SANDRA BOŽIĆ

Srpska napredna stranka

Sandra Božić rođena je 15. oktobra 1979. godine u Pančevu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja.

Predsednica je Unije žena Srpske napredne stranke Pančevo i poverenica Gradskog odbora stranke u Pančevu.

Od marta 2015. do marta 2018. bila je direktorka pančevačkog JKP „Grejanje“. Ostavku na tu funkciju podnela nakon što je izabrana za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije, umesto Vesne Rakonjac, kojoj je prestao mandat. U XI sazivu (2016. - 2020.) bila je član Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbora za prava deteta, zamenik člana Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja. Takođe je obavljala funkciju zamenika člana u Delegaciji u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative.

Sandra Božić je zajedno sa Aleksandrom Martinovićem iz Srpske napredne stranke stupila u dvodnevni štrajk glađu 10. maja 2020. godine, a kao razlog naveli su nereagovanje tužilaštva i sudstva na nasilničko ponašanje Boška Obradovića.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je dobila mandat narodne poslanice našavši se na 17. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 21.09.2020, 15:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 33
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Ja ću vrlo kratko, samo da izvestim narodne poslanike i građane Republike Srbije vezano za izmene Zakona o muzejskoj delatnosti i za tok same sednice koja se bavila ovom temom.

Pre svega, želim da kažem da su se muzeji uvek nalazili u službi čovečanstva i njegovog prosperiteta. Uvek su muzeji bili mesto novih ideja, centar istraživanja, sedište naučne i svake druge kulturne delatnosti, i obrazovne i mesto koje oslikava istorijske i društvene tokove, koje podleže promenama, mesto na kojima mi zapravo, a to smo pokazali i ovde kada smo usvojili ovaj Zakon o muzejskoj delatnosti u aprilu ove godine, čuvamo tradiciju, kulturne vrednosti našeg naroda i, složićete se, od dolaska SNS na vlast odnosno od, kako je i ministarka kulture, gospođa Maja Gojković, čini mi se da smo mi apostrofirali i te kako sve ono što je izuzetno važno za očuvanje naše tradicije i vrednosti srpskog naroda i da smo nekako oživeli taj segment i muzejske delatnosti koji je, čini mi se, bio i te kako devastiran i zapostavljen.

Donošenjem ovog zakona i Vlada i Ministarstvo kulture i informisanja prepoznali su značaj očuvanja kulturnog nasleđa, a izmenama ovog zakona dolazi do usaglašavanja Zakona o muzejskoj delatnosti sa Zakonom o kulturi, u delu koji se odnosi na uslove koje treba da ispuni direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja.

Na ovaj način još jednom pokazujemo da je uspostavljanje efikasnijih procedura i poboljšanje upravo i pravne regulative trajni proces na kojem svakodnevno radimo, usmeravajući svu pažnju na sprovođenje ideje i ciljeva u službi zakona, pravičnosti, pravde i istine.

Svakako da je kulturna mapa Srbije obogaćena otvaranjem dva najznačajnija muzeja - Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej. Takođe, Muzej grada Beograda je dobio novu zgradu posle 118. godina od njegovog osnivanja, a Istorijski muzej biće premešten u zgradu bivše Glavne železničke stanice, koja je kao spomenik kulture renovirana. Muzej "Nikole Tesle", takođe, u kojem su izložena kulturna dobra vezana za život našeg najvećeg naučnika, odlukom Vlade Republike Srbije biće premešten u zgradu termoelektrane "Snaga i svetlost".

Kroz ovako značajne projekte sagledavaju se neki od osnovnih prioriteta u našem političkom delovanju, a to je zaštita i očuvanje srpskog identiteta i kulture, kao što sam rekla s početka svog izlaganja, i sprovođenje strateških ciljeva kulturološke i kulturne politike Republike Srbije.

Odbor za kulturu i informisanje je predložio Narodnoj skupštini da prihvati Predlog izmene Zakona o muzejskoj delatnosti, tako da pozivam i narodne poslanike da to učine. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 23.09.2021.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orlić.

Vrlo kratko ću, s obzirom da je ovaj zakon još jedan pokazatelj važnosti svega onoga što Srbija čini za svoju kulturu, za svoju baštinu, za kulturno nasleđe, pre svega za srpski narod. Ono što čini predsednik Aleksandar Vučić upravo za sve Srbe u regionu, ma gde oni živeli, a pre svega ono što čini, odnosno ono što jeste naše istorijsko nasleđe, ono što nosimo kao zavet, ono što nosimo kao krst, ono što nosimo kao obećanje za borbu i očuvanje identiteta nacionalne suverenosti na Kosovu i Metohiji. Ono što kao obećanje jesmo dali našem narodu na Kosovu i Metohiji, to je onaj vid podrške i borbe za njihove interese koji dan danas pružamo i pružaćemo sve ovo vreme, koje vidite i sami, je zaista za ljude na Kosovu i Metohiji i te kako u ovom trenutku teško, ali pokazuju da je Srbija pre svega, predsednik Aleksandar Vučić, odlučan u toj borbi da stane uz Srbe na Kosovu i Metohiji.

S druge strane, vidite kada god Srbija pokaže neki novi rezultat, kad god se Srbija usudi da se uzdigne iznad svega onoga što su do juče bili, pre desetak godina, mogu slobodno reći, pre više decenija, ne tako dobri rezultati na koje Srbija nikada nije mogla da ukaže, kao što je ekonomija, kao što je zdravstvo, kao što je svaki drugi aspekt na koji ste mogli da pogledate a koji danas uz predsednika Vučića i njegovo zalaganje, borbu, zaista predstavljaju prioritete u borbi za bolji standard građana Srbije.

Danas možemo da se ponosimo svim rezultatima. Danas možemo reći da smo prvaci i u ekonomiji, da smo prvaci u izgradnji infrastrukture, u privlačenju većeg broja radnih mesta, otvaranju fabrika. Dakle, zaista ne postoji ni domen ekonomije, ni domen bilo koje druge oblasti u privredi, zdravstvu u kojima Srbija nije lider, u kojima se Srbija zaista srčano ne bori da ostvari rezultate, ne da bi bili prvi, ne da bismo najbolji, ne da bismo se poredili sa bilo kim, već da bismo našim građanima obezbedili bolji životni standard, da bismo našim građanima obezbedili ono što jesmo u vreme krize obezbedili, u vreme krize korona virusa, kada je čitav svet pao na kolena, mi smo bili tu da zaista i te kako čvrsto stojimo uzdignute glave i da kažemo – obezbedili smo vakcine, izgradili smo bolnice, uradili smo sve što je bilo neophodno za naše građane kako bismo obezbedili da zaista u borbi sa korona virusom, sa ovom krizom koja je čitav svet uhvatila, mi ne trpimo, ni ekonomski, ni zdravstveno i pre svega da sačuvamo živote građana Republike Srbije.

Mislim, da je i pre svega to i te kako vidno, možemo slobodno da kažemo da smo i u Evropi lideri, ali baš u tim momentima kada mi pokazujemo rezultate, kada možemo čvrsto da stanemo i da se ponosimo time kakvog lidera imamo, koji se bori za svakog građanina Republike Srbije, onda znate da kada dođu najjači napadi, pre svega iz regiona, kada vidite da se usudi jedan Milanović da kaže bilo šta u odnosu da 122 naslova imate u novinama, samo u jednom danu, u kojima se u hrvatskim medijima govori sve najgore o Aleksandru Vučiću, vi znate da ste na pravom putu, vi znate da se sasvim sigurno Aleksandar Vučić bori za interese Srba, ma gde oni bili, a posebno za interese Srba u Hrvatskoj.

Dakle, kada vidite da to govori jedan čovek koji je sve ratne zločince uspeo da pomiluje, da im vrati neka odlikovanja i činove, onda znate da tu nikako nema reči o pomirenju i bilo kakvoj miroljubivoj politici, već imate samo jednu zavist, pre svega ličnu, kada govorimo o Milanoviću u odnosu prema predsedniku Vučiću, koji nije u stanju da verovatno ni razmišlja u pravcu u kojem razmišlja predsednik Aleksandar Vučić, a kamoli da isporuči ni svojoj zemlji rezultate.

Sve to što dolazi iz regiona, pa i iz Crne Gore, sve što dolazi sa strane nekih drugih centara moći i izvan Evrope, govori samo u prilog tome da Srbija svojim rezultatima očigledno nekima smeta. I umesto da se čestita i da se kaže sve ono najbolje, što je očigledno, jer vi kada govorite o nekim egzaktnim podacima, pogotovo u ekonomiji, tu nema mesta farsi, tu nema mesta laganju, tu nema mesta nipodaštavanju, egzaktni podaci su takvi. Srbija napreduje nezaustavljivo, Srbija se razvija, Srbija je dobila krvotok nazad, krvotok u smislu puteva, krvne žile koje su se razlile po celoj Srbiji. Dakle, mi imamo sada o čemu da govorimo i zaista imamo čime da se ponosimo, to su rezultati koji su i te kako vidljivi.

Više nemate predsednike država koji odlaze u druge države kako bi se izvinjavali, već imate predsednika koji odlazi svuda u regionu u svetu, poštovanje i bori se isključivo i samo za interese građana Republike Srbije i na to mu svako normalan iskreno i samo može čestitati. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče, gospodine Orlić.

Kao ovlašćeni predstavnik danas želim čisto ukratko da obrazložim predlog koji je Odbor za kulturu i informisanje praktično uputio Narodnoj skupštini kao takav, ali želim takođe da narodne poslanike i javnost malo podsetim na to šta su zaista obaveze REM-a i na koji način REM funkcioniše, a želim i da naglasim zaista jednu posebnu situaciju u kojoj je i Narodna skupština u nekoliko navrata, pa i ovaj saziv bio napadnut upravo zbog izbora članova Saveta regulatora.

Želim samo da još jednom podvučem i pojasnim da je zaista i ovaj saziv, ali i onaj prethodni učinio sve što je u delokrugu rada Narodne skupštine Republike Srbije, a tiče se izbora članova Saveta regulatora i da je svoje obaveze zaista na vreme izvršio i na taj način doprineo tome da REM zaista radi u punom sastavu, a s obzirom da danas biramo još jednog od devet članova REM će posle današnjeg izbora zaista raditi u punom sastavu i neprikosnoveno, pre svega nezavisno odlučivati o svom delokrugu rada.

Dakle, čisto radi jednog kraćeg podsećanja, Regulatorno telo za elektronske medije Zakonom o elektronskim medijima, koji je donet 2014. godine, je osnovano i jedan od osnovnih zadataka Regulatornog tela za elektronske medije jeste da unapređuje kvalitet i raznovrsnost usluga elektronskih medija, da očuva i zaštiti razvoj slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti u ovoj oblasti, kao i zaštite korisnika usluga elektronskih medija i ovo ću naglasiti. Prosto znam da i u prenosu građani prate sednice Narodne skupštine, te molim da se ovo apostrofira zbog činjenice koje ću kasnije izneti, a ona se odnosi na najčešće napade upravo na ovu instituciju.

Dakle, Savet regulatora ima devet članova. Posetiću vas da smo od decembra prošle godine izabrali tri člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije, što upravo govori u prilog činjenici, koju sam malopre rekla, da Narodna skupština radi efikasno i predano i posvećeno, zaista i pre svega i odgovorno ako ćemo do kraja da budemo iskreni, u poštovanju zakonskih propisa i rokova.

Pravni osnov za izbor Saveta regulatornog tela za elektronske medije i njegovih članova sadržan je u odredbi člana 8. Zakona o elektronskim medijima, gde su to zaista ljudi koji su u svojim oblastima stručni, koji su naravno nezavisni od političkih partija i koji se biraju na osnovu određenih različitih regulativa, kako bi to telo zaista obuhvatilo najširi mogući spektar onoga što treba kao programski sadržaj da bude i ispraćeno.

Dakle, postupajući po tački 5. ove odluke u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o elektronskim medijima, javni poziv za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije ovog puta se birao na predlog Udruženja scenskih i dramskih umetnika i Udruženja kompozitora u Republici Srbiji.

Naša obaveza je da to objavimo u nekom od glasila. Mi smo to objavili u Dnevnom listu „Politika“ i kao obavezu i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, postavili na internet stranicu Narodne skupštine kako bismo zaista dobili jedan širok spektar, kvalitetan spektar onih koji bi konkurisali na ovo mesto.

Imali smo rok od 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva da prikupimo prijave kandidata za člana Saveta regulatora i 17. juna 2021. godine, na sednici Odbora za kulturu i informisanje dali smo još 15 dana dodatnog roka. Bilo je polemisanja u javnosti iz kog razloga je to učinjeno. Zaista smo izašli u susret svim kandidatima kako bi skupili neophodnu dokumentaciju i kako bi svako imao pravo ravnopravno da u ovom konkursu i učestvuje.

Nakon toga smo na održanoj sednici razgovarali sa kandidatima, što je takođe jedna od naših zakonskih obaveza, kako bismo se upoznali sa njihovom profesionalnošću, kako bismo se upoznali sa njihovim radnim biografijama. Članovi Odbora, i to su uvek najduže sednice i najzanimljivije kada biramo nekoga ko sutra zastupa interese građana Republike Srbije. Pristigle su dve prijave, to je gospodine Božidar Zečević i Stanko Crnobrnja. Zaista, i jedan i drugi kandidat su i te kako sa dosta iskustva u radu u poslovima kojima su bavili prethodno, oni su nama, naravno, predočeni kao predlog Udruženja.

Sada kažem, i napominjem još jednom, Savet regulatora će raditi u punom sastavu, a prosto narodne poslanike pozivam da u skladu sa onim što su uspeli i da čuju na Odboru za kulturu i informisanje, ali i biografije koje se nalaze na e-parlamentu, sigurna sam da su narodni poslanici i te kako svoju dužnost ispunili i pregledali te biografije, danas da odlučimo, prosto, u nijansama ko je od predloženih kandidata bolji predlog za člana Saveta regulatornog tela.

Sada, kada sam govorila o onoj prvoj rečenici, prosto sam vas podsetila šta je to delokrug rada REM-a. Isto tako, mnogo puta i mnogo puta u toku dana čujemo optužbe na račun ovog nezavisnog tela, i zaista ti napadi sada više nisu nešto što bismo okarakterisali kao jedan primer prakse svih. Dakle, ima onih koji se nikada nisu pozvali na rad ovog tela u smislu njegovog ispravnog odlučivanja ili ne.

Podsetiću da ovo telo i te kako postoji od ranije. Ranije se zvalo RRA, i u vreme nekog kada je i SNS bila opozicija, niste mogli da čujete toliku polemiku o REM-u, zato što je SNS imala i te kako podršku u građanima Republike Srbije, pa nije bilo potrebno nalaziti koje kakve poštapalice, koje bi opravdale potpuni fijasko opozicije koja danas, oličena u bivšem režimu, upravo ovu instituciju gotovo svakodnevno, malo je reći svakodnevno, napada. Verujem da će i posle ovog mog izlaganja sasvim sigurno biti pronađena neka tema ili moja rečenica iz koje će se izvući određeni kontekst kako bi se napravila još jedna stepenica i dobar odraz za dalji napad i na ovo telo, ali i na one koji će izabrati člana Saveta regulatora danas, odnosno narodne poslanike.

Da je ovo telo i te kako nezavisno na mnogo načina je to dokazano, i te kako znate da smo i u prošlom sazivu ovde birali članove Saveta regulatora, posebno skrećem pažnju da smo i u okviru međustranačkog dijaloga koji se vodio pred prethodne izbore tu, da kažem, inicijativu ispoštovali i sasvim nepristrasno izabrali profesionalce koji danas sede u ovom telu. U prilog tome govori, recimo, i to da je raznovrsnost mišljenja u samom Savetu regulatora i te kako širokog spektra i da su to ljudi koji i te kako nezavisno odlučuju o tome šta je delokrug rada REM-a, govori upravo u prilog tome da i vi čujete i iz tog tela različita mišljenja. Čujemo recimo, vrlo često Juditu Popović, koju je ova većina izabrala, odnosno većina SNS u prošlom sazivu, pa onda tako ne možete baš lako i odokativno da prilepite tu nalepnicu da to nije nezavisno telo. Već, čini mi se da to Dragan Đilas, Marinika Tepić, pa, neki put, jel tako, ne samo neki put, mnogo češće u poslednje vreme, i Vuk Jeremić, koji bi slobodu govora da zameni rušenjem televizija.

Podsetiću vas da je u nameri kada bude jednog dana osvojio vlast, a to će verovatno biti u nekom njegovom snu samo, srušiti zgradu televizije „Pink“, i to je sva priča o slobodi medija. Ali, da su otišli korak dalje upravo ovi oličeni u bivšem režimu i da tu slobodu medija i te kako zloupotrebljavaju, imali smo prilike da vidimo i u prethodnim godinama, posebno u prethodnih godinu i po dana od kada traje ova monstruozna kampanja na predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Istu tu članicu Saveta regulatora koja je i te kako nezavisno svoje mišljenje ističe na pojedinim Đilasovim medijima, nikada nismo čuli da je osudila to što se predsednik našao sa snajperom u grudima na jednoj naslovnici nedeljnika. Nikada je nismo čuli da je osudila to što se nalaze na meti tih upravo Đilasovih medija, i sin predsednika Aleksandra Vučića, Danilo Vučić, i Andrej Vučić, brat predsednika.

Dakle, monstruozni napadi se nižu, i gotovo svakodnevno na naslovnicama, a verujem da će neko napraviti analizu, a možda i u REM-u mogu da naprave tu vrstu analize i da vidimo da li je zaista tačno da se 99% predsednik Aleksandar Vučić nalazi na naslovnici recimo lista „Danas“, i da su to zaista neke neprimerene izjave iza koji se kriju i te kako samo i isključivo napadi na njegov rad.

Danas su otišli korak dalje i ja sam sigurna, zarad javnosti ovo zaista moram i neophodno je danas ovde i reći, da se sloboda medija zloupotrebljava upravo od strane Đilasovih medija, to nam je jasno davno, ali i te kako da i pojedini nezavisni novinari koji su i te kako zavisni od nekakvih sumnjivih finansiranja objavljuju svoje neke teške istine. One se baziraju na kriminalnom jeziku i ustima Veljka Belivuka.

Ono što je mnogo zanimljivije od toga jeste da su brže bolje danas uspeli i sami sebe da demantuju i to niko drugi neko upravo ona novinarka koja je potpisala današnji tekst koji je izazvao zaista toliko polemike sa pravom, s obzirom da se u tom tekstu govori kako je Veljko Belivuk izjavio, a to je vrlo, rekla bih, respektabilan izvor, da je imao upravo saradnju sa Aleksandrom Vučićem što je apsolutno i notorna neistina, odnosno laž.

Mene samo zanima zašto i na koji način upravo ti nezavisni novinari nisu spomenuli one koji su im iz jezgra državnog aparata pružali pomoć Belivukovom klanu. Oni koji su upravo sarađivali sa tim istim nezavisnim novinarima, nezavisnim istraživačima kada su objavljivali istine koje su i te kako bile povezane sa Veljkom Belivukom i njegovim klanom. Zanima me zašto nisu spomenuli Mariniku Tepić, koja je imala prepise razgovora predsednika države, koji je bio prisluškivan, i na kraju krajeva zašto nisu spomenuli Dragana Đilasa koji i te kako se trudi da u svojim medijima relativizuje sve ove monstruozne zločine Veljka Belivuka i njegove ekipe?

Dakle, sve što ste mogli da vidite, a povela se naravno i polemika, ali nešto ću kasnije o tome, vezano i za slike ubistava, mučenja i svirepih egzekucija koje su Veljko Belivuk i njegovi članovi mafijaške organizacije činili u prethodnom periodu, vi vidite da se to apsolutno vrlo tendenciozno na svim Đilasovim medijima relativizuje. Čak šta-više, čini mi se da su pokušali da odu korak dalje, ne samo da relativizuju te zločine, već da ih negiraju s obzirom da im smeta to što se, recimo, takve monstruozne stvari prikazuju javnosti.

Javnost mora da zna, javnost mora da bude upoznata sa tim koliko je strašnih dela iza Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i ostalih. Posebna je priča to što recimo se danas isto tako nakon ovog teksta javlja čitava plejada orkestrirano, koja se nadovezuje upravo na ovaj tekst jedva čekajući prosto da kaže nešto i da napadne na još jedan način Aleksandra Vučića. Dakle, to su naravno ovi politički lešinari koji u koljačima i ubicama poput Belivuka i Miljkovića vide svoje buduće, a i sadašnje, a verovatno i prošle saveznike i saradnike, dakle oni koji su koristili usluge krvoloka, koljača, kriminalaca se preko svojih medija sada najglasnije javljaju i upravo tim istim koljačima pružaju bezrezervnu podršku.

Ne znam šta bih rekla, da li je to zaista sloboda medija ili je to zloupotreba u političkoj kampanji protiv Aleksandra Vučića, jer je i te kako jasno da Aleksandar Vučić, kao što je i danas rekao u izjavi za medije odgovarajući na pitanja novinara, upravo za ovu temu, rekao, a mimo ovde i poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, pruža bezrezervnu podršku u borbi protiv kriminala i korupcije i naravno sa jednom jedinom porukom, a to je da nikada nećemo zaista ustući pred kriminalcima koji su usta i jezik koljača i ubica. Bezrezervno ćemo se boriti protiv mafije, bezrezervno ćemo se boriti protiv političkih lešinara koji pokušavaju da volju koljača i ubica zamene za ono što je najbitnije, a to je volja građana. Hvala vam.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Zahvaljujem predsednice Gojković.

Poštovani članovi Vlade, poštovana predsednice Vlade, biću vrlo kratka. Moje današnje pitanje je upućeno predsednici Vlade, gospođi Ani Brnabić.

Svesni smo toga da je digitalizacija postala svakodnevna tema u Srbiji, što ranije, složićete se, nije bio slučaj i građani imaju sve više poverenja u digitalizaciju i njene prednosti. Na taj način smo počeli, kako ste i sami rekli, da trčimo u korak i mnogo naprednijim zemljama sveta, pa s obzirom da je sutra, kako ste rekli maločas, tačno dve godine od kada ste ovde u parlamentu pred narodnim poslanicima izlagali ekspoze u kome ste kao jedne od glavnih prioriteta upravo ukazali u radu Vladu na digitalizaciju obrazovanjem, da li mogu da vas zamolim samo da nam ukratko kažete šta je konkretno na ovo dva polja urađeno do danas? Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.12.2020.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačić.

Moje današnje poslaničko pitanje se odnosi na Regulatorno telo za elektronske medije, odnosno REM.

Dosta je mojih kolega i u prethodnim raspravama ovde u plenumu postavljalo pitanja REM-u i čini mi se da je to sve negde ostalo u ovoj sali, a da nigde van ove sale, odnosno tamo gde je trebalo da dobijemo odgovore, te odgovore nismo čuli.

Moje današnje vreme je prilično ograničeno, ali ja ću se potruditi s obzirom da je ovo vrlo ozbiljna tema koja zahteva od REM-a zaista vrlo precizne odgovore, pokušaću da budem što kraća i da nekako obuhvatim sve ono što sam imala u planu danas.

Dakle, smatrajući pre svega da je uloga REM-a, da u okviru svoje nadležnosti, svoje zakonske nadležnosti štiti zakone Republike Srbije u domenu elektronskih medija i kao drugo i kao prevashodno interes građana Republike Srbije, postavljam pitanja koja su zaista od ključnog značaja za naš dalji odnos prema ovom telu ovde u plenumu i našoj raspravi koja će svakako biti i u toku ove sednice posvećena REM-u.

Pre svega, postavila bih pitanje, da li N1, Sport klub i Nova S imaju dozvole REM-a i da li plaćaju nadoknadu regulatoru?

Da li se N1, Sport klub i Nova S emituju u inostranstvu i gde? Da li je to Luksemburg ili Slovenija? Ako se emituju, da li se ti isti nepromenjeni sadržaji reemituju u kablovskim mrežama u Srbiji ili se u Srbiji naknadno prekrajaju i razlikuju od svog izvornog emitovanja?

Da li je REM do sada tražio od operatora SBB-a, nad kojim po zakonu svakako vrši nadzor, da sankcioniše i iz mreže isključi one kanale koji zakone Republike Srbije krše?

Da li su ove tvrdnje u izveštaju REM-a o tome gde i odakle se emituju ove tri televizije, gde im je master i da li na njima ima srpskih reklama, što je jako važno, na osnovu ličnog uvida nadležnih REM-a ili je to utvrđeno tako što „Junajted grupa“ samo predala svoj izveštaj?

Takođe tražim da REM saopšti precizne podatke koliko je država oštećena zbog toga što dvadesetak kanala „Junajted grupe“ od 2014. godine po našim saznanjima ne plaća pretplatu.

Ovo su ključna pitanja na osnovu kojih mi zaista želimo ovde u plenumu Republike Srbije da razmotrimo i kao kontrolno telo da li REM radi ono što po zakonu mu pripada i da li vrši kontrolu na način na koji zakon nalaže.

Međutim, s obzirom da smo i pre ovoga imali jednu vrlo, da kažem, ključnu tačku koja se tiče izborne kampanje, a vezuje se za emitovane spotove na televiziji N1 i Nova S, s obzirom da je prilično dosta vremena prošlo od tada, ja bih postavila još jedno pitanje koje se upravo tiče emitovanja tih spotova.

S obzirom da ih je REM zabranio, podsetiću vas da su spotovi glasili, odnosno poruka koju su nosili – jedini način da ne glasaš za Vučića je da ne glasaš. Četiristo dva puta su oni emitovani na kanalima N1 i Nova S. Ovde možete videti tačno jedan pregled koji je izuzetno u grafikonima prikazan i razumljiv. Dakle, bojkot spot je emitovan 402 puta, dok je SNS svoje spotove emitovala na ovoj televiziji samo 28, ostatak UDS, Šapić 20 i 15.

Ono što je takođe zanimljivo, čime bi trebalo da se pozabavi Agencija za sprečavanje korupcije je na koji način su ovi spotovi plaćeni i kako, s obzirom da znamo da nisu plaćeni od strane političke stranke, već da ih je platilo pravno lice, odnosno privatna kompanija, ali da su kasnije ipak spotovi i posle zabrane i skidanja iz programa, da su ipak završili na „jutjub kanalu“ Stranke sloboda i pravda i da je svakako Agencija naložila upravo ovoj stranci da ove spotove mora prijaviti u okviru svojih redovnih i predizbornih aktivnosti, odnosno izbornih aktivnosti.

Pitanje za REM, s obzirom da su samo zabranili spot, šta je drugo što su preduzeli? Da li su određene radnje uputili ovim televizijama? Na koji način su ih i da li su ih sankcionisali? Svakako da je jako bitno da li je još bilo ovakvih skrivenih političkih poruka političkih partija u sred izborne kampanje na ovim televizijama? Do tih saznanja, niti bilo čega drugog od REM-a nismo imali ni jednu vrstu odgovora.

Takođe, pored ove cene koja je velika u razlici u plaćanju od strane političkih partija, da bismo sagledali razmere ove jasne malverzacije i lopovluka, takođe molim da nam se ovaj strahovito visok, milionski broj sasvim sigurno u evrima neplaćenog poreza ovih televizija za koje evidentno znamo da, s obzirom da se vode kao prekogranični kanali, ne plaćaju porez Srbiji, da nam se jasno kaže koliko je to neplaćenog poreza Srbiji i za koliko je to, kažem, visok milionski iznos mogao da obezbedi bolnica, respiratora, vakcina i zaštitne opreme koju su upravo na ovaj način oteti od građana Republike Srbije i dokle će REM dozvoljavati da ove dve televizije posluju u de fakto sivoj zoni?

Još jednu stvar, biću vrlo kratka. S obzirom da se pojedini članovi REM-a pojavljuju nesmetano na ovim televizijama i na taj način i de fakto priznaju, zapravo, legalno postojanje i proizvodnju programa ove dve televizije N1 i Nova S, s obzirom da je jedna od njih Judita Popović koja je ovde, upravo u ovoj sali, od strane većine SNS izabrana, a koja je taj isti saziv nazvala Maped šoom, meni je jako drago što sam čula takve reči, bez obzira što su one uvredljive izuzetno za poslanike Narodne skupštine i ne odgovaraju uopšte nekome ko se bavi na ovaj način javnim poslom. Izuzetno mi je drago što sam to čula, jer na ovaj način, zapravo, te reči Judite Popović dokazuju da, bez obzira što se članovi REM-a biraju u plenumu u Narodnoj skupštini, REM je nezavisno političko telo koje deluje sasvim, sasvim po zakonu, ali je vrlo važno da li je, s obzirom da nije zavisno od vlasti, sasvim evidentno i postavlja se pitanje da li je ipak zavisno od opozicije? Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem predsednice Gojković.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moje današnje pitanje upućujem, pre svega rektorki Beogradskog univerziteta, Ivanki Popović, ali s obzirom na predmet mog interesovanja, današnjeg javljanja, postavljanja pitanja i odnos koji ta osoba ima sa rektorkom i zbog njene poznate objektivnosti moram ovo pitanje da uputim i na još dve distance, a to su Ministarstvo prosvete i Ministarstvo pravde, a po potrebi nakon ishoda i odgovora, zamolila bih i nadležno tužilaštvo da odreaguje.

Naime, svima nam je poznato da se funkcioner DS Balša Božović koji je samoprozvani ekspert za sve i hodajuća Robin Hudovska parodija, svuda predstavlja kao diplomirani pravnik koji je prava završio na Beogradskom univerzitetu. To je nešto što je vrlo lako proverljivo, javnosti dostupno kao informacija. Evo, pre svega kod sebe imam njegovu konkretno izjavu da na njegovom tviter nalogu da je diplomirani pravnik. Univerziteta u Beogradu je tagovan i piše – narodni poslanik u parlamentu Srbije – ko me upozna, veruje mi. Evo, ja ne verujem baš toliko, nisam toliko sklona da verujem funkcionerima DS, tako da molim da nadležni organi mi objasne kako nakon moje provere na spisku, na sajtu koji je zvaničan, javni, dostupan Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta, ne postoji nigde upisano ime Balše Božovića koji bi trebalo da je završio Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, kako se predstavlja, ali na ovom spisku videćete njega nema.

Zaista sam bila temeljna kada sam istraživala i pregledala sam apsolutno sve module, sve smerove, od osnovnih studija preko master studija, specijalističkih studija do doktorskih studija i ja zaista nisam uspela da nađem nijednog Balšu Božovića koji je završio Pravni fakultet Beogradskog univerziteta.

Od 1983. godine od kada se ovaj spisak zvanično evidentira, znači, svi oni koji su završili određene studije, a ja sam naravno pretraživala, i verujte mi, prvi koji mi je, da kažem, pao na pamet, koga poznajem, a završio je Pravni fakultet sa odličnim ocenama i to sa ponosom uvek možemo da istaknemo, jeste upravo predsednik Srbije Aleksandra Vučić. Naravno, on se nalazi uredno u evidenciji, kao i svako drugi ko mi je pao na pamet, ko je završio Pravni fakultet nalazi se u toj evidenciji, ali nekako Balša Božovića tu nema. Dakle, po ovome možemo da zaključimo da po Pravnom fakultetu u Beogradu Balša Božović se lažno predstavlja.

Verujte mi ovo nije tek takav bilo kakav previd. Podsetiću vas da se Balša Božović 2012. godine i 2014. i 2016. godine kandidovao na listama za različite nivoe vlasti gde je pored njegovog imena stajalo, diplomirani pravnik Beogradskog univerziteta, a to je svakako isticao u medijima i u javnosti konstantno. Dakle, ovo je defakto, ja koja nisam pravnik ja sam politikolog, ali mogu da kažem da je to defakto primer lažnog predstavljanja. Evo, ovde imamo i zvanične liste 2016, 2012. i 2014. godine gde piše, Balša Božović diplomirani pravnik.

Dakle, ukoliko je Balša Božović, završio bilo kakve studije, pa moguće i studije na nekom drugom fakultetu, a pominje se tu nekakva konekcija sa njegovom dobrom prijateljicom Vesnom Rakić Vodinelić, neka to javno kaže i prestane da se predstavlja lažno i na taj način obmanjuje građane Republike Srbije. Dakle, da li je završio bilo kakve akademske studije i gde?

Nekoliko puta su moje kolege upravo ovde sa ovog mesta tražile, imajući iste sumnje kao i ja danas, tražile na uvid Balšin indeks, međutim, nisu imali nikada prilike da to izvanredno znanje pretočeno u ocene u indeksu i vide. Takođe, ja istražujući ovaj slučaj sada zaista počinjem da razumem nekako izfrustriranost Balše Božovića likom i delom pojedinih mojih kolega koji su zaista postigli izvanredne rezultate u svom profesionalnom angažmanu i naravno akademskom životu, koji kod njega bude određene komplekse zbog čijeg lečenja nedužni ljudi dolaze u zabludu i predmet su Balšinog politikanstva i vrlo loše propagande.

Dakle, molim prethodno spomenute da odgovore na moje pitanje u što kraćem roku, jer svesni smo da su nam izbori pred vratima, a znate kako, ukoliko kažemo da je Balša Božović opet kandidat na nekoj od lista, a ja sam sigurna da će Balša Božović biti kandidat na nekoj od lista, ukoliko mu naravno šef Boško Obradović to dozvoli, ja bih na ovaj način zamolila da se pod hitno prestane sa obmanom naših birača. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 07.02.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100638.00 RSD 06.03.2018 -
- JKP Higijena Pančevo (Samostalni stručni saradnik na poslovima plana i analize) Javni Mesečno 65000.00 RSD 06.12.2018 - 01.11.2019.
V. D. Direktora JKP Grejanje PO Javni Mesečno 91556.00 RSD 03.03.2015 - 06.03.2018.
Član upravnog odbora Zavod za Javno zdravlje Pančevo Republika Mesečno 13200.00 RSD 21.09.2016 - 04.07.2017.