Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, moram da kažem da je potpredsednik Vlade gospodin Siniša Mali apsolutno u pravu kada kaže da je to bilo u njihovo vreme. Evo i zašto.
Ja sam godinama proveo ovde u klupama Narodne skupštine i jako dobro znam genezu nastanka svih vas. Svi ste vi, svi do jednog, svi vi koji ovde sedite ste derivati ili, kako bi rekao moj pokojni kolega Zoran Krasić, različita agregatna stanja Demokratske stranke, G17 plus i Demokratske stranke Srbije, svi vi Zeleno-levi frontovi, Ekološki ustanci i pitaj Boga kako se sve zovete.
Dakle, svi ste nastali iz Demokratske stranke, iz G17 plus i iz Demokratske stranke Srbije i zbog toga je to vaše vreme zaista postojalo.
Dakle, svi ste vi deo tog vremena i svi ste vi baštinici loše politike koja je vođena u Srbiji od 2000. godine do 2012. godine.
To što su se personalno promenili ljudi, to što su ljudi promenili nazive stranaka, to ne znači da su promenili politiku. Vi vodite istu politiku kakvu su vodili Demokratska stranka, G17 plus, Demokratska stranka Srbije, odnosno DOS od 2000. do 2012. godine, tako da je Siniša potpuno u pravu kada kaže da to zaista jeste bilo vaše vreme.
Hteo sam juče da se javim za reč, međutim bilo je već 18 časova, pa nisam uspeo da stignem i moram da se osvrnem na nekoliko konstatacija koje je izneo gospodin, ne vidim ga tu, Lutovac.
Pričao je o tome koja je njihova politika za Kosovo. Politika za Kosovo je da pobegnete u Rumuniju. To je vaša politika za Kosovo. Tako ste branili Kosovo. Tako vam je predsednik države i predsednik stranke branio Kosovo i Metohiju 17.februara 2008. godine. Pobegao je u Rumuniju čovek i ta politika bežanja je vaša politika i dan danas.
Što se tiče Kancelarije za Kosovo i Metohiju, juče ste krajnje bezobrazno, krajnje licemerno, smejući se u lice Srpskom narodu, pre sveta na Kosovu i Metohiji, pominjali Kancelariju za Kosovo i Metohiju kako je rebalansom budžeta dobila znatno više novca nego inicijalnim budžetom za 2024. godinu, a nećete da kažete ono što verovatno znate, a možda i ne znate, ali siguran sam da znate da preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju idu sva plaćanja Republike Srbije prema, pre svega, Srbima i ostalim građanima Republike Srbije koji žive na teritoriji AP Kosovo i Metohija i koju Republiku Srbiju priznaju kao svoju državu.
Između ostalog, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uoči donošenja rebalansa budžeta prenelo Kancelariji za Kosovo i Metohiju 200 miliona dinara kao vid podrške, odnosno podsticaja našim poljoprivrednim proizvođačima koji žive na Kosovu i Metohiji, koji zbog režima Aljbina Kurtija ne mogu da direktno dobijaju podsticaje iz budžeta Republike Srbije i onda vi juče bezobrazno kažete – pogledajte koliko ste podigli sredstva za Kancelariju za Kosovo i Metohiju, kao da sav taj novac ide u džepove Petra Petkovića i njegovih saradnika. Ne, ide za naš narod na Kosovu i Metohiji, kome mi na svaki mogući način hoćemo da pomognemo.
Mi ne odustajemo od borbe za Kosovo i Metohiju, ako hoćete da vidite, između ostalog, i po rebalansu budžeta. Nismo odustali ni od jednog razvojnog projekta koji se tiče opstanka, pre svega, srpskog naroda i ostalih nealbanaca na Kosovu i Metohiji.
Neki dan ste spominjali na konferenciji za novinare… Žao mi je što nisam mogao da budem na sednici Odbora za poljoprivredu, ali baš u petak je bilo mnogo obaveza. Bili smo u Batajnici. Posle toga je bila sednica Vlade, pa je bila sednica Štaba za vanredne situacije. Nisam mogao da budem na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i vidim da ste posle tog odbora održali konferenciju za novinare, gde ste rekli da ministar poljoprivrede više brine o litijumu nego o poljoprivredi.
Ja ću vam sada reći moj stav, da ne bude nikakve zabune. Ja sam za to da Republika Srbija iskoristi sve svoje prirodne, odnosno mineralne sirovine i sva svoja prirodna blaga da bi unapredila životni standard svojih građana, da bismo pojačali naš ekonomski razvoj, da bismo unapredili našu industriju, pa samim tim i našu poljoprivedu. Kada bude bilo više radnih mesta, kada budemo imali nove investicije, kada budemo imali veći rast BDP-a biće više novca, između ostalog, i za naše poljoprivredne proizvođače, imaćemo više novca za podsticaje.
Što se tiče kopanja litijuma, povezaću ga sa uvođenjem vojnog roka. Dame i gospodo narodni poslanici, evo u čemu je veza. Ako pažljivo slušate izlaganje ovih različitih agregatnih stanja bivših stranaka DOS-a, nigde u svetu ne postoji rudnik litijuma, apsolutno nigde i sada vas pitam – ako nigde ne postoji rudnik litijuma, pa kako se na godišnjem nivou proizvode milioni i milioni mobilnih telefona? U svakom mobilnom telefonu je litijumska baterija. Kako se proizvode električni automobili koji idu na litijumske baterije? Gde se nalaze ti rudnici litijuma? Da li se nalaze na Marsu ili se nalaze u nekoj konkretnoj zemlji? Pa, nalaze se.
Vi kažete da nema nigde rudnika litijuma, isto kao što ste nas ubeđivali 2009. i 2010. godine da nigde u Evropi ne postoji obavezno služenje vojnog roka. Eto, u tome je veza.
Dakle, 2009. i 2010. godine ubeđivali ste nas… Evo, ja sam sedeo ovde kao narodni poslanik opozicije. Ubeđivali ste narodne poslanike, građane Srbije. Trudili ste se iz petnih žila da nam objasnite šta će nam vojska, Srbija više nema neprijatelja, nema više ratova u svetu, svi sporovi se rešavaju mirnim putem, ne treba nam vojska, vojska je skupa, a na kraju krajeva, nigde u Evropi, kaže, i ne postoji obavezno služenje vojnog roka.
To je bilo vaše obrazloženje odluke da formalno suspendujete, a faktički ukinete obavezno služenje vojnog roka. Šta se onda desilo? Malo po malo mi saznajemo ova zemlja ima obavezu služenja vojnog roka, ona zemlja ima obvezu služenja vojnog roka. Ispada da najveći broj zemalja u Evropi ima obavezno služenje vojnog roka, a da je manji broj onih koji nemaju. E, tako vam je isto i sa litijumom. Nema ga ovde, nema ga onde, niko ne kopa, a svi proizvode mobilne telefone. Niko ne kopa litijum, a svi proizvode električne automobile.
Tako ste nas isto ubeđivali i za vojsku, niko nema vojsku, posle nekoliko godina ispostavilo se, ne da imaju vojske, ljudi, pitanje je samo daj Bože da ne izbije treći svetski rat, besne ratovi svuda u svetu, besne ratovi maltene u našem okruženju. Već dve godine traje rat u Ukrajini. Pitanje je da li će Izrael da zarati da napadne Liban ili da zarati sa Iranom. Gde je sad vaša priča? Gde su sad vaše obaveštajne agencije na koje ste se pozivali te 2009. i 2010. godine, da će biti sveopšti mir, da nema ratova, šta će Srbiji vojska, bolje da mladi rade nešto drugo, a sad se ispostavilo da nam vojska i te kako treba i da svaka država radi na jačanju svoje vojske.
Dakle, kao što ste lagali za litijum danas, tako ste lagali za vojsku da nigde ne postoji obavezno služenje vojnog roka, pa se na kraju ispostavilo da i te kako postoji. I ne da se države ne naoružavaju, nego svaka radi sve ono što može da ima što više naoružanja, neke da bi napadali druge zemlje, a mi da bi odvraćali druge da ne napadnu nas. Eto, u tome je veza između litijuma i vojske.
Dakle, uvek je vaša politika zasnovana na lažima, na govorenju neistine i na plašenju naroda. To je jedino što umete da radite.
E, sad, što se tiče poljoprivrede, vidim da ovih dana lijete krokodilske suze, Srbija nedovoljno izdvaja za poljoprivredu, teška je situacija u poljoprivredi, zašto ne izdvajate 10% budžeta, zašto ne preduzmete ovu ili onu meru? Evo, ja ću vam sad izneti vrlo precizne podatke iz vašeg vremena, dakle, vašeg vremena, to jeste bilo vaše vreme, bilo je očajno za Srbiju, ali je za vas bilo super. Sećam se ja vas iz tog perioda, bili ste moćni, bili ste jaki. Dolazili ste u Narodnu skupštinu sa obezbeđenjem, sa besnim automobilima. Sećam se ja malo duže nego što se vi, neki od vas sećaju.
Dakle, 2004. godine, kada je u pitanju premija za mleko, vi koji kažete - zašto ne ulažemo u stočni fond, zašto nemamo više stoke, evo, dame i gospodo narodni poslanici, koliko su oni brinuli o stočnom fondu i o našim poljoprivrednim proizvođačima koji su se bavili i u njihovo vreme proizvodnjom mleka.
Dakle, 2004. godine, to vam je prva Vlada Vojislava Koštunice, premija po litri mleka 4,25 dinara. Zatim, 2005. godine takođe prva Vlada Vojislava Koštunice 4,15 dinara po litri mleka, 2006. godine isto Vlada Vojislava Koštunice 3,5 dinara po litri mleka, 2007. godine, e, 2007. godina, to vam je epohalna godina u političkoj istoriji Srbije, desilo se istorijsko pomirenje dve do tada stranke koje su ratovale na krv i nož, DS i DSS, to je Vlada koja je formirana 15. maja 2007. godine, 15 minuta pred ponoć, tako što je Tomislav Nikolić izašao za govornicu Narodne skupštine i rekao - očigledno je da ste se dogovorili vi iz DS i DSS da napravite Vladu, evo mi radikali se više nećemo javljati za reč, izaberite vi tu vašu Vladu, pa da vidimo šta će ta Vlada da uradi. I šta je uradila ta druga Vlada Vojislava Koštunice 2007. godine? Plaćali su litru mleka 2,5 dinara.
Godine 2008, to je epohalna godina, sećate se penkala Božidara Đelića iz 2008. godine, kaže – ovim penkalom sam potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, 29. aprila 2008. godine, a izbori su bili 11.maja. Znači, daj na vrat na nos samo nešto da potpišem da mi to bude argument za izbore.
Ni na koji način niste zaštitili domaćeg proizvođača, ni na koji način niste zaštitili ljude koji se u Srbiji bave proizvodnjom kukuruza, pšenice, soje, suncokreta, mleka, mesa, itd. Otvorili ste naše tržište za relativno kvalitetnu i relativno jeftinu robu iz EU bez ikakvih barijera, ali važno je bilo da se baš 29. aprila potpiše SSP, jer vam je to bio ključni argument za izbore koji su bili nekoliko dana posle toga. I onda nama danas spočitavate - a zašto ne zaštitite domaće tržište. A kako da ga zaštitimo na način kako bi mi hteli kad nas obavezuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine, koji je ratifikovan u svakoj zemlji članici EU?
Dakle, te 2008. godine, kada je Boža Đelić čuvenim penkalom potpisao SSP i praktično dokusurio srpsku poljoprivredu, gospoda koja nas danas kritikuju plaćala su litru mleka 1,9 dinara. Zamislite tu mizeriju. Pa, ljudi nisu hteli da podnose zahteve da im se isplaćuje premija za mleko. Više ih je koštala taksa za podnošenje zahteva nego što je vredela ta litra mleka. I onda vi nama danas držite lekcije o tome zašto ne brinemo o proizvođačima mleka. Kako vas, bre, nije sramota? Jel vi mislite da niko se ničega u Srbiji ne seća?
Godine 2009. Vlada Mirka Cvetkovića, genijalca, „Ces Mekon“, Nikezić, dodatno smanjuju premiju za mleko 1,4 dinara, 2010. godine 1,5 dinara, 2011. godine 5 dinara, 2012. godine 6 dinara, i onda od 2013. godine konstantno povećanje premije za mleko sa 7 dinara, 2021. godine na 10 dinara, 2022. godine na 15 dinara, 2023. godine na 19 dinara.
Sad, pazite, mi danas plaćamo po litru mleka 19 dinara kao premiju, kao vid podsticaja za naše poljoprivrednike koji se bave proizvodnjom mleka. Oni su plaćali četiri dinara, tri dinara, dinar, dinar i po i kažu više su oni brinuli o poljoprivrednim proizvođačima nego mi. Vidim kako ste se brinuli. Brojke su neumoljive.
Da se malo podsetimo njihovih ministara poljoprivrede. Da li se sećate Ivane Dulić Marković? Ne, vi ste sjajni, od vaših ministara niko nije bio bolji. Jel se sećate Saše Dragina? Jel se sećate Dušana Petrovića, ljudi koji su učinili sve da upropaste srpsku poljoprivredu? Imali ste jednog ministra poljoprivrede iz vremena DOS koji je rekao da ne treba da sejemo pšenicu. Kaže – šta će nam pšenica? Ne treba da sejemo pšenicu. Imali ste jednog koji je rekao – u Smederevu ne treba da bude Železara, gajićemo kikiriki i pečurke. Na to vas je podsetio Siniša Mali.
Što se tiče podsticaja za biljnu proizvodnju, vidim da ste ovih dana se razmahali da vi podržavate poljoprivredne proizvođače, da država izdvaja malo za hektare, zašto ne izdvajamo više itd. E, sad da vidite, dame i gospodo, koliko su oni izdvajali. Godina 2007, to je ona čuvena godina pomirenja DS i DSS, dve bratske stranke iz DOS, podsticaji za biljnu proizvodnju, odnosno to je ono što mi kažemo danas mere za jedan hektar su iznosile 8.000 dinara po hektaru, 2008. godine su povećali na 10.000, pa su onda 2012. godine i to smanjili na 8.618 dinara i onda imate u 2013. godini 12.000, pa u 2014. godini 12.000, u 2015. godini 12.000, u 2023. godini 18.000 i sad je 18.000.
Kada na ovih 18.000 dodate novu meru koju ćemo da unesemo u zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a to je regres u iznosu do 17.000 dinara za sertifikovano seme, to praktično znači da će ljudi već u 2024. godini za hektar zemlje dobijati podsticaj za biljnu proizvodnju u iznosu od 35.000 dinara. Sada uporedite tih naših 35.000 dinara sa vaših 8.000 dinara iz 2007. godine. Ono do 2007. godine neću ni da čitam. Ono su bili toliko mizerni podsticaji da ljudi nisu ni tražili od države te podsticaje, kao da nisu ni postojali, zato što im je skuplje bilo da plate taksu za podnošenje zahteva, nego što je bio iznos podsticaja. Eto tako stoje stvari.
Juče je jedan kolega iz opozicije spominjao koliko država plaća za penale, sudske troškove, kako gubimo sporove, pa zbog toga su oštećeni građani Republike Srbije. Evo ja ću vam sada pokazati na jednom samo primeru koliko je država Srbija milijardi i milijardi dinara morala da plati poljoprivrednim proizvođačima zbog neodgovorne politike tadašnje vlasti, odnosno ljudi koji danas ovde sede, samo su promenili agregatno stanje, nazive stranaka, ali im je u suštini politika ista.
U Službenom glasniku Republike Srbija br. 51 iz 2008. godine, to je dakle vaše vreme, kao što je rekao Siniša Mali i tu ga potpuno podržavam, doneta je Uredba o korišćenju sredstava podrške nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima u 2008. godini. I onda imate član 3. gde se kaže da će nosiocima ovih nekomercijalnih poljoprivrednih gazdinstava biti isplaćeno godišnje po 40.000 dinara. Nikome nije isplaćeno 40.000 dinara. Nekim poljoprivrednim proizvođačima koji su podneli zahtev, i to samo nekima, isplaćena je samo prva rata od 20.000 dinara. Onih preostalih 20.000 dinara, a za mnoge i onih 40.000 dinara, nikada nije isplaćeno. Država Srbija je samo na ime toga morala da plati, čini mi se, između četiri i pet milijardi dinara zbog toga što ste obećali uredbom ovu naknadu za nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva, a nikada je niste isplatili.
Toliko o sudskim penalima, o troškovima i o tome kako vi vodite računa, kako vi kažete, o svakom dinaru koji se zaradi u Republici Srbiji.
Još nešto želim da vam kažem. Vidite, u ovo naše vreme, mi smo Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju imali dovoljno hrabrosti, imali smo dovoljno odgovornosti prema našim poljoprivrednim proizvođačima da taksativno navedemo iznose, one minimalne iznose koliko država plaća za različite vrste podsticaja u poljoprivredi. Danas nema, dame i gospodo narodni poslanici i vi građani Srbije koji pratite zasedanje Narodne skupštine, oblasti poljoprivredne proizvodnje koju država Srbija ne subvencioniše: ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, pčelarstvo, ribarstvo, apsolutno sve. Dakle, ne postoji, ne postoji grana poljoprivrede koju država direktno iz budžeta ne pomaže.
Zašto to kažem? To kažem zato što ovde imam vaš Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju koji je donet 2009. godine. To je Vlada Mirka Cvetkovića, ministar poljoprivrede čuveni Dušan Petrović. Oni su doneli Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, ali za razliku od našeg zakona, o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, gde taksativno stoje iznosi, oni su samo naveli vrste podsticaja, ali ne i iznose, što znači da su mogli da odrede iznose kakve su oni hteli, a mi smo se obavezali da ne možemo da isplatimo manje od onog iznosa koji je propisan zakonom. Sada vi meni recite ko se više brine o poljoprivrednim proizvođačima, vi ili ova Vlada?
Što se tiče vašeg plašenja građana Srbije da nam preti glad, nestašica hrane itd, situacija u poljoprivredi ove godine nije bila nimalo jednostavna. Mnoge delove Republike Srbije zadesio je nedostatak padavina, odnosno nedovoljna količina padavina i imamo manje nego što smo planirali – kukuruza, suncokreta, soje. O šećernoj repi još uvek ne mogu definitivno da govorim zato što je berba, odnosno žetva šećerne repe završena na svega 33% zasejanih površina, ali ono što želim da kažem građanima Srbije, vama ne vredi čovek bilo šta ni da govori, jer ste vi do te mere zadojeni mržnjom prema ovoj Vladi, prema predsedniku Republike da tu nikakva argumentacija ne pomaže, ali zbog građana Srbije, zbog narodnih poslanika želim da kažem da bez obzira tešku agroekonomsku godinu koja je iza nas i koja je još uvek u toku imaćemo dovoljno strateških poljoprivrednih proizvoda za domaće tržište i za izvoz. Dakle, neće biti gladi u Republici Srbiji. Imaćemo dovoljno poljoprivrednih proizvoda i za izvoz.
Molim vas samo da prestanete sa tim plašenjem građana Srbije, jer sve što umete da radite to je da plašite građane. Neće se desiti nikakve nestašice. Neće biti nikakve gladi. Nećemo doći u situaciju da moramo da uvozimo pšenicu, kukuruz, suncokret, soju, šećernu repu itd. Imaćemo svega i brašna i ulja. Imaćemo dovoljno i šećera. Imaćemo dovoljno i za domaće tržište. Imaćemo dovoljno i za izvoz.
Sve ovo uspeli smo da ostvarimo zahvaljujući činjenici da se danas država Srbija, kada kažem država Srbija mislim i na Vladu i na predsednika Republike Aleksandra Vučića, i te kako brine za našu poljoprivredu, za naše poljoprivredne proizvođače i želimo da ih ohrabrimo, da im damo svaki mogući vid podsticaja da opstanu na veoma zahtevnom evropskom i svetskom tržištu hrane, što danas, priznaćete, nije nimalo jednostavno, pogotovo ako imate u vidu činjenicu da u ovom trenutku 70% naših poljoprivrednih proizvoda mi izvozimo u EU. To znači da imamo vredne seljake. To znači da imamo pametne ljude koji vode naše kompanije i koji uspevaju naše poljoprivredne proizvode, koji uspevaju našu robu koju naši seljaci proizvedu da plasiraju na evropsko tržište. Dakle, 70% svega što proizvedemo u poljoprivredi ide u EU.
To dovoljno govori o tome koliko smo mi podigli nivo kvaliteta poljoprivredne proizvodnje i kada je reč o primeni agrotehničkih mera i kada je reč o nabavci nove mehanizacije i kada je reč o edukaciji naših poljoprivrednih proizvođača itd.
Pominjali ste nekih 900 miliona dinara, kaže, koliko izdvajamo za podsticaje. To je neverovatna laž, i to moram da demantujem. Sad ću vam reći koliko su iznosili u njihovo vreme budžeti Uprave za agrarna plaćanja. Za one koji su možda manje upućeni, Uprava za agrarna plaćanja je praktično srce Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Svi podsticaji, svi regresi, sve refakcije za gorivo se isplaćuju preko Uprave za agrarna plaćanja. Sa rebalansom budžeta, ovim o kome sada govorimo za 2024. godinu, budžet naše Uprave za agrarna plaćanja je više od 100 milijardi dinara. Dakle, ne znam odakle vam taj podatak od 900 miliona dinara. Dakle, 100 milijardi, ili tačnije, 100.581.908.000 dinara.
Toliko vam sada iznosi budžet Uprave za agrarna plaćanja, odnosno prevedeno na jezik običnog čoveka, 100,5 milijardi dinara država Srbija izdvaja kao podsticaj za sve moguće vidove pomoći našim poljoprivrednim proizvođačima.
Kako je to izgledalo u vreme recikliranih stranaka iz DOS-a. Godine 2010. Vlada Mirka Cvetkovića, 14 milijardi je iznosio budžet za agrarna plaćanja, 2011. godine Vlada Mirka Cvetkovića, 16 milijardi. U 2012. godini, to je prva godina vladavine SNS rapidno se povećava budžet Uprave za agrarna plaćanja na preko 25 milijardi dinara, u 2013. godini na preko 31 milijardu dinara, u 2014. godini na preko 33 milijarde dinara.
Onda imate neverovatan skok u 2020. godini, pazite, to je godina korone, da vas podsetim, godina korone, krize kada je država Srbija izdvajala ogromne količine novca, ogromne iznose novca da bi naši preduzetnici, da bi naši privrednici mogli da opstane u to teško vreme 2020, 2021. godine. I u to teško vreme, u to vreme korona krize 2020. godine država Srbija izdvaja skoro 43, tačnije 42 milijarde 787 miliona dinara za podsticaj našim poljoprivrednim proizvođačima.
U 2021. godini, takođe godini korona krize, 44 milijarde 384 miliona dinara. U 2022. godini 60 milijardi 912 miliona dinara. U 2023. godini 93 milijarde 103 miliona dinara i sa ovim rebalansom budžeta 100 milijardi 581 milion 908 hiljada dinara. To su brojke, to su egzaktni pokazatelji ko se brine o poljoprivrednoj proizvodnji, a ko je učinio sve da upropasti našu poljoprivrednu proizvodnju. Da nije bilo pobede 2012. godine, to bi nažalost i pošlo za rukom.