VESNA IVKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1960. godine. Živi u Smederevu.

Po zanimanju je lekar specijalista medicine rada.

Bila je direktorka Doma zdravlja u Smederevu i potpredsednice lokalnog SPS-a.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 06. oktobra 2016. godine.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabrana za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 11:06

Osnovne informacije

Statistika

  • 18
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osmo vanredno zasedanje , 13.07.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, na početku svog izlaganja napomenuću da sam kao jedna od koordinatorki Zelene poslaničke grupe koja se bavi temom ekologije i zaštite životne sredine, veoma zadovoljna onim što sam čula u izlaganju premijerke Vlade Republike Srbije na kineskom globalnom eko forumu Guejang 2021.

Naime, ovaj eko forum se organizuje od 2009. godine, i jedini je forum na visokom nivou na temu ekologije i zaštite životne sredine koji se organizuje u Kini. Naime, predsednica Vlade je izjavila da se Vlada Republike Srbije okreće ka zaštiti životne sredine i ekološkoj održivosti i da narednih godina biće većih investicionih ulaganja i finansiranja u očuvanju životne sredine i cirkularne ekonomije. Istakla je i to da je Republika Srbija jedina u regionu koja je uradila mapu puta za cirkularnu ekonomiju sa glavnim ciljem da građani Republike Srbije imaju kvalitetan život u klimatski otpornoj sredini.

Priroda Srbije odlikuje se visokom raznovrsnošću biljnog i životinjskog sveta i predstavlja značajan deo bogatstva i raznovrsnosti evropske prirodne baštine. Njeni najreprezentativniji, najočuvaniji delovi stavljaju se pod zakonsku zaštitu. Začeci zakonske zaštite prirode u Srbiji sežu daleko u prošlost, a prvi propisi kojima se čuva i štiti priroda, čuvaju prirodni resursi, datira još iz 14. veka.

Prvo područje koje je zaštićeno na teritoriji današnje Srbije bila je Obedska bara, stavljena pod zaštitu 1874. godine. Površina zaštićenih područja u Srbiji trenutno iznosi 7,66% teritorije Srbije i kao takva pripada jednom od najznačajnijih Centara biodiverziteta u Evropi sa brojnim specifičnostima ekosistema.

Republika Srbija poseduje bogat genofit, genofond divljih i gajenih biljnih i životinjskih vrsta i varijeteta koji predstavljaju nezamenljive resurse za razvoj mnogih privrednih grana, pre svega poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, turzima i drugo.

Prostornim planom Republike Srbije površina zaštićenih područja koja je planirana za zaštitu do 2021. godine je oko 12%. Iz navedenih podataka zaključujem da kako su naši preci u dalekoj prošlosti razmišljali o zaštiti prirode, tako smo i mi u obavezi da našim potomcima ostavimo u amanet očuvanu i zaštićenu prirodu i njena dobra kako bi rasli u zdravoj životnoj sredini.

Zaštita prirode predstavlja niz mera i aktivnosti sa ciljem da se prirodni ekosistemi u najvećoj mogućoj meri zaštite od najčešće negativnog uticaja čovekovog delovanja izazvanog društvenim razvojem. Čovek svojim aktivnostima svesno ili nesvesno menja prirodno okruženje i to tako što narušava prirodnu okolinu.

Sa druge strane moramo biti svesni činjenice da je priroda, ne samo u Republici Srbiji, već i u celom svetu pod velikim pritiskom različitih faktora koji ugrožavaju i mnoge biološke vrste u manjem ili većem stepenu na pragu nestajanja ili su neke već nestale. Zaštita prirode u Republici Srbiji uređena je Zakonom o zaštiti prirode koji uređuje očuvanje prirode, biološke, geološke i predeone raznovrsnosti kao dela životne sredine.

Nacionalni parkovi, rezervati, spomenici prirode, predeli izuzetnih odlika i parkovi prirode predstavljaju očuvani deo prirode posebnih prirodnih vrednosti zbog kojih imaju trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni i zdravstveno-rekreativni značaj.

Razlozi za donošenje izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode je pre svega potreba da se otklone određeni nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni važećeg zakona, zatim obaveza usklađivanja sa odredbama Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, kao i usklađivanje sa Zakonom i inspekcijskom nadzoru.

Važno je napomenuti i proces uspostavljanja ekološke mreže Republike Srbije, odnosno ekološke mreže Evropske Unije – „Natura 2000“, koja definiše očuvanje prirodnih staništa i divljih biljnih i životinjskih vrsta i očuvanju divljih ptica.

Još jedan, po mom mišljenju, možda najvažniji razlog za predložene izmene, odnosi se na izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim područjima. S obzirom na to da smo nedavno usvojili Zakon o obnovljivim izvorima energije kojim je zabranjena izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, ovim izmenama se postižu usaglašavanje zakonskih propisa Republike Srbije.

U Srbiji se oko 10,4% sveukupnog energetskog potencijala nalazi na područjima na kojima se mogu graditi hidroelektrane. Podaci katastra malih hidroelektrana iz 1987. godine često ne odgovaraju stvarnom stanju na terenu i ne bi ih trebalo striktno primenjivati u današnjim uslovima bez tehno-ekonomske i posebno ekološke evaluacije rešenja i saglasno optimalnom korišćenju raspoloživog potencijala vodotoka.

Male hidroelektrane nisu ekološki prihvatljive na delovima zaštićenih područja bez obzira na režim zaštite, što treba imati u vidu kao jedan od kriterijuma prilikom revizije lokacija malih hidroelektrana u proglašenim zaštićenim područjima.

Mnogi stručnjaci napominju da je simbolična korist malih hidroelektrana za energetski sektor, ali je zato ogromna ekološka šteta po životnu sredinu. Ovim predlogom zakona determiniše se biološki minimum, odnosno ekološko održiv protok koji bi trebalo da obezbedi opstanak vodenih ekosistema. Detaljan monitoring ovih ekosistema pre izrade projektne dokumentacije nije obavljen ni za jednu malu hidroelektranu u Republici Srbiji.

Ovim izmenama i dopunama zakona jednom rečju propisane su nadležnosti i procedure u postupku izgradnje malih hidroelektrana, izdavanje vodnih uslova, saglasnosti i dozvola.

Predložene izmene i dopune jasno definišu da je izgradnja malih hidroelektrana zabranjena u prvom režimu zaštite, odnosno da je u drugom i trećem režimu zaštite moguće, a Vlada Republike Srbije ima ovlašćenja da bliže propiše režime zaštite, postupak i način njihovog određivanja, kao i objekte, radove i aktivnosti koji su zabranjeni ili ograničeni.

Oblast održivog korišćenja zaštićenih područja regulišu i drugi zakoni iz nadležnosti više ministarstava. To su poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, energetike, građevinarstva i saobraćaja, rudarstva i energetike. Na ovaj način se najvredniji delovi Republike Srbije stavljaju pod zaštitu radi očuvanja prirodnih aktivnosti koje već postoje na određenim područjima, što i predstavlja sistem održivog razvoja, odnosno usklađenost ekonomskog i društvenog razvoja sa jedne strane i zaštite prirode sa druge strane.

Iz svega navedenog sledi da koncept izgradnje malih hidroelektrana narušava i ugrožava sistem zaštite životne sredine, očuvanje biodiverziteta i stabilnost ekosistema brdsko-planinskih područja. Problemi koji su uočeni izgradnjom istih, prema zahtevima javnosti zahtevaju hitno preispitivanje izdatih akata, kao i procedura koja za krajnji cilj imaju izgradnju malih hidroelektrana, zabranu izgradnje novih, pa čak i zabranu rada postojećih.

Posebno bih naglasila nužnost što hitnije zabrane izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima Republike Srbije, jer se time narušava, kako životna sredina zaštićenog područja, tako i tradicionalni način života lokalnog stanovništva. Takođe, treba imati u vidu i negativne uticaje privrednih aktivnosti na ukupno stanje biodiverziteta, ekološki značajna staništa, prirodne retkosti, kao i ugrožene vrste i predelu zaštićenim područjima.

Moramo biti svesni činjenice da zaštita prirode može da se ostvari samo uz multisektorsku saradnju u ovoj oblasti i ugradnju sektorske politike razvoja. Izgradnja delotvornog sistema upravljanja zaštićenim područjima obezbediće da ono što je zaštićeno bude i sačuvano ili izlečeno na pravi i održiv način u javnom interesu, ali i za dobrobit ljudi koji žive u zaštićenim područjima i nosilaca privrednog razvoja.

Očuvanjem prirode podstiču se druge delatnosti, kao što su rekreacija, turizam, naučne i obrazovne aktivnosti, ekonomsko jačanje lokalnih zajednica putem tradicionalne proizvodnje i usluga i takođe treba primeniti druge obnovljive izvore energije koji imaju manje štetan uticaj na životnu sredinu.

Edukacija i podizanje svesti kod mlađih naraštaja o važnosti sveukupne zaštite životne sredine veoma je važno za očuvanje prirodnih dobara. Ako mi danas ne zaštitimo životnu sredinu budućnost novih generacija i onih koje tek dolaze, biće pod znakom pitanja. Zdrava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzistencije, zdravog razvoja društva i bitan faktor za kvalitetan i zdrav život stanovništva.

Zato će poslanička grupa SPS u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, porodica je najvažnija osnovna ćelija svakog društva koja ima ne samo reproduktivnu i privrednu ulogu, već i značajno vaspitnu, psihološku i socijalnu. U njoj se čovek formira kao ličnost. Nažalost, i sami ste rekli, uvaženi ministre, da je porodica izgubila svoj značaj i zato je trebamo osnažiti.

Svaka država koja vodi računa o svojoj osnovnoj ćeliji može da napreduje, jer zdrava porodica može da doprinese i ekonomskom i bilo kom drugom aspektu društva, uostalom, svako od nas crpi energiju i zdrave porodice za svoje životne i profesionalne uspehe.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom predstavlja opredeljenje države u oblasti socijalne politike, a uključuje i demografske potrebe kao instrument populacione politike.

Jedan od najvažnijih faktora demografskih kretanja je pad nataliteta i ovaj problem se može preduprediti i ublažiti pomoću dobre populacione politike.

Kao što rekoh, ovaj Predlog zakona predstavlja opredeljenje države u oblasti socijalne politike i s obzirom da pripadam partiji koja u centru svoje politike neguje socijalnu pravdu poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona, Zakon o finansijskoj podršci porodice sa decom zasnovan je na pravu i na dužnosti roditelja, da podižu i vaspitavaju decu, pravo deteta na uslove života koje mu omogućavaju pravilan razvoj i obavezu i želju države da podrži dobrobit porodice deteta i budućih generacija.

Ovim zakonom stupila je na snagu jedna od najvažnijih stimulativnih mera za populacionu politiku u Republici Srbiji. Odredbe ovog Predloga zakona predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i doprinose poboljšanju uslova za zadovoljenje osnovnih potreba dece, daju podsticaj za rađanje i pružaju podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i deci sa invaliditetom, kao i deci bez roditeljskog staranja.

Polazeći od činjenice da je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom koji se primenjuje od 1. jula 2018. godine, … u ovoj oblasti, te sa početkom njegove primene vršena je i analiza njegovih efekata u praksi, a sve u cilju unapređenja do nekih zakonskih odredbi.

Pored toga, razmatrani su i predlozi, sugestije građana i udruženja koja se bave porodicom i decom.

Da bi se sve to postiglo, tj. da zakon bude bolji neophodno je ostvarivanje više posebnih ciljeva, ublažavanje ekonomske cene roditeljstva, usklađivanje rada i roditeljstva, promocija reproduktivnog zdravlja, adolescenata, borba protiv neplodnosti i podsticanju lokalnih samouprava na rešavanju ove vrste problema.

Kada smo već kod lokalnih samouprava, podsetiću vas da je najpre kabinet ministra bez portfelja zadužen za demografiju, na čijem je čelu bila profesorka dr. Slavica Đukić Dejanović, započela projekat podrške lokalnim samoupravama za sprovođenje mera populacione politike i ta aktivnost je naišla na veliko odobravanje na terenu.

Takođe bih istakla da je dobro što je, polazeći od prethodnog iskustva, Vlada Republike Srbije u januaru mesecu 2020. godine donela Uredbu o utvrđivanju programa podrške sprovođenja mera populacione politike u Republici Srbiji na osnovu koje je kabinet ministra bez portfelja zadužen za demografiju i populacionu politiku, raspisao javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava lokalnim samoupravama za sufinansiranje tih mera.

Takođe, podsećanja radi, Republički fond za zdravstvenog osiguranja je od 15.6.2020. godine omogućio šira prava osiguranim licima, tj. ženama u vezi sa postupcima lečenja neplodnosti, postupcima biološki potpomognute veštačke oplodnje, odnosno osiguranim licima, tj. ženama data je mogućnost na neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje na teret sredstva RFZO-a radi dobijanja prvog deteta, kao i pomeranje starosne granice sa 42 godine na 43 godine života starosti.

Podsetiću i na usvojenu Strategiju podsticaja rađanja 2018. godine. Sve su to mere koje Vlada Republike Srbije preduzima kako bi se prevazišao ovaj problem koji je problem opstanka cele nacije.

Najvažnije izmene Predloga zakona odnose se, pre svega, na odredbu u kojem mesečni iznos naknade zarade porodilja, odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan počeka ostvarivanja ovih prava.

Zatim, stalne naknade po osnovu rođenja, nege deteta i posebne nege deteta, može ostvariti i majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik.

Predlogom zakona unapređena je i podrška roditeljima koji imaju bolesno dete, pa je tako brisana odredba kojom nije bilo moguće istovremeno korišćenje prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta i pomoćnog dodatka za pomoć i negu koju dete ima na osnovu invaliditeta.

Na kraju da zaključim da svi zajedno moramo nastaviti da radimo na sprovođenju Nacionalnog programa za očuvanje i unapređenje reproduktivnog zdravlja, Strategije podsticanja rađanja i, naravno, Nacionalne strategije za mlade i mlade bračne parove kako na njihovom zapošljavanju, tako i rešavanju stambenih problema po povoljnim uslovima, da podstaknemo mlade da se školuju, da mogu da žive od svog rada i da šire svoje porodice. Tačnije rečeno, sve ono za šta se uvek zalagala i zalagaće se SPS i ponoviću, zato će poslanička grupa SPS i glasati za ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem.

Peto vanredno zasedanje , 16.06.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, za svako socijalno pravedno društvo pitanje penzijskog sistema spada u red ključnih društvenih pitanja, jer se odnosi na veoma osetljivu i brojnu grupaciju građana, a to su penzioneri.

Odnosom prema našim najstarijim građanima, koji su proveli čitav svoj radni vek dajući doprinos razvoju naše zemlje, mi kao društvo merimo humanost na delu. Zato i zakonski okvir kojim se regulišu pitanja penzija mora imati i tu humanu i socijalno odgovornu komponentu. Taj odnos je u suštini kao odnos predaka i potomaka, u najboljem smislu reči. Treba im omogućiti dostojanstven život u takozvanom trećem dobu.

Naš penzijski sistem se menjao u zavisnosti od karaktera političkog sistema u kome smo živeli. Kao socijalista ne mogu da ne pomenem doba socijalizma, kada su naši penzioneri mogli komotno da žive od svojih penzija, imali su besplatno lečenje, a mogli su i besplatno da koriste odmor i lečenje u svim banjama. Naravno, vremena su danas druga, danas živimo u drugačijem društvenom, ekonomskom i političkom okruženju.

Period privredne i društvene recesije usled tranzicije i nezakonite privatizacije danas je, na sreću, iza nas. Zato danas možemo da se posle restriktivnog perioda, u kome je bilo i smanjenje penzija, okrenemo razvoju i dobrim razvojnim rezultatima, a time i većoj brizi za naše penzionere.

Zato danas radimo na poboljšanju zakonskih rešenja iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju treba da bude takav da mu cilj bude stvaranje uslova za dugotrajnu ekonomsku održivost penzijskog sistema, čime treba da se obezbedi pravna sigurnost i odgovarajući socijalni položaj kako sadašnjih, tako i svih budućih generacija penzionera.

Polazeći od toga, Vlada Republike Srbije podnela je Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je posle javne rasprave pripremilo nadležno ministarstvo. Znamo da su mere penzijske politike koje su do sada sprovedene uglavnom bile restriktivne, ali su dale pozitivne rezultate koji se ogledaju kroz zaustavljanje rasta deficita i smanjenje dotacija za pokrivanje deficita iz budžeta Republike Srbije.

Upravo su pozitivni ekonomski rezultati i stabilnost ekonomije Republike Srbije omogućili da, nakon restriktivnih mera u prethodnim godinama u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja od 2018. i 2019. godine, uslede mere koje pozitivno utiču na osiguranike i korisnike penzija i na funkcionisanje penzijskog i invalidskog osiguranja, u celini. Posebno uređenjem matične evidencije Republičkog fonda za PIO, uspehe srpske privrede potvrđuju i mnogi evropski ekonomski eksperti.

Podsećanja radi, ukazaću na te mere, među kojima su povećanje primanja penzionera isplatom, uvećanje uz penziju, usklađivanje penzija, prestanak važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, isplate novčane pomoći korisnicima iz sredstava RFZO za PIO, novčanih pomoći tokom pandemije i druge.

Jedan, možda i najvažniji faktor za dugoročnu stabilizaciju sistema penzijskog i invalidskog osiguranja prvenstveno leži u razvoju zemlje, novim investicijama i zapošljavanju, čime će se popraviti odnos između broja osiguranika i broja penzionera, s obzirom na to da se sistem finansira po principu solidarnosti među generacijama, odnosno da sadašnji zaposleni finansiraju penzionere.

Kada smo već kod broja penzionera, napomenuću da u našoj zemlji živi oko 1,7 miliona penzionera, među kojima je najviše onih iz kategorije zaposlenih koji je 84,24%, zatim slede poljoprivredne penzije 10,2%, a najmanje ih je u kategoriji samostalne delatnosti 5,63%. Po vrsti prava, starosnih penzionera je 1.084.750 sa 64,5% u ukupnom broju, invalidskih 261.124 sa 15,5% i porodičnih 335.742 sa 20%.

Osnovni razlog za donošenje ovog predloga zakona proizilazi iz potrebe rešavanja problema koji je nastao za korisnike prevremene starosne penzije, koji zbog prihvatanja socijalnog programa Vlade za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranje i priprema za privatizaciju nisu mogli da ostvare pravo na starosnu penziju, zbog promenjenih uslova za ostvarivanje ovog prava 2014. godine.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2014. godine, koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2015. godine, promenjeni su uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju, odnosno podignuta je starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju za oba pola, 65 godina za muškarce i najmanje 15 godina staža osiguranja, zatim postepeno podizanje starosne granice za žene na 65 godina života, počev od 2015, pa do 2032. godine. Tim izmenama zakona je uvedena kategorija prevremene starosne penzije, pri čemu su ove penzije trajno umanjene primenom tzv. penala.

Uvođenje prevremene starosne penzije negativno se odrazilo na korisnike socijalnog programa koji su se opredelili za posebnu novčanu naknadu i novčanu naknadu. Vlada je u međuvremenu donela zaključak u kome je dala saglasnost da se licima koji su utvrđena kao višak zaposlenih, a kojima je u momentu prestanka radnog odnosa i ostvarivanja prava na posebnu novčanu naknadu ili novčanu naknadu, po tom programu, do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa tada važećim propisima, nedostajalo do pet godina, isplaćuje razlika između iznosa starosne penzije koju bi ostvarili primenom propisa o PIO koji je bio važeći u momentu ostvarivanja prava na posebnu novčanu naknadu i iznosa ostvarene prevremene starosne penzije.

Takođe, utvrđeno je da se ova razlika isplaćuje i licima koja su bila proglašena kao višak zaposlenih, a kojima je u momentu prestanka ranog odnosa i ostvarivanja prava na novčanu naknadu, u skladu sa propisima o zapošljavanju, do ispunjenja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa tada važećim propisima, nedostajalo do dve godine. Tako će se ovim izmenama Zakona privremena starosna penzija za ove dve kategorije korisnika izjednačiti sa iznosom starosne penzije na koju bi imali pravo prema do tada važećim propisima o PIO. Na ovaj način se trajno rešava pitanje penzija ranijih korisnika socijalnog programa Vlade.

Pored navedenog, ovim predlogom zakona dovode se svi korisnici porodične penzije u ravnopravni položaj, tako što se porodična penzija posle smrti osiguranika ne određuje od prevremene starosne penzije, već od starosne ili invalidske penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti.

Zatim, rešava se problem koji se javlja sa isplaćenim iznosom penzije nakon smrti korisnika u vezi sa poveriocima koji odbijaju da postupe po zahtevu Fonda da obustave povraćaj iznosa koji je uplaćen poveriocu nakon smrti korisnika prava.

Usklađivanje i preciziranje odredaba koje se odnose na slučaj kada poljoprivrednik obavlja ugovorene poslove, zatim utvrđivanje vanbračne zajednice, izmene se odnose i na osiguranike samostalnih delatnosti tzv. frilensere, na razlike do najnižeg iznosa penzija za korisnike kojima je iznos penzije niži od najnižeg iznosa penzije, a koji su ostvarili inostranu penziju.

Veoma su važne i promene koje se odnose na unos podataka u matičnu evidenciju, odnosno da se pod promenom podrazumeva njihovo brisanje iz ste, pravo Fonda da zahteva naknadu pričinjene štete i od lica koje je prouzrokovalo potrebu za pomoći i negom drugog lica. Rešeno je i pitanje uslova za isplatu naknade pogrebnih troškova.

Vi ste, uvažena ministarko, u svom izlaganju rekli da se reforma PIO nastavlja. Iskoristila bih priliku pitam - da li se razmišljalo da u nekom narednom periodu bude rešena i grupa korisnika prevremene starosne penzije čije su privremene penzije trajno opterećene negativnim poenima i moraju trajno da primaju penziju sa tzv. penalima? Mnogi od njih su u međuvremenu stekli uslove za sticanje prava na punu starosnu penziju, dakle, navršili su 65 godina života, a imaju i punu granicu staža osiguranja, tzv. radnog staža. Njihov zahtev je takođe da se umanjena penzija prima do navršenih 65 godina života starosti, a da nakon toga steknu pravo na punu starosnu penziju. Naime, i oni su tokom svog radnog staža odvajali doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u punom iznosu staža osiguranja.

Da zaključim, planiranim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju nastavlja se proces normativnog uređivanja u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. Osnovni cilj ovih promena je prilagođavanje obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, kao osnovnog dela penzijskog sistema, demografskim promenama, ekonomskim okolnostima, ali i sa strateškim opredeljenjem države za uspostavljanje moderne i efikasne administracije.

Pozitivni efekti izmena i dopuna Zakona doprinose unapređenju ekonomskog okruženja, čime se olakšava otvaranje novih i efikasnije poslovanje postojećih privrednih subjekata.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za predloge ovih zakona.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, danas bih postavila pitanje Vladi i ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U poslednja dva meseca, naročito u decembru i januaru, smo gotovo svakodnevno bili suočeni sa problemima zagađenja vazduha, a kao glavni zagađivači su bili označeni saobraćaj, veliki broj ložišta koja koriste ugalj ili naftne derivatel Izduvni gasovi iz dizel motora, kojima smo izloženi, sadrže čađ i druge mikro čestice koje predstavljaju visok rizik po zdravlje stanovništva, naročito za respiratorne organe i izazivaju brojna teža oboljenja što pokazuje i brojna istraživanja u Evropi i svetu.

U vezi sa tim, problem je moguće rešiti na više načina. Jedan od njih je da se iz saobraćaja polako isključuju automobili čiji su motori na dizel gorivo, to su evro 2 i evro 3. Jedna od podsticajnih mera koju je Vlada predložila prošle godine jeste za nabavku taksi vozila koja će subvencionisati ako su najmanje evro 6 hibridna ili na električni pogon.

Ovde treba obratiti pažnju da poslovne banke nažalost teško daju kredite paušalno oporezovanim licima. Takođe, iako Srbija ekonomski napreduje, povećavaju se plate i zaposlenost, još uvek građani nemaju uslove za nabavku novih automobila koji koriste ove tipove motora, koji mnogo manje zagađuju okolinu.

Istovremeno, javni prevoz je veliki zagađivač, tako da je i tom delu potrebna intervencija države. U tom smislu, postoji i alternativna rešenja koja bi podrazumevala veće i brže efekte. To je veće korišćenje vozila na električni pogon, kao što su trolejbusi i tramvaji i naravno kod ovog vida saobraćaja korišćenje kvalitetnih pogonskih sistema. Jedan od vidova bi bio i prirodni gas koji je čistiji izvor energije i ne zagađuje okolinu.

U vezi sa svim tim, želim da pitam Vladu i ministarku saobraćaja, da li se možda priprema neki dokument koji bi se u cilju zaštite zdravlja stanovništva i životne sredine, predvideli noviji oblici pogona motornih vozila, kao što su struka i zemni gas? Da li se može naći model i način na koji bi se stimulisali vlasnici automobila da pređu na korišćenje gasa? Tu mislim na podsticajne mere države, odnosno subvencije koje bi se odnosili na instaliranje i na sertifikate za korišćenje gasa, a doprineli bi smanjenju emisije izduvnih gasova i zdravijoj životnoj sredini. Zahvaljujem.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, zdravlje stanovništva je veoma važna društvena kategorija, jer samo zdrav čovek može dati doprinos svojoj porodici i društvu u celini.

Za zdravlje stanovništva, između ostalog, važan je kvalitet hrane i struktura ishrane. Srbija je poslednjih godina kompletirala zakonodavni okvir koji se tiče bezbednosti hrane i on je u najvećem delu usaglašen sa evropskim standardima. Tu mislim kako na proizvodnju tako i na promet iste.

Zakonska i podzakonska akta daju dobre osnove za unapređenje kvaliteta proizvodnje poljoprivrednih proizvoda mleka i mesa, ali se ipak uočava praznina u njihovom sprovođenju. Poznato nam je da se u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda veoma često koriste nedozvoljene količine pesticida, da se veoma često ne poštuje karenca, ono što, nažalost, dovodi do pojave takvih proizvoda na tržištu, na pijacama bez dovoljne kontrole.

Ono što treba pohvalite jeste da su Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo uložili velike napore da je tokom prošle godine sa radom počela Nacionalna referentna laboratorija za kontrolu mleka, ali i laboratorije za kontrolu hrane i fito laboratorija sa bankom biljnih gena.

U ovim laboratorijama moći će da se kontroliše mleko, meso, voće, povrće, pa čak i biljno seme, uzorci na mikro toksine, pesticide, teške metale, veterinarske lekove i druge materije u proizvodima biće detektovane posebnim i akreditovanim metodama.

Ono što je posebno važno, jeste da u laboratoriji za kontrolu kvaliteta hrane postoji akreditovana metoda za kontrolu malina na prisustvo Norovirusa. Ova kontrola je posebno bitna za naše malinare, jer je upravo prisustvo Norovirusa bio čest problem i glavna prepreka prilikom izvoza maline.

Ovom prilikom želela bih da uputim pitanje ministru poljoprivrede, ministru zdravlja i ministru trgovine, turizma i telekomunikacija. Ministra zdravlja bih pitala - da li Republika Srbija ima dovoljan broj sanitarnih inspektora, a ministra poljoprivrede i ministra trgovine - kako se kontroliše kvalitet i bezbednost hrane koju uvozimo i koja se nalazi na našem tržištu? Zahvaljujem.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2019.

Poštovani predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja.

Naime, činjenica je da naše stanovništvo postaje sve starije i da sa prosečnom starošću od 43,2 godine starosti, spadamo u 20 zemalja sa najstarijim stanovništvom. Očekivane godine života za žene je 78 godina, a za muškarce 73 godine, pri čemu će u narednim decenijama ovaj trend biti još izraženiji. U tom smislu, smatramo da i naša država treba da ovoj činjenici prilagodi penzijski, zdravstveni i socijalni sistem. Odnos prema starima, u svakom društvu, je duboko etičko pitanje, jer oni su ti koji su za nas stvarali, kao što mi stvaramo za svoje potomke.

Dakle, naši građani, starije dobi su posebno senzitivna kategorija i kao društvo smo dužni da pitanjima starosti i starenja, posvetimo još veću pažnju. Odnos društva prema starima, treba da budu usmeren ka aktivnom starenju i takav da omogućava korišćenje svih kapaciteta ovog dela populacije, a kada je neophodna nega, potrebno je obezbediti neophodnu i dovoljnu zaštitu i društvenu brigu o starima, nemoćnima i bolesnima, tako da se obezbedi njihovo dostojanstveno starenje i lečenje.

U rešavanju njihovih problema, pre svega sa zdravstvenog i socijalnog aspekta, ali i sa obrazovnog kulturološkog i drugih vidova društvene brige, neophodan je multiresorski pristup društva. Danas se nega starih ostvaruje u okviru porodice, koja se sama stara ili uz pomoć geronto domaćica, kada su u pitanju stari koji nemaju porodicu, koja o njima brine ili pak u specijalizovanim gerantološkim centrima.

Kako je sve više starih, kojima je neophodna stalna nega, vreme je da razmišljamo o negovateljima, kako u porodicama, tako i u domovima starih i drugih ustanovama, u kojima su stari smešteni. Činjenica je da danas nije dovoljno negovatelja posebno kada su u pitanju seoske sredine.

U tom smislu želim da postavim pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja, znamo da je u pripremi nova nacionalna strategija o staranju jer je prethodna važila do 2015. godine, te u tom kontekstu želim da pitam, da li će strategijom biti sagledana potreba starih za još organizovanijom socijalnom brigom uključujući aktivnu ulogu zdravstvene i socijalne zaštite, odnosno organa starateljstva, kao i porodicu koja brine o starim članovima porodice?

U tom smislu smatramo da je neophodno i budžetski suficit koji Srbija ima zahvaljujući pozitivnom ekonomskim pokazateljima treba iskoristiti za jačanje socijalne funkcije države, ovog puta za poboljšanje položaja obezbeđenja dostojanstvenog starenja našim starim licima.

Još jedno pitanje ministru, kada se očekuje završetak rada na novoj Strategiji o starenju za naredni period? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 14.12.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68296.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Poslanički dodatak Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
- Dom zdravlja, Smederevo (Lekar) Republika Mesečno 69857.00 RSD 04.01.1993 - 05.10.2016.