VESNA IVKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1960. godine. Živi u Smederevu.

Po zanimanju je lekar specijalista medicine rada.

Bila je direktorka Doma zdravlja u Smederevu i potpredsednice lokalnog SPS-a.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 06. oktobra 2016. godine.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabrana za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 11:06

Osnovne informacije

Statistika

  • 21
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 07.12.2021.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicama, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima pokrajine i jedinice lokalne samouprave, izmenama Zakona o zaposlenim u javnim službama, izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama utvrđuje se novi rok za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnog zakona kojima se utvrđuju plate, naknade plata i drugih primanja u svim delovima javnog sektora, po modelu platnih razreda.

Moja uvažena koleginica i zamenik šefa poslaničke grupe SPS Snežana Paunović navela je koji sve to zaposleni pripadaju javnom sektoru, te se ja neću ponavljati.

Kada smo već kod plata u javnom sektoru, moram podsetiti građane na pomoć države privredi, zaposlenima u zdravstvu, penzionerima i ostalim građanima. Sve je to omogućila fleksibilnost ekonomskog sistema Republike Srbije.

S obzirom na stabilnost ekonomskog sistema, omogućeno je da se u budžetu za 2022. godinu planira povećanje plata u javnom sektoru za 7%, zdravstvu, vojsci i zaposlenima u socijalnim službama za 8%, kao i povećanje penzija.

Kako dolazim iz zdravstvenog sektora koji je podneo najveći teret ove pandemije, pohvalila bih povećanje plata u istom. Da li je to dovoljno? Ne, nije, ali je mnogo, mnogo više nego ranijih godina.

Isto tako, iskoristila bih priliku i pitala Vladu da li se razmišlja da se i zaposlenima u zdravstvenom sektoru omogući kupovina stanova po povoljnim uslovima, kao i da im se da status službenih lica?

Vratiću se na zakon. Država je najveći poslodavac i zato je veoma važan ovaj set zakona o kojima danas raspravljamo.

Isto tako, ako hoćemo najkvalitetnije kadrove i stručne ljude u državnoj, pokrajinskog i lokalnoj administraciji, prave ljude na pravim mestima, onda nam je jako bitan i potreban pravedan način vrednovanja njihovog rada.

Razlog za donošenje zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru je potreba da se utvrdi novi rok za početak primene sistemskog zakona, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknada plata i druga primanja u svim delovima javnog sektora.

Sistemski zakon je usvojen 2015. godine. Kako je u proteklih šest godina došlo do promene fiskalne politike i kroz proces fiskalne i ekonomske konsolidacije, stvoreni su uslovi za rast plata u javnom sektoru, kao i nagrađivanje prema rezultatima rada. To je dodatni razlog za sprovođenje dodatnih analiza, a kako stoji u obrazloženju, jedan od razloga za sporiju reformu platnog sistema. Jedan od tehnoloških razloga je postojeći informacioni sistem za obračun plata, koji zbog ograničenih performansi nema kapacitete za sprovođenje sveobuhvatne finansijske analize primenjivosti novog modela obračuna plata.

Implementacija centralnog informacionog sistema za obračun zarada u javnom sektoru omogućiće obračun zarada kroz sistem sa automatskom obradom podataka uz precizno planiranje, upravljanje i kontrolu izvršenja budžeta namenjenog zaradama zaposlenih u javnom sektoru. Objedinjavanje svih podataka predstavljaće kvalitetniju osnovu za projekciju novog platnog sistema, odnosno obračun plata po modelu platnih razreda za sve delove javnog sektora.

Ovaj informacioni sistem sadržaće u sebi podatke o platama i elementima plata preko 450.000 zaposlenih u javnom sektoru, obračunske podatke o njihovom prisustvu na radu i zaradama, kao i veliki broj operativnih budžetskih podataka Republike Srbije.

Potpuna implementacija sistema za obračun plata u javnom sektoru planirana je da se sprovede do 2024. godine i zato se predlaže odlaganje stupanja na snagu zakona i reforme plata do 2025. godine kako bi se ovaj zakon uredio temeljito, sveobuhvatno i odgovorno.

Ovim zakonom dobiće se popis, tačnije katalog svih radnih mesta u javnom sektoru, njihovo vrednovanje i dodeljivanje iste osnovne plate za svako radno mesto iste vrednosti. Na taj način uvešće se red u javnu upravu da se ne bi dešavalo, uz uvažavanje svakog radnog mesta, da u nekim javnim službama kafe kuvarica ili vozač imaju veću platu od lekara. Tako bi bila ispravljena dugogodišnja nepravda kod obavljanja istih ili sličnih poslova koje prati velika razlika u platama.

To bi značilo da se jednim zakonskim aktom regulišu primanja svih državnih službenika i nameštenika, čistačica, direktora javnih agencija, nosilaca sudske, izvršne i zakonodavne vlasti, kao i svih drugih zaposlenih u ovom sektoru. Ukratko, poslovi bi se nalazili u tzv. katalogu radnih mesta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da bi se u svakom trenutku pratili koeficijenti za sve zaposlene na svim nivoima vlasti.

Primera radi, službenici koji rade na istim poslovima u bilo kom delu javnog sektora i na svim nivoima vlasti imali bi istu polaznu platu. Zakon predviđa da se sve plate računaju tako što se jedinstvena osnovica množi sa koeficijentom za određeni platni razred u koje su raspoređena sva radna mesta u javnom sektoru.

Da zaključim. S obzirom da je Republika Srbija postala ekonomski stabilna zemlja, došlo je vreme da se posvetimo socijalno pravednijem sistemu raspodele plata u javnom sektoru koji mora biti stručan, funkcionalan i sposoban da nosi realizaciju razvojnih i drugih sektorskih politika.

Kako je SPS socijalno odgovorna partija u danu za glasanje podržaćemo ovaj set zakona. Zahvaljujem.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.11.2021.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na početku svog izlaganja podsetiću vas na reči predsednice Vlade Republike Srbije, koja je još u svom ekspozeu izjavila da je zaštita životne sredine jedan od najvažnijih prioriteta Vlade i da se intenzivno radi na planiranju i investicijama u ovaj sektor, kao i da su teme poput kvaliteta vazduha, zaštite vode i zemljišta od zagađenja postale nezaobilazne teme na putu daljeg razvoja naše države.

U prilog tome govori i činjenica da smo samo u ovom sazivu usvojili veliki broj zakona iz oblasti zaštite životne sredine, kao i povećanje budžeta, kao što ste i vi sami rekli, za 2022. godinu koja izdvaja finansije u iznosu od skoro duplom od prošlogodišnjeg budžeta.

Kada govorimo o zakonodavnom okviru i strateškim ciljevima, važno je reći da sam tekst Ustava Republike Srbije predviđa pravo na zdravu životnu sredinu, kao jedno od osnovnih prava i sloboda svakog građanina.

Danas, kada je postignuta ekonomska stabilnost, možemo u većoj meri da se posvetimo pitanjima zaštite životne sredine i ekološkoj održivosti naše zemlje, kao i borbi protiv klimatskih promena. Poslednji je čas da pobedimo u trci s vremenom, da bi buduće generacije imale zdraviju životnu sredinu.

Da je Srbija ozbiljno shvatila problem zaštite životne sredine i klimatskih promena, govori u prilog i prisustvo i obraćanje našeg predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na konferenciji UN o klimatskim promenama u Glazgovu. U okviru ove konferencije održan je i interparlamentarni skup o klimatskim promenama, na kome je učestvovao i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić, koji je ovom prilikom između ostalog izjavio da parlament ima veoma važnu ulogu i u skladu sa tim svako od nas narodnih poslanika trebalo bi da se aktivno uključi i da da svoj doprinos.

Predsednik Narodne skupštine je izjavio da je Srbija mala zemlja i nije među najvećim zagađivačima, ali već dugo učestvuje u globalnom naporu da se zaustavi štetno delovanje čoveka na našu okolinu i spremna je da se prilagodi odlukama koje se donose na svetskom nivou, pre svega o obnovljivim izvorima energije i smanjenju štetnih emisija.

Naša Vlada i resorno ministarstvo zaduženo za zaštitu životne sredine posvećeni su zaštiti zdravlja stanovništva i razvoju sektorskih politika i u tome se nalazi na pravom putu, putu stvaranja moderne, ekonomski stabilne i zdrave Srbije. I sve dok je tako, SPS će podržavati takvu politiku.

Dokaz da idemo u dobrom smeru je i Izveštaj Evropske komisije za 2021. godinu, koja govori da je Srbija ostvarila izvestan nivo pripremljenosti u oblasti životne sredine i klimatskih promena. Uopšteno gledano, Srbija je ostvarila izuzetan napredak tokom izveštajnog perioda, uglavnom usvajanjem seta zakona, intenziviranju rada na sprovođenju i primeni pravnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine, a sve to, istakla bih, uprkos pandemiji koja je usporila funkcionisanje i mnogo razvijenih zemalja od Srbije.

Na globalnom nivou ekološka politika se sprovodi kroz koncept zelene odnosno cirkularne ekonomije. Koncept "Zelene ekonomije" ima za cilj da obezbedi dalji razvoj ljudskog društva, zaštitu zdravlja ljudi i socijalne jednakosti, a da se istovremeno smanje ekološki rizici na najmanju moguću meru. Ekološka odbrana je multidisciplinarna i treba da predstavlja obavezu svih nas, kako institucija, tako i svih članova društva.

Održivi razvoj je dugoročni koncept koji podrazumeva stalni ekonomski rast, obezbeđuje smanjenje siromaštva, pravedniju raspodelu bogatstva, unapređenje zdravstvenih uslova i kvaliteta života, uz smanjenje nivoa zagađenja i sprečavanje budućih.

S obzirom da se na navedenim postulatima zasniva i politika partije kojoj ja pripadam - Socijalistička partija Srbije, socijalisti su veoma posvećeni temi održivog razvoja.

Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine sadrži izmene tri važna člana važećeg zakona. Zakon uređuje vrste aktivnosti postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola, sadržaj zahteva i dokumentaciju koja se predaje uz zahtev, uslove koji se utvrđuju dozvolom, nadzor, kazne i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine.

Integrisane dozvole obezbeđuju sveobuhvatnu zaštitu vazduha, vode i zemljišta od zagađenja, prevenciju nastanka zagađenja i primenu najboljih i po životnu sredinu najprihvatljivijih tehničkih rešenja. One obezbeđuju da i veliki zagađivači posluju u skladu sa visokim standardima zaštite životne sredine i time spreče štetan efekat na nju, kao i na zdravlje ljudi. Jednom rečju, integrisanom dozvolom operateri dokazuju da su primenili sve neophodne mere i da su se usaglasili sa neophodnim standardima.

Najvažnije promene koje se odnose na izmenu zakona odnose se na postojanje potrebe da se produži rok za izdavanje dozvola koji je važećim zakonom bio do 31. decembra 2020. godine.

Predloženim izmenama važećeg zakona rok se pomera do 31. decembra 2024. godine imajući u vidu da je u predlogu pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 i određen datum 1. januar 2025. godine.

Produženje roka je neophodno kako operateri ne bi snosili nepotrebne troškove, a državna uprava obezbedila administrativne i stručne kapaciteta za obradu zahteva za izdavanje integrisanih dozvola kako na državnom, tako i na lokalnom nivou.

Jedan od razloga za odlaganje roka je i pandemija koja je zaustavila i usporila mnoge društvene procese, ne samo kod nas, već na globalnom nivou.

Naglasiću da i mnoge razvijenije zemlje sa mnogo boljim administrativnim kapacitetima prosečno izdaju tri do četiri dozvole godišnje, što ukazuje na to da je obrada zahteva za dozvole izuzetno zahtevan, složen i stručan posao.

Zakonom je propisano da otpočinjanje rada postrojenja i obavljanje aktivnosti bez integrisane dozvole predstavlja privredni prestup. Ministarstvo za zaštitu životne sredine uradilo je listo postojećih postrojenja koje su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu.

Na osnovu ove liste u Republici Srbiji postoji 227 postojećih postrojenja od kojih 28 pripadaju javnom sektoru, a 199 postrojenja privatnom sektoru.

Drugi razlog koji opravdava donošenje ovog zakona je usklađivanje sa Zakonom o zaštiti životne sredine, Zakonom o inspekcijskom nadzoru i drugim pravnim aktima, kao i vreme koje je neophodno da se obave pripreme za jačanje kapaciteta, edukaciju kadrova koja će se vršiti kroz realizaciju SIDA projekta „Zelena tranzicija i implementacija direktiva u industrijskim emisijama“.

Sve izdate dozvole podložne su reviziji najviše dva puta u toku važenja iste. Predlog zakona sadrži i određene terminološke promene, kao na primer da se za nova postrojenja prikaže saglasnost na odgovarajući dokument iz oblasti zaštite od velikog hemijskog udesa umesto saglasnosti na procenu opasnosti od udesa, a za postojeća postrojenja umesto procene opasnosti od udesa novi termin - saglasnost na odgovarajuću dokumentaciju u skladu sa propisima kojima se reguliše zaštita od velikog hemijskog udesa.

Da bi se sadašnje stanje popravilo i sprečile nepopravljive greške koje ugrožavaju zdravlje građana, moramo se svi udružiti i pridržavati pravila ponašanja, propisa i zakona koje nameće sadašnja situacija.

Primena ovog zakona staviće javni interes iznad privatnog i doprineti zdravijoj životnoj sredini za sve građane, kao i očuvanje staništa ekosistema i vrsta i održavanja prirodnih ekoloških procesa koji mogu biti ugroženi emisijama iz industrijskih izvora.

Da bismo sačuvali i zaštitili našu životnu sredinu moramo biti mudru, dalekovidi i da svako od nas da svoj lični primer i doprinos.

Naravno, ne možemo da očekujemo da se problemi u vezi sa zaštitom životne sredine reše preko noći, jer su isti gomilani godinama. Pored toga, za njihovo rešavanje neophodne su i velike investicije, ali smo mi na dobrom putu. Zato će poslanička grupa SPS u danu za glasanje da podrži Predlog ovog zakona.

Na samom kraju, spomenuću da mi je kao građanki Smedereva veoma drago kada sam pročitala na sajtu Ministarstva za zaštitu životne sredine da je kineska kompanija „Hribis grup“ u Smederevu podnela zahtev za izdavanje integrisane dozvole, što je znak da brine ne samo o platama 5.000 zaposlenih, već i o zdravlju Smederevaca i zaštiti naše životne okoline.

Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2021.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o još jednom značajnom zakonu iz oblasti zaštite životne sredine. To je novi Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, kojim se zamenjuje važeći Zakon, donet 2009. godine.

Ovaj Predlog zakona je još jedna potvrda evropskog puta Srbije u oblasti zaštite životne sredine, a to potvrđuje gotovo dvogodišnji ekspertski rad na Predlogu zakona, koji je započet odmah nakon utvrđivanja pregovaračke pozicije za Poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine.

Sve to govori o posvećenosti naše Vlade i resornog Ministarstva za zaštitu životne sredine, da brinu o zaštiti zdravlja stanovništva i razvoju sektorskih politika održivog razvoja.

Na globalnom nivou, ekološka politika se sprovodi kroz koncept zelene odnosno cirkularne ekonomije, koja ima za cilj da obezbedi dalji razvoj ljudskog društva, uz prioritetnu brigu o očuvanju prirodnih resursa i zaštitu prirode, čiji smo mi deo kao ljudska zajednica.

Nažalost, sam čovek je najozbiljniji faktor ruiniranja planete, ali i sopstvenog zdravlja. Neophodnost zaštite prirode i prirodnih resursa i potrebu afirmacije održivog razvoja planete prepoznale su najpre razvijene zemlje, koje su usled intenzivnog razvoja i neograničenog korišćenja prirodnih resursa i energije i same postale veliki zagađivači životne sredine.

Odatle su koreni novog razvojnog koncepta tzv. zelene ekonomije, koja od druge polovine 20. veka predstavlja jedan od ključnih instrumenata za postizanje održivog razvoja.

Zemlje koje su krenule putem ka inkluzivnoj zelenoj ekonomiji srodnim strategijama, pretvaraju svoju ekonomiju u pokretače održivosti i biće jedino spremne da se uhvate u koštac sa glavnim razvojnim izazovima 21. veka.

Neophodnost usklađivanja razvoja društva sa mogućnostima naše planete UN su verifikovale kroz milenijumsku deklaraciju UN, kojem su formulisani milenijumski ciljevi, a jedan od osam ciljeva jeste i obezbeđenje ekološke održivosti.

Kada je upitanju naše pristupanje EU, te ekološke ciljeve ostvarujemo upravo kroz pregovaračko Poglavlje 27. i u tom pogledu Republika Srbija veoma posvećeno radi kako u sferi formulisanja adekvatnog zakonodavnog okvira, tako i u sferi izvršavanja ekološke politike.

Naša zelena agenda realizuje se kako domaćim budžetskih sredstvima, tako i sredstvima predpristupnih fondova EU, što znači da je EU stalo da i države koje nisu članice ove zajednice formulišu svoje zelene politike i sprovode projekte zelene ekonomije, jer održivi razvoj jeste globalni cilj, a za velike zagađivače najčešće ne postoje granice.

Ovaj uvod sam napravila upravo zbog globalnog značaja teme o kojoj ćemo danas govoriti, a to je urbana buka i kako zaštiti zdravlje stanovništva i životnu sredinu od buke kao jednog od opasnih faktora rizika po zdravlje stanovništva i po naše životno okruženje.

Buka u životnoj sredini se veoma često ne doživljava kao ozbiljan faktor negativnog uticaja na zdravlje i kao uzročnih mnogih bolesti, od kojih su mnogi i sa trajnim posledicama.

Neko je jednom rekao – šta je to svuda oko nas bez boje, mirisa i ukusa, a nije vazduh? Odgovor na to je buka. Po definiciji, buka je ukratko svaki neželjeni zvuk. To znači da svaka zvučna pojava koja ometa rad ili odmor predstavlja buku. Govorimo o buci u životnoj sredini koju nazivamo još i komunalnom ili urbanom bukom, a njoj smo izloženi svakodnevno, kako na otvorenom, tako i u zatvorenom prostoru.

Sve je brži tempo života u velikim urbanim sredinama, pri čemu nove tehnologije i drugi proizvodi naučno-tehnološke revolucije sa jedne strane olakšavaju život ljudi, a sa druge strane predstavljaju mnogostruki izvor buke u životnoj sredini. Buka time postaje važan urbani problem, što naravno ne znači da buke nema i u malim i ruralnim sredinama gde je dovoljno da imate neku strugaru, neki silos ili nešto drugo.

Po definiciji buku u životnoj sredini, na koju se i odnosi predlog zakona o kome danas govorimo, čine svi oni zvukovi koji potiču od saobraćaja i prevoznih sredstava, od rada teških građevinskih mašina, buke sa velikih manifestacija. Mada, iskustvo pokazuje da se najčešće reaguje na buku iz ugostiteljskih objekata. Buku proizvode i drugi izvori, ali se ovim zakonom ne tretira buka u radnoj sredini.

Ono što je naučno potvrđeno i globalno verifikovano jeste da je buka veliki uzročnih oboljevanja ljudi i zagađivača životne sredine. Iz tih razloga Svetska zdravstvena organizacija je svrstala buku u grupu zagađivača životne sredine. Konstatovano je da se buka ubraja među fizičke agense štetne po zdravlje ljudi.

Dugo se smatralo da je neželjeno dejstvo buke ograničeno samo na oštećenje organa sluha. Međutim, opsežnim ispitivanjem uticaja buke na čoveka došlo se do zabrinjavajućih podataka da buka može dovesti do različitih fizičkih i psihičkih smetnji, te da je njen uticaj na zdravlje ljudi mnogo složeniji i razorniji.

Naime, buka ima dvojake efekte na ljudsko zdravlje, a to su auditivni i ne auditivni. Auditivni predstavljaju oštećenje sluha od blagog do gotovo trajnog gubitka sluha koje je neizlečivo oboljenje sa trajnim invaliditetom. Ne auditivni efekti su fiziološke reakcije na stres izazvane bukom. Većina efekata je akutna i prolazna, što zavisi od kontinuiteta vremena trajanja i jačine buke, ali mogu postati i hronični.

Ovi efektni se odražavaju na kardio-vaskularni sistem, utiču na krvni pritisak pre svega, na imunološki status, na rad žlezdi sa unutrašnjim lučenje, metaboličke procese, na nervni sistem, jer prekomerna buka može uzrokovati nesanicu, napetost, depresiju, pa i agresivno ponašanje naročito kod buke jačine iznad 80 decibela.

Izloženost buci tokom spavanja dovodi do promena u frekvenciji srčanog rada, u frekvenciji disanja i čini san nekvalitetnim, što daje osećaj umora, nervoze, promene raspoloženja, a to se sve odražava na kvalitet života i utiče na pad radne sposobnosti.

Neka istraživanja su pokazala da … i takozvane otpadne vibracije čine čak 60% zagađivača svih vrsta. Takođe, alarmantna je i činjenica da buka koju struka naziva i tihim ubicom utiče negativno i na zdravlje dece. Upravo uticaj na žlezde sa unutrašnjim lučenjem daje negativne efekte na hormonski status, pa može biti inspirator i dijabetesa i ostalih hormonalnih poremećaja kod dece.

Takođe, niz naučnih studija dokazala je visoku učestalost psiholoških subjektivnih smetnji kod ljudi nastanjenih u oblastima sa visokim nivoom buke u životnoj srediti. Pokazalo se da se stanovnici ovih sredina značajno češće žale na osećanje izrazitog umora, glavobolje, nervozu stomaka, nego što je to slučaj sa stanovnicima kontrolnog naselja sa normalnim nivoom buke.

Pošto se jačina buke meri decibelima, najbolja akustična sredina za čoveka je normalan razgovor koji se kreće od 40 do 50 decibela.

Za dobar san jačina buke ne bi trebala da prelazi 30 decibela, što je u urbanim sredinama, naročito u velikim gradovima gotovo nedostižno.

Drugi stepen jačine buke koji utiče na čoveka je jačina od 60 do 80 decibela, a koja izaziva poremećaj u radi vegetativnog nervnog sistema i izaziva određene psihičke reakcije.

Treći stepen jačina buke je od 90 do 110 decibela, koja je nažalost zaslužna za slabljenje sluha, a to je prvenstveno buka u diskotekama.

Kao i za mnoga druga neauditivna oboljenja koja sam već navela, naravno, sve ove posledice po zdravlje zavise od uzrasta, odnosno starosti, pratećih hroničnih bolesti i pola. Naime, najosetljivija grupacija na buku su deca uzrasta do šest godina, i osobe starije od 65 godina, a što se pola tiče žene su osetljivije na buku od muškaraca.

Kada se imaju u vidu sve navedene posledice uticaja buke na zdravlje stanovništva, onda je jasno da je potrebno imati i adekvatan zakonski okvir za suprotstavljanje ovom zagađivaču životne sredine i ozbiljnom uzročniku oboljevanja stanovništva.

Ovim Predlogom novog zakona naše zakonodavstvo u ovoj oblasti se potpuno usklađuje sa direktivnom Evropske unije, što je i osnovni cilj donošenja novog zakona.

Predlogom zakona je definisano šta je buka u životnoj sredini, razgraničena je buka u životnoj sredini od srodnih obistina, na primer buka u radnoj sredini koja je regulisana Zakonom o zaštiti i zdravlju na radu, zatim proširena je lista izvora buka, propisane su mere i uslovi zaštite od buke, kao i nadzori sankcionisanja emitera buke, odnosno izvora.

Ono što je novina u odnosu na važeći zakon jeste prenos ovlašćenja za merenje buke i kontrolu buke u ugostiteljskim objektima na komunalnu miliciju.

Ovde bih skrenula pažnju da komunalna milicija nije formirana u mnogim malim opštinama, tako da bi trebalo ostaviti ovlašćenje inspektorima zaštite životne sredine da mere i kontrolišu buku u ugostiteljskim objektima.

Takođe, kod prenosa ovog ovlašćenja komunalnoj miliciji treba imati u vidu i kadrovsku opremljenost komunalne milicije. Čini mi se da su oni za sad uskraćeni za stručnu dimenziju, odnosno da u njihovim redovima nema inženjera zaštite životne sredine, a ovu struku treba adekvatno promovisati kao struku za 21. vek, bez koje se stručni odnos prema svim zagađivačima životne sredine ne može ni zamisliti. Sve države članice Ujedinjenih nacija će morati da se bave realizacijom ovih milenijumskih ciljeva.

Predložena rešenja predviđaju mere zaštite od buke koje se odnose na oblasti planiranje i izgradnje, kao i zvučnu zaštitu, akustično zoniranje, izradu strateških karata buke u životnoj sredini, merenje nivoa buke i druge.

Uvođenjem akustičnog zoniranja u maticu prostornog i urbanističkog planiranja vrši se sistemska integracija zaštita od buke u proces planiranja.

Takođe, organ jedinice lokalne samouprave u kojoj je zaposlen komunalni milicioner mora da poseduje akreditaciju u skladu sa posebnim zakonom kako bi se merenje buke iz ugostiteljskih objekata vršilo u skladu sa određenim standardima. Uređaji kojima se vrši merenje, odnosno fonometar, kalibrator zvuka moraju da budu etalonirani. Etaloniranje je ključni postupak u ostvarivanju sledivosti merenja i određuju pouzdanost i kvalitet rezultata merenja.

U Republici Srbiji postoji više laboratorija koje su akreditovane da mogu da vrše etaloniranje u skladu sa standardima.

Rešenja predložena u zakonu trebalo bi da pozitivno utiču na građane i životnu sredinu.

Ono što je u sprovođenju zakona važno jeste da se ne smeju zanemariti svi drugi oblici urbane buke na račun buke u ugostiteljskim objektima.

Kao lekar, u prvi plan stavljam zdravlje, odnosno njegovo oštećenje kao štetnu posledicu izloženosti buci, a najugroženije je zdravlje najvitalnijeg dela naše populacije, a to su deca i to najmlađeg uzrasta.

Ne treba zaboraviti da ta naša deca, koja su izložena buci od malena, treba sutra da postanu odrasli i zdravi ljudi kojima ćemo u nasleđe ostaviti svoju zemlju.

Buku u životnoj sredini možemo smanjiti jedino integralnim pristupom, prevencijom koja uvek daje najbolje rezultate, a Robert Koh je jednom rekao, citiraću: „Jednog dana čovečanstvo će se boriti sa bukom kao sa kolerom i štetočinama“. Mislim da je to vreme došlo i treba se izboriti sa njim.

S obzirom da je meni kao zdravstvenom radniku, kao i partiji kojoj pripadam, Socijalističkoj partiji Srbije, izuzetno važna nacija Srbije, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona.

Još nešto bih dodala, jer pohvale nikad dosta. Ja bih vas pohvalila, gospođo ministarka, za ono što je urađeno, jer smo mi kao Zelena poslanička grupa obilazili Zlatiborski okrug. Bila je to jedna tematska poseta i zaista sam oduševljena rešenjem otpadne deponije Stanjevine kod Prijepolja. Ono je stvarno divno rešenje i primer kako treba raditi, da se zajednički radi, jer treba sačuvati onu našu divnu prirodu.

Zahvaljujem.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, danas bih postavila pitanje Vladi i ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U poslednja dva meseca, naročito u decembru i januaru, smo gotovo svakodnevno bili suočeni sa problemima zagađenja vazduha, a kao glavni zagađivači su bili označeni saobraćaj, veliki broj ložišta koja koriste ugalj ili naftne derivatel Izduvni gasovi iz dizel motora, kojima smo izloženi, sadrže čađ i druge mikro čestice koje predstavljaju visok rizik po zdravlje stanovništva, naročito za respiratorne organe i izazivaju brojna teža oboljenja što pokazuje i brojna istraživanja u Evropi i svetu.

U vezi sa tim, problem je moguće rešiti na više načina. Jedan od njih je da se iz saobraćaja polako isključuju automobili čiji su motori na dizel gorivo, to su evro 2 i evro 3. Jedna od podsticajnih mera koju je Vlada predložila prošle godine jeste za nabavku taksi vozila koja će subvencionisati ako su najmanje evro 6 hibridna ili na električni pogon.

Ovde treba obratiti pažnju da poslovne banke nažalost teško daju kredite paušalno oporezovanim licima. Takođe, iako Srbija ekonomski napreduje, povećavaju se plate i zaposlenost, još uvek građani nemaju uslove za nabavku novih automobila koji koriste ove tipove motora, koji mnogo manje zagađuju okolinu.

Istovremeno, javni prevoz je veliki zagađivač, tako da je i tom delu potrebna intervencija države. U tom smislu, postoji i alternativna rešenja koja bi podrazumevala veće i brže efekte. To je veće korišćenje vozila na električni pogon, kao što su trolejbusi i tramvaji i naravno kod ovog vida saobraćaja korišćenje kvalitetnih pogonskih sistema. Jedan od vidova bi bio i prirodni gas koji je čistiji izvor energije i ne zagađuje okolinu.

U vezi sa svim tim, želim da pitam Vladu i ministarku saobraćaja, da li se možda priprema neki dokument koji bi se u cilju zaštite zdravlja stanovništva i životne sredine, predvideli noviji oblici pogona motornih vozila, kao što su struka i zemni gas? Da li se može naći model i način na koji bi se stimulisali vlasnici automobila da pređu na korišćenje gasa? Tu mislim na podsticajne mere države, odnosno subvencije koje bi se odnosili na instaliranje i na sertifikate za korišćenje gasa, a doprineli bi smanjenju emisije izduvnih gasova i zdravijoj životnoj sredini. Zahvaljujem.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, zdravlje stanovništva je veoma važna društvena kategorija, jer samo zdrav čovek može dati doprinos svojoj porodici i društvu u celini.

Za zdravlje stanovništva, između ostalog, važan je kvalitet hrane i struktura ishrane. Srbija je poslednjih godina kompletirala zakonodavni okvir koji se tiče bezbednosti hrane i on je u najvećem delu usaglašen sa evropskim standardima. Tu mislim kako na proizvodnju tako i na promet iste.

Zakonska i podzakonska akta daju dobre osnove za unapređenje kvaliteta proizvodnje poljoprivrednih proizvoda mleka i mesa, ali se ipak uočava praznina u njihovom sprovođenju. Poznato nam je da se u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda veoma često koriste nedozvoljene količine pesticida, da se veoma često ne poštuje karenca, ono što, nažalost, dovodi do pojave takvih proizvoda na tržištu, na pijacama bez dovoljne kontrole.

Ono što treba pohvalite jeste da su Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo uložili velike napore da je tokom prošle godine sa radom počela Nacionalna referentna laboratorija za kontrolu mleka, ali i laboratorije za kontrolu hrane i fito laboratorija sa bankom biljnih gena.

U ovim laboratorijama moći će da se kontroliše mleko, meso, voće, povrće, pa čak i biljno seme, uzorci na mikro toksine, pesticide, teške metale, veterinarske lekove i druge materije u proizvodima biće detektovane posebnim i akreditovanim metodama.

Ono što je posebno važno, jeste da u laboratoriji za kontrolu kvaliteta hrane postoji akreditovana metoda za kontrolu malina na prisustvo Norovirusa. Ova kontrola je posebno bitna za naše malinare, jer je upravo prisustvo Norovirusa bio čest problem i glavna prepreka prilikom izvoza maline.

Ovom prilikom želela bih da uputim pitanje ministru poljoprivrede, ministru zdravlja i ministru trgovine, turizma i telekomunikacija. Ministra zdravlja bih pitala - da li Republika Srbija ima dovoljan broj sanitarnih inspektora, a ministra poljoprivrede i ministra trgovine - kako se kontroliše kvalitet i bezbednost hrane koju uvozimo i koja se nalazi na našem tržištu? Zahvaljujem.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2019.

Poštovani predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja.

Naime, činjenica je da naše stanovništvo postaje sve starije i da sa prosečnom starošću od 43,2 godine starosti, spadamo u 20 zemalja sa najstarijim stanovništvom. Očekivane godine života za žene je 78 godina, a za muškarce 73 godine, pri čemu će u narednim decenijama ovaj trend biti još izraženiji. U tom smislu, smatramo da i naša država treba da ovoj činjenici prilagodi penzijski, zdravstveni i socijalni sistem. Odnos prema starima, u svakom društvu, je duboko etičko pitanje, jer oni su ti koji su za nas stvarali, kao što mi stvaramo za svoje potomke.

Dakle, naši građani, starije dobi su posebno senzitivna kategorija i kao društvo smo dužni da pitanjima starosti i starenja, posvetimo još veću pažnju. Odnos društva prema starima, treba da budu usmeren ka aktivnom starenju i takav da omogućava korišćenje svih kapaciteta ovog dela populacije, a kada je neophodna nega, potrebno je obezbediti neophodnu i dovoljnu zaštitu i društvenu brigu o starima, nemoćnima i bolesnima, tako da se obezbedi njihovo dostojanstveno starenje i lečenje.

U rešavanju njihovih problema, pre svega sa zdravstvenog i socijalnog aspekta, ali i sa obrazovnog kulturološkog i drugih vidova društvene brige, neophodan je multiresorski pristup društva. Danas se nega starih ostvaruje u okviru porodice, koja se sama stara ili uz pomoć geronto domaćica, kada su u pitanju stari koji nemaju porodicu, koja o njima brine ili pak u specijalizovanim gerantološkim centrima.

Kako je sve više starih, kojima je neophodna stalna nega, vreme je da razmišljamo o negovateljima, kako u porodicama, tako i u domovima starih i drugih ustanovama, u kojima su stari smešteni. Činjenica je da danas nije dovoljno negovatelja posebno kada su u pitanju seoske sredine.

U tom smislu želim da postavim pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja, znamo da je u pripremi nova nacionalna strategija o staranju jer je prethodna važila do 2015. godine, te u tom kontekstu želim da pitam, da li će strategijom biti sagledana potreba starih za još organizovanijom socijalnom brigom uključujući aktivnu ulogu zdravstvene i socijalne zaštite, odnosno organa starateljstva, kao i porodicu koja brine o starim članovima porodice?

U tom smislu smatramo da je neophodno i budžetski suficit koji Srbija ima zahvaljujući pozitivnom ekonomskim pokazateljima treba iskoristiti za jačanje socijalne funkcije države, ovog puta za poboljšanje položaja obezbeđenja dostojanstvenog starenja našim starim licima.

Još jedno pitanje ministru, kada se očekuje završetak rada na novoj Strategiji o starenju za naredni period? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 14.12.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68296.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Poslanički dodatak Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
- Dom zdravlja, Smederevo (Lekar) Republika Mesečno 69857.00 RSD 04.01.1993 - 05.10.2016.