VESNA IVKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1960. godine. Živi u Smederevu.

Po zanimanju je lekar specijalista medicine rada.

Bila je direktorka Doma zdravlja u Smederevu i potpredsednice lokalnog SPS-a.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 06. oktobra 2016. godine.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabrana za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 11:06

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicama, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, sporazum o kome danas raspravljamo je u vezi sa odobravanjem zajma za projekat infrastrukture u kulturi. Zajam u visini od 20 miliona evra, Srbiji je odobrila Banka za razvoj Saveta Evrope.

Glavni ciljevi ovog projekta obuhvataju renoviranje, obnavljanje i proširenje ustanova kulture uključujući muzeje, pozorišta, kulturne centre i ustanove sa sličnom namerom, sa namerom da se renoviraju i unapređuju postojeće zgrade u skladu sa svim standardima energetske efikasnosti. S obzirom da se ustanove kulture nalaze mahom u istorijskim i zaštićenim zgradama, vodiće se računa da se sačuva njihova izvorna, arhitektonska, istorijska vrednost, ali i da se poboljšaju uslovi rada svaki od ustanova kulture obuhvaćena ovim zajmom. Predloženi projekat je u skladu sa politikom banke kada je reč o zaštiti životne sredine, kao i sa važećim domaćim i evropskim standardima.

Ovaj predlog zakona doprineće povećanju privrednog razvoja, zapošljavanju u sektoru kulture, afirmaciji kulturnog turizma Srbije koja ima bogato kulturno nasleđe, ali i bogato moderno umetničko stvaralaštvo.

Takođe, projekat će omogućiti stvaranje neophodnih uslova muzejima i galerijama za čuvanje i izlaganje umetničkih eksponata ustanovama ove namene da izlažu svoje eksponate i da se kvalifikuju za međunarodne izložbe koje zahtevaju striktnu kontrolu mikro uslova.

Drago mi je što je i kultura došla na red, da se mnogo više ulaže u nju, jer kultura se odnosi na celokupno društveno nasleđe i upravo je ona ta koja je odvojila čoveka od ostalih rodova. Ona postoji i u duhovnom i materijalnom obliku, odnosno ona je sve ono što je čovek svojim radom i delanjem stvorio. Upravo zato, da bismo sačuvali ove materijalne oblike kulture i obnovili izdanje u kojima se ona čuvaju i neguju, treba glasati za ovaj predlog zakona što će poslanička grupa SPS i učiniti u danu za glasanje.

Isto tako kao što ćemo obnoviti i renovirati pojedine ustanove kulture, moramo negovati kulturu sećanja koji je SPS uvek baštinila i negovala, a našu istoriju sačuvati od zaborava, jer ako zaboravljamo istorijski put, događaj i ličnosti koje su gradile Srbiju, onda se odričemo svog identiteta. Ali, izgleda da je srpska istorija danas zanimljivija nekima koji bi da je prisvoje, jer nemaju svoju.

Mislim da smo na dobrom putu da poklonimo kulturi i kulturnim institucijama mesto koje im pripada, jer počeli smo da podižemo spomenike ličnostima koje su obeležile našu istoriju, da pravimo filmove sa istorijskim činjenicama, kao što je film „Dara iz Jasenovca“. Podsetila bih i na izložbu o Jasenovcu koja je u sedištu UN 2018. godine organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova na inicijativu tadašnjeg ministra spoljnih poslova, a našeg predsednika Skupštine, Ivice Dačića. To je bio srpsko-jevrejski projekat pod nazivom „Jasenovac - pravo na nezaborav“, jer moramo da pamtimo, obeležavamo datume vredne istorijskog pamćenja. Na tome treba pojačati delovanje, a sve sa ciljem da se ništa iz naše bogate istorije ne zaboravi i da našoj istorijsko, kulturno nasleđe, istoriju i kulturu prenesemo budućim generacijama.

Ministar Branko Ružić je spomenuo u ovom domu da bi bilo dobro da se srednjoškolcima prikazuje film „Dara iz Jasenovca“. Moj predlog je i da se pored ovakvih filmova, na časovima istorije prikazuju i dokumentarni istorijski filmovi iz naših arhiva kako bismo mladim generacijama približili našu istoriju.

Takođe želim da pohvalim inicijativu da država preuzme odgovornost za udžbenike istorije, geografije i srpskog jezika i književnosti. Ne smemo dozvoliti da naša deca uče ove predmete iz udžbenika koje pišu i štampaju strani izdavači.

Da svima bude jasno da nemamo mi čega da se stidimo, jer naš narod nikada nije vodio osvajačke, već oslobodilačke ratove, jer nikada nismo uzimali tuđe, već samo čuvali svoje. Tu obavezu imamo i danas i kao pojedinci i kao društvo koje je odgovorno prema onima koji su temeljili Srbiju.

Zato, drage kolege, pravimo spomenike, snimajmo istorijske filmove, otvarajmo muzeje sećanja, a sve sa ciljem da negujemo tradiciju, istoriju, kulturu i sačuvamo od zaborava.

U danu za glasanje, poslanička grupa SPS glasaće za ovaj sporazum.

Zahvaljujem.

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Poštovani predsedniče, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na samom početku svog izlaganja istakla bih da je današnja tema, a to je Predlog zakona o socijalnoj karti tema socijalne pravde i socijalne jednakosti. Ideja socijalne pravde je socijalistička ideja i kako naš predsednik Ivica Dačić kaže - sastavni deo genetskog koda SPS.

Socijalistička partija Srbije je partija koja se oslanja na dva stuba, a jedan od tih stubova je stub socijalne pravde, a drugi je stub nacionalni i državni interes. U svim dobro razvijenim zemljama, kojim nadam se težimo i mi, razvoj ekonomije mora da prati i razvoj socijalnih prava, odnosno razvoj svih segmenata socijalne politike i socijalne zaštite kao njenog segmenta.

Efikasan sistem socijalne zaštite treba stalno da se prilagođava kako bi mogao da odgovori na izmenjene i drugačije potrebe građana u novim socijalnoekonomskim okolnostima, odnosno da podrži ranjive i marginalizovane pojedince i grupe kojima je potrebna organizovana pomoć zajednice i države.

Kao značajna mera socijalne zaštite, socijalna davanja države treba da pomognu onima koji su u stanju socijalne potrebe kako to zakon definiše, a to su pojedinci i porodice bez ikakvih prihoda ili čija su primanja ispod utvrđenog minimuma tako što će im predviđena novčana pomoć koliko toliko olakšati život. Na taj način se građanima, a posebno porodicama koje se suočavaju sa različitim životnim teškoćama, koja uzrokuju teška materijalna stanja, omogućava da uz socijalnu podršku države žive sa više dostojanstva i svešću o tome da se država stara o njima i njihovim potrebama, da nisu prepušteni sami sebi i siromaštvu. Najkraće rečeno, socijalna zaštita je jedna od oblasti Ustavom zajamčenih ljudskih prava, delatnost od javnog interesa i veoma je osetljiva po karakteru.

Zakon o socijalnoj karti je u stvari tehnički zakon, jer se odnosi na formiranje jedinstvenog elektronskog registra o socijalno ekonomskom statusu pojedinca, odnosno korisnika usluga socijalne zaštite. On sadrži tačne i ažurirane podatke o svim relevantnim činjenicama od uticaja na ostvarivanje prava i socijalne zaštite.

Socijalna karta obuhvata i podatke o povezanim licima. Pored povezivanja internih sistema u okviru ministarstva neophodno je povezivanje i sa eksternim sistemima, odnosno bazama podataka drugih državnih organa zbog eventualnih upravnih postupaka koji se vode u sistemu socijalne zaštite.

Izuzetno dobro zakonsko rešenje jeste i to što će socijalna karta sadržati podatke o korisnicima socijalne zaštite koji su to pravo stekli, jer su bili teško pogođeni različitim elementarnim nepogodama poput poplava, klizišta, snežnih padavina, požara, zemljotresa i drugih. Ova lica se sada po prvi put zakonski prepoznaju kao lica u stanju socijalne potrebe. U tom smislu je važno da postoje sistematizovani svi podaci od interesa za sistem, za upravljanje rizikom od elementarnih i drugih nepogoda.

Zakonom o socijalnoj karti treba da se postigne i drugi cilj, a to je racionalno korišćenje budžetskih sredstava, odnosno da se za isti budžet obezbedi pravičnija raspodela socijalnih usluga prema najugroženijim kategorijama stanovništva.

Građani koji su u najtežem ekonomskom položaju biće vidljivi u sistemu i ostvariti brže i jednostavnije pravo na potrebnu podršku.

Ono što bih podvukla to je pomoć društva porodici da opstane kao celina pružajući joj ekonomsku sigurnost. Najvažnije je da deca ostanu u svojoj prirodnoj sredini, tj. porodici. Porodica je osnovna društvena jedinica i samo jaka porodica svojim članovima može da pruži emocionalnu, fizičku i ekonomsku sigurnost.

Takođe, ovu osnovnu ćeliju društva treba zaštiti od nasilja u porodici i svesti ga na nultu toleranciju i još jači mehanizmima države. Jednom rečju, moramo sve učiniti da podržimo porodicu i dati joj kao društvo vetar u leđa. Kako je neko rekao, citiram – ne postoji porodica radi društva, već društvo radi porodice, završen citat.

Na samom kraju, uz sve pohvale za predlog jednog dobrog zakona, ukazala bih na jednu dobronamernu primedbu na koju su mi ukazali zaposleni u ustanovama socijalne zaštite da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja razmotri zanavljanje stručnog kadra u tim ustanovama ko je sada daleko ispod optimalnog nivoa po kadrovskom planu na broj stanovnika i korisnika.

Napominjem da će Poslanička grupa SPS podržati ovaj dobar Predlog zakona i glasati za njega. Zahvaljujem.

Prvo vanredno zasedanje , 26.01.2021.

Predsedavajući, poštovana ministarko, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani i građanke Srbije, danas govorimo o više međunarodnih sporazuma. Kolega Đorđe Milićević, predsednik poslaničke grupe SPS i naš ovlašćeni predstavnik po ovom pretresu govorio je o sporazumima koje je Vlada Republike Srbije zaključila sa Ruskom Federacijom, Luksemburgom, BiH i Crnom Gorom, kao i koleginica Snežana Paunović, te se stoga neću osvrtati na ove.

Govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju izmene Međunarodne konvencije o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe, zatim o Predlogu zakona o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije i, na kraju, o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Irana u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina.

Savet za carinsku saradnju, što je zapravo zvanični naziv Svetske carinske organizacije, osnovan je 1952. godine od strane 17 evropskih zemalja. Danas je to međunarodna organizacija koja u svom članstvu ima 179 država članica, od kojih je 80% zemalja u razvoju ili tranziciji. Ovih 179 država između sebe obavljaju 96% svetske trgovine.

Pod okriljem ove organizacije doneto je 12 međunarodnih konvencija i veliki broj preporuka čiji je cilj usaglašavanje carinskih procedura na međunarodnom nivou i samim tim i ubrzanje prometa roba između različitih država. Jugoslavija je postala članica Saveta za carinsku saradnju već 1960. godine, a 2006. godine Srbija je preuzela članstvo u ovoj organizaciji kao država sukcesor, tj. sledbenik državne zajednice SCG.

Srbija je aktivan član ove organizacije i potpisnica je brojnih međunarodnih konvencija koje se odnose na saradnju carinskih organa. Saradnja sa ovom organizacijom je od izuzetnog značaja zbog činjenice da se direktno učestvuje u stvaranju efikasnog carinskog okruženja. Zajednički cilj je usaglašavanje carinskih procedura, njihovo pojednostavljenje, istovremeno pojačana kontrola prometa robe preko granica i samim tim onemogućavanje prekograničnog prometa robe bez carinjenja.

Cilj predloženih izmena ove međunarodne konvencije jeste da se uspostavi efikasnija procedura kojom će biti olakšan postupak razmatranja nekog važnog carinskog pitanja i da se radi efikasnijeg donošenja odluka ograniči mogućnost stranama ugovornicima na prigovor najviše dva puta.

Dosadašnje iskustvo u ovom segmentu pokazalo je da u slučaju spornih stvari procedura podnošenja prigovora, mogućnost podnošenja više prigovora po istoj stvari, zatim odgovaranje druge strane na prigovore često je trajalo dugo, što je usporavalo i otežavalo proces donošenja konačnih odluka.

Dakle, rešenje predloženo izmenom Konvencije je u funkciji efikasnijeg rada svih članica Svetske carinske organizacije i svake njene članice ponaosob.

Carina Srbije kao članica Svetske carinske organizacije koristi dragocena iskustva i implementira međunarodne standarde u svoj rad, što je unapredilo i naš unutrašnji rad.

Treba pomenuti da je Srbija potpisnica i jednog posebnog regionalnog sporazuma SELEK, koji se odnosi na saradnju carinskih i policijskih organa u cilju sprečavanja prekograničnog kriminala.

Sledeći sporazum o kojem ću govoriti je potvrđivanje Drugog dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije. Tradicija pošte u Srbiji je veoma duga, više od jednog i po veka. Danas predstavlja stožer komunikacije među ljudima, a takođe je jedan od glavnih nosilaca tehnološkog, privrednog, ekonomskog i kulturnog razvoja države i društva.

Istorija pošte u Srbiji imala je dug put i pošta se prenosila na razne načine. Svetski poštanski savez osnovan je kao specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija 1874. godine sa sedištem u Bernu u Švajcarskoj. Tadašnja Kneževina Srbija, iako u to vreme još uvek nije bila suverena država, bila je jedna od 22 države potpisnice osnivačkog akta i već tada je imala višedecenijsko iskustvo u radu pošte. Danas Svetski poštanski savez ima 192 članice, od kojih je 29 industrijalizovanih i 163 države u razvoju. Cilj Svetskog poštanskog saveza od osnivanja do danas je unapređenje saradnje na multilateralnoj osnovi, uspešno funkcionisanje poštanskog saobraćaja i pružanje doprinosa u postizanju viših ciljeva međunarodne saradnje u privrednoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti.

Potvrđivanjem Drugog dodatnog protokola obezbeđuje se pravo na univerzalnu poštansku uslugu svim fizičkim i pravnim licima po pristupačnim cenama, pod jednakim uslovima na jedinstvenoj poštanskoj teritoriji. Ovim će se unaprediti sigurnost i bezbednost pošiljki korisnika i zaposlenih i obezbediće se poštovanje svih međunarodnih normi zaštite životne sredine.

Na kraju, ukratko o Sporazumu o zaštiti bilja i biljnog karantina sa Iranom. Diplomatski odnosi naše zemlje i Irana datiraju od 1945. godine. Srbija izražava veliku zahvalnost Iranu na principijelnom stavu i podršci očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, uprkos brojnim pritiscima da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. države Kosovo.

Srbija i Iran imaju dobru saradnju u oblasti ekonomije, kulture i obrazovanja i teži se tome da se radi na produbljivanju odnosa ove dve zemlje i jačanju saradnje. Spoljnotrgovinska robna razmena ogleda se u izvozu kartona, kukuruza, duvana iz Srbije, uvozu nafte, ulja, aluminijuma i drugih potreba. Iako postoje izvesni koraci u saradnji u oblasti visokog obrazovanja, ima prostora za unapređenje saradnje dve zemlje u oblasti obrazovanja, nauke i tehnologije, jer su ove oblasti od velikog značaja, ako ne i ključne za napredak svake zemlje.

Predmet Sporazuma sa Iranom o kome danas govorimo i koji Narodna skupština treba da ratifikuje jeste zaštita bilja i biljnog karantina. Zaštita bilja, kao deo poljoprivredne proizvodnje, važan je segment u povećanju prinosa i kvaliteta bilja i njegovih proizvoda. Ističe se značaj zdravstvenog stanja biljaka, a posebno su važni seme i sadni materijal koji služe za dalju reprodukciju i samim tim je mogućnost prenošenja štetnih organizama veća i sa opasnijim posledicama po biljnu proizvodnju.

Jedna od važnijih mera u sprečavanju širenja štetnih organizama je biljni karantin koji postoji u svim zemljama sveta, koji podrazumeva izolovanje biljaka i sadnog materijala u određenom vremenskom periodu prilikom uvoza, odnosno izvoza. Biljni karantini se primenjuju i unutar samih država, jer se tako obezbeđuje zdravlje biljaka i biljni proizvodi. Razlog postojanja biljnog karantina je pre svega odbrana poljoprivredne proizvodnje zemlje, jer unošenje samo jednog zaraženog biljnog organizma štetnim organizmima može da prouzrokuje negativne posledice po ukupnu poljoprivrednu proizvodnju. Poznavanje regulative u vezi sa biljnim karantinom je od značaja jer propisuje pravila ponašanja pri uvozu pošiljaka iz drugih zemalja.

Srbija ima veliki broj bilateralnih sporazuma iz ove oblasti jer se time štiti naš sadni materijal i biljna proizvodnja. Važno je napomenuti da smo mi značajan proizvođač i izvoznik sadnog materijala u oblasti voćarstva, tako da je važno da se i unutar naše zemlje primenjuje karantin, kako bismo izvozili zdrav i bezbedan sadni materijal.

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati sve predložene predloge zakona. Zahvaljujem.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, danas bih postavila pitanje Vladi i ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U poslednja dva meseca, naročito u decembru i januaru, smo gotovo svakodnevno bili suočeni sa problemima zagađenja vazduha, a kao glavni zagađivači su bili označeni saobraćaj, veliki broj ložišta koja koriste ugalj ili naftne derivatel Izduvni gasovi iz dizel motora, kojima smo izloženi, sadrže čađ i druge mikro čestice koje predstavljaju visok rizik po zdravlje stanovništva, naročito za respiratorne organe i izazivaju brojna teža oboljenja što pokazuje i brojna istraživanja u Evropi i svetu.

U vezi sa tim, problem je moguće rešiti na više načina. Jedan od njih je da se iz saobraćaja polako isključuju automobili čiji su motori na dizel gorivo, to su evro 2 i evro 3. Jedna od podsticajnih mera koju je Vlada predložila prošle godine jeste za nabavku taksi vozila koja će subvencionisati ako su najmanje evro 6 hibridna ili na električni pogon.

Ovde treba obratiti pažnju da poslovne banke nažalost teško daju kredite paušalno oporezovanim licima. Takođe, iako Srbija ekonomski napreduje, povećavaju se plate i zaposlenost, još uvek građani nemaju uslove za nabavku novih automobila koji koriste ove tipove motora, koji mnogo manje zagađuju okolinu.

Istovremeno, javni prevoz je veliki zagađivač, tako da je i tom delu potrebna intervencija države. U tom smislu, postoji i alternativna rešenja koja bi podrazumevala veće i brže efekte. To je veće korišćenje vozila na električni pogon, kao što su trolejbusi i tramvaji i naravno kod ovog vida saobraćaja korišćenje kvalitetnih pogonskih sistema. Jedan od vidova bi bio i prirodni gas koji je čistiji izvor energije i ne zagađuje okolinu.

U vezi sa svim tim, želim da pitam Vladu i ministarku saobraćaja, da li se možda priprema neki dokument koji bi se u cilju zaštite zdravlja stanovništva i životne sredine, predvideli noviji oblici pogona motornih vozila, kao što su struka i zemni gas? Da li se može naći model i način na koji bi se stimulisali vlasnici automobila da pređu na korišćenje gasa? Tu mislim na podsticajne mere države, odnosno subvencije koje bi se odnosili na instaliranje i na sertifikate za korišćenje gasa, a doprineli bi smanjenju emisije izduvnih gasova i zdravijoj životnoj sredini. Zahvaljujem.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, zdravlje stanovništva je veoma važna društvena kategorija, jer samo zdrav čovek može dati doprinos svojoj porodici i društvu u celini.

Za zdravlje stanovništva, između ostalog, važan je kvalitet hrane i struktura ishrane. Srbija je poslednjih godina kompletirala zakonodavni okvir koji se tiče bezbednosti hrane i on je u najvećem delu usaglašen sa evropskim standardima. Tu mislim kako na proizvodnju tako i na promet iste.

Zakonska i podzakonska akta daju dobre osnove za unapređenje kvaliteta proizvodnje poljoprivrednih proizvoda mleka i mesa, ali se ipak uočava praznina u njihovom sprovođenju. Poznato nam je da se u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda veoma često koriste nedozvoljene količine pesticida, da se veoma često ne poštuje karenca, ono što, nažalost, dovodi do pojave takvih proizvoda na tržištu, na pijacama bez dovoljne kontrole.

Ono što treba pohvalite jeste da su Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo uložili velike napore da je tokom prošle godine sa radom počela Nacionalna referentna laboratorija za kontrolu mleka, ali i laboratorije za kontrolu hrane i fito laboratorija sa bankom biljnih gena.

U ovim laboratorijama moći će da se kontroliše mleko, meso, voće, povrće, pa čak i biljno seme, uzorci na mikro toksine, pesticide, teške metale, veterinarske lekove i druge materije u proizvodima biće detektovane posebnim i akreditovanim metodama.

Ono što je posebno važno, jeste da u laboratoriji za kontrolu kvaliteta hrane postoji akreditovana metoda za kontrolu malina na prisustvo Norovirusa. Ova kontrola je posebno bitna za naše malinare, jer je upravo prisustvo Norovirusa bio čest problem i glavna prepreka prilikom izvoza maline.

Ovom prilikom želela bih da uputim pitanje ministru poljoprivrede, ministru zdravlja i ministru trgovine, turizma i telekomunikacija. Ministra zdravlja bih pitala - da li Republika Srbija ima dovoljan broj sanitarnih inspektora, a ministra poljoprivrede i ministra trgovine - kako se kontroliše kvalitet i bezbednost hrane koju uvozimo i koja se nalazi na našem tržištu? Zahvaljujem.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2019.

Poštovani predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja.

Naime, činjenica je da naše stanovništvo postaje sve starije i da sa prosečnom starošću od 43,2 godine starosti, spadamo u 20 zemalja sa najstarijim stanovništvom. Očekivane godine života za žene je 78 godina, a za muškarce 73 godine, pri čemu će u narednim decenijama ovaj trend biti još izraženiji. U tom smislu, smatramo da i naša država treba da ovoj činjenici prilagodi penzijski, zdravstveni i socijalni sistem. Odnos prema starima, u svakom društvu, je duboko etičko pitanje, jer oni su ti koji su za nas stvarali, kao što mi stvaramo za svoje potomke.

Dakle, naši građani, starije dobi su posebno senzitivna kategorija i kao društvo smo dužni da pitanjima starosti i starenja, posvetimo još veću pažnju. Odnos društva prema starima, treba da budu usmeren ka aktivnom starenju i takav da omogućava korišćenje svih kapaciteta ovog dela populacije, a kada je neophodna nega, potrebno je obezbediti neophodnu i dovoljnu zaštitu i društvenu brigu o starima, nemoćnima i bolesnima, tako da se obezbedi njihovo dostojanstveno starenje i lečenje.

U rešavanju njihovih problema, pre svega sa zdravstvenog i socijalnog aspekta, ali i sa obrazovnog kulturološkog i drugih vidova društvene brige, neophodan je multiresorski pristup društva. Danas se nega starih ostvaruje u okviru porodice, koja se sama stara ili uz pomoć geronto domaćica, kada su u pitanju stari koji nemaju porodicu, koja o njima brine ili pak u specijalizovanim gerantološkim centrima.

Kako je sve više starih, kojima je neophodna stalna nega, vreme je da razmišljamo o negovateljima, kako u porodicama, tako i u domovima starih i drugih ustanovama, u kojima su stari smešteni. Činjenica je da danas nije dovoljno negovatelja posebno kada su u pitanju seoske sredine.

U tom smislu želim da postavim pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja, znamo da je u pripremi nova nacionalna strategija o staranju jer je prethodna važila do 2015. godine, te u tom kontekstu želim da pitam, da li će strategijom biti sagledana potreba starih za još organizovanijom socijalnom brigom uključujući aktivnu ulogu zdravstvene i socijalne zaštite, odnosno organa starateljstva, kao i porodicu koja brine o starim članovima porodice?

U tom smislu smatramo da je neophodno i budžetski suficit koji Srbija ima zahvaljujući pozitivnom ekonomskim pokazateljima treba iskoristiti za jačanje socijalne funkcije države, ovog puta za poboljšanje položaja obezbeđenja dostojanstvenog starenja našim starim licima.

Još jedno pitanje ministru, kada se očekuje završetak rada na novoj Strategiji o starenju za naredni period? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 14.12.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68296.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Poslanički dodatak Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
- Dom zdravlja, Smederevo (Lekar) Republika Mesečno 69857.00 RSD 04.01.1993 - 05.10.2016.