Hvala, poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, koristiću vreme poslaničke grupe i podržavam ovaj amandman koji je podnela koleginica Mirjana Dragaš.
Amandmanom se preciznije definiše predmet i sadržaj ovog zakona, tako što se precizira korišćenje tkiva i ćelije u medicinske svrhe i pravno-tehnički adekvatnije uređuje sadržaj odredbe.
Naime, transplantacija ljudskih organa, tkiva i ćelija u terapijske svrhe, praktikuje se više od pola veka od kada je počela sa transplantacijom rožnjače i sa vremenom se razvila u nezamenljiv medicinski postupak, u cilju spasavanja i produženja ljudskog života. Bez obzira na sva medicinska dostignuća, ovog posebnog medicinskog postupka transplantaciju još uvek prate brojna sporan pitanja i dileme, što pokazuje da ona nije do kraja definisana, pravnim i etičkim normama i smatra se da označava merilo razvijenosti jednog društva.
Mogućnost transplantacije organa tkiva i ćelija je veliko dostignuće savremene medicine, ali i kao sa svim velikim stvarima treba biti oprezan i naći najbolje sistemsko rešenje. Transplantacija je za neke pacijente jedini način lečenja i svako od nas ili nama bliskih može biti u situaciji pre da bude primalac nego davalac organa tkiva ili ćelija. Svest o donatorstvu organa, tkiva i ćelija u Srbiji je zadnjih par godina na višem, ali ne dovoljno visokom nivou da bi se prevazišle predrasude i nedoumice. U javnosti treba izgraditi afirmativni odnos prema doniranju i presađivanju organa, jer to predstavlja doprinos očuvanju života i zdravlja. Mi lekari nesumnjivo u tome imamo primarnu i nezaobilaznu moralnu i stručnu obavezu, kao i da vratimo i zadržimo poverenje u zdravstveni sistem.
Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa, kao i Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima je pokazatelj društvene brige Vlade i Ministarstva zdravlja, odnosno nadležnog za zdravlje, za zdravlje stanovništva, kao i obezbeđivanje uslova i standarda kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa tkiva i ćelija za presađivanje.
Ovaj zakon, Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima, sada na precizan i jasan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva. Definisano je precizno i koje zdravstvene ustanove mogu biti banke ljudskih ćelija i tkiva, tako što ista može biti zdravstvena ustanova ili organizaciona jedinica zdravstvene ustanove na tercijalnom nivou zdravstvene zaštite iz plana mreže zdravstvenih ustanova koji donosi Vlada Republike Srbije i koja obavlja minimum poslova obrade, čuvanja, skladištenja i distribucije ljudskih ćelija i tkiva, kao i poslove uvoza, izvoza istih. Cilj je obezbeđivanje visokog nivoa kvaliteta u ovoj oblasti koji će biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije i obezbediti isti nivo zdravstvene zaštite za sve građane Republike Srbije.
Formiranjem banke ljudskih ćelija i tkiva povećava se bezbednost sa mikrobiološkog stanovišta i sa stanovišta kontrole kvaliteta ćelija i tkiva. Primera radi, mnoge transplantacije su urađene kao urgentne što je iziskivalo hitnu preoperativnu pripremu pacijenta. Ovim je bila smanjenja opšta bezbednost pacijenata zbog povećanih rizika vezanih za anesteziju, opšte stanje pacijenta i psihološku pripremu, posebno kod pacijenata sa visokim rizikom.
Novim načinom čuvanja tkiva u očnoj banci omogući će se izvođene analize tkiva sa stanovišta srodnosti, odnosno HLA tipizacije što kultura tkiva omogućava. Napraviće se i mogućnost selekcije tkiva sa stanovišta godina starosti donora što do sada nije bilo moguće zbog hitnosti procedure, kratkotrajno čuvanje tkiva i male dostupnosti tkiva za transplantaciju. Direktna posledica formiranja banke je ta što će se smanjiti lista čekanja, naročito za presađivanje rožnjače, što će se smanjiti troškovi rashoda Republike Srbije zbog tuđe nege i pomoći, koja se dodeljuje slepima. Mnogima će biti vraćena radna sposobnost ili određena radna sposobnost i u mnogome poboljšati kvalitet života.
Formiranjem banke krvi pupčanika i uvođenjem savremenih tehnika obrade matičnih ćelija hematopoeze omogućili bi se uslovi za brže nalaženje odgovarajućih davalaca, pošto je presađivanje matičnih ćelija hematopoeze savremeni oblik lečenja brojnih stečenih i urođenih oboljenja, a za neke jedina uspešna terapija. Na ovaj način smanjio bi se broj odlazaka u inostranstvo na lečenje.
Benefiti ovog zakona su i definisanje registra davalaca matičnih ćelija hematopoeziju, uključujući i republički program za presađivanje ljudskih organa, uvođenje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti ljudskih ćelija i tkiva u svim zdravstvenim ustanovama, kao i u upravi za biomedicinu, jasan inspekcijski nadzor, uspostavljanje sistema kvaliteta u ovoj oblasti. Na kraju, našim pacijentima jedan bezbedan i visoko kvalitetan i stručan način lečenja po najsavremenijim medicinskim standardima.
Ovom prilikom bih pohvalila i Forum žena SPS, koji je imao veliki broj tribina širom gradova Vojvodine, i zahvalila bih se našoj drugarici Vesni Dragojerac, članu Predsedništva Foruma žena SPS Vojvodine i nesebičan doprinos prof. dr Dušana Šćepanovića, koji su vodili ove tribine.
Citiraću gospođu Vesnu koja kaže: „Greh je zakopati nešto što može pomoći drugima da prežive“.
I, jedan moj mali doprinos i predlog, možda da razmislite o tome da kada osoba postane punoletna i pređe od izabranog pedijatra kod izabranog lekara opšte prakse, da se samim tim informiše da svaki lekar opšte prakse može da informiše pacijenta, budućeg pacijenta, o davalaštvu organa, kao i to da obavestimo, da edukujemo sve lekare na primarnom nivou kada pacijent dođe na prvi zakazani pregled, da se dobro informiše kod izabranog lekara.
Naravno, tu smo mi da ih edukujemo, da malo približimo ovaj zakon i to je ono što bih ja savetovala da možda ne bi bilo loše uraditi.
Socijalistička partija Srbije glasaće u danu za glasanje za set ovih zakona. Hvala.