VESNA IVKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1960. godine. Živi u Smederevu.

Po zanimanju je lekar specijalista medicine rada.

Bila je direktorka Doma zdravlja u Smederevu i potpredsednice lokalnog SPS-a.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 06. oktobra 2016. godine.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabrana za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 11:06

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peto vanredno zasedanje , 16.06.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, za svako socijalno pravedno društvo pitanje penzijskog sistema spada u red ključnih društvenih pitanja, jer se odnosi na veoma osetljivu i brojnu grupaciju građana, a to su penzioneri.

Odnosom prema našim najstarijim građanima, koji su proveli čitav svoj radni vek dajući doprinos razvoju naše zemlje, mi kao društvo merimo humanost na delu. Zato i zakonski okvir kojim se regulišu pitanja penzija mora imati i tu humanu i socijalno odgovornu komponentu. Taj odnos je u suštini kao odnos predaka i potomaka, u najboljem smislu reči. Treba im omogućiti dostojanstven život u takozvanom trećem dobu.

Naš penzijski sistem se menjao u zavisnosti od karaktera političkog sistema u kome smo živeli. Kao socijalista ne mogu da ne pomenem doba socijalizma, kada su naši penzioneri mogli komotno da žive od svojih penzija, imali su besplatno lečenje, a mogli su i besplatno da koriste odmor i lečenje u svim banjama. Naravno, vremena su danas druga, danas živimo u drugačijem društvenom, ekonomskom i političkom okruženju.

Period privredne i društvene recesije usled tranzicije i nezakonite privatizacije danas je, na sreću, iza nas. Zato danas možemo da se posle restriktivnog perioda, u kome je bilo i smanjenje penzija, okrenemo razvoju i dobrim razvojnim rezultatima, a time i većoj brizi za naše penzionere.

Zato danas radimo na poboljšanju zakonskih rešenja iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju treba da bude takav da mu cilj bude stvaranje uslova za dugotrajnu ekonomsku održivost penzijskog sistema, čime treba da se obezbedi pravna sigurnost i odgovarajući socijalni položaj kako sadašnjih, tako i svih budućih generacija penzionera.

Polazeći od toga, Vlada Republike Srbije podnela je Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je posle javne rasprave pripremilo nadležno ministarstvo. Znamo da su mere penzijske politike koje su do sada sprovedene uglavnom bile restriktivne, ali su dale pozitivne rezultate koji se ogledaju kroz zaustavljanje rasta deficita i smanjenje dotacija za pokrivanje deficita iz budžeta Republike Srbije.

Upravo su pozitivni ekonomski rezultati i stabilnost ekonomije Republike Srbije omogućili da, nakon restriktivnih mera u prethodnim godinama u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja od 2018. i 2019. godine, uslede mere koje pozitivno utiču na osiguranike i korisnike penzija i na funkcionisanje penzijskog i invalidskog osiguranja, u celini. Posebno uređenjem matične evidencije Republičkog fonda za PIO, uspehe srpske privrede potvrđuju i mnogi evropski ekonomski eksperti.

Podsećanja radi, ukazaću na te mere, među kojima su povećanje primanja penzionera isplatom, uvećanje uz penziju, usklađivanje penzija, prestanak važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, isplate novčane pomoći korisnicima iz sredstava RFZO za PIO, novčanih pomoći tokom pandemije i druge.

Jedan, možda i najvažniji faktor za dugoročnu stabilizaciju sistema penzijskog i invalidskog osiguranja prvenstveno leži u razvoju zemlje, novim investicijama i zapošljavanju, čime će se popraviti odnos između broja osiguranika i broja penzionera, s obzirom na to da se sistem finansira po principu solidarnosti među generacijama, odnosno da sadašnji zaposleni finansiraju penzionere.

Kada smo već kod broja penzionera, napomenuću da u našoj zemlji živi oko 1,7 miliona penzionera, među kojima je najviše onih iz kategorije zaposlenih koji je 84,24%, zatim slede poljoprivredne penzije 10,2%, a najmanje ih je u kategoriji samostalne delatnosti 5,63%. Po vrsti prava, starosnih penzionera je 1.084.750 sa 64,5% u ukupnom broju, invalidskih 261.124 sa 15,5% i porodičnih 335.742 sa 20%.

Osnovni razlog za donošenje ovog predloga zakona proizilazi iz potrebe rešavanja problema koji je nastao za korisnike prevremene starosne penzije, koji zbog prihvatanja socijalnog programa Vlade za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranje i priprema za privatizaciju nisu mogli da ostvare pravo na starosnu penziju, zbog promenjenih uslova za ostvarivanje ovog prava 2014. godine.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2014. godine, koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2015. godine, promenjeni su uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju, odnosno podignuta je starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju za oba pola, 65 godina za muškarce i najmanje 15 godina staža osiguranja, zatim postepeno podizanje starosne granice za žene na 65 godina života, počev od 2015, pa do 2032. godine. Tim izmenama zakona je uvedena kategorija prevremene starosne penzije, pri čemu su ove penzije trajno umanjene primenom tzv. penala.

Uvođenje prevremene starosne penzije negativno se odrazilo na korisnike socijalnog programa koji su se opredelili za posebnu novčanu naknadu i novčanu naknadu. Vlada je u međuvremenu donela zaključak u kome je dala saglasnost da se licima koji su utvrđena kao višak zaposlenih, a kojima je u momentu prestanka radnog odnosa i ostvarivanja prava na posebnu novčanu naknadu ili novčanu naknadu, po tom programu, do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa tada važećim propisima, nedostajalo do pet godina, isplaćuje razlika između iznosa starosne penzije koju bi ostvarili primenom propisa o PIO koji je bio važeći u momentu ostvarivanja prava na posebnu novčanu naknadu i iznosa ostvarene prevremene starosne penzije.

Takođe, utvrđeno je da se ova razlika isplaćuje i licima koja su bila proglašena kao višak zaposlenih, a kojima je u momentu prestanka ranog odnosa i ostvarivanja prava na novčanu naknadu, u skladu sa propisima o zapošljavanju, do ispunjenja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa tada važećim propisima, nedostajalo do dve godine. Tako će se ovim izmenama Zakona privremena starosna penzija za ove dve kategorije korisnika izjednačiti sa iznosom starosne penzije na koju bi imali pravo prema do tada važećim propisima o PIO. Na ovaj način se trajno rešava pitanje penzija ranijih korisnika socijalnog programa Vlade.

Pored navedenog, ovim predlogom zakona dovode se svi korisnici porodične penzije u ravnopravni položaj, tako što se porodična penzija posle smrti osiguranika ne određuje od prevremene starosne penzije, već od starosne ili invalidske penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti.

Zatim, rešava se problem koji se javlja sa isplaćenim iznosom penzije nakon smrti korisnika u vezi sa poveriocima koji odbijaju da postupe po zahtevu Fonda da obustave povraćaj iznosa koji je uplaćen poveriocu nakon smrti korisnika prava.

Usklađivanje i preciziranje odredaba koje se odnose na slučaj kada poljoprivrednik obavlja ugovorene poslove, zatim utvrđivanje vanbračne zajednice, izmene se odnose i na osiguranike samostalnih delatnosti tzv. frilensere, na razlike do najnižeg iznosa penzija za korisnike kojima je iznos penzije niži od najnižeg iznosa penzije, a koji su ostvarili inostranu penziju.

Veoma su važne i promene koje se odnose na unos podataka u matičnu evidenciju, odnosno da se pod promenom podrazumeva njihovo brisanje iz ste, pravo Fonda da zahteva naknadu pričinjene štete i od lica koje je prouzrokovalo potrebu za pomoći i negom drugog lica. Rešeno je i pitanje uslova za isplatu naknade pogrebnih troškova.

Vi ste, uvažena ministarko, u svom izlaganju rekli da se reforma PIO nastavlja. Iskoristila bih priliku pitam - da li se razmišljalo da u nekom narednom periodu bude rešena i grupa korisnika prevremene starosne penzije čije su privremene penzije trajno opterećene negativnim poenima i moraju trajno da primaju penziju sa tzv. penalima? Mnogi od njih su u međuvremenu stekli uslove za sticanje prava na punu starosnu penziju, dakle, navršili su 65 godina života, a imaju i punu granicu staža osiguranja, tzv. radnog staža. Njihov zahtev je takođe da se umanjena penzija prima do navršenih 65 godina života starosti, a da nakon toga steknu pravo na punu starosnu penziju. Naime, i oni su tokom svog radnog staža odvajali doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u punom iznosu staža osiguranja.

Da zaključim, planiranim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju nastavlja se proces normativnog uređivanja u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. Osnovni cilj ovih promena je prilagođavanje obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, kao osnovnog dela penzijskog sistema, demografskim promenama, ekonomskim okolnostima, ali i sa strateškim opredeljenjem države za uspostavljanje moderne i efikasne administracije.

Pozitivni efekti izmena i dopuna Zakona doprinose unapređenju ekonomskog okruženja, čime se olakšava otvaranje novih i efikasnije poslovanje postojećih privrednih subjekata.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za predloge ovih zakona.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2021.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, više je razloga za donošenje ovog zakona. Jedan od njih je harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.

Kao i većina zakona koje smo do sada doneli u ovom domu, donećemo i ovaj, nadam se.

Drugi razlog je unapređenje sprovođenja prava intelektualne svojine. Ostale razloge koji govore u prilog ovog zakona objasniću dalje u svom izlaganju.

Da bi građanima bilo jasno o čemu pričamo, objasniću pojam poslovne tajne. Poslovnom tajnom se štite različite vrste informacija, kao što su proces proizvodnje, poslovni planovi, finansijski planovi i reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i klijenata, crteži, arhitektonski i građevinski projekti i nacrti i slično.

Takođe, podaci o testovima i rezultatima ispitivanja predstavljaju posebnu vrstu tajnih podataka koje lice koje ih po zakonu kontroliše mora da otkrije prilikom podnošenja zahteva nadležnom državnom organu za izdavanje odobrenja za stavljanje u promet lekova, odnosno medicinskih sredstava ili pak poljoprivrednih i hemijskih proizvoda koji koriste nova hemijska jedinjenja.

Poslovna tajna i poverljive informacije su žila kucavica mnogih kompanija i gotovo sve ih imaju, a statistički podaci pokazuju da je većina podataka proglašenih za poslovnu tajnu ugrožena interno neadekvatnim mehanizmima zaštite kompanije.

Patenti i autorska prava često su vidljivi oblici korporativne intelektualne svojine. Poslovna tajna treba biti maksimalno zaštićena pravnim mehanizmima i podizanjem svesti o značaju iste.

Da bi bili poslovna tajna, predmetne informacije ne smeju biti opšte poznate javnosti ili osobama van kompanije. Informacije moraju biti dovoljno tajne da pružaju stvarnu ili potencijalnu ekonomsku i poslovnu prednost ili korist onome ko informaciju poseduje.

Novim zakonom unapređuje se postojeći sistem zaštite poslovne tajne, te se na taj način štite investicije privrednih subjekata, čime im se obezbeđuje prednost nad konkurencijom. Takvo dragoceno znanje i iskustvo kao poslovne informacije koje su neotkrivene i predviđene da ostanu kao poverljive čine poslovnu tajnu čija je zaštita preduslov za zaštitu interesa lica koje predmet poslovne tajne ekonomski iskorišćavaju.

Zakon daje jasnu definiciju koji podaci se mogu smatrati poslovnom tajnom i koje uslove treba da ispune kako bi se smatrali istom i bili zaštićeni ovim zakonom. Takođe se uređuje pod kojim uslovima se pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu smatra zakonitim, a pod kojim uslovima se smatra nezakonitim.

Odredbe sadržane u ovom zakonu predstavljaju pravni osnov za građansko-pravnu zaštitu u slučaju povrede poslovne tajne. Predlog je i da povreda poslovne tajne bude sankcionisana kao privredni prestup ako je učinjena od strane privrednog društva, odnosno odgovornog lica u njemu, a kao prekršaj ako je učinjen od strane fizičkog lica, odnosno preduzetnika.

Zakon je koncipiran tako da će za cilj imati potencijalno smanjenje broja građansko pravnih postupaka zbog povrede poslovne tajne, jer će odvraćati konkurenciju nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne.

U odnosu na važeći zakon propisan je veći broj izuzetaka od slučajeva koji se mogu smatrati nezakonitim pribavljanjem poslovne tajne. Neće se smatrati nezakonitim kada je poslovna tajna pribavljena nezakonitim otkrićem ili stvaranjem ili posmatranjem, proučavanjima, rastavljanjem ili testiranjem proizvoda ili predmeta koji je dostupan javnosti. Takođe, neće se smatrati nezakonitim pribavljanje poslovne tajne otkrivanjem iste od strane novinara u cilju obaveštavanja javnosti o pitanjima koji su od javnog značaja, kao ni otkrivanje poslovne tajne od strane radnika njihovim predstavnicima u okviru zaštite vršenja funkcije predstavnika, a pod uslovom da je otkrivanje poslovne tajne bilo neophodno za zakonito vršenje funkcije predstavnika.

Predlog zakona imaće direktan uticaj na sve privredne subjekte koji imaju interes da određene informacije čuvaju kao poverljive ili koji u javnom interesu treba da imaju neometan pristup navedenu informacijama. Radi se o privrednim društvima, naučno-istraživačkim organizacijama, agencijama koje vrše marketinške usluge, sindikalnim udruženjima, novinarima i slično.

Predlog zakona ima mnoge benefite od kojih su neki unapređenje zaštite poslovne tajne, kao i postupka ostvarivanja prava u slučaju nezakonitog otkrivanja, pribavljanja i korišćenja iste, a sve to povećava pravnu sigurnost i značajno štiti ekonomske interese lica koja ekonomski eksploatišu informacije koje su kvalifikovane kao poslovna tajna, kao i pozitivnu poslovnu klimu.

Predlog ovog zakona, i nadam se njegovo donošenje, još jedan je dokaz da smo mi pravna i uređena država. S obzirom da se SPS od svog nastanka, pa do danas, zalaže za pravnu i uređenu državu, poslanička grupa SPS će glasati za ovaj zakon. Zahvaljujem na pažnji.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, teško je posle izlaganja naše drage koleginice gospođe Smilje Tišme, koja je živi svedok stradanja Srba, pričati o genocidu, ali ja ću pokušati.

Podsetiću vas da pojam genocida koji se svrstava u najteža međunarodna krivična dela često se kaže da je genocid zločin nad zločinima. Odnosi se na najekstremniji, najdrastičniji i najbrutalniji zločin namernog uništavanja nacionalnih, etničkih i religijskih grupa. Termin genocida usvojen je na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1946. godine, nakon Drugog svetskog rata. Nažalost, srpskom narodu je dobro poznata reč genocid. Osetili su ga Srbi na svojoj koži.

Genocid nad Srbima predstavlja sistematski progon i istrebljenje Srba od strane fašističko-ustaškog režima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj u periodu između 1941. i 1945. godine. Genocid je sprovođen kroz brutalna pogubljenja u logorima smrti, kroz masovna ubistva, deportacije, etnička čišćenja i prisilna preobraćanja. Srbi su ubijani i u Bosni i Hercegovini i u mnogim drugim mestima koja su bila prostor tzv. Nezavisne Države Hrvatske. Bacani su u jame, reke, stradali su i na raznim drugim gubilištima. Stradanja Srba nisu se završila Drugim svetskim ratom. Devedesetih godina, po raspadu Jugoslavije, proterivani su sa svojih ognjišta i ubijani. "Bljesak“ i „Oluja“ su primeri stradanja Srba, a onda krajem 90-ih NATO bombardovanje nazvano je „Milosrdni anđeo“. Stradali su opet Srbi. Zatim organizovani progon Srba sa Kosova i Metohije. Srbi su mučeni, zastrašivani, spaljivane im kuće, otimana imovina, što je dovelo do iseljavanja preko 200.000 Srba sa svojih ognjišta. To je bio 20. vek za Srbe, koji su u najvećim ratovima bili na strani saveznika i antifašista.

Zato ne smemo da zaboravimo našu istoriju i sećanje na te heroje i stradalnike koji su svojim životima platili to što su Srbi, Jevreji ili Romi. Ubijani su na najsvirepije načine, hladnim oružjem, otrovima, gasovima, noževima i drugim.

Danas, a posebno u ovoj godini kada se navršava 80 godina od formiranja jasenovačkih logora smrti i prvog ustaškog zločina nad Srbima i Jevrejima, svi smo kao pojedinci, ali i kao društvo u celini, kao potomci žrtava genocida, imamo odgovornost za budućnost, da se ne zaboravi ono što se desilo i da se nikada više ne ponove takva stradanja Srba.

Moramo što češće podsećati našu, ali i međunarodnu javnost, upoznati je sa našom istorijom, baš kao što je to uradio i naš predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, kada je u Njujorku, kao ministar spoljnih poslova, u Ujedinjenim nacijama otvorio izložbu „Jasenovac – Pravo na nezaborav“, koju je u potpunosti organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova. Cilj ove izložbe nije bio samo da se upozna međunarodna javnost sa najmračnijim poglavljem Drugog svetskog rata i stradanjima srpskog, jevrejskog i romskog naroda, već i da upozori na opasnosti od oživljavanja ustaške i fašističke ideologije koja je dovela do takvih strahota.

Ne smemo rizikovati i dozvoliti da neko drugi izvrće i prekraja našu istorijsku prošlost, jer se time revitalizuju i negiraju fašističke, genocidne i zločinačke politike prema celim narodima. Zato i postoje mnoge istorijske ustanove, kao što su arhivi, muzeji i druge, koje prikupljaju, obrađuju, istražuju i čuvaju našu istoriju od zaborava.

Muzej žrtava genocida osnovan je Zakonom o osnivanju muzeja žrtava genocida iz 1992. godine, jer socijalisti su uvek negovali kulturu sećanja i obeležavali važne istorijske datume, što će uvek činiti i u budućnosti. Muzej se bavi prikupljanjem, obradom i korišćenjem podataka o genocidu nad Srbima, Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih naroda i nacionalnih manjina. Muzej žrtava genocida je registrovan sa sedištem u Kragujevcu, a celokupna delatnost, sem računovodstvenih poslova, odvija se u Beogradu, u kojem se nalazi i radni prostor organizacione jedinice muzeja.

Naime, ovim predlogom zakona potrebno je izvršiti pravno ujednačavanje regulacije Muzeja žrtava genocida sa Zakonom o kulturi, čime će se ova ustanova izjednačiti sa drugim ustanovama zaštite.

Predlogom zakona utvrđuje se sedište Muzeja žrtava genocida u Beogradu, gde se on već i nalazi i funkcioniše i na taj način će se izvršiti i njegova registracija u Privrednom sudu u Beogradu, a ne kao do sada u Privrednom sudu u Kragujevcu.

Kao što sam na početku svog izlaganja rekla, zločin genocida smatra se najtežim međunarodnim krivičnim delom. Ono što genocid izdvaja od ostalih međunarodnih krivičnih dela jeste postojanje genocidne namere koja je usmerena na uništenje neke nacionalne, rasne, verske ili etničke kulture, a odgovornost za njegovo izvršenje ne zastareva.

Zato ne smemo da zaboravimo sve ove nevine i nedužne žrtve i njihova stradanja u zloglasnim logorima NDH i onih stradalih kod nacista i fašista koji su želeli da naprave svet samo za svoju tzv. višu rasu, a njihove žrtve su bile krive samo zato što su Srbi, pravoslavci, Romi, Jevreji. Na nama i budućim generacijama je da negujemo uspomenu i kulturu sećanja na sve njih i čuvamo je od zaborava. Zahvaljujem.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, danas bih postavila pitanje Vladi i ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U poslednja dva meseca, naročito u decembru i januaru, smo gotovo svakodnevno bili suočeni sa problemima zagađenja vazduha, a kao glavni zagađivači su bili označeni saobraćaj, veliki broj ložišta koja koriste ugalj ili naftne derivatel Izduvni gasovi iz dizel motora, kojima smo izloženi, sadrže čađ i druge mikro čestice koje predstavljaju visok rizik po zdravlje stanovništva, naročito za respiratorne organe i izazivaju brojna teža oboljenja što pokazuje i brojna istraživanja u Evropi i svetu.

U vezi sa tim, problem je moguće rešiti na više načina. Jedan od njih je da se iz saobraćaja polako isključuju automobili čiji su motori na dizel gorivo, to su evro 2 i evro 3. Jedna od podsticajnih mera koju je Vlada predložila prošle godine jeste za nabavku taksi vozila koja će subvencionisati ako su najmanje evro 6 hibridna ili na električni pogon.

Ovde treba obratiti pažnju da poslovne banke nažalost teško daju kredite paušalno oporezovanim licima. Takođe, iako Srbija ekonomski napreduje, povećavaju se plate i zaposlenost, još uvek građani nemaju uslove za nabavku novih automobila koji koriste ove tipove motora, koji mnogo manje zagađuju okolinu.

Istovremeno, javni prevoz je veliki zagađivač, tako da je i tom delu potrebna intervencija države. U tom smislu, postoji i alternativna rešenja koja bi podrazumevala veće i brže efekte. To je veće korišćenje vozila na električni pogon, kao što su trolejbusi i tramvaji i naravno kod ovog vida saobraćaja korišćenje kvalitetnih pogonskih sistema. Jedan od vidova bi bio i prirodni gas koji je čistiji izvor energije i ne zagađuje okolinu.

U vezi sa svim tim, želim da pitam Vladu i ministarku saobraćaja, da li se možda priprema neki dokument koji bi se u cilju zaštite zdravlja stanovništva i životne sredine, predvideli noviji oblici pogona motornih vozila, kao što su struka i zemni gas? Da li se može naći model i način na koji bi se stimulisali vlasnici automobila da pređu na korišćenje gasa? Tu mislim na podsticajne mere države, odnosno subvencije koje bi se odnosili na instaliranje i na sertifikate za korišćenje gasa, a doprineli bi smanjenju emisije izduvnih gasova i zdravijoj životnoj sredini. Zahvaljujem.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, zdravlje stanovništva je veoma važna društvena kategorija, jer samo zdrav čovek može dati doprinos svojoj porodici i društvu u celini.

Za zdravlje stanovništva, između ostalog, važan je kvalitet hrane i struktura ishrane. Srbija je poslednjih godina kompletirala zakonodavni okvir koji se tiče bezbednosti hrane i on je u najvećem delu usaglašen sa evropskim standardima. Tu mislim kako na proizvodnju tako i na promet iste.

Zakonska i podzakonska akta daju dobre osnove za unapređenje kvaliteta proizvodnje poljoprivrednih proizvoda mleka i mesa, ali se ipak uočava praznina u njihovom sprovođenju. Poznato nam je da se u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda veoma često koriste nedozvoljene količine pesticida, da se veoma često ne poštuje karenca, ono što, nažalost, dovodi do pojave takvih proizvoda na tržištu, na pijacama bez dovoljne kontrole.

Ono što treba pohvalite jeste da su Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo uložili velike napore da je tokom prošle godine sa radom počela Nacionalna referentna laboratorija za kontrolu mleka, ali i laboratorije za kontrolu hrane i fito laboratorija sa bankom biljnih gena.

U ovim laboratorijama moći će da se kontroliše mleko, meso, voće, povrće, pa čak i biljno seme, uzorci na mikro toksine, pesticide, teške metale, veterinarske lekove i druge materije u proizvodima biće detektovane posebnim i akreditovanim metodama.

Ono što je posebno važno, jeste da u laboratoriji za kontrolu kvaliteta hrane postoji akreditovana metoda za kontrolu malina na prisustvo Norovirusa. Ova kontrola je posebno bitna za naše malinare, jer je upravo prisustvo Norovirusa bio čest problem i glavna prepreka prilikom izvoza maline.

Ovom prilikom želela bih da uputim pitanje ministru poljoprivrede, ministru zdravlja i ministru trgovine, turizma i telekomunikacija. Ministra zdravlja bih pitala - da li Republika Srbija ima dovoljan broj sanitarnih inspektora, a ministra poljoprivrede i ministra trgovine - kako se kontroliše kvalitet i bezbednost hrane koju uvozimo i koja se nalazi na našem tržištu? Zahvaljujem.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2019.

Poštovani predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja.

Naime, činjenica je da naše stanovništvo postaje sve starije i da sa prosečnom starošću od 43,2 godine starosti, spadamo u 20 zemalja sa najstarijim stanovništvom. Očekivane godine života za žene je 78 godina, a za muškarce 73 godine, pri čemu će u narednim decenijama ovaj trend biti još izraženiji. U tom smislu, smatramo da i naša država treba da ovoj činjenici prilagodi penzijski, zdravstveni i socijalni sistem. Odnos prema starima, u svakom društvu, je duboko etičko pitanje, jer oni su ti koji su za nas stvarali, kao što mi stvaramo za svoje potomke.

Dakle, naši građani, starije dobi su posebno senzitivna kategorija i kao društvo smo dužni da pitanjima starosti i starenja, posvetimo još veću pažnju. Odnos društva prema starima, treba da budu usmeren ka aktivnom starenju i takav da omogućava korišćenje svih kapaciteta ovog dela populacije, a kada je neophodna nega, potrebno je obezbediti neophodnu i dovoljnu zaštitu i društvenu brigu o starima, nemoćnima i bolesnima, tako da se obezbedi njihovo dostojanstveno starenje i lečenje.

U rešavanju njihovih problema, pre svega sa zdravstvenog i socijalnog aspekta, ali i sa obrazovnog kulturološkog i drugih vidova društvene brige, neophodan je multiresorski pristup društva. Danas se nega starih ostvaruje u okviru porodice, koja se sama stara ili uz pomoć geronto domaćica, kada su u pitanju stari koji nemaju porodicu, koja o njima brine ili pak u specijalizovanim gerantološkim centrima.

Kako je sve više starih, kojima je neophodna stalna nega, vreme je da razmišljamo o negovateljima, kako u porodicama, tako i u domovima starih i drugih ustanovama, u kojima su stari smešteni. Činjenica je da danas nije dovoljno negovatelja posebno kada su u pitanju seoske sredine.

U tom smislu želim da postavim pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja, znamo da je u pripremi nova nacionalna strategija o staranju jer je prethodna važila do 2015. godine, te u tom kontekstu želim da pitam, da li će strategijom biti sagledana potreba starih za još organizovanijom socijalnom brigom uključujući aktivnu ulogu zdravstvene i socijalne zaštite, odnosno organa starateljstva, kao i porodicu koja brine o starim članovima porodice?

U tom smislu smatramo da je neophodno i budžetski suficit koji Srbija ima zahvaljujući pozitivnom ekonomskim pokazateljima treba iskoristiti za jačanje socijalne funkcije države, ovog puta za poboljšanje položaja obezbeđenja dostojanstvenog starenja našim starim licima.

Još jedno pitanje ministru, kada se očekuje završetak rada na novoj Strategiji o starenju za naredni period? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 14.12.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68296.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Poslanički dodatak Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
- Dom zdravlja, Smederevo (Lekar) Republika Mesečno 69857.00 RSD 04.01.1993 - 05.10.2016.