SANDRA BOŽIĆ

Srpska napredna stranka

Sandra Božić rođena je 15. oktobra 1979. godine u Pančevu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja.

Predsednica je Unije žena Srpske napredne stranke Pančevo i poverenica Gradskog odbora stranke u Pančevu.

Od marta 2015. do marta 2018. bila je direktorka pančevačkog JKP „Grejanje“. Ostavku na tu funkciju podnela nakon što je izabrana za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije, umesto Vesne Rakonjac, kojoj je prestao mandat. U XI sazivu (2016. - 2020.) bila je član Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbora za prava deteta, zamenik člana Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja. Takođe je obavljala funkciju zamenika člana u Delegaciji u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative.

Sandra Božić je zajedno sa Aleksandrom Martinovićem iz Srpske napredne stranke stupila u dvodnevni štrajk glađu 10. maja 2020. godine, a kao razlog naveli su nereagovanje tužilaštva i sudstva na nasilničko ponašanje Boška Obradovića.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je dobila mandat narodne poslanice našavši se na 17. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 21.09.2020, 15:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 25
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Zahvaljujem predsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi ministri, predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici, pre svega građani Republike Srbije, na koncu današnje rasprave koja je zaista bila iscrpna, sveobuhvatna, ono što ostaje kao zaključak jeste da zaista ovim sporazumima koji su danas na dnevnom redu imamo priliku da na još jedan način poboljšamo životni standard građanima Republike Srbije i to je suština našeg rada, to je suština našeg postojanja za razliku od onih drugih, koji su u prethodnim danima, a obrazložiću ovo što govorim vrlo kratko, s obzirom da mi mnogo vremena i nije ostalo od poslaničke grupe, oni drugi koji, naravno, za dobrobit građana kao da nikada nisu ni čuli jer su za sve vreme svog vladanja bili tu isključivo zbog sebe.

Pravo je zadovoljstvo danas kada vas ovde u sali ima toliko, razgovaramo o standardu, životnom standardu naših građana, penzionera, radnog stanovništva, kada govorimo o ekonomiji, kada govorimo o borbi protiv korona virusa. Zaista svako od nas poslanika ko je danas govorio u ovoj sali, koji dolazimo sa različitih strana naše lepe zemlje, možemo da čujemo, između ostalog, pored teme razgovore o tome šta je u svakoj sredina, šta je u svakoj od opština, šta je u svakom gradu urađeno i šta je postignuto i na koji način se svi zajedno borimo za dobrobit Srbije, za boljitak koji svakako treba da ostane, bez toga da to bude floskula, iako je to naš slogan „Za našu decu“, jer zaista sve ovo što radimo, rezultat koji pravimo je istorijski rezultat, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji se lavovski bori za svaki rezultat, što ekonomski,

što zdravstveni i apsolutno sam sigurna u tome da već sada pravimo istorijsku razliku, a da ćemo tek u danima, mesecima, godinama koje dolaze zaista napraviti sasvim drugačije lice Srbije, drugačije od onoga što su ostavili nama od 2012. godine sasvim sigurno, pa nadalje, ali drugačije i u periodu koji je pre toga bio.

Dakle, mislim da istorijske korake koje Aleksandar Vučić pravi i u međunarodnoj politici, međunarodnim odnosima, u ekonomiji, zaista prave razliku koja će se i te kako dugo, ja mislim, pisati, prepričavati, iz koje će mnogi koji će doći iza nas učiti.

Drago mi je pre svega što sam danas pored dnevnog reda imala priliku da čujem i da se raspravlja i da se pominje taj 3. maj, dan slobodnih medija u Srbiji i mislim da je bez obzira što to nije tema dnevnog reda ja kao predsednik Odbora za kulturu i informisanje ne mogu da se ne osvrnem na taj 3. maj koji je iza nas, dan slobode medija, u kojima su svi oni koji su zarobili medije u nekom svom prošlom vremenu našli priliku da se baš tog dana i jave.

Tu naravno kada govorim govorim o Draganu Đilasu, govorim o onome koji je upravo tog dana trebalo da verovatno nađe neku mišiju rupu u koju će da se sakrije kako se baš on ne bi javio po ovom pitanju, ali naravno onakav kakav je bez sramote i bez obraza da nam pokaže i da pokaže građanima Srbije ko je zapravo gazda svih medija u Srbiji, našao je i dobru priliku da gostuje upravo na jednoj od svojih televizija, na jednom od svojih medija gde je bez obzira što je jedan vrlo, da kažem, bogat rasadnik gluposti Dragan Đilas uspeo da nas iznenadi i da nam kaže još jednom ono što svi znamo, a svojom nepažnjom i svojim matematičkim, kako kaže, da mi sada kolege koji su prirodnjaci da mi ne zamere, s obzirom da je, mislim, onim što je Dragan Đilas izjavio apsolutno ponizio svakog čoveka koji se u životu školovao i koji se bavi mašinstvom, a rekao je pod broj jedan, prvu stvar, da je bivši režim 2012. godine izgubio izbore jer je ta vlast bila loša.

To je pre svega jedan podsetnik za onog koliko je taj matematički mozak kojim se on toliko hvali, a koji je uspeo da dođe do 619 miliona na jedan ne mnogo pametan, ali ipak onaj drugi lopovski način, i to je sve ono što građani Srbije i te kako dobro znaju, ali zanimljivo je to što je Dragan Đilas zaboravio da bukvalno spomene i da se priseti da je upravo on bio taj koji je bio na vlasti do 2012. godine i da ti koji su izgubili izbore 2012. godine jesu izbore izgubili zbog lopovluka, zbog nerada i upravo njima je rukovodio pored ostalih, Borisa Tadića, Jeremića, i ostalih iz saveza za propast, jeste Dragan Đilas. Jedan od onih koji je bio i dao najupečatljiviji doprinos razaranju Republike Srbije pravo je bio on, ali je njemu nekako promaklo da tim matematičkim mozgom, analitičkim, kako on kaže, nam predoči da je to ipak sve njegova krivica.

Već kada spominjem ovu drugu rečenicu kojom je zaista ponizio građane Republike Srbije i praktično svoju struku defakto da je on bio jedan od retko talentovanih ljudi koji je uspeo da sabere, odnosno kako je rekao da presabere 20% plus minus 20% itd.

Nama je jasno da je on matematiku koju je u životu imao prilike da vežba vežbao na građanima Republike Srbije, vežbao na budžetu države Srbije i jasno nam je kako je taj skor i kako je taj zbir izgledao. Taj zbir jeste upravo sveden na 619 miliona, na desetine različitih računa po poreskim rajevima o kojima u prethodnim danima i mesecima govorimo i iz ovog doma, ali naravno da se i istražni organi i druge relevantne institucije bave i te kako ovom temom.

Upravo onaj koji nikada nije mogao niti smeo da se javi na ovaj dan, 3. maj, dan slobode medija, je mislio da zloupotrebom toga što je vlasnik medija u Srbiji može da govori o tome i da plasira još desetine hiljada laži koje svakodnevno možemo da čujemo iz njegovih pisanih i štampanih medija i sasvim smo sigurni da ta sprega koju Dragan Đilas ima sa medijima ne čini slobodu medija.

Svakako da je ono što je još bilo zanimljivo jeste da Dragan Đilas je zaboravio, a vi ste danas spominjali, gospodine Atlagiću, vrlo precizno i izveštaj Verice Barać koji decidno govori o tome na koji način je Dragan Đilas u sadejstvu sa svojim kolegama upravo zloupotrebio agencije za medije koje je imao u tom trenutku u svom vlasništvu i nemilosrdno opljačkao građane Republike Srbije i sve to dok je krstario po javnim funkcijama. Podsetiću vas da je bio i gradonačelnik Beograda u vreme kada se pod njegovom vladavinom gradom pod različitim okolnostima oduzimale naknade trudnicama, oduzimale naknade za razno razna socijalna davanja.

Žao mi je što gospođa Kisić Tepavčević, nije to da kaže u kakvom je stanju ministarstvo bilo do 2012. godine, jer sam sigurna da je i te kako kada je došla na čelo ministarstva imala priliku da izvrši jedan uvid i pregled toga na koji način je ministarstvo do 2012. godine poslovalo, kao jedno od najkompleksnijih ministarstava koje raspolaže najvećim delom budžeta i koje je svakako odgovoran za veliki deo socijalno ugroženih različitih kategorija, koje je upravo Dragan Đilas ostavio bez i jedine prebijene pare dok je tzv. malverzacijama za koje on kaže da nisu postojale, jer je savršeno znao da izračuna procente svojim preciznim matematičkim mozgom i kako kaže on da je 100 minus 20% pa minus 20% verovatno uvek jednako 619 miliona na Mauricijusu, Hong Kongu i po različitim poreskim rajevima.

Međutim, ono što je bitno danas reći, mnogo bitnije od teme kojom, svakako se nadam da će se nadležni organi do kraja pozabaviti i doći do te istine koliko je novca na tajnim računima, koliko još novca i koliko tajnih računa Dragan Đilas poseduje, ali isto tako na koji način i Marinika Tepić kao njegova prva saradnica i te kako iza sebe ima veliki broj malverzacija u kojima je učestvovala dok je bila pokrajinski ministar za sport. To su sve odgovori, odnosno pitanja na koje odgovora još uvek nema. Nadležne institucije bi svakako morale u jednom trenutku da nama građanima Republike Srbije daju odgovore na ova pitanja.

Ono što je za nas jako važno, a to je da imamo i te kako povoda i razloga da govorimo mnogo više o tome koliko uspeha i koliko rezultata je SNS, odnosno predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije donela u prethodnom periodu i koja je to razlika koja se napravila. Tako ćemo, to ste i kolege narodni poslanici i prethodnih nekoliko sati i nekoliko puta rekli da će sutra biti isplata 30 evra pomoći za penzionere u okviru sve pomoći koja je u prethodnom periodu pružena građanima Republike Srbije, uspeli su da se oglase i oni drugi koji smatraju da pomoć građanima nije potrebna, odnosno da ta pomoć može biti i selektivna i da nije potrebna baš svakome.

Tu se javio, niko drugi do bivši guverner Narodne banke gospodin Šoškić koji je, ja sam računala na neki period ozbiljnog bavljenja finansijama ove zemlje imao neki ozbiljniji komentar koji bi dao po pitanju pomoći građanima, a znamo da je Republika Srbija jedna od zemalja u Evropi ako ne i u svetu koja je zaista i te kako dobro odreagovala da zdravstvenu krizu izazvanu korona virusom, što se tiče i finansija, što se tiče i zdravstvenih mera, da ne ponavljam, nije mi ostalo mnogo vremena. Kolege narodni poslanici svakako su to danas i spominjali.

Dakle, ono što je jako važno reći da mi ne selektujemo građane na bitne, nebitne, one koje imaju i one koji nemaju. Smatramo da je svako u ovoj krizi na neki način bio pogođen. Onaj kome novac nije potreban neće ga tražiti. Ima i te kako ljudi kojima ova pomoć koja je data u prethodnom periodu, koja će biti sutra isplaćena penzionerima znači.

Meni je jako žao što pojedini bivši funkcioneri DS, tajkunskih organizacija ovo ne mogu da razumeju. Ne mogu da razumeju, jer nikada nisu bili u realnoj sprezi sa narodom, u realnom dodiru i razgovoru sa građanima, jer da jesu znali bi da svaka pomoć, pogotovo u ovom vreme kada je pomoć i te kako potrebna svima je dobro došla. I te kako je država Srbija stala iza svakog svog penzionera, iza svakog nezaposlenog, ali i iza onih kojima je pomoć u privredi bila neophodna.

Pored svega toga infrastruktura nam se razvija. Imali smo ovde priliku da usvojimo rebalans budžeta koji se upravo odnosio na novine investicije. Čuli ste i danas da je predsednik Srbije rekao da će određeni projekti koji su bili planirani u nekom

narednom periodu, kao što je brza saobraćajnica za Beograd-Zrenjanin biti u narednom periodu pokrenuta. Videli ste da su otvoreni radovi na Fruškogorskom koridoru. Moravski koridor uveliko napreduje.

Pored dobrih vesti koje smo dobili iz Brisela, dobili smo i vest da će se graditi pruga Beograd-Niš na dalje ka Severnoj Makedoniji i uz gradnju Fruškogorskog koridora, gradiće se brze saobraćajnice od Požarevca, zatim od Gradišta do Golubca. Ne moramo da govorimo o tome koliko će upravo u ovom delu naše Srbije to pomoći turizmu, da ne govorim o tome koliko će to otvoriti novih radnih mesta i dati prilika za otvaranje novih kompanija, novih fabrika koje će imati priliku da dalji razvoj upravo traže u Srbiji.

Svakako videli ste da od nemačkih partnera, japanskih koji su i te kako i vrlo oprezni oko svojih ulaganja jedni i drugi su našli i te kako dobre investicije upravo u Srbiji. Jedna od najvećih investicija nemačke kompanije se nalazi u Pančevu, druga japanskih naših dobrih prijatelja se nalazi u Inđiji „Tojo Tajers“. Srbija napreduje, Srbija jača i Srbija nikada više neće dozvoliti sebi da dođe u poziciju da je ucenjuju pojedini tajkuni poput Dragana Đilasa. Hvala vam.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću.

Svakako smo imali priliku da čujemo jedno obraćanje sva tri ministra i dobro obrazloženje sva tri zakona. Ja bih u ime Odbora za kulturu i informisanje, što se tiče Zakona o kulturi, rekla par reči s obzirom da smo imali priliku i od samog ministarstva i od dolaska ministra za kulturu i informisanje, gospođe Maje Gojković, na čelo ove institucije da vidimo neka ozbiljna zakonska rešenja i da shvatimo jednu nameru ovog ministarstva i samog ministra da osavremeni pravne regulative i da uspostavi efikasniju proceduru u okviru tematike koja se tiče kulture i informisanja, što je svakako nešto što je za pohvalu, s obzirom da smo prethodni zakon koji je donesen imali 2009. godine, da li je tako, koji je sa raznim manjkavostima sve ovo vreme služio kao pravni okvir.

Mislim da je došlo pravo vreme da se razgovara o regulativi koja može domen kulture i informisanja, u ovom slučaju kulture, dovesti do nekih novih zakonskih rešenja koja će omogućiti u praksi efikasniju primenu.

S obzirom da smo imali priliku da čujemo da su, kao što je sama ministarka rekla, i javne rasprave na ovu temu, što je je svakako dobra, primer dobre prakse u okviru svakog donošenja izmena i dopuna zakona, podsetiću vas još jednom da su javne rasprave održane na pet okruglih stolova od 1. februara do 20. februara 2021. godine i u različitim gradovima, tako da smo tu obuhvatili jedan širok dijapazon mišljenja.

Svakako da su različiti činioci kulturnog sveta bili prisutni na svim ovim raspravama koje su se dešavale u Čačku, Subotici, Novom Sadu, Nišu i Beogradu. Po tome ćete videti da je u potpunosti ova rasprava o temama kulture bila decentralizovana, što je pohvalno.

Što se samog zakona tiče i onoga što je Odbor imao priliku da vidi u načelu, a kasnije smo razmatrali u pojedinostima, ali to ćemo u toku sledeće nedelje raspravljati, istakla bih nekoliko tema koje se tiču kulture i unapređenje efikasnosti rada samih tema. To je, pre svega, Nacionalni savet o kojem ste vi govorili i koji je bio i tema u medijima ovih nekoliko dana, prošle čitave nedelje od kako smo najavili izmenu zakona.

Svakako da je izuzetno važno da Nacionalni savet za kulturu bude efikasan, da Nacionalni savet za kulturu prevaziđe onu ulogu koji je u prethodnom periodu imao, koja je bila samo deklarativna jer videli smo da je to telo i preglomazno i da je bilo u potpunosti, na žalost, nezainteresovana za sva pitanja koja se tiču domena rada kulture, tako da smo sa ovom izmenom došli do toga i složili su se svi članovi Odbora da će efikasnost ovog tela i njegova suština najzad biti postignuta, odnosno dostignuta.

Takođe, pohvalila bih, kasnije ću nešto više o tome reći kao ovlašćeni predstavnik, vezano za ovaj zakon da je procedura regulisanja obaveza po osnovu uplate doprinosa licima koja samostalno obavljaju umetničku ili neku drugu delatnost važno i nije ostavljena kao stvar izbora lokalnim samoupravama, što je u ranijim godinama bilo, pa je opet na taj način obesmislila i ovu kategoriju, s obzirom da kada nešto možete i ne morate, odaberete u nekom određenom finansijskom momentu, govoreći upravo o lokalnim samoupravama da ne morate.

Tako da je obaveza zapravo lokalne samouprave da uplaćuje ove doprinose za penzijsko i socijalno samostalnim umetnicima nešto što na sasvim drugačiji način govori o tome kako percipiramo umetnike, kako percipiramo kulturu i na koji način zapravo kulturnu baštinu čuvamo, upravo na ovaj način, i na koji način razmišljamo o kulturi.

Mislim da je ta percepcija vrlo jasna i da je upravo Ministarstvo za kulturu i informisanje na čelu sa ministarkom Majom Gojković dalo jedan sasvim nov pečat u ovom delokrugu rada Ministarstva i da ćemo i u narednom periodu, a imamo i na dnevnom redu i za sledeće zasedanje određene izmene i dopune zakona koje se opet tiču kulture. Zaista videti jedan izuzetan napredak i da ćemo kulturu na velika vrata zaista vratiti u Srbiju. Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi ministri, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, zaista danas imamo jednu kvalitetnu raspravu i zahvalila bih se i predstavnici Vlade, odnosno ministrima koji su nam detaljno obrazložili izmene i dopune zakone i neopravdajući baš preostala dva predloga zakona, odnosno izmene i dopune, ne razgovaramo u parlamentu danas, ja ću ipak početi sa Zakonom o sportu, a svakako da ću se i kao predsednik Odbora za kulturu nadovezati na svoje prethodno izlaganje.

Dosta toga su kolege o kulturi i rekle, ali svakako da je jedan od zakona koji nam je dobrodošao u pravom momentu i možemo se složiti da je možda čak i vreme za jedan potpuno nov, ali kada se budu stekli svi uslovi za ovaj zakon.

Što se tiče suštinskih izmena i dopuna Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, samo bih napomenula neke najosnovnije, suštinske izmene koje se tiču sledećih pitanja, a to je pre svega zbog javnosti koja prati sednice Narodne skupštine, a koje na ovaj način najpreciznije možemo upoznati sa onim što su prava, što su obaveze i, na kraju krajeva, šta je to što se menja u okviru zakonskih rešenja.

Dakle, ja bih se tu osvrnula na definisanje povrede antidoping pravila na način koji je utvrđen Svetskim antidoping kodeksom. Mislim da su ove izmene i dopune zakona, čini mi se, bez obzira što je tu potreba da se usklade sa evropskom regulativom radi nastavka poštovanja procedura u čijoj obavezi jeste i Republika Srbija, ali svakako da je od izuzetnog značaja i to da moramo obavezati sve učesnike u sportu na ove zakone, odnosno na poštovanje.

Dakle, jasnije utvrđivanje obaveza nadležnih nacionalnih sportskih saveza i drugih organizacija u oblasti sporta u odnosu na sprečavanje dopinga je nešto što mora produbiti praktičnu svest javnosti o tome kakve su opasnosti od dopinga i koji su načini i vrste kontrole.

Takođe, ovim izmenama i dopunama zakona preciziraju se nadležnosti i ovlašćenja Antidoping agencije Republike Srbije na način kako je to utvrđeno Svetskim antidoping kodeksom, kako sam maločas i rekla, u okviru jednog opšteg usaglašavanja obaveza koje mi svakako kao neko ko poštuje Svetski antidoping kodeks i pripadamo.

Još jedna izmena koja je vrlo važna, a obezbeđuje nezavisnost Antidoping odbora, a vi ste ministre to obrazložili u svom izlaganju. Takođe je, iako ne toliko popularno, ali svakako da je važno proširivanje težeg oblika krivičnog dela omogućavanje upotrebe doping sredstava za sva maloletna lica, a za razliku od važećeg rešenja kojima su obuhvaćena samo maloletna lica od 14 do 18 godina.

Dakle, to je još jedna odredba iako ne volimo da se bavimo kažnjavanjem i ako ne volimo da te restriktivne odredbe budu centar onoga što će naterati na poštovanje zakona, smatram da je od izuzetne važnosti upravo napomenuti da i te kako vodimo računa o tome da propagiramo zdrav sport, odnosno učešće naših sportista na velikim manifestacijama, zahteva, i svesni smo toga, određene kontrole, ali isto tako je važno raditi i sa ovim grupama mlađih sportista koji, bez obzira na svoje godine, ušli su u svet vrlo ozbiljnog sporta i ozbiljnih manipulacija koje se u okviru sporta i nalaze.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o akreditaciji, u cilju daljeg unapređenja mislim da je suštinski najvažnije jačanje transparentnosti rada akreditacionog tela, ali i definisanje rokova za završetak postupka akreditacije koji se svakako nalazi u interesu privrede kako bismo taj postupak skratili i kako bismo omogućili privredi da normalno i nesmetano funkcioniše i da ne bude opterećena predugačkim rokovima i verovatno nekim izgovorima kada je u pitanju izvršavanje obaveza iz ovog domena.

Zakon o kulturi na koji ću preći, svakako da smo iscrpno već evo u vrlo kratkom vremenskom periodu uspeli da sagledamo. Ono što ste vi gospođo Gojković rekli, ja se slažem sa tim, da je Republika Srbija prepoznala značaj Ministarstva kulture, kulture uopšte samim tim što su ministra kulture odredili za potpredsednika Vlade. Takođe bih dodala na tu vašu konstataciju da je i budžet ono što je definisalo značaj kulture u budućim svim strategijama razvoja Republike Srbije.

Budžet koji je opredeljen za resor Ministarstva kulture i informisanja je svakako najveći do sada. Došli smo do značajne stavke koja definiše standard i postojanje ozbiljnosti u bavljenju kulturom, da ne zaboravimo uvek i ovaj drugi deo koji se tiče informisanja koji definiše jednu razvijenu zemlju, a to je taj jedan procenat BDP koji definiše visinu onoga koliko ste spremni da uložite u kulturu.

Takođe, zakon koji smo imali pre ovog, izmena i dopuna zapravo, od 2009. godine je bio i jeste zakon koji nije omogućavao da se neki delovi kulture, odnosno Zakon o kulturi poštuje na način na koji je to zakonodavac imao nameru da čini.

S toga, smatram da je izuzetno važno ovo što ste gospođo Gojković i sami komentarisali, a vezano je za javne konkurse u oblasti kulture. To sve definiše da prethodnim stvaraocima ovog zakona, znamo koji je to kontekst 2009. godine i ko je bio zadužen za stvaranje ovog zakona, nije bilo važno da se ti konkursi kvalitetno sprovedu i da mi dođemo do najboljeg rešenja koje će nam dati i najbolji mogući rezultat tog konkursa, već je bilo bitno, verovatno kako god ga završiti, a gde su pare sa tog konkursa išle i na koji način su se trošile, mislim da je to apsolutno onome koji je ovaj zakon pisao 2009. godine slabo bilo od interesa i važno.

Smatram da ste, pre svega, ovom odrednicom da se da 60 dana za raspisivanje javnih konkursa želeli da uozbiljite ovu temu. Pre svega, to niste mogli da učinite, niste mogli da se oslonite na jedan rok koji sama Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija jeste propisalo samo sebi po difoltu, a to je da se Zakon o budžetu donosi krajem godine, a ne kako smo imali prilike u prethodnim vremenima, upravo ovim 2009, 2010. godinama da vidimo nekada i do marta, aprila, a bogami čini mi se da je jedan bio i u junu naredne godine. Tako da je to obesmišljavalo svu vrstu ovih konkursa koji su se ne samo u ministarstvu sprovodili, već i u drugim ministarstvima.

O Nacionalnom savetu nije ostalo mnogo šta da se kaže. Vi ste vrlo detaljno to obrazložili. Ja se zaista nadam, bez obzira što svaki zakon ima prostora za izmene i dopune, u svakom trenutku kada osetimo ili vidimo da prepoznamo da u praksi nema dovoljnu učinkovitost da ćemo menjati.

Ja nemam ništa protiv, naravno, da jedan član ili koliko god to onaj koji predlaže zakon proceni, bude kandidovan iz Odbora za kulturu, odnosno da ga kandiduje Odbor za kulturu.

Svakako da možemo razgovarati o tome, ali svakako da sam i mišljenja da je ovo zakonsko rešenje koje ste vi dali adekvatno i gotovo da sam sigurna da će ono dati efekat, a to je da dobijemo jedan nacionalni savet za kulturu koji će zaista izvršavati svoju svrhu i koji će uspeti da izvrši i zadatke koji su pred njim, a svakako da će biti sastavljen od ljudi koji u domenu kulture čine najlegitimnije i možda i po iskustvu i dostignućima najadekvatnije ljude koji mogu sedeti u tom savetu.

Takođe ste unapredili izbor direktora i promenili određenu strukturu odbora, odnosno upravnih i nadzornih odbora. Što se tiče izbora direktora, ja to zaista kao neko ko je došao iz privrede, ko zna na koji način se sprovodi izbor direktora u javnim ustanovama, javnim komunalnim preduzećima i javnim preduzećima, znam da to može biti i te kako problematično, bez obzira na zakon.

U ovom slučaju, vi ste dozvolili da se v.d. direktora, odnosno vršilac dužnosti, da njegov mandat traje samo godinu dana što je i u skladu sa drugim krovnim zakonima.

Isto tako bih pohvalila vašu tendenciju da broj članova i nadzornih odbora ustanova kulture, koji je do sada bio gotovo neograničen zakonski ipak uredite. To će takođe dovesti do uzročno-posledično, čini mi se, veće odgovornosti izbora direktora koji se biraju za institucije kulture, s obzirom da će onda uloga osnivača biti daleko drugačija i čini mi se preciznija.

Naravno da ću pohvaliti kada god budem u prilici ovo poslednje o čemu ću govoriti, a tiče se Zakona o kulturi. To je upravo uplata doprinosa za penzijsko i socijalno osiguranje samostalnih umetnika, koji do sada u sistemu nisu ipak bili prepoznati na ovaj način. Nisu bili uvaženi na ovaj način, ja to moram reći, s obzirom da kao što sam i u pređašnjem svom izlaganju kao izvestilac Odbora rekla, samostalni umetnici su mogli biti na teretu lokalnih samouprava u ovom smislu, ali nisu morali.

Odredbom da je to obaveza, mi zaista dajemo konkretno značenje svemu onome što jesu i što čine samostalni umetnici u čuvanju naše nacionalne baštine, u čuvanju našeg kulturnog identiteta, u čuvanju i unapređenju svih kulturnih tema, s obzirom da samostalni umetnici u kulturi čine jedan zaista širok dijapazon zanimanja.

Što se tiče Zakona o kulturi, poslanička grupa i svih ostalih zakona, naravno, će dati svoju podršku apsolutno i neprikosnoveno s obzirom da kada govorimo o ovakvim vrstama izmena i dopune zakona, kada govorimo o unapređenju, što je svakako u svim predloženim izmenama i dopunama slučaj, mi ne možemo da ne primetimo da je to ipak rezultat jednog sveobuhvatnog i dobrog rada Vlade, rada predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, ali i Skupštine Republike Srbije, koja zaista zaseda gotovo bez prestanka, čini mi se, i da u ovom redovnom zasedanju smo doneli maksimalan broj zakona, izmena i dopuna.

Pre svega, ekonomski prosperitet Srbije, ekonomski napredak nas čini sposobnim da možemo u ovoj sali razgovarati, imati punu, praktično slobodu, donositi i ovakve zakone, ali i one koji se tiču infrastrukture, koji se tiču napretka Republike Srbije, koji se tiču brige o privredi Republike Srbije.

S obzirom da smo ovde pre tačno sedam dana usvojili rebalans budžeta Republike Srbije, kao još jedan dokaz uspešne politike koju, kao što sam maločas rekla vodi Vlada Republike Srbije, ministri ali naravno i predsednik, rezultat tog rebalansa je i pomoć države koja je pružena našim privrednicima, ali i građanima u sled saniranja posledica koje je ostavila iza sebe, a nadamo se da ćemo uskoro završiti ovu temu vezanu za Kovid 19.

Ja moram samo jednu kratku informaciju zarad građana Republike Srbije da dam u okviru ovog izlaganja, a to je da je 60 evra, odnosno 30 plus 30 do sada po izveštaju koji imamo prijavilo se dva miliona ljudi za samo 35 sati.

Podsetiću vas da je u okviru sve pomoći, koje je Vlada Republike Srbije pružila svojim građanima, ovo druga ovakva koja se tiče tzv. helikopter novca, odnosno onog koji će povećati svakako proizvodnu snagu Srbije, koja će povećati BDP, ali isto tako omogućiti da kao što i danas predsednik Srbije, a gotovo da ne postoji dan, primetili ste, Aleksandar Vučić ne otvara neki infrastrukturni projekat ili neku fabriku, tako i danas predsednik Srbije otvorio Sektor 4 obilaznice oko Beograda od mosta na Savi kod Ostružnice do petlje Orlovače i Petlovo Brdo, što dokazuje da bez obzira što zaista je teško ispratiti našeg predsednika koji od rane zore, čini mi se, od juga do severa, istoka i zapada Srbije, ne postoji mesto u kom se ne nađe, ne postoji selo za koje ne zna naziv, iskreno i zaista predano radi za dobrobit građana Republike Srbije, vrlo je važno da mi imamo pre svega osnove za ovaj ekonomski napredak, a one jesu upravo i u tom rebalansu oličene, jer se drugi deo rebalansa i te kako ticao infrastrukturnih projekata u okviru Projekta "Srbija 2025" koji je predsednik Vučić predstavio u 2019. godini i predstavlja nastavak naše uspešne politike, a mi ćemo danas u okviru pitanja Vladi imati priliku ovde i da vidimo ministre i da imamo slobodu i da ih pitamo sve ono što građane Republike Srbije zanima, a uglavnom se i veže za infrastrukturne projekte, jer oni donose nova radna mesta, oni donose veći BDP koji će nam omogućiti da pored povećanja konstantnih plata i penzija, koje smo imali i u prošloj i u ovoj godini, sa tim trendom nastavimo i u budućim danima, odnosno da naši građani mogu očekivati da će njihov standard permanentno u budućim i mesecima i godinama rasti.

Takođe, kada govorimo o ekonomiji koja je kažem neizbežna tema, kada govorimo u Skupštini, jer prosto čini mi se da je u svakoj temi ekonomija temelj i nemamo dovoljno vremena da predstavimo sve rezultate za koje mislimo da je neophodno naglasiti ih i predstaviti građanima Republike Srbije, čini mi se i to predstavljanje da nije nikakva nužda s obzirom da građani Srbije i te kako vide napredak ne samo u svojim džepovima u vidu plata i penzija, povećanja već to vide i na ulici. Praktično kada krenete od mesne zajednice pa nadalje vi imate priliku da vidite šta je to sve što država radi u interesu građana Republike Srbije i povećanja njihovog standarda. Svakako da je nezaobilazna tema ipak i način na koji smo se izborili sa korona virusom i način na koji smo uspeli da i ovim rebalansom budžeta obezbedimo sredstva za izgradnju Kovid bolnice u Novom Sadu, čiji kamen temeljac je pre neki dan i postavljen i da u roku četiri meseca mi očekujemo još jednu Kovid bolnicu, pored dve koje su izgrađene i na taj način pored fabrika vakcina, pored vakcina koje smo uspeli za naše građane da obezbedimo, a podsetiću vas da je preko tri miliona građana primilo vakcinu, da li u dozi prvoj ili drugoj, svakako da smo šampioni kojima celokupan svet na rezultatima protiv, odnosno u borbi protiv korona virusa aplaudira, imamo priliku da praktično i ovde svakodnevno vidimo da se zaista Srbija i te kako uspešno bori sa virusom korona i da u toj borbi ipak jeste i lider ne samo, čini mi se, u regionu a za region smo zaista postavili drugačiji standard ne samo što se tiče korona virusa tako što smo doprineli tome da i naše susede vakcinišemo, da im omogućimo da dođu i da se vakcinišu u Srbiji i na taj način pokažemo sasvim jedan nov, čini mi se, narativ i mogućnost da ipak Zapadni Balkan i celokupna Jugoistočna Evropa, naš region, zavisi zaista od naših dobrosusedskih odnosa i da tu pružimo ruku svima kojima je ona bila potrebna u ovoj krizi koja je pogodila celokupan svet.

S obzirom da govorimo o ekonomiji, moram zaista da kažem prosto zbog građana Republike Srbije da napomenem da je najzad kada je tema infrastruktura u pitanju da je postignut dogovor i da ćemo mi vrlo uskoro ovde pred poslanicima razgovarati i o onome što je dugogodišnji san svih Beograđana, ali je bilo nedostižno za bilo koga ko živi u Srbiji, a to je izgradnja metroa i Beograd će konačno dobiti metro. Koliko smo uspeli da čujemo od ministra Siniše Malog, nadam se da ćemo danas imati priliku i da mu to pitanje postavimo, ispred poslanika će se vrlo brzo naći i zakon koji će regulisati ne samo proceduru izgradnje, već i sistem upravljanja metroom, što zaista predstavlja jedan ogroman napredak i uspeh Republike Srbije, pored onoga, na koji ću vas podsetiti, a predsednik Srbije je imao priliku da nakon povratka iz Brisela kaže građanima, a to je da je dogovorena podrška EU od 700 miliona evra za izgradnju pruge do Severne Makedonije.

Sve ovo što sam nabrojala pored infrastrukturnih projekata, Američke razvojne korporacije koja je obezbedila još 400 miliona za kredite srpskim preduzećima, za brigu i borbu za živote ljude, za gradnju bolnica, domova zdravlja, rekonstrukcija Kliničkog centra Srbije, rekonstrukciju Kliničkog centra Vojvodine, do kraja godine ćemo imati i izgradnju osam autoputeva, govori u prilog tome da se Srbija menja, da dobija jednu drugačije lice i da sve ono što smo uložili praktično u prethodnim godinama u jednu strategiju razvoja naše Srbije zaista sada nekako, čini mi se, da je odjednom došlo do stvaranja drugačijeg lica i do rezultata koji su praktično vidljivi građanima Srbije i pored toga što naravno da je poželjno da razvijate infrastrukturu, ali ono što je najvažnije za naše građane jeste da budu bezbedni, da budu zdravi, to smo uspeli da omogućimo, a sa druge strane i da njihov standard, lični standard bude u plusu, a to ćemo svakako omogućiti u narednom periodu.

Međutim, postoje oni koji sve ovo što sam ja pobrojala, a kažem opet bilo bi mi potrebno mnogo, mnogo vremena da bih sve rezultate koje je Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije uspeo u prethodnom periodu da napravi i koje nižu svakodnevno, bilo bi mi potrebno mnogo vremena da to nabrojim, ima onih koji se trude da stave omču oko vrata predsedniku Aleksandru Vučiću i da se potrude da ga sklone, jer izbori nam se bliže, kao što smo imali priliku da u prethodnim mesecima da vidimo. Dijalog je počeo sa svima koji su želeli, koji su mislili da je dijalog potreban kako bi se poboljšali izborni uslovi i SNS je naravno jedna od tih koja nikada neće bežati od bilo koje vrste dijaloga, pa ni ovog, iako smatrajući da su po izbornim uslovima daleko boljim i te kako i povoljnijim po njih, režim bivše vlasti dolazio i nizao godinama, desetinama, odnosno deceniju čitavu svoje izborne pobede. Mi smo spremni na dijalog i spremni smo da kažemo da možemo da se menjamo u svakom smislu, u svakom trenutku jer ono što je jako važno jeste da mi izmene ne radimo zbog sebe, zarad onih drugih koji su to činili, već zarad građana Republike Srbije kojima je potrebno da kada biraju biraju svoje predstavnike vlasti na najbolji mogući način, a mi ćemo omogućiti da taj pluralizam izbornog procesa zaista bude na najvišem mogućem nivou.

Kao što smo to učinili u svim međustranačkim razgovorima koji su bili u prethodnom periodu ostvareni na nivou Republike Srbije u razgovoru, odnosno posredstvu evroparlamentaraca, tako ćemo to učiniti i u ovim danima koji su ispred nas. Videli ste da se i juče održao razgovor sa onim mnogobrojnijim delom biračkog tela koji i te kako, da kažem, ima i zavređuje jedan veći legitimitet u odnosu na one koji su samo spremni za razgovore sa strancima uz prisustvo predsednika Republike i predsednika SNS, Aleksandra Vučića, što zaista ide činjenično u prilog tome da smo spremni zaista da razgovaramo sa svima i da obezbedimo najbolje moguće izborne uslove.

Sad, što to neće biti dovoljno da pojedine dovede na vlast, već traže da ih neko za ruku uvede u Skupštinu to je druga stvar i to su upravo ti za koje želim i da vam kažem da stavljaju omču oko vrata nekakvim "non pejperima" koji se pominju ovih dana predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, a ta dva predloga "non pejpera" vrlo jasno govore u prilog tome da se zbog KiM i pitanja KiM zaista spremaju i prisutni su

ogromni pritisci na samog predsednika Aleksandra Vučića i na Srbiju. Ali, i te kako da i ovi drugi ne miruju koji bi da ih neko za ruku dovode u Narodnu skupštinu i koriste ovu priliku da i te kako kažu i stave do znanja svima i građanima Republike Srbije da čak iako bi taj "non pejper" jedan ili drugi, videli ste dva rešenja, doveo do toga da oni dođu na vlast, odnosno da i KiM ne budu deo Republike Srbije, oni su za ako je to uslov da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić skloni u stranu i da im se obezbedi da i bez izborne volje dođu na vlast pa oni su i za to.

Dakle, spremni su da čak i ovo pitanje, Kosovo i Metohiju, sudbinu našeg naroda na Kosovu i Metohiji stave kao monetu za potkusurivanje sa bilo kim, sa kim je god to potrebno.

Ali, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić je vrlo jasno rekao da apsolutno na nikakve pritiske neće pristajati, da će nastaviti da čuva suverenost, jedinstvo i integritet Republike Srbije i i te kako da brine o standardu naših građana na Kosovu i Metohiji koji će upravo osetiti u danima koji su ispred nas, a imaće priliku da se prijave za 100 evra pomoći.

Dakle, i te kako vodimo računa o tome da naš narod na Kosovu ima pristojan život i da zna da je predsednik Srbije, SNS uvek tu da podrži integritet, jedinstvo i pre svega sigurnost našeg naroda. Hvala vam.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Zahvaljujem predsednice Gojković.

Poštovani članovi Vlade, poštovana predsednice Vlade, biću vrlo kratka. Moje današnje pitanje je upućeno predsednici Vlade, gospođi Ani Brnabić.

Svesni smo toga da je digitalizacija postala svakodnevna tema u Srbiji, što ranije, složićete se, nije bio slučaj i građani imaju sve više poverenja u digitalizaciju i njene prednosti. Na taj način smo počeli, kako ste i sami rekli, da trčimo u korak i mnogo naprednijim zemljama sveta, pa s obzirom da je sutra, kako ste rekli maločas, tačno dve godine od kada ste ovde u parlamentu pred narodnim poslanicima izlagali ekspoze u kome ste kao jedne od glavnih prioriteta upravo ukazali u radu Vladu na digitalizaciju obrazovanjem, da li mogu da vas zamolim samo da nam ukratko kažete šta je konkretno na ovo dva polja urađeno do danas? Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.12.2020.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačić.

Moje današnje poslaničko pitanje se odnosi na Regulatorno telo za elektronske medije, odnosno REM.

Dosta je mojih kolega i u prethodnim raspravama ovde u plenumu postavljalo pitanja REM-u i čini mi se da je to sve negde ostalo u ovoj sali, a da nigde van ove sale, odnosno tamo gde je trebalo da dobijemo odgovore, te odgovore nismo čuli.

Moje današnje vreme je prilično ograničeno, ali ja ću se potruditi s obzirom da je ovo vrlo ozbiljna tema koja zahteva od REM-a zaista vrlo precizne odgovore, pokušaću da budem što kraća i da nekako obuhvatim sve ono što sam imala u planu danas.

Dakle, smatrajući pre svega da je uloga REM-a, da u okviru svoje nadležnosti, svoje zakonske nadležnosti štiti zakone Republike Srbije u domenu elektronskih medija i kao drugo i kao prevashodno interes građana Republike Srbije, postavljam pitanja koja su zaista od ključnog značaja za naš dalji odnos prema ovom telu ovde u plenumu i našoj raspravi koja će svakako biti i u toku ove sednice posvećena REM-u.

Pre svega, postavila bih pitanje, da li N1, Sport klub i Nova S imaju dozvole REM-a i da li plaćaju nadoknadu regulatoru?

Da li se N1, Sport klub i Nova S emituju u inostranstvu i gde? Da li je to Luksemburg ili Slovenija? Ako se emituju, da li se ti isti nepromenjeni sadržaji reemituju u kablovskim mrežama u Srbiji ili se u Srbiji naknadno prekrajaju i razlikuju od svog izvornog emitovanja?

Da li je REM do sada tražio od operatora SBB-a, nad kojim po zakonu svakako vrši nadzor, da sankcioniše i iz mreže isključi one kanale koji zakone Republike Srbije krše?

Da li su ove tvrdnje u izveštaju REM-a o tome gde i odakle se emituju ove tri televizije, gde im je master i da li na njima ima srpskih reklama, što je jako važno, na osnovu ličnog uvida nadležnih REM-a ili je to utvrđeno tako što „Junajted grupa“ samo predala svoj izveštaj?

Takođe tražim da REM saopšti precizne podatke koliko je država oštećena zbog toga što dvadesetak kanala „Junajted grupe“ od 2014. godine po našim saznanjima ne plaća pretplatu.

Ovo su ključna pitanja na osnovu kojih mi zaista želimo ovde u plenumu Republike Srbije da razmotrimo i kao kontrolno telo da li REM radi ono što po zakonu mu pripada i da li vrši kontrolu na način na koji zakon nalaže.

Međutim, s obzirom da smo i pre ovoga imali jednu vrlo, da kažem, ključnu tačku koja se tiče izborne kampanje, a vezuje se za emitovane spotove na televiziji N1 i Nova S, s obzirom da je prilično dosta vremena prošlo od tada, ja bih postavila još jedno pitanje koje se upravo tiče emitovanja tih spotova.

S obzirom da ih je REM zabranio, podsetiću vas da su spotovi glasili, odnosno poruka koju su nosili – jedini način da ne glasaš za Vučića je da ne glasaš. Četiristo dva puta su oni emitovani na kanalima N1 i Nova S. Ovde možete videti tačno jedan pregled koji je izuzetno u grafikonima prikazan i razumljiv. Dakle, bojkot spot je emitovan 402 puta, dok je SNS svoje spotove emitovala na ovoj televiziji samo 28, ostatak UDS, Šapić 20 i 15.

Ono što je takođe zanimljivo, čime bi trebalo da se pozabavi Agencija za sprečavanje korupcije je na koji način su ovi spotovi plaćeni i kako, s obzirom da znamo da nisu plaćeni od strane političke stranke, već da ih je platilo pravno lice, odnosno privatna kompanija, ali da su kasnije ipak spotovi i posle zabrane i skidanja iz programa, da su ipak završili na „jutjub kanalu“ Stranke sloboda i pravda i da je svakako Agencija naložila upravo ovoj stranci da ove spotove mora prijaviti u okviru svojih redovnih i predizbornih aktivnosti, odnosno izbornih aktivnosti.

Pitanje za REM, s obzirom da su samo zabranili spot, šta je drugo što su preduzeli? Da li su određene radnje uputili ovim televizijama? Na koji način su ih i da li su ih sankcionisali? Svakako da je jako bitno da li je još bilo ovakvih skrivenih političkih poruka političkih partija u sred izborne kampanje na ovim televizijama? Do tih saznanja, niti bilo čega drugog od REM-a nismo imali ni jednu vrstu odgovora.

Takođe, pored ove cene koja je velika u razlici u plaćanju od strane političkih partija, da bismo sagledali razmere ove jasne malverzacije i lopovluka, takođe molim da nam se ovaj strahovito visok, milionski broj sasvim sigurno u evrima neplaćenog poreza ovih televizija za koje evidentno znamo da, s obzirom da se vode kao prekogranični kanali, ne plaćaju porez Srbiji, da nam se jasno kaže koliko je to neplaćenog poreza Srbiji i za koliko je to, kažem, visok milionski iznos mogao da obezbedi bolnica, respiratora, vakcina i zaštitne opreme koju su upravo na ovaj način oteti od građana Republike Srbije i dokle će REM dozvoljavati da ove dve televizije posluju u de fakto sivoj zoni?

Još jednu stvar, biću vrlo kratka. S obzirom da se pojedini članovi REM-a pojavljuju nesmetano na ovim televizijama i na taj način i de fakto priznaju, zapravo, legalno postojanje i proizvodnju programa ove dve televizije N1 i Nova S, s obzirom da je jedna od njih Judita Popović koja je ovde, upravo u ovoj sali, od strane većine SNS izabrana, a koja je taj isti saziv nazvala Maped šoom, meni je jako drago što sam čula takve reči, bez obzira što su one uvredljive izuzetno za poslanike Narodne skupštine i ne odgovaraju uopšte nekome ko se bavi na ovaj način javnim poslom. Izuzetno mi je drago što sam to čula, jer na ovaj način, zapravo, te reči Judite Popović dokazuju da, bez obzira što se članovi REM-a biraju u plenumu u Narodnoj skupštini, REM je nezavisno političko telo koje deluje sasvim, sasvim po zakonu, ali je vrlo važno da li je, s obzirom da nije zavisno od vlasti, sasvim evidentno i postavlja se pitanje da li je ipak zavisno od opozicije? Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem predsednice Gojković.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moje današnje pitanje upućujem, pre svega rektorki Beogradskog univerziteta, Ivanki Popović, ali s obzirom na predmet mog interesovanja, današnjeg javljanja, postavljanja pitanja i odnos koji ta osoba ima sa rektorkom i zbog njene poznate objektivnosti moram ovo pitanje da uputim i na još dve distance, a to su Ministarstvo prosvete i Ministarstvo pravde, a po potrebi nakon ishoda i odgovora, zamolila bih i nadležno tužilaštvo da odreaguje.

Naime, svima nam je poznato da se funkcioner DS Balša Božović koji je samoprozvani ekspert za sve i hodajuća Robin Hudovska parodija, svuda predstavlja kao diplomirani pravnik koji je prava završio na Beogradskom univerzitetu. To je nešto što je vrlo lako proverljivo, javnosti dostupno kao informacija. Evo, pre svega kod sebe imam njegovu konkretno izjavu da na njegovom tviter nalogu da je diplomirani pravnik. Univerziteta u Beogradu je tagovan i piše – narodni poslanik u parlamentu Srbije – ko me upozna, veruje mi. Evo, ja ne verujem baš toliko, nisam toliko sklona da verujem funkcionerima DS, tako da molim da nadležni organi mi objasne kako nakon moje provere na spisku, na sajtu koji je zvaničan, javni, dostupan Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta, ne postoji nigde upisano ime Balše Božovića koji bi trebalo da je završio Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, kako se predstavlja, ali na ovom spisku videćete njega nema.

Zaista sam bila temeljna kada sam istraživala i pregledala sam apsolutno sve module, sve smerove, od osnovnih studija preko master studija, specijalističkih studija do doktorskih studija i ja zaista nisam uspela da nađem nijednog Balšu Božovića koji je završio Pravni fakultet Beogradskog univerziteta.

Od 1983. godine od kada se ovaj spisak zvanično evidentira, znači, svi oni koji su završili određene studije, a ja sam naravno pretraživala, i verujte mi, prvi koji mi je, da kažem, pao na pamet, koga poznajem, a završio je Pravni fakultet sa odličnim ocenama i to sa ponosom uvek možemo da istaknemo, jeste upravo predsednik Srbije Aleksandra Vučić. Naravno, on se nalazi uredno u evidenciji, kao i svako drugi ko mi je pao na pamet, ko je završio Pravni fakultet nalazi se u toj evidenciji, ali nekako Balša Božovića tu nema. Dakle, po ovome možemo da zaključimo da po Pravnom fakultetu u Beogradu Balša Božović se lažno predstavlja.

Verujte mi ovo nije tek takav bilo kakav previd. Podsetiću vas da se Balša Božović 2012. godine i 2014. i 2016. godine kandidovao na listama za različite nivoe vlasti gde je pored njegovog imena stajalo, diplomirani pravnik Beogradskog univerziteta, a to je svakako isticao u medijima i u javnosti konstantno. Dakle, ovo je defakto, ja koja nisam pravnik ja sam politikolog, ali mogu da kažem da je to defakto primer lažnog predstavljanja. Evo, ovde imamo i zvanične liste 2016, 2012. i 2014. godine gde piše, Balša Božović diplomirani pravnik.

Dakle, ukoliko je Balša Božović, završio bilo kakve studije, pa moguće i studije na nekom drugom fakultetu, a pominje se tu nekakva konekcija sa njegovom dobrom prijateljicom Vesnom Rakić Vodinelić, neka to javno kaže i prestane da se predstavlja lažno i na taj način obmanjuje građane Republike Srbije. Dakle, da li je završio bilo kakve akademske studije i gde?

Nekoliko puta su moje kolege upravo ovde sa ovog mesta tražile, imajući iste sumnje kao i ja danas, tražile na uvid Balšin indeks, međutim, nisu imali nikada prilike da to izvanredno znanje pretočeno u ocene u indeksu i vide. Takođe, ja istražujući ovaj slučaj sada zaista počinjem da razumem nekako izfrustriranost Balše Božovića likom i delom pojedinih mojih kolega koji su zaista postigli izvanredne rezultate u svom profesionalnom angažmanu i naravno akademskom životu, koji kod njega bude određene komplekse zbog čijeg lečenja nedužni ljudi dolaze u zabludu i predmet su Balšinog politikanstva i vrlo loše propagande.

Dakle, molim prethodno spomenute da odgovore na moje pitanje u što kraćem roku, jer svesni smo da su nam izbori pred vratima, a znate kako, ukoliko kažemo da je Balša Božović opet kandidat na nekoj od lista, a ja sam sigurna da će Balša Božović biti kandidat na nekoj od lista, ukoliko mu naravno šef Boško Obradović to dozvoli, ja bih na ovaj način zamolila da se pod hitno prestane sa obmanom naših birača. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 07.02.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100638.00 RSD 06.03.2018 -
- JKP Higijena Pančevo (Samostalni stručni saradnik na poslovima plana i analize) Javni Mesečno 65000.00 RSD 06.12.2018 - 01.11.2019.
V. D. Direktora JKP Grejanje PO Javni Mesečno 91556.00 RSD 03.03.2015 - 06.03.2018.
Član upravnog odbora Zavod za Javno zdravlje Pančevo Republika Mesečno 13200.00 RSD 21.09.2016 - 04.07.2017.