Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Jevđić.

Uvaženi ministri, uvaženi predsedniče pokrajinske Vlade, Odbor za kulturu i informisanje je, naravno, dao pozitivno mišljenje vezano za Predlog zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca.

Imali smo vrlo plodonosnu raspravu, koja je zaista dugo i trajala i čini mi se, da je nismo ograničili vremenski, da bi potrajala još više od onoga koliko smo juče imali priliku da slušamo odgovore na postavljena pitanja članova Odbora predsedniku Vlade.

Čini mi se da smo kroz tu raspravu uspeli da dođemo i do novih zaključaka, koji se tiču istorijskog i kulturnog nasleđa Sremskih Karlovaca, a imali smo sa druge strane i sagovornika koji je bio spreman i da nas sasluša, ali i da uvaži određene predloge poslanika koji neće biti implementirani kroz ovaj zakon, ali svakako kroz neku buduću praksu mogu biti i te kako dobrodošli i na putu razvoja Sremskih Karlovaca, jer upravo ovim zakonom to i pokušavamo da uradimo.

Nakon 30 godina vraćamo se na ideju akademika Dejana Medakovića, jednog od inicijatora tadašnjeg zakona iz 1991. godine, a u susret stogodišnjici obeležavanja njegovog rođenja. Ovaj novi zakon treba da potpuno i sveobuhvatno u finansijskom, tehničkom i organizacionom smislu omogući stabilan institucionalni, finansijski okvir za održivi razvoj i obnovu jedinstvenog kulturnog nasleđa, kakvi su Sremski Karlovci, koji nisu jedan običan grad, već imaju jedan istorijski legat koji nose sa sobom, nešto što je ostalo našim generacijama da obnove, da čuvaju i da naravno ostavimo našim potomcima, koji će svakako nositi istoriju i one slavne dane Sremskih Karlovaca koje ćemo upravo na ovaj način vratiti na velika vrata.

Pozdravljam ovom prilikom i inicijativu donošenja ovakvih vrsta izmena i dopuna zakona, velikog broja zakona u oblasti kulture i očuvanja kulturnog nasleđa. Ovde se jasno vidi posvećenost i motivisanost kako Vlade, Narodne skupštine, ali u ovom slučaju i Pokrajinske Vlade i lokalne samouprave upravo na uređenju oblasti koje su, čini mi se, u domenu kulture bile dugi niz godina marginalizovane.

Na ovaj način, u svakom smislu, Sremski Karlovci, u terminologiji, napomenuću još jednom, poznat kao istorijski grad i nekadašnji centar kulturnog, verskog života, prosvetnog itd. dobijaju svoj formalno-pravni okvir i vrlo je važno zapravo osavremeniti zakonske norme koje će doprineti da ovih preko 230 miliona, koji su planirani za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca, za različitu projektno-tehničku dokumentaciju, zaista dobije svoj stari sjaj i da na taj način obogatimo i našu turističku ponudu, turističku ponudu Srbije.

Sa druge strane, ostajemo vrlo jasno na putu ekonomskog prosperiteta, privrednog razvoja, jer ovo će usloviti ne samo razvoj turizma, već i privrede celokupnog i samih Sremskih Karlovaca, ali i njegovog okruženja. S obzirom na izgradnju Fruškogorskog koridora, izgradnju brze pruge, Sremski Karlovci će svakako dobiti jedan sasvim drugačiji strateški značaj i nadam se u tom smislu da ćemo Sremske Karlovce, ne samo kulturno-istorijski ispratiti u maniru kojem zaslužuju, već ćemo doprineti razvoju celokupnog predela i samih Sremskih Karlovaca i da ćemo doprineti i životu i životnom standardu građana Sremskih Karlovaca.

Ja vas molim, s obzirom da danas imamo ova dva veoma bitna zakona, da ovaj treći zakon, koji je takođe izuzetno važan, bude u vašim diskusijama, jer smatram da i te kako ima šta da se kaže. Molim i članove Odbora za kulturu i informisanje da prenesu barem deo informacija, koje smo juče dobili na Odboru za kulturu i informisanje, s obzirom da mislim da je ovo samo jedan primer dobre prakse na koji način i u budućem periodu možemo urediti pravno-formalno još neke gradove u Srbiji koji su od ovolikog istorijskog značaja.

U danu za glasanje ćemo podržati ovaj zakon. Ja vas molim da danas diskusija bude ravnopravna, u smislu da, bez obzira što Zakon o rodnoj ravnopravnosti, zabrani diskriminacije izaziva toliko pažnje, i ovaj zakon bude na vašem dnevnom redu, u smislu diskusije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Jevđić.

Uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, Odbor za kulturu i informisanje je razmatrao izmenu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnivanju muzeja žrtava genocida. Ono što bih ja, pre svega, želela da istaknem to je da donošenje ovih izmena i dopuna, rešiće se, pre svega, problem usaglašavanja sa odredbama Zakona o kulturi i na taj način će ova ustanova, se praktično izjednačiti sa drugim ustanovama zaštite kulturnog nasleđa i utvrdiće se specifičnosti ovog muzeja koji zahtevaju ipak posebnu regulaciju.

Kao što je sama ministarka rekla, Zakon o osnivanju muzeja žrtava genocida je na snazi od 1992. godine i predstavlja jedan od retkih propisa u oblasti kulture kojim se posebno reguliše osnivanje i delatnost jedne ustanove kulture, odnosno muzeja.

Donošenjem Zakona o muzejskoj delatnosti svedoci smo izuzetne posvećenosti Vlada i Ministarstva kulture i informisanja koja prepoznaju značaj očuvanja kulturnog nasleđa kao jednog od najvažnijeg prioriteta kulturne politike Republike Srbije.

Uporedno sa uspostavljanjem efikasnijih procedura i poboljšanjem pravne regulative mnogo je važnija činjenica da Vlada i predsednik Republike Srbije posvećuje velike napore na sećanje svih žrtava u 20. veku, donošenjem, pre svega, kao što smo maločas i čuli i podsetili se Zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ koji je donet u februaru 2020. godine, ulaganjem u filmsku industriju koja neguje sećanje na žrtve genocida, zatim otvaranje izložbe pod nazivom 22. aprili - Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu, koji se u Srbiji obeležava uz pomen na 22. april 1945. godine, kada je došlo do proboja dela zatočenika sistema logora smrti Jasenovac. To je upravo pokazatelj ove politike koju propagira i Ministarstvo za kulturu i informisanje, ali i predsednik Aleksandar Vučić.

Dozvolite mi da ovom prilikom i citiram predsednika Republike koji je na otvaranju ove izložbe koju sam maločas spomenula, istakao - Obnovljenom kulturom sećanja, radimo dobre stvari za naš narod i pokazujemo odgovornost i ozbiljnost, pre svega, pristupanja problemima regiona.

To jeste i suština rada ove Vlade i Narodne skupštine, posvećenost i temeljnost u rešavanju suštinskih pitanja, ne samo oblasti kulture i umetnosti čiji zadatak jeste, između ostalog, da se bavi čovekom u prošlom, budućem i sadašnjem vremenu, već i u drugim oblastima koje su od značaja za prosperitet i napredak društva u celini.

Kultura je ono što ostaje kada se sve drugo zaboravi. Mi to nećemo dozvoliti i zato ćemo ostati čvrsto na putu očuvanja kulturnog nasleđa i sprovođenju strateških ciljeva kulturne politike Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, naravno uz podršku, pre svega, inicijativu predsednika Aleksandra Vučića.

U danu za glasanje pozivam moje kolege da ovaj zakon i podrže.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi ministri, predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici, pre svega građani Republike Srbije, na koncu današnje rasprave koja je zaista bila iscrpna, sveobuhvatna, ono što ostaje kao zaključak jeste da zaista ovim sporazumima koji su danas na dnevnom redu imamo priliku da na još jedan način poboljšamo životni standard građanima Republike Srbije i to je suština našeg rada, to je suština našeg postojanja za razliku od onih drugih, koji su u prethodnim danima, a obrazložiću ovo što govorim vrlo kratko, s obzirom da mi mnogo vremena i nije ostalo od poslaničke grupe, oni drugi koji, naravno, za dobrobit građana kao da nikada nisu ni čuli jer su za sve vreme svog vladanja bili tu isključivo zbog sebe.

Pravo je zadovoljstvo danas kada vas ovde u sali ima toliko, razgovaramo o standardu, životnom standardu naših građana, penzionera, radnog stanovništva, kada govorimo o ekonomiji, kada govorimo o borbi protiv korona virusa. Zaista svako od nas poslanika ko je danas govorio u ovoj sali, koji dolazimo sa različitih strana naše lepe zemlje, možemo da čujemo, između ostalog, pored teme razgovore o tome šta je u svakoj sredina, šta je u svakoj od opština, šta je u svakom gradu urađeno i šta je postignuto i na koji način se svi zajedno borimo za dobrobit Srbije, za boljitak koji svakako treba da ostane, bez toga da to bude floskula, iako je to naš slogan „Za našu decu“, jer zaista sve ovo što radimo, rezultat koji pravimo je istorijski rezultat, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji se lavovski bori za svaki rezultat, što ekonomski,

što zdravstveni i apsolutno sam sigurna u tome da već sada pravimo istorijsku razliku, a da ćemo tek u danima, mesecima, godinama koje dolaze zaista napraviti sasvim drugačije lice Srbije, drugačije od onoga što su ostavili nama od 2012. godine sasvim sigurno, pa nadalje, ali drugačije i u periodu koji je pre toga bio.

Dakle, mislim da istorijske korake koje Aleksandar Vučić pravi i u međunarodnoj politici, međunarodnim odnosima, u ekonomiji, zaista prave razliku koja će se i te kako dugo, ja mislim, pisati, prepričavati, iz koje će mnogi koji će doći iza nas učiti.

Drago mi je pre svega što sam danas pored dnevnog reda imala priliku da čujem i da se raspravlja i da se pominje taj 3. maj, dan slobodnih medija u Srbiji i mislim da je bez obzira što to nije tema dnevnog reda ja kao predsednik Odbora za kulturu i informisanje ne mogu da se ne osvrnem na taj 3. maj koji je iza nas, dan slobode medija, u kojima su svi oni koji su zarobili medije u nekom svom prošlom vremenu našli priliku da se baš tog dana i jave.

Tu naravno kada govorim govorim o Draganu Đilasu, govorim o onome koji je upravo tog dana trebalo da verovatno nađe neku mišiju rupu u koju će da se sakrije kako se baš on ne bi javio po ovom pitanju, ali naravno onakav kakav je bez sramote i bez obraza da nam pokaže i da pokaže građanima Srbije ko je zapravo gazda svih medija u Srbiji, našao je i dobru priliku da gostuje upravo na jednoj od svojih televizija, na jednom od svojih medija gde je bez obzira što je jedan vrlo, da kažem, bogat rasadnik gluposti Dragan Đilas uspeo da nas iznenadi i da nam kaže još jednom ono što svi znamo, a svojom nepažnjom i svojim matematičkim, kako kaže, da mi sada kolege koji su prirodnjaci da mi ne zamere, s obzirom da je, mislim, onim što je Dragan Đilas izjavio apsolutno ponizio svakog čoveka koji se u životu školovao i koji se bavi mašinstvom, a rekao je pod broj jedan, prvu stvar, da je bivši režim 2012. godine izgubio izbore jer je ta vlast bila loša.

To je pre svega jedan podsetnik za onog koliko je taj matematički mozak kojim se on toliko hvali, a koji je uspeo da dođe do 619 miliona na jedan ne mnogo pametan, ali ipak onaj drugi lopovski način, i to je sve ono što građani Srbije i te kako dobro znaju, ali zanimljivo je to što je Dragan Đilas zaboravio da bukvalno spomene i da se priseti da je upravo on bio taj koji je bio na vlasti do 2012. godine i da ti koji su izgubili izbore 2012. godine jesu izbore izgubili zbog lopovluka, zbog nerada i upravo njima je rukovodio pored ostalih, Borisa Tadića, Jeremića, i ostalih iz saveza za propast, jeste Dragan Đilas. Jedan od onih koji je bio i dao najupečatljiviji doprinos razaranju Republike Srbije pravo je bio on, ali je njemu nekako promaklo da tim matematičkim mozgom, analitičkim, kako on kaže, nam predoči da je to ipak sve njegova krivica.

Već kada spominjem ovu drugu rečenicu kojom je zaista ponizio građane Republike Srbije i praktično svoju struku defakto da je on bio jedan od retko talentovanih ljudi koji je uspeo da sabere, odnosno kako je rekao da presabere 20% plus minus 20% itd.

Nama je jasno da je on matematiku koju je u životu imao prilike da vežba vežbao na građanima Republike Srbije, vežbao na budžetu države Srbije i jasno nam je kako je taj skor i kako je taj zbir izgledao. Taj zbir jeste upravo sveden na 619 miliona, na desetine različitih računa po poreskim rajevima o kojima u prethodnim danima i mesecima govorimo i iz ovog doma, ali naravno da se i istražni organi i druge relevantne institucije bave i te kako ovom temom.

Upravo onaj koji nikada nije mogao niti smeo da se javi na ovaj dan, 3. maj, dan slobode medija, je mislio da zloupotrebom toga što je vlasnik medija u Srbiji može da govori o tome i da plasira još desetine hiljada laži koje svakodnevno možemo da čujemo iz njegovih pisanih i štampanih medija i sasvim smo sigurni da ta sprega koju Dragan Đilas ima sa medijima ne čini slobodu medija.

Svakako da je ono što je još bilo zanimljivo jeste da Dragan Đilas je zaboravio, a vi ste danas spominjali, gospodine Atlagiću, vrlo precizno i izveštaj Verice Barać koji decidno govori o tome na koji način je Dragan Đilas u sadejstvu sa svojim kolegama upravo zloupotrebio agencije za medije koje je imao u tom trenutku u svom vlasništvu i nemilosrdno opljačkao građane Republike Srbije i sve to dok je krstario po javnim funkcijama. Podsetiću vas da je bio i gradonačelnik Beograda u vreme kada se pod njegovom vladavinom gradom pod različitim okolnostima oduzimale naknade trudnicama, oduzimale naknade za razno razna socijalna davanja.

Žao mi je što gospođa Kisić Tepavčević, nije to da kaže u kakvom je stanju ministarstvo bilo do 2012. godine, jer sam sigurna da je i te kako kada je došla na čelo ministarstva imala priliku da izvrši jedan uvid i pregled toga na koji način je ministarstvo do 2012. godine poslovalo, kao jedno od najkompleksnijih ministarstava koje raspolaže najvećim delom budžeta i koje je svakako odgovoran za veliki deo socijalno ugroženih različitih kategorija, koje je upravo Dragan Đilas ostavio bez i jedine prebijene pare dok je tzv. malverzacijama za koje on kaže da nisu postojale, jer je savršeno znao da izračuna procente svojim preciznim matematičkim mozgom i kako kaže on da je 100 minus 20% pa minus 20% verovatno uvek jednako 619 miliona na Mauricijusu, Hong Kongu i po različitim poreskim rajevima.

Međutim, ono što je bitno danas reći, mnogo bitnije od teme kojom, svakako se nadam da će se nadležni organi do kraja pozabaviti i doći do te istine koliko je novca na tajnim računima, koliko još novca i koliko tajnih računa Dragan Đilas poseduje, ali isto tako na koji način i Marinika Tepić kao njegova prva saradnica i te kako iza sebe ima veliki broj malverzacija u kojima je učestvovala dok je bila pokrajinski ministar za sport. To su sve odgovori, odnosno pitanja na koje odgovora još uvek nema. Nadležne institucije bi svakako morale u jednom trenutku da nama građanima Republike Srbije daju odgovore na ova pitanja.

Ono što je za nas jako važno, a to je da imamo i te kako povoda i razloga da govorimo mnogo više o tome koliko uspeha i koliko rezultata je SNS, odnosno predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije donela u prethodnom periodu i koja je to razlika koja se napravila. Tako ćemo, to ste i kolege narodni poslanici i prethodnih nekoliko sati i nekoliko puta rekli da će sutra biti isplata 30 evra pomoći za penzionere u okviru sve pomoći koja je u prethodnom periodu pružena građanima Republike Srbije, uspeli su da se oglase i oni drugi koji smatraju da pomoć građanima nije potrebna, odnosno da ta pomoć može biti i selektivna i da nije potrebna baš svakome.

Tu se javio, niko drugi do bivši guverner Narodne banke gospodin Šoškić koji je, ja sam računala na neki period ozbiljnog bavljenja finansijama ove zemlje imao neki ozbiljniji komentar koji bi dao po pitanju pomoći građanima, a znamo da je Republika Srbija jedna od zemalja u Evropi ako ne i u svetu koja je zaista i te kako dobro odreagovala da zdravstvenu krizu izazvanu korona virusom, što se tiče i finansija, što se tiče i zdravstvenih mera, da ne ponavljam, nije mi ostalo mnogo vremena. Kolege narodni poslanici svakako su to danas i spominjali.

Dakle, ono što je jako važno reći da mi ne selektujemo građane na bitne, nebitne, one koje imaju i one koji nemaju. Smatramo da je svako u ovoj krizi na neki način bio pogođen. Onaj kome novac nije potreban neće ga tražiti. Ima i te kako ljudi kojima ova pomoć koja je data u prethodnom periodu, koja će biti sutra isplaćena penzionerima znači.

Meni je jako žao što pojedini bivši funkcioneri DS, tajkunskih organizacija ovo ne mogu da razumeju. Ne mogu da razumeju, jer nikada nisu bili u realnoj sprezi sa narodom, u realnom dodiru i razgovoru sa građanima, jer da jesu znali bi da svaka pomoć, pogotovo u ovom vreme kada je pomoć i te kako potrebna svima je dobro došla. I te kako je država Srbija stala iza svakog svog penzionera, iza svakog nezaposlenog, ali i iza onih kojima je pomoć u privredi bila neophodna.

Pored svega toga infrastruktura nam se razvija. Imali smo ovde priliku da usvojimo rebalans budžeta koji se upravo odnosio na novine investicije. Čuli ste i danas da je predsednik Srbije rekao da će određeni projekti koji su bili planirani u nekom

narednom periodu, kao što je brza saobraćajnica za Beograd-Zrenjanin biti u narednom periodu pokrenuta. Videli ste da su otvoreni radovi na Fruškogorskom koridoru. Moravski koridor uveliko napreduje.

Pored dobrih vesti koje smo dobili iz Brisela, dobili smo i vest da će se graditi pruga Beograd-Niš na dalje ka Severnoj Makedoniji i uz gradnju Fruškogorskog koridora, gradiće se brze saobraćajnice od Požarevca, zatim od Gradišta do Golubca. Ne moramo da govorimo o tome koliko će upravo u ovom delu naše Srbije to pomoći turizmu, da ne govorim o tome koliko će to otvoriti novih radnih mesta i dati prilika za otvaranje novih kompanija, novih fabrika koje će imati priliku da dalji razvoj upravo traže u Srbiji.

Svakako videli ste da od nemačkih partnera, japanskih koji su i te kako i vrlo oprezni oko svojih ulaganja jedni i drugi su našli i te kako dobre investicije upravo u Srbiji. Jedna od najvećih investicija nemačke kompanije se nalazi u Pančevu, druga japanskih naših dobrih prijatelja se nalazi u Inđiji „Tojo Tajers“. Srbija napreduje, Srbija jača i Srbija nikada više neće dozvoliti sebi da dođe u poziciju da je ucenjuju pojedini tajkuni poput Dragana Đilasa. Hvala vam.

Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću.

Svakako smo imali priliku da čujemo jedno obraćanje sva tri ministra i dobro obrazloženje sva tri zakona. Ja bih u ime Odbora za kulturu i informisanje, što se tiče Zakona o kulturi, rekla par reči s obzirom da smo imali priliku i od samog ministarstva i od dolaska ministra za kulturu i informisanje, gospođe Maje Gojković, na čelo ove institucije da vidimo neka ozbiljna zakonska rešenja i da shvatimo jednu nameru ovog ministarstva i samog ministra da osavremeni pravne regulative i da uspostavi efikasniju proceduru u okviru tematike koja se tiče kulture i informisanja, što je svakako nešto što je za pohvalu, s obzirom da smo prethodni zakon koji je donesen imali 2009. godine, da li je tako, koji je sa raznim manjkavostima sve ovo vreme služio kao pravni okvir.

Mislim da je došlo pravo vreme da se razgovara o regulativi koja može domen kulture i informisanja, u ovom slučaju kulture, dovesti do nekih novih zakonskih rešenja koja će omogućiti u praksi efikasniju primenu.

S obzirom da smo imali priliku da čujemo da su, kao što je sama ministarka rekla, i javne rasprave na ovu temu, što je je svakako dobra, primer dobre prakse u okviru svakog donošenja izmena i dopuna zakona, podsetiću vas još jednom da su javne rasprave održane na pet okruglih stolova od 1. februara do 20. februara 2021. godine i u različitim gradovima, tako da smo tu obuhvatili jedan širok dijapazon mišljenja.

Svakako da su različiti činioci kulturnog sveta bili prisutni na svim ovim raspravama koje su se dešavale u Čačku, Subotici, Novom Sadu, Nišu i Beogradu. Po tome ćete videti da je u potpunosti ova rasprava o temama kulture bila decentralizovana, što je pohvalno.

Što se samog zakona tiče i onoga što je Odbor imao priliku da vidi u načelu, a kasnije smo razmatrali u pojedinostima, ali to ćemo u toku sledeće nedelje raspravljati, istakla bih nekoliko tema koje se tiču kulture i unapređenje efikasnosti rada samih tema. To je, pre svega, Nacionalni savet o kojem ste vi govorili i koji je bio i tema u medijima ovih nekoliko dana, prošle čitave nedelje od kako smo najavili izmenu zakona.

Svakako da je izuzetno važno da Nacionalni savet za kulturu bude efikasan, da Nacionalni savet za kulturu prevaziđe onu ulogu koji je u prethodnom periodu imao, koja je bila samo deklarativna jer videli smo da je to telo i preglomazno i da je bilo u potpunosti, na žalost, nezainteresovana za sva pitanja koja se tiču domena rada kulture, tako da smo sa ovom izmenom došli do toga i složili su se svi članovi Odbora da će efikasnost ovog tela i njegova suština najzad biti postignuta, odnosno dostignuta.

Takođe, pohvalila bih, kasnije ću nešto više o tome reći kao ovlašćeni predstavnik, vezano za ovaj zakon da je procedura regulisanja obaveza po osnovu uplate doprinosa licima koja samostalno obavljaju umetničku ili neku drugu delatnost važno i nije ostavljena kao stvar izbora lokalnim samoupravama, što je u ranijim godinama bilo, pa je opet na taj način obesmislila i ovu kategoriju, s obzirom da kada nešto možete i ne morate, odaberete u nekom određenom finansijskom momentu, govoreći upravo o lokalnim samoupravama da ne morate.

Tako da je obaveza zapravo lokalne samouprave da uplaćuje ove doprinose za penzijsko i socijalno samostalnim umetnicima nešto što na sasvim drugačiji način govori o tome kako percipiramo umetnike, kako percipiramo kulturu i na koji način zapravo kulturnu baštinu čuvamo, upravo na ovaj način, i na koji način razmišljamo o kulturi.

Mislim da je ta percepcija vrlo jasna i da je upravo Ministarstvo za kulturu i informisanje na čelu sa ministarkom Majom Gojković dalo jedan sasvim nov pečat u ovom delokrugu rada Ministarstva i da ćemo i u narednom periodu, a imamo i na dnevnom redu i za sledeće zasedanje određene izmene i dopune zakona koje se opet tiču kulture. Zaista videti jedan izuzetan napredak i da ćemo kulturu na velika vrata zaista vratiti u Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi ministri, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, zaista danas imamo jednu kvalitetnu raspravu i zahvalila bih se i predstavnici Vlade, odnosno ministrima koji su nam detaljno obrazložili izmene i dopune zakone i neopravdajući baš preostala dva predloga zakona, odnosno izmene i dopune, ne razgovaramo u parlamentu danas, ja ću ipak početi sa Zakonom o sportu, a svakako da ću se i kao predsednik Odbora za kulturu nadovezati na svoje prethodno izlaganje.

Dosta toga su kolege o kulturi i rekle, ali svakako da je jedan od zakona koji nam je dobrodošao u pravom momentu i možemo se složiti da je možda čak i vreme za jedan potpuno nov, ali kada se budu stekli svi uslovi za ovaj zakon.

Što se tiče suštinskih izmena i dopuna Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, samo bih napomenula neke najosnovnije, suštinske izmene koje se tiču sledećih pitanja, a to je pre svega zbog javnosti koja prati sednice Narodne skupštine, a koje na ovaj način najpreciznije možemo upoznati sa onim što su prava, što su obaveze i, na kraju krajeva, šta je to što se menja u okviru zakonskih rešenja.

Dakle, ja bih se tu osvrnula na definisanje povrede antidoping pravila na način koji je utvrđen Svetskim antidoping kodeksom. Mislim da su ove izmene i dopune zakona, čini mi se, bez obzira što je tu potreba da se usklade sa evropskom regulativom radi nastavka poštovanja procedura u čijoj obavezi jeste i Republika Srbija, ali svakako da je od izuzetnog značaja i to da moramo obavezati sve učesnike u sportu na ove zakone, odnosno na poštovanje.

Dakle, jasnije utvrđivanje obaveza nadležnih nacionalnih sportskih saveza i drugih organizacija u oblasti sporta u odnosu na sprečavanje dopinga je nešto što mora produbiti praktičnu svest javnosti o tome kakve su opasnosti od dopinga i koji su načini i vrste kontrole.

Takođe, ovim izmenama i dopunama zakona preciziraju se nadležnosti i ovlašćenja Antidoping agencije Republike Srbije na način kako je to utvrđeno Svetskim antidoping kodeksom, kako sam maločas i rekla, u okviru jednog opšteg usaglašavanja obaveza koje mi svakako kao neko ko poštuje Svetski antidoping kodeks i pripadamo.

Još jedna izmena koja je vrlo važna, a obezbeđuje nezavisnost Antidoping odbora, a vi ste ministre to obrazložili u svom izlaganju. Takođe je, iako ne toliko popularno, ali svakako da je važno proširivanje težeg oblika krivičnog dela omogućavanje upotrebe doping sredstava za sva maloletna lica, a za razliku od važećeg rešenja kojima su obuhvaćena samo maloletna lica od 14 do 18 godina.

Dakle, to je još jedna odredba iako ne volimo da se bavimo kažnjavanjem i ako ne volimo da te restriktivne odredbe budu centar onoga što će naterati na poštovanje zakona, smatram da je od izuzetne važnosti upravo napomenuti da i te kako vodimo računa o tome da propagiramo zdrav sport, odnosno učešće naših sportista na velikim manifestacijama, zahteva, i svesni smo toga, određene kontrole, ali isto tako je važno raditi i sa ovim grupama mlađih sportista koji, bez obzira na svoje godine, ušli su u svet vrlo ozbiljnog sporta i ozbiljnih manipulacija koje se u okviru sporta i nalaze.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o akreditaciji, u cilju daljeg unapređenja mislim da je suštinski najvažnije jačanje transparentnosti rada akreditacionog tela, ali i definisanje rokova za završetak postupka akreditacije koji se svakako nalazi u interesu privrede kako bismo taj postupak skratili i kako bismo omogućili privredi da normalno i nesmetano funkcioniše i da ne bude opterećena predugačkim rokovima i verovatno nekim izgovorima kada je u pitanju izvršavanje obaveza iz ovog domena.

Zakon o kulturi na koji ću preći, svakako da smo iscrpno već evo u vrlo kratkom vremenskom periodu uspeli da sagledamo. Ono što ste vi gospođo Gojković rekli, ja se slažem sa tim, da je Republika Srbija prepoznala značaj Ministarstva kulture, kulture uopšte samim tim što su ministra kulture odredili za potpredsednika Vlade. Takođe bih dodala na tu vašu konstataciju da je i budžet ono što je definisalo značaj kulture u budućim svim strategijama razvoja Republike Srbije.

Budžet koji je opredeljen za resor Ministarstva kulture i informisanja je svakako najveći do sada. Došli smo do značajne stavke koja definiše standard i postojanje ozbiljnosti u bavljenju kulturom, da ne zaboravimo uvek i ovaj drugi deo koji se tiče informisanja koji definiše jednu razvijenu zemlju, a to je taj jedan procenat BDP koji definiše visinu onoga koliko ste spremni da uložite u kulturu.

Takođe, zakon koji smo imali pre ovog, izmena i dopuna zapravo, od 2009. godine je bio i jeste zakon koji nije omogućavao da se neki delovi kulture, odnosno Zakon o kulturi poštuje na način na koji je to zakonodavac imao nameru da čini.

S toga, smatram da je izuzetno važno ovo što ste gospođo Gojković i sami komentarisali, a vezano je za javne konkurse u oblasti kulture. To sve definiše da prethodnim stvaraocima ovog zakona, znamo koji je to kontekst 2009. godine i ko je bio zadužen za stvaranje ovog zakona, nije bilo važno da se ti konkursi kvalitetno sprovedu i da mi dođemo do najboljeg rešenja koje će nam dati i najbolji mogući rezultat tog konkursa, već je bilo bitno, verovatno kako god ga završiti, a gde su pare sa tog konkursa išle i na koji način su se trošile, mislim da je to apsolutno onome koji je ovaj zakon pisao 2009. godine slabo bilo od interesa i važno.

Smatram da ste, pre svega, ovom odrednicom da se da 60 dana za raspisivanje javnih konkursa želeli da uozbiljite ovu temu. Pre svega, to niste mogli da učinite, niste mogli da se oslonite na jedan rok koji sama Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija jeste propisalo samo sebi po difoltu, a to je da se Zakon o budžetu donosi krajem godine, a ne kako smo imali prilike u prethodnim vremenima, upravo ovim 2009, 2010. godinama da vidimo nekada i do marta, aprila, a bogami čini mi se da je jedan bio i u junu naredne godine. Tako da je to obesmišljavalo svu vrstu ovih konkursa koji su se ne samo u ministarstvu sprovodili, već i u drugim ministarstvima.

O Nacionalnom savetu nije ostalo mnogo šta da se kaže. Vi ste vrlo detaljno to obrazložili. Ja se zaista nadam, bez obzira što svaki zakon ima prostora za izmene i dopune, u svakom trenutku kada osetimo ili vidimo da prepoznamo da u praksi nema dovoljnu učinkovitost da ćemo menjati.

Ja nemam ništa protiv, naravno, da jedan član ili koliko god to onaj koji predlaže zakon proceni, bude kandidovan iz Odbora za kulturu, odnosno da ga kandiduje Odbor za kulturu.

Svakako da možemo razgovarati o tome, ali svakako da sam i mišljenja da je ovo zakonsko rešenje koje ste vi dali adekvatno i gotovo da sam sigurna da će ono dati efekat, a to je da dobijemo jedan nacionalni savet za kulturu koji će zaista izvršavati svoju svrhu i koji će uspeti da izvrši i zadatke koji su pred njim, a svakako da će biti sastavljen od ljudi koji u domenu kulture čine najlegitimnije i možda i po iskustvu i dostignućima najadekvatnije ljude koji mogu sedeti u tom savetu.

Takođe ste unapredili izbor direktora i promenili određenu strukturu odbora, odnosno upravnih i nadzornih odbora. Što se tiče izbora direktora, ja to zaista kao neko ko je došao iz privrede, ko zna na koji način se sprovodi izbor direktora u javnim ustanovama, javnim komunalnim preduzećima i javnim preduzećima, znam da to može biti i te kako problematično, bez obzira na zakon.

U ovom slučaju, vi ste dozvolili da se v.d. direktora, odnosno vršilac dužnosti, da njegov mandat traje samo godinu dana što je i u skladu sa drugim krovnim zakonima.

Isto tako bih pohvalila vašu tendenciju da broj članova i nadzornih odbora ustanova kulture, koji je do sada bio gotovo neograničen zakonski ipak uredite. To će takođe dovesti do uzročno-posledično, čini mi se, veće odgovornosti izbora direktora koji se biraju za institucije kulture, s obzirom da će onda uloga osnivača biti daleko drugačija i čini mi se preciznija.

Naravno da ću pohvaliti kada god budem u prilici ovo poslednje o čemu ću govoriti, a tiče se Zakona o kulturi. To je upravo uplata doprinosa za penzijsko i socijalno osiguranje samostalnih umetnika, koji do sada u sistemu nisu ipak bili prepoznati na ovaj način. Nisu bili uvaženi na ovaj način, ja to moram reći, s obzirom da kao što sam i u pređašnjem svom izlaganju kao izvestilac Odbora rekla, samostalni umetnici su mogli biti na teretu lokalnih samouprava u ovom smislu, ali nisu morali.

Odredbom da je to obaveza, mi zaista dajemo konkretno značenje svemu onome što jesu i što čine samostalni umetnici u čuvanju naše nacionalne baštine, u čuvanju našeg kulturnog identiteta, u čuvanju i unapređenju svih kulturnih tema, s obzirom da samostalni umetnici u kulturi čine jedan zaista širok dijapazon zanimanja.

Što se tiče Zakona o kulturi, poslanička grupa i svih ostalih zakona, naravno, će dati svoju podršku apsolutno i neprikosnoveno s obzirom da kada govorimo o ovakvim vrstama izmena i dopune zakona, kada govorimo o unapređenju, što je svakako u svim predloženim izmenama i dopunama slučaj, mi ne možemo da ne primetimo da je to ipak rezultat jednog sveobuhvatnog i dobrog rada Vlade, rada predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, ali i Skupštine Republike Srbije, koja zaista zaseda gotovo bez prestanka, čini mi se, i da u ovom redovnom zasedanju smo doneli maksimalan broj zakona, izmena i dopuna.

Pre svega, ekonomski prosperitet Srbije, ekonomski napredak nas čini sposobnim da možemo u ovoj sali razgovarati, imati punu, praktično slobodu, donositi i ovakve zakone, ali i one koji se tiču infrastrukture, koji se tiču napretka Republike Srbije, koji se tiču brige o privredi Republike Srbije.

S obzirom da smo ovde pre tačno sedam dana usvojili rebalans budžeta Republike Srbije, kao još jedan dokaz uspešne politike koju, kao što sam maločas rekla vodi Vlada Republike Srbije, ministri ali naravno i predsednik, rezultat tog rebalansa je i pomoć države koja je pružena našim privrednicima, ali i građanima u sled saniranja posledica koje je ostavila iza sebe, a nadamo se da ćemo uskoro završiti ovu temu vezanu za Kovid 19.

Ja moram samo jednu kratku informaciju zarad građana Republike Srbije da dam u okviru ovog izlaganja, a to je da je 60 evra, odnosno 30 plus 30 do sada po izveštaju koji imamo prijavilo se dva miliona ljudi za samo 35 sati.

Podsetiću vas da je u okviru sve pomoći, koje je Vlada Republike Srbije pružila svojim građanima, ovo druga ovakva koja se tiče tzv. helikopter novca, odnosno onog koji će povećati svakako proizvodnu snagu Srbije, koja će povećati BDP, ali isto tako omogućiti da kao što i danas predsednik Srbije, a gotovo da ne postoji dan, primetili ste, Aleksandar Vučić ne otvara neki infrastrukturni projekat ili neku fabriku, tako i danas predsednik Srbije otvorio Sektor 4 obilaznice oko Beograda od mosta na Savi kod Ostružnice do petlje Orlovače i Petlovo Brdo, što dokazuje da bez obzira što zaista je teško ispratiti našeg predsednika koji od rane zore, čini mi se, od juga do severa, istoka i zapada Srbije, ne postoji mesto u kom se ne nađe, ne postoji selo za koje ne zna naziv, iskreno i zaista predano radi za dobrobit građana Republike Srbije, vrlo je važno da mi imamo pre svega osnove za ovaj ekonomski napredak, a one jesu upravo i u tom rebalansu oličene, jer se drugi deo rebalansa i te kako ticao infrastrukturnih projekata u okviru Projekta "Srbija 2025" koji je predsednik Vučić predstavio u 2019. godini i predstavlja nastavak naše uspešne politike, a mi ćemo danas u okviru pitanja Vladi imati priliku ovde i da vidimo ministre i da imamo slobodu i da ih pitamo sve ono što građane Republike Srbije zanima, a uglavnom se i veže za infrastrukturne projekte, jer oni donose nova radna mesta, oni donose veći BDP koji će nam omogućiti da pored povećanja konstantnih plata i penzija, koje smo imali i u prošloj i u ovoj godini, sa tim trendom nastavimo i u budućim danima, odnosno da naši građani mogu očekivati da će njihov standard permanentno u budućim i mesecima i godinama rasti.

Takođe, kada govorimo o ekonomiji koja je kažem neizbežna tema, kada govorimo u Skupštini, jer prosto čini mi se da je u svakoj temi ekonomija temelj i nemamo dovoljno vremena da predstavimo sve rezultate za koje mislimo da je neophodno naglasiti ih i predstaviti građanima Republike Srbije, čini mi se i to predstavljanje da nije nikakva nužda s obzirom da građani Srbije i te kako vide napredak ne samo u svojim džepovima u vidu plata i penzija, povećanja već to vide i na ulici. Praktično kada krenete od mesne zajednice pa nadalje vi imate priliku da vidite šta je to sve što država radi u interesu građana Republike Srbije i povećanja njihovog standarda. Svakako da je nezaobilazna tema ipak i način na koji smo se izborili sa korona virusom i način na koji smo uspeli da i ovim rebalansom budžeta obezbedimo sredstva za izgradnju Kovid bolnice u Novom Sadu, čiji kamen temeljac je pre neki dan i postavljen i da u roku četiri meseca mi očekujemo još jednu Kovid bolnicu, pored dve koje su izgrađene i na taj način pored fabrika vakcina, pored vakcina koje smo uspeli za naše građane da obezbedimo, a podsetiću vas da je preko tri miliona građana primilo vakcinu, da li u dozi prvoj ili drugoj, svakako da smo šampioni kojima celokupan svet na rezultatima protiv, odnosno u borbi protiv korona virusa aplaudira, imamo priliku da praktično i ovde svakodnevno vidimo da se zaista Srbija i te kako uspešno bori sa virusom korona i da u toj borbi ipak jeste i lider ne samo, čini mi se, u regionu a za region smo zaista postavili drugačiji standard ne samo što se tiče korona virusa tako što smo doprineli tome da i naše susede vakcinišemo, da im omogućimo da dođu i da se vakcinišu u Srbiji i na taj način pokažemo sasvim jedan nov, čini mi se, narativ i mogućnost da ipak Zapadni Balkan i celokupna Jugoistočna Evropa, naš region, zavisi zaista od naših dobrosusedskih odnosa i da tu pružimo ruku svima kojima je ona bila potrebna u ovoj krizi koja je pogodila celokupan svet.

S obzirom da govorimo o ekonomiji, moram zaista da kažem prosto zbog građana Republike Srbije da napomenem da je najzad kada je tema infrastruktura u pitanju da je postignut dogovor i da ćemo mi vrlo uskoro ovde pred poslanicima razgovarati i o onome što je dugogodišnji san svih Beograđana, ali je bilo nedostižno za bilo koga ko živi u Srbiji, a to je izgradnja metroa i Beograd će konačno dobiti metro. Koliko smo uspeli da čujemo od ministra Siniše Malog, nadam se da ćemo danas imati priliku i da mu to pitanje postavimo, ispred poslanika će se vrlo brzo naći i zakon koji će regulisati ne samo proceduru izgradnje, već i sistem upravljanja metroom, što zaista predstavlja jedan ogroman napredak i uspeh Republike Srbije, pored onoga, na koji ću vas podsetiti, a predsednik Srbije je imao priliku da nakon povratka iz Brisela kaže građanima, a to je da je dogovorena podrška EU od 700 miliona evra za izgradnju pruge do Severne Makedonije.

Sve ovo što sam nabrojala pored infrastrukturnih projekata, Američke razvojne korporacije koja je obezbedila još 400 miliona za kredite srpskim preduzećima, za brigu i borbu za živote ljude, za gradnju bolnica, domova zdravlja, rekonstrukcija Kliničkog centra Srbije, rekonstrukciju Kliničkog centra Vojvodine, do kraja godine ćemo imati i izgradnju osam autoputeva, govori u prilog tome da se Srbija menja, da dobija jednu drugačije lice i da sve ono što smo uložili praktično u prethodnim godinama u jednu strategiju razvoja naše Srbije zaista sada nekako, čini mi se, da je odjednom došlo do stvaranja drugačijeg lica i do rezultata koji su praktično vidljivi građanima Srbije i pored toga što naravno da je poželjno da razvijate infrastrukturu, ali ono što je najvažnije za naše građane jeste da budu bezbedni, da budu zdravi, to smo uspeli da omogućimo, a sa druge strane i da njihov standard, lični standard bude u plusu, a to ćemo svakako omogućiti u narednom periodu.

Međutim, postoje oni koji sve ovo što sam ja pobrojala, a kažem opet bilo bi mi potrebno mnogo, mnogo vremena da bih sve rezultate koje je Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije uspeo u prethodnom periodu da napravi i koje nižu svakodnevno, bilo bi mi potrebno mnogo vremena da to nabrojim, ima onih koji se trude da stave omču oko vrata predsedniku Aleksandru Vučiću i da se potrude da ga sklone, jer izbori nam se bliže, kao što smo imali priliku da u prethodnim mesecima da vidimo. Dijalog je počeo sa svima koji su želeli, koji su mislili da je dijalog potreban kako bi se poboljšali izborni uslovi i SNS je naravno jedna od tih koja nikada neće bežati od bilo koje vrste dijaloga, pa ni ovog, iako smatrajući da su po izbornim uslovima daleko boljim i te kako i povoljnijim po njih, režim bivše vlasti dolazio i nizao godinama, desetinama, odnosno deceniju čitavu svoje izborne pobede. Mi smo spremni na dijalog i spremni smo da kažemo da možemo da se menjamo u svakom smislu, u svakom trenutku jer ono što je jako važno jeste da mi izmene ne radimo zbog sebe, zarad onih drugih koji su to činili, već zarad građana Republike Srbije kojima je potrebno da kada biraju biraju svoje predstavnike vlasti na najbolji mogući način, a mi ćemo omogućiti da taj pluralizam izbornog procesa zaista bude na najvišem mogućem nivou.

Kao što smo to učinili u svim međustranačkim razgovorima koji su bili u prethodnom periodu ostvareni na nivou Republike Srbije u razgovoru, odnosno posredstvu evroparlamentaraca, tako ćemo to učiniti i u ovim danima koji su ispred nas. Videli ste da se i juče održao razgovor sa onim mnogobrojnijim delom biračkog tela koji i te kako, da kažem, ima i zavređuje jedan veći legitimitet u odnosu na one koji su samo spremni za razgovore sa strancima uz prisustvo predsednika Republike i predsednika SNS, Aleksandra Vučića, što zaista ide činjenično u prilog tome da smo spremni zaista da razgovaramo sa svima i da obezbedimo najbolje moguće izborne uslove.

Sad, što to neće biti dovoljno da pojedine dovede na vlast, već traže da ih neko za ruku uvede u Skupštinu to je druga stvar i to su upravo ti za koje želim i da vam kažem da stavljaju omču oko vrata nekakvim "non pejperima" koji se pominju ovih dana predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, a ta dva predloga "non pejpera" vrlo jasno govore u prilog tome da se zbog KiM i pitanja KiM zaista spremaju i prisutni su

ogromni pritisci na samog predsednika Aleksandra Vučića i na Srbiju. Ali, i te kako da i ovi drugi ne miruju koji bi da ih neko za ruku dovode u Narodnu skupštinu i koriste ovu priliku da i te kako kažu i stave do znanja svima i građanima Republike Srbije da čak iako bi taj "non pejper" jedan ili drugi, videli ste dva rešenja, doveo do toga da oni dođu na vlast, odnosno da i KiM ne budu deo Republike Srbije, oni su za ako je to uslov da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić skloni u stranu i da im se obezbedi da i bez izborne volje dođu na vlast pa oni su i za to.

Dakle, spremni su da čak i ovo pitanje, Kosovo i Metohiju, sudbinu našeg naroda na Kosovu i Metohiji stave kao monetu za potkusurivanje sa bilo kim, sa kim je god to potrebno.

Ali, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić je vrlo jasno rekao da apsolutno na nikakve pritiske neće pristajati, da će nastaviti da čuva suverenost, jedinstvo i integritet Republike Srbije i i te kako da brine o standardu naših građana na Kosovu i Metohiji koji će upravo osetiti u danima koji su ispred nas, a imaće priliku da se prijave za 100 evra pomoći.

Dakle, i te kako vodimo računa o tome da naš narod na Kosovu ima pristojan život i da zna da je predsednik Srbije, SNS uvek tu da podrži integritet, jedinstvo i pre svega sigurnost našeg naroda. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Poštovana gospođo ministar sa saradnikom, poštovani narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, kao izvestilac Odbora za kulturu i informisanje, ukratko ću vas upoznati sa razlozima zbog kojih je ovaj odbor predložio Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o muzejskoj delatnosti.

Na samom početku, izdvojila bih činjenicu da su članovi Odbora učestvovali upravo u izradi Nacrta zakona o muzejskoj delatnosti. Na raspravi održanoj 4. februara 2021. godine, u Narodnoj skupštini, članovi Odbora postavljali su pitanja članovima radne grupe i predstavnicima ministarstava i imali konkretne predloge vezane za ovaj zakon, kako bi se zakon i unapredio.

Zatim je Odbor na sednici održanoj 25. marta 2021. godine podržao usvajanje Predloga zakona, s obzirom na to da će se po prvi put, kao što je ministar i rekla, u Republici Srbiji stvoriti zakonski okviri za uređenje i delokrug rada muzeja, način njihove zaštite, korišćenje i obrade muzejske građe, kao i druga pitanja koja su od značaja za poboljšanje rada muzeja, kojih prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka ima ukupno 149. Jasno će se definisati obaveza muzeja, kao i njihovih osnivača, uređenje stručnih zvanja i na kraju poboljšati uslovi za rad, kako bi mogli muzeji punim kapacitetom da se posvete zapravo zaštiti pokretnih kulturnih dobara.

Jedan od izuzetno važnih ciljeva koji će se postići donošenjem ovog zakona je i pooštravanje kaznene politike, koja će doprineti zaštiti i očuvanju muzejske građe, a o čemu je gospođa Gojković u svom dosadašnjem radu, kao ministar kulture i informisanja, insistirala.

Na kraju, želela bih da istaknem i činjenicu da je ova oblast dugo bila zapostavljena, o čemu govori podatak da je muzejsku delatnost uređivao Zakon o kulturnim dobrima, koji je usvojen davne 1994. godine.

Odbor za kulturu i informisanje je mišljenja da je usvajanje ovog zakona, neophodan uslov za nesmetano funkcionisanje i rad muzeja, čime će se zaokružiti pravna regulativa i obezbediti potpuna zaštita i očuvanje muzejske građe, na teritoriji Republike Srbije.

Što se tiče drugog zakona, takođe kao ovlašćeni izvestilac Odbora, ukratko ću vas upoznati i sa razlozima, zbog kojih je ovaj odbor i predložio, takođe Narodnoj skupštini Republike Srbije, da ovaj Predlog zakona o proglašenju stare i retke bibliotečke građe, za kulturno dobro od izuzetnog značaja, prihvati.

Takođe, vas obaveštavam da su predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, na sednici održanoj 25. marta 2021. godine, obrazložili članovima odborima, ovaj predlog odluke, ističući činjenicu da je isti nastao, kao rezultat dugoročnih istraživanja i proučavanja pisanih i štampanih starih i retkih knjiga, koje su stručnjaci Narodne biblioteke Srbije, kao i drugih relevantnih naučnih i kulturnih institucija, otpočeli još 2015. godine. Imajući u vidu, njihov poseban značaj za nauku i kulturu, pokrenut je postupak da 720 starih i retkih knjiga, dobije najveću kategorizaciju u pogledu zaštite, a to su kulturna dobra od izuzetnog značaja.

Na osnovu svega što je izneto, pozivam kolege narodne poslanike, u danu za glasanje, ova dva predloga zakona podrže. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi gosti, uvaženi narodni poslanici i građani Republike Srbije, kao izvestilac Odbora za kulturu i informisanje ukratko ću vas upoznati sa procedurom koju je Odbor sproveo u vezi sa izborom Sanjom Unković za zamenika Poverenika.

Naime, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, gospodin Milan Marinović podneo je Narodnoj skupštini 2. marta 2021. godine Predlog odluke o izboru zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za oblast zaštite podataka o ličnost.

Na osnovu člana 33. Zakona o slobodnom pristupu i informacija od javnog značaja, a u vezi sa članom 73. stav 2. i 3. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Poverenik je za svog zamenika za oblast zaštite podataka o ličnosti, kao što ste i čuli od samog predlagača, predložio Sanju Unković, diplomiranog pravnika iz Beograda.

Odbor za kulturu i informisanje, kao nadležni odbor Narodne skupštine, razmotrio je podneti predlog odluke i na osnovu dostavljene dokumentacije utvrdio da Sanja Unković ispunjava sve zakonske uslove da bude izabrana za zamenika Poverenika.

Dodatno, gospodin Marinović je kao predlagač odluke upoznao članove Odbora na sastanku, na sednici Odbora za kulturu i informisanje sa razlozima zbog koji je predložio gospođu Unković na ovu funkciju.

Imajući sve navedeno u vidu, Odbor za kulturu i informisanje je predložio Narodnoj skupštini da prihvati Predlog odluke o izboru zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i za zaštitu podataka o ličnosti, koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti.

Takođe, napomenula bih da je u nastavku sednice Odbor, shodno primenom člana 203. stav 3. Poslovnika, obavio javni razgovor sa predloženim kandidatom za zamenika Poverenika i u ovom delu sednice narodni poslanici su gospođi Unković postavljali pitanja, a ja ću nešto više o tome govoriti u narednom delu sednice, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Smatram da je ovo pravi izbor i nadam se da ćemo u danu za glasanje, odnosno danas, ovaj predlog i prihvatiti. Hvala vam.

Zahvaljujem uvažena potpredsednice.

Uvaženi gosti Narodne skupštine, dragi narodni poslanici, dame i gospodo, građani Republike Srbije, pravo je zadovoljstvo kada u Skupštini Republike Srbije imamo priliku da razgovaramo i na kraju krajeva i vršimo izbor prilikom rasprave u dve nezavisne institucije kakva je institucija Poverenika i naravno i druga tema o kojoj ćemo govoriti izbor sudija.

Podsetiću vas samo na moje izlaganje kao predstavnika Odbora što se tiče Poverenika za informacije od javnog značaja, odnosno i zaštitu podataka o ličnosti, odnosno zamenika za oblast za zaštitu podataka o ličnosti.

Ja ću odmah na početku i reći da je kao vaš predlog, predlog stigao na Odbor za kulturu i informisanje i onaj deo koji sam ostala dužna građanima Republike Srbije prilikom izlaganja u ime Odbora jeste da smo mi ispoštovali celokupnu proceduru koju predviđa izbor Poverenika i procedura Odbora, a to je da smo imali vrlo značajnu i konstruktivnu raspravu na samom sastanku Odbora i meni je zaista bilo zadovoljstvo. Razgovarali smo o različitim temama iz delokruga vašeg rada. Između ostalog, imali smo i razgovor sa vašim kandidatom, odnosno Sanjom Unković diplomiranim pravnikom koji inače potiče iz vaše institucije i opet napominjem, pravo je zadovoljstvo bilo razgovarati sa dva uvažena stručnjaka iz ove oblasti. Poslanici su bili zaista vrlo zainteresovani za odgovore na pitanja koja ste vi davali i to je nešto što bi možda u okviru vaših izveštaja naravno mogla, i jeste svakako praksa bila, vi ste relativno skoro stigli na funkciju.

Ono što je jako važno je što je vaša iskrenost u radu bila zaista presudna u tome da mi zaista takvu raspravu i započnemo u Odboru za kulturu i informisanje.

Koliko god je pandemija donela loših stvari toliko nas je naučila, tako da ste i vi baš u toj situaciji na žalost shvatili da ipak imati zamenika nije stvar slova zakona na papiru, već stvar još jednog para ruku i još jedne osobe koja može da vas zameni upravo u ovakvim situacijama kada mi možda nekad i pomislimo da nam ne treba zamena i da možda bolest neće na nas. Možda je to pouka i poruka koja može otići i sa ove sednice, iz ove rasprave, da je ipak korona ušla u sve pore ovog društva, ne samo našeg naravno, već celokupne zemaljske kugle, čitavog sveta i da zaista utiče na redovan život, na rad, utiče praktično na sve ono što smo do juče smatrali normalnim, danas moramo da se novonastalim situacijama prilagođavamo.

Mene je jako, da kažem, zaintrigiralo koliko je jedna mlada osoba u vašem timu sposobna da preuzme jednu ovako značajnu ulogu u okviru institucije na čijem ste čelu. Njena, ne samo njeno znanje stručno, već i menadžerske sposobnosti za koje smo se uverili da postoje, zaista je kvalifikuju za jednog kvalitetnog zamenika, a sasvim sigurno su vam ovlašćenja u tom slučaju gotovo ista. Toliko o Sanji Unković.

Naravno, mi smo već u ime Odbora i predložili da se ovaj predlog u plenumu danas u danu za glasanje prihvati. Nadam se da će tako biti.

Ono što, kažem, posebno je zadovoljstvo kada dođete kao predstavnik nezavisne institucije u dom Narodne skupštine, to je upravo nama ovde jedan dokaz u ovakvim raspravama o vašim izveštajima, da je demokratija u Srbiji na vrhuncu, odnosno da je u odnosu na sve ono što smo imali priliku u prethodnom periodu da vidimo upravo iz institucije iz koje vi dolazite, nije bio slučaj. Iako je ova funkcija Poverenika, ne mogu čak reći ni mnogo puta, nego gotovo oduvek bila zloupotrebljavana politički, zadovoljstvo je doći danas ovde, razgovarati sa vama, zadovoljstvo je učestvovati u radu i kontrolisati rad Poverenika zato što znamo da razgovaramo sa nezavisnim kandidatima, da razgovaramo sa nezavisnim institucijama, nezavisnim u radu, nezavisnim od političkog uticaja institucijama koje imaju svoj integritet zagarantovan zakonima i Ustavom.

To je ono što ovaj plenum i ovu skupštinsku većinu razlikuje od svih onih koji su u prethodnom periodu imali prilike da biraju, da sarađuju sa različitim institucijama, između ostalog i institucijom Poverenika koju vi predstavljate.

Ja ću vas podsetiti na nekoliko, jer ipak je čini mi se to podsećanje nama potrebno. Skloni smo tome da brzo zaboravimo zato što prosto dobili smo nešto što ovu funkciju Poverenika predstavlja na onaj način na koji zakon predviđa i samim tim kada pogledate i vaš rad koji je zaista neprikosnoveno profesionalan, mi dolazimo do toga da zaboravljamo kako je to nekada izgledalo. Zato ću vas podsetiti, s obzirom da je važno, a vratiću se nakon toga i na vaš predlog da se ovaj zakon u jednom domenu i proširi i da je zastareo. Naravno, da smo mi imali kontinuitet u radu Poverenika u prethodnom periodu, mi bismo verovatno ovaj zakon u nekom doglednom vremenu ranije i imali. Ali, naravno da to nije bilo moguće. Iz kojih razloga?

Iz razloga što ako krenemo od vašeg prethodnika, koji je bio politička institucija, čak ne mogu da kažem ni lično, s obzirom da je sedeo u tako osetljivoj instituciji kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, govorim o Rodoljubu Šabiću, koji je otvoreno branio svoje političke ideale, svoje političke stavove, ali i pripadnost određenim političkim partijama dokazujući svakodnevno odanost upravo istima.

To je bilo gotovo svakodnevno i išlo je do te granice i mere, a podsetiću vas da je upravo Rodoljub Šabić i danas politički aktivan i dalje verovatno vraća dug onima u čijoj je vlasti bio, s obzirom da vidimo da je, doduše, sada, s obzirom da više nema javnu funkciju, aktivan na društvenoj mreži „tviter“ i tu bezočno, moram reći, pljuje SNS, jer taj rečnik nije uopšte primeren nekome ko je obavljao ovako odgovornu državnu funkciju.

Tako je napao našeg predsednika poslaničke grupe, dr Martinovića upravo za jednu stvar koja je bila njemu stavljena na teret u prethodnom periodu, koja je ovde, računajući da svaki poslanik ima pravo na svoj stav, na svoje mišljenje, na slobodu govora, što i sam Poverenik mora da zaštiti svakako, on je sa pozicije institucije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti došao u priliku da ga Republičko javno tužilaštvo, 2016. godine u julu, optuži, odnosno podnese tužbu Upravnom sudu u Beogradu protiv Poverenika, Rodoljuba Šabića zbog prekršenih nekoliko zakona.

S obzirom da su zakoni koji su prekršeni ovim putem zaista vrlo ozbiljni i da vas mogu dovesti ne samo u vezu sa time da ste možda nesmotreno, što sasvim sigurno nije slučaj, prekršili zakon, već vas može dovesti u vezu i sa drugim predstavnicima vlasti van Republike Srbije, da sad ovde ne koristim te izraze koje nam kasnije ovde, zbog slobode govora koju nam često zabranjuju, u Narodnoj skupštini kao poslanicima spočitavaju, neću izgovoriti, ali ćete vi vrlo jasno i građani Republike Srbije, nakon ovoga u šta vas budem uvela u par rečenica, zaključiti o kome, odnosno o kakvoj ličnosti se radi i kakve su, na kraju, mnogo bitnije, namere Poverenika bile.

Dakle, tužbu je potpisala zamenica Zagorke Dolovac, Snežana Marković, a podneta je radi poništenja Šabićevog rešenja iz marta 2016. godine, kojem je Ministarstvo odbrane naložilo da bez odlaganja dostavi Fondu za humanitarno pravu kopije dokumenata iz kojih se može saznati kada je Goran Jeftović imenovan na mesto štabskog oficira prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije tokom sukoba na Kosovu 1999. do kada se nalazio na tom mestu i koji je imao čin.

U tužbi se, između ostalog, navodi da bi stavljanje na uvid takvih podataka drugima imalo posledice na odbrambene sposobnosti Vojske Srbije, ugrozila bi se odbrana zemlje, nacionalna i javna bezbednost, kao i lična bezbednost oficira i podoficira. Davanje takvih podataka, smatra predlagač, u suprotnosti je interesima Republike Srbije, a interes zemlje je pretežniji od interesa drugoga za dobijanje informacija.

Takođe, smatra se da je pobijenim rešenjem izvršena povreda odredbi Zakona o odbrani, Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, Zakona o tajnosti podataka, Zakona o Vojsci Srbije, a posledica toga je nepravilno primenjen Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Ovo su navodi iz tužbe protiv Rodoljuba Šabića, gde vam je vrlo jasno, iako vam ja sada ovde ne izgovorim, o kakvom čoveku se radi i da se radi o čoveku u čijem interesu nisu bili interesi Republike Srbije i da mi ovde možemo i danas da razmišljamo, na osnovu stavova koje on i dalje iznosi, kome on odgovara i, zapravo, kome je i tada, dok je vršio ovu odgovornu funkciju u, podsetiću vas, nezavisnoj instituciji, kakva je institucija Poverenika.

Dakle, to nije jedini slučaj kada se ova ili slična institucija, koja apsolutno mora biti nezavisna u svom radu, zloupotrebljava. Tako ću vas podsetiti da smo ovakvih slučajeva imali i na nivou pokrajinske Vlade, odnosno Pokrajine Vojvodine. S obzirom da je Skupština Vojvodine zadužena za izbor pokrajinskog Ombudsmana, Skupština Vojvodine je imenovala, dok je na čelu te skupštine bio Bojan Pajtić, Dejana Janču, predsednika Izvršnog veća Vojvodine, koji je u tom trenutku imao 82 godine, za novog pokrajinskog Ombudsmana u to vreme, 2009. godine, iako mu je radni odnos po sili zakona prestao sa navršenih 65 godina.

Dakle, novina nije ni da se radi ne samo protiv Ustava, kao što smo videli u ovom slučaju, protiv interesa Republike Srbije, protiv njene bezbednosti, nego se flagrantno kršio zakon onda kada je to politički pripadnicima bilo neophodno kako bi svoje političke poslušnike doveli na mesta koja, napominjem još jednom, su obavezna, prvo po svojoj nezavisnosti, integritetu, oslobođena od bilo kakvog političkog uticaja.

Ne znam da li je neophodno spomenuti i onaj slučaj koji je svima nama i te kako poznat, a tiče se jednog predsedničkog kandidata koji je na predsedničku, odnosno na tu funkciju budućeg kandidata za predsednika Republike Srbije upravo agitovao sa mesta Poverenika, Zaštitnika građana. Dakle, mislim da je to slučaj u koji je javnost svakako upoznata. Pored toga što je zloupotrebio svoju funkciju kako bi se kandidovao za predsednika, bilo je tu još nekakvih indicija koje su upućivale da je ovo lice bilo umešano i u najgora krivična dela, kakvo je ubistvo.

Dakle, to su bila lica koja su obeležila rad nezavisnih institucija u prethodnom periodu. Onda možete da razumete, mogu verovatno i građani Republike Srbije da razumeju, kada vi dođete ovde u Narodnu skupštinu, a osvrnuću se i na izbor sudija, dozvolićete mi to, sa kolikom radošću mi ovde razgovaramo sa vama o izmeni zakona, o svemu onome što će unaprediti rad Poverenika, a ne samo rad Poverenika i povećati vaša ovlašćenja, već, naravno, jer svi mi ovde, i vi, a i mi, služimo građanima Republike Srbije, što će njima osigurati veća prava i veće slobode.

Zaista jeste svaki put pravo zadovoljstvo razgovarati o tome. Verujte da, znajući zakon, znajući da ste u pravu kada kažete da u jednom delu jeste zastareo s obzirom i na nove tehnologije i da su vam potrebna veća ovlašćenja kako biste u skladu sa trenutnom, sadašnjom situacijom mogli da primenjujete delove i odredbe koje se tiču institucije Zaštitnika poverenika za informacije od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti, verujte da ćete u Skupštini Republike Srbije u Poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ uvek imati pouzdanog partnera, uvek imati saradnika i, na kraju krajeva, uvek imati podršku.

Upravo vaš rad u prethodnom periodu, kažem i napominjem, vrlo kratkom, ali ste za taj kratak period zaista doneli jedne izvanredne rezultate i moram napomenuti da se vaši rezultati nižu čak i u ovom periodu kada zaista svi trpimo i kada smo u opasnosti po živote građana Republike Srbije nekako sve drugo stavili po strani. Vi niste ostali praktično van tokova, vi ste tu, pogotovo sada radite svoj deo posla, i iz tog razloga zaista podržavamo predlog da gospođa Unković vrši funkciju zamenika Poverenika, smatrajući da iz ovih nadležnosti i ovlašćenja koje imate, zaista imati širok delokrug rada, da vam je u tom slučaju zaista neophodna i pomoć.

Što se tiče druge teme koja je na današnjem dnevnom redu, a tiče se izbora sudija, moram reći da je taj proces ovde, videli ste u nekih prethodnih par meseci, konstantan, da se sudije ovde biraju i da o tome raspravljamo i da govorimo o kandidatima i te kako. Ali, podsetiću vas, isto tako govoreći o nezavisnosti onih koji uđu u ovaj dom, kršeći flagrantno Ustav i zakone Republike Srbije i poverenje koje su u prethodnom periodu dobijali od građana Republike Srbije, moram, a ne mogu da ne spomenem, jer to pitanje zaista građani postavljaju gotovo svakodnevno, jer im u najvećoj meri nije jasno na koji način se zapravo svi oni koji su u prethodnom periodu bili na vlasti, a tu mislim na Dragana Đilasa, tu mislim na Borisa Tadića, tu mislim na Vuka Jeremića, Borka Stefanovića i ostale, na koji način su sve ovo vreme, iako postoje određeni dokazi koji ukazuju na lopovluk i kriminal, ostajali van domašaja zakona. Upravo ću to pokušati sada u par minuta, koliko mi je vremena ostalo, da objasnim.

Dakle, politizacija sudstva, kao i svih institucija koje smo imali priliku i danas da čujemo, praktično je predstavljala mogućnost za njihove produžene ruke kako bi ostali van domašaja zakona, a razmišljali su unapred jer su znali koliko su krali, van domašaja zakonika da se vlast promeni. Tako je njihova neuspela reforma pravosuđa iz 2009. godine, o kojoj se, podsećam ovde i poslanike, nedovoljno govori, a još uvek je, složićete se sa mnom, rak rana našeg pravosuđa.

Da podsetim građane, neuspela reforma pravosuđa je koštala Srbiju 2009. godine 44 miliona evra. Ova suma je isplaćena za plate, a podsetiću vas da je gotovo u jednom danu oko 1000 sudija promenjeno. Zašto? Zato što nisu odgovarali i nisu bili politički poslušnici režima Borisa Tadića i Dragana Đilasa, a računali su da moraju da imaju i tog saveznika, kako bi sve svoje koruptivne radnje pokrili na neki način.

Dakle, ova suma od 44 miliona evra isplaćena je za plate neizabranih 836 sudija, 75 zamenika tužilaca, koje su isplaćivali za gotovo dve godine, iako nisu radili. Posle 12 godina od reizbora sudija i tužilaca, državni organi nisu sabrali kompletnu štetu koju je budžet pretrpeo zbog odšteta isplata plata neizabranima, kao ni gubitke zbog problema i zastoja u radu sudova i tužilaštva. To najbolje vi znate kao predstavnici Saveta Visokog saveta sudstva, znate koliko nas je to koštalo.

Znate koliko je predmeta ostalo koji nisu obrađeni, koliko je zastarelih predmeta ostalo, znate koliko je svega bilo na čekanju, zato što je nekada neko pomislio da može da utiče na nezavisno sudstvo, da može da ga kontroliše i da može od nezavisnog sudstva, od grane vlasti da napravi svoj politički biro u kome će se donositi odluke koje odgovaraju pravdanju kriminala i krađi koju su vršili u vreme dok su bili vlast.

Da ja sada ovde ne ulazim, ovo je tema kojom bi trebalo svakodnevno da se bavimo. Ne kažem da ni danas ovaj deo grane vlasti treba da pretrpi još izvesne promene i izvesne reforme, ali samo one koje će ga dovesti sutra u još veću nezavisnost od političkog činioca. Jer to je suština, to je ono što želimo našim građanima, da im pružimo maksimum demokratije i da budemo odgovorni za vršenje vlasti, da budemo odgovorni za svaki korak u svim ovim godinama u kojima smo pokušavali građanima Republike Srbije da razdvojimo institucije od politike, one koje nisu u nadležnosti političara, tako mora da ostane i ta prava garantuju građanima Republike Srbije da oni žive u demokratskoj državi i to je nešto što ne sme nikada biti dovedeno u pitanje.

Dozvolićete mi još samo u ovih par minuta koja su mi danas ostala, moj kolega Aleksandar Marković je danas napomenuo, ne želim da ulazim zaista u ovu nekrofilsku politiku koja se vodi protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ovim navodima koji su sada preplavili ove đilasovske medije, a kojima pokušavaju da zatrpaju danima, neuspešno, aferu povezanu sa tajnim računima i milionima koje Dragan Đilas ima na Mauricijusu, Hong Kongu, Delaveru i Švajcarskoj i raznim drugim poreskim rajevima.

Još jedna afera je danas osvanula, u novinama, doduše, ali ja se iskreno nadam da tužilaštvo, znajući da radi svoj posao kada je u pitanju ispitivanje spornih računa i miliona koje Dragan Đilas drži u poreskim rajevima, da se pozabave i onim što se trenutno nalazi u papirima koje vode ove Đilasove firme, kakva je firma „Multikom“, koja je u svom završnom računu za 2019. godinu napravila još jedan marifetluk, još jednu finansijsku malverzaciju kojom je omogućila da 3.750.000 evra bukvalno Dragan Đilas pokloni Šolaku. S obzirom da znamo je to jedna velika srećna porodica, ne poklanja to Dragan Đilas Šolaku, već i dalje vrši na isti način kako je navikao utaju poreza i sakrivanje porekla novca kako bi smanjio onih 619 miliona koji mu se spočitavaju u javnosti, a to vrlo neuspešno, očigledno, radi.

S obzirom da se državni organi bave ovom temom, ja ću samo još jednom apelovati da se i ovi navodi novinara provere i samo da pojasnimo građanima Republike Srbije o čemu se radi. Dakle, Dragan Đilas je u izveštaju za 2019. godinu otpisao 440 miliona dinara na ime pripadajućih dividendi „Dajrekt medije“, kada je tada već u vlasništvu Šolokove „Junajted grupe“. Na ovaj način je umanjio kapitalnu vrednost, profit, i uspeo da dovede u zabludu još jednim finansijskim marifetlukom vrednost svoje kompanije i pokloni, kao što sam rekla, Draganu Šolaku još koji milion.

Dakle, danas u današnjoj raspravi ja vas molim narodni poslanici da podržite ovaj predlog za izbor zamenika Poverenika, s obzirom da mislim da će zaista prava osoba biti izabrana na pravo mesto i da nastavimo zajedno da se borimo za nezavisne institucije. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, moram da krenem od onoga što je moj poštovani kolega Mirković ispravno primetio, a to je da se danas niko iz redova bivše vlasti nije osvrnuo na današnji datum, jako bolan za naš narod, jako bolan za našu istoriju koja je i te kako bliska i te rane su još uvek žive i otvorene i te kako krvare. To govori o njima, a mi smo danas rekli o sebi upravo svako je sa ovog mesta, iz poslaničke klupe danas govorio o 24. martu 1999. godine, zato što je to naša obaveza prema pokoljenju. To je obaveza prema našoj deci, prema njihovoj budućnosti. To je obaveza koju imamo prema samima sebi.

Moram isto tako u svom današnjem izlaganju, ne mogu da se ne osvrnem i ne prisetim svih tih sirena koje su nas podsećale i uzbunjivale da nismo u redovnoj situaciji, koje su podsećale da moramo potražiti zaklon i koje su podsećale na to da je naša zemlja u opasnosti.

Danas je dosta bilo reči o tome na koji način smo bili bombardovani, kako je taj „Milosrdni anđeo“ izgledao, ali ja se moram, oprostićete mi osvrnuti na moje Pančevo. Pančevo je bilo posebna meta NATO avijacije, znajući da su tamo postavljeni i vojni objekti ali i te kako kalkulišući da se tamo nalazi ozbiljna hemijska i naftna industrija.

Tokom 78 dana bombardovanja, Pančevo je gađano 24 puta sa oko 60 projektila. Svakodnevno smo bili meta NATO napada posebno, rekla sam, zbog fabrike aviona „Utva“, vojne baze u okolini Kačareva, kasarne „Pet hiljada“ koje su bombardovane gotovo svakodnevno. U ranu zoru 4. aprila bombe su pale i to je ono što je u odnosu na sve ostale mete u Srbiji bilo specifično na pogon „Energana“ u Rafineriji nafte Pančevo. Tom prilikom poginuli su i radnici ove fabrike: Dejan Bojković, Dušan Bogosavljev i Mirko Dmitrović.

Sedam dana kasnije gađana su i skladišta postrojenja Rafinerije nafte Pančevo.

U jutarnjim satima 1. juna, u blizini Starčeva koje se nalazi odmah pored naftne industrije, poginuli su pripadnici oružanih snaga: general pukovnik Vojske Jugoslavije, pilot Ljubiša Veličković, pukovnik Božidar Pejčić i major Svetomir Trifunović.

Takođe, nažalost, u sećanju će ostati i noć između 15. i 16. aprila, kada su pogođene „Petrohemija“ i „Azotara“. U „Azotari" je pogođen rezervoar amonijaka, a vinilhlorid monomera u „Petrohemiji“. To je ono što su mogli i ostali građani Republike Srbije iz okolnih mesta iz Beograda, pa čak sam danas dobila jednu informaciju i poruku, iz Požarevca se video plamen koji je goreo nad Pančevom.

Pančevo je bilo pod gustim crnim dimom, vrlo specifičnim. Deset hiljada puta su više izmere sve materije koje nisu dozvoljene u vazduhu. Svi znamo da je taj oblak dima jedno 10 godina kasnije odneo prilično veliki broj života Pančevaca koji su preminuli, nažalost od karcinoma.

U bombardovanju SRJ koja je bez prekida trajala 78 dana teško su oštećenie infrastrukture, mostovi, putevi, fabrike.

Znamo svi za humanitarnu katastrofu koja se desila na Kosovu i Metohiji, koja je bila, praktično, izgovor za neuspeh pregovora o budućem statusu pokrajine, koji su vođeni u Rambujeu i u Parizu i koji je poslužio kao izgovor da građani Republike Srbije, da Srbija postane meta.

Ovaj zločin je prošao bez kazne, ali, kao što ste maločas rekli, goloruki smo bili složni u toj borbi i osećaju dužnosti da srcem branimo našu Srbiju.

Tako je branimo i danas. Nismo više goloruki. I te kako smo vojno-tehnički osposobljeni ne da napadamo, ali i te kako da vodimo računa o tome da naši interesi ne budu ugroženi i i te kako smo postali respektabilna sila u regionu koja ume i može da odgovori na sve rizike i pretnje koje dolaze.

Nadam se da ovu priliku koju smo imali pre 22 godine naša deca nikada više neće imati, a to je da čujemo sirene koje nas opominju da moramo sići u podrume, skloništa, da moramo skloniti našu decu, da moramo zaštiti naše domove.

Upravo politika SNS, politika predsednika Aleksandra Vučića govori u prilog tome da se ta vremena nikada više neće desiti. Upravo politika mira, razgovora, politika koja nas povezuje sa Istokom, Zapadom ali i Severom govori u prilog tome da je Srbija bezbedna zemlja, da je Srbija zemlja u koju, a vi ste ministre sasvim sigurno svedok koji svakodnevno obilazi našu zemlju u kojoj se gradi, u koju se ulaže, u kojoj se napredak nastavlja.

Međutim, vraćajući se na dnevni red i pripremajući se danas za dnevni red današnje sednice, shvatajući da su standardi upravo kada je u pitanju spremnost Republike Srbije da i dalje primenjuje najviše evropske standarde u oblasti civilnog vazduhoplovstva bitan, time što ćemo se pripremiti za sve ono što u okviru ove teme Evropa propisuje, ali i svet, ne samo u tom kontekstu razmišljajući i razmatrajući ekonomske standarde, već i standarde koje avijacija zahteva i u bezbednosti koja je ipak u ovom segmentu najvažnija.

Ja sam, prosto, razmišljajući o ovoj temi i razrađujući je, ipak nisam uspela, a da se ne prisetim nekog prethodnog vremena u kojem na one koji su vodili ovu zemlju nakon tog bombardovanja, koji su dobili poverenje građana i koji su ga prokockali na najmonstruozniji i najstrašniji način, da sasvim sam sigurna izmerimo štetu onoga što je NATO avijacija ostavila za sobom i onoga što su Dragan Đilas, Boris Tadić ostavili za sobom, prilično bi se vodila bitka oko toga koliko su nas ojadili i jedni i drugi.

Upravo, s obzirom da ih ništa nije sprečavalo da ruku zavuku u bilo čiji džep, uvek im je nekako JAT bila okolnost u koju su često i prečesto zalazili i pokušavali da izvuku ono sve što nisu mogli na drugim stranama, pa, tako sam došla do ugovora iz septembra 2007, tačnije zaključenog 26. septembra 2007. godine, podsetiću vas da je u tom periodu premijer Republike Srbije bio Koštunica, predsednik Boris Tadić, a Dragan Đilas, koji je neizbežan u svim kombinacijama, pa tako sasvim sigurno i u ovoj, pretpostavićemo, ministar zadužen za Nacionalni investicioni plan.

Pretpostavljam da je tada trebalo razmišljati o tome da pista za Mauricijus mora biti napravljena, jer neće se sigurno novostečeni i novonapravljeni tajkun padobranom spuštati na Mauricijus, pretpostavljam da je bilo neophodno razmišljati unapred, pa se iz tog razloga ovaj ugovor koji se zaključuje sa nekakvom konsultantskom kućom, koja je, praktično, trebalo da napravi, odnosno izradi implementaciju strategije privatizacije za javno preduzeće "Jat Aiarways", dobili smo jednu vežbaonicu u kojoj je trebalo naučiti i izvežbati kako doći do prvog miliona, a ovde se konkretno radi i više od toga, radi se o ugovoru koji je vredan 1.200.000 evra, za konsultantske usluge koje će "Jat Aiarways" pripremiti za privatizaciju.

Nijedan jedini papri iz ovog ugovora koji bi na bilo koji način doprineo tome, a druga je sasvim priča privatizacija JAT doprineo tome da se tema ugovora sagleda, izgradi, da dođe do nekog rezultata između Vlade Republike Srbije i konsultantske kuće ne postoji.

Dakle, ovaj ugovor je, kao i mnogi drugi, možda, vi ministre, imate bliže informacije o ovoj temi, poslužio je samo da se 1.200.000 evra ispumpaju iz budžeta Republike Srbije, kako bi se tamo nahranio neki račun na Mauricijusu, Hong Kongu, Švajcarskoj, Delaveru i ko zna koliko će još, između onih 57, koliko se pretpostavlja da ih ima u preko 17 zemalja, doći do saznanja da je jedan od ovih koji je u tom trenutku harao Srbijom imao priliku da skloni državni novac otet od građana Republike Srbije.

Dakle, ovo je osnovna naslovna strana ugovora koji držim u ruci, a reći ću vam detalje. Zaposleni na ovom ugovoru na konsultantskim uslugama koji su prošli ovaj tender koji je fiktivno bio napravljen sa nula poena koji su kvalifikovani ovaj ugovor između više ponuđača, imali su, sasvim provereno, jer u ugovoru to i stoji, dnevnicu, dakle, primanja na nivou dana, u proseku 2.500 evra. Dakle, za vazduh, maglu za koju su angažovali, primili su ogroman novac za koji mi ne znamo gde je završio, kakva je uloga ovog konsultantskog ugovora bila, ali to je, naravno, samo jedna kap u moru oko Mauricijusa, okeanu, u kome su upravo Dragan Đilas, Boris Tadić, a kasnije se priključio i Vuk Jeremić, Borko Stefanović, a videli smo da im je i zvezda Marinika Tepić itekako uvežbala uzimanje ovog miliona i u pokrajinskoj vladi. Oni su vežbali za svoj prvi milion i toliko su se uvežbali da su došli do 619 miliona,

Upravo taj koji danas moralne pridike drži kaže da nas treba ućutkati, a pokušava to krivičnim prijavama da učini. Sve ono što se ovde iznosi i što je, naravno, istraživačko novinarstvo, do čega je došlo, što nije zabranjeno, složićete se, da postoje ogromni milioni, za sada otkriveno oko 10 miliona novca, za koje se smatra da je Dragan Đilas ili pokušao da ih skloni u taj porez ili na neki način da sakrije poreklo svog bogatstva, leže na nekim računima u nekim poreskim rajevima, ali on na to nema odgovor.

Ono što ima jeste napad na novinare, i to ne bilo kakav, nego posebno na žene. Podsetiću vas da je to izuzetno opasno kada dolazi do ove vrste predatora koji u istoriji svoje porodice ima i nasilje, jer znamo da je njegova žena lično izjavila da je on tukao tasta i taštu, e kada dolazi takva vrsta pretnje jednoj novinarki od strane ovakvog predatora, to se zaista smatra ozbiljnom pretnjom na koju je odreagovalo, podsetiću vas, jedno udruženje u Srbiji, samo jedno.

Dakle, da ne dužim, s obzirom da smo na koncu današnje rasprave. Obruč oko kriminala i beskompromisne borbe u borbi protiv kriminala, mafije i korupcije se sužava. Dragan Đilas, videli smo da je promenio imidž na poslednjoj konferenciji za novinare, sve više liči na nekog lika iz filma „Kum“, recimo, u nekim dugačkim kaputima. Ja se plašim kada se taj kaput negde razgrne, da nas neke dvocevke ne dočekaju u tom istom režimu.

Ja bih mu samo poručila da umesto, kao što je moja koleginica Vladanka Malović, inače napadana od strane Dragana Đilasa i njegovih produženih ruku u režimskim medijima, poručila da umesto svilenih tajkunskih odela, polako se navikava na ono odelo na pruge, jer dugo će gledati taj dizajn.

Ono što bih na kraju želela da kažem, ministre, s obzirom da napadi dolaze i na vas i na sve one koji u ovoj Srbiji pošteno rade, koji žele da doprinesu tome da Srbija nastavi da živi kao sav normalan svet, da unapredimo standard naših građana, predaja nije opcija. Hvala vam.

Jest džentlmen, evo ja ću da potvrdim odavde. Zahvaljujem se.

U pravu ste gospodine Milićeviću, upravo kada govorimo o ovom sektoru zaštite životne sredine moramo ipak bez obzira koliko ja zaista još jednom i sa ovog mesta moram da čestitam gospođi Vujović i njenom timu vezano za ovaj zakon koji, rekla sam i juče, vrlo kompleksan ali i te kako neophodan i prošle su godine dok ga nismo dobili, a ona je za vrlo kratko vreme učinila da ovom zakonu mi danas u plenumu možemo da razgovaramo, a sasvim sigurno da jeste svojim delima pokazala u prethodnom periodu koliko se ozbiljno uzela sa problemima životne sredine.

Takođe, rekla bih da o kriminalu i korupciji, kada govorimo sigurna sam da bi za sektor životne sredine u prethodnim godinama ostalo još više novca, još više sredstava, to je jedno od ministarstava kojem su zaista sredstva itekako potrebna, čini mi se kako bi sve projekte koji su neophodni za zaštitu životne sredine, za unapređenje životne sredine, za korišćenje obnovljivih izvora energije itd. neophodna kako bi naravno, sve ono što politika ministarstva čini i radi i prati politiku Vlade bila zapravo u korist građana.

Ali, govoriću o kriminalu i korupciji gospođo Vujović, oglasio se još jedan tajkun, lopov i kriminalac danas. Upravo, jedan od onih koji vas je napao gospođo Vujović, ne mereći vaše rezultate. Upravo jedan koji napada predsednika Srbije, svakodnevno, ne mareći takođe za rezultate koje Srbija upravo kada govorimo o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću niže svakoga dana.

E, upravo taj tajkun, lopov i kriminalac, a videli smo, ja sam ga prozvala prošli put, možda nije bilo zaista sa moje strane u redu, ali ne čujemo čoveka kada govori prosto su mu te konferencije za štampu nemušte, pa je negde valjda poslušao, malo je nešto pojeo, ali je toliko bio nesiguran u sebe da je čovek morao da čita ono što mu je napisano, valjda plašeći se da ako ga ti neki silni, verovatno menadžeri oko njega koji brinu o njegovoj političkoj reputaciji i svemu onome što iznosi u javnost, rekla bih da bi trebao da porazmisli da promeni njihovo angažovanje i da im nađe neke zamene, jer s obzirom da ono što Đilas i pročitano, nemušto ne može da izgovori i kaže nađe se onda njegovo glasilo direktno pa dopuni.

Tako između ostalog hoću da vam prenesem ono o čemu je bilo reči na konferenciji za novinare Dragana Đilasa koji nam se obratio povodom računa koje kako kaže ima ili nema više ni njemu, čini mi se nije jasno na koji način da sakrije ovu laž na Mauricijusu. Za Švajcarsku nam je priznao mada kaže, nema baš četiri, ima jedan, a za ona tri ili četiri se plaši da ćemo vrlo uskoro imati informaciju i o njima, pa je ostavio tu prostor da razmišljamo na koji način su te finansijske akrobacije sa Švajcarskom išle. Ali, ono svakako što nije uspeo da demantuje, a što se više puta u javnosti pojavilo ovih dana jeste, da ima račun na Mauricijusu, gde zajedno sa tim računom iz Švajcarske ima preko 6,4 miliona otetog novca građana Republike Srbije.

Ono što je sada najzanimljivije u svemu tome, bez obzira na svu njegovu nervozu, paniku, histeriju zato što jedan po jedna dolaze na red svi oni računi koje je Dragan Đilas u onih 619 i više miliona uspeo da sakrije od građana Republike Srbije kaže da, a to je vrlo zanimljivo, kažem, direktno je dopunio ono što Dragan Đilas nije uspeo da izgovori ili pročita, ali svakako vrlo zanimljiva jedna stvar, jer kaže u saopštenju Dragan Đilas koje je pročitao da Marinika Tepić nije uzela 200.000 i on tvrdi od narko-dilera. Onda direktno napiše, kaže, citirajući Dragana Đilasa, Dragan Đilas tvrdi da Marinika Tepić nije uzela pet miliona od Velje Nevolje, odnosno Belivuka.

Čekajte sad, 200.000, pet miliona, šest na Mauricijusu, 600.000 u Švajcarskoj. Ja mislim, a da ne pričamo o tome da su se danas navodi pojavili u medijima da na sasvim sigurno u novostima istraživačkim novinarstvom, gde ću posebno da se osvrnem na njegovo odnos prema novinarima, očekuje informacija da je Dragan Đilas imao, odnosno i ima verovatno još, videćemo sutra još informacija, račun i u Hongkongu.

Dakle, kula od karata lagano se raspada i pada. Sve ove tragikomične konferencije koje Dragan Đilas nemušto drži ne vrede više ničemu, osim što nam otkrivaju nove malverzacije ove kriminalne grupe. Dakle, Dragan Đilas se danas zapravo potvrdio da Marinika Tepić ne da nije uzela 200.000 nego je uzela pet miliona od Veljka Belivuka. Dakle, još jedna konferencija za novinare i ja mislim da tužilaštvo može da se nađe ispred vrata Stranke slobode i pravde u kojoj Dragan Đilas svoje konferencije održava i da već jednom krenemo sve ono što građani Srbije pitaju i što mi pitamo ovde – kako je uspeo da sakrije 619 miliona i pobegne od odgovornosti.

E, pa kraj je Dragane Đilasu. Kraj je zato što je odgovornost pred vratima, kuca. Ono što je bilo još nečuveno, imali smo napade tokom ovih nekoliko dana na našeg predsednika poslaničke grupe Aleksandra Martinovića, na Vladimira Orlića, vezano za neke navode koje su iznele protiv određenih novinara. Znate kako se odnosio Dragan Đilas prema novinarima na konferenciji za štampu? Tako što nije hteo da razgovara sa njima, tako što ih je vređao. Tako što nije hteo da odgovori ni na jedno jedino pitanje koje su novinari imali šansu prvi put da ga pitaju. Posle svega što je bilo navedeno, prvi put su novinari imali priliku da pitaju. Dragan Đilas je tu priliku svakome od novinara uskratio uz put ih zastrašujući, vređajući i nazivajući ih svakakvim imenima.

Dakle, imamo nekoliko aršina, novinari koji njemu odgovaraju i novinari koji njemu ne odgovaraju, ali svakako nikome ne želi da da odgovore i kaže poslednji put se obratio i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Pa, ti i ne treba da mu se obraćaš, on i nema nikakve veze sa kriminalcima, sa lopovima. Ti nisi njegov nivo niti njegov svet i zašto bi se obraćao. Obrati se ljudima. Obrati se građanima od kojih se pokrao 619 miliona evra, njima duguješ odgovor, njima duguješ da objasniš gde se nalazi sav novac koji se oteo od njih, na Mauricijusu, Švajcarskoj, Hongkongu, nastavite niz. Sve u svemu u narednim danima mi ćemo imati očigledno mnogo toga da naučimo zahvaljujući Draganu Đilasu upravo o geografiji. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Orliću.

Uvažena gospođo ministar sa saradnicima, danas je na dnevnom redu, a imali smo prilike iscrpno da i govorimo o ovoj temi – Predlog odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025.

Mnoge moje kolege su danas govorile o statistici kao vrlo kompleksnoj nauci, ali ono definitivno što bih ja volela da je moguće uvesti u statistički program i statističku nauku jeste praktično statistika koja bi obuhvatila i ove perače prozora na rajskim ostrvima, jer definitivno tu statistiku država Srbija, a Boga mi, ni svet, čuli smo danas, region nema bogatijeg opozicionog političara, ako uopšte može da se nazove opozicijom od Dragana Đilasa, svet nije video, čini mi se, tajkuna koji se bori u redovima opozicije i misli da ga narod i građani Republike Srbije shvate ozbiljno.

Dugo smo čekali nakon jučerašnjeg, takoreći, zemljotresa, a Boga mi se zatreslo sve do Mauricijusa, objavama do kojih su došli novinari „Novosti“ istraživačkim putem, jel tako, dozvoljeno i da neki drugi novinari se bave nekim određenim specifičnim istraživanjima, kao što su to učinili novinari „Novosti“. Došli smo do strahovitih saznanja, ništa, zapravo, što nas je iznenadilo, već nešto što smo i u prethodnom periodu sasvim sigurno znali, samo nismo zapravo znali koliko je Dragan Đilas vešt da te dokaze sakrije.

Boga mi smo se iznenadili da je tih 619 miliona, zapravo samo vrh ledenog brega i da on, zapravo, mnogo miliona i stotina, a ko zna koliko, nadam se da ćemo uspeti u narednom periodu da utvrdimo, odnosno da će to uspeti nadležne institucije, koliko je to novca Dragan Đilas perući prozore po Mauricijusu, drugim rajskim ostrvima i poreskim rajevima uspeo da skloni.

Nakon tog, kažem, zemljotresa, mnogo je vremena trebalo da nam se Dragan Đilas obrati. Zaista nakon nekog nesrećnog kokodakanja koje smo imali priliku da čujemo od nekih njegovih najbližih saradnika koji su nevešto sinoć istrčali sa nekim papirom da zapravo ti računi ne postoje. Imali smo priliku, gospodine Filipoviću, bili ste u sali, u isto vreme se obratio Dragan Đilas, naravno na jednoj od svojih televizija, prilično, rekla bih, devastiran i iscrpljen od onoga što se dešavalo, pretpostavljam u njihovim redovima prethodni, odnosno, današnji dan i prethodnu noć, a to je žestoka panika i histerija, na koji način opravdati sada nešto što je defakto i dejure istina.

Definitivno, ono što smo danas čuli od Dragana Đilasa, a što je Marinika Tepić sinoć objavila, da ne postoji, i dalje tvrdi da nema račun na Mauricijusu, već sinoć su uspeli novinari da demantuju i da kažu da ono što su predstavili građanima Republike Srbije, a to je da ovaj popularni perač prozora, jedan od najbogatijih, zapravo najbogatiji perač prozora na svetu, koji je uspeo da od osvedočenog lopova postane i osvedočeni lažov, rekavši da nema račun na Mauricijusu, a tu konferenciju za novinare smo imali priliku da slušamo kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, praktično, dao Draganu Đilasu priliku da kaže da ima račun, da taj račun, odnosno postojanje i sredstva na tom računu opravda, Dragan Đilas je izašao na konferenciju za novinare i rekao da taj račun ne postoji, da je sve izmišljotina i da je samo pre 20 godina išao na put na Mauricijus i da je to sve što on o tom rajskom ostrvu i poreskom raju zna, ali se ispostavilo da Dragan Đilas laže. Ko laže, taj i krade, očigledno.

Ono što smo imali prilike da vidimo iz ove dokumentacije jeste da Dragan Đilas, pored novca koji ima na švajcarskim računima, podsetiću vas da su u pitanju četiri računa po švajcarskim bankama, na računu na Mauricijusu ima preko 6 miliona evra. Što bi rekao moj kolega Jovanov, ako je zaboravio na tih 6 miliona, bogami, koliko je to onda ostatka od onoga što je uspeo da upiše u svoju memoriju?

Pretpostavljam da se sinoć bavio samo prikrivanjem svojih tragova i prisećanjem gde su to još u poreskim rajevima po čitavom svetu, a koliko sam razumela novinari imaju podatak za ukupno 17 računa, gde se to još kriju opljačkani novci građana Republike Srbije.

Uverena sam, čisto da ne bude neke nejasnoće, kažem da smo juče dobili dokaze da ti računi postoje i da je zapravo ovo još jedan pokušaj hiperprodukcije laži Marinike Tepić i Dragana Đilasa, kojim pokušavaju samo još novim lažima da ovu temu, a videli ste da su pokušali javnost da zatrpaju i nekim drugim temama o kojima, zaista, ne bih dala ovde ni jedan jedini komentar, kako bi afera Mauricijus postala tema broj dva, odnosno kako se više o tome u Srbiji ne bi govorilo.

Međutim, u Srbiji se zaista od juče samo o tome govori i nastaviće se i ovde, nastaviće se nadam se i u nadležnim organima razgovarati upravo o ovim računima. Ja u rukama držim dokaz da ovaj račun i te kako postoji, da je banka svoja vlasnička prava prenela na drugo privredno društvo i da je ova banka i te kako postojeća. Imamo čak i papir u kome piše da je upravo Dragan Đilas vlasnik ovog računa, da ima pravo da raspolaže sredstvima na ovom računu.

Isto tako, mogli ste čuti juče da je vlasnik i nekoliko računa, kao što sam rekla, i u Švajcarskoj gde je sa svojim bratom Gojkom Đilasom i još jednim poslovnim partnerom takođe nadležan za manipulisanje i na tom računu.

Takođe, juče informacija koja je jako važna, odnosi se i na finansijske akrobacije i fiktivne prodaje firmi koje je Dragan Đilas obavio sa bugarskim biznismenom, izbegavajući da plati porez.

Sasvim je sigurno da je sve ovo što imamo priliku da vidimo, pored toga što se sakrivao novac građana Srbije, Dragan Đilas mesec dana nakon što je prestao da bude predsednik Demokratske stranke 2014. godine, to je praktično mesec dana posle izlaska njegovog zvanično iz Demokratske stranke, on je otvorio ove račune kako bi… jer, rekla sam i juče upravo sa ovog mesta, njegov buđelar, slamarica je postala očigledno pretesna, pa je zaista negde morao da se premesti novac koji je pokrao od građana Republike Srbije.

Upravo je to učinio na ovoj lokaciji, na Mauricijusu. Koliko još lokacija ima, ostaje javnosti da saznaje u budućem periodu.

Ono što je sada najvažnije u ovom trenutku jeste da svi nadležni organi u Republici Srbiji, od tužilaštva, pa do Uprave za sprečavanje pranja novca, zaista dođu do svih relevantnih podataka i da Dragana Đilasa pozovu na odgovornost za sve finansijske malverzacije koje, ukoliko postoje, a čim se nešto sakriva, sasvim je sigurno da postoje, upravo vezanim za ove dostupne podatke.

Juče ste, a možda i danas… Ako se dovoljno skoncentrišete, za trenutak ću vas i zamoliti da se utišate i da oslušnete. Čujete li? Ja mislim da se savršeno čuje lupanje krilima Marinike Tepić koja se uvom momentu sprema da preleti u drugu stranku. To lupanje je toliko jako da, čini mi se, posle jučerašnjeg zemljotresa to je jedino što će se ćuti, jer Dragan Đilas najavljuje za sutra, kaže, vrlo specifično obraćanje građanima Republike Srbije. Ja samo molim da to obraćanje ne bude ono koje smo gledali u prethodnim vremenima - okupano suzama, kukanjem i pretnjama.

Sve što smo danas od Dragana Đilasa mogli da čujemo, a imao je vremena, postoji internet, znate, u današnje vreme, da obavestimo i Dragana Đilasa o tome, mogao je da zatraži da mu se dostavi papir u kome će se reći i potvrditi da Dragan Đilas nema račune na Mauricijusu, da je sve to do čega su novinari došli laž. Međutim, on je rekao - to ću uraditi za par dana. Zapravo, Dragan Đilas zna da to neće uraditi nikada, jer će upravo iz Mauricijusa iz ove banke stići jedan ovakav papir koji kaže da je Dragan Đilas vlasnik računa, ali i vlasnik 6 milion evra koje je od građana Republike Srbije pokrao i skladištio na Mauricijusu, nadajući se da se to nikada neće saznati.

Dakle, od njegovih pretnji nema ništa. Nas njegove pretnje ne zanimaju. Preti da će nas tužiti, preti, a njegovi drugi neki prete da će nas i šišati. Dakle, sve što radite, govori o vama.

Rekoh maločas, na početku izlaganja, osim što lažete i kradete, mi smo to u prethodnom periodu i građani Republike Srbije i te kako osetili. Dakle, mi ćemo nastaviti da radimo svoj posao ovde, nepokolebljivo. Nastavićemo da iznosimo sve afere Dragana Đilasa, Marinike Tepić, ali nemojte zaboraviti i onoga koji se javio i pitao – zašto meni niste našli ništa, kako to Marinika i Dragan imaju kojekakve milione i hiljade evra na računima, a mene ste jadnog ostavili bez ništa? Govorim o Borku Prada Stefanoviću, kome, osim verovatno kolekcije „Prada“ cipela, ne možete naći ništa pametnije. Pretpostavljam da je čovek svu svoju imovinu, da li je ona stečena legalno ili ne, uložio u cipele, ali neka ostane na tome.

Svakako da ukoliko postoji nešto što bi i Borka Stefanovića, koji se samoprijavljuje za istragu, dovelo u vezu sa kriminalom, nije problem, nadamo se da ćemo u ovoj mreži kriminalaca, korupcije, mafije i mafijaških krugova otkriti i to, ali i jednu opasnu činjenicu – da li su upravo ovi kriminalci oličeni u režimu bivše vlasti, poput Marinike Tepić, Dragana Đilasa, ali nemojte zaboraviti i druge, Vuka Jeremića i ostalih, imali veze sa mafijaškim krugovima. Za neke se već i međunarodni sudovi interesuju, za ove naše ja se nadam uskoro, vrlo, vrlo uskoro domaći i dajte da više stanemo na kraj svemu onome što se zove kriminal, što se zove korupcija, a pre svega još jednom apelujemo odavde da tužilaštvo preispita ulogu upravo Marinike Tepić i Dragana Đilasa u aferi prisluškivanja i pokušaja atentata i državnog udara na predsednika Srbije i na Republiku Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Poštovana gospođo ministara sa saradnicima, moram samo da se nadovežem na ovo poslednje izlaganje koje sam čula. Postoje neki u Srbiji koji zaista misle da mogu sve novcem, pa i da žive od toga što će ga jesti, a imaju ga toliko da bi se možda prehranili doživotno. Ipak, da se vratim na temu.

Uvažena ministarko, meni je izuzetno veliko zadovoljstvo što danas u plenumu možemo da čujemo Predlog zakona o klimatskim promenama. Vrlo sam svesna toga koliko je ovo jedan kompleksan zakon koji je zahtevao mnogo truda i mnogo rada ali vašim dolaskom na čelo ministarstva zaista poznavajući vas, znala sam da se nećete baviti samo malim problemima, već da ćete hrabro ući u koštac sa najvećim problemima ovako kompleksnog ministarstva na čijem ste čelu. Vi ste to u prethodnom periodu, kažem, vrlo kratkom, zapravo i dokazali, hvatajući se u koštac sa najvećim problemima životne sredine, praktično praveći strategiju uporedo za dalji razvoj životne sredine i svega onoga što jeste problem vezano za vaše ministarstvo u Republici Srbiji. Na tome vam čestitam i čestitam na ovako dobro urađenom zakonu, Predlogu zakona. Poslanici su danas ovde izložili zaista iscrpno kako oni koji su bili ovlašćeni tako i govornici, a vidim da je zapravo lista podugačka i da postoji izuzetno veliko interesovanje kako bi se ušlo u suštinu ovog zakona i kako bi se on predstavio građanima Republike Srbije.

Započeću sa temom koja se tiče svakako vaše nadležnosti i kada govorimo o gradu Pančevu, moj kolega uvaženi, Marko Mladenović je maločas spomenuo Pančevo. Vrlo dobro znamo da je Pančevo, barem što se tiče vašeg resora vrlo kompleksno, ali upravo zahvaljujući politici SNS i svega onoga što smo u prethodnom periodu uradili, zaista je Pančevo postalo jedno mesto za život sasvim drugačije od onog u kojem sam ja odrastala. Mogu reći da će moja deca rasti u zdravom Pančevu, a svi vrlo dobro znamo našta se misli kada se to kaže.

Međutim, javnost je sinoć uznemirila jedana druga činjenica i jedan događaj, zapravo, sinoć je u Pančevu u krugu bivše staklare došlo do požara. To možda ne bi bila vest, svakako ne ove vrste, da određeni pripadnici bivše vlasti nisu i ovaj događaj pokušali senzacionalistički da iskoriste, isključivo u političke svrhe, ali ću se kasnije vratiti na to.

Pokušaću zarad javnosti da samo kažem prosto o čemu se radi. Dakle, u krugu bivše staklare je goreo jedan magacin, jedan da kažem, prostor za skladištenje boja i izazvao je, naravno paniku kod građana Pančeva. Vi ste se po tom pitanju i izjasnili, odnosno javili u toku večeri, koliko sam razumela i gradonačelnik grada Pančeva je istog trenutka bio na terenu i vrlo jasno i vrlo brzo se obratio javnosti i rekao da ne postoji nikakva dalja opasnost od ovog požara, da je požar lokalizovan i da su građani Pančeva, što je najvažnije u tom trenutku bili, bezbedni.

Dakle, vi ste rekli da su inspektori zaštite životne sredine prilikom nedavne kontrole upravo ove lokacije, utvrdili da tu ne postoji đubrivo na bazi amonijum-nitrata sa visokim sadržajem azota i da građani nemaju razloga za brigu. Sigurnost je svakako na prvom mestu i nastavićemo, to ste vi rekli, da kontrolišete tu lokaciju i da utvrdite da li ima opasnih materija u veštačkom đubrivu.

Ja vam se zahvaljujem na tome i na tome što predano radite svoj posao i što ste i sinoć bili uključeni u celokupan događaj.

Međutim, ono što jeste dodatno uznemirilo javnost i pored ovakve vesti jeste, tvit Marinike Tepić koja se uvek nađe da iskomentariše nešto što, zapravo i nije na njoj, ali praktično služi u dnevnopolitički obračun sa predsednikom Srbije, sa Srpskom naprednom strankom, ali u ovom slučaju je poslužilo za obračun i sa građanima Pančeva, a kako, evo ja ću vam to ukratko izložiti.

Dakle, jedan vrlo uznemirujući tvit koji je, praktično tendenciozno napisan kako bi izazvao opštu paniku i opšti haos, jer znamo da upravo o Mariniki Tepić i onome ko je izmisli sve ono što Marinika Tepić danas radi i sprovodi u delo, Dragan Đilas, pokušavaju na sve moguće načine da svakodnevno destabilizuju Srbiju, ovde su videli još jednu šansu kako bi napravili određeni haos u kome jedino znaju i mogu da funkcionišu i kao što se iz svih snaga trude ovih dana da bilo kakav manevar iskoriste i naprave haos na ulicama, tako su se potrudili i sinoć da naprave jednu ozbiljnu zabunu i da unesu paniku među građane mog Pančeva.

Dakle, uznemirujuće je ono što je Marinika inspirisala svojim tvitom svoje sledbenike i ono što smo mi imali priliku da ispod tog tvita pročitamo, a oni su vrlo jasno i decidno rekli šta žele Pančevcima, kao i ujedno Marinika Tepić. Građani, rekla sam maločas, još jednom ću podvući su bili na vreme informisani o situaciji. Gradonačelnik je bio na terenu i vrlo brzo požar je lokalizovan i otklonjena je bilo koja vrsta opasnosti, a kamoli da nam je pretilo, ne znam kakva bezbednosna situacija u gradu Pančevu.

Međutim, ono što je ostavilo sumnju jesu, zapravo, današnji komentari i današnji navodi koji su se mogli čuti u gradu Pančevu da taj požar svakako nije bio slučajan.

Ja ne želim ovde da prejudiciram ništa. Nadležni organi će se svakako potruditi da uzrok požara identifikuju, ali ono što se našlo ispod vrlo tendencioznog uznemirujućeg tvita koji je trebalo da posluži samo da izazove opštu paniku među građanima Pančeva, jeste poslalo poruku šta Marinika Tepić sa svojim sledbenicima misli Pančevu i na koji način želi Pančevo da vidi u budućnosti, a i u tom trenutku. Pa smo onda zatekli ispod toga, na šta gospođa Marinika nije uopšte reagovala, a ovo su monstruozne stvari.

Dakle, čitam vam tvit i jednog od Marikinih sledbenika – Pančevu treba ozbiljan reset na fabrička podešavanja i da se nauče pameti da im je napredna sekta neprijatelj kao i celoj naciji, da pukne kao Bejrut.

Dakle, jedan od njenih sledbenika je poželeo da Pančevo ode u vazduh, kao što smo imali prilike da gledamo u prethodnim danima Bejrut.

Iza toga su se delili hvalospevi Mariniki Tepić, gde je jedan od komentara – i divno čudo, ko će da odgovara za ovo? Verovatno ne Marinika Tepić koja je očigledno celokupnu paniku izazvala. Za to će verovatno ostati nekažnjena.

Jedan od tvitova je glasio – dobro si ga naložila.

Dakle, Marinika Tepić je jasno pokazala šta misli građanima Pančeva. Marinika Tepić je poželela zajedno sa svojim sledbenicima sinoć da Pančevo ode u vazduh i da vidi još jedno krvoproliće, odnosno da vidi još jedan Bejrut, koji smo videli kakve je, nažalost, katastrofalne posledice ostavio po taj grad i koliko je žrtava odneo, ali svakako, još jednom naglašavam, sinoć nije bilo nikakve opasnosti za građane Pančeva i još jednom informaciju da potvrdimo koju su potvrdili mediji, vrlo brzo da Pančevci ni u jednom trenutku nisu bili u opasnosti, da je goreo samo pomoćni objekat i da se tu nisu nalazile opasne materije koje bi izazvale ovakav scenario, bez obzira koliko ih neko u svojim krvavim mislima, pokušajima, želi da izazove.

Ostaje nama da se pitamo da li je Marinika Tepić, zajedno sa svojim poslodavcem Draganom Đilasom tendenciozno, … porivom poslala poruku da zaista želi da Pančevo gori, a njeni sledbenici i kriminalci s kojima šuruje, s obzirom na navode koje sam rekla maločas, a koji su se pojavili u javnosti da požar nije bio slučajan, da su, praktično oni sa kojima šuruje tu njenu želju ispunili.

Nemalo, pre toga, imali ste priliku, gotovo, svakodnevno da vidite da ono što Đilas zamisli, Marinika na nekoj od uličnih konferencija nacrta, pa tako je crtala i metu na čelo predsedniku Aleksandru Vučiću, Andreju Vučiću, Danilu Vučiću, a onda se tamo nekako našao neki Belivuk koji je upucavao snajper i bio tu, na svu sreću na vreme sprečen da ovakvu želju Marinike Tepić i Dragana Đilasa i ispuni.

Čitava hajka Đilasovih medija u prethodnim danima je uperena, zapravo, pa i ova sa Pančevom, videćete, u ovom jednom hiper ratu, zatrpavanju lažnim informacijama, lažnim vestima u jednom vrlo specifičnom ratu koji se vodi protiv predsednika države, Aleksandra Vučića, vi ćete videti da je, zapravo, cilj samo jedno, a to je ovakvom hiperprodukcijom laži preusmeriti celokupnu temu sa teme Mauricijusa, jer to je ono što Dragana Đilasa danas i te kako boli. Iskreno rečeno, ovakvu paniku i ovakve nalete ludila, ja mogu slobodno reći ludila, s obzirom da vam je … poriv da zapalite grad Pančevo, nismo skoro videli.

Dakle, panika je na vrhuncu zato što je očigledna kula od karata laži koju su gradili u prethodnom periodu pred rušenjem, i Boga mi, tik tak, ostalo je još malo, jer sutra je sreda, dokazi će biti tu, i onda ćemo videti, kao što nam je Dragan Đilas priznao na nekoj nemuštoj konferenciji koju je održao, gde je jedva spojio tri minuta, a nakon toga, da bi se popravio, napravio još jednu, pa je i tu uspeo da napravi još gori fijasko, i da građanima Srbije, zapravo, samo objasni da on zaista ima račun u Švajcarskoj, da je na tom računu on korisnik, zajedno sa svojim bratom Gojkom Đilasom.

Podsetiću vas na naslove novina da su pre toga preko pet miliona evra upravo na taj račun preselili, a onda je pokušao nevešto da nam kaže - to nije moj lični račun, to je račun moje firme. Dakle, igrajući se, manipulišući time koja je njegova firma, prenosom vlasništva, pokušava da nam kaže da nije važno da li je račun na njegovo ime ili na račun firme.

Mislim da to, zaista, ne može da prođe. Građanima Srbije je odavno jasno da se kada se govori o Draganu Đilasu, o svim mrežama, laži koje je izgradio zajedno sa Marinikom Tepić koja je, očigledno stavila glavu gde Dragan Đilas nije smeo da stavi nogu i za to mu jedino služi, neće uspeti da prevari građane Republike Srbije. Sutra ćemo videti dokaze koji se tiču računa na Mauricijusu za koji je rekao da ga je samo turistički posetio.

Međutim, kolika je Đilas kukavica i na koji način funkcioniše celokupna njihova mreža, zajedno sa botovima koje očigledno plaćaju i koji jedini, u njegovoj glavi, verovatno samo, izvršavaju ono što bi on hteo, a to je ponovni dolazak na vlast. Uspeo je jedan crnogorski, da kažem, biznismen u pokušaju Daka… da, to je inače Đilasov veliki prijatelj, da mu prosto kaže jednu poruku i mislim da bi, ako je malo pametan morao da razmisli o tome - da to što imaš na tviteru pojačan broj pratilaca ne znači da ćeš imati glasove na izborima i vlast se ne osvaja na ulici i na tviteru, već na izborima.

Videli smo kada smo imali i poslednje izbore, a videli smo i na osnovu poslednjeg istraživanja koje smo imali, a vezano je za poverenje koje građani imaju u Aleksandra Vučića i SNS, da je ono, zapravo nikad veće.

Prema tome, Dragan Đilas da se dogovori sam sa sobom da li ima ili nema račune u Švajcarskoj, a mi znamo da ima, da li ima ili nema račune na Mauricijusu, a videćemo sutra da ima, i onda da vidimo koja hiperprodukcija laži Marinike Tepić, koja opet, kažem, izlizanim megafon Dragana Đilasa koji Mariniku stavi uvek tamo gde nikada ne bi stavio svoju nogu, a upravo stavi njenu glavu, pa smo tako imali jedan naslov u novinama, nakon te njegove famozne nemušte konferencije za novinare, mogao bi da pojede nešto pre nego što izađe na konferenciju za štampu, pošto ga apsolutno ništa ne čujemo i ne razumemo, ne znam odakle ta slabost, verovatno iz tog nekog silnog kukavičluka koji pokušava da sakrije, onda ne može da se dogovori ni sa svojim medijima.

Dakle, nakon konferencije za novinare on kaže: "Vučić je kukavica. Tužiću ga. Nemam račune u Švajcarskoj i na Mauricijusu." Ispod tog istog naslova, na direktno RS, koje je vlasništvo Dragana Đilasa, a on očigledno i urednik, i pisac, i novinar, i sve što treba, pošto očigledno niko ne želi ove laži da plasira osim njega lično, ne može da se dogovori, jer verovatno nije dovoljno sposoban da u isto vreme misli i piše, napiše jedan naslov, a u telu teksta kaže: "Kada je reč o Švajcarskoj, tamo postoji kompanija koju je osnovala moja kompanija i ona posluje legalno već sedam godina."

Dakle, imaš ili nemaš račun u Švajcarskoj? Imaš ili nemaš račun na Mauricijusu? Imaš ili nemaš desetina računa širom sveta, gde si opljačkane novce građana Republike Srbije sklonio kako bi prikrio svoje bogatstvo, kako bi izbegao da platiš porez i kako bi ostao najveći kriminalac i lopov u istoriji ove zemlje?

Druga stvar, izlizani megafon Marinika Tepić na priče i pitanja o Mauricijusu ćuti. Ja sam dama, neću reći koja životinja ćuti i na koju životinju to ćutanje podseća, iako ona nije dama. Imali smo priliku u prethodnom periodu i da vidimo da je to samo još jedan član organizovane kriminalne grupe, ali ćemo ostati dostojanstveni u ovom parlamentu i ja ću joj se ipak obratiti kao ženi, bez obzira što je u prethodnom periodu upravo ovom hiper produkcijom laži napravljena jedna strašna kampanja, kampanja protiv predsednika države, protiv članova njegove porodice, targetiranjem njihovih glava, napadi u isto vreme sa svih portala, sa svih mogućih novinskih članaka, njegovih medija, medija Dragana Đilasa.

Isto tako su napadnuti moje kolege Aleksandar Martinović, Vladimir Orlić, pa na kraju krajeva i vi, gospođo Vujović, bili ste tema i vest za jednu glupost, jer verovatno ni za šta drugo u vašem radu nisu bili sposobni da se zakače, jer mogu da broje samo rezultate i u to ime ja vam čestitam još jednom i želim da nastavite da ih demantujete svakoga dana. Ja sam sigurna da ćete to učiniti više puta čak u toku dana, jer rezultati koje pravite su nešto što će ostati iza vas i iza politike Srpske napredne stranke i iza politike Vlade Republike Srbije.

Dakle, upravo ova za koju rekoh da stavlja glavu iz nekog razloga, verovatno da je ta plata u „Multikomu“ mnogo visoka kada je spremna da rizikuje svoj ugled, čast i obraza, a ja bih rekla da to više i ne poseduje, pa da onda i nema šta da izgubi, za sve ono što su malverzacije Dragana Đilasa, njegovih 619 miliona, ali ja mislim da smo odavno tu priču od 619 miliona prevazišli, jer sasvim sigurno taj čovek, ukoliko je imao toliko veliki broj računa, po svetu je imao mnogo više da sakrije, a sutra ćemo nadam se svi čitati i šta je to i koliko je upravo na tom Mauricijusu novca građana Srbije leglo, a tek nadam se da će to biti samo jedan u nizu od nastavaka, da vidimo gde to u svetu Dragan Đilas još, kao i njegov brat Gojko Đilas, nemojte zaboraviti da se kriminal tu delio na dva, a možda i na Mariniku Tepić, jer nam i dalje nije jasno gde je 200 hiljada evra, koje je Marinika Tepić dobila na ruke od narko-dilera i gde su svi oni novci koje je Marinika Tepić kao pokrajinski ministar pokrala od građana Vojvodine, svi oni novci koje je pokrala od sportista Vojvodine i Srbije. Moralo je da bude da je taj veliki buđelar premašio, bio pretesan da bi mogao da taj sav novac zadrži, pa je moralo da se otvori i neki račun na kojekakvom Mauricijusu ili u nekom švajcarskom poreskom raju.

Dakle, danas Marinika Tepić, pokušavajući iz sve snage, pored gluposti o sinoćnom požaru, izazivanju panike kod građana Pančeva, pokušala je danas i još jednom u toj nameri uspela da nam dokaže da je upravo ona najaktivniji član kriminalne bande, da je ona saradnik Veljka Belivuka i ostalih mafijaških krugova, da je ona jedna od onih koja je na vezi i na sprezi sa svim ljudima iz MUP-a, koji su učestvovali u aferi prisluškivanja i pripreme atentata na predsednika Srbije.

Dakle, kao što je i prethodnih dana vrlo ekskluzivno najavila nekakvu dokumentaciju, internu dokumentaciju Ministarstva unutrašnjih poslova u kojoj se kaže i postoje delovi razgovora između predsednika Srbije i 1.572 razgovora u kojima je vršeno prisluškivanje, uspela je da se degradira dva puta. Prvi put nam je dokazala da sarađuje sa tim krugovima. Drugi put danas isto tako, ali ono što je uspela danas je prevazišlo zaista sve ono što su do sada radili. Dakle, ona je uspela da dokaže da predsednik Aleksandar Vučić, kao što je to i ranije rečeno i kao što je to ministar Vulin ispred nas ovde rekao, nije imao u svih 1.572 razgovora nijedan inkriminišući razgovor ni sa jednim od bilo kojih ljudi koji su osuđivani za bilo koju vrstu kriminala.

Dakle, Marinika Tepić je ovog puta nadmašila sebe. Pretpostavljam da će možda da bude zakinuta za sledeću platu u „Multikomu“. Pretpostavljam da će neka vrste degradacije morati da dođe od strane Dragana Đilasa za ovako, da kažem, neefikasno izvršavanje zadataka.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira na sve spinove koji se mogu čuti ovih dana na račun svih nas, posebno na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića, mi smo imali i napad na Vladanku Malović, šefa informativne službe, člana predsedništva Srpske napredne stranke, jedan monstruozan napad i jednu monstruoznu pretnju koju niko od njih nije, naravno, osudio, niti mi to očekujemo, ali sve ovo kao deo hibridnog rata koji se, kažem, vrlo specifično vodi protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, govorio samo u prilog tome da je panika zaista na najvišem mogućem nivou i da sat lagano otkucava.

Mi javno sa ove strane, ja govorim u ime cele poslaničke grupe, verujem da ćete mi dopustiti da to kažem, javno poručujemo da smo mi u ovoj borbi nepokolebljivi, da nas nećete nikakvim spinovima i glupostima uplašiti, da nećete nikada dovesti u pitanje našu borbu protiv kriminala, protiv mafije i protiv svih onih koji su pripadnici mafijaških klanova, krugova i svih onih koji su sarađivali sa takvima, da nas nećete pokolebati u našoj borbi da za građane Srbije obezbedimo bolju, sigurnu, ekonomski jaku i prosperitetnu zemlju u kojoj će gajiti svoju decu. Isto tako vam poručujemo da ćemo se svakim danom boriti upravo protiv takvih, protiv kriminalaca i lopova kakav je Dragan Đilas i kakva je Marinika Tepić.

Naša borba će ovde biti iskrena, jer znamo sasvim sigurno da je ono što su oni radili u prethodnom periodu za 200 godina robije. Nadam se da će pravosudni organi odreagovati.

Opet apelujem po ko zna koji put da se deo onoga što je ova grupa, ovaj dvojac, praktično da kažem, uradio u prethodnom periodu i na koji način je učestvovao, a sada već vidimo dokaze koji ih povezuju sa aferom prisluškivanje, da tužilaštvo odreaguje i da ispita odakle Mariniki Tepić ovi inkriminišući papiri, to su izjave, neke službene beleške, na koji način je povezana sa aferom prisluškivanje i na koji način je povezana sa mafijaškom grupom, sa narko-klanovima, a znamo u istoriji njihovih odnosa da gaje vrlo, vrlo prisne odnose sa kriminalcima, narko-dilerima i ubicama.

Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, ja ću se danas zaista potruditi da kratko govorim, kako bih ostavila vreme govornicima iza mene, sigurna sam da imaju još šta da kažu na današnju temu, da se zahvalim svim govornicima danas i da mi je drago, mogu reći, što ste i vi, kao ministar pravde, danas u plenumu i što ste danas sa nama raspravljali kvalitetno o temama, ove dve koje su, zapravo, ona koja je vama bliža, to jeste izbor Veća Saveta agencije za sprečavanje korupcije koji je i te kako važan u nizu svega onoga što bismo u državi Srbiji hteli da sprečimo, a kreće, naravno, u redovima korupcije svuda, u državnoj upravi, pre svega, pa i ovde u Narodnoj skupštini među poslanicima.

Svakako da nam je namera da se sve te mere pooštre, da se pokušaj korupcije na bilo koji način, u bilo kom obliku na vreme prepozna i da država i sistem reaguje.

To jeste suština i jeste ono čime se i SNS vodi generalno, pa ovih dana tako imamo priliku da vidimo žestok obračun protiv mafije i kriminala, Vlade Republike Srbije, MUP i svih ostalih bezbednosnih službi.

Između ostalog videli smo da na sve ono što se dešavalo u prethodnom periodu dolazi odgovor. Dolazi odgovor od drvenih advokata, dolazi odgovor onih koji srčanije Veljka Belivuka i pripadnike njegove kriminalne grupe brane od, verovatno, advokata koji će ih sutra braniti ili im biti dodeljeni. A ko je to?

Evo, danas je moja koleginica Biljana Pantić Pilja, još jednom, rekla bih verovatno, opet bezuspešno, s obzirom da imamo posla sa političkim i drugim oblicima kukavica i različitim moralnim vertikalama, pozvala još jednom na duel, pa i na tajkunskim medijima, ako je gospođi Mariniki Tepić, Živku, ili kako već, zbuniću se oko prezimena, plašim se, ako je njoj zgodnije da to bude na medijima koje drži njen vlasnik Dragan Đilas. Nisam slučajno rekla vlasnik, odnosno poslodavac, jer ona radi za „Multikom“. Tu dobija platu. Vidim da su dobili podmladak, ali taj podmladak je morao pre toga da se izuči preletanju, da bi sigurno sleteo u Stranku slobode i pravde. Rekoh, neću da dužim, mogla bih o tome, verovatno do sutra bez prekida.

Danas je Biljana Pantić Pilja postavila vrlo značajna pitanja Mariniki Tepić, koja se tiču određenih veza Dragana Đilasa, Marinike Tepić sa narko klanovima i licima koja se sumnjiče za najteža krivična dela i između ostalog sa saradnjom i učestvovanjem u svim kriminalnim radnjama koje se vezuju i za zemunski klan.

Dakle, to su sve one fotografije, foto albumi koje smo imali priliku da vidimo u prethodnom periodu, na kojima se nalazi Marinika Tepić sa narko dilerom Novakom Filipovićem, Dragan Đilas koji se nalazi u društvu Vlade Japanca itd. To su razne rodbinske veze onih koji su heroin preprodavali našoj deci na ulici. Ima ih još dosta.

Opet kažem, malo mi je vremena danas kako bih ispričala koje su sve to korupcionaške, mafijaške, narko i sve ostale veze Dragana Đilasa i Marinike Tepić sa podzemljem Srbije. Videli smo danas, a uskoro će to biti vrlo jasno, a možda je tema i za sutrašnju raspravu, svakako regionom.

Marinika Tepić je, zapravo dokazala da su ona i Đilas direktno oni koji rade za one koji su bili nalogodavci prisluškivanja predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.

Dakle, u silnoj želji da odbrani Veljka Belivuka i kriminalne krugove kojima očigledno, ako ne pripada sama, onda je njihova heroina, jer ne znam šta bi drugo i kako bi drugačije njeno ponašanje moglo biti rastumačeno, ona je postala danas prvi potprarol organizovane kriminalne grupe tako što nam je saopštila, pre svega, da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, bio u prošlosti prisluškivan, danas su i moje kolege Milenko Jovanov, Vladimir Đukanović, reagovali u tom smislu, i prosto je izjednačili jedinicom za glupost i zahvalili joj se što je potvrdila da je bivša vlast zloupotrebljavala službe bezbednosti tako što je prisluškivala političke protivnike, a ujedno, svi joj se ovde zahvaljujemo zajedno što je potvrdila da je na kontaktu sa do jučerašnjim strukturama MUP-a, koje su očigledno i evidentno učestvovali u prisluškivanju predsednika Srbije.

Da stvar bude još gora, Tepićeva je svakako bila na vezi sa nalogodavcem, a ja se iskreno nadam i ministarka, takođe, vi se nalazite u lancu odlučivanja onih koji će sutra sa svim dokazima izaći pred javnost Srbije i koji će pravdi privesti one koji su, zapravo nalogodavci prisluškivanja i oni koji su pripremali, ja bih rekla slobodno, i atentat na predsednika Srbije.

Marinika je zapravo imala određeni zadatak. Koji je njen zadatak danas bio? Ako nekome nije jasno, to je da se ovo prisluškivanje i pokušaj napada na predsednika i njegovu porodicu, sina Danila, brata Andreja, relativizuje, time što je rekla da nije prisluškivan predsednik Aleksandar Vučić, već da je prisluškivan bio Vacić, ekstremista, kako kažu srpski desničar, Miša Vacić koji je bio pod merama, pa je nekako razgovor Aleksandra Vučića upao u tih 1572 puta, koliko je prisluškivan.

Taj strašni Miša Vacić, desničar, i, kako ona kaže, čini mi se od svega što je uspela da spomene jeste da je imao nekakvo naoružanje koje nije imao pravo kod sebe da drži, što svakako jeste za osudu, ali ja ne ulazim dalje u to da li je Miša Vacić kriminalac ili nije, jer bih svakako rekla da su kriminalci oni koji su spaljivali Skupštinu, oni koji su nogom ulazili na vrata Skupštine, lomili, palili, koji su tražili da Srbija se označi kao genocidan narod, genocidna država. Kriminalci su svi oni koji su 619 miliona stavili u svoje džepove, kriminalci su svi oni koji su sarađivali i šurovali sa narko-klanovima.

Mariniku Tepić bih zapitala isto tako da li je i na koji način primila 200.000 evra, o kojima smo danas imali priliku da čujemo i u javnosti, od narko-dilera i narko-klanova u Srbiji i to skoro, ne tako daleko?

Uz to, ja bih je još pitala šta je tražila u Pančevu, ta narko lista dilera u Pančevu se poprilično proširila, i sa kim je to još Novak Filipović upoznao Mariniku Tepić u Pančevu i dao joj mogućnost da deluje pre izbora i da to, naravno, delovanje apsolutno i samo bude usmereno protiv SNS i protiv Aleksandra Vučića?

Sve ono što se dešavalo oko afere prisluškivanja došli su do zaključaka, i što je Milenko Jovanov u prethodnim danima i ovde primetio, a to je da predsednik Srbije nije bio uhvaćen u prisluškivanju ni sa kakvim kriminalcima, ni sa kakvim kriminalnim radnjama i naravno, za očekivati je da se onda iskonstruišu ovakve gluposti, a ovo jesu samo gluposti, jer Marinika Tepić u suprotnom ne može da nam objasni zašto nije pomenula da su slušani razgovori i Danila, sina predsednika i zašto su slušani razgovori predsednikovog brata Andreja. Eto, to nekako, kao onaj Morović, ne može da posloži u svojoj glavi i verovatno da imamo priliku da slušamo o još jednoj iskonstruisanoj aferi, jer očigledna je ljubav između određenih ljudi Belivukog klana, očigledne su njihove veze i očigledna je i saradnja.

Nadam se da će Marinika Tepić dati odgovor na ova pitanja. Ako ih ne da ovde, molim vas da, ukoliko postoje dokaz i opet molim nadležno tužilaštvo da se još jednom pozabavi vezama onih koji sebe zove opozicija, a nisu ništa od toga, jer ja tvrdim da u opoziciji ima i pristojnih ljudi, onih koji su iz režima bivše vlasti, konkretno reći ću ime i prezime – Dragan Đilas i Marinike Tepić u aferi „prisluškivanje“, u aferama koje su konstruisali protiv države Srbije tako što su pokušali da kriminalizuju i predsednika Srbije i njegovu porodicu tako što su pokušali da kriminalizuju bitne državne interese, kao što su državne kompanije kao što su „Telekom“, kao što je „Namenska industrija“, kao što je „Krušik“, itd.

Sasvim sam sigurna da onaj snajper koji je Belivuk upucavao jeste bio kroz onaj NIN-ov nišan, koji smo imali prilike da vidimo na naslovnim stranama u prethodnom periodu, bio namenjen za predsednika Srbije Aleksandra Vučića i to smo sad imali prilike da vidimo da se pokazalo kao tačno, a nalogodavci, pored Marinike Tepić i pored Dragana Đilasa, koji su očigledno učestvovali u celokupnoj šaradi, molim vas da se ispita na dalje ko je, a svakako da nećemo bežati od toga. Juče sam ja sa ovog mesta rekla da partijska knjižica ne treba i ne sme i ne može nikoga da zaštiti.

Još jednu stvar sam htela danas da napomenem, a tiče se svih onih koji su sinhronizovano u ovoj akciji danas sa maskotom Dragana Đilasa i megafonom Dragana Đilasa, Marinikom Tepić krenuli u odbranu mafijaških krugova i klana Belivuk, a to su svakako oni koji rade za još jednu plaćenu botovsku novinu kao što je KRIK, koju plaća Dragan Đilas. Oni su se danas iz petnih žila trudili da opravdaju Belivukove tvorevine i virtuoznost svog mafijaškog zlodela. Isto tako su pokušali, naravno, da napadnu, po ko zna koji put iskonstruišu različite afere kojima bi svakako naneli štetu i predsedniku Srbije.

37/2 GD/MT

Sad se ja onda i pitam, sve one slike Danila Vučića koje su se nalazile na naslovnicama KRIK-a, da li je ta veza između Marinike Tepić, Dragana Đilasa i ljudi koji rade u MUP-u bila zaslužna za to da se brzopotezno nameste, iskompromituju ovakve fotografije i da se dostave dalje u javnost? Dakle, vrlo je jasno kada se saberu jedan i jedan dokle se dolazi.

Takođe, ja bih volela da mi se objasni da li je KRIK i zašto se misli u javnosti, ovoj koja živi pod tajkunskom palicom Dragana Đilasa, da je zabranjeno bilo kome od nas ili bilo kom građaninu da pomisli da pita da li KRIK ima određenog udela, saradnju sa mafijaškim krugovima? Svakako ko ima treba da bude jednak pred zakonom. To se odnosi i na novinare. To je jedna stvar.

Druga stvar, malo lagana, ja ću se potruditi da završim, odnosi se na one koji spadaju u ovu hordu i ovu kliku, a imaju jedan vrlo zanimljiv naziv, zovu se Otvoreni parlament i ja ih, ja mislim, prvi put danas ovde pominjem, ali prosto moram, jer vidim da su danas vrlo bili marljivi u toj priči da se uključe u hajku na mog kolegu Vladimira Orlića. O tome je i moj prethodni kolega govorio, gospodin Atlagić, tako da bih zamolila samo one koji zloupotrebljavaju logo parlamenta Narodne skupštine Republike Srbije, a ovim molim i vas, predsedniče Skupštine, da preduzmete nešto po tom pitanju, s obzirom da Otvoreni parlament, prvo, zloupotrebljava ime Otvoreni parlament, jer oni nisu nikakav parlament, oni su samo produžena ruka Dragana Đilasa i Marinike Tepić, još jedan megafon plaćen u nizu.

Dakle, pre svega da se preispita upotreba logoa kojim svakodnevno dovode građane u zabludu da su bilo kakva vrsta parlamenta i da imaju bilo kakve veze sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, a onda da se preispitaju ti njihovi navodi i odavde da im se poruči samo jedna stvar. S obzirom da ste danas napali mog kolegu Vladimira Orlića da je označio pojedine medije kao tajkunske i da ih je time targetirao, samo da vam kažemo jednu vrlo jasnu stvar. Nas 170 ovde, koliko nas ima iz poslaničke grupe SNS Aleksandar Vučić - Za našu decu, slobodno na te spiskove koje pravite i vi i Dragan Đilas i Marinika Tepić stavite 170 naših imena pored imena Vladimira Orlića. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na koncu današnje rasprave i neki zaključci su se prosto sami nametnuli kada govorimo o ovim sporazumima, svakako da je i za jedan i za drugi najbitnije da je država stabilna i da u njoj ima mesta ovakvim sporazumima, odnosno da mi sa snažnom, jakom ekonomijom, sa stabilnom zemljom možemo da razgovaramo i budemo pouzdani partneri i u okruženju i svim zemljama sveta, a pokazali smo dovoljno jasno da prijatelje zaista imamo na svim meridijanima i na svim stranama sveta, što je vrlo važno u današnjem razvoju Republike Srbije, pogotovo u ekonomskom smislu, a onda naravno i kada govorimo i o bezbednosti, vojnoj saradnji.

Imali smo priliku danas da čujemo vrlo kvalitetnu raspravu i po ovom pitanju i ono što ostaje i nameće se zapravo kao jedan zaključak, a tiče se upravo ovog drugog sporazuma koji je vezan za pitanje bezbednosti, jeste da je podjednako važno da se pitanjima bezbednosti bavite i na unutrašnjem, ali i na spoljašnjem planu.

Jedno sa drugim prosto, jedno bez drugog ne ide i uzročno je posledično, a sasvim sigurno da je obračun koji je država krenula sa mafijom i sa kriminalom definitivno odlučujući za dalji razvoj naših dobrosusedskih odnosa, jer podsetiću vas da grupa koja je uhapšena, Belivukova grupa, organizovana mafijaška tvorevina je zapravo operisala, pretpostavljam da će se i ministar složiti sa mojom konstatacijom, na nivou našeg regiona.

Dakle, nisu bili ograničeni na teritoriju Republike Srbije i svakako izazovi, rizici i pretnje bezbednosti nikada to nisu i uvek su povezane apsolutno sa regionom, a samim tim zaključujući da posle svih navoda i svih dokaza koji su izvučeni nakon afere prisluškivanja predsednika Srbije, jasno je da je i strani faktor sasvim sigurno deo ove vrlo složene slagalice.

Ono što smo imali priliku u prethodnim danima da čujemo, jeste javnost ostavilo zaista bez teksta i bez reči i bilo je neophodno to uraditi iz mnogo razloga. I sam Savet, na čijem je čelu predsednik države, koji je u subotu uveče izneo određene podatke i određene video zapise, bili su zaista neophodni pre svega da bi se javnost uverila u sve ono što je u prethodnom periodu činjenično izneto, a to je da se ovde ne radi o navijačkim grupama, da se ovde radi o monstrumima, o ubicama, koljačima, kriminalcima najgore vrste i Srbija je zaista morala to da vidi i videla je samo deo. Ja mogu da pretpostavim samo po svemu što se zaista piše u medijima da je to samo jedan deo jednog ogromnog spektra zverstva koje su pripadnici ove grupe činili, da smo mi videli zapravo onaj deo koji se i mogao samo prikazati javnosti, a zaista je to bilo jezivo.

Druga stvar koja je rečena na tom sastanku, vrlo važnom za bezbednost naše države, jeste da je deo opozicije u aferi „prisluškivanje“ dolazio do podataka koji su praktično dolazili iz unutrašnjosti MUP.

To je ono što je recimo meni u ovom trenutku zaista nešto o čemu bih razgovarala i danas ovde. Mislim da se mediji nisu nekako ni osvrnuli na taj deo celokupne priče o praktično državnom udaru, jer ono što se desilo sa 1.572 snimana razgovora jeste pokušaj državnog udara i jeste pokušaj zaustavljanja predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Ovakav razvoj koji je Srbiji pružio upravo njen lider i rejting koji je zaista prosto neverovatno, ali uvek samo veći i danas se nalazi na preko 60% podrške.

Podsetiću vas, i to u vreme kada je jako teško održati rejting, kada se i ne bavite rejtingom jer rešavate neke tekuće probleme, rešavate egzistenciju, rešavate i trudite se da sačuvate svaki život u Srbiji, borite se sa korona krizom.

Dakle, zaista niko danas ne brine o rejtingu, niko danas se ne bori za svoj rejting i niko nije u predizbornoj kampanji, već se zaista u prethodnom periodu i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada su se trudili praktično da Srbija preživi, da Srbija bez obzira što se nalazi u vrlo teškoj situaciji kao i ostatak naravno sveta ipak postigne određene rezultate i u borbi pre svega sa korona virusom, ali i u našoj ekonomiji koja iako nama sada ne izgleda tako, ali po svemu što možemo čitati ovih dana, vezano je za finansije sveta nekih velikih zemalja, onih koje su uglavnom činioci i globalnih kriza, mislim da nam taj talas globalne krize tek predstoji i da mi zapravo nismo još uvek svesni koliko je ta ekonomska kriza zahvatila svet, kojom dubinom i kojom snagom. Srbija je ta koja će ipak i u toj krizi u sledećim godinama sasvim jasno beležiti i porast, sasvim jasno nositi nove pobede.

Videli ste da su neke od najvećih investicija upravo u vreme ove krize ušle u Srbiju, a poslednja je investicija „Kontinentala“ što dovoljno govori o tome da je Srbija stabilno tržište, da je Srbija stabilna zemlja i veliko poverenje postoji u rukovodstvo Srbije, u Vladu Republike Srbije koji su obezbedili svojom ispravno vođenom politikom ovakvu klimu i priliku da velike kompanije investiraju.

Podsetiću vas da nam se spočitavalo sve vreme da je Srbija samo mesto za otpadne industrije i za otpadnu ekonomiju, odnosno za neke velike sisteme koji, nažalost, eto ja se radujem zato što smo uspeli da ih demantujemo, jer upravo sa „Kontinentalom“ svaka ta priča mora da zaćuti. „Kontinental“ je jedna od najrazvijenijih fabrika automobilske industrije. Uz to ne smemo zaboraviti CTF, ni „Brose“ u Pančevu, koji su sada u nekoj naprednoj fazi izgradnje svoje proizvodnje.

Da se vratim na ovo što sam rekla da mi je vrlo zanimljivo, ali naravno kada počnete da pričate o ekonomiji Srbiji da vas sve ono što su rezultati ponese i da sasvim sigurno svako od nas ovde u ovoj sali može da priča jako dugo o uspesima Republike Srbije, merljivim rezultatima i svemu onome što mi zapravo danas živimo, a što nekada neko, kao što su moje kolege danas, čini mi se da je to bila Ana, ipak imao hrabrosti da sanja.

Dakle, koja je uloga bivše vlasti, bivšeg režima u rušenju predsednika Srbije Aleksandra Vučića? Ne mogu a da ne izvedem analogiju svega onoga što se dešavalo u prethodnom periodu. Sistematske kriminalizacije predsednika države, sistematsku kriminalizaciju njegove porodice, sina Danila, brata Andreja i sve ono što smo imali priliku da vidimo u konstrukciji afera onih koji sebe smatraju nekakvim naslednicima, da kažem, ne volim tu reč, vladajućeg režima. Videli smo, trajalo jedno godinu i po dana.

Godinu i po dana imali ste sistematskom, namensko rušenje „Telekoma“, „Krušika“, dakle naše namenske industrije. Sve to negde i nedostajao je taj neki zaključak. Za čiji račun to ovi ljudi rade? Zaista, sve ono što su rekli, svaki navod Marinike Tepić, Dragana Đilasa, Miroslava Aleksića, Borka Stefanovića, nije imao realno utemeljenje ni u jednoj jedinoj reči, a kamo li činjenici. Videli ste da je apsolutno sve demantovano. Ne moramo da ponavljamo da je za „Jovanjicu“ čak doneta pravosnažna presuda, na štetu Aleksića, koji mora da plati za to što je povredio nečiji ugled, u ovom slučaju brata predsednika Srbije Andriju Vučića.

Dakle, kakva je analogija i kakav je zaključak? To je ono što nam se nameće sa svim ovim što smo imali priliku da vidimo u prethodnom periodu da su pripadnici bivšeg režima pokušavali u Srbiji, dakle da oslabe sve snage koje Srbija ima na svojoj strani kada je u pitanju ekonomija. Kada dođete do saznanja da deo iz vladajućeg dela SNS, odnosno onih koji kreiraju politike i učestvuju u vlasti. Ipak ima dosluha sa Veljkom Belivukom, ima dosluha i sa određenim pripadnicima bivšeg režima. Ne ostaje da se ne zapitate na koji način je zapravo ova grupa bila organizovana, ko ih je organizovao i šta je bio cilj?

Ja sam prilično sigurna, a određeni navodi to i govore u nekoliko dana koji su iza nas, jedan od njih je sinoć. Moj kolega Marko Langura je uspeo to da vam prenese, a sigurna sam da ste imali priliku i putem sredstava javnog informisanja to i da čujete, na koji način izgleda razgovor između Veljka Belivuka i potpredsednika bivšeg „Partizana“ koji je tvrdio da se samo jednom čuo sa Belivukom, pa zatim da se čuo samo zbog fudbalskog folklora, odnosno organizacije navijača, kao da u tom „Partizanu“ ne postoji neko tehničko osoblje i osoblje koje je operativno u tom smislu da može da organizuje sa navijačima određene nastupe itd.

Da bismo na kraju došli do zaključka, koji možete sasvim sigurno i sami da izvučete iz prikazanog razgovora, da je to izjava jedne ljubavi, drugarske, prijateljske i da tu postoje određeni interesi koje je Veljko Belivuk imao obavezu, kako kaže, radi malera da ispoštuje prema bivšem potpredsedniku „Partizana“.

Dakle, sve to, a da ne kažem da je ova moralna vertikala od bivšeg potpredsednika kluba „Partizan“ neko ko u prethodnom periodu, posebno kako je počela celokupna afera oko hapšenja ove kriminalne grupe, neko ko nije silazio sa medija Dragana Đilasa i Dragana Šolaka.

Meni ne treba mnogo u toj formi da dođem do zaključka da kada govorimo o bivšoj vlasti i kada govorimo o njihovoj povezanosti sa narko kriminalnim grupama, ne mogu da se ne setim foto albuma koji Dragan Đilas i Marinika Tepić imaju sa kriminalcima, koji imaju sa pripadnicima i zemunskog klana, ne mogu da ne podvučem analogiju u delovanju ovog klana i zemunskog klana i da ne povučem neku paralelu. A isto tako činjenice govore u prilog tome da ovo što ja danas pokušavam ovde da zaključim, jeste da Đilas i njegov pajtos Šolak hoće i nastavljaju dalje da ruše Srbiju, ali danas to rade preko Vašingtona. Kako?

Junajted grupa i dve njene kompanije podnele su arbitražni zahtev Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu u kojem se tvrdi da je država Srbija prekršila nekoliko obaveza iz bilateralnog Sporazuma o investiranju sa Holandijom, saopšteno je danas iz Junajted grupe, koja tvrdi, takođe da su od 2014. godine na udaru brojnih neosnovanih diskriminatornih mera sprovedenih od strane srpskih vlasti i državnih institucija.

Naravno, kada je njihov interes u pitanju, ovde direktno znate šta je u pitanju, apsolutno je svima jasno da su to njihovi mediji, da je to SBB, da su to sve njihove podružne firme koje uredno neguju i verovatno godinama drže na milionima koje je Dragan Đilas opljačkao tokom vršenja vlasti u Srbiji.

Ovo je samo jedan od pokušaja da se nastavi urušavanje države Srbije tako što ćete tužakati za neravnopravan položaj, umesto da se borite na tržištu, umesto da svoje sadržaje obogaćujete, umesto da svoje privredne resurse na neki drugi način umnožavate. Kada naviknete da samo kradete i da otimate iz tuđih džepova, onda je naravno ovo jedini način i jedan od načina da se i na dalje nastavi napad na Republiku Srbiju, na predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.

No, ja sam sigurna da ćemo već sutra imati priliku da vidimo kontra ofanzivu na sve ovo što smo mi danas rekli, jer Marinika Tepić će sasvim sigurno imati naredbu od svog poslodavca. Znamo naravno svi da je Marinika Tepić zaposlena i da prima platu u "Multikomu", koja će pokušati sve ovo da ispinuje, koja će pokušati opet borbu protiv kriminala i korupcije da relativizuje, a znamo i čuli ste i bili smo svedoci i mi i građani Srbije, da kada je počelo hapšenje Belivukove grupe i borba protiv organizovanog kriminala, oni su bili prvi koji su bili advokati i kada, ja mislim, i sam Belivuk nije imao zvanično advokata, Marinika Tepić, Dragan Đilas i ostatak bivšeg režima su bili prvi koji su stali na stranu Veljka Belivuka kao ubogog navijača Partizana kojem treba njihova zaštita.

Kako bih vam opet dala još jedan dokaz da su moji zaključci zaista ispravni, evo imamo još jedan primer, jer se juče oglasio otac nestalog mladića, to može i ministar da potvrdi, koji kaže da ga je izvesni Veljko zvao, to je Nenad Marković, otac nestalog Strahinje Markovića iz Resnika, koji je u jednoj emisiji objasnio šta se sve događalo neposredno pre nestanka njegovog sina, ali je tada pomenuo i poziv misterioznog čoveka koji se predstavio kao Veljko predloživši mu da priču o nestanku svog sina podeli sa redakcijom istraživačkog medija "Krik".

Naravno da ovde ništa ne bi bilo tako čudno, nego što je čudno da baš poziv dođe od Veljka Belivuka direktno i da Veljko Belivuk upravo ovog oca koji je u svom verovatno očaju za svojim nestalim sinom, morao da sluša i ovakve stvari i upućivanje na upravo medije za koje smo imali prilike u prethodnom vremenu da čujemo salvu optužbi i pokušaj kriminalizacije i učestvovanje aktivno u kriminalizaciji predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i dela Vlade Republike Srbije, porodice predsednika itd.

Dakle, to je isti onaj "Krik" koji je oduvek, a očigledno će i zauvek učestvovati u medijskom linču svega što je srpsko, u svim interesima Republike Srbije i onima koji aktivno učestvuju u profitiranju svega onoga što predstavlja Dragan Đilas.

Da ne dužim, za kraj, ja bih samo rekla još jednom, a obećala sam vam ministre da ću vas svaki put pohvaliti za sve napore koje ste uložili u prethodnom periodu u akciji hapšenja Belivukove grupe i organizovane mafijaške organizacije, da ću vam svaki put čestitati. To činim i ovog puta.

Molim vas samo jedno – da u ovoj borbi država Srbija istraje, jer znam da imamo snage, znam da imamo motiv, znam da imamo zbog čega, znam da imamo kako i da znamo zašto.

Molim vas da istrajete u toj borbi i da pohapsite i one koji pretenduju da naslede Veljka Belivuka, kao i čitavu njegovu mrežu i organizaciju, ali i sve one koji su u tome učestvovali, sve one koji su učestvovali u pokušaju atentata na predsednika Srbije, urušavanju državnog sistema. Molim vas da u tome budete dosledni i da partijska knjižica ne zaštiti nikoga. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Ministarka, zaista nemam šta da dodam na ovaj vaš odgovor i srećna sam zbog toga što imamo zaista nekoga na čelu Ministarstva pravde ko je odlučan u nameri da čak i ovakvi slučajevi, pa ko god to bio, da li je to političar iz bivše vlasti, sadašnje opozicije, ili bilo ko drugi, da stanemo jednom i za svagda na kraj ovakvom načinu obraćanja, pogotovo ako su u pitanju političari, bivši političari koji se obračunavaju sa običnim građanima, jer zaista postoji opasnost da se taj vid nervnog rastrojstva, pošto ne vidim način kako bih drugačije opravdala ovakvo ponašanje, prelije i na ulicu. Mislim da takvi ljudi, zaista, verovatno predstavljaju i neku vrstu opšte opasnosti.

Složiću se, naravno, opet mi je moj kolega dragi, gospodin Mirković, dao zaista jednu odličnu priliku da u okviru ovog amandmana spomenemo i da utvrdimo da nam je zaista malo vremena ovo jedno zasedanje i da bi verovatno možda bili potrebni i dani, meseci i godine da razgovaramo o svim malverzacijama, kriminalnim marifetlucima koji podležu, verovatno će biti i možda tema ispitivanja Zakona o poreklu imovine, kako bismo došli do svih zaključaka i svih predmeta, kažem, onih koji se tiču spomenutih političara bivše vlasti, ali ima ih, svakako, još.

Ne završava se i ne počinje sve, nažalost, na imenu Dragana Đilasa, ali ništa manje nisu bili ažurni u ostalim kriminalnim radnjama, otimanju novca iz džepova građana Srbije, ni ostali političari koji danas stoje upravo pored istog Dragana Đilasa. Da li su od njega i tada učili, divili mu se i hteli jednog dana da postanu kao on, na nama je prosto da se zamislimo, i na građanima Republike Srbije, ali definitivno i de fakto, postoje neke stvari koje daju određene indicije da je takvih kriminalnih radnji bilo i u njihovim biografijama i to, naravno, za vreme vršenja političe vlasti.

Tako, nemojmo zaboraviti, molim vas, Mariniku Tepić, koja živi vrlo neskromno, rekla bih, za današnje uslove i možda neprimerenog bogatstva za jednog poslanika bivše vlasti. Svakako da je stan od 300.000, kada se zaradi jednim mukotrpnim radom, nešto što je za poštovanje, jel tako, ali s obzirom da mi ovde znamo da je ovo žena koja je vršila javnu funkciju, postavlja se pitanje odakle i kako je Marinika Tepić zaradila stan od 130 kvadrata, koji danas na najeksluzivnijoj lokaciji u Novom Sadu je u proceni od oko 300.000 evra? Zaista se postavlja jedan veliki znak pitanja.

Kada znamo da je Marinika realizovala projekat „Zlatni most – seks za početnike“ kada je bila pokrajinski ministar za sport i omladinu, Marinika Tepić je dok obavljala tu funkciju pokrajinskog sekretara, sa 6,7 miliona finansirala upravo ovaj projekat. To je projekata nevladine organizacije, ko ne zna. Naziv nevladine organizacije je „Skas“ i ništa tu ne bi bilo sporno da se na tom čelu nevladine organizacije nije nalazio visoki pokrajinski funkcioner, njen tada stranački kolega Dušan Jakovljev.

Podsetiću, ko je zaboravio, verujem da vam je jako teško da se setite, da prebrojite stranke iz kojih je i gde preletela Marinika Tepić, to je jedna evolucija koju je zaista teško ispratiti, ona je tada bila član Lige socijaldemokrata Vojvodine.

U tri tranše je nevladina organizacija Jakovljeva, tadašnjeg potpredsednika Pokrajinske skupštine, prebačeno 6,7 miliona dinara, a po tvrdnjama pojedinih političara u Skupštini Srbije, tim parama Jakovljev je kupio stan upravo u komšiluku Marinike Tepić, kod Banovine. Ja bih rekla onda da su im ukusi očigledno dosta slični.

Nije to jedina malverzacija Marinike Tepić dok je bila pokrajinski ministar, ima ih dosta. Razgovaraćemo sasvim sigurno i o njima.

Ja opet ovim putem molim tužilaštvo da još jednom sve ono što mi narodni poslanici sa ovog mesta govorimo i iznosimo zaista neko iz tužilaštva pogleda i sagleda, jer zaista bi bilo preterano da sve to što smo mi ovde izneli, a masa je dokaza, ne postoji nijedan osnov kako bi se pokrenuo najzad određeni postupak za sve kriminalne radnje Marinike Tepić, a videli smo da su i njoj i Draganu Đilasu te kriminalne radnje vrlo bliske, s obzirom da su očigledno učili od nekih koji su u tim krugovima bogami najcenjeniji, kao što je Vlada Japanac, sa kojim su se slikali, kao što su Filipović i Đukanović iz Pančeva. Dakle, ja vam nabrajam narko-dilere, ubice i pripadnike zemunskog klana, koji su zaista, rekla bih, prvi krug prijatelja ovog dvojca.

Ne stajemo tu. Što se tiče ostalih koji su, takođe, pripadnici bivše vlasti, a poznati su po tome što im je parola bila – desna ruka, levi džep, tokom 2013. godine na inicijativu još jednog od bivših poslanika i pripadnika bivše vlasti Miroslava Aleksića, SO Trstenik, a podsetiću vas da je upravo vezano i za ovu opštinu i za sve ono što smo, takođe, sa ovog mesta iznosili kao narodni poslanici, za vreme mandata Miroslava Aleksića i kao direktora javnog preduzeća i kao predsednika opštine je nanizano baš dosta optužbi za kriminalne radnje, korupciju i ostale malverzacije.

To nije neproverljivo i to nije baš da nije ostalo neprimećeno, s obzirom da je DRI i pokrenula određene postupke. Moj kolega je u utorak, čini mi se, i postavio jedno dobro pitanje, koje se odnosi upravo na situaciju vezano za Aleksića dok je bio predsednik opštine. Pitanje je glasilo – dokle se zaista stiglo u tim postupcima, da li je pokrenuta krivična prijava, s obzirom da znamo da je DRI na stotinak strana, možda i više, 300-ak strana, iznela sve ono što je bilo sporno dok je Miroslav Aleksić bio predsednik opštine Trstenik, a odnosi se na mnogobrojne malverzacije, između ostalog, malverzacije koje se tiču i uvlače u sve to i nepotizam, koji je u jednoj nameri, sa svojim tastom, koga je postavio za direktora Nacionalne službe za zapošljavanje i preko kojeg je i izvlačio pare, preko nevladine organizacije gde su zajedno bili vlasnici? Tu su milionski iznosi. O tome smo svi govorili više puta.

Recimo, ovo je jedna stvar o kojoj nismo govorili. Dobro je što imamo građane kojima korupcija, kriminal i sve ono što je bivša vlast činila i dobro smo zapamtili i mi, a i građani Republike Srbije vrlo, vrlo, vrlo dobro, s obzirom da 400.000 ljudi dobro pamti kako je ostalo bez posla, na ulici i ukradene budućnosti. Ti ljudi se i danas javljaju i pitaju zašto niko od ovih političara iz bivše vlasti nije odgovarao. I sami prijavljuju oblike korupcije na koje su dolazili kada su pojedini iz bivše vlasti imali i vršili odgovornost za istu.

Tako je, kao što sam maločas krenula, tokom 2013. godine, na Aleksićevu inicijativu, SO Trstenik donela odluku o dodeli lokacije građevinskog gradskog zemljišta u ulici Cara Lazara u Trsteniku građevinskom preduzeću „Tehno gradnja“ iz Kruševca za izgradnju petospratne stambene zgrade, e, sad, ovo je najzanimljiviji deo, a tiče se, naravno, cene, cena je bila prava sitnica. Cena je bila 10.000 evra. Odluku za tako nisku cenu gradskog građevinskog zemljišta Aleksić je pravdao tvrdnjom da je reč o podsticajnoj meri za pokretanje stanogradnje u Trsteniku.

Nakon, ovo je još zanimljiviji deo, izgradnje pomenute zgrade, Aleksić je krajem 2016. godine na raspolaganje dobio stambeni prostor na poslednjem spratu gde je tokom leta 2017. godine, kako kažu zabrinuti građani koji su mi dostavili ove podatke, viđena Aleksićeva supruga koja je najavljivala useljenje u novi stan za kraj te godine. Ovaj stan je, za informaciju i narodnim poslanicima i ministarki pravde, nadam se da će neko iz Tužilaštva ispratiti ovaj moj govor i ove činjenice, pa se pozabaviti, veličine 146 metara kvadratnih, a vrednosti oko 80 hiljada evra. Ovaj stan, koliko je poznato, Aleksić nije isplatio u celosti, već preduzeću „Tehnogradnja“ iz Kruševca duguje još dvadesetak hiljada evra i još uvek ga nije uknjižio na sebe, tako da se stan i dalje vodi na pomenuto preduzeće, s obzirom da su imali zajedničke poslove i da je ovo bio najzgodniji način da Aleksić zapravo sakrije svoju imovinu.

Sve ovo je vrlo povezano sa novim zakonom zato što, želim da kažem, će jako teško biti organima, koji budu sprovodili ovaj zakon, da utvrde zaista gde se nalazi imovina svih bivših političara. Upravo iz ovog razloga, zato što su bili prisutni različiti marifetluci koji su prikrivali svaki njihov trag. Tu su bili različiti poslovni partneri koji su za svoje usluge plaćali kojekakvoj rodbini, Miroslav Aleksić je možda najbolji primer te vrste nepotizma, ili su bili sa nekim vrlo bliskim prijateljima u kombinaciji oko nekih kuća koje su se bavile, recimo, reklamnim prostorom, koje su se bavile nekim advertajzingom, davanjem saveta itd, kojima su davali određene fiktivne iznose koji su se njima vraćali u kešu i na ruke.

To će biti izuzetno teško ispratiti i dokazati. Najveći deo para zapravo i jeste, barem u slučaju Miroslava Aleksića… Po ovome što imamo i koliko podataka imamo, izjave ljudi koji su na ovakve stvari skrenuli pažnju, biće jako teško dokazivo.

Kada govorimo o Draganu Đilasu, apsolutnom šampionu u malverzacijama, kriminalnim aktivnostima i krađi građana, kako Beograda, tako i Srbije, mislim da je, i u pravu ste, još jednom, gospodine Mirković, velika nervoza u tajkunskim krugovima, a upravo zbog ovog zakona, upravo zbog neprikosnovene i nepokolebljive borbe Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije protiv kriminala i korupcije u Srbiji.

Podsetiću vas da ako pogledate odredbe zakona i ne bila velika panika. U slučaju da se otkrije i dokaže, naravno, da Dragan Đilas mora da vrati deo svoje imovine, računajte koliko je 75% od 35 stanova, računajte koliko je 75% od 619 i mnogo, mnogo više miliona.

S obzirom da je Dragan Đilas, koliko smo mogli da razumemo, u romansiranom pranju biografije u izvesnim emisijama najbolji i najefikasniji perač prozora na svetu i verovatno da je „Multikom“ trening centar upravo za najbolje i najvrsnije perače prozora. Sigurna sam da Dragan Đilas ne brine da će ostati bez dela svoje imovine, s obzirom da je pranjem prozora uspeo da zaradi ovakvu imperiju, ovakvo carstvo i ovakve milione. Predočiću vam da za njega nema zime. Vidite, građani, sigurna sam da su mnogi od vas ovakva stakla na kolima makar, ako ne na nekim drugim stvarima gde možete naći takvo staklo, videli širom grada, tako da posla za perače prozora ima. Poručujem Draganu Đilasu da nema zime i da se ne brine, s obzirom da neće ostati sasvim sigurno gladan, za njega će posla uvek biti. Zahvaljujem.