SANDRA BOŽIĆ

Srpska napredna stranka

Sandra Božić rođena je 15. oktobra 1979. godine u Pančevu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja.

Predsednica je Unije žena Srpske napredne stranke Pančevo i poverenica Gradskog odbora stranke u Pančevu.

Od marta 2015. do marta 2018. bila je direktorka pančevačkog JKP „Grejanje“. Ostavku na tu funkciju podnela nakon što je izabrana za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije, umesto Vesne Rakonjac, kojoj je prestao mandat. U XI sazivu (2016. - 2020.) bila je član Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbora za prava deteta, zamenik člana Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja. Takođe je obavljala funkciju zamenika člana u Delegaciji u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative.

Sandra Božić je zajedno sa Aleksandrom Martinovićem iz Srpske napredne stranke stupila u dvodnevni štrajk glađu 10. maja 2020. godine, a kao razlog naveli su nereagovanje tužilaštva i sudstva na nasilničko ponašanje Boška Obradovića.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je dobila mandat narodne poslanice našavši se na 17. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 21.09.2020, 15:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 31
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče, gospodine Orlić.

Kao ovlašćeni predstavnik danas želim čisto ukratko da obrazložim predlog koji je Odbor za kulturu i informisanje praktično uputio Narodnoj skupštini kao takav, ali želim takođe da narodne poslanike i javnost malo podsetim na to šta su zaista obaveze REM-a i na koji način REM funkcioniše, a želim i da naglasim zaista jednu posebnu situaciju u kojoj je i Narodna skupština u nekoliko navrata, pa i ovaj saziv bio napadnut upravo zbog izbora članova Saveta regulatora.

Želim samo da još jednom podvučem i pojasnim da je zaista i ovaj saziv, ali i onaj prethodni učinio sve što je u delokrugu rada Narodne skupštine Republike Srbije, a tiče se izbora članova Saveta regulatora i da je svoje obaveze zaista na vreme izvršio i na taj način doprineo tome da REM zaista radi u punom sastavu, a s obzirom da danas biramo još jednog od devet članova REM će posle današnjeg izbora zaista raditi u punom sastavu i neprikosnoveno, pre svega nezavisno odlučivati o svom delokrugu rada.

Dakle, čisto radi jednog kraćeg podsećanja, Regulatorno telo za elektronske medije Zakonom o elektronskim medijima, koji je donet 2014. godine, je osnovano i jedan od osnovnih zadataka Regulatornog tela za elektronske medije jeste da unapređuje kvalitet i raznovrsnost usluga elektronskih medija, da očuva i zaštiti razvoj slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti u ovoj oblasti, kao i zaštite korisnika usluga elektronskih medija i ovo ću naglasiti. Prosto znam da i u prenosu građani prate sednice Narodne skupštine, te molim da se ovo apostrofira zbog činjenice koje ću kasnije izneti, a ona se odnosi na najčešće napade upravo na ovu instituciju.

Dakle, Savet regulatora ima devet članova. Posetiću vas da smo od decembra prošle godine izabrali tri člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije, što upravo govori u prilog činjenici, koju sam malopre rekla, da Narodna skupština radi efikasno i predano i posvećeno, zaista i pre svega i odgovorno ako ćemo do kraja da budemo iskreni, u poštovanju zakonskih propisa i rokova.

Pravni osnov za izbor Saveta regulatornog tela za elektronske medije i njegovih članova sadržan je u odredbi člana 8. Zakona o elektronskim medijima, gde su to zaista ljudi koji su u svojim oblastima stručni, koji su naravno nezavisni od političkih partija i koji se biraju na osnovu određenih različitih regulativa, kako bi to telo zaista obuhvatilo najširi mogući spektar onoga što treba kao programski sadržaj da bude i ispraćeno.

Dakle, postupajući po tački 5. ove odluke u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o elektronskim medijima, javni poziv za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije ovog puta se birao na predlog Udruženja scenskih i dramskih umetnika i Udruženja kompozitora u Republici Srbiji.

Naša obaveza je da to objavimo u nekom od glasila. Mi smo to objavili u Dnevnom listu „Politika“ i kao obavezu i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, postavili na internet stranicu Narodne skupštine kako bismo zaista dobili jedan širok spektar, kvalitetan spektar onih koji bi konkurisali na ovo mesto.

Imali smo rok od 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva da prikupimo prijave kandidata za člana Saveta regulatora i 17. juna 2021. godine, na sednici Odbora za kulturu i informisanje dali smo još 15 dana dodatnog roka. Bilo je polemisanja u javnosti iz kog razloga je to učinjeno. Zaista smo izašli u susret svim kandidatima kako bi skupili neophodnu dokumentaciju i kako bi svako imao pravo ravnopravno da u ovom konkursu i učestvuje.

Nakon toga smo na održanoj sednici razgovarali sa kandidatima, što je takođe jedna od naših zakonskih obaveza, kako bismo se upoznali sa njihovom profesionalnošću, kako bismo se upoznali sa njihovim radnim biografijama. Članovi Odbora, i to su uvek najduže sednice i najzanimljivije kada biramo nekoga ko sutra zastupa interese građana Republike Srbije. Pristigle su dve prijave, to je gospodine Božidar Zečević i Stanko Crnobrnja. Zaista, i jedan i drugi kandidat su i te kako sa dosta iskustva u radu u poslovima kojima su bavili prethodno, oni su nama, naravno, predočeni kao predlog Udruženja.

Sada kažem, i napominjem još jednom, Savet regulatora će raditi u punom sastavu, a prosto narodne poslanike pozivam da u skladu sa onim što su uspeli i da čuju na Odboru za kulturu i informisanje, ali i biografije koje se nalaze na e-parlamentu, sigurna sam da su narodni poslanici i te kako svoju dužnost ispunili i pregledali te biografije, danas da odlučimo, prosto, u nijansama ko je od predloženih kandidata bolji predlog za člana Saveta regulatornog tela.

Sada, kada sam govorila o onoj prvoj rečenici, prosto sam vas podsetila šta je to delokrug rada REM-a. Isto tako, mnogo puta i mnogo puta u toku dana čujemo optužbe na račun ovog nezavisnog tela, i zaista ti napadi sada više nisu nešto što bismo okarakterisali kao jedan primer prakse svih. Dakle, ima onih koji se nikada nisu pozvali na rad ovog tela u smislu njegovog ispravnog odlučivanja ili ne.

Podsetiću da ovo telo i te kako postoji od ranije. Ranije se zvalo RRA, i u vreme nekog kada je i SNS bila opozicija, niste mogli da čujete toliku polemiku o REM-u, zato što je SNS imala i te kako podršku u građanima Republike Srbije, pa nije bilo potrebno nalaziti koje kakve poštapalice, koje bi opravdale potpuni fijasko opozicije koja danas, oličena u bivšem režimu, upravo ovu instituciju gotovo svakodnevno, malo je reći svakodnevno, napada. Verujem da će i posle ovog mog izlaganja sasvim sigurno biti pronađena neka tema ili moja rečenica iz koje će se izvući određeni kontekst kako bi se napravila još jedna stepenica i dobar odraz za dalji napad i na ovo telo, ali i na one koji će izabrati člana Saveta regulatora danas, odnosno narodne poslanike.

Da je ovo telo i te kako nezavisno na mnogo načina je to dokazano, i te kako znate da smo i u prošlom sazivu ovde birali članove Saveta regulatora, posebno skrećem pažnju da smo i u okviru međustranačkog dijaloga koji se vodio pred prethodne izbore tu, da kažem, inicijativu ispoštovali i sasvim nepristrasno izabrali profesionalce koji danas sede u ovom telu. U prilog tome govori, recimo, i to da je raznovrsnost mišljenja u samom Savetu regulatora i te kako širokog spektra i da su to ljudi koji i te kako nezavisno odlučuju o tome šta je delokrug rada REM-a, govori upravo u prilog tome da i vi čujete i iz tog tela različita mišljenja. Čujemo recimo, vrlo često Juditu Popović, koju je ova većina izabrala, odnosno većina SNS u prošlom sazivu, pa onda tako ne možete baš lako i odokativno da prilepite tu nalepnicu da to nije nezavisno telo. Već, čini mi se da to Dragan Đilas, Marinika Tepić, pa, neki put, jel tako, ne samo neki put, mnogo češće u poslednje vreme, i Vuk Jeremić, koji bi slobodu govora da zameni rušenjem televizija.

Podsetiću vas da je u nameri kada bude jednog dana osvojio vlast, a to će verovatno biti u nekom njegovom snu samo, srušiti zgradu televizije „Pink“, i to je sva priča o slobodi medija. Ali, da su otišli korak dalje upravo ovi oličeni u bivšem režimu i da tu slobodu medija i te kako zloupotrebljavaju, imali smo prilike da vidimo i u prethodnim godinama, posebno u prethodnih godinu i po dana od kada traje ova monstruozna kampanja na predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Istu tu članicu Saveta regulatora koja je i te kako nezavisno svoje mišljenje ističe na pojedinim Đilasovim medijima, nikada nismo čuli da je osudila to što se predsednik našao sa snajperom u grudima na jednoj naslovnici nedeljnika. Nikada je nismo čuli da je osudila to što se nalaze na meti tih upravo Đilasovih medija, i sin predsednika Aleksandra Vučića, Danilo Vučić, i Andrej Vučić, brat predsednika.

Dakle, monstruozni napadi se nižu, i gotovo svakodnevno na naslovnicama, a verujem da će neko napraviti analizu, a možda i u REM-u mogu da naprave tu vrstu analize i da vidimo da li je zaista tačno da se 99% predsednik Aleksandar Vučić nalazi na naslovnici recimo lista „Danas“, i da su to zaista neke neprimerene izjave iza koji se kriju i te kako samo i isključivo napadi na njegov rad.

Danas su otišli korak dalje i ja sam sigurna, zarad javnosti ovo zaista moram i neophodno je danas ovde i reći, da se sloboda medija zloupotrebljava upravo od strane Đilasovih medija, to nam je jasno davno, ali i te kako da i pojedini nezavisni novinari koji su i te kako zavisni od nekakvih sumnjivih finansiranja objavljuju svoje neke teške istine. One se baziraju na kriminalnom jeziku i ustima Veljka Belivuka.

Ono što je mnogo zanimljivije od toga jeste da su brže bolje danas uspeli i sami sebe da demantuju i to niko drugi neko upravo ona novinarka koja je potpisala današnji tekst koji je izazvao zaista toliko polemike sa pravom, s obzirom da se u tom tekstu govori kako je Veljko Belivuk izjavio, a to je vrlo, rekla bih, respektabilan izvor, da je imao upravo saradnju sa Aleksandrom Vučićem što je apsolutno i notorna neistina, odnosno laž.

Mene samo zanima zašto i na koji način upravo ti nezavisni novinari nisu spomenuli one koji su im iz jezgra državnog aparata pružali pomoć Belivukovom klanu. Oni koji su upravo sarađivali sa tim istim nezavisnim novinarima, nezavisnim istraživačima kada su objavljivali istine koje su i te kako bile povezane sa Veljkom Belivukom i njegovim klanom. Zanima me zašto nisu spomenuli Mariniku Tepić, koja je imala prepise razgovora predsednika države, koji je bio prisluškivan, i na kraju krajeva zašto nisu spomenuli Dragana Đilasa koji i te kako se trudi da u svojim medijima relativizuje sve ove monstruozne zločine Veljka Belivuka i njegove ekipe?

Dakle, sve što ste mogli da vidite, a povela se naravno i polemika, ali nešto ću kasnije o tome, vezano i za slike ubistava, mučenja i svirepih egzekucija koje su Veljko Belivuk i njegovi članovi mafijaške organizacije činili u prethodnom periodu, vi vidite da se to apsolutno vrlo tendenciozno na svim Đilasovim medijima relativizuje. Čak šta-više, čini mi se da su pokušali da odu korak dalje, ne samo da relativizuju te zločine, već da ih negiraju s obzirom da im smeta to što se, recimo, takve monstruozne stvari prikazuju javnosti.

Javnost mora da zna, javnost mora da bude upoznata sa tim koliko je strašnih dela iza Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i ostalih. Posebna je priča to što recimo se danas isto tako nakon ovog teksta javlja čitava plejada orkestrirano, koja se nadovezuje upravo na ovaj tekst jedva čekajući prosto da kaže nešto i da napadne na još jedan način Aleksandra Vučića. Dakle, to su naravno ovi politički lešinari koji u koljačima i ubicama poput Belivuka i Miljkovića vide svoje buduće, a i sadašnje, a verovatno i prošle saveznike i saradnike, dakle oni koji su koristili usluge krvoloka, koljača, kriminalaca se preko svojih medija sada najglasnije javljaju i upravo tim istim koljačima pružaju bezrezervnu podršku.

Ne znam šta bih rekla, da li je to zaista sloboda medija ili je to zloupotreba u političkoj kampanji protiv Aleksandra Vučića, jer je i te kako jasno da Aleksandar Vučić, kao što je i danas rekao u izjavi za medije odgovarajući na pitanja novinara, upravo za ovu temu, rekao, a mimo ovde i poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, pruža bezrezervnu podršku u borbi protiv kriminala i korupcije i naravno sa jednom jedinom porukom, a to je da nikada nećemo zaista ustući pred kriminalcima koji su usta i jezik koljača i ubica. Bezrezervno ćemo se boriti protiv mafije, bezrezervno ćemo se boriti protiv političkih lešinara koji pokušavaju da volju koljača i ubica zamene za ono što je najbitnije, a to je volja građana. Hvala vam.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem, dr Orlić.

Pre nego što započnem svoje današnje izlaganje, moram da odgovorim na ono što moja koleginica možda iz nekog razloga nije htela da kaže, ali vrlo jasno znamo ko su ti koji krše sva pravila zakona u Republici Srbiji, pa i onog koji reguliše delokrug rada REM-a, a to su prekogranični kanali Dragana Đilasa i Dragana Šolaka, naravno, da ne zaboravimo onu drugu, jaču kariku verovatno, koji zaista državi Srbiji niti plaćaju porez, niti imaju bilo kakvu obavezu koja je svakako zakonom nešto što je pretpostavka delatnosti i bavljenja medijima u Srbiji, a svoj program, kako kažu, emituju, reemituju, ko će to više pohvatati, iz Luksemburga.

Ono što je jako važno, evo, ovo je informaciju za koju narodni poslanici i građani Srbije ne znaju, ja ću je podeliti sa vama, a to je da je luksemburški REM zapravo zatražio sastanak sa našim, odnosno srpskim REM-om i da će se tu kao tema isključiva i jedina upravo naći kršenje zakona i sve ono što je delokrug rada i tiče se upravo emitovanja iz njihove zemlje i mislim da će tu biti vrlo zanimljivo ispratiti epilog.

Što se tiče nezavisnosti kandidata koji i danas sede kao članovi Saveta REM-a, ja sam i maločas spomenula gospođu Juditu Popović ne tendenciozno zaista. Uz svo poštovanje svih članova REM-a, ja sam iskreno glasala. Da li sam se pokajala, to je već moja stvar, ali svakako mogu vam reći da je nezavisno i pojedinačno mišljenje ono što je dobrodošlo u svakom nezavisnom organu koje samostalno odlučuje i koje je oslobođeno političkog pritiska, pa tako i danas dva kandidata koja imamo priliku da biramo, složiću se sa svojim koleginicama iz dva prethodna izlaganja, zaista jesu podjednako stručni, podjednako bogate biografije, radne biografije koja zaista govori u prilog tome da koga god budemo izabrali, on će zaista biti odličan reprezent pre svega udruženja koje ga je kandidovalo, odnosno predložilo i da ćemo imati još jedno stručno mišljenje u Savetu regulatora koje će svakako pomoći u daljem radu.

Ja sam spomenula, rekla sam da mi se ne zameri, nije zaista tendenciozno, ali eto imamo jednu priliku da vidimo tu različitost mišljenja i ono što Judita Popović misli i uglavnom se oglašava, ne znam iz kog razloga, ne želim čak ni to tendenciozno da pretpostavim, na nekim Đilasovim medijima, gde ona kaže da su ove fotografije zločina koje su prikazane, dakle, monstruoznost Belivukovog klana, koje, po mom ličnom stavu, zaista mora da ugledaju svetlost dana. Fotografije blurovane, kakve moraju da budu, zaista je neophodno da građani Srbije vide kako bi shvatili punu sliku onoga što je ta kriminalna grupa, kriminalna organizacija činila na teritoriji Republike Srbije.

Istraga je još uvek u toku. Sve ono što ne smeta istrazi, a moraju građani da budu upoznati, svakako je dobro da jesu jer čini mi se da niko od nas nije mogao ni da pretpostavi svu svirepost i monstruoznost ove kriminalne grupe i tu ćemo poći od samo jedne od činjenica koja je bila predstavljena u Đilasovim medijima, a glavni megafon znamo, prva saradnica i najplaćenija saradnica Dragana Đilasa, Marinika Tepić je pokušavala da nam objasni kako su to samo neki „Partizanovi“ navijači, kako je to sve relativno što se prikazuje, a mi zaista vidimo da se tu radi o koljačima, o monstrumima, o ljudima kojima je država stala na put.

Sve pohvale i u ovom smislu i rekla sam da kad god govorim o ovoj temi ću čestitati ministru Vulinu, čestitati rukovodstvu Republike Srbije, pa i predsedniku Srbije, svakako, koji je institucionalno bio itekako i obavešten i kao komandant oružanih snaga i kao neko ko je bio obaveštavan na svim različitim sastancima bezbednosnih biroa o ovoj temi.

Mislim da je jako važno da se od tada već nekoliko meseci nije dogodilo nijedno mafijaško ubistvo u Srbiji, u Beogradu pogotovo, što je dokaz tome da se zaista ovaj monstruozni klan presekao u samom korenu i to je ono što je za građane Srbije zaista itekako najvažnije.

Ali, htela bih da se vratim na to što neki osporavaju, relativizuju to što su te slike prikazane, iako, kažem, one su bile blurovane zbog osetljivosti sadržaja.

Podsetila bih samo sve one koji danas žele da relativizuju, ali i sakriju slike ovih zločina, da su upravo oni dok su bili vlast bili ti koji su javno prikazali smaknuće, odnosno ubistvo Kuma i Spasojevića svima. Dakle, nismo videli blurovane slike, videli smo ceo događaj, sve ono što je prethodilo toj akciji i, naravno, videli smo nešto mnogo drugačije.

Dakle, mi smo danas u prilici da kriminalce zatvorimo, da poštenim suđenjem dođemo do rezultata ove istrage, ali vidite, nekada su političari odlučivali u trenutku da samo smaknu određene ljude, kriminalce, to je neprikosnoveno, oni su kriminalci, ali zašto ta usta nisu mogla da progovore? To je možda neka druga tema o kojoj bi mogli da razmišljamo.

Ali, vidite, ovako izgledaju te slike kada pričamo o monstruoznosti, kada pričamo o tome kako ne treba gledati ovako osetljiv sadržaj, kada se javljaju pojedini članovi REM-a koji imaju šta da kažu, pa da ih podsetim samo, ne znam gde su bili tada, ali recimo, šta je sa ovim slikama? Šta je sa slikama Stambolića? Šta je sa slikama iz Barajeva? Šta je sa slikama streljanih u Srebrenici? Ja čak i sad smatram da pojedine stvari građani zaista moraju da vide, kako bi sagledali svu širinu onoga što se dešava, širinu zločina.

Ja mislim da niko nije mogao da pretpostavi da je nekome palo na pamet da pravi ćevape od ljudskog mesa, još manje je neko mogao da pretpostavi da se na ovakve gnusne zločine sramno podsmeva pedofil sa pravnog fakulteta, koji smatra da je ovo takođe relativno i koji se danas odriče povezanosti sa ovom kriminalnom grupom, a svi se sećamo, čitava Srbija je bila u prilici da čuje upravo ovog monstruoznog pedofila sa pravnog fakulteta kako kaže – Veljo, ti znaš koliko te ja volim. Dakle, ne postoji ništa drugo što može ime i prezime ovog čoveka oprati od umešanosti i direktne, bliske veze sa Veljom nevoljom.

Takođe, mislim da je danas jako važno spomenuti još jedan događaj koji upravo govori o tome na koji način je ova opozicija, ja bih rekla u ovom slučaju jedna lešinarska opozicija, politički nesposobna da dođe do glasača svojim programom, svojim javnim nastupima. Pretpostavljam da se to jako teško postiže kada se vozite poršeom i kada dođete u sredinu u kojoj ljudi imaju prosečne zarade, izazovete u njima neka druga osećanja.

Isto tako, podsetila bih vas danas na ovaj datum. Današnji datum je značajan, između ostalog, za Republiku Srbiju i po nekim drugim stvarima, jer na današnji dan tačno pre 10 godina, jedan od srpskih političara, ako mogu tako i da ga nazovem, postavio je, ako se sećate, ono najgluplje pitanje Međunarodnom sudu pravde, a tiče se Kosova i Metohije. I za to je dobio naslovnu stranu i zahvalnicu upravo prištinskih političara i onih secesionista koji su tzv. Kosovo proglasili.

Dakle, reč je o Vuku Jeremiću. Ja pretpostavljam da mu ime i prezime ne spomenem, vi znate ko je heroj albanskih separatista, jer niko nije učinio za tzv. nezavisnost Kosova više od ovog čoveka. Upravo posle tog datuma, kada su proglasili tzv. nezavisnost Kosova, odnosno samostalnost, ovaj čovek je taj koji je doprineo da ga u Prištini slave, da njegovo ime, prezime i sliku stave na naslovnu stranu i javno kažu – hvala Vuče.

Dakle, danas je 10 godina od najglupljeg mogućeg pitanja postavljenog Međunarodnom sudu pravde. Mi o tome imamo dokaze i u depešama „Vikiliksa“, koji kažu da je to bio jedan manevarski potez Tadića i Jeremića u to vreme, kako bi zapravo obezbedili taj sled događaja i kako bi došlo do samoproglašenja nezavisnog Kosova.

Podsetiću vas samo da je Vljosa Osmani na društvenoj mreži Tviter objavila takođe sliku Vuka Jeremića kako napušta sednice nakon odluke Međunarodnog suda pravde. Potom je napisala da joj je bila čast da bude deo tima koji je tada predstavljao Kosovo.

Dakle, ovaj heroj albanskih separatista, a kakve ovo veze ima sa današnjom temom? Ima. Jer, ovaj heroj bi danas da ruši Srbiju, ovaj heroj bi danas da lustrira, da kažnjava, da se sveti, da pokuša na bilo koji mogući način da se vrati u politiku, pa makar i tako što će trošiti nečije ime svakodnevno, što će pretiti najobičnijim aktivistima, ali će večito ostati upamćen upravo kao ovaj Vuk Jeremić, Vuk Jeremić koji je postavio granice između Srba i Srba na Kosovu i Metohiji, Vuk Jeremić koji je obezbedio samostalan pečat Kosova prištinskim separatistima, Vuk Jeremić koji je zaista, čini mi se, ovim pitanjem, itekako znajući odgovor, najviše doprineo tome da danas u svojim rukama Albanci imaju upravo ovo kao najjače oružje.

Takođe ću vas podsetiti, na naslovnoj strani sam maločas, koju sam držala, pored onoga što mi je bila osnovna tema danas, videli ste da je danas zaključen Izveštaj Nezavisne komisije Gideona Grajfa vezan za Srebrenicu i pretpostavljam, s obzirom da je naučno dokazano sada, možemo slobodno reći, da genocida nije bilo, da ima onih koji su u Srbiji itekako razočarani, poput Marinike Tepić, koja se itekako zalaže da Srbima i srpskom narodu doda tu reč genocidan narod. Ako treba da se potpiše koja rezolucija, njoj to nije problem, to će da učini vrlo rado čim dođe na vlast. To će malo teže ići, s obzirom da iz poršea se teško ta vlast osvaja, ne znam, nisam sigurna na koji način to Marinika Tepić ima nameru da učini.

Ali, sasvim je sigurno da nije sama u tome i da, između ostalog, ima još onih upravo u redovima te bivše opozicije koji bi da na ovaj ili onaj način doprinesu tome da je ovaj današnji datum obeležen najglupljim pitanjem u istoriji međunarodnog javnog prava, koje je postavio Vuk Jeremić, bude obeležen još nekakvim izjavama.

Govorim, naravno, o nikom drugom nego o Borislavu, ili možda vam je više poznat kao Borko Stefanović, jer je prilično nejasno kako se taj čovek zove i kako sebe naziva, kojim imenima. Recimo, šta je zajedničko Mariniki Tepić, Borku Stefanoviću i, recimo, Kamberiju?

Evo, ja ću vam pročitati neke izjave, pa ćete vi sami zaključiti i građani će moći zaista da vide koji su to jasno njihovi stavovi, koji je to program za koji se oni zalažu i na koji način ćemo mi sutra kada oni budu, kako su rekli, došli na vlast iz poršea, razgovarati na ovu temu.

Kamberi je rekao u obraćanju, koje smo imali ovde priliku i mi da čujemo kada je predsednik Srbije podnosio Izveštaj vezan za pregovore i dijalog između Beograda i Prištine, citirao je Dimitrija Tucovića, koji kaže da: „San o izlasku na Jadransko more za vojevanjem Albanije pripada prošlosti, ali će njegova senka dugo vremena pomračivati nebo nad srpskim narodom. Srbija je htela izlazak na more i jednu svoju koloniju, pa je ostala bez izlaska na more, a od zamišljene kolonije stvorila je krvnog neprijatelja.“

Isto, verovatno ne slučajno, Borko Stefanović citira, gle čuda, istog Dimitrija Tucovića i kaže da on kao levičar najviše voli ono što je Tucović rekao. Tucović je to rekao odavno, pre sto i više godina. Rekao je šta se stvarno dešavalo na Kosovu, kako je Srbija ušla na Kosovo, kako je loše tretirala Albance i kako je Kosovo tretirala na jedan neprihvatljiv način sve vreme, jer mi se nismo ponašali prema Albancima i Kosovu kao da je to naša zemlja, nego kao da smo mi to kolonizovali.

Šta se onda desilo? Onda Aljbin Kurti, koji je bio ekstremni levičar i koji je u meni, odnosno njemu, Borku Stefanoviću, slušajte sada ovu rečenicu – u tom smislu bliži. Dakle, on kaže da mu je Aljbin Kurti u svom stavu i te kako blizak i itd, itd, da vam sada ne čitam tvit.

Šta je ono što je zajedničko Kamberiju, šta je to što je zajedničko Borku Stefanoviću i Mariniki Tepić, a vidimo i Vuku Jeremiću? Želja da Srbija ne ide napred, želja da Kosovo i Metohija, verovatno, budu tamo gde su je ostavili oni, a ostavili su narod na Kosovu i Metohiji, Srbe na Kosovu i Metohiji u beznađu, u nesigurnosti i potpunoj nebezbednosti.

Danas se mi borimo za Kosovo i Metohiju. Od te borbe nećemo nikada odustati, ali se moramo prisećati upravo ovih ovakvih, kao što je Vuk Jeremić, kao što je Marinika Tepić, koji će sutra potpisati, verovatno, za možda još kojih 619 miliona i te kako dogovor o nezavisnosti.

Ja samo želim da naglasim nekoliko stvari, bez obzira što ako govorimo o Tucoviću koji je kritikovao austrougarski imperijalizam, a upravo je stvaranje albanske države delo austrougarske politike, održavanje uticaja u tom delu Evrope, zarad činjenice da zaista nemam potrebu da komentarišem život, delo i rad Dimitrija Tucovića, već ovih drugih koji ga slede, zamolila bih narodne poslanike, a sugerisala bih isto tako građanima Republike Srbije da zarad istine, zarad onoga što bi morali da znaju o situaciji na Kosovu i Metohiji, najbolje bi bilo, između ostalog, da pročitaju knjigu Teodore Tolove koja u svom doktorskom radu „Uticaj austrougarske imperije na stvaranje albanske nacije“ opisuje saznanja do kojih je došla prilikom istraživanja, a to je da je postojalo u okviru austrougarskog ministarstva spoljnih poslova posebno odeljenje, u periodu od 1896. do 1906. godine, posebno odeljenje koje je finansiralo čitav mehanizam delovanja konzularnih predstavništava Austrougarske na teritoriji osmanskog carstva, a u cilju stvaranja albanske nacije i stvaranja njihove nacionalne svesti. Ako se prisetite malo istorije, znate da je u tom vremenu Albanija bila plemenskog sastava.

Dakle, da zaključim ovu celokupnu temu. Srbija nije imperijalistička zemlja, kako tvrdi Kamberi, kako to tvrdi Borko Stefanović, Marinika Tepić itd. Srbija nikada nije imala pretenzije ka tuđim teritorijama, već je uvek i samo branila svoja vekovna ognjišta i svoju teritoriju. Takođe, Srbija je donela kulturni prosperitet kada je oslobodila Kosovo i Metohiju u balkanskim ratovima, donela je duh Evrope i agrarnu reformu koja je danas možda povezana sa ovim dnevnim redom, ako ćemo malo da pogledamo istoriju, a kojom je begovsku zemlju podelila seljacima.

Dakle, nikada se nismo ponašali kao kolonizatori, već upravo suprotno. Ako ćemo da govorimo o bližoj prošlosti, onda moramo podsetiti, a možda i edukovati Borka Stefanovića da je i na pregovorima u Rambujeu srpska delegacija u svom sastavu imali pripadnike svih nacionalnosti koji žive na Kosovu i Metohiji. Dakle, uvek smo uvažavali sve narode i nacije koje žive na teritoriji Republike Srbije, od severa pa sve do juga, i nikada nismo pravili razliku između manjinskog i većinskog stanovništva i nikada to nećemo činiti.

Što se tiče članova Saveta regulatora, verujem da Dragan Đilas ima 619 miliona želja, navodnih želja, koje pokušava preko ovakvih naslova da ostvari. Dakle, znamo za urušavanje „Telekoma“, znamo koji su razlozi, pa došli smo do potpune apstrakcije da se predsednik Srbije optužuje da ima veze i sa „Premijer ligom“ i sa emitovanjem. To je prosto nešto što ne bi trebalo da bude tema sednice Narodne skupštine, ali vas molim da po svojoj savesti, kada pogledate radne biografije današnjih predloženih kandidata, zaista doprinesete tome da REM radi nezavisno, da izaberemo one koji su najbolji, da to telo oslobodimo barem onog dela koji se tiče svakodnevnih napada, satanizovanja, na kraju krajeva. Vidimo da je to slučaj sa Oliverom Zekić koja predsedava Savetom. Dakle, pustite REM da radi ono što mu je posao, a za one političke protivnike i REM poruka je samo da pokušaju da se bave svojim političkim programima, a manje izdajom Srbije. Hvala vam.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Zahvaljujem se, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću, pre svega zahvalan sam na tome što ste prihvatili ovu sintagmu kao nešto što će postati nadam se i deo narativa budućeg obraćanja, kada god govorimo o ovoj temi i kada god iskoristimo, kada želimo da kažemo da se neko nasilje odvija prema ženama, da to tako i učinimo, pravilno, na svaki mogući način, pa i na taj jezički na koji insistiramo i sa ovim Predlogom zakona.

U obrazloženju ja sam navela da se predloženim izmenama isključuje mogućnost postavljanja žene u podređen položaj i u jezičkom smislu. Naime, predloško padežnom konstrukcijom – nad ženama, sugeriše se podređen položaj žene kao entiteta nad kojim se vrši određena radnja, te se na nivou jezika žena postavlja u položaj nemoći što je u suprotnosti sa rodno senzitivnim jezikom koji bi bio polazna tačka ka postizanju rodne ravnopravnosti.

I s obzirom da je ovo možda vama koji slušate možda nebitna kategorija, ja moram da vam kažem da je ovaj amandman nije podnela Sandra Božić nego je amandman podnela Unija žena SNS koja se godinama bori sa ovom temom, bori se da zaštiti žene, bori se da im omogući jednaka prava, bori se da ukaže da ekonomski snažna žena, ekonomski, ali pre svega sigurna žena u svojoj porodici u svom domu može biti osnov jedne stabilne države.

I pre svega kada ste uvažili ovaj moj amandman, ja znam da on možda ne liči da je doneo nekakvu preteranu izmenu, ali verujte mi da jeste, s obzirom da se iz SNS Unija žena koja se predano bavi ovom temom, pre svega prevencijom nasilja prema ženama dugo zalagala da se ova sintagma i objekatski položaj žene u svakom obraćanju koje je dodatno čini mi se ponizi ženu, a mi smo to čak i same radile kada smo govorile o tome, dok nismo zaista ukazale i podigle svest drugima na ovu temu.

Zahvalna sam vam na tome, zato što je ovo jedan rezultat zajedničkog rada i do ovoga nije bilo lako doći, pre svega su morali da se steknu određeni uslovi, da se čini mi se i raspoloženje u društvu napravi, odnosno bude adekvatno kako bismo mi danas na ovaj način podstrekli dijalog koji ste vi učinili u svom ministarstvu i ne samo na ovu temu, već na dosta drugih i na taj način čini mi se da smo stvorili jedno društvo u kojem je moguće razgovarati o svemu, gde nema tabu tema, naravno posebno ne tamo gde ih i ne sme biti. I gde smo na ovaj način otvorili prostor zaista defakto i dejure, da stvorimo društvo bez predrasuda sa jednakim mogućnostima za sve.

I kao što rekoh maločas možda je ovo samo jedna mala promena, ali ja vas molim i drage kolege narodne poslanike da uvažite i ovu izmenu i da se ubuduće kada govorite o nasilju ipak prema ženi i u toj rečenici koju ćete izgovoriti ponašate dostojanstveno, odnosno da je uvažite i kažete prema ženama jer žena ni u jednom mogućem smislu pa ni u tom jezičkom ne sme biti objekat trpljenja bilo čega pogotovo ne nasilja.

Zahvaljujem vam se.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Zahvaljujem predsednice Gojković.

Poštovani članovi Vlade, poštovana predsednice Vlade, biću vrlo kratka. Moje današnje pitanje je upućeno predsednici Vlade, gospođi Ani Brnabić.

Svesni smo toga da je digitalizacija postala svakodnevna tema u Srbiji, što ranije, složićete se, nije bio slučaj i građani imaju sve više poverenja u digitalizaciju i njene prednosti. Na taj način smo počeli, kako ste i sami rekli, da trčimo u korak i mnogo naprednijim zemljama sveta, pa s obzirom da je sutra, kako ste rekli maločas, tačno dve godine od kada ste ovde u parlamentu pred narodnim poslanicima izlagali ekspoze u kome ste kao jedne od glavnih prioriteta upravo ukazali u radu Vladu na digitalizaciju obrazovanjem, da li mogu da vas zamolim samo da nam ukratko kažete šta je konkretno na ovo dva polja urađeno do danas? Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.12.2020.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačić.

Moje današnje poslaničko pitanje se odnosi na Regulatorno telo za elektronske medije, odnosno REM.

Dosta je mojih kolega i u prethodnim raspravama ovde u plenumu postavljalo pitanja REM-u i čini mi se da je to sve negde ostalo u ovoj sali, a da nigde van ove sale, odnosno tamo gde je trebalo da dobijemo odgovore, te odgovore nismo čuli.

Moje današnje vreme je prilično ograničeno, ali ja ću se potruditi s obzirom da je ovo vrlo ozbiljna tema koja zahteva od REM-a zaista vrlo precizne odgovore, pokušaću da budem što kraća i da nekako obuhvatim sve ono što sam imala u planu danas.

Dakle, smatrajući pre svega da je uloga REM-a, da u okviru svoje nadležnosti, svoje zakonske nadležnosti štiti zakone Republike Srbije u domenu elektronskih medija i kao drugo i kao prevashodno interes građana Republike Srbije, postavljam pitanja koja su zaista od ključnog značaja za naš dalji odnos prema ovom telu ovde u plenumu i našoj raspravi koja će svakako biti i u toku ove sednice posvećena REM-u.

Pre svega, postavila bih pitanje, da li N1, Sport klub i Nova S imaju dozvole REM-a i da li plaćaju nadoknadu regulatoru?

Da li se N1, Sport klub i Nova S emituju u inostranstvu i gde? Da li je to Luksemburg ili Slovenija? Ako se emituju, da li se ti isti nepromenjeni sadržaji reemituju u kablovskim mrežama u Srbiji ili se u Srbiji naknadno prekrajaju i razlikuju od svog izvornog emitovanja?

Da li je REM do sada tražio od operatora SBB-a, nad kojim po zakonu svakako vrši nadzor, da sankcioniše i iz mreže isključi one kanale koji zakone Republike Srbije krše?

Da li su ove tvrdnje u izveštaju REM-a o tome gde i odakle se emituju ove tri televizije, gde im je master i da li na njima ima srpskih reklama, što je jako važno, na osnovu ličnog uvida nadležnih REM-a ili je to utvrđeno tako što „Junajted grupa“ samo predala svoj izveštaj?

Takođe tražim da REM saopšti precizne podatke koliko je država oštećena zbog toga što dvadesetak kanala „Junajted grupe“ od 2014. godine po našim saznanjima ne plaća pretplatu.

Ovo su ključna pitanja na osnovu kojih mi zaista želimo ovde u plenumu Republike Srbije da razmotrimo i kao kontrolno telo da li REM radi ono što po zakonu mu pripada i da li vrši kontrolu na način na koji zakon nalaže.

Međutim, s obzirom da smo i pre ovoga imali jednu vrlo, da kažem, ključnu tačku koja se tiče izborne kampanje, a vezuje se za emitovane spotove na televiziji N1 i Nova S, s obzirom da je prilično dosta vremena prošlo od tada, ja bih postavila još jedno pitanje koje se upravo tiče emitovanja tih spotova.

S obzirom da ih je REM zabranio, podsetiću vas da su spotovi glasili, odnosno poruka koju su nosili – jedini način da ne glasaš za Vučića je da ne glasaš. Četiristo dva puta su oni emitovani na kanalima N1 i Nova S. Ovde možete videti tačno jedan pregled koji je izuzetno u grafikonima prikazan i razumljiv. Dakle, bojkot spot je emitovan 402 puta, dok je SNS svoje spotove emitovala na ovoj televiziji samo 28, ostatak UDS, Šapić 20 i 15.

Ono što je takođe zanimljivo, čime bi trebalo da se pozabavi Agencija za sprečavanje korupcije je na koji način su ovi spotovi plaćeni i kako, s obzirom da znamo da nisu plaćeni od strane političke stranke, već da ih je platilo pravno lice, odnosno privatna kompanija, ali da su kasnije ipak spotovi i posle zabrane i skidanja iz programa, da su ipak završili na „jutjub kanalu“ Stranke sloboda i pravda i da je svakako Agencija naložila upravo ovoj stranci da ove spotove mora prijaviti u okviru svojih redovnih i predizbornih aktivnosti, odnosno izbornih aktivnosti.

Pitanje za REM, s obzirom da su samo zabranili spot, šta je drugo što su preduzeli? Da li su određene radnje uputili ovim televizijama? Na koji način su ih i da li su ih sankcionisali? Svakako da je jako bitno da li je još bilo ovakvih skrivenih političkih poruka političkih partija u sred izborne kampanje na ovim televizijama? Do tih saznanja, niti bilo čega drugog od REM-a nismo imali ni jednu vrstu odgovora.

Takođe, pored ove cene koja je velika u razlici u plaćanju od strane političkih partija, da bismo sagledali razmere ove jasne malverzacije i lopovluka, takođe molim da nam se ovaj strahovito visok, milionski broj sasvim sigurno u evrima neplaćenog poreza ovih televizija za koje evidentno znamo da, s obzirom da se vode kao prekogranični kanali, ne plaćaju porez Srbiji, da nam se jasno kaže koliko je to neplaćenog poreza Srbiji i za koliko je to, kažem, visok milionski iznos mogao da obezbedi bolnica, respiratora, vakcina i zaštitne opreme koju su upravo na ovaj način oteti od građana Republike Srbije i dokle će REM dozvoljavati da ove dve televizije posluju u de fakto sivoj zoni?

Još jednu stvar, biću vrlo kratka. S obzirom da se pojedini članovi REM-a pojavljuju nesmetano na ovim televizijama i na taj način i de fakto priznaju, zapravo, legalno postojanje i proizvodnju programa ove dve televizije N1 i Nova S, s obzirom da je jedna od njih Judita Popović koja je ovde, upravo u ovoj sali, od strane većine SNS izabrana, a koja je taj isti saziv nazvala Maped šoom, meni je jako drago što sam čula takve reči, bez obzira što su one uvredljive izuzetno za poslanike Narodne skupštine i ne odgovaraju uopšte nekome ko se bavi na ovaj način javnim poslom. Izuzetno mi je drago što sam to čula, jer na ovaj način, zapravo, te reči Judite Popović dokazuju da, bez obzira što se članovi REM-a biraju u plenumu u Narodnoj skupštini, REM je nezavisno političko telo koje deluje sasvim, sasvim po zakonu, ali je vrlo važno da li je, s obzirom da nije zavisno od vlasti, sasvim evidentno i postavlja se pitanje da li je ipak zavisno od opozicije? Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem predsednice Gojković.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moje današnje pitanje upućujem, pre svega rektorki Beogradskog univerziteta, Ivanki Popović, ali s obzirom na predmet mog interesovanja, današnjeg javljanja, postavljanja pitanja i odnos koji ta osoba ima sa rektorkom i zbog njene poznate objektivnosti moram ovo pitanje da uputim i na još dve distance, a to su Ministarstvo prosvete i Ministarstvo pravde, a po potrebi nakon ishoda i odgovora, zamolila bih i nadležno tužilaštvo da odreaguje.

Naime, svima nam je poznato da se funkcioner DS Balša Božović koji je samoprozvani ekspert za sve i hodajuća Robin Hudovska parodija, svuda predstavlja kao diplomirani pravnik koji je prava završio na Beogradskom univerzitetu. To je nešto što je vrlo lako proverljivo, javnosti dostupno kao informacija. Evo, pre svega kod sebe imam njegovu konkretno izjavu da na njegovom tviter nalogu da je diplomirani pravnik. Univerziteta u Beogradu je tagovan i piše – narodni poslanik u parlamentu Srbije – ko me upozna, veruje mi. Evo, ja ne verujem baš toliko, nisam toliko sklona da verujem funkcionerima DS, tako da molim da nadležni organi mi objasne kako nakon moje provere na spisku, na sajtu koji je zvaničan, javni, dostupan Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta, ne postoji nigde upisano ime Balše Božovića koji bi trebalo da je završio Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, kako se predstavlja, ali na ovom spisku videćete njega nema.

Zaista sam bila temeljna kada sam istraživala i pregledala sam apsolutno sve module, sve smerove, od osnovnih studija preko master studija, specijalističkih studija do doktorskih studija i ja zaista nisam uspela da nađem nijednog Balšu Božovića koji je završio Pravni fakultet Beogradskog univerziteta.

Od 1983. godine od kada se ovaj spisak zvanično evidentira, znači, svi oni koji su završili određene studije, a ja sam naravno pretraživala, i verujte mi, prvi koji mi je, da kažem, pao na pamet, koga poznajem, a završio je Pravni fakultet sa odličnim ocenama i to sa ponosom uvek možemo da istaknemo, jeste upravo predsednik Srbije Aleksandra Vučić. Naravno, on se nalazi uredno u evidenciji, kao i svako drugi ko mi je pao na pamet, ko je završio Pravni fakultet nalazi se u toj evidenciji, ali nekako Balša Božovića tu nema. Dakle, po ovome možemo da zaključimo da po Pravnom fakultetu u Beogradu Balša Božović se lažno predstavlja.

Verujte mi ovo nije tek takav bilo kakav previd. Podsetiću vas da se Balša Božović 2012. godine i 2014. i 2016. godine kandidovao na listama za različite nivoe vlasti gde je pored njegovog imena stajalo, diplomirani pravnik Beogradskog univerziteta, a to je svakako isticao u medijima i u javnosti konstantno. Dakle, ovo je defakto, ja koja nisam pravnik ja sam politikolog, ali mogu da kažem da je to defakto primer lažnog predstavljanja. Evo, ovde imamo i zvanične liste 2016, 2012. i 2014. godine gde piše, Balša Božović diplomirani pravnik.

Dakle, ukoliko je Balša Božović, završio bilo kakve studije, pa moguće i studije na nekom drugom fakultetu, a pominje se tu nekakva konekcija sa njegovom dobrom prijateljicom Vesnom Rakić Vodinelić, neka to javno kaže i prestane da se predstavlja lažno i na taj način obmanjuje građane Republike Srbije. Dakle, da li je završio bilo kakve akademske studije i gde?

Nekoliko puta su moje kolege upravo ovde sa ovog mesta tražile, imajući iste sumnje kao i ja danas, tražile na uvid Balšin indeks, međutim, nisu imali nikada prilike da to izvanredno znanje pretočeno u ocene u indeksu i vide. Takođe, ja istražujući ovaj slučaj sada zaista počinjem da razumem nekako izfrustriranost Balše Božovića likom i delom pojedinih mojih kolega koji su zaista postigli izvanredne rezultate u svom profesionalnom angažmanu i naravno akademskom životu, koji kod njega bude određene komplekse zbog čijeg lečenja nedužni ljudi dolaze u zabludu i predmet su Balšinog politikanstva i vrlo loše propagande.

Dakle, molim prethodno spomenute da odgovore na moje pitanje u što kraćem roku, jer svesni smo da su nam izbori pred vratima, a znate kako, ukoliko kažemo da je Balša Božović opet kandidat na nekoj od lista, a ja sam sigurna da će Balša Božović biti kandidat na nekoj od lista, ukoliko mu naravno šef Boško Obradović to dozvoli, ja bih na ovaj način zamolila da se pod hitno prestane sa obmanom naših birača. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 07.02.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100638.00 RSD 06.03.2018 -
- JKP Higijena Pančevo (Samostalni stručni saradnik na poslovima plana i analize) Javni Mesečno 65000.00 RSD 06.12.2018 - 01.11.2019.
V. D. Direktora JKP Grejanje PO Javni Mesečno 91556.00 RSD 03.03.2015 - 06.03.2018.
Član upravnog odbora Zavod za Javno zdravlje Pančevo Republika Mesečno 13200.00 RSD 21.09.2016 - 04.07.2017.