavlja.

Verujte mi ovo nije tek takav bilo kakav previd. Podsetiću vas da se Balša Božović 2012. godine i 2014. i 2016. godine kandidovao na listama za različite nivoe vlasti gde je pored njegovog imena stajalo, diplomirani pravnik Beogradskog univerziteta, a to je svakako isticao u medijima i u javnosti konstantno. Dakle, ovo je defakto, ja koja nisam pravnik ja sam politikolog, ali mogu da kažem da je to defakto primer lažnog predstavljanja. Evo, ovde imamo i zvanične liste 2016, 2012. i 2014. godine gde piše, Balša Božović diplomirani pravnik.

Dakle, ukoliko je Balša Božović, završio bilo kakve studije, pa moguće i studije na nekom drugom fakultetu, a pominje se tu nekakva konekcija sa njegovom dobrom prijateljicom Vesnom Rakić Vodinelić, neka to javno kaže i prestane da se predstavlja lažno i na taj način obmanjuje građane Republike Srbije. Dakle, da li je završio bilo kakve akademske studije i gde?

Nekoliko puta su moje kolege upravo ovde sa ovog mesta tražile, imajući iste sumnje kao i ja danas, tražile na uvid Balšin indeks, međutim, nisu imali nikada prilike da to izvanredno znanje pretočeno u ocene u indeksu i vide. Takođe, ja istražujući ovaj slučaj sada zaista počinjem da razumem nekako izfrustriranost Balše Božovića likom i delom pojedinih mojih kolega koji su zaista postigli izvanredne rezultate u svom profesionalnom angažmanu i naravno akademskom životu, koji kod njega bude određene komplekse zbog čijeg lečenja nedužni ljudi dolaze u zabludu i predmet su Balšinog politikanstva i vrlo loše propagande.

Dakle, molim prethodno spomenute da odgovore na moje pitanje u što kraćem roku, jer svesni smo da su nam izbori pred vratima, a znate kako, ukoliko kažemo da je Balša Božović opet kandidat na nekoj od lista, a ja sam sigurna da će Balša Božović biti kandidat na nekoj od lista, ukoliko mu naravno šef Boško Obradović to dozvoli, ja bih na ovaj način zamolila da se pod hitno prestane sa obmanom naših birača. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovde smo danas imali priliku da čujemo jednu raspravu koja je daleko iznad kvalitetne. Dakle, jednu vrlo iscrpnu i, pre svega, sa puno detalja o svim temama koje su danas na dnevnom redu.

Pre svega bih podvukla nekoliko stvari i za, eventualno, kraj današnjeg dana i današnje sednice koje se tiču Zakona o smanjenju izbornog cenzusa sa 5% na 3%, koji je SNS, kao predlagač, i dala, a to je da ova promena daje jedan dodatni impuls razvoju moderne Srbije, a mi smo već na tom putu, evropskim vrednostima. Ovo je predlog koji daje nadu i ulaganje u budućnost demokratije u Srbiji.

Mogućnosti koje ove izmene cenzusa sa 5% na 3% daju i pružaju jesu dodatno razvijanje političkog života u Srbiji i mogućnost da u društvu onu situaciju koju imamo, pre svega političku, u najvećoj i najpreciznijoj meri preslikamo i na narodni dom, odnosno na parlament.

Kao što smo mnogo imali priliku danas i da čujemo, u ovoj situaciji smanjenja cenzusa jedina stranka koja može da izgubi jeste upravo SNS, i to zbog proporcionalnog sistema, Dontovog sistema koji nam služi za obračunavanje odnosno krajanje mandata na kraju izbornih rezultata. Dakle, mi smo jedini koji u ovoj raspodeli možemo da izgubimo, ali nekoliko puta smo naglasili i dovoljno je čuti svaki put da je interes Srbije ispred svakog pojedinačnog, političkog interesa ili bilo kojeg drugačijeg.

Ovo je jedna izvanredna prilika da čujemo šta misle manje stranke, manji pokreti, grupe građana. To je prilika za lokal, prilika za grupe građana i prilika da se i u parlamentu sutra čuje jedna drugačija politika, da se uz jedan širok društveni konsenzus zajedničkim snagama ujedinimo i vodimo unutrašnju i spoljnu politiku zarad razvoja naše države.

Podsetiću vas i dati jedan egzaktan primer, nisam sigurna da smo to danas imali priliku da čujemo, a vezan je za rasipanje glasove koje smo imali priliku da vidimo na prethodnim izborima. Godine 2014, podsetiću vas, četiri stranke, četiri liste su bile između 3% i 5%, više od tri, a manje od pet, i nisu ušle u parlament, 510.940 glasova je glasalo za ove četiri liste, koje su ostale ispod cenzusa. Dakle, na ovaj način SNS, kao predlagač, i Aleksandar Vučić pokazujemo da nam je bitan svaki građanin, da nam je bitan svaki glas i da je najbitnija volja naših građana. Njihova volja će sutra krojiti politiku Republike Srbije, krojiti institucije i dati nam mogućnost da na dalje idemo u razvoj.

Najavljeni bojkot Saveza za Srbiju, kao jednog dela opozicije, neće ni na jedan mogući način uticati ni na tok, ni na ishod i na rezultate izbora. On predstavlja jednu neodgovornost prema biračima, a nama je vrlo jasno da ovog bojkota zapravo i nema. Vi znate, a sada je i vrlo jasno, i ako smo do sada možda imali dilemu, više je nemamo, da Dragan Đilas u svoje ime, a rekla bih da svi ostali koji su u Savezu za Srbiju, nadam se da su u skorije vreme i obavešteni, izlazi na izbore preko svoje organizacije „Jedan od pet miliona“. Dakle, bojkot je samo izgovor za nedostatak poverenja građana. Ne smetaju njima izborni uslovi. Oni su po ovim izborima, od 2000. do 2012. godine, samo dobijali, i to od izbora za savet mesne zajednice, preko parlamentarnih do predsedničkih izbora. Dakle, poverenje građana oni nemaju i u to ime ide i njihov bojkot i priča o legitimnosti izbora.

Da zaključim onom istinom koja će biti sutra svedok i vremenu jeste da legitimnost izborima daju samo građani, a ne fašisti i tajkuni. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Već nekoliko puta imamo priliku da od prethodnog govornika slušamo priče o Pančevu i ja ne mogu da ne reagujem. Prethodnog puta niste videli moju prijavu, predsedavajući, ne znam da li ste bili vi ili gospodin Arsić, apsolutno nije važno, ali definitivno moram da odreagujem jer su ovo apsolutno laži i neistine. Sve što je izrečeno, kao i ovo sad za krečenje kancelarije, apsolutno nemam predstavu o čemu govori prethodni govornik.

Sa druge strane i za prethodni amandman i prethodnu priču vezanu za javni toalet u Pančevu, da je potrošeno preko, koliko sam ga razumela, 17 miliona dinara, ja moram reći, bez obzira koliko se posprdno odnosili prema toj temi, ona je za Pančevce bila jedna od gorućih tema i za jedan takav grad kao što je Pančevo je bila tema na koju je ipak neko morao posle 30 godina da skrene pažnju i da uradi nešto po tom pitanju. Eto, tako sad Pančevci imaju priliku transparentno da vide na koji način se troše novci budžeta i novci građana Pančeva. Između ostalog, na one teme i na sve ono što je Pančevcima potrebno kako bi njihov standard doveli na neki nivo koji je bio do 2012. godine apsolutno zapušten, pa tako i taj javni toalet o kome govorimo, u koji 30 godina apsolutno nije niko uložio ni jedan jedini dinar. Ovo na šta je 17 miliona potrošeno, ako je potrošeno, potrošeno je na apsolutno novu konstrukciju, nove instalacije i uređenje jednog prostora koji je takav kakav jeste bio neophodan u centru grada Pančeva, i to po želji i na inicijativu upravo građana Pančeva.

Prema tome, ja vas molim, sledeći put kada imate nameru da iznosite koje kakve floskule i laži, da barem neke činjenice građana, onoga što oni iznose kao svoje potrebe, da se sa tim posprdno ne odnosite. Hvala vam.

Niko ovde nije rekao da je kapitalno ulaganje u javni toalet nešto što je bilo ne znam koliko i preko neophodno i da je investicija ne znam koje druge vrednosti u Pančevu. To je upravo bilo ono što su građani Pančeva tražili i prepoznali kao svoju osnovnu potrebu da u sred centra grada postoji jedan javni toalet koji je oduvek i postojao tu, preko 30 godina, ali isto tako kažem da 30 godina niko nije jedan dinar uložio u njega.

Ono što pitate šta je to što je gradska vlast u Pančevu uradila, ja ću vam reći. Znači, sve ono što prethodne vlasti nisu uradile, odnosno onoliko ljudi, onih hiljade ljudi i desetine hiljada ljudi koji su ostali bez posla u Pančevu, upravo ono što je SNS uradila po tom pitanju jeste da se zaposlilo preko tri i po hiljade ljudi. Ono što je Pančevo uradilo, jeste da je opremilo severno industrijsku zonu, gde smo na taj način imali prilike da dovedemo dva velika investitora kao što su „Brose“ i CTF i na taj način obezbedimo tri i po hiljade novih radnih mesta za Pančevce. Zahvaljujem.