Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Vesna Ivković

Vesna Ivković

Socijalistička partija Srbije

Govori

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas bih u ime poslaničke grupe SPS, a na predlog predsednika naše poslaničke grupe, Đorđa Milićevića, koji je opravdano odsutan, uputila nekoliko pitanja ministru zdravlja i Vladi Republike Srbije.

Tužna je činjenica da od opake pandemije Kovid-19 svakodnevno premine veliki broj građana i da pandemija ne jenjava. Naprotiv, menjaju se sojevi koji se brže šire i čija je zaraznost sve veća. Zato je suvišno pitanje da li se treba vakcinisati. Svakako da treba, jer uprkos velikoj zaraznosti kod vakcinisanih je klinička slika blaža. Najveći heroji svakodnevno borbe protiv kovida svakako su kolege lekari i ostali medicinski radnici. Kao lekar znam koliko je bilo teško i opasno po život raditi u crvenoj zoni i lečiti najteže kovid bolesnike. Neki od naših kolega su nažalost izgubili život lečeći druge od kovida. Jeste da nas je na to obavezala Hipokratova zakletva.

Moje prvo pitanje se odnosi upravo na te kolege lekare koji su izgubili život. Jedan od potresnih slučajeva koji je uznemirio Srbiju prethodnih dana jeste smrt mlade dr anesteziologa Ane Čoporde, iz Beograda, koja je uprkos teškoj bolesti nesebično lečila obolele od kovida. U kontekstu ove tužne sudbine doktorke i majke iza koje je ostala beba, ali i sudbina drugih preminulih lekara i medicinskih radnika postavila bih pitanje Vladi – da li se razmišlja da se i ove godine posthumno odlikuju lekari preminuli od kovida, s obzirom da je i prethodne godine predsednik Republike povodom Dana državnosti posthumno odlikovao lekare preminule od kovida?

Takođe bih pitala ministra zdravalja – da li postoji mogućnost da se lekarima i ostalim zaposlenim u zdravstvenom sistemu oboljenje od kovida prizna kao profesionalna bolest? Takođe bih predložila i istovremeno pitala ministra – da li postoji mogućnost da se lekarima obezbedi status službenog lica koji bi im omogućio određenu zaštitu na radnom mestu?

Isto tako, upućujem predlog da se programom Vlade o gradnji stanova pod povlašćenim uslovima i ovakvi stanovi predvide i za zaposlene u zdravstvu, kao što je to urađeno za pripadnike snaga bezbednosti, jer i zdravstveni radnici su heroji ove borbe protiv kovida i na tome smo im svi zahvalni? Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicama, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima pokrajine i jedinice lokalne samouprave, izmenama Zakona o zaposlenim u javnim službama, izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama utvrđuje se novi rok za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnog zakona kojima se utvrđuju plate, naknade plata i drugih primanja u svim delovima javnog sektora, po modelu platnih razreda.

Moja uvažena koleginica i zamenik šefa poslaničke grupe SPS Snežana Paunović navela je koji sve to zaposleni pripadaju javnom sektoru, te se ja neću ponavljati.

Kada smo već kod plata u javnom sektoru, moram podsetiti građane na pomoć države privredi, zaposlenima u zdravstvu, penzionerima i ostalim građanima. Sve je to omogućila fleksibilnost ekonomskog sistema Republike Srbije.

S obzirom na stabilnost ekonomskog sistema, omogućeno je da se u budžetu za 2022. godinu planira povećanje plata u javnom sektoru za 7%, zdravstvu, vojsci i zaposlenima u socijalnim službama za 8%, kao i povećanje penzija.

Kako dolazim iz zdravstvenog sektora koji je podneo najveći teret ove pandemije, pohvalila bih povećanje plata u istom. Da li je to dovoljno? Ne, nije, ali je mnogo, mnogo više nego ranijih godina.

Isto tako, iskoristila bih priliku i pitala Vladu da li se razmišlja da se i zaposlenima u zdravstvenom sektoru omogući kupovina stanova po povoljnim uslovima, kao i da im se da status službenih lica?

Vratiću se na zakon. Država je najveći poslodavac i zato je veoma važan ovaj set zakona o kojima danas raspravljamo.

Isto tako, ako hoćemo najkvalitetnije kadrove i stručne ljude u državnoj, pokrajinskog i lokalnoj administraciji, prave ljude na pravim mestima, onda nam je jako bitan i potreban pravedan način vrednovanja njihovog rada.

Razlog za donošenje zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru je potreba da se utvrdi novi rok za početak primene sistemskog zakona, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknada plata i druga primanja u svim delovima javnog sektora.

Sistemski zakon je usvojen 2015. godine. Kako je u proteklih šest godina došlo do promene fiskalne politike i kroz proces fiskalne i ekonomske konsolidacije, stvoreni su uslovi za rast plata u javnom sektoru, kao i nagrađivanje prema rezultatima rada. To je dodatni razlog za sprovođenje dodatnih analiza, a kako stoji u obrazloženju, jedan od razloga za sporiju reformu platnog sistema. Jedan od tehnoloških razloga je postojeći informacioni sistem za obračun plata, koji zbog ograničenih performansi nema kapacitete za sprovođenje sveobuhvatne finansijske analize primenjivosti novog modela obračuna plata.

Implementacija centralnog informacionog sistema za obračun zarada u javnom sektoru omogućiće obračun zarada kroz sistem sa automatskom obradom podataka uz precizno planiranje, upravljanje i kontrolu izvršenja budžeta namenjenog zaradama zaposlenih u javnom sektoru. Objedinjavanje svih podataka predstavljaće kvalitetniju osnovu za projekciju novog platnog sistema, odnosno obračun plata po modelu platnih razreda za sve delove javnog sektora.

Ovaj informacioni sistem sadržaće u sebi podatke o platama i elementima plata preko 450.000 zaposlenih u javnom sektoru, obračunske podatke o njihovom prisustvu na radu i zaradama, kao i veliki broj operativnih budžetskih podataka Republike Srbije.

Potpuna implementacija sistema za obračun plata u javnom sektoru planirana je da se sprovede do 2024. godine i zato se predlaže odlaganje stupanja na snagu zakona i reforme plata do 2025. godine kako bi se ovaj zakon uredio temeljito, sveobuhvatno i odgovorno.

Ovim zakonom dobiće se popis, tačnije katalog svih radnih mesta u javnom sektoru, njihovo vrednovanje i dodeljivanje iste osnovne plate za svako radno mesto iste vrednosti. Na taj način uvešće se red u javnu upravu da se ne bi dešavalo, uz uvažavanje svakog radnog mesta, da u nekim javnim službama kafe kuvarica ili vozač imaju veću platu od lekara. Tako bi bila ispravljena dugogodišnja nepravda kod obavljanja istih ili sličnih poslova koje prati velika razlika u platama.

To bi značilo da se jednim zakonskim aktom regulišu primanja svih državnih službenika i nameštenika, čistačica, direktora javnih agencija, nosilaca sudske, izvršne i zakonodavne vlasti, kao i svih drugih zaposlenih u ovom sektoru. Ukratko, poslovi bi se nalazili u tzv. katalogu radnih mesta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da bi se u svakom trenutku pratili koeficijenti za sve zaposlene na svim nivoima vlasti.

Primera radi, službenici koji rade na istim poslovima u bilo kom delu javnog sektora i na svim nivoima vlasti imali bi istu polaznu platu. Zakon predviđa da se sve plate računaju tako što se jedinstvena osnovica množi sa koeficijentom za određeni platni razred u koje su raspoređena sva radna mesta u javnom sektoru.

Da zaključim. S obzirom da je Republika Srbija postala ekonomski stabilna zemlja, došlo je vreme da se posvetimo socijalno pravednijem sistemu raspodele plata u javnom sektoru koji mora biti stručan, funkcionalan i sposoban da nosi realizaciju razvojnih i drugih sektorskih politika.

Kako je SPS socijalno odgovorna partija u danu za glasanje podržaćemo ovaj set zakona. Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na početku svog izlaganja podsetiću vas na reči predsednice Vlade Republike Srbije, koja je još u svom ekspozeu izjavila da je zaštita životne sredine jedan od najvažnijih prioriteta Vlade i da se intenzivno radi na planiranju i investicijama u ovaj sektor, kao i da su teme poput kvaliteta vazduha, zaštite vode i zemljišta od zagađenja postale nezaobilazne teme na putu daljeg razvoja naše države.

U prilog tome govori i činjenica da smo samo u ovom sazivu usvojili veliki broj zakona iz oblasti zaštite životne sredine, kao i povećanje budžeta, kao što ste i vi sami rekli, za 2022. godinu koja izdvaja finansije u iznosu od skoro duplom od prošlogodišnjeg budžeta.

Kada govorimo o zakonodavnom okviru i strateškim ciljevima, važno je reći da sam tekst Ustava Republike Srbije predviđa pravo na zdravu životnu sredinu, kao jedno od osnovnih prava i sloboda svakog građanina.

Danas, kada je postignuta ekonomska stabilnost, možemo u većoj meri da se posvetimo pitanjima zaštite životne sredine i ekološkoj održivosti naše zemlje, kao i borbi protiv klimatskih promena. Poslednji je čas da pobedimo u trci s vremenom, da bi buduće generacije imale zdraviju životnu sredinu.

Da je Srbija ozbiljno shvatila problem zaštite životne sredine i klimatskih promena, govori u prilog i prisustvo i obraćanje našeg predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na konferenciji UN o klimatskim promenama u Glazgovu. U okviru ove konferencije održan je i interparlamentarni skup o klimatskim promenama, na kome je učestvovao i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić, koji je ovom prilikom između ostalog izjavio da parlament ima veoma važnu ulogu i u skladu sa tim svako od nas narodnih poslanika trebalo bi da se aktivno uključi i da da svoj doprinos.

Predsednik Narodne skupštine je izjavio da je Srbija mala zemlja i nije među najvećim zagađivačima, ali već dugo učestvuje u globalnom naporu da se zaustavi štetno delovanje čoveka na našu okolinu i spremna je da se prilagodi odlukama koje se donose na svetskom nivou, pre svega o obnovljivim izvorima energije i smanjenju štetnih emisija.

Naša Vlada i resorno ministarstvo zaduženo za zaštitu životne sredine posvećeni su zaštiti zdravlja stanovništva i razvoju sektorskih politika i u tome se nalazi na pravom putu, putu stvaranja moderne, ekonomski stabilne i zdrave Srbije. I sve dok je tako, SPS će podržavati takvu politiku.

Dokaz da idemo u dobrom smeru je i Izveštaj Evropske komisije za 2021. godinu, koja govori da je Srbija ostvarila izvestan nivo pripremljenosti u oblasti životne sredine i klimatskih promena. Uopšteno gledano, Srbija je ostvarila izuzetan napredak tokom izveštajnog perioda, uglavnom usvajanjem seta zakona, intenziviranju rada na sprovođenju i primeni pravnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine, a sve to, istakla bih, uprkos pandemiji koja je usporila funkcionisanje i mnogo razvijenih zemalja od Srbije.

Na globalnom nivou ekološka politika se sprovodi kroz koncept zelene odnosno cirkularne ekonomije. Koncept "Zelene ekonomije" ima za cilj da obezbedi dalji razvoj ljudskog društva, zaštitu zdravlja ljudi i socijalne jednakosti, a da se istovremeno smanje ekološki rizici na najmanju moguću meru. Ekološka odbrana je multidisciplinarna i treba da predstavlja obavezu svih nas, kako institucija, tako i svih članova društva.

Održivi razvoj je dugoročni koncept koji podrazumeva stalni ekonomski rast, obezbeđuje smanjenje siromaštva, pravedniju raspodelu bogatstva, unapređenje zdravstvenih uslova i kvaliteta života, uz smanjenje nivoa zagađenja i sprečavanje budućih.

S obzirom da se na navedenim postulatima zasniva i politika partije kojoj ja pripadam - Socijalistička partija Srbije, socijalisti su veoma posvećeni temi održivog razvoja.

Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine sadrži izmene tri važna člana važećeg zakona. Zakon uređuje vrste aktivnosti postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola, sadržaj zahteva i dokumentaciju koja se predaje uz zahtev, uslove koji se utvrđuju dozvolom, nadzor, kazne i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine.

Integrisane dozvole obezbeđuju sveobuhvatnu zaštitu vazduha, vode i zemljišta od zagađenja, prevenciju nastanka zagađenja i primenu najboljih i po životnu sredinu najprihvatljivijih tehničkih rešenja. One obezbeđuju da i veliki zagađivači posluju u skladu sa visokim standardima zaštite životne sredine i time spreče štetan efekat na nju, kao i na zdravlje ljudi. Jednom rečju, integrisanom dozvolom operateri dokazuju da su primenili sve neophodne mere i da su se usaglasili sa neophodnim standardima.

Najvažnije promene koje se odnose na izmenu zakona odnose se na postojanje potrebe da se produži rok za izdavanje dozvola koji je važećim zakonom bio do 31. decembra 2020. godine.

Predloženim izmenama važećeg zakona rok se pomera do 31. decembra 2024. godine imajući u vidu da je u predlogu pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 i određen datum 1. januar 2025. godine.

Produženje roka je neophodno kako operateri ne bi snosili nepotrebne troškove, a državna uprava obezbedila administrativne i stručne kapaciteta za obradu zahteva za izdavanje integrisanih dozvola kako na državnom, tako i na lokalnom nivou.

Jedan od razloga za odlaganje roka je i pandemija koja je zaustavila i usporila mnoge društvene procese, ne samo kod nas, već na globalnom nivou.

Naglasiću da i mnoge razvijenije zemlje sa mnogo boljim administrativnim kapacitetima prosečno izdaju tri do četiri dozvole godišnje, što ukazuje na to da je obrada zahteva za dozvole izuzetno zahtevan, složen i stručan posao.

Zakonom je propisano da otpočinjanje rada postrojenja i obavljanje aktivnosti bez integrisane dozvole predstavlja privredni prestup. Ministarstvo za zaštitu životne sredine uradilo je listo postojećih postrojenja koje su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu.

Na osnovu ove liste u Republici Srbiji postoji 227 postojećih postrojenja od kojih 28 pripadaju javnom sektoru, a 199 postrojenja privatnom sektoru.

Drugi razlog koji opravdava donošenje ovog zakona je usklađivanje sa Zakonom o zaštiti životne sredine, Zakonom o inspekcijskom nadzoru i drugim pravnim aktima, kao i vreme koje je neophodno da se obave pripreme za jačanje kapaciteta, edukaciju kadrova koja će se vršiti kroz realizaciju SIDA projekta „Zelena tranzicija i implementacija direktiva u industrijskim emisijama“.

Sve izdate dozvole podložne su reviziji najviše dva puta u toku važenja iste. Predlog zakona sadrži i određene terminološke promene, kao na primer da se za nova postrojenja prikaže saglasnost na odgovarajući dokument iz oblasti zaštite od velikog hemijskog udesa umesto saglasnosti na procenu opasnosti od udesa, a za postojeća postrojenja umesto procene opasnosti od udesa novi termin - saglasnost na odgovarajuću dokumentaciju u skladu sa propisima kojima se reguliše zaštita od velikog hemijskog udesa.

Da bi se sadašnje stanje popravilo i sprečile nepopravljive greške koje ugrožavaju zdravlje građana, moramo se svi udružiti i pridržavati pravila ponašanja, propisa i zakona koje nameće sadašnja situacija.

Primena ovog zakona staviće javni interes iznad privatnog i doprineti zdravijoj životnoj sredini za sve građane, kao i očuvanje staništa ekosistema i vrsta i održavanja prirodnih ekoloških procesa koji mogu biti ugroženi emisijama iz industrijskih izvora.

Da bismo sačuvali i zaštitili našu životnu sredinu moramo biti mudru, dalekovidi i da svako od nas da svoj lični primer i doprinos.

Naravno, ne možemo da očekujemo da se problemi u vezi sa zaštitom životne sredine reše preko noći, jer su isti gomilani godinama. Pored toga, za njihovo rešavanje neophodne su i velike investicije, ali smo mi na dobrom putu. Zato će poslanička grupa SPS u danu za glasanje da podrži Predlog ovog zakona.

Na samom kraju, spomenuću da mi je kao građanki Smedereva veoma drago kada sam pročitala na sajtu Ministarstva za zaštitu životne sredine da je kineska kompanija „Hribis grup“ u Smederevu podnela zahtev za izdavanje integrisane dozvole, što je znak da brine ne samo o platama 5.000 zaposlenih, već i o zdravlju Smederevaca i zaštiti naše životne okoline.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o još jednom značajnom zakonu iz oblasti zaštite životne sredine. To je novi Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, kojim se zamenjuje važeći Zakon, donet 2009. godine.

Ovaj Predlog zakona je još jedna potvrda evropskog puta Srbije u oblasti zaštite životne sredine, a to potvrđuje gotovo dvogodišnji ekspertski rad na Predlogu zakona, koji je započet odmah nakon utvrđivanja pregovaračke pozicije za Poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine.

Sve to govori o posvećenosti naše Vlade i resornog Ministarstva za zaštitu životne sredine, da brinu o zaštiti zdravlja stanovništva i razvoju sektorskih politika održivog razvoja.

Na globalnom nivou, ekološka politika se sprovodi kroz koncept zelene odnosno cirkularne ekonomije, koja ima za cilj da obezbedi dalji razvoj ljudskog društva, uz prioritetnu brigu o očuvanju prirodnih resursa i zaštitu prirode, čiji smo mi deo kao ljudska zajednica.

Nažalost, sam čovek je najozbiljniji faktor ruiniranja planete, ali i sopstvenog zdravlja. Neophodnost zaštite prirode i prirodnih resursa i potrebu afirmacije održivog razvoja planete prepoznale su najpre razvijene zemlje, koje su usled intenzivnog razvoja i neograničenog korišćenja prirodnih resursa i energije i same postale veliki zagađivači životne sredine.

Odatle su koreni novog razvojnog koncepta tzv. zelene ekonomije, koja od druge polovine 20. veka predstavlja jedan od ključnih instrumenata za postizanje održivog razvoja.

Zemlje koje su krenule putem ka inkluzivnoj zelenoj ekonomiji srodnim strategijama, pretvaraju svoju ekonomiju u pokretače održivosti i biće jedino spremne da se uhvate u koštac sa glavnim razvojnim izazovima 21. veka.

Neophodnost usklađivanja razvoja društva sa mogućnostima naše planete UN su verifikovale kroz milenijumsku deklaraciju UN, kojem su formulisani milenijumski ciljevi, a jedan od osam ciljeva jeste i obezbeđenje ekološke održivosti.

Kada je upitanju naše pristupanje EU, te ekološke ciljeve ostvarujemo upravo kroz pregovaračko Poglavlje 27. i u tom pogledu Republika Srbija veoma posvećeno radi kako u sferi formulisanja adekvatnog zakonodavnog okvira, tako i u sferi izvršavanja ekološke politike.

Naša zelena agenda realizuje se kako domaćim budžetskih sredstvima, tako i sredstvima predpristupnih fondova EU, što znači da je EU stalo da i države koje nisu članice ove zajednice formulišu svoje zelene politike i sprovode projekte zelene ekonomije, jer održivi razvoj jeste globalni cilj, a za velike zagađivače najčešće ne postoje granice.

Ovaj uvod sam napravila upravo zbog globalnog značaja teme o kojoj ćemo danas govoriti, a to je urbana buka i kako zaštiti zdravlje stanovništva i životnu sredinu od buke kao jednog od opasnih faktora rizika po zdravlje stanovništva i po naše životno okruženje.

Buka u životnoj sredini se veoma često ne doživljava kao ozbiljan faktor negativnog uticaja na zdravlje i kao uzročnih mnogih bolesti, od kojih su mnogi i sa trajnim posledicama.

Neko je jednom rekao – šta je to svuda oko nas bez boje, mirisa i ukusa, a nije vazduh? Odgovor na to je buka. Po definiciji, buka je ukratko svaki neželjeni zvuk. To znači da svaka zvučna pojava koja ometa rad ili odmor predstavlja buku. Govorimo o buci u životnoj sredini koju nazivamo još i komunalnom ili urbanom bukom, a njoj smo izloženi svakodnevno, kako na otvorenom, tako i u zatvorenom prostoru.

Sve je brži tempo života u velikim urbanim sredinama, pri čemu nove tehnologije i drugi proizvodi naučno-tehnološke revolucije sa jedne strane olakšavaju život ljudi, a sa druge strane predstavljaju mnogostruki izvor buke u životnoj sredini. Buka time postaje važan urbani problem, što naravno ne znači da buke nema i u malim i ruralnim sredinama gde je dovoljno da imate neku strugaru, neki silos ili nešto drugo.

Po definiciji buku u životnoj sredini, na koju se i odnosi predlog zakona o kome danas govorimo, čine svi oni zvukovi koji potiču od saobraćaja i prevoznih sredstava, od rada teških građevinskih mašina, buke sa velikih manifestacija. Mada, iskustvo pokazuje da se najčešće reaguje na buku iz ugostiteljskih objekata. Buku proizvode i drugi izvori, ali se ovim zakonom ne tretira buka u radnoj sredini.

Ono što je naučno potvrđeno i globalno verifikovano jeste da je buka veliki uzročnih oboljevanja ljudi i zagađivača životne sredine. Iz tih razloga Svetska zdravstvena organizacija je svrstala buku u grupu zagađivača životne sredine. Konstatovano je da se buka ubraja među fizičke agense štetne po zdravlje ljudi.

Dugo se smatralo da je neželjeno dejstvo buke ograničeno samo na oštećenje organa sluha. Međutim, opsežnim ispitivanjem uticaja buke na čoveka došlo se do zabrinjavajućih podataka da buka može dovesti do različitih fizičkih i psihičkih smetnji, te da je njen uticaj na zdravlje ljudi mnogo složeniji i razorniji.

Naime, buka ima dvojake efekte na ljudsko zdravlje, a to su auditivni i ne auditivni. Auditivni predstavljaju oštećenje sluha od blagog do gotovo trajnog gubitka sluha koje je neizlečivo oboljenje sa trajnim invaliditetom. Ne auditivni efekti su fiziološke reakcije na stres izazvane bukom. Većina efekata je akutna i prolazna, što zavisi od kontinuiteta vremena trajanja i jačine buke, ali mogu postati i hronični.

Ovi efektni se odražavaju na kardio-vaskularni sistem, utiču na krvni pritisak pre svega, na imunološki status, na rad žlezdi sa unutrašnjim lučenje, metaboličke procese, na nervni sistem, jer prekomerna buka može uzrokovati nesanicu, napetost, depresiju, pa i agresivno ponašanje naročito kod buke jačine iznad 80 decibela.

Izloženost buci tokom spavanja dovodi do promena u frekvenciji srčanog rada, u frekvenciji disanja i čini san nekvalitetnim, što daje osećaj umora, nervoze, promene raspoloženja, a to se sve odražava na kvalitet života i utiče na pad radne sposobnosti.

Neka istraživanja su pokazala da … i takozvane otpadne vibracije čine čak 60% zagađivača svih vrsta. Takođe, alarmantna je i činjenica da buka koju struka naziva i tihim ubicom utiče negativno i na zdravlje dece. Upravo uticaj na žlezde sa unutrašnjim lučenjem daje negativne efekte na hormonski status, pa može biti inspirator i dijabetesa i ostalih hormonalnih poremećaja kod dece.

Takođe, niz naučnih studija dokazala je visoku učestalost psiholoških subjektivnih smetnji kod ljudi nastanjenih u oblastima sa visokim nivoom buke u životnoj srediti. Pokazalo se da se stanovnici ovih sredina značajno češće žale na osećanje izrazitog umora, glavobolje, nervozu stomaka, nego što je to slučaj sa stanovnicima kontrolnog naselja sa normalnim nivoom buke.

Pošto se jačina buke meri decibelima, najbolja akustična sredina za čoveka je normalan razgovor koji se kreće od 40 do 50 decibela.

Za dobar san jačina buke ne bi trebala da prelazi 30 decibela, što je u urbanim sredinama, naročito u velikim gradovima gotovo nedostižno.

Drugi stepen jačine buke koji utiče na čoveka je jačina od 60 do 80 decibela, a koja izaziva poremećaj u radi vegetativnog nervnog sistema i izaziva određene psihičke reakcije.

Treći stepen jačina buke je od 90 do 110 decibela, koja je nažalost zaslužna za slabljenje sluha, a to je prvenstveno buka u diskotekama.

Kao i za mnoga druga neauditivna oboljenja koja sam već navela, naravno, sve ove posledice po zdravlje zavise od uzrasta, odnosno starosti, pratećih hroničnih bolesti i pola. Naime, najosetljivija grupacija na buku su deca uzrasta do šest godina, i osobe starije od 65 godina, a što se pola tiče žene su osetljivije na buku od muškaraca.

Kada se imaju u vidu sve navedene posledice uticaja buke na zdravlje stanovništva, onda je jasno da je potrebno imati i adekvatan zakonski okvir za suprotstavljanje ovom zagađivaču životne sredine i ozbiljnom uzročniku oboljevanja stanovništva.

Ovim Predlogom novog zakona naše zakonodavstvo u ovoj oblasti se potpuno usklađuje sa direktivnom Evropske unije, što je i osnovni cilj donošenja novog zakona.

Predlogom zakona je definisano šta je buka u životnoj sredini, razgraničena je buka u životnoj sredini od srodnih obistina, na primer buka u radnoj sredini koja je regulisana Zakonom o zaštiti i zdravlju na radu, zatim proširena je lista izvora buka, propisane su mere i uslovi zaštite od buke, kao i nadzori sankcionisanja emitera buke, odnosno izvora.

Ono što je novina u odnosu na važeći zakon jeste prenos ovlašćenja za merenje buke i kontrolu buke u ugostiteljskim objektima na komunalnu miliciju.

Ovde bih skrenula pažnju da komunalna milicija nije formirana u mnogim malim opštinama, tako da bi trebalo ostaviti ovlašćenje inspektorima zaštite životne sredine da mere i kontrolišu buku u ugostiteljskim objektima.

Takođe, kod prenosa ovog ovlašćenja komunalnoj miliciji treba imati u vidu i kadrovsku opremljenost komunalne milicije. Čini mi se da su oni za sad uskraćeni za stručnu dimenziju, odnosno da u njihovim redovima nema inženjera zaštite životne sredine, a ovu struku treba adekvatno promovisati kao struku za 21. vek, bez koje se stručni odnos prema svim zagađivačima životne sredine ne može ni zamisliti. Sve države članice Ujedinjenih nacija će morati da se bave realizacijom ovih milenijumskih ciljeva.

Predložena rešenja predviđaju mere zaštite od buke koje se odnose na oblasti planiranje i izgradnje, kao i zvučnu zaštitu, akustično zoniranje, izradu strateških karata buke u životnoj sredini, merenje nivoa buke i druge.

Uvođenjem akustičnog zoniranja u maticu prostornog i urbanističkog planiranja vrši se sistemska integracija zaštita od buke u proces planiranja.

Takođe, organ jedinice lokalne samouprave u kojoj je zaposlen komunalni milicioner mora da poseduje akreditaciju u skladu sa posebnim zakonom kako bi se merenje buke iz ugostiteljskih objekata vršilo u skladu sa određenim standardima. Uređaji kojima se vrši merenje, odnosno fonometar, kalibrator zvuka moraju da budu etalonirani. Etaloniranje je ključni postupak u ostvarivanju sledivosti merenja i određuju pouzdanost i kvalitet rezultata merenja.

U Republici Srbiji postoji više laboratorija koje su akreditovane da mogu da vrše etaloniranje u skladu sa standardima.

Rešenja predložena u zakonu trebalo bi da pozitivno utiču na građane i životnu sredinu.

Ono što je u sprovođenju zakona važno jeste da se ne smeju zanemariti svi drugi oblici urbane buke na račun buke u ugostiteljskim objektima.

Kao lekar, u prvi plan stavljam zdravlje, odnosno njegovo oštećenje kao štetnu posledicu izloženosti buci, a najugroženije je zdravlje najvitalnijeg dela naše populacije, a to su deca i to najmlađeg uzrasta.

Ne treba zaboraviti da ta naša deca, koja su izložena buci od malena, treba sutra da postanu odrasli i zdravi ljudi kojima ćemo u nasleđe ostaviti svoju zemlju.

Buku u životnoj sredini možemo smanjiti jedino integralnim pristupom, prevencijom koja uvek daje najbolje rezultate, a Robert Koh je jednom rekao, citiraću: „Jednog dana čovečanstvo će se boriti sa bukom kao sa kolerom i štetočinama“. Mislim da je to vreme došlo i treba se izboriti sa njim.

S obzirom da je meni kao zdravstvenom radniku, kao i partiji kojoj pripadam, Socijalističkoj partiji Srbije, izuzetno važna nacija Srbije, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona.

Još nešto bih dodala, jer pohvale nikad dosta. Ja bih vas pohvalila, gospođo ministarka, za ono što je urađeno, jer smo mi kao Zelena poslanička grupa obilazili Zlatiborski okrug. Bila je to jedna tematska poseta i zaista sam oduševljena rešenjem otpadne deponije Stanjevine kod Prijepolja. Ono je stvarno divno rešenje i primer kako treba raditi, da se zajednički radi, jer treba sačuvati onu našu divnu prirodu.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, na početku svog izlaganja napomenuću da sam kao jedna od koordinatorki Zelene poslaničke grupe koja se bavi temom ekologije i zaštite životne sredine, veoma zadovoljna onim što sam čula u izlaganju premijerke Vlade Republike Srbije na kineskom globalnom eko forumu Guejang 2021.

Naime, ovaj eko forum se organizuje od 2009. godine, i jedini je forum na visokom nivou na temu ekologije i zaštite životne sredine koji se organizuje u Kini. Naime, predsednica Vlade je izjavila da se Vlada Republike Srbije okreće ka zaštiti životne sredine i ekološkoj održivosti i da narednih godina biće većih investicionih ulaganja i finansiranja u očuvanju životne sredine i cirkularne ekonomije. Istakla je i to da je Republika Srbija jedina u regionu koja je uradila mapu puta za cirkularnu ekonomiju sa glavnim ciljem da građani Republike Srbije imaju kvalitetan život u klimatski otpornoj sredini.

Priroda Srbije odlikuje se visokom raznovrsnošću biljnog i životinjskog sveta i predstavlja značajan deo bogatstva i raznovrsnosti evropske prirodne baštine. Njeni najreprezentativniji, najočuvaniji delovi stavljaju se pod zakonsku zaštitu. Začeci zakonske zaštite prirode u Srbiji sežu daleko u prošlost, a prvi propisi kojima se čuva i štiti priroda, čuvaju prirodni resursi, datira još iz 14. veka.

Prvo područje koje je zaštićeno na teritoriji današnje Srbije bila je Obedska bara, stavljena pod zaštitu 1874. godine. Površina zaštićenih područja u Srbiji trenutno iznosi 7,66% teritorije Srbije i kao takva pripada jednom od najznačajnijih Centara biodiverziteta u Evropi sa brojnim specifičnostima ekosistema.

Republika Srbija poseduje bogat genofit, genofond divljih i gajenih biljnih i životinjskih vrsta i varijeteta koji predstavljaju nezamenljive resurse za razvoj mnogih privrednih grana, pre svega poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, turzima i drugo.

Prostornim planom Republike Srbije površina zaštićenih područja koja je planirana za zaštitu do 2021. godine je oko 12%. Iz navedenih podataka zaključujem da kako su naši preci u dalekoj prošlosti razmišljali o zaštiti prirode, tako smo i mi u obavezi da našim potomcima ostavimo u amanet očuvanu i zaštićenu prirodu i njena dobra kako bi rasli u zdravoj životnoj sredini.

Zaštita prirode predstavlja niz mera i aktivnosti sa ciljem da se prirodni ekosistemi u najvećoj mogućoj meri zaštite od najčešće negativnog uticaja čovekovog delovanja izazvanog društvenim razvojem. Čovek svojim aktivnostima svesno ili nesvesno menja prirodno okruženje i to tako što narušava prirodnu okolinu.

Sa druge strane moramo biti svesni činjenice da je priroda, ne samo u Republici Srbiji, već i u celom svetu pod velikim pritiskom različitih faktora koji ugrožavaju i mnoge biološke vrste u manjem ili većem stepenu na pragu nestajanja ili su neke već nestale. Zaštita prirode u Republici Srbiji uređena je Zakonom o zaštiti prirode koji uređuje očuvanje prirode, biološke, geološke i predeone raznovrsnosti kao dela životne sredine.

Nacionalni parkovi, rezervati, spomenici prirode, predeli izuzetnih odlika i parkovi prirode predstavljaju očuvani deo prirode posebnih prirodnih vrednosti zbog kojih imaju trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni i zdravstveno-rekreativni značaj.

Razlozi za donošenje izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode je pre svega potreba da se otklone određeni nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni važećeg zakona, zatim obaveza usklađivanja sa odredbama Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, kao i usklađivanje sa Zakonom i inspekcijskom nadzoru.

Važno je napomenuti i proces uspostavljanja ekološke mreže Republike Srbije, odnosno ekološke mreže Evropske Unije – „Natura 2000“, koja definiše očuvanje prirodnih staništa i divljih biljnih i životinjskih vrsta i očuvanju divljih ptica.

Još jedan, po mom mišljenju, možda najvažniji razlog za predložene izmene, odnosi se na izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim područjima. S obzirom na to da smo nedavno usvojili Zakon o obnovljivim izvorima energije kojim je zabranjena izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, ovim izmenama se postižu usaglašavanje zakonskih propisa Republike Srbije.

U Srbiji se oko 10,4% sveukupnog energetskog potencijala nalazi na područjima na kojima se mogu graditi hidroelektrane. Podaci katastra malih hidroelektrana iz 1987. godine često ne odgovaraju stvarnom stanju na terenu i ne bi ih trebalo striktno primenjivati u današnjim uslovima bez tehno-ekonomske i posebno ekološke evaluacije rešenja i saglasno optimalnom korišćenju raspoloživog potencijala vodotoka.

Male hidroelektrane nisu ekološki prihvatljive na delovima zaštićenih područja bez obzira na režim zaštite, što treba imati u vidu kao jedan od kriterijuma prilikom revizije lokacija malih hidroelektrana u proglašenim zaštićenim područjima.

Mnogi stručnjaci napominju da je simbolična korist malih hidroelektrana za energetski sektor, ali je zato ogromna ekološka šteta po životnu sredinu. Ovim predlogom zakona determiniše se biološki minimum, odnosno ekološko održiv protok koji bi trebalo da obezbedi opstanak vodenih ekosistema. Detaljan monitoring ovih ekosistema pre izrade projektne dokumentacije nije obavljen ni za jednu malu hidroelektranu u Republici Srbiji.

Ovim izmenama i dopunama zakona jednom rečju propisane su nadležnosti i procedure u postupku izgradnje malih hidroelektrana, izdavanje vodnih uslova, saglasnosti i dozvola.

Predložene izmene i dopune jasno definišu da je izgradnja malih hidroelektrana zabranjena u prvom režimu zaštite, odnosno da je u drugom i trećem režimu zaštite moguće, a Vlada Republike Srbije ima ovlašćenja da bliže propiše režime zaštite, postupak i način njihovog određivanja, kao i objekte, radove i aktivnosti koji su zabranjeni ili ograničeni.

Oblast održivog korišćenja zaštićenih područja regulišu i drugi zakoni iz nadležnosti više ministarstava. To su poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, energetike, građevinarstva i saobraćaja, rudarstva i energetike. Na ovaj način se najvredniji delovi Republike Srbije stavljaju pod zaštitu radi očuvanja prirodnih aktivnosti koje već postoje na određenim područjima, što i predstavlja sistem održivog razvoja, odnosno usklađenost ekonomskog i društvenog razvoja sa jedne strane i zaštite prirode sa druge strane.

Iz svega navedenog sledi da koncept izgradnje malih hidroelektrana narušava i ugrožava sistem zaštite životne sredine, očuvanje biodiverziteta i stabilnost ekosistema brdsko-planinskih područja. Problemi koji su uočeni izgradnjom istih, prema zahtevima javnosti zahtevaju hitno preispitivanje izdatih akata, kao i procedura koja za krajnji cilj imaju izgradnju malih hidroelektrana, zabranu izgradnje novih, pa čak i zabranu rada postojećih.

Posebno bih naglasila nužnost što hitnije zabrane izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima Republike Srbije, jer se time narušava, kako životna sredina zaštićenog područja, tako i tradicionalni način života lokalnog stanovništva. Takođe, treba imati u vidu i negativne uticaje privrednih aktivnosti na ukupno stanje biodiverziteta, ekološki značajna staništa, prirodne retkosti, kao i ugrožene vrste i predelu zaštićenim područjima.

Moramo biti svesni činjenice da zaštita prirode može da se ostvari samo uz multisektorsku saradnju u ovoj oblasti i ugradnju sektorske politike razvoja. Izgradnja delotvornog sistema upravljanja zaštićenim područjima obezbediće da ono što je zaštićeno bude i sačuvano ili izlečeno na pravi i održiv način u javnom interesu, ali i za dobrobit ljudi koji žive u zaštićenim područjima i nosilaca privrednog razvoja.

Očuvanjem prirode podstiču se druge delatnosti, kao što su rekreacija, turizam, naučne i obrazovne aktivnosti, ekonomsko jačanje lokalnih zajednica putem tradicionalne proizvodnje i usluga i takođe treba primeniti druge obnovljive izvore energije koji imaju manje štetan uticaj na životnu sredinu.

Edukacija i podizanje svesti kod mlađih naraštaja o važnosti sveukupne zaštite životne sredine veoma je važno za očuvanje prirodnih dobara. Ako mi danas ne zaštitimo životnu sredinu budućnost novih generacija i onih koje tek dolaze, biće pod znakom pitanja. Zdrava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzistencije, zdravog razvoja društva i bitan faktor za kvalitetan i zdrav život stanovništva.

Zato će poslanička grupa SPS u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, porodica je najvažnija osnovna ćelija svakog društva koja ima ne samo reproduktivnu i privrednu ulogu, već i značajno vaspitnu, psihološku i socijalnu. U njoj se čovek formira kao ličnost. Nažalost, i sami ste rekli, uvaženi ministre, da je porodica izgubila svoj značaj i zato je trebamo osnažiti.

Svaka država koja vodi računa o svojoj osnovnoj ćeliji može da napreduje, jer zdrava porodica može da doprinese i ekonomskom i bilo kom drugom aspektu društva, uostalom, svako od nas crpi energiju i zdrave porodice za svoje životne i profesionalne uspehe.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom predstavlja opredeljenje države u oblasti socijalne politike, a uključuje i demografske potrebe kao instrument populacione politike.

Jedan od najvažnijih faktora demografskih kretanja je pad nataliteta i ovaj problem se može preduprediti i ublažiti pomoću dobre populacione politike.

Kao što rekoh, ovaj Predlog zakona predstavlja opredeljenje države u oblasti socijalne politike i s obzirom da pripadam partiji koja u centru svoje politike neguje socijalnu pravdu poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona, Zakon o finansijskoj podršci porodice sa decom zasnovan je na pravu i na dužnosti roditelja, da podižu i vaspitavaju decu, pravo deteta na uslove života koje mu omogućavaju pravilan razvoj i obavezu i želju države da podrži dobrobit porodice deteta i budućih generacija.

Ovim zakonom stupila je na snagu jedna od najvažnijih stimulativnih mera za populacionu politiku u Republici Srbiji. Odredbe ovog Predloga zakona predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i doprinose poboljšanju uslova za zadovoljenje osnovnih potreba dece, daju podsticaj za rađanje i pružaju podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i deci sa invaliditetom, kao i deci bez roditeljskog staranja.

Polazeći od činjenice da je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom koji se primenjuje od 1. jula 2018. godine, … u ovoj oblasti, te sa početkom njegove primene vršena je i analiza njegovih efekata u praksi, a sve u cilju unapređenja do nekih zakonskih odredbi.

Pored toga, razmatrani su i predlozi, sugestije građana i udruženja koja se bave porodicom i decom.

Da bi se sve to postiglo, tj. da zakon bude bolji neophodno je ostvarivanje više posebnih ciljeva, ublažavanje ekonomske cene roditeljstva, usklađivanje rada i roditeljstva, promocija reproduktivnog zdravlja, adolescenata, borba protiv neplodnosti i podsticanju lokalnih samouprava na rešavanju ove vrste problema.

Kada smo već kod lokalnih samouprava, podsetiću vas da je najpre kabinet ministra bez portfelja zadužen za demografiju, na čijem je čelu bila profesorka dr. Slavica Đukić Dejanović, započela projekat podrške lokalnim samoupravama za sprovođenje mera populacione politike i ta aktivnost je naišla na veliko odobravanje na terenu.

Takođe bih istakla da je dobro što je, polazeći od prethodnog iskustva, Vlada Republike Srbije u januaru mesecu 2020. godine donela Uredbu o utvrđivanju programa podrške sprovođenja mera populacione politike u Republici Srbiji na osnovu koje je kabinet ministra bez portfelja zadužen za demografiju i populacionu politiku, raspisao javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava lokalnim samoupravama za sufinansiranje tih mera.

Takođe, podsećanja radi, Republički fond za zdravstvenog osiguranja je od 15.6.2020. godine omogućio šira prava osiguranim licima, tj. ženama u vezi sa postupcima lečenja neplodnosti, postupcima biološki potpomognute veštačke oplodnje, odnosno osiguranim licima, tj. ženama data je mogućnost na neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje na teret sredstva RFZO-a radi dobijanja prvog deteta, kao i pomeranje starosne granice sa 42 godine na 43 godine života starosti.

Podsetiću i na usvojenu Strategiju podsticaja rađanja 2018. godine. Sve su to mere koje Vlada Republike Srbije preduzima kako bi se prevazišao ovaj problem koji je problem opstanka cele nacije.

Najvažnije izmene Predloga zakona odnose se, pre svega, na odredbu u kojem mesečni iznos naknade zarade porodilja, odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan počeka ostvarivanja ovih prava.

Zatim, stalne naknade po osnovu rođenja, nege deteta i posebne nege deteta, može ostvariti i majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik.

Predlogom zakona unapređena je i podrška roditeljima koji imaju bolesno dete, pa je tako brisana odredba kojom nije bilo moguće istovremeno korišćenje prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta i pomoćnog dodatka za pomoć i negu koju dete ima na osnovu invaliditeta.

Na kraju da zaključim da svi zajedno moramo nastaviti da radimo na sprovođenju Nacionalnog programa za očuvanje i unapređenje reproduktivnog zdravlja, Strategije podsticanja rađanja i, naravno, Nacionalne strategije za mlade i mlade bračne parove kako na njihovom zapošljavanju, tako i rešavanju stambenih problema po povoljnim uslovima, da podstaknemo mlade da se školuju, da mogu da žive od svog rada i da šire svoje porodice. Tačnije rečeno, sve ono za šta se uvek zalagala i zalagaće se SPS i ponoviću, zato će poslanička grupa SPS i glasati za ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, za svako socijalno pravedno društvo pitanje penzijskog sistema spada u red ključnih društvenih pitanja, jer se odnosi na veoma osetljivu i brojnu grupaciju građana, a to su penzioneri.

Odnosom prema našim najstarijim građanima, koji su proveli čitav svoj radni vek dajući doprinos razvoju naše zemlje, mi kao društvo merimo humanost na delu. Zato i zakonski okvir kojim se regulišu pitanja penzija mora imati i tu humanu i socijalno odgovornu komponentu. Taj odnos je u suštini kao odnos predaka i potomaka, u najboljem smislu reči. Treba im omogućiti dostojanstven život u takozvanom trećem dobu.

Naš penzijski sistem se menjao u zavisnosti od karaktera političkog sistema u kome smo živeli. Kao socijalista ne mogu da ne pomenem doba socijalizma, kada su naši penzioneri mogli komotno da žive od svojih penzija, imali su besplatno lečenje, a mogli su i besplatno da koriste odmor i lečenje u svim banjama. Naravno, vremena su danas druga, danas živimo u drugačijem društvenom, ekonomskom i političkom okruženju.

Period privredne i društvene recesije usled tranzicije i nezakonite privatizacije danas je, na sreću, iza nas. Zato danas možemo da se posle restriktivnog perioda, u kome je bilo i smanjenje penzija, okrenemo razvoju i dobrim razvojnim rezultatima, a time i većoj brizi za naše penzionere.

Zato danas radimo na poboljšanju zakonskih rešenja iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju treba da bude takav da mu cilj bude stvaranje uslova za dugotrajnu ekonomsku održivost penzijskog sistema, čime treba da se obezbedi pravna sigurnost i odgovarajući socijalni položaj kako sadašnjih, tako i svih budućih generacija penzionera.

Polazeći od toga, Vlada Republike Srbije podnela je Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je posle javne rasprave pripremilo nadležno ministarstvo. Znamo da su mere penzijske politike koje su do sada sprovedene uglavnom bile restriktivne, ali su dale pozitivne rezultate koji se ogledaju kroz zaustavljanje rasta deficita i smanjenje dotacija za pokrivanje deficita iz budžeta Republike Srbije.

Upravo su pozitivni ekonomski rezultati i stabilnost ekonomije Republike Srbije omogućili da, nakon restriktivnih mera u prethodnim godinama u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja od 2018. i 2019. godine, uslede mere koje pozitivno utiču na osiguranike i korisnike penzija i na funkcionisanje penzijskog i invalidskog osiguranja, u celini. Posebno uređenjem matične evidencije Republičkog fonda za PIO, uspehe srpske privrede potvrđuju i mnogi evropski ekonomski eksperti.

Podsećanja radi, ukazaću na te mere, među kojima su povećanje primanja penzionera isplatom, uvećanje uz penziju, usklađivanje penzija, prestanak važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, isplate novčane pomoći korisnicima iz sredstava RFZO za PIO, novčanih pomoći tokom pandemije i druge.

Jedan, možda i najvažniji faktor za dugoročnu stabilizaciju sistema penzijskog i invalidskog osiguranja prvenstveno leži u razvoju zemlje, novim investicijama i zapošljavanju, čime će se popraviti odnos između broja osiguranika i broja penzionera, s obzirom na to da se sistem finansira po principu solidarnosti među generacijama, odnosno da sadašnji zaposleni finansiraju penzionere.

Kada smo već kod broja penzionera, napomenuću da u našoj zemlji živi oko 1,7 miliona penzionera, među kojima je najviše onih iz kategorije zaposlenih koji je 84,24%, zatim slede poljoprivredne penzije 10,2%, a najmanje ih je u kategoriji samostalne delatnosti 5,63%. Po vrsti prava, starosnih penzionera je 1.084.750 sa 64,5% u ukupnom broju, invalidskih 261.124 sa 15,5% i porodičnih 335.742 sa 20%.

Osnovni razlog za donošenje ovog predloga zakona proizilazi iz potrebe rešavanja problema koji je nastao za korisnike prevremene starosne penzije, koji zbog prihvatanja socijalnog programa Vlade za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranje i priprema za privatizaciju nisu mogli da ostvare pravo na starosnu penziju, zbog promenjenih uslova za ostvarivanje ovog prava 2014. godine.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2014. godine, koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2015. godine, promenjeni su uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju, odnosno podignuta je starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju za oba pola, 65 godina za muškarce i najmanje 15 godina staža osiguranja, zatim postepeno podizanje starosne granice za žene na 65 godina života, počev od 2015, pa do 2032. godine. Tim izmenama zakona je uvedena kategorija prevremene starosne penzije, pri čemu su ove penzije trajno umanjene primenom tzv. penala.

Uvođenje prevremene starosne penzije negativno se odrazilo na korisnike socijalnog programa koji su se opredelili za posebnu novčanu naknadu i novčanu naknadu. Vlada je u međuvremenu donela zaključak u kome je dala saglasnost da se licima koji su utvrđena kao višak zaposlenih, a kojima je u momentu prestanka radnog odnosa i ostvarivanja prava na posebnu novčanu naknadu ili novčanu naknadu, po tom programu, do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa tada važećim propisima, nedostajalo do pet godina, isplaćuje razlika između iznosa starosne penzije koju bi ostvarili primenom propisa o PIO koji je bio važeći u momentu ostvarivanja prava na posebnu novčanu naknadu i iznosa ostvarene prevremene starosne penzije.

Takođe, utvrđeno je da se ova razlika isplaćuje i licima koja su bila proglašena kao višak zaposlenih, a kojima je u momentu prestanka ranog odnosa i ostvarivanja prava na novčanu naknadu, u skladu sa propisima o zapošljavanju, do ispunjenja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa tada važećim propisima, nedostajalo do dve godine. Tako će se ovim izmenama Zakona privremena starosna penzija za ove dve kategorije korisnika izjednačiti sa iznosom starosne penzije na koju bi imali pravo prema do tada važećim propisima o PIO. Na ovaj način se trajno rešava pitanje penzija ranijih korisnika socijalnog programa Vlade.

Pored navedenog, ovim predlogom zakona dovode se svi korisnici porodične penzije u ravnopravni položaj, tako što se porodična penzija posle smrti osiguranika ne određuje od prevremene starosne penzije, već od starosne ili invalidske penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti.

Zatim, rešava se problem koji se javlja sa isplaćenim iznosom penzije nakon smrti korisnika u vezi sa poveriocima koji odbijaju da postupe po zahtevu Fonda da obustave povraćaj iznosa koji je uplaćen poveriocu nakon smrti korisnika prava.

Usklađivanje i preciziranje odredaba koje se odnose na slučaj kada poljoprivrednik obavlja ugovorene poslove, zatim utvrđivanje vanbračne zajednice, izmene se odnose i na osiguranike samostalnih delatnosti tzv. frilensere, na razlike do najnižeg iznosa penzija za korisnike kojima je iznos penzije niži od najnižeg iznosa penzije, a koji su ostvarili inostranu penziju.

Veoma su važne i promene koje se odnose na unos podataka u matičnu evidenciju, odnosno da se pod promenom podrazumeva njihovo brisanje iz ste, pravo Fonda da zahteva naknadu pričinjene štete i od lica koje je prouzrokovalo potrebu za pomoći i negom drugog lica. Rešeno je i pitanje uslova za isplatu naknade pogrebnih troškova.

Vi ste, uvažena ministarko, u svom izlaganju rekli da se reforma PIO nastavlja. Iskoristila bih priliku pitam - da li se razmišljalo da u nekom narednom periodu bude rešena i grupa korisnika prevremene starosne penzije čije su privremene penzije trajno opterećene negativnim poenima i moraju trajno da primaju penziju sa tzv. penalima? Mnogi od njih su u međuvremenu stekli uslove za sticanje prava na punu starosnu penziju, dakle, navršili su 65 godina života, a imaju i punu granicu staža osiguranja, tzv. radnog staža. Njihov zahtev je takođe da se umanjena penzija prima do navršenih 65 godina života starosti, a da nakon toga steknu pravo na punu starosnu penziju. Naime, i oni su tokom svog radnog staža odvajali doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u punom iznosu staža osiguranja.

Da zaključim, planiranim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju nastavlja se proces normativnog uređivanja u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. Osnovni cilj ovih promena je prilagođavanje obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, kao osnovnog dela penzijskog sistema, demografskim promenama, ekonomskim okolnostima, ali i sa strateškim opredeljenjem države za uspostavljanje moderne i efikasne administracije.

Pozitivni efekti izmena i dopuna Zakona doprinose unapređenju ekonomskog okruženja, čime se olakšava otvaranje novih i efikasnije poslovanje postojećih privrednih subjekata.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za predloge ovih zakona.
Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, više je razloga za donošenje ovog zakona. Jedan od njih je harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.

Kao i većina zakona koje smo do sada doneli u ovom domu, donećemo i ovaj, nadam se.

Drugi razlog je unapređenje sprovođenja prava intelektualne svojine. Ostale razloge koji govore u prilog ovog zakona objasniću dalje u svom izlaganju.

Da bi građanima bilo jasno o čemu pričamo, objasniću pojam poslovne tajne. Poslovnom tajnom se štite različite vrste informacija, kao što su proces proizvodnje, poslovni planovi, finansijski planovi i reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i klijenata, crteži, arhitektonski i građevinski projekti i nacrti i slično.

Takođe, podaci o testovima i rezultatima ispitivanja predstavljaju posebnu vrstu tajnih podataka koje lice koje ih po zakonu kontroliše mora da otkrije prilikom podnošenja zahteva nadležnom državnom organu za izdavanje odobrenja za stavljanje u promet lekova, odnosno medicinskih sredstava ili pak poljoprivrednih i hemijskih proizvoda koji koriste nova hemijska jedinjenja.

Poslovna tajna i poverljive informacije su žila kucavica mnogih kompanija i gotovo sve ih imaju, a statistički podaci pokazuju da je većina podataka proglašenih za poslovnu tajnu ugrožena interno neadekvatnim mehanizmima zaštite kompanije.

Patenti i autorska prava često su vidljivi oblici korporativne intelektualne svojine. Poslovna tajna treba biti maksimalno zaštićena pravnim mehanizmima i podizanjem svesti o značaju iste.

Da bi bili poslovna tajna, predmetne informacije ne smeju biti opšte poznate javnosti ili osobama van kompanije. Informacije moraju biti dovoljno tajne da pružaju stvarnu ili potencijalnu ekonomsku i poslovnu prednost ili korist onome ko informaciju poseduje.

Novim zakonom unapređuje se postojeći sistem zaštite poslovne tajne, te se na taj način štite investicije privrednih subjekata, čime im se obezbeđuje prednost nad konkurencijom. Takvo dragoceno znanje i iskustvo kao poslovne informacije koje su neotkrivene i predviđene da ostanu kao poverljive čine poslovnu tajnu čija je zaštita preduslov za zaštitu interesa lica koje predmet poslovne tajne ekonomski iskorišćavaju.

Zakon daje jasnu definiciju koji podaci se mogu smatrati poslovnom tajnom i koje uslove treba da ispune kako bi se smatrali istom i bili zaštićeni ovim zakonom. Takođe se uređuje pod kojim uslovima se pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu smatra zakonitim, a pod kojim uslovima se smatra nezakonitim.

Odredbe sadržane u ovom zakonu predstavljaju pravni osnov za građansko-pravnu zaštitu u slučaju povrede poslovne tajne. Predlog je i da povreda poslovne tajne bude sankcionisana kao privredni prestup ako je učinjena od strane privrednog društva, odnosno odgovornog lica u njemu, a kao prekršaj ako je učinjen od strane fizičkog lica, odnosno preduzetnika.

Zakon je koncipiran tako da će za cilj imati potencijalno smanjenje broja građansko pravnih postupaka zbog povrede poslovne tajne, jer će odvraćati konkurenciju nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne.

U odnosu na važeći zakon propisan je veći broj izuzetaka od slučajeva koji se mogu smatrati nezakonitim pribavljanjem poslovne tajne. Neće se smatrati nezakonitim kada je poslovna tajna pribavljena nezakonitim otkrićem ili stvaranjem ili posmatranjem, proučavanjima, rastavljanjem ili testiranjem proizvoda ili predmeta koji je dostupan javnosti. Takođe, neće se smatrati nezakonitim pribavljanje poslovne tajne otkrivanjem iste od strane novinara u cilju obaveštavanja javnosti o pitanjima koji su od javnog značaja, kao ni otkrivanje poslovne tajne od strane radnika njihovim predstavnicima u okviru zaštite vršenja funkcije predstavnika, a pod uslovom da je otkrivanje poslovne tajne bilo neophodno za zakonito vršenje funkcije predstavnika.

Predlog zakona imaće direktan uticaj na sve privredne subjekte koji imaju interes da određene informacije čuvaju kao poverljive ili koji u javnom interesu treba da imaju neometan pristup navedenu informacijama. Radi se o privrednim društvima, naučno-istraživačkim organizacijama, agencijama koje vrše marketinške usluge, sindikalnim udruženjima, novinarima i slično.

Predlog zakona ima mnoge benefite od kojih su neki unapređenje zaštite poslovne tajne, kao i postupka ostvarivanja prava u slučaju nezakonitog otkrivanja, pribavljanja i korišćenja iste, a sve to povećava pravnu sigurnost i značajno štiti ekonomske interese lica koja ekonomski eksploatišu informacije koje su kvalifikovane kao poslovna tajna, kao i pozitivnu poslovnu klimu.

Predlog ovog zakona, i nadam se njegovo donošenje, još jedan je dokaz da smo mi pravna i uređena država. S obzirom da se SPS od svog nastanka, pa do danas, zalaže za pravnu i uređenu državu, poslanička grupa SPS će glasati za ovaj zakon. Zahvaljujem na pažnji.
Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, teško je posle izlaganja naše drage koleginice gospođe Smilje Tišme, koja je živi svedok stradanja Srba, pričati o genocidu, ali ja ću pokušati.

Podsetiću vas da pojam genocida koji se svrstava u najteža međunarodna krivična dela često se kaže da je genocid zločin nad zločinima. Odnosi se na najekstremniji, najdrastičniji i najbrutalniji zločin namernog uništavanja nacionalnih, etničkih i religijskih grupa. Termin genocida usvojen je na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1946. godine, nakon Drugog svetskog rata. Nažalost, srpskom narodu je dobro poznata reč genocid. Osetili su ga Srbi na svojoj koži.

Genocid nad Srbima predstavlja sistematski progon i istrebljenje Srba od strane fašističko-ustaškog režima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj u periodu između 1941. i 1945. godine. Genocid je sprovođen kroz brutalna pogubljenja u logorima smrti, kroz masovna ubistva, deportacije, etnička čišćenja i prisilna preobraćanja. Srbi su ubijani i u Bosni i Hercegovini i u mnogim drugim mestima koja su bila prostor tzv. Nezavisne Države Hrvatske. Bacani su u jame, reke, stradali su i na raznim drugim gubilištima. Stradanja Srba nisu se završila Drugim svetskim ratom. Devedesetih godina, po raspadu Jugoslavije, proterivani su sa svojih ognjišta i ubijani. "Bljesak“ i „Oluja“ su primeri stradanja Srba, a onda krajem 90-ih NATO bombardovanje nazvano je „Milosrdni anđeo“. Stradali su opet Srbi. Zatim organizovani progon Srba sa Kosova i Metohije. Srbi su mučeni, zastrašivani, spaljivane im kuće, otimana imovina, što je dovelo do iseljavanja preko 200.000 Srba sa svojih ognjišta. To je bio 20. vek za Srbe, koji su u najvećim ratovima bili na strani saveznika i antifašista.

Zato ne smemo da zaboravimo našu istoriju i sećanje na te heroje i stradalnike koji su svojim životima platili to što su Srbi, Jevreji ili Romi. Ubijani su na najsvirepije načine, hladnim oružjem, otrovima, gasovima, noževima i drugim.

Danas, a posebno u ovoj godini kada se navršava 80 godina od formiranja jasenovačkih logora smrti i prvog ustaškog zločina nad Srbima i Jevrejima, svi smo kao pojedinci, ali i kao društvo u celini, kao potomci žrtava genocida, imamo odgovornost za budućnost, da se ne zaboravi ono što se desilo i da se nikada više ne ponove takva stradanja Srba.

Moramo što češće podsećati našu, ali i međunarodnu javnost, upoznati je sa našom istorijom, baš kao što je to uradio i naš predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, kada je u Njujorku, kao ministar spoljnih poslova, u Ujedinjenim nacijama otvorio izložbu „Jasenovac – Pravo na nezaborav“, koju je u potpunosti organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova. Cilj ove izložbe nije bio samo da se upozna međunarodna javnost sa najmračnijim poglavljem Drugog svetskog rata i stradanjima srpskog, jevrejskog i romskog naroda, već i da upozori na opasnosti od oživljavanja ustaške i fašističke ideologije koja je dovela do takvih strahota.

Ne smemo rizikovati i dozvoliti da neko drugi izvrće i prekraja našu istorijsku prošlost, jer se time revitalizuju i negiraju fašističke, genocidne i zločinačke politike prema celim narodima. Zato i postoje mnoge istorijske ustanove, kao što su arhivi, muzeji i druge, koje prikupljaju, obrađuju, istražuju i čuvaju našu istoriju od zaborava.

Muzej žrtava genocida osnovan je Zakonom o osnivanju muzeja žrtava genocida iz 1992. godine, jer socijalisti su uvek negovali kulturu sećanja i obeležavali važne istorijske datume, što će uvek činiti i u budućnosti. Muzej se bavi prikupljanjem, obradom i korišćenjem podataka o genocidu nad Srbima, Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih naroda i nacionalnih manjina. Muzej žrtava genocida je registrovan sa sedištem u Kragujevcu, a celokupna delatnost, sem računovodstvenih poslova, odvija se u Beogradu, u kojem se nalazi i radni prostor organizacione jedinice muzeja.

Naime, ovim predlogom zakona potrebno je izvršiti pravno ujednačavanje regulacije Muzeja žrtava genocida sa Zakonom o kulturi, čime će se ova ustanova izjednačiti sa drugim ustanovama zaštite.

Predlogom zakona utvrđuje se sedište Muzeja žrtava genocida u Beogradu, gde se on već i nalazi i funkcioniše i na taj način će se izvršiti i njegova registracija u Privrednom sudu u Beogradu, a ne kao do sada u Privrednom sudu u Kragujevcu.

Kao što sam na početku svog izlaganja rekla, zločin genocida smatra se najtežim međunarodnim krivičnim delom. Ono što genocid izdvaja od ostalih međunarodnih krivičnih dela jeste postojanje genocidne namere koja je usmerena na uništenje neke nacionalne, rasne, verske ili etničke kulture, a odgovornost za njegovo izvršenje ne zastareva.

Zato ne smemo da zaboravimo sve ove nevine i nedužne žrtve i njihova stradanja u zloglasnim logorima NDH i onih stradalih kod nacista i fašista koji su želeli da naprave svet samo za svoju tzv. višu rasu, a njihove žrtve su bile krive samo zato što su Srbi, pravoslavci, Romi, Jevreji. Na nama i budućim generacijama je da negujemo uspomenu i kulturu sećanja na sve njih i čuvamo je od zaborava. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, pandemija bolesti Kovid – 19, koju izaziva korona virus je nezapamćenih razmera. Širenje virusa, kao njegove mutacije ima za posledicu narušeno zdravlje ljudi, gubitak života, sredstava za život porodica, kao i ekonomske, finansijske i socijalne posledice.

Tokom čitave istorije čovečanstva epidemije, a sa porastom broja stanovnika i pandemije, uzimale su svoj danak i pokazale se kao masovne ubice, jer su ljudi gubili živote više nego u prirodnim katastrofama, pa i ratovima.

Na ovaj veliki izazov, mislim na krizu izazvanu kovidom, države i zajednice su odgovarale. Neke bolje, neke gore. Odgovor naše države i Vlade Republike Srbije na ovu krizu je bio dobar i pravovremen. Kako odgovor na zdravstvenu krizu jačanjem zdravstvenog sektora, izgradnjom i obnovom zdravstvene infrastrukture, pravovremenom i pre svega nabavkom vakcina, tako i podrškom privredi sa dva paketa ekonomskih mera u 2020. godini u iznosu od oko 704 milijardi dinara.

Uspeli smo da se odbranimo od prvobitnog šoka i pokažemo otpornost države na novonastalu situaciju. Potvrda o tome da su dosadašnje Vladine ekonomske mere građanima i privredi u 2020. godini dale pozitivne rezultate je i dokaz da je dobila pohvale od MMF, Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija.

Važno je istaći da je rebalans budžeta, o kome smo juče raspravljali, u najvećoj meri namenjen upravo kovidu tj. krizi koju je izazvao predstavlja nastavak državne politike koja je brinula o svakom građaninu i njegovom zdravlju, ali i o svakom zaposlenom i svakom preduzeću čija je delatnost bila ugrožena pandemijom.

Podsetiću da smo bili zemlja sa najmanjim padom BDP i sa najobuhvatnijim zaštitnim merama u protekloj kovid godini. Ako analiziramo sadržaj rebalansa koji je odgovorno planiran, videćemo da su njegovi prioriteti građani Republike Srbije, njihovo zdravlje, životni standard i očuvanje radnih mesta, kapitalne investicije i ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu.

Ono što mene kao lekara raduje je činjenica da su ulaganja u zdravstveni sektor nikad veća. Ulaganja u nabavku vakcina, lekove, medicinsku opremu, a naročito opremu za radionukleidnu terapiju u Srbiji, izgradnju novih kovid bolnica, izgradnju nove fabrike za proizvodnju vakcina, renoviranje i obnovu mnogih zdravstvenih ustanova.

Ovde bih samo dodala, da ne zaboravimo kada prođe pandemija, zdravstvene radnike, već da razmislimo o njihovom životnom standardu, podizanju plata i kako moj uvaženi kolega Uglješa Marković juče reče, da se postaramo da im omogućimo rešavanje stambenih problema po povoljnim uslovima.

Imajući u vidu da niko nije, niti će moći da predvidi koliko će ova kriza trajati i da smo ušli u još jednu kovid kalendarsku godinu, Vlada Republike Srbije je odlučila da donese i treći ekonomski paket mera kao podršku građanima i privredi vredan 249 milijardi dinara.

Set mera iz trećeg paketa podrazumeva pomoć preduzetnicima, mikro, malim, srednjim, ali i velikim preduzećima, punoletnim građanima Republike Srbije i penzionerima. Nova garantna šema je namenjena prvenstveno najugroženijim delatnostima, a to su ugostiteljska delatnost, hotelijerstvo, turističkim agencijama, sektoru prevoznika putnika, drumskom saobraćaju i drugima.

Za razliku od prva dva paketa, ovim trećim obuhvaćena je i pomoć velikim preduzećima koja su takođe pretrpela finansijske posledice pandemije. Ovim paketom obezbediće se dodatnih 500 miliona evra za privrednike kroz garantnu šemu i produžetak njenog trajanja kako bi se obezbedila dodatna likvidnost privredi.

Sva tri paketa iznose 953 milijarde dinara, odnosno osam milijardi evra, što je ukupno 17,2% BDP. Jednostavnim rečnikom, on je mera podrške građanima i privredi radi sanacije posledica pandemijske krize.

Imajući u vidu da je u određenim privrednim sektorima nastao pad prihoda i da je likvidnost pojedinih privrednih subjekata ugrožena, a sve uzrokovano produženjem pandemijske krize, ukazala se potreba za revitalizacijom i podrškom države. To je i razlog što Vlada Republike Srbije predlaže Zakon o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid-19 izazvane virusom SARS KoV-2, kao i Predlog zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao meru dodatne podrške privredi usled negativnog uticaja pandemije.

Ovim predlozima zakona Republika Srbija preuzima na sebe obavezu da kao garant izmiri potraživanja banke nastala po osnovu odobrenja kredita od strane banaka za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava za kreditiranje privrede. Ovo je izuzetno efikasan mehanizam za pokretanje kreditne aktivnosti, očuvanje postojane likvidnosti preduzeća i, ono najznačajnije, što će posledice donošenja ovih zakona dati pozitivne ekonomske rezultate. Garantne šeme su neophodan nastavak preduzetih meta za podršku privredi.

Namena kredita je isključivo za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, a isključena je i mogućnost refinansiranja i privremena otplata nedospelih rata postojećih kredita, kao i refinansiranje kredita kod drugih banaka. Garantnu šemu neće moći da koriste preduzeća koja su u 2019. godini bila u teškoćama, koja imaju dospele, a ne izmirene poreske obaveze preduzeća, u kojima Republika Srbija ili AP ili lokalna samouprava imaju učešće u vlasništvu preko 50%.

Jednom rečju, država je odlučila, da bi očuvala likvidnost privrednog sektora, da produži postojeću garantnu šemu i uspostavi novu garantnu šemu za podršku najugroženijim preduzećima. Proširenje garantne šeme nosi dve bitne izmene. Prva se odnosi na maksimalne vrednosti kredita koje banke mogu da plasiraju sa garancijom države i one se uvećavaju za 500 miliona evra, pa će ukupno iznositi 2,5 milijarde evra, a druga izmena se odnosi na period raspoloživosti ovih kredita, jer će oni biti raspoloživi do 30 juna sledeće godine.

Proširenjem postojeće garantne šeme ne menjaju se uslovi podobnosti, tako da svi preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća, koja ispunjavaju uslove propisane Zakonom o utvrđivanju garantne šeme, mogu da apliciraju za ove kredite.

Uspostavlja se i druga garantna šema namenjena svim firmama iz ugroženih sektora, kao i firmama iz drugih sektora koje su imale par prihoda većih od 20% u prošloj godini. Krediti pokriveni postojećom garantnom šemom daju se za period otplate do 36 meseci i obaveznim grejs periodom od devet do 12 meseci. Krediti pokriveni drugom garantnom šemom daju se za period otplate do 60 meseci sa grejs periodom od 18 do 25 meseci.

Nadam se da ćemo svi glasati za ovaj zakone, što će poslanička grupa SPS u danu za glasanje i učiniti.

Na kraju, ostaje nam samo da se u narednom periodu što brže i u što većem broju vakcinišemo i možemo reći da se ova država, naša Srbija, i u zdravstvenom i u ekonomskom smislu, izuzetno uspešno bori sa krizom izazvanom Kovidom, kao retko koja zemlja u svetu. Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, na početku svog izlaganja ja bih želela da se prvo zahvalim predsedniku Narodne skupštine, gospodinu Ivicu Dačiću, što je omogućio javno slušanje o predloženim zakonima, što će, nadam se, postati praksa.

Javno slušanje omogućava nama poslanicima koji nismo iz struke da bolje razumemo predloge zakona i usvojimo ih kao što bolje i kvalitetnije, a samim tim pružimo osnovu za bolji i kvalitetniji život svim našim građanima.

Naravno, velika zahvalnost i gospođi ministarki i njenim saradnicima koji su nam približili, nama poslanicima, efekte, ciljeve i benefite ovih zakona na tom istom javnom slušanju.

Sva četiri predložena zakona iz oblasti energetike i rudarstva predstavljaju pravni okvir koji će omogućiti nove investicije i usmeravanje Srbije ka zelenoj energetici i zelenoj ekonomiji.

U svom izlaganju ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, s obzirom da su moje uvažene kolege već dosta pričali o ostala tri zakona, a tu je i koleginica koja će pričati posle mene.

Biti energetski efikasan je danas prihvaćen model ponašanja u najrazvijenijim zemljama i zato svi zajedno moramo razmišljati o zelenoj ekonomiji za buduće generaciji i zelenoj energetici kako bismo sačuvali svoje prirodne resurse i da se svi potrudimo da racionalnije trošimo energiju.

Ponekad su i mali koraci, kao što je stavljanje štedljive sijalice, dovoljni da bismo obezbedili bolju i sigurniju budućnost, ali i smanjili štetan uticaj na životnu sredinu.

Pojam energetske efikasnosti znači smanjenje utrošaka energije za proizvodnju ili život ljudi.

Biti energetski efikasan znači da se energija upotrebljava na racionalan način, bez odricanja. U svakodnevnom životu imamo brojne primere. Navešću samo neke.

Obične sijalice zameniti štedljivim, što je pre svega isplativo na duže staze, jer štedljiva koristi pet puta manje energije i životni vek joj je desetostruko duži. Zatim, zgrade i kuće koje su dobro termički izolovane manje troše energiju za grejanje zimi, kao i hlađenje leti.

Prema nekim podacima oko 90% domaćinstava i stambenih zgrada u Srbiji nije izgrađeno u skladu sa važećim standardima u oblasti energetske efikasnosti.

Energetska efikasnost nije vezana za tip samo energenata koji se koristi, već koliko se efikasno ta energija troši.

Negde sam pročitala, a vi ćete me ispraviti ako grešim, da energetska efikasnost može da donese uštedu na nivou godišnje proizvodnje dve EPS-ove termoelektrane i da bi ovaj zakon trebalo da donese uštede od 1,3 miliona tona ekvivalenata nafte do 2030. godine, što je jednako godišnjoj proizvodnji električne energije u termoelektranama „Kostolac A i B“.

Upravo sve ovo navedeno je i cilj donošenja ovog zakona, ostvarivanje uštede energije, smanjenje uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene, kao i doprinos o održivom korišćenju prirodnih i drugih resursa.

S obzirom na to da su pravni propisi EU u oblasti energetske efikasnosti u velikoj meri izmenjeni u pravcu povećanja energetske efikasnosti i postizanja većih ušteda energije kao veoma važnog elementa u borbi protiv klimatskih promena, pojavila se potreba da se i naši nacionalni propisi u oblasti energetike usklade.

Cilj i ovog, kao i ostala tri zakona je zaštita životne sredine, što nas svrstava u red zemalja zelene politike.

Svi ovi zakoni su uzeli u obzir potrebu da građanima budu od koristi. Ono što je meni kao socijalisti jako bitno, što će biti prevaziđeno energetsko siromaštvo, tj. podzakonskim aktima će se pomoći građanima u lošijoj finansijskoj situaciji, kako za toplotnu, tako i za električnu energiju.

Mi socijalisti baštinimo pojam socijalne pravde i zbog svega što sam navela, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje glasati za ovaj zakon.

Ovim Predlogom zakona prvi put je u pravnom sistemu Republike Srbije regulisana oblast energetske efikasnosti, efikasno korišćenje energije i definisani su mehanizmi za sprovođenje politike energetske efikasnosti kao strateškog opredeljenja Republike Srbije.

Predlogom zakona predviđeno je da se u osnovne akte kojima se utvrđuje politika energetske efikasnosti, pored strategije razvoja energetike Republike Srbije i programa ostvarivanja strategije svrsta integrisani Nacionalni energetski i klimatski plan. Ovaj akt se donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, a sadrži objedinjene ciljeve za energetsku efikasnost obnovljive izvore energije i smanjenje emisije sa efektom staklene bašte.

Nacionalni energetski i klimatski plan u delu koji se odnosi na energetsku efikasnost sadrži indikativni cilj energetske efikasnosti, cilj kumulativne uštede energije, mere za njihovo dostizanje, kao i cilj energetske efikasnosti za zgrade centralne vlasti.

Naime, u članu 35. Predloga zakona, predviđena je obaveza da zgrade u javnoj svojini sa površinom većom od 250 kvadratnih metara moraju da imaju sertifikat o energetskim svojstvima zgrade i da isti budu izloženi na uočljivom i vidljivom mestu.

Takođe, u članu 36. uvodi se obavezno energetska sanacija u zgradama centralne vlasti, što će doprineti smanjenim izdacima za energiju u javnom sektoru.

Prema Predlogu zakona sistemi za grejanje i sistemi za hlađenje u zgradama podležu obaveznoj kontroli.

Predviđa se i uspostavljanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti u okviru Ministarstva rudarstva i energetike umesto dosadašnjeg budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti.

Ovo će omogućiti da se privuku i bespovratna sredstva EU, kao i međunarodnih finansijskih institucija, a posebno je značajno to što će i sredstva biti dostupna građanima preko svojih lokalnih samouprava.

Na kraju, benefiti ovog zakona su povećanje sigurnosti snabdevanja energijom i njeno efikasnije korišćenje, povećanje konkurentnosti privrede, smanjenje negativnih uticaja energetskog sektora na životnu sredinu, podsticanje odgovornog ponašanja prema energiji na osnovu sprovođenja politike efikasnijeg korišćenja energije i mere iste, i sektorima proizvodnje, prenosa distribucije i potrošnje energije.

Da zaključim, ovaj jedan nov i moderan zakon, usklađen sa zakonodavstvom EU, a cilj su mu uslovi za proizvodnju i distribuciju energije, kao i energetska bezbednost. Dobit i benefite će imati građani kroz lični konfor, manje račune i čuvanje i zaštitu životne sredine.

Zato će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje glasati za ovaj, kao i ostala tri zakona iz seta zakona o kojima danas raspravljamo.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnikom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, popis stanovništva je najkompleksnije i najskuplje političko ispitivanje.

Ovo istraživanje sprovodi se u desetogodišnjoj periodici sa ciljem da se prikupe podaci o broju i osnovnim geografskim, demografskim, socio-ekonomskim i drugim karakteristikama svih ostalih jedinica popisa odnosno lica, domaćinstva i stanova, do najnižeg teritorijalnog nivoa.

Popis obezbeđuje potpune, kvalitetne i uporedive statistike podatke koji su izuzetno značajni za planiranje društvenog i ekonomskog razvoja. Ovaj popis je specifičan i po tome što bi trebao da bude poslednji popis stanovništva u Srbiji koji će raditi popisivanje na terenu, jer bi popis 2031. godine trebao da bude realizovan na bazi registara, a naravno osnovni uslov za to biće potrebno da zažive svi administrativni registri.

Podaci dobijeni popisom, naročito su važni za realno sagledavanje obima i posledica iseljavanja stanovništva u inostranstvo poslednjih 10 godina, pada fertiliteta, ubrzanog starenja stanovništva i drugih parametara.

Imajući u vidu nezavisnu epidemiološku situaciju izazvanu Kovidom 19 i opasnost od širenja iste, tokom vršenja popisnih radnji, kako građana tako i onih koji vrše popisnu radnju, ovaj popis treba da se odloži. Da bi se ovo istraživanje obavilo, u koliko, toliko kontrolisanim zdravstvenim uslovima, bez rizika, potrebno je isto odložiti kada bude povoljna epidemiološka situacija, jer samo istraživanje iziskuje kontakt kako popisivača i zaposlenih u zavodu, neposrednih učesnika u popisu, tako i građana. Naročito onih građana iz osetljivih ruka, lica smeštena u domovima za stare, decu bez roditeljskog staranja, studente, učenike smeštene u kolektivnim centrima i druge.

Cilj ovog predloga zakona je da se na jedinstven način pravno regulišu nadležnosti i obaveze ministarstava i drugih organa i organizacija u vezi sa pripremama i sprovođenja propisa. Uostalom i stava je da pandemija ima direktan uticaj na proizvodnju evropskih statistika i mnoge države se sreću sa istim problemima, čak je i preporuka Odeljenja za statistiku UN i Populacionog fonda u kontekstu negativnog uticaja aktuelne pandemije da se kao najrazumnije rešenje predlaže odlaganje popisa stanovništva.

Zbog svega gore navedenog predlažem da glasamo za ove amandmane, kao i za zakon u celini, što će poslanička grupa SPS i učiniti u danu za glasanje. Još jedan apel svim građanima da se vakcinišu u što kraćem vremenskom periodu i u što većem broju, kako bismo sprečili razmnožavanje i mutaciju virusa i to je jedina zaštita od ove pošasti. Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovana i uvažena ministarko sa saradnicama, poštovane kolege, Predlog zakona o klimatskim promena i njegova primena uspostaviće sistem za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i obezbediti prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, što je jedan od strateških ciljeva EU i osnova zelene i cirkularne ekonomije.

Brzina reagovanja na klimatske promene je važna i zahteva hitnu akciju. Ozbiljnost ove teme je shvatila i Zelena poslanička grupa formirana 2009. godine kao neformalna grupa poslanika sa ciljem da unapredi parlamentarni rad u oblasti zelenih politika.

Ova grupa je sa ciljem da doprinese svojim zalaganjem da zakon o klimatskim promenama koji je dobar bude još bolji predloži četiri amandmana. Vlada je predložila Narodnoj skupštini da usvoji tri od predložena četiri amandmana, što je i Odbor za zaštitu životne sredine učinio.

Jedan od tih amandmana je i amandman na član 2. Predloga ovog zakona. Naime, u članu 2. navedeni su gasovi sa efektom staklene bašte koje su i moje kolege navele taksativno koji su i koji su posledica ljudskih aktivnosti, kao i sektori i sistemi izloženi uticajima klimatskih promena.

Ovim amandmanom dodali smo i gas azot trifluorid i taj gas je uveden u listu gasova sa efektom staklene bašte čije su se emisije pratile metodologijom za izradu inventara emisije gasova sa efektom staklene bašte iz 2006. godine. Agencija za životnu sredinu primenjuje ovu metodologiju već više od pet godina, tako da nema razloga da ovaj gas ne bude uključen u zakon.

Azot trifluorid je nezapaljiv gas, bez boje i mirisa koji se koristi u proizvodnji LCD ekrana i poluprovodnika, kao i kod nekih vrsta lasera i veoma je važan gas sa efektom staklene bašte.

Podsetiću vas, pa i građane Srbije, na definiciju staklene bašte – da je to pojava koja se dešava kada određeni gasovi koji se emituju u zemljinu atmosferu zadržavaju toplotu, poput staklenih bašta, pa otuda i ovaj naziv. Upravo su ovi gasovi sa efektom staklene bašte najodgovorniji za povećanje temperature na našoj zemlji sa tendencijom daljeg rasta, što polako stvara uslove koji neće pogodovati većini živih bića na planeti.

U načelnoj raspravi objasnila sam ozbiljnost posledica klimatskih promena, a pre svega na ljudsko zdravlje i ponoviću da su to razna respiratorna, kardiovaskularna, kožna, gastrointestilna i druga oboljenja i to nije sve, klimatske promene ne utiču samo na fizičko, već i na mentalno zdravlje ljudi, kao i na umanjenje životne i radne sposobnosti. Pandemija korona virusom nam je pokazala da kada je zdravlje ugroženo, naše ekonomije i način života se menjaju i slabe.

Srbija kao odgovorna država i ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine pridružuje se svetskoj borbi za opstanak planete, a pre svega za unapređenje i zaštitu životne sredine na našim prostorima. Zato pozivam kolege da u danu za glasanje glasamo za ove amandmane, kao i za ceo zakon, jer tako ćemo doprineti boljem životu naših građana. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas raspravljamo o jednom izuzetno značajnom zakonu čija primena treba da spreči fatalni ishod klimatskih promena kako po opstanak naše države, tako i planete Zemlje.

Pred nama je Predlog zakona o klimatskim promenama. Klimatske promene jesu globalni i sistemski problem sa kojim se susreće celo čovečanstvo. One su više decenija unazad nesumnjivo posledica industrijske revolucije i ljudske aktivnosti kojima je čovek menjao životnu okolinu kako bi došao do materijalnih vrednosti kojima je unapređivao svoj život. Nažalost, sa posledicama po prirodu i živi svet.

Upravo su ljudske aktivnosti, odnosno antropogene, vremenom dovele do povećanja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi. Kao posledica toga nastale su intenzivnije i ekstremnije promene klime od onih prirodno očekivanih koje je opisao i naš proslavljeni naučnik Milutin Milanković.

Čovek je svojim aktivnostima poremetio prirodnu ravnotežu i ozonski omotač. Zato čovek mora i da zaustavi dalji proces uništavanja naše jedine planete. Naša reakcija na klimatske promene biće jedan od najvećih izazova sa kojima će se čovečanstvo suočiti u ovom veku, jer će svet ako nešto ne preduzmemo biti blizu tački bez povratka.

Suštinsko pitanje je šta možemo da uradimo da do toga ne dođe? Kao civilizacija 21. veka koja dosta neoprezno, a možemo reći i dosta neodgovorno koristi prirodne resurse i na taj način narušava ekološku ravnotežu imamo i veliku odgovornost za budućnost naše planete. Ma koliko to izgledalo teško, a ponekad i nemoguće vi što upravljate klimatskim promenama dužni smo da kao čovečanstvo učinimo sve kako bi smanjili opasnost od katastrofalnih posledica. Mi smo planetu pretrpali otpadom, zagadili mnoge vodotoke, posekli šume koje su pluća planete i proizvode kiseonik za opstanak živog sveta.

Svaka država je danas odgovorna za smanjenje otpada, za očuvanje prirodne ravnoteže, a veću odgovornost imaju industrijski razvijene zemlje koje emituju više štetnih gasova sa efektom „staklene bašte“. Svaki korak je važan. Srbija kao odgovorno društvo pridružuje se svetskoj borbi za opstanak planete, a pre svega za unapređenje stanja životne sredine na našim prostorima.

Možemo da što pre počnemo da koristimo obnovljive izvore energije i prestanemo sa korišćenjem fosilnih goriva, da pošumljavamo još više površina, da postepeno prelazimo na prevozna sredstva koja će manje zagađivati životnu sredinu i druge aktivnosti.

Brzina reagovanja je dosta važna po ovom pitanju, jer više nemamo vremena za čekanje za spas naše planete. Klimatske promene zahtevaju hitnu akciju, što su se složile skoro sve države koje su potpisale Pariski sporazum kojim se obavezuju da će učiniti sve što je u njihovoj moći da zadrže zagrevanje ispod dva stepena.

Pariski sporazum definiše ciljeve smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove u periodu od 2021. do 2030. godine. Potpisnica ovog sporazuma je i Republike Srbija i kao odgovorna država stvorila je i pravni okvir za sprovođenje globalnih ciljeva.

Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine pripremilo je Zakon o klimatskim promenama koji je usvojila Vlada Republike Srbije i danas se on nalazi na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije.

Zelena poslanička grupa, kao neformalna grupa poslanika, osnovana 2009. godine sa ciljem da unapredi parlamentarni rad u oblasti zelenih politika sastala se 10. 3. kako bi dala svoj doprinos da ovaj zakon bude još bolji i predložila četiri amandmana o kojima ćemo raspravljati u toku rasprave u pojedinostima.

Predlogom zakona o klimatskim promenama uspostaviće se sistem za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i obezbediti prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove što je jedan od strateških ciljeva EU i osnova zelene i cirkularne ekonomije.

Ovim zakonom ispunjavaju se obaveze prema međunarodnoj zajednici, odnosno Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Pariskom sporazumu i usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU.

Srbija predloženim zakonom zadržava pravo da kreira zakonodavni okvir i postavlja ciljeve razvoja uzimajući u obzir sve specifičnosti privrednog i energetskog sektora i druge nacionalno socio-ekonomske parametre.

Procene pokazuju da se od 2000. godine Republika Srbija suočila sa nekoliko značajnih epizoda ekstremnih klimatskih i vremenskih promena koje su prouzrokovale značajne materijalne i finansijske gubitke, kao i gubitke onog najvažnijeg – ljudskog života.

Predlog zakona o klimatskim promenama, pored osnovnih odredbi, sadrži strategije i planove, politike i mere za ograničenje emisije gasova sa efektom "staklene bašte" iz izvora, monitoring izveštavanje i verifikaciju emisije gasova iz postrojenja i vazduhoplovnih aktivnosti, sistem za monitoring, izveštavanje o nacionalnim emisijama gasova, projekcije emisija istih iz izvora i uklanjanje pomoću ponora, sistem za izveštavanje o politikama i merama i projekcijama, administrativne takse, nadzor, kaznene odredbe i prelazne i završne odredbe.

U cilju uspešnije primene ovog zakona, izgrađena je i lista postrojenja koja će imati obavezu monitoring izveštavanja i verifikacije emisije gasova sa efektom "staklene bašte". Podsećanja radi, najveći udeo u ukupnim emisijama gasova potiče iz sektora energetike, zatim sektora poljoprivrede, šumarstva i korišćenja zemljišta.

Glavna pretnja klimatskih promena je ne samo uticaj na biodiverzitet, već i na zdravlje ljudi. Da bi smo shvatili ozbiljnost posledica klimatskih promena, spomenuću samo neke od posledica na zdravlje ljudi, a to su mnoga respiratorna odeljenja kao što su astma, hronične opstruktivne bolesti pluća, mnoge alergijske bolesti i druge. Zatim, kardiološka oboljenja. Takođe, veliki uticaj promene na širenje infekcije od insekata poput lajmske bolesti, zika virusa i drugih tzv. "zonoza" i vektorski prenosivih bolesti. Rizik je i trovanje hranom, jer je proizvodnja i distribucija hrane podložnija mikrobiološkoj kontaminaciji bakterijama, pojačana ultravioletna zračenja, uticaj na kožu, njena oboljenja, pa i karcinom kože.

I to nije sve, klimatske promene ne utiču samo na fizičko već i na mentalno zdravlje ljudi, kao i na umanjenje životne i radne sposobnosti, pa i smrtnosti.

Sve navedene činjenice moraju se uzeti u obzir kada se donose javne politike iz oblasti klimatskih promena i koliko su ozbiljne posledice sa kojima se već suočavamo, jer nismo reagovali na vreme.

Ova pandemija korona virusa nam je pokazala da kada je zdravlje ugroženo na svetskom nivou, naše ekonomije i način života menjaju se i slabe. Zato je zaštita ljudskog zdravlja prioritet koji prevazilazi sve barijere.

Promenama u javnim politikama koje imaju za cilj smanjenje emisije gasova sa efektom "staklene bašte" i suzbijanja klimatskih promena, ujedno će se smanjiti i aerozagađenje, a samim tim i oboljevanja, pa i smrtnost.

Da zaključim da iz svega prethodno navedenog, da je potreba za prilagođavanjem, neizmenjene klimatske uslove u budućem periodu apsolutno neophodna. Koncept politike prilagođavanja, neizmenjene klimatske uslove, koji za cilj imaju smanjenje štete i gubitaka usled elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa, izazvanih promenama klime obezbeđuje ne samo zdravu životnu sredinu, već i sigurnosti investicija, kao i uticaj na sve segmente društva.

Drugim rečima, usvajanje ovog zakona smanjilo bi ranjivost srpske privrede, obezbeđujući joj dalji razvoj i održivost, ali i pre svega uticaj na ljudsko zdravlje. Zato je zakon korak dalje u približavanju srpskog zakonodavstva tekovinama EU u oblasti ekologije i doneće bolje zdravstvene uslove i zdravu životnu sredinu za građane Republike Srbije i pomoći da se buduće generacije zaštite od negativnih posledica klimatskih promena.

Zato jedan apel za podizanje svesti javnosti o potrebi i nužnosti prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije ne sme više biti mrtvo slovo na papiru, jer drugu rezervnu državu, ako hoćete i planetu, nemamo. Hoćemo li je sačuvati, zavisi od nas samih.

Zato će poslanička grupa SPS glasati za ovaj zakon u Danu za glasanje. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicama, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, sporazum o kome danas raspravljamo je u vezi sa odobravanjem zajma za projekat infrastrukture u kulturi. Zajam u visini od 20 miliona evra, Srbiji je odobrila Banka za razvoj Saveta Evrope.

Glavni ciljevi ovog projekta obuhvataju renoviranje, obnavljanje i proširenje ustanova kulture uključujući muzeje, pozorišta, kulturne centre i ustanove sa sličnom namerom, sa namerom da se renoviraju i unapređuju postojeće zgrade u skladu sa svim standardima energetske efikasnosti. S obzirom da se ustanove kulture nalaze mahom u istorijskim i zaštićenim zgradama, vodiće se računa da se sačuva njihova izvorna, arhitektonska, istorijska vrednost, ali i da se poboljšaju uslovi rada svaki od ustanova kulture obuhvaćena ovim zajmom. Predloženi projekat je u skladu sa politikom banke kada je reč o zaštiti životne sredine, kao i sa važećim domaćim i evropskim standardima.

Ovaj predlog zakona doprineće povećanju privrednog razvoja, zapošljavanju u sektoru kulture, afirmaciji kulturnog turizma Srbije koja ima bogato kulturno nasleđe, ali i bogato moderno umetničko stvaralaštvo.

Takođe, projekat će omogućiti stvaranje neophodnih uslova muzejima i galerijama za čuvanje i izlaganje umetničkih eksponata ustanovama ove namene da izlažu svoje eksponate i da se kvalifikuju za međunarodne izložbe koje zahtevaju striktnu kontrolu mikro uslova.

Drago mi je što je i kultura došla na red, da se mnogo više ulaže u nju, jer kultura se odnosi na celokupno društveno nasleđe i upravo je ona ta koja je odvojila čoveka od ostalih rodova. Ona postoji i u duhovnom i materijalnom obliku, odnosno ona je sve ono što je čovek svojim radom i delanjem stvorio. Upravo zato, da bismo sačuvali ove materijalne oblike kulture i obnovili izdanje u kojima se ona čuvaju i neguju, treba glasati za ovaj predlog zakona što će poslanička grupa SPS i učiniti u danu za glasanje.

Isto tako kao što ćemo obnoviti i renovirati pojedine ustanove kulture, moramo negovati kulturu sećanja koji je SPS uvek baštinila i negovala, a našu istoriju sačuvati od zaborava, jer ako zaboravljamo istorijski put, događaj i ličnosti koje su gradile Srbiju, onda se odričemo svog identiteta. Ali, izgleda da je srpska istorija danas zanimljivija nekima koji bi da je prisvoje, jer nemaju svoju.

Mislim da smo na dobrom putu da poklonimo kulturi i kulturnim institucijama mesto koje im pripada, jer počeli smo da podižemo spomenike ličnostima koje su obeležile našu istoriju, da pravimo filmove sa istorijskim činjenicama, kao što je film „Dara iz Jasenovca“. Podsetila bih i na izložbu o Jasenovcu koja je u sedištu UN 2018. godine organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova na inicijativu tadašnjeg ministra spoljnih poslova, a našeg predsednika Skupštine, Ivice Dačića. To je bio srpsko-jevrejski projekat pod nazivom „Jasenovac - pravo na nezaborav“, jer moramo da pamtimo, obeležavamo datume vredne istorijskog pamćenja. Na tome treba pojačati delovanje, a sve sa ciljem da se ništa iz naše bogate istorije ne zaboravi i da našoj istorijsko, kulturno nasleđe, istoriju i kulturu prenesemo budućim generacijama.

Ministar Branko Ružić je spomenuo u ovom domu da bi bilo dobro da se srednjoškolcima prikazuje film „Dara iz Jasenovca“. Moj predlog je i da se pored ovakvih filmova, na časovima istorije prikazuju i dokumentarni istorijski filmovi iz naših arhiva kako bismo mladim generacijama približili našu istoriju.

Takođe želim da pohvalim inicijativu da država preuzme odgovornost za udžbenike istorije, geografije i srpskog jezika i književnosti. Ne smemo dozvoliti da naša deca uče ove predmete iz udžbenika koje pišu i štampaju strani izdavači.

Da svima bude jasno da nemamo mi čega da se stidimo, jer naš narod nikada nije vodio osvajačke, već oslobodilačke ratove, jer nikada nismo uzimali tuđe, već samo čuvali svoje. Tu obavezu imamo i danas i kao pojedinci i kao društvo koje je odgovorno prema onima koji su temeljili Srbiju.

Zato, drage kolege, pravimo spomenike, snimajmo istorijske filmove, otvarajmo muzeje sećanja, a sve sa ciljem da negujemo tradiciju, istoriju, kulturu i sačuvamo od zaborava.

U danu za glasanje, poslanička grupa SPS glasaće za ovaj sporazum.

Zahvaljujem.