Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pitanje postavljam ministarki zdravlja, a ono glasi – da li se planira izgradnja Zavoda za javno zdravlje u Smederevu?

Pitanje se odnosi i na zdravstvenu ustanovu koja se bavi javnim zdravljem, značajne oblasti medicine koja se bavi obezbeđivanjem zdravstvene dobrobiti i za celokupno stanovništvo primenom multidisciplinarnog pristupa.

Svetska zdravstvena organizacija je javno zdravlje definisala kao veštinu i naučni pristup u sprečavanju bolesti i produžavanju životnog veka i promociju zdravlja putem organizovanih napora društva.

Naše zdravstveno zakonodavstvo uredilo je načelo i organizaciju zaštite javnog zdravlja, a u sistemu institucija nalaze i zavodi za javno zdravlje. U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti navedeno je taksativno koji su sve zadaci ovog tipa zdravstvene ustanove. Zavod za javno zdravlje, između ostalog vrši mikrobiološke, parazitološke, serološke, fizičko-hemijske, hemijske i toksikološke preglede ispitivanja u vezi sa dijagnostikom zaraznih i ne zaraznih bolesti, proizvodnjom i prometom životinjskih namirnica, kao i pregledom ispitivanja vode, vazduha, buke, zemljišta, otpada i predmeta opšte upotrebe. Zavod može obavljati i poslove i dezinsekcije i deratizacije, ako na području za koje je osnova ne postoji ustanova u javnoj svojini koja obavlja te poslove.

Cilj javnog zdravlja je produženje života, te se u tom smislu kroz organizovane napore zajednice za zaštitu životne sredine razvijaju zdravstvene aktivnosti na sprečavanju bolesti i to unapređenjem fizičkog i mentalnog zdravlja, kroz kontrolu infekcija u zajednici, edukaciju o ličnoj higijeni, razvojem socijalnih mehanizama i drugo.

Ukratko, javni zdravlje je nauka i praksa zaštite u unapređenju zdravlja u lokalnoj zajednici putem preventivne medicine, zdravstvenog vaspitanja, kontrole zaraznih bolesti, sanitarnog nadzora i praćenje ekoloških hazata.

Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i nesposobnosti. Zdravo stanovništvo je neophodno za postizanje strateških, socijalnih i ekonomskih ciljeva svakog društva i države i zato su brojne akcije u oblasti javnog zdravlja, kolektivni napor od strane zajednice, odnosno države, usmeren ka pojačavanju kontrole nad determinantama zdravlja, kao i njegovog unapređenja.

Zato svaka, pa i naša država nalazi svoj interes u oblasti javnog zdravlja i maksimalno pruža podršku za unapređenje ove oblasti. Prethodnih godina u toku pandemije virusom Kovid – 19 uvideli smo koji je značaj ovog tipa zdravstvenih ustanova, a sve je veća procena koja već kruži kako će svet biti suočen sa sve više epidemija, pa i pandemija, te je otuda i povećana potreba za ovakvim vidom zdravstvene zaštite, odnosno za ustanovama kakvi su zavodi za javno zdravlje.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, članom 101. definisano je da Zavod za javno zdravlje osniva Republika Srbija, a na teritoriji autonomne pokrajine autonomna pokrajina.

Definisano je da je Zavod zdravstvena ustanova koja se osniva za više jedinica lokalne samouprave za teritoriju grada autonomne pokrajine, kao i za teritoriju Republike Srbije, u skladu sa planom mreže.

Kako dolazim iz grada Smedereva, želela bih da ukažem na činjenicu da je planom mreže iz ranijih godina Smederevo bilo planirano za izgradnju ove ustanove, a ima dosta razloga za to da Smederevo dobije Zavod za javno zdravlje za opštine ovog okruga.

Grad Smederevo je središte Podunavskog okruga, grad koji je postao ne samo značajan privredni centar, već i jedna od važnih turističkih destinacija na Dunavu, kao međunarodnoj reci. Sve je više ugostiteljskih i drugih objekata koji imaju potrebu i zakonsku obavezu da obavljaju sanitarne i druge neophodne preglede u Zavodu za javno zdravlje, što se za sada radi u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu, koji pokriva teritorije dva okruga Braničevskog i Ponudavskog.

Napominjem da je Podunavski okrug jedan od retkih koji nema zavod za javno zdravlje. Velika je važnost ovakve zdravstvene ustanove za ceo Podunavski region koji je jedan od retkih regiona u Republici Srbiji, koji nema Zavod za javno zdravlje, a kome gravitira preko 200 hiljada stanovnika.

Treba imati u vidu i činjenicu da zavodi najveći deo svojih potreba finansiraju sami, vršeći veliki broj zdravstvenih usluga, tako da i u tom smislu postoji finansijski benefit za lokalne samouprave, za čiju teritoriju se zavod osniva. U ovom slučaju, to su osim Smedereva i opština Velika Plana i Smederevska Palanka.

Iz svih navedenih razloga, želim da postavim pitanje Ministarstvu zdravlja, imajući u vidu da je ranijim planom zdravstvenih ustanova planirano osnivanje i izgradnja Zavoda za javno zdravlje u Smederevu, kako bi stanovništvu ovog okruga bile dostupnije ove usluge ove ustanove, da li Ministarstvo planira u skorije vreme i da li može da realizuje ovaj projekat? Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas bih u ime poslaničke grupe SPS, a na predlog predsednika naše poslaničke grupe, Đorđa Milićevića, koji je opravdano odsutan, uputila nekoliko pitanja ministru zdravlja i Vladi Republike Srbije.

Tužna je činjenica da od opake pandemije Kovid-19 svakodnevno premine veliki broj građana i da pandemija ne jenjava. Naprotiv, menjaju se sojevi koji se brže šire i čija je zaraznost sve veća. Zato je suvišno pitanje da li se treba vakcinisati. Svakako da treba, jer uprkos velikoj zaraznosti kod vakcinisanih je klinička slika blaža. Najveći heroji svakodnevno borbe protiv kovida svakako su kolege lekari i ostali medicinski radnici. Kao lekar znam koliko je bilo teško i opasno po život raditi u crvenoj zoni i lečiti najteže kovid bolesnike. Neki od naših kolega su nažalost izgubili život lečeći druge od kovida. Jeste da nas je na to obavezala Hipokratova zakletva.

Moje prvo pitanje se odnosi upravo na te kolege lekare koji su izgubili život. Jedan od potresnih slučajeva koji je uznemirio Srbiju prethodnih dana jeste smrt mlade dr anesteziologa Ane Čoporde, iz Beograda, koja je uprkos teškoj bolesti nesebično lečila obolele od kovida. U kontekstu ove tužne sudbine doktorke i majke iza koje je ostala beba, ali i sudbina drugih preminulih lekara i medicinskih radnika postavila bih pitanje Vladi – da li se razmišlja da se i ove godine posthumno odlikuju lekari preminuli od kovida, s obzirom da je i prethodne godine predsednik Republike povodom Dana državnosti posthumno odlikovao lekare preminule od kovida?

Takođe bih pitala ministra zdravalja – da li postoji mogućnost da se lekarima i ostalim zaposlenim u zdravstvenom sistemu oboljenje od kovida prizna kao profesionalna bolest? Takođe bih predložila i istovremeno pitala ministra – da li postoji mogućnost da se lekarima obezbedi status službenog lica koji bi im omogućio određenu zaštitu na radnom mestu?

Isto tako, upućujem predlog da se programom Vlade o gradnji stanova pod povlašćenim uslovima i ovakvi stanovi predvide i za zaposlene u zdravstvu, kao što je to urađeno za pripadnike snaga bezbednosti, jer i zdravstveni radnici su heroji ove borbe protiv kovida i na tome smo im svi zahvalni? Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, danas bih postavila pitanje Vladi i ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U poslednja dva meseca, naročito u decembru i januaru, smo gotovo svakodnevno bili suočeni sa problemima zagađenja vazduha, a kao glavni zagađivači su bili označeni saobraćaj, veliki broj ložišta koja koriste ugalj ili naftne derivatel Izduvni gasovi iz dizel motora, kojima smo izloženi, sadrže čađ i druge mikro čestice koje predstavljaju visok rizik po zdravlje stanovništva, naročito za respiratorne organe i izazivaju brojna teža oboljenja što pokazuje i brojna istraživanja u Evropi i svetu.

U vezi sa tim, problem je moguće rešiti na više načina. Jedan od njih je da se iz saobraćaja polako isključuju automobili čiji su motori na dizel gorivo, to su evro 2 i evro 3. Jedna od podsticajnih mera koju je Vlada predložila prošle godine jeste za nabavku taksi vozila koja će subvencionisati ako su najmanje evro 6 hibridna ili na električni pogon.

Ovde treba obratiti pažnju da poslovne banke nažalost teško daju kredite paušalno oporezovanim licima. Takođe, iako Srbija ekonomski napreduje, povećavaju se plate i zaposlenost, još uvek građani nemaju uslove za nabavku novih automobila koji koriste ove tipove motora, koji mnogo manje zagađuju okolinu.

Istovremeno, javni prevoz je veliki zagađivač, tako da je i tom delu potrebna intervencija države. U tom smislu, postoji i alternativna rešenja koja bi podrazumevala veće i brže efekte. To je veće korišćenje vozila na električni pogon, kao što su trolejbusi i tramvaji i naravno kod ovog vida saobraćaja korišćenje kvalitetnih pogonskih sistema. Jedan od vidova bi bio i prirodni gas koji je čistiji izvor energije i ne zagađuje okolinu.

U vezi sa svim tim, želim da pitam Vladu i ministarku saobraćaja, da li se možda priprema neki dokument koji bi se u cilju zaštite zdravlja stanovništva i životne sredine, predvideli noviji oblici pogona motornih vozila, kao što su struka i zemni gas? Da li se može naći model i način na koji bi se stimulisali vlasnici automobila da pređu na korišćenje gasa? Tu mislim na podsticajne mere države, odnosno subvencije koje bi se odnosili na instaliranje i na sertifikate za korišćenje gasa, a doprineli bi smanjenju emisije izduvnih gasova i zdravijoj životnoj sredini. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, zdravlje stanovništva je veoma važna društvena kategorija, jer samo zdrav čovek može dati doprinos svojoj porodici i društvu u celini.

Za zdravlje stanovništva, između ostalog, važan je kvalitet hrane i struktura ishrane. Srbija je poslednjih godina kompletirala zakonodavni okvir koji se tiče bezbednosti hrane i on je u najvećem delu usaglašen sa evropskim standardima. Tu mislim kako na proizvodnju tako i na promet iste.

Zakonska i podzakonska akta daju dobre osnove za unapređenje kvaliteta proizvodnje poljoprivrednih proizvoda mleka i mesa, ali se ipak uočava praznina u njihovom sprovođenju. Poznato nam je da se u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda veoma često koriste nedozvoljene količine pesticida, da se veoma često ne poštuje karenca, ono što, nažalost, dovodi do pojave takvih proizvoda na tržištu, na pijacama bez dovoljne kontrole.

Ono što treba pohvalite jeste da su Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo uložili velike napore da je tokom prošle godine sa radom počela Nacionalna referentna laboratorija za kontrolu mleka, ali i laboratorije za kontrolu hrane i fito laboratorija sa bankom biljnih gena.

U ovim laboratorijama moći će da se kontroliše mleko, meso, voće, povrće, pa čak i biljno seme, uzorci na mikro toksine, pesticide, teške metale, veterinarske lekove i druge materije u proizvodima biće detektovane posebnim i akreditovanim metodama.

Ono što je posebno važno, jeste da u laboratoriji za kontrolu kvaliteta hrane postoji akreditovana metoda za kontrolu malina na prisustvo Norovirusa. Ova kontrola je posebno bitna za naše malinare, jer je upravo prisustvo Norovirusa bio čest problem i glavna prepreka prilikom izvoza maline.

Ovom prilikom želela bih da uputim pitanje ministru poljoprivrede, ministru zdravlja i ministru trgovine, turizma i telekomunikacija. Ministra zdravlja bih pitala - da li Republika Srbija ima dovoljan broj sanitarnih inspektora, a ministra poljoprivrede i ministra trgovine - kako se kontroliše kvalitet i bezbednost hrane koju uvozimo i koja se nalazi na našem tržištu? Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja.

Naime, činjenica je da naše stanovništvo postaje sve starije i da sa prosečnom starošću od 43,2 godine starosti, spadamo u 20 zemalja sa najstarijim stanovništvom. Očekivane godine života za žene je 78 godina, a za muškarce 73 godine, pri čemu će u narednim decenijama ovaj trend biti još izraženiji. U tom smislu, smatramo da i naša država treba da ovoj činjenici prilagodi penzijski, zdravstveni i socijalni sistem. Odnos prema starima, u svakom društvu, je duboko etičko pitanje, jer oni su ti koji su za nas stvarali, kao što mi stvaramo za svoje potomke.

Dakle, naši građani, starije dobi su posebno senzitivna kategorija i kao društvo smo dužni da pitanjima starosti i starenja, posvetimo još veću pažnju. Odnos društva prema starima, treba da budu usmeren ka aktivnom starenju i takav da omogućava korišćenje svih kapaciteta ovog dela populacije, a kada je neophodna nega, potrebno je obezbediti neophodnu i dovoljnu zaštitu i društvenu brigu o starima, nemoćnima i bolesnima, tako da se obezbedi njihovo dostojanstveno starenje i lečenje.

U rešavanju njihovih problema, pre svega sa zdravstvenog i socijalnog aspekta, ali i sa obrazovnog kulturološkog i drugih vidova društvene brige, neophodan je multiresorski pristup društva. Danas se nega starih ostvaruje u okviru porodice, koja se sama stara ili uz pomoć geronto domaćica, kada su u pitanju stari koji nemaju porodicu, koja o njima brine ili pak u specijalizovanim gerantološkim centrima.

Kako je sve više starih, kojima je neophodna stalna nega, vreme je da razmišljamo o negovateljima, kako u porodicama, tako i u domovima starih i drugih ustanovama, u kojima su stari smešteni. Činjenica je da danas nije dovoljno negovatelja posebno kada su u pitanju seoske sredine.

U tom smislu želim da postavim pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja, znamo da je u pripremi nova nacionalna strategija o staranju jer je prethodna važila do 2015. godine, te u tom kontekstu želim da pitam, da li će strategijom biti sagledana potreba starih za još organizovanijom socijalnom brigom uključujući aktivnu ulogu zdravstvene i socijalne zaštite, odnosno organa starateljstva, kao i porodicu koja brine o starim članovima porodice?

U tom smislu smatramo da je neophodno i budžetski suficit koji Srbija ima zahvaljujući pozitivnom ekonomskim pokazateljima treba iskoristiti za jačanje socijalne funkcije države, ovog puta za poboljšanje položaja obezbeđenja dostojanstvenog starenja našim starim licima.

Još jedno pitanje ministru, kada se očekuje završetak rada na novoj Strategiji o starenju za naredni period? Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, znamo da je uloga žene u društvu značajna ne samo kroz ulogu majke i supruge, već i kroz ulogu zaposlene i poslovne žene koja učestvuje u ukupnom razvoju našeg društva. Nažalost, često se zanemaruje i nedovoljno uvažava položaj i uloga žene na selu, koja je najčešće stub kuće i porodice. Ona je najčešće preopterećena brigom o deci, poslovima u domaćinstvu i obavljanjem mnogih teških poslova u poljoprivredi, a pri tom često nije zdravstveno osigurana niti ima poljoprivrednu penziju.

S druge strane, najčešći nosioci domaćinstva su muškarci. Prema nekim istraživanjima svaka peta žena je vlasnica poljoprivrednog gazdinstva, a samo 12% su vlasnice kuća u kojima žive. Ove činjenice svakako utiču na ukupan ekonomski položaj žena na selu, i često onemogućavaju njihovo preduzetništvo. U porodičnom nasilju nad ženama na selu se ne govori, a ono se dešava. O tome čitamo u štampi. Društvo mora da preduzima ozbiljne korake u cilju ekonomskog i društvenog osnaživanja žena na selu, koje još uvek nose najveći teret razvoja sela i teret poljoprivredne proizvodnje, bilo da se radi o porodičnoj proizvodnji ili poljoprivrednoj proizvodnji namenjenoj tržištu.

Sve vreme moramo imati u vidu i to da nam sela nestaju, da nam sela stare i bez osnaživanja žena na selu selo nećemo ni imati. S tim u vezi želim da postavim pitanje ministru poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li Ministarstvo raspolaže podacima o broju žena koje su nosioci poljoprivrednih gazdinstava, i koje mere podsticaja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja su koristile u poslednje tri godine? Ministra Krkobabića zaduženog za regionalni razvoj želim da pitam koliko je žena osnivača zadruge. Takođe, ministra Đorđevića, zaduženog za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pitam – da li se razmišlja o izradi posebnog programa zapošljavanja i samozapošljavanja i podsticaja ženskog preduzetništva žena u ruralnim sredinama, sa ciljem njihovog ekonomskog osnaživanja, bolje zdravstvene i socijalne zaštite i zaštite porodičnog i svakog drugog vida nasilja. Zahvaljujem.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, postavljam poslaničko pitanje za ministra zaštite životne sredine, gospodina Gorana Trivana.

Zaštita životne sredine je izuzetno značajna tema u svim razvijenim zemljama sveta, uključujući i zemlje EU, porodice kojoj stremi i naša zemlja.

Pre par meseci smo čuli vest da je Srbija izabrana za kopredsedavajućeg Skupštine UN o zaštiti životne sredine UNEA-5, što je dokaz da se konkretni rezultati koje je naša zemlja postigla u ovoj oblasti prepoznaju i spolja i zato koristim ovu priliku da čestitam ministru Trivanu na tom uspehu.

Nedavno je i predsednik Aleksandar Vučić izjavio da se u oblasti infrastrukture koja uključuje i oblast zaštite životne sredine očekuje investicije od nekoliko milijardi evra. A upravo juče predsednik Vučić uz prisustvo ministra Trivana, Antića i ministarke Mihajlović položio je kamen temeljac za novu aglomeraciju u Železari Smederevo, čime će se smanjiti količina otpada i zagađenja vazduha u Smederevu. Sve pohvale našim kineskim prijateljima, investitorima Hbis grupi, koji ne samo da misle na svoj profit već i na opstanak 5.000 radnika, 5.000 porodica, kao i na zdravlje građanki i građana Smedereva, i okoline, jer će na ovaj način smanjiti količinu otpada, kao i poboljšati kvalitet vazduha koji Smederevci udišu.

Takođe ministar zaštite životne sredine stalno govori da je najveći izazov za našu zemlju u ovoj oblasti nedostatak kvalitetnih projekata, odnosno projektno-tehničke dokumentacije za značajne projekte u lokalnim samoupravama. Bez projekta se ne mogu koristiti sredstva EU, niti drugih zainteresovanih investitora za sektor zaštite životne sredine. U tom pravcu je i stalni poziv ministra Trivana lokalnim zajednicama da ozbiljno i odgovorno pristupaju izradi projektne dokumentacije. U ovom trenutku jedan od prioriteta jeste upravljanje otpadom i potreba Srbije da se formira preko 20 regionalnih centara za deponovanje i preradu otpada.

Ministarstvo je u protekle dve godine za izradu projektno-tehničke dokumentacije lokalnim samoupravama za sisteme upravljanja otpadom i otpadnim vodama dodelo blizu pola milijarde dinara, od čega je protekle nedelje, takođe radi ostvarenja ovog strateškog cilja ministarstvo opredelilo skoro sto miliona dinara iz Zelenog fonda Republike Srbije i potpisalo ugovore o sufinansiranju regionalnih deponija u Novom Sadu, Novoj Varoši, Somboru i Pirotu. I ovde je u pitanju izrada projektno-tehničke dokumentacije koja je bila slaba tačka u lokalnim zajednicama.

U tom kontekstu želim da postavim pitanje – koje mere i aktivnosti Ministarstvo za zaštitu životne sredine dalje planira i preduzima kako bi se obezbedili kvalitetni projekti u sektoru zaštite životne sredine, što je osnov za privlačenje neophodnih investicija, i da li će Srbija uspeti da u skorijem periodu otvori pregovaračko poglavlje 27 i time nastavi svoj evropski put u ovoj oblasti? Zahvaljujem.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas bih postavila pitanje ministru zdravlja gospodinu Lončaru. Pitanje se odnosi na oblast medicine rada.

Ministarstvo zdravlja je formiralo Republičku stručnu komisiju za izradu strategije medicine rada, polazeći od potrebe da se na poseban način tretira i zaštiti zdravlje radno sposobnog stanovništva, koje u svakom društvu, pa i u našem, stvara sve vrednosti i materijalna dobra neophodna za život i napredak države i društva. Da bi stvaralo, radno aktivno stanovništvo mora biti zdravo.

U tom smislu, želim da postavim pitanje ministru zdravlja - da li se planira i kada usvajanje strategije medicine rada Republike Srbije za naredni period, koji je sačinila Republička stručna komisija za medicinu rada, koju je formiralo ministarstvo zdravlja?

Da obrazložim. Zdravljem radno aktivnog stanovništva bavi se posebna grana medicine, a to je medicina rada. To je multidisciplinarna grana medicine, koja se bavi, pre svega, prevencijom bolesti i očuvanjem zdravlja radno aktivne populacije, a dobro znamo da jedan dinar uložen u preventivu je isto što i šesnaest dinara u kurativu. Bavi se i procenom rizika na radnom mestu, prepoznaje opasnosti i štetnosti u radnoj sredini i radnoj okolini, koji mogu ugroziti zdravlje radnika, prevencijom profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i povreda na radu, kao i ocenom radne sposobnosti.

Medicina rada je posle 2010. godine doživela značajne promene. Ranije su veća preduzeća imala svoje takozvane fabričke ambulante, a manja preduzeća jednu zajedničku ambulantu. U tim ambulantama specijalisti medicine rada bili su u svakodnevnom kontaktu sa radnicima, pratili njihovo zdravlje i prepoznavali opasnosti i štetnosti na samom izvoru i tako sprečavali oštećenje zdravlja radnika preventivnim merama.

Danas se zdravlje na radu svodi na prethodne, periodične preglede radnika, koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom. Veliki broj poslodavaca za periodične preglede angažuje službe medicine rada izabrane na tenderu, pa se uglavnom dešava da svake godine druga služba bude pružalac usluga. Tako se gubi kontinuitet u proceni stanja i praćenju zdravlja.

Posledica ovakvog rada veoma često je neadekvatna zdravstvena zaštita i ono što je važnije, nema kontinuiteta u praćenju zdravstvenog stanja zaposlenih, kao i poređanja zdravstvenog stanja sa prethodnim pregledom.

Primera radi, ako je nekom radniku na periodičnom pregledu oštećen sluh, mi nemamo uvid u njegov preventivni karton da bismo uporedili stanje sluha i da li je oštećenje nastalo usled buke na radnom mestu ili je pak to oštećenje sluha postojalo i pre stupanja na to radno mesto.

Naša zemlja imala je jedan od najboljih i najfunkcionalnijih sistema zaštite zdravlja radnika u svetu, koje su u to vreme preuzimale i primenjivale mnoge zemlje, razvijajući na našem modelu svoj sistem medicine rada. Jedna od država koja je kopirala taj sistem je Finska, koja je sada primer dobre prakse u svetu.

U ovom trenutku u Srbiji se veliki broj specijalista medicine rada izjašnjava za izabranog lekara iz straha za svoju egzistenciju, jer RFZO ne prepoznaje specijaliste medicine rada u svom kadrovskom planu. Bojim se da ćemo ući u vakum, jer prosečna starost specijalista medicine rada je preko 50 godina i ovaj medicinski kadar postaje deficitaran.

Preporuke EU, kojoj i mi težimo, su da na pet hiljada radnika dolazi jedan specijalista medicine rada. Međunarodne organizacije rada u svojim aktima posebno ističu značaj i mesto službe medicine rada i ne smemo dozvoliti da preventivni rad lekara medicine rada prepustimo tržištu bez državne brige. Zahvaljujem.