Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8839">Josip Broz</a>

Josip Broz

Komunistička partija

Govori

Podneo sam u članu 1. stav 2. reč, odnosno „briše se“. Amandman koji sam podneo na član 1. Predloga zakona o vojnom obrazovanju je tehničke prirode i treba da doprinosi jasnijoj odredbi.

Iskoristio bih ovu priliku da još jednom skrenem pažnju na ugled naše vojske čiji sam bio pripadnik u vreme kada je služenje vojnog roka bila obaveza prema otadžbini, kao i kasnije zaposlen u Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu.

Vojska se ne jača samo da bi učestvovala u borbenim operacijama, već da bi bila odbrambena snaga koja garantuje bezbednost i teritorijalni integritet naše države. Nekada je to bila JNA, a danas je to Vojska Srbije koju treba da jačamo i poštujemo i obezbedimo dobar položaj da nam se više nikada ne desi da vojnici, oficiri koji su branili zemlju danas još uvek nemaju krov nad glavom.

Žao mi je što neki koriste ovu Skupštinu za propagiranje svojih ratno hušačkih ideja i daljih podela u Srbiji, umesto da se okrenemo budućnosti. Drugi svojim diskusijama skreće pažnju na druge stvari i ničim ne doprinose diskusiji o Vojsci Srbije, kao da žele da se taj zakon ne donese i da neka strana vojska dođe da nas brani.

Ponosan sam što sam komunista po opredeljenju iako imam mnogo prijatelja i sa jedne i sa druge strane i uvek smo pričali o budućnosti, a ne o prošlosti. Ali, građani su dali svoje mišljenje o onima koji ovako pričaju, na zadnjim izborima, nadam se da će to dati i na sledećim izborima.

Mi komunisti i socijalisti ćemo uvek dati podršku vojsci i ovom zakonu i uvek ćemo se boriti za mir, a ne za rat. Hvala.
Imao bih pitanje koje se odnosi na MUP, Ministarstvo pravosuđa i Vladu Republike Srbije.

Odmah na početku želim da kažem, da ovo pitanje nije iz ličnih ili porodičnih razloga, nego iz zahteva velikog broja građana Srbije da se neke stvari raščiste.

U zadnje vreme sve više se prijavljuju nestali predmeti i zaostavština Josipa Broza Tita, zadnje je bilo listovi iz Knjige žalosti. Mene interesuje šta je sa kolekcijom od 3500 slika koje su ostale nakon 1980. godine? Šta je sa pokradenim satovima koji su pokradeni sa izložbe i jedan od tih satova prodat je kao najskuplji sat Filip Patek, na aukciji u Ženevi? To jedino može Vlada Republike Srbije ili pravosuđe da traži. Šta je sa pokradenim ordenjem sa Jovankinog groba? Šta je sa sefom iz Užičke 15, jer onaj sef koji je otvoren je sef iz Belog dvora? To je sramota da je sef otvoren bez prisustva advokata i porodice, a nigde se ne spominje sef iz Užičke 15 koji je njegov lični sef iz Malog crvenog salona.

Šta je sa kolekcijom poštanskih maraka, koja je bila jedna od najskupljih maraka na svetu? Šta je sa numizmatičkom postavkom, isto velike vrednosti? Isto tako, šta je sa pokradenim oružjem koje je nestalo u prvom periodu? Lično sam prisustvovao prvi put otvaranju izložbe gde sam dao zvaničnu izjavu da tu fali, posle toga me više nikada nisu zvali ni na jedno otvaranje izložbe.

Predstavnici Ruske Federacije su bili kod mene i tražili objašnjenje šta je sa ordenom Suvorova i sabljom Staljina? Nisam znao da im odgovorim na to. Šta je sa automobilima koji su na revers dati Republici Sloveniji, to je 12 automobila iz pratnje i tri automobila vojna?

Šta je sa sitnim predmetima, nasledstvo porodice, postoje spiskovi? Šta je sa ordenjem, koje je po zakonu pripada naslednicima? Šta je sa poklonima za rođendan? Šta je sa muzejskim eksponatima koji polako nestaju, a evo videli smo da je pre dva meseca čak i čuvar ukrao muzejske eksponate?

Pre godinu dana srebrni poslužavnik, koji je iz jednog velikog veoma vrednog kompleta, na proslavi Ministarstva odbrane, služio je za iznošenje torte i tu je i nestao. To je objavila i dnevna štampa.

Kada će se utvrdi šta sve fali, jer postoje spiskovi iz prve postavke muzeja? Šta je sa predmetima iz rezidencija Karađorđevo, Dobanovački zabran, Tara i ostali objekti? Šta je sa nameštajem iz rezidencije, jer pre godinu dana meni je nuđen radni sto iz njegovog ličnog kabineta koji je nekako dospeo u Crnu Goru? Isto tako, znam da su razvlačeni i persijski tepisi iz rezidencije.

Šta je sa brigom o Belom dvoru i o eksponatima koji se nalaze tamo? Tamo je ukinut režim kompletan koji je nekad bio i sada to sve propada i nestaje? Šta je sa tajnim, četvrtim spiskom koji se stalno spominje i koji je, nažalost, nestao? Isto tako, šta je sa slikama koje su se nalazile u zgradi CK koje su posle, kada je izvršeno renoviranje, našle se u garaži i nestale iz garaže? Hvala.
Poštovani predsedavajući, koristim pravo iz člana 287. Poslovnika i želim da od ministra pravde zatražim sledeće obaveštenje.
U pitanju je dalja sudbina IMT – Industrije motora i traktora. Poznato vam je da je ovo nekada gigantsko preduzeće koje je proizvodilo na hiljade traktora godišnje sada u stečaju. Samo da podsetim, IMT je u svoje najbolje vreme izvozi svoj čuveni traktor 539 i priključne mašine u 84 države sveta. Tokom sedamdesetih godina IMT je bio jedini evropski proizvođač ovog tipa traktora i zato je osvojio pola sveta. IMT je uspeo da preživi i period sankcija 90-ih godina i opstane kao brend na tržištu.
Podsećanja radi, 1988. godine u IMT-u je bilo zaposleno 9800 radnika, već 2005. godine ovaj broj je pao na 1754. Čak i te 2005. godine IMT je proizveo oko 800 hiljada traktora i oko 600 hiljada oruđa, izvezao 107.700 traktora i skoro 12 hiljada priključnih mašina i oruđa. U IMT-ove traktore se ugrađivalo oko 97% domaćih komponenti, motori se sklapali u IMR-u, a sarađivao je sa 200 do 300 domaćih kooperantskih firmi sa oko 5000 zaposlenih.
Gašenjem proizvodnje u IMT-u se ozbiljno ugrožava veliki broj domaćih proizvodnih preduzeća. Od maja 2013. godine država je preuzela upravljanje IMT-om sa udelom od 95% u vlasništvu i tada je počeo proces restrukturiranja. Do danas, nažalost, nije pronađeno trajno rešenje. Radnici su bez plata skoro dve godine. mnogi koji odlaze u penziju nemaju uplaćene doprinose niti povezan staž. Neki su zbog toga ostali bez penzije, iako su imali pun radni staž. Bilo je više neuspelih pokušaja privatizacije. Krajem 2015. godine u IMT-u je nastupio stečaj i još uvek se traži rešenje.
U vezi sa tim moje pitanje ministru privrede glasi – da li postoji mogućnost da se preduzmu određene mere kako bi se trajno rešila sudbina IMT-a, za čijim proizvodima postoji tržište, a trenutno preko 10 hiljada traktora stoji zbog nemanja rezervnih delova. Hvala?