Hvala gospodine potpredsedniče.

Uvažena ministarka sa saradnicima, mi danas govorimo o setu zakona koji govore o platama zaposlenih u javnim službama, u javnom sektoru, u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija u jedinicama lokalne samouprave i jedinicama autonomne pokrajine.

Ovaj zakon moram priznati, smo očekivali. Naime, izmene zakona su i iznuđene. Kada smo razgovarali o budžetu za 2022. godinu, videli smo da neće biti promena u ovom domenu iz prostog razloga jer za to nisu predviđena sredstva.

Vi ste gospođo ministarka u vašem uvodnom izlaganju rekli da bi se celovito sprovela reforma plata u javnom sektoru, potrebna su značajna materijalna sredstva. Zbog svih dešavanja koja imamo, a mi smo o platama i platnim razredima kolokvijalno počeli da pričamo negde 2014, 2015. godine pravljene su analize. Prva projekcija je bila da ćemo ih usvojiti 2017. godine.

Znate, to je vrlo složen, to je vrlo kompleksan problem, traži puno izučavanja, puno analiza da bismo dali prave odgovore na sva pitanja. Zašto je to tako? Naime, to nije ništa novo. Moram da naglasim da skoro desetine godina mi sistem plata u našoj državi smo u suštini kvarili. Naime, imamo za razne sektore različite osnovice, imamo različite koeficijente, svaka vlast je tražila način kako da da prioritet nekoj određenoj grani vlasti i samim tim je menjala koeficijente i došli smo u jednu šumu i osnovica i koeficijenata i to je teško raditi.

Svi oni koji su želeli to da urade, bežali su od toga. Međutim, ova vladajuća većina spremna je da krene u reformske zahvate, to je učinila u mnoštvu oblasti. Nisu dovoljni samo autoputevi, brze pruge, nisu nam dovoljne nove bolnice i nove škole, institucije, već je potrebno učiniti reformu i u ovoj oblasti. Zašto?

Javna uprava, javni sektor za državu Srbiju koja se nalazi u ovom stadijumu razvoja je veoma bitna, veoma važna. Mi ne možemo napraviti korak dalje ukoliko ne budemo imali kvalitetno obrazovanje, kvalitetno zdravstvo i kvalitetnu javnu upravu. Upravo zbog toga insistiramo i ja sam onaj koji je uvek u raspravama insistirao da se izmeni u ovoj oblasti ova situacija, da napravimo moderniji, uređeniji sistem, a to nije samo iz razloga što želimo da znamo kolika je kome plata. To je bitno i važno, ali je veoma važno da se adekvatno nagrade ona radna mesta koja će za jednu modernu, evropsku državu, modernu evropsku Srbiju značiti mnogo, a ta mesta zaista treba nagraditi i naći pravu procenu šta nam treba i kako nam treba.

Da ne bi javnost shvatila da mi imamo mnogo ljudi zaposlenih u državnoj upravni, u javnoj upravi, itd, svi parametri koje imamo kažu – ne, država Srbija nema dovoljno zaposlenih. Naime, negde je prosek na 100 stanovnika – sedam, mi imamo manje od sedam, a za zemlju ovakvog stepena razvoja negde bi trebalo sedam na prema osam na 100 zaposlenih.

Socijaldemokratska partija Srbije se uvek zalagala za uređen sistem i to u okviru raspoloživih sredstava. Naime, ne može se trošiti ono što nije zarađeno i standard svih zaposlenih mora biti u realnim osnovama, u onome što u zavisnosti od svih ekonomskih parametara.

Ja sam govorio da se puno priča o ovome, ja sigurno naglašavam da će poslanička grupa SDPS podržati ove zakone. Smatram da su argumenti koje ste i sam naveli veoma važni, veoma bitni. Neću da govorim o pandemiji, pandemija još uvek traje, ja ću iskoristiti, kao što uvek iskoristim ovu situaciju, da poručim građanima Srbije, pandemija traje, molim vas vakcinišite se. Vakcinacija, vakcinacija, vakcinacija.

Bio sam na jednom međunarodnom skupu u Španiji, moram vam reći da tamo svi na ulicama, u javnim prostorima nose maske. Isto tako da naglasim da 90% ljudi u Španiji je vakcinisano, a mi smo stigli do 57%, a imao četiri, sad i pet vakcina, i zato molim građane da iskoriste ovu priliku da se vakcinišemo, jer to će značiti mnogo.

Sve ono što radimo, ukoliko ne pobedimo pandemiju, značiće i manji privredni rast, značiće bolest, značiće dodatni troškovi. Neke procene idu tako da do sada je utrošeno samo za lekove, za bolničke dane 75 miliona evra, što je zaista izuzetno velika suma. Ona će ići dalje ukoliko ne pobedimo pandemiju, a ova država je za svakog svog građanina obezbedila i krevete i respiratore i vakcine, to znači i mogućnost da se leči. E, zbog toga naglašavam, da ako država to omogućava, moramo i mi nešto uraditi za državu. Vakcinišite se. Ja sam primio tri vakcine i moram da naglasim da ću primiti svaku sledeću ukoliko to od mene bude traženo.

Još nešto, znate, kad govorimo o platnim razredima ne možemo svi očekivati da će u javnom sektoru imati povišice. Neće. Neko će imati manje, neko više, ali moramo urediti sistem. Znate, naša država u 2021. godini za plate u celokupnom javnom sektoru, gde je preko 450.000, negde sam čitao, čak i 510.000 izdvaja 10,2% BDP. To je malo više nego što bi naš ekonomski sistem mogao da izdrži, ali opravdanje su upravo ova povećanja koja smo imali za zdravstvo, koja su opravdana i koja sam uvek podržavao da zdravstvenim radnicima treba nadoknaditi njihovo žrtvovanje, isto tako policiji, vojsci, jer su zaista imali i imaju u ovom trenutku izuzetno angažovanje i to treba nagraditi.

U 2022. godini negde će taj procenat biti 10,1% BDP. Moramo se približavati prema 9%, to je jedan održivi sistem i kad dođemo do 9% BDP tada mi imamo sigurnost u državi, sigurnost da više nikada ne možemo doći u situaciju da nam materijalna sredstva, da dolazimo i situaciju da ne možemo isplatiti plate i penzije.

Ja sam od onih koji uvek kaže da treba imati pravila i poštovati pravila. Zalagao sam se za švajcarsku formulu za penzionere. Ona ide, to je dobro, penzije su svedene negde na oko 11% BDP to je dobro, imamo kontrolu nad njima.

Znate, švajcarska formula za penzionere u prethodne dve, tri godine je davala dobre rezultate. Neće to uvek biti tako. Nekad će biti malo lošiji, ali mi imamo potpunu kontrolu svega onoga što se daje za penzije. Nema više niti kašnjenja u penzijama, čak kao što vidite u tri meseca ove godine mi smo imali da Penzioni fond nije povlačio sredstva iz budžeta, što znači zbog porasta broja zaposlenih mi smo mogli da isplaćujemo penzije iz doprinosa zaposlenih.

Očekujem da ćemo upravo uvesti pravilo i u platama iz prostog razloga što je to vrlo važno, vrlo bitno da imamo održive finansije. Ova država zaista velika sredstva daje i za penzije i za plate i ta održivost Srbije nama veoma bitna i veoma važna.

Moram reći još jedan od razloga što se ovi zakoni produžavaju, odnosno što idu kasnije 2025. godine. Znate, mi smo došli u situaciju da smo od 2014, 2015. godine krenuli u finansijsku konsolidaciju. Ta finansijska konsolidacija gde su plate u javnom sektoru jedno vreme bile zamrznute, onda se polako odmrzavale i samim tim gledamo način kako i ovim povećanjima koje sada možemo iz realnih sredstava, naglašavam, realnih sredstava, a to je jedino pravilno održivo povećanje plata, a to je 7% koje ide za sve zaposlene, odnosno 8% zdravstvo i još neke službe. To je u proseku negde 7,3.

Moram da naglasim da ovo pomeranje koje je iznuđeno i koje je opravdano, sa sobom nosi i još nešto, da se ovaj period iskoristi da imamo potpunu sinhronizaciju, saglasnost rada između Ministarstva finansija i Ministarstva za javnu upravu. Zašto? Znate, to je zajednički posao, složen, težak. Ne očekujem da ćemo mi 2025. godine imati odgovore na sva pitanja, kompleksan je to problem, ali ćemo učiniti prvi korak, prve korake i to velike korake da ovaj sistem uradimo, uredimo i reformišemo. Javni sektor, javna uprava su nama veoma bitne, veoma važne, kao što sam stalno naglašavao.

Naglašavam, mi moramo imati jedno pravilo u uređivanju ovog sistema, ista plata za isti posao. To je teško, ali to pravilo moramo primeniti iz prostog razloga da znamo da ne može onaj ko vozi kola u Skupštini, onaj ko vozi kola u nekoj opštini ili u nekom javnom preduzeću, da između njih postoji velika razlika u platama. Dakle, ista plata za isti posao.

Stalno naglašavam, nama treba uspostavljen jedinstveni informacioni sistem. Mislim da je 2019. godine Ministarstvo finansija krenulo u reformu upravo jedinstvenog informacionog sistema. Mi moramo tačno znati koliko imamo zaposlenih u javnom sektoru, koje su njihove plate, koji su koeficijenti, šta se tu nalazi, šta imamo, šta dajemo, jer to nam je veoma bitno. Kao što sam i ranije govorio, kada govorimo o javnoj svojini, često nismo znali šta je državno. Moramo tačno znati šta je državno, šta je javna svojina, koliko je zaposlenih, i naglašavam javna uprava svugde u svetu je plaćena, ali su mnogo više plaćeni oni koji rade u privatnom sektoru.

Znate, raditi u javnom sektoru znači sigurnost radnog mesta, znači plata koja ne mora da bude uvek najveća, ali sigurna plata i to je ono što moramo da imamo na umu i mi ćemo se za to zalagati. Očekujem od vas da ovo vreme koje imate, 2022, 2023. i 2024. godina će biti godine gde će se puno raditi da bismo došli do onog početka koji je opet početak jedne velike i značajne reforme.

Mi smo imali zabrane zapošljavanja. To je bilo u datom trenutku opravdano, nismo imali dovoljno sredstava, vršili smo finansijsku konsolidaciju, ali moramo sada učiniti nešto da zapošljavamo nove ljude, obrazovane, ljude koji će davati odgovore u ovoj informatičkoj eri. Znate, mi pravimo Srbiju 21. veka, tada sigurno će biti mnogo štošta izmenjeno, a upravo javna uprava i sve javne službe moraju dati adekvatne odgovore na ovo što mi činimo i radimo.

Voleo bih i želeo da uvek imamo vidljivo i jasno učešće plata u procentima BDP. Težićemo i težimo ka tom procentu devet, jer je to održivi procenat. To će biti važan, bitan momenat, jer tada smo rešili neke probleme. Problemi su rešeni na taj način što imamo održivi sistem plata. Ne može da se desi iznenađenje da budžet ne može da isfinansira. Dakle, jednom pametnom politikom, finansijskom politikom, fiskalnom politikom, mi dolazimo u situaciju da napravimo ono što treba.

Znate, mi imamo i nekih delova naše javne uprave, javnih službi koje zahtevaju takođe korenite reforme, a koje su za državu bitne. Neću da govorim o Poreskoj upravi, neću da govorim o inspekcijama, socijali, to je nešto što moramo znatno poboljšati, znatno uraditi više. Godine 2022. u martu počinje i primena socijalnih karata, adekvatni odgovori moraju biti na to.

Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će podržati izmene i dopune ovog seta zakona. Naglasio sam na početku, smatramo ih opravdanim. Dobijamo šansu da u naredne tri godine učinimo značajne korake unapređenja ovog sistema i da konačno krenemo u primenu. Ne očekujem odmah gotova rešenja, očekujem da ćemo u budućnosti mnogo toga dograđivati, ali moramo učiniti prvi korak, jer prvi korak znači i put ka rešenju ovog vrlo značajnog reformskog zadatka. Znajući i kapacitete naših ministarstava, kapacitete naše javne uprave, mislim da to u dogledno vreme možemo da završimo.

To će značiti jedna moderna, uređena Srbija, jedna Srbija koja će biti evropska zemlja i koja će davati odgovore na sva bitna pitanja. Jer, ako imamo toliko stranih direktnih investicija, mi ne možemo imati upravu koja će vam dati odgovor kroz godinu dana. Mora biti brzo, efikasno, tačno, a pokazali smo, evo, i sama činjenica da su juče u Kragujevcu otvoreni novi elementi „Data sistema“, što je vrlo bitno, idemo u jednu informatičku eru i zato su nam ovi odgovori bitni.

Zahvaljujem na slušanju. Hvala vam.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre sa saradnikom ja ću odmah na samom početku naglasiti da će poslanička grupa SDPS sa zadovoljstvom glasati za ovaj drugi rebalans budžeta u 2021. godini.

Zašto? Pa, prvo, rebalans je dobro projektovan, realan, on je rađen konzervativnom metodom, što nam govori da će sve ono što ovde stoji biti do kraja realizovano. Ja sam optimista, ja ne širim lako optimizam, ali sam siguran da će neki pokazatelji biti mnogo bolji, a o njima ću govoriti u daljem svom izlaganju.

Znate, Srbija ima stabilne i održive finansije. To građanima Srbije moram naglasiti i zato sva ova teška vremena, a Kovid 19 je jedno izuzetno teško vreme za ceo svet, pa i za Srbiju.

Mi imamo adekvatne odgovore i to na ova dva fronta, kako ste u svom izlaganju rekli. Jedan front je zdravlje građana i borba da se što više uradi na tom polju i drugi front na kojem vodimo bitku, a to je da zadržimo našu ekonomiju. No, vidimo i sami da je ekonomija zaista pokazala otpornost, da je žilava, a to je veoma dobro.

Zašto to naglašavam? Pa mi imamo kontinuitet u finansijskoj politici. On nije nastao danas, on je počeo od 2014. godine kada smo krenuli u finansijsku konsolidaciju, gde smo prešli kroz jedan težak period, ali smo stvorili zdrave osnove, zdrave osnove o kojima danas pričamo i možemo da damo adekvatne odgovore za sve krize koje su do sada bile.

Nažalost, kriza Kovida 19, neće biti brzo završena i koristim ovu priliku da stalno naglašavam, molim građane Srbije da se vakcinišu iz prostog razloga, to će značiti i borbu za njihovo zdravlje, ali i borba za našu privredu.

Ne mogu da shvatim da i pored činjenice da imamo četiri vakcine, mi imamo nešto više od 50% vakcinisanih građana Srbije. Da naglasim, da u jednoj Kini, sada imate 96% građana koji su vakcinisani. Bitka se dobija, ukoliko se poštuju određena pravila i svako onaj ko poštuje ona pravila, sigurno može računati na rezultate.

Ja sam i za budžet 2021. godinu, rekao da je on realan, stabilan i da predstavlja kontinuitet. Meni je jako drago što mi poštujemo taj kontinuitet i ako nastavimo na ovaj način, Srbija će za 5 ili 10 godina, biti sasvim drugačija i ona je već sada drugačija, ali će biti znatno drugačija.

Počeću od nekih kategorija. Znate, mi govorimo o BDP. Moram naglasiti kada je u novembru prošle godine, kada sam govorio o budžetu, bio sam malo skeptičan, jer 6% u vreme pandemije je bio zaista veliki rezultat, a vidite 2021. godine, mi govorimo o 7% rasta BDP.

Ja mislim da će on do kraja godine biti čak i veći od 7%, širim taj optimizam i u to sam siguran.

Da budem jasan, Srbija mora da ima mnogo veći BDP, a nećemo ga postići lako, 2022. godine je predviđeno da ćemo imati rast BDP 4,5%, a 2023. godine 4%.

Znate, Srbija mora da ima te više stope, da bismo sa tih naših 50, nešto malo više 49 zarez nešto milijardi evra, dizali svoj BDP, i tada ćemo moći mnogo toga više da uradimo i novih autoputeva i novih puteva, novih bolnica, novih škola i sve ono što je veoma važno.

Mi iz ranijeg perioda imamo vrlo negativna iskustva oko fiskalnog deficita. Znate, za ovu godinu je bio planiran 6,7%. Nije mali. Ja sam dao tada i preporuku kod rebalansa, činjenicu da sve ono što je potrebno za zdravlje građana, za očuvanje privrede, treba zaista finansirati, bez obzira na deficit.

Mi smo u ovoj godini, baš zbog ovih dobrih rezultata, došli da već sada imamo fiskalni deficit 4,9%. Ja sam siguran da će on biti do kraja godine, i niži od 4,9%, što je za Srbiju veoma dobro.

Gospodine ministre, vi ste u vašem izlaganju naglasili da mi pravimo rebalans zbog viška prihoda, skoro po svim stavkama i to je dobro, taj višak prihoda je negde od 1,7 milijardi evra, kako smo već imali i veće rashode oko 800 miliona evra, a to znači mi imamo da smo fiskalni deficit smanjili za 900 miliona evra, što znači imamo mogućnost da ulažemo u neke druge oblasti i što je vama bitno i što je važno, a što ste i vi naglasili. Orijentacija koja je uvek bila ulaganje u javne investicije, je opravdana orijentacija iz prostog razloga, javne investicije, putevi, daće sutra znatno veću mogućnost da Srbija ide većim koracima napred i da imamo upravo onaj BDP, koji želimo, stope rasta između 4 i 5%, a to je ono što je Srbiji potrebno duži vremenski period, a da imamo uređene i sređene finansije, to je pokazala i prethodna 2020. godina, jer smo imali najmanji pad od samo 0,9 BDP, kada su druge zemlje iz našeg okruženja imale 12, 15% pada BDP.

Ono o čemu uvek volim da govorim, a to je javni dug opšte države. Znate, on će u 2021. godini iznositi 58,5% bruto-društvenog proizvoda. Ja sam siguran da će on biti niži. Ja to očekujem. Ali, ja sam vas decidno prošle godine ovde upitao da li će biti javni dug niži od 60% uslova Mastrihta, vi ste pred Narodnom skupštinom rekli - neće biti dostignut. Održali ste svoju reč, to je veoma dobro.

Ja ne bih polemisao to što neke zemlje mnogo razvijenije, koje imaju veći bruto-društveni proizvod od Srbije imaju i veći javni dug. Za Srbiju, za našu ekonomiju, taj dug je negde ona optimalna granica do koje možemo ići da ne bismo sutra došli u dužničko ropstvo. To je ta crvena linija Mastrihta. Ja sam uvek govorio da volim crvene linije. Prema tome, poštujte pravila i te crvene linije o kojima ovde ima reči.

Jedna od tema koju sam već načeo u svom govoru, a to jesu javne investicije. U kriznim vremenima javne investicije u ovom obimu znače izlaz iz teške situacije. Znate, 7,8% bruto-društvenog proizvoda, a to je rekordno visok nivo, ja bih čak upotrebio reč impozantno. Ja pratim javne investicije, znam kada je bilo manje od 2%, sanjao sam da bude 5%. Mi sada imamo 7,8%. Znate, to je veoma dobro.

Govorili ste o devet autoputeva koji su se počeli graditi. Neki će već u martu biti završeni, a to je od Pojata do Kruševca, taj deo trase. Biće otvorena brza pruga Beograd – Novi Sad, ja sam očekivao, a ona će verovatno početi da funkcioniše već krajem ove godine, ja sam očekivao da ću doći za budžet 2021. godine tim brzim vozom, ali eto, sačekaću do marta meseca, pa ću se tada provozati.

No, mi izdvajamo znatno veća sredstva za infrastrukturu i ovim rebalansom to ide 400 miliona evra, ide u infrastrukturu, ide u zdravstvo.

Znate, kao neko ko živi u Novom Sadu, ponosan sam na kovid bolnicu. Iza jednog brda koje je tamo postojalo, za tri meseca vi ste dobili izvanrednu bolnicu. Treba je videti, to je ono što je vidljivo, što je očigledno, koja je, nažalost, napunjena zbog svih ovih dešavanja, što znači da se unapred predviđalo, šta se može desiti, ne može nas iznenaditi čak ni to u ovoj krizi. Mi uvek imamo odgovor. Ja bih voleo da je bolnica prazna i da postane gradska bolnica, što očekujem.

Naravno, sve ovo što je rađeno, urađeno je dobro, iz prostog razloga, vrlo brzo smo u 2021. godini stigli u ekonomiji na nivo od 2019. godine, to znači nivo koji je bio pre izbijanja kovida. Mi smo sačuvali zaposlenost. Ona je na istom nivou kao 2019. godine. Plate ne da su smanjivane, one su rasle i nominalno i realno. To se isto odnosi i za penzije, rasle su i nominalno i realno. Iako je velika kriza, mi imamo strane direktne investicije koje su 2,7 milijardi evra do oktobra ove godine. Znate, to znači da i stranci imaju poverenja u ono što se dešava u Srbiji, uz stabilnost njene privrede i spremni su da ulažu u našu zemlju.

Naravno, ničeg ovog ne bi bilo da nije bilo adekvatne finansijske politike i to finansijske i monetarne politike.

Mi imamo stabilan devizni kurs, koji je u vreme ove krize vrlo stabilan. Govorilo se, mi smo juče govorili na Odboru za finansije o rezervama. Znate, rezerve Narodne banke, bruto, iznose 6,8 milijardi evra, od toga 3,3 milijarde su upravo u vreme ove pandemije kupljene pare. Imamo 36,9 tona zlata.

Znate, to su veliki rezultati. A za mene je najveći rezultat da dva meseca u 2021. godini Fond PIO nije povlačio sredstva iz budžeta. Ja ne pamtim da je to ikad bilo. To znači Fond PIO nije povlačio sredstva iz budžeta, što znači da su doprinosi zaposlenih bili dovoljni za isplatu penzija u Srbiji.

Rekao sami stojim na tom stanovištu da očekujem do kraja godine bolje rezultate. Za to mi daju ovi indikatori koje sam nabrojao, ono što ste govorili o stanju na budžetu, stanju kako pritiču sredstva u budžet.

Naravno, postoje i rizici. Mi danas o njima nismo govorili, malo smo govorili. Najveći rizik jeste pitanje energije. Kao što vidite, energija veoma mnogo ide cena, oscilira, mislim na gas i električnu energiju. Ja očekujem, pratite te indikatore, da ćemo imati prave odgovore na sve to.

Drugo, inflacija. Ne krijemo, da, inflacija je u septembru mesecu, međugodišnja je 5,7%. Ja očekujem da će do kraja godine ona biti negde na 4%. Ta inflacija negde u prvom kvartalu sledeće godine će biti u onom koridoru koji je planiran, to znači da očekujem 3%, ali da vidimo kako će ići, jer imamo i povećanje cena hrane, povećanje još nekih značajnih proizvoda i to se dešava u našoj zemlji, ne samo zbog toga što je to Srbija sama od sebe nešto učinila, već mi smo deo Evrope, deo tog sveta. Mnogo toga što se tamo dešava se preliva na Srbiju.

Mi moramo stalno naglašavati i davati adekvatne odgovore na ta pitanja, jer tako ćemo preduprediti neku buduću krizu. Ja ne očekujem, znajući da imamo stabilne finansije, stabilnu ekonomiju, neka veća iznenađenja. Ta iznenađenja se neće desiti ako budemo redovno pratili i davali odgovore.

Rebalans o kome danas raspravljamo ja smatram kao uvertiru, kao prvi korak za budžet 2022. godine. Vi imate dobru osnovu. Ta osnova je takva da vi možete ovaj budžet koji očekujemo u sledećem mesecu, o njemu ćemo raspravljati, a to je da će taj budžet značiti i kontinuitet sa ovom politikom koja je do sada dala rezultate i da očekujemo nešto što je bolje.

Znam, kada govorimo o penzijama, penzije su vrlo značajne. Mi imamo 1.700.000 penzionera. Švajcarska formula je dala dobre rezultate i treba nastaviti s njom, iz prostog razloga jer smo sva izdvajanja za penzije negde sveli na 10,5% BDP-a i to je dobro, jer ne može više da se desi bilo kakva veća oscilacija i penzije će uvek biti na vreme isplaćivane, sa povećanjem koje će biti adekvatno u skladu sa rastom privrede i to je sigurno.

Moram da govorim i o platama u javnom sektoru. Moja omiljena tema jeste platni razredi. Ja ću vas uvek podsećati na platne razrede, zato što mislim da ovaj segment plata u javnom sektoru takođe moramo urediti nekim pravilom, da li su to platni razredi, znam da je to suviše složen i težak zadatak, ali je moguće ići korak po korak i uvesti neke objektivne ekonomske kriterijume da tu ne bismo imali neka iznenađenja.

Ja kao socijaldemokrata, kao predstavnik SDPS Rasima Ljajića, cenim činjenicu da ste povećali minimalnu platu za 9,4%, da ona iznosi 35.012 dinara.

To je dobro. Ja očekujem da ćete u socijalnom dijalogu sa sindikatima što pre stići do nekog cilja koji je zadat, a to je da minimalna plana pokriva minimalnu potrošačku korpu. Ja to očekujem u naredne dve godine i voleo bih da mi date to obećanje.

Još jedna od tema koju ja stalno govorim, a to su ciljevi održivog razvoja. Raduje me činjenica da ste izdvojili značajna sredstva za kanalizaciju, prečistače voda, za održivu ekonomiju, upravljanje deponijama itd. To su značajna sredstva. Prateći šta se dešava u lokalnim samoupravama, bojim se da se svi utrkuju da dobiju ta sredstva, da krenu u rad, da nemaju dovoljno projekata, da tu nema racionalnog pristupa. Znate, kao država mora imati strategiju gde i kako idemo i da imamo upravo taj racionalni pristup. Znate, ne treba svaka opština da ima prečistač voda ili da svi imamo sve. Treba naći ono što je najoptimalnije, a to je jedna od oblasti gde ćemo mi u narednom periodu puno ulagati u zelenu ekonomiju, zelenu energiju i to je ono u šta ćete vi verovatno u narednom periodu više izdvajati. Mene ta činjenica raduje, a krenulo je znatno bolje od drugog rebalansa prošle godine.

Naravno, mene, gospodine ministre, veoma raduje vaš entuzijazam, to sam rekao i za budžet 2021. godine, a kada ste obrazlagali, što vi verujete u ono što govorite, držite reč i to ostvarujete. Upravo bih želeo da ta vaša realnost bude i dalje izražena, i to u budžetu za 2022. godinu. Očekujem znatno povoljnije vesti i povoljnije projekcije, iako ste oprezni i koristite često konzervativnu metodu, ali zbog toga se vaša obećanja ispunjavaju.

Na kraju ću naglasiti da će poslanička grupa SDPS sa zadovoljstvom glasati za ovaj rebalans, jer će to značiti kontinuitet finansijske stabilnosti koju imamo i što pre da završimo sa ovom pričom oko korone, jer ako sa tom pričom ne završimo, mi sutra nećemo imati ni radnike, ni privredu, jer privredu i državu čine ljudi, zdravi ljudi, koji su spremni za rad. Zato završavam ponovo - vakcinacija, vakcinacija, vakcinacija. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, posle prepodnevne vrlo dinamične, uzbudljive rasprave, nadam da ćemo danas popodne moći malo smirenije da raspravljamo o izveštajima, a ima šta da se raspravlja. Izveštaji su potpuni, sistematični i svako od nas može da vidi šta su uradili naši nezavisni državni organi. Zašto ovo naglašavam?

Prvo, u ime Socijademokratske partije Srbije pozdravljam odluku da o ovim izveštajima raspravljamo na plenumu. Zašto? Do sada, do pre jedno dve, tri godine, ovi izveštaji su samo raspravljani na odborima. Ovako kada se raspravlja u plenumu, svi poslanici mogu da kažu šta misle o radu tih organa, a i šira javnost može da vidi šta rade nezavisni državni organi.

Drugo, nezavisni državni organi su mladi organi, postoje nešto više od deset godina. Oni su plod prihvatanja pravnih tekovina EU. Socijaldemokratska partija Srbije, kao partija koja baštini evropske integracije, i želja nam je da budemo članica EU, da uredimo Srbiju, da je uredimo, da napravimo jednu modernu Srbiju, uređenu zemlju gde se znaju nadležnosti svakog organa, svakog pojedinca i da svako za svoj rad snosi deo odgovornosti.

Stavljajući ovo na dnevni red, dajemo i novu politiku naše Narodne skupštine. Naime, mi i afirmišemo rad vaših organa na jedan transparentan način, da svako može da vidi šta vi radite.

Ono šta takođe posebno naglašavam, a to je činjenica da ste samostalni u svom radu, da ste nezavisni i da imate mogućnost da u javnost iznesete svoje stavove.

Da li se slažemo sa tim stavovima, o tome možemo raspravljati. Zato i služite, da imate i drugačija mišljenja i različita mišljenja, a da uz argumente, uz razmenu mišljenja dođemo do najboljih rešenja, ne da bi to bila rešenja između nezavisnih tela i narodnih poslanika, ili odbora, već da bi zemlju bolje uredili, da bi državu Srbiju bolje uredili, da imamo pravce gde idemo i da bismo kao uređena zemlja sutra postali članica EU.

Ne znam, možda mi nećemo brzo postati članica EU, ali ćemo biti uređena zemlja. To je bolje za sve nas i zato kao član Socijaldemokratske partije podržavam vaš rad i to vrlo dobro znate. Uvek na svakom odboru sam podržavao vaš rad i davao mogućnost da kažete šta mislite.

Ja ću se prvo osvrnuti na rad DRI. Redovno pratim rad DRI i vrlo detaljno pratim. Istina, ne mogu da čitam vaše izveštaje sve detaljno, mnogo ih je, i uvek sam to vama naglašavao, da volim neke sažetke vaših izveštaja, moderniji pristup tom poslu. To ću na kraju izlaganja o vašem radu reći, jer mnoštvo podataka, ja jesam matematičar, ali sve te cifre teško je pamtiti i držati u glavi.

Ja sagledavam vaš razvoj i cenim vaš razvoj. Vidim kako sazrevate. Vidim kako postajete bolji. Vidim kako se modernizujete i to je ono što želim da naglasim.

Vi ste u vašem izveštaju napisali da imate svoju viziju. Odmah da vam kažem, naglasili ste da budete nezavisni vrhovni revizori. To jeste. Vama ne može niko narediti koga ćete pregledati, šta ćete pregledati, šta je predmet pregleda. To vi sami određujete.

Znate, sloboda se ne dobija odmah, ona se stiče. Vi ste tim radom stekli tu slobodu i molim vas da je čuvate, jer vi radite u skladu sa zakonima koje je donela Narodna skupština. Vi ih morate dosledno primenjivati. Tu imate još jednu vrstu aktivne uloge, da ukažete šta su nedostaci, a o tome ću nešto kasnije reći.

Vi ste rekli – misiju imate. Da, a zašto imate? Pa, imate pouzdane stručne informacije. Znate, kad čitam vaš izveštaj i one cifre kad vidim, ja znam da su one pouzdane, da one nisu napisane zato što bi se to nekome svidelo, već zato što su one takve kakve jesu. A da biste to ispunili, molim vas, morate imati znanje, stručnost, profesionalizam, posvećenost i naporan rad.

Znate, vaš rad poredim sa rudarskim poslom, samo što ne rudarite vi bitkoine, već revizije finansijskog poslovanja, revizije pravilnosti poslovanja, sprovođenje revizija finansijskog poslovanja, sprovođenje revizija pravilnosti poslovanja i sprovođenje revizija svrsishodnosti poslovanja. To su vaši produkti i vrlo su značajni, vrlo su bitni. Ponekad se čini da je mnogo lakše izrudariti bitkoin, nego doći do neke od ovih revizija. Zaista je to dug i mukotrpan posao koji vi radite.

Zašto to naglašavam? Zbog činjenice da mi u javnom sektoru još uvek imamo neodgovorno ponašanje, i to prema troškovima, prema evidencijama javnih sredstava. Da budem jasan, u pitanju je neznanje, nestručnost, nedostatak interne kontrole, internih revizija. Dalje, što ne reći, mi imamo interne kontrole internih revizija. Dalje, što ne reći - mi imamo prenormiranost propisa u oblasti finansijskog poslovanja, neusaglašenost, pa čak i protivrečnost.

Neki propisi nisu ni doneti, a neophodni su. To uvek naglašavate i zbog toga je veoma dobro što mi imamo česte sastanke, sastanke van sedišta, van Beograda, gde u drugačijim uslovima možemo da sagledamo tu situaciju.

Mi smo prošle godine imali sastanak u jednom mestu blizu Novog Sada, a u javnosti je bilo da mi trošimo državne pare, mediji su bili zlonamerni. Sastanak nije bio otvorenog tipa. Zašto? Pa, mi govorimo o nedostacima, govorimo šta ćemo ispravljati u zakonima, bili su prisutni članovi Odbora za finansije, DRI, predstavnici Ministarstva finansija i drugih ministarstava. Naš zadatak je da vidimo šta to ne valja u našim propisima da predložimo u sledećoj godini da se ti propisi menjaju, da se zakoni menjaju. Zato i postojimo, zato vi postojite. To je zloupotrebljeno u nekim sredstvima informisanja kao da narodni poslanici troše državna sredstva a taj boravak od jedne noći i dva dana platila je jedna strana fondacija, dok smo mi radili po čitav dan. To moram da naglasim.

Neću govoriti o ciframa, vi ste detaljno govorili o ciframa, jer vaš rad je vidljiv, vi izlazite sa konkretnim ciframa. Gde mi imamo najviše nedostataka? Znate, to je u evidenciji imovine i u javnim nabavkama. Bez obzira, mi menjamo Zakon o javnim nabavkama, usavršavamo komisije i sve ostalo i zaista se trudimo da napravimo bolje, međutim, mi se nalazimo u situaciji da se na kraju nepravilnosti ponavljaju. Na primer, u zaključivanju ugovora mi imamo nepravilnosti u 3,9 milijardi dinara. Ili, prilikom izvršenja ugovora, mi imamo nepravilnosti 6,7 milijardi dinara. To su ogromna sredstva.

Još veći problemi nastaju kad govorimo o imovini države, državnoj imovini. Znate, vi imate da ta imovina negde je oko 100 i 40 i nešto milijardi. Prosto je neshvatljivo da pojedine lokalne zajednice, AP ili republika često ne znaju šta je njihova imovina. Nemaju je popisanu. Pojedinci koriste nezakonito državnu imovinu, ne plaćaju zakup ako imaju poslovne prostore, itd.

Dakle, ono što vi rudarite i što vi pronalazite, vi to radite na jedan način koji je zaista dobar. Prvo, delujete preventivno, pregledate, kažete gde su greške, edukujete, upozoravate i tek na kraju predlažete kažnjavanje. Ove prve tri stepenice, preventivno, edukovanje i upozoravanje je dobro. Međutim, mi smo takvi da nas treba ponekad i kažnjavati, i to ne ponekad već često. Bez nekih drastičnih kazni, budite uvereni da mi nećemo uspeti da sačuvamo državnu imovinu i da se odgovorno odnosimo prema javnim sredstvima. Znate, državna imovina i javna sredstva su za mene neprikosnoveni, to je svetinja. Svako od nas to mora da čuva, mora da o tome vodi računa i budite uvereni da ćete imati punu podršku za ovo što radite i na koji način to radite.

Moram da vam kažem sledeće. Državna revizorska institucija veoma dobro radi svoj posao, naglašavam, veoma dobro, izrasta u snažnu nezavisnu instituciju koja ima ugled u Republici Srbiji. Čuvajte taj ugled, nemojte ga prokockati, posebno naglašavam nezavisnost koju imate i uvek ću vam dati punu podršku, da zapošljavate mlade ljude, da se modernizujete, da imate bolju informatičku pratnju, koja je neophodna u ovim vremenima.

Želim da vam kažem i neke primedbe, ali neće oni biti kritične. Želeo bih prisustvo vaših informacija više u javnosti, da ste više prisutni, čak da imate i agresivniji pristup ka javnosti, "pi-ar" službu, iz prostog razloga što su zaključci i stavovi do kojih vi dođete veoma važni. Isto tako bih želeo da prikazivanje složenih finansijskih revizija, za običnog čoveka je to vrlo teško i složeno, pojednostavite, prilagodite jeziku, da svakom bude razumljiv, a da je naravno u skladu sa istinom.

Od vas očekujem sledeći korak, a to je da ne pravite samo ove revizije, već i da dajete one predloge kako zaštiti državnu imovinu. Mene vaše analize, na primer, upotreba službenih automobila koja je bila itd, da naglasite kako da sprečimo zloupotrebu svih tih instituta.

Vi ste uvek blizu realnog života i želeo bih da taj život bude i u vašim izveštajima mnogo više, naravno, pojednostavljen, da bi običan građanin mogao da razume.

Poštujem i cenim što ste radili na vašoj međunarodnoj afirmaciji. Isto tako, što ste uradili i što radite na evidentiranju ciljeva održivog razvoja. Tu očekujem da ćemo imati jednu široku i veliku raspravu i da ćemo o tome u narednom periodu govoriti.

No, želim vam uspeh u radu. Biću i kritičan, ali to ćemo u četiri oka, odnosno na Odboru ćemo o nekim stvarima koje mislim da vam kažem.

Sada nešto Fiskalnom savetu želim da kažem. Znate, Fiskalni savet pratim od samog osnivanja. Kada ste počeli raditi 2011. godine, čitao sam, pratio i pratim. Ja ću reći da dobro radite svoj posao, kredibilni ste, svi ste stručnjaci čije su naučne i stručne biografije zaista izvanredne za našu zemlju. To poštujem. To cenim. Naglašavam da ste vi, takođe, nezavistan državni organ, pod jedan. Pod dva, odgovorni ste Narodnoj skupštini. Isto tako, naglašavam, odgovorni ste Narodnoj skupštini.

Da li se ja uvek slažem sa vašim stavovima? Ja to i na Odboru za finansije kažem. Ne. Da li sam ja uvek u pravu? Nisam. Da li ste vi uvek u pravu? Niste. Da li ste u većini slučajeva u pravu? Jeste. To poštujem. Možda se neću slagati nekad, ali ću se uvek boriti i zalagati da imate pravo da iznesete svoje stavove i da imamo polemičku raspravu. Vaše je da savetujete, da dajete stavove, a politika i političari, Narodna skupština je ta koja će raditi svoj posao kako treba.

Ja znam da ste vi naučnici, vi koristite konzervativnu metodu, ali život ide mnogo brže napred, život je kompleksniji i često traži brzo reagovanje za neke stvari, mora se reagovati i, naravno, te reakcije često budu nekad dobre, nekad loše.

Bez obzira što se nekad ne slažemo, bitno je da je Srbija finansijski stabilna zemlja, da ima uređene finansije, da ima dobre finansije. Ako ništa, to je pokazala kriza Kovid-19. Sve ono što se uradilo do tada je nama omogućilo da ovu krizu zaista lakše podnesemo. Kriza je, kao što smo i pre govorili, neizvesna, ne znamo šta nas čeka, treba oprez. Moram da vam kažem da ste vi negde, prateći vaš rad, od 2014. godine, bilo je velikih neslaganja između stavova Fiskalnog saveta i vladinih mera i fiskalnih politika.

Od 2014. godine postoji velika saglasnost, to naglašavam. Rezultat te velike saglasnosti, toga što ste i vi predlagali, a što je i Vlada Republike Srbije uradila i radila o finansijskoj konsolidaciji i onda kada je premijer bio Aleksandar Vučić i sve što smo uradili, urađeno je tako da imamo dobre i uređene finansije. To nam niko ne može osporiti. To ne osporavaju ni relevantne međunarodne institucije.

Vi ste, i ono što stalno naglašavam i stalno ponavljam, a to je činjenica, znate uveli smo fiskalna pravila. Ona se poštuju, ona se moraju poštovati. Ja ih zovem crne linije i kada vi niste prisutni, kad govorimo o budžetu i kada je ministar finansija ovde, ja to uvek govorim, to su crne linije preko kojih ne može da se ide.

Znate, za Srbiju ovakvu kakva jeste, ovakvog stepena razvoja, dobro je da fiskalni deficit bude do jedan procenat BDP. Za mene je to malo, ja bih voleo da je 0,5%, ali morate znati poštujući ova pravila mi smo 2018, 2019. godine imali suficit budžeta što se nije dugo dešavalo. To je zaista jedan veoma dobar rezultat.

Dalje, opšti dug države da bude do 60% BDP. Kažem, i u javnosti ima, znate neki imaju 120, za Srbiju ovakva kakva jeste, do 60% je održivo. Mi nećemo doći u situaciju da ponovo budemo u teškoj situaciji.

Oko plata, oko penzija moram da naglasim da se tu slažemo, malo je oko penzija, mi smo tu na 10 zarez i nešto, oko plata smo malo veći, iznad 7% BDP, sad smo 10 zarez nešto, ali radi se o veoma teškoj krizi i mislim da to može ovaj naš budžet i naše finansije da izdrže.

Ono što smo radili i što se radi, a to su kapitalna ulaganja. sećam se trenutaka kada su kapitalna ulaganja bila do 2%. Sad je 5,3%, i to kapitalna ulaganja na autoputeve, puteve i što je novo u ovom budžetu je 120 miliona evra za prečistače voda, komunalnu infrastrukturu, sve ono što nam je neophodno.

Znate, ta ulaganja su ulaganja u budućnost. Na taj način mi imamo i rast BDP, u stvari prethodne godine smo imali najmanji pad, jel tako, minus jedan procenat, sada imamo 6% i više od 6%. Svetska banka nam prognozira 6,5%. Znam da ste vi kao Fiskalni savet u novembru prošle godine govorili da idemo na 4%, međutim 6% ovim dodatnim ulaganjima je sigurno i čak može da bude i više.

Znate, Kovid 19, kriza koju imamo, ona je poremetila mnogo toga. To je iznuđeno i to je opravdano. Vi ste se sa tim složili. Čak sam u mojoj diskusiji o nekom od rebalansa rekao – opravdano je svako ulaganje u zdravstvo, u zdravlje građana u ovoj teškoj krizi da se preživi i to je i urađeno. Zato mi nismo imali drastičan pad BDP, zastoj u svemu, naprotiv idemo dalje.

Kada sam već kod ovog, odmah da vam kažem da ulaganja u zdravstvo su dobra i treba ih dalje nastaviti. Međutim, vidim da vreme već izlazi, želim da kažem samo još jednu reč a to je vakcinacija. Izlaz iz krize će biti jedino ako građani Srbije budu zdravi, građani Srbije budu vakcinisani, da pobedimo Kovid 19 i da ćemo onda biti u situaciji.

Ne smeta mi vaša kritičnost. Znate, naša narodna poslovica kaže – kada je najbolje stavite kamičak u cipelu, neka vas žulja i uvek opominje.

Još nešto, nisam govorio o ove dve komisije, o energetici i o konkurenciji, nemojte mi zameriti, dobri su izveštaji i poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će glasati za ove izveštaje i budite uvereni da ćemo uvek pratiti vaš rad, davati podršku, ali od vas tražiti da bude odgovorni Skupštini Republike Srbije. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče, uvažena ministarka zajedno sa svojim saradnicima, u ime poslaničke grupe SDPS ja mogu da naglasim da podržavamo stav Vlade Republike Srbije, da je zaštita životne sredine jedan od prioriteta u radu ove Vlade.

Predsednica Vlade Ana Brnabić to stalno naglašava i budite uvereni da će naša poslanička grupa uvek davati podršku onim zakonima koji znače unapređenje životne sredine.

Stav Vlade oko zaštite životne sredine nije deklarativan. Pokazalo se i u rebalansu budžeta za 2021. godinu, kada su prvi put izdvojena značajna sredstva za unapređenje životne sredine. To je veoma dobro, to je značajno, jer nema poboljšanja stanja u ovoj oblasti ukoliko se ne izdvajaju značajna sredstva.

Drugo, u javnosti se puno piše o ovim zakonima. Piše se o zakonima o zaštiti prirode i o vodama. Naglašavam, ovo su izmene i dopune ovih zakona. Nisu neke epohalne izmene, već izmene i dopune ovih zakona.

A o čemu se radi? Sve uočene nepravilnosti, pravne praznine se dopunjavaju i ti zakoni se, takođe, usklađuju sa direktivama EU. Dakle, nisu neke značajne velike, ali su i male promene koje znače poboljšanje vrlo bitne i vrlo važne. To naglašavam zbog toga jer ovaj parlament, fokus grupa za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja za zaštitu životne sredine veoma pažljivo prate šta radi Vlada u ovoj oblasti i ono što je dobro pohvaljujemo, ali budite uvereni da i ono što smatramo da je loše rešenje, da ćemo biti veoma kritični. U jednoj raspravi doći ćemo do najboljih rešenja, jer treba štiti našu prirodu koja je dugim vremenom zaista u dosta elemenata bila devastirana.

Znate, mi smo nedavno usvojili Zakon o klimatskim promenama. To je jedan dobar i kvalitetan zakon, ali neće nama zakon popraviti stanje u ovoj oblasti. Svedoci smo da, evo, napolje ne možemo da izađemo, jer nam je temperatura 36 – 37 stepeni, a to je zato što smo dugi vremenski period, ne samo naša zemlja, već i sve okolne zemlje, čitav svet nije posvećivao pažnju klimatskim promena. Nije ulagao.

Imali smo nekontrolisano zagađenje životne sredine i došlo je dotle da smo izgubili mnoge biljne i životinjske vrste. Neke od njih smo zauvek izgubili, a priroda postoji upravo zbog svojih raznovrsnosti i kao zemlja koja ima sticaj srećnih okolnosti da se nalazi na takvom geografskom području gde ima i dovoljno vode, dovoljno zelenila i bogatstvo i flore i faune. Ali, ona neće opstati sama po sebi. Flora i fauna će opstati ukoliko budemo vodili računa, ne budemo zloupotrebljavali, ne budemo arčili ono što imamo, već čuvali, negovali i pridržavali se onog načela održivog razvoja.

Ovu prirodu, ovu zemlju smo dobili od predaka, mi je moramo unaprediti i ostaviti našim potomcima. To je načelo održivog razvoja i ja se nadam da Ministarstvo zaštite životne sredine upravo se drži tog načela i da nam predlaže zakone, a takođe, i mere koje će to da poštuju.

Podržavam stav da se velika pažnja mora posvetiti zaštićenim područjima. Mi u Srbiji imamo 7,6% zaštićenih područja na celoj teritoriji. Moram da kažem odmah da je to malo i nedovoljno. Moramo dati sebi ciljeve, ciljeve koji će biti takvi da se to poveća.

Naime, negde sam pročitao do 2021. godine da moramo imati 12% zaštićenih područja. Ja se nadam da će Vlada na tome istrajati i da ćemo mi imati tu raznovrsnost nacionalnih parkova, spomenika prirode, parkova prirode, predela izuzetnih oblika, dakle, nešto što će omogućiti da imamo zdrav razvoj, pre svega, poljoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma. Ako imamo uništenu prirodu, verujte, neće niko doći u našu zemlju.

Ono što našu zemlji karakteriše i ono što većina turista koji dođu kod nas kažu da dolazimo zbog prirode, dolazimo zbog zdrave hrane, dobre vode, dobrog vina i možemo lepo da se provedemo. Da bismo to zadržali, mislim da to moramo onda insistirati na toj činjenici da se sve ono što imamo čuva, unapređuje i razvija.

U javnosti se mnogo priča i o tzv. malim hidroelektranama. Ajmo jednom i da tu priču otvorimo, a i da je na jedan korektan način i zatvorimo.

Ovo što se govori, mi imamo 856 lokacija za male hidroelektrane. Znate, to je doneto 1987. godine. Institut „Jaroslav Černi“ je našao ta područja gde to može da bude.

Godine 1987. godine i 2021. godine se mnogo toga izmenilo. Pre svega, pojačana je svest o zaštiti životne sredine, svest o značaju potoka, reka i tih predela koje imamo i niko ne kaže da će sve te minihidroelektrane biti izgrađene.

Dobro je, dosad je izgrađeno samo 18, ima u planu još nešto, ali ja mislim da će Ministarstvo za zaštitu životne sredine imati poseban senzibilitet za zaštićena područja, gde je inače i zabranjena izgradnja, a tamo gde se bude gradilo, da će to biti po svim naučnim principima, svim ekološkim principima.

Znate, ako uništimo floru i faunu u potocima, nemamo ni biljni svet, nemamo ni životinjski svet, onda verujte da te minihidroelektrane, čiji je potencijal inače 9,4% ukupnog energetskog potencijala, ne znače mnogo.

Imamo drugih načina, vetro parkovi, imamo načina kako da imamo sunčevu energiju, solarnu energiju, imamo, što je najvažnije, što smo krenuli u velike zahvate, čuvanja energije, izmene zaštite zgrada, prozora, itd.

Znate, minihidroelektrane su sada postale i političko pitanje. Mnogi pokreti, grupe građana odjednom idu sa tom tezom da je to najznačajnije političko pitanje. Znate, zaštita životne sredine za mene je zaista vrlo važno političko pitanje, ali nije pitanje dnevne politike, nije pitanje jedne stranke, već je pitanje države Srbije, građana Srbije, kako da sačuvamo ono što imamo, ko nudi bolji program, ko može da napravi bolje, nek napravi, ali ne možemo se tim pitanjima zaštite životne sredine baviti načinom da smatramo da se na osnovu toga stiču jeftini politički poeni.

Nešto o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Znate, voda je naš najznačajniji resurs. Srbija je relativno bogata i s time se možemo ponositi, ali ne toliko bogata da se odnosimo neodgovorno prema vodi.

Vodu moramo čuvati, to je ograničeni resurs. Kvalitet vode nam nije svugde isti. U Vojvodini mi imamo gradove koji ne mogu da piju vodu iz vodovoda, ima arsena i drugih hemijskih sastojaka koji nisu dobri za zdravlje. Ali, ako znamo da čuvamo vodu, verujte, čuvaćemo i budućnost naše Srbije.

Zakon o vodama, koji sam pažljivo pročitao, dao je dobra rešenja. Tamo stoji da su vode prirodno bogatstvo i javna svojina Republike Srbije, naglašavam javna svojina, i ne samo vode, već i vodno zemljište su javna svojina. A, moramo svi znati u našoj zemlji, svaki građanin zemlje, a posebno mi narodni poslanici, članovi Vlade, svi oni koji rade u državi, da je javna svojina neprikosnovena. Ona se mora štititi. Ona se mora štititi osim zakonima, i kaznama.

Neko je ovde rekao da uopšte se ne bojim drakonskih kazni ako je neko uradio da je javno dobro uništeno ili javno dobro dovedeno do situacije da je nestalo. Tu mogu da idu kazne koje su vrlo velike i da na taj način štitimo ono što imamo.

Znate, ne poštujemo zakone. Krenemo li samo Savom, Dunavom, videćemo da mi u obalnom području, a koje je jasno Zakonom o vodama definisano, mi imamo građenje kuća, pontona, plutajućih objekata, popularno zvanih splavova, ograđivanje obala, reka i jezera, pa čak imamo skretanje prirodnih tokova vode, zagrađivanje, pravljenja nekih ličnih privatnih jezera.

Postavljam pitanje, a nadam se da će mi gospođa ministarka odgovoriti na to pitanje, da li imamo dovoljno vodnih inspektora koji to treba da kontrolišu? To mogu da kontrolišu i inspektori zaštite životne sredine, ali i sanitarni inspektori.

Drugo, znate, ako neko uništava, zagađuje priobalni eko sistem ili vode u rekama i jezerima, on mora da plati, jer imamo stav – zagađivač plaća.

Znate, ne može se nešto uništiti, a da to neko ne plati. Često, posebno sad u ovim sušnim periodima, vi čujete određeni potok, reka zagađeni, plivaju ribe okrenute na trbuh. Ja još nigde nisam pročitao ko je kriv za to zagađenje vode, ko je platio kaznu što je uništen riblji fond, ali ne samo riblji fond, već čitavo to stanište, nisam pročitao. Ja bih voleo da to bude. Zašto? To treba da bude primer, primer da se zna da se priroda mora čuvati, priroda se mora poštovati i upravo oni koji poštuju, moraju da imaju sve ono što se od njih očekuje.

Znate, mnogo smo mi izgradili veštačkih jezera ili kako se to u zakonu kaže – brane sa akumulacijama.

Ja ću napomenuti da u prelepoj Fruškoj Gori mi smo izgradili devet takvih jezera, veštačkih jezera, koja služe kao akumulacije za zalivanje. Neka od takvih jezera, ja moram primetiti, su se tako uklopili u prirodu, gde izgledaju kao prirodna jezera.

Ja ću iskoristiti priliku da kažem, da govorim o dva jezera. To su jezera Bruje i Moharač, koja se nalaze u Erdeviku, u zapadnom delu Srema, zapadnom delu Fruške gore, posebno jezero Bruje. To je jezero koje se uklopilo u jednu prirodnu dolinu sa zelenim šumama, fruškogorskim šumama, jezero koje ima izuzetan turistički potencijal.

Postavljam pitanje – kako se to jezero čuva? Da li neko vodi računa ili treba o tome da vode računa samo grupe građana, volonteri, a postoje takve grupe građana? U tom mestu, Erdeviku, sticajem okolnosti, tu sam rođen i tu s ponosom idem i stalno sam prisutan, vidim kako grupa građana Bruje štiti to jezero, čuva okolinu, uređuje to jezero na volonterski način, dobrovoljnim prilozima građana.

Ima pojedinaca koji smatraju da mogu da ograde jezero, da vi ne možete više prošetati, da nađe bodljikave žice i da ne mogu obalom da idem i da pecam gde hoću, čak piše privatni posed. To me podseća, znate, pre desetak godina sam se u Americi kupao na jednoj javnoj plaži, na jednom jezeru i počeo sam da plivam i odjednom sam video privatni posed i više nisam smeo dalje da plivam.

Jezera, vode, moraju biti i ostati javna svojina, dostupna svim građanima, jednako dostupna i svim građanima da uživaju, da štite, a pojedinci koji su blizu toga mogu samo da koriste tu pogodnost što su blizu, ali ne mogu zabraniti da bilo ko prošeta, da bilo ko uživa u tim jezerima.

Drugo jezero u Erdeviku jeste Moharač. Ono služi za zalivanje i dobro je, zato je i napravljeno. Ima velikih plantaža borovnica. Ja postavljam samo jedno pitanje – da li oni koji koriste tu vodu za zalivanje plaćaju tu vodu? Znate, to je jedno od drugih načela, a to je korisnik plaća. I da li postoje pravila korišćenja te vode? Da li u ovim sad sušnim vremenima previše crpimo vode? Na taj način ugrožavamo biljni i životinjski svet u tim jezerima.

Voleo bih da znam, dakle, ta nadoknada koja ide javnim vodoprivrednim preduzećima, kolika je, a to će biti možda jedno od narednih pitanja kad bude prisutna Vlada u ovom parlamentu. Ne očekujem sada odgovor, znam da je to složeno, i to pitanje ću verovatno u napred da postavim.

Ja bih još jednu stvar spomenuo a to je pitanje kanala u atarima. Vojvodina je bila močvarna, vrlo dobro znate, bila je plavno zemljište, Marija Terezija je isušila, kanalima, radom mnogih generacija, ali pohlepno ponašanje pojedinaca koji su jednostavno te kanale preorali, zasadili pšenicu i kukuruz zbog male koristi nama se dešava da imamo situaciju da kad dođu velike vode da se to, jednostavno, imamo stvaranje bara itd.

Ovo naglašavam i zbog toga jer smatram da to pitanje moramo otvoriti. Ne može niko kanale koji su javna svojina zatrpati. Država, inspektori, moraju da reaguju. Moraju toga ko je to uradio da nateraju da ih vrati u prvobitno stanje i još da plati kaznu za to što je uradio. Zbog sitne koristi on je napravio državi veliku štetu.

Naglašavam, i to ću uvek naglašavati, zadatak svih nas građana, narodnih poslanika, državnih službenika jeste da se štite državni interesi, da se štite interesi javne svojine koja treba da bude dostupna svima.

Jedno pitanje koje ću takođe otvoriti a to je pitanje rečnih nanosa, šljunka i peska. Nisam protiv toga da se šljunak i pesak koriste, to je dobro, to je resurs, ali i za to treba da se plati. Ne može svako time da se bavi i ne mogu pojedinci da koriste i da se bogate, ali ukoliko plaćaju određenu nadoknadu koja mora biti realna, onda ćemo imati situaciju da ćemo imati da se to koristi na način koji je dobar.

Možda pitanje gospođi ministarki za razmišljanje. Ja se celo vreme pitam - zašto su vode van Ministarstva za zaštitu životne sredine, već u Ministarstvu poljoprivrede? Meni je prirodno da one budu, sektor voda, u zaštiti životne sredine. Možda tu grešim. Voleo bih da mi date argumente zašto nije. Ja ću prihvatiti, ako su oni prirodni i ako to ide, ako je to tako.

Naglašavam, poslanička grupa SDPS će podržati ove predloge izmena i dopuna zakona i ubeđeni smo da će njihova dosledna primena doprineti poboljšanju stanja u zaštiti životne sredine. Isto tako, podržavaćemo sve predloge da se javna svojina štiti, unapređuje i ostavlja u boljem stanju za buduće generacije.

To je nešto za šta ćete uvek imati podršku od poslaničke grupe SDPS, ali takođe i od fokus grupe za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja koja vrlo pažljivo prati i pratiće sve što se dešava u ovoj oblasti. Dakle, davaćemo podsticaje, ali ćemo isto tako naglasiti ono što u datom trenutku mislimo da nije dobro, jer ovo je tema koja neće biti za jedan dan, za jedan mesec. To je tema o kojoj ćemo govoriti u narednim desetinama godina, jer o zaštiti životne sredine ima mnogo toga da se uradi da bismo ostavili budućim generacijama bolju zemlju nego što smo primili. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Gospođo ministarka sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SDPS pozdravljam izmene i dopune Zakona o PIO. Zašto to činim? Zbog činjenice da se ispravlja jedna velika nepravda koja je učinjena prema radnicima u vreme privatizacije, i to one naše privatizacije posle 2000. godine. Tada su se pojedinci zaista obogatili. Ja za tu privatizaciju ne mogu tražiti neku lepu reč, a da je pristojna. Ona je sigurno nepoštena bila. Ona je nepravedna i, grublje rečeno, ona je bila pljačkaška.

Ko je najviše izgubio? Radnici su izgubili zato što su ostajali bez posla, bez plata, a istovremeno su se našli na ulici i odjednom ljudi koji su bili vredni, pošteni ostali su bez posla, plata i postali su socijalni slučajevi. Država je pokušala da traži rešenja. Ona je nalazila rešenja. Imali smo socijalne programe, često je tu bilo nerazumevanja i nekako smo isplivali iz te privatizacije i došli u tu situaciju koja jeste.

Ono što je ovde najvažnije, mi smo promenili pravila igre u toku utakmice. Znate, to je kao kada igrate fudbal, pa u prvom poluvremenu važe jedna pravila igre, a u drugom poluvremenu druga pravila igre. Vlada je shvatila svoj nedostatak, ona je donosila odluke, te odluke su bile u korist radnika, i to moram naglasiti, ali svake godine, odnosno promenom Vlade, morale su se donositi nove odluke. Zato je dobro što je ovde učinjeno, a to je da to postane zakonska obaveza i ti radnici su konačno osigurani za sva vremena, dokle su uživaoci penzija.

Znate, kad govorimo o toj privatizaciji, znamo da je 400 hiljada ljudi ostalo nezaposleno. To je zaista vrlo veliki broj. Taj veliki broj je takav da smo morali učiniti ovo što je učinjeno.

No, tu ima još jedna dilema ako hoću da govorim o privremenim penzijama, prevremenim starosnim penzijama. U čemu se ogleda? Ogleda se u tzv. penalima ili kaznenim poenima. Naime, svako ko ode u penziju pre navršenih 65 godina života, on je trajno oštećen za 0,34 zbog toga što je ranije otišao u penziju. To je značajno umanjenje.

Moram priznati da su to umanjenje mnogi radnici osetili, neki su otišli u penziju zbog toga što su bili u situaciji da su morali, nisu dobijali platu, morali su da odu na tržište rada, da dobijaju nadoknadu, čekajući, da imaju neko sigurno primanje a to sigurno primanje je bila penzija, koja za njih i nije bila tako velika i zbog toga je ovo bilo jedno dobro ali privremeno rešenje. Ovo postaje trajno rešenje.

Kad već govorim o Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju, njegovim izmenama i dopunama, ja ću iskoristi priliku da uopšte govorim o tom zakonu. Znate, to je najsloženiji zakon u našoj zemlji. To je jedan sistemski zakon i čitav život se prelama preko tog zakona. Zašto? Mnogi ljudi rade, ne razmišljaju o svojoj starosti, dođe penzija mnogo pre nego što se misli i upravo u toj situaciji čovek mora da razmišlja šta će biti sa njim kada ode u penziju.

Zašto ovo naglašavam? Zato što mi imamo penzioni sistem koji je dobar, koji je stabilan i to građani Srbije moraju znati. Znači, naš sistem je stabilan, dobar i kao sistem on ne treba da ima nagle i brze promene. Svaka promena u tom sistemu mora biti dobro proučena. Zašto? Zato jer svaka promena znači i određena materijalna sredstva. Jer, znate, ne može se penzija dobijati ukoliko se za nju ne izdvajaju sredstva. Ljudi često misle - da, ja ću otići u penziju, nisam neke velike doprinose davao i imaću veliku penziju. Ne može. Penzija mora biti srazmerno izdvajanjima u penzioni fond. To često zaboravljamo.

Država je, rešavajući ovaj problem, često bila u veoma teškoj situaciji. Kada smo imali veliku nezaposlenost, posebno za vreme ove privatizacije, a tada sam pažljivo pratio rad Penzijsko-invalidskog fonda, znate da je država davala čak do 48% iz budžeta. To znači da doprinosi nisu bili dovoljni da se penzije isplate i država je iz budžeta davala 48%.

Sada se naš penzioni fond dobro puni i tu možemo biti potpuno sigurni. Naime, u 2021. godini za penzije se izdvaja 722,6 milijarde dinara. Od toga, moram da vam kažem, da se iz budžeta daje 153,2 milijarde ili 22%. Molim vas, šta je bilo 48% iz budžeta, a sada 22%. I prema informacijama koje imam, penziono-invalidski fond iz doprinosa se sada, u prvih šest meseci, veoma dobro puni i penzioni fond sve manje povlači sredstava iz budžeta, što na jedan drugi način znači da se zaposlenost povećava na jednom zavidnom nivou, jer za sve one koji su zaposleni plaćaju se doprinosi i ta sredstva idu u penzioni fond.

Kad kažem da je penzioni fond stabilan, da je održiv ekonomski, to je veoma važna činjenica, što znači da su penzije sigurne, tačne su, biće isplaćivane na vreme i isplaćuju se na vreme.

Kad o tome govorim, vrlo je bitno da smo uspostavili jedan vrlo važan balans. Za penzije se izdvaja do 11% BDP. To je ta jedna od crvenih linija koje kažu da više ne možemo biti u situaciji da nam penzije postanu vrlo problematične. Ne, one ne mogu biti, jer je izdvajanje iz BDP za sve penzije, za 1.720.000 penzionera negde blizu 10,5 BDP. Znači, postoji još uvek prostora za korekcije, za povećanje standarda zaposlenih penzionera, iz prostog razloga jer ovi koji izdvajaju, zaposleni, to mogu da čine i čine na jedan dobar način. Znate, te standarde od 11% BDP je uvela Svetska banka, odnosno MMF i to poštujemo i to daje dobre rezultate.

Drugo, kad kažem da su penzije stabilne, da prate raste BDP i inflacije, to je upravo švajcarska formula. Vi znate da smo u vreme finansijske konsolidacije bili u situaciji da su penzije bile smanjene za 10%. Svi kažu da su penzioneri zaista podneli veliki teret i jesu, jer, znate, suma od 722 milijarde nije mala suma za BDP. Kako naš BDP raste, sigurno je da će taj rast pratiti i penzije.

Posebno se zalažem i zalagao sam se za švajcarsku formulu. Švajcarska formula kaže da se penzije usklađuju sa 50% rasta BDP i 50% rasta plata, odnosno inflacije i to je jedna dobra formula. Često u javnosti imamo priču da se treba menjati u jednom smeru, da li povećavati u odnosu na BDP plate itd. Lično smatram i podržavam da se švajcarska formula poštuje, jer ta formula ne zavisi ni od jedne političke opcije, ona zavisi od sredstava koje imamo, zavisi od našeg rada, zavisi od doprinosa koje izdvajamo u Penziono-invalidski fond.

Stalno naglašavam - nema penzija ukoliko se ne puni penzioni fond. Zato moramo stalno insistirati na zapošljavanju, na većim platama, na boljem standardu, a to će značiti i veće doprinose, bolje penzije i veći rast penzija nego što ga sada imamo.

Vi znate da smo u ovoj godini penzije povećali za 5,9%, što je dosta dobro, jer ova švajcarska formula u ovoj godini je dala dobre rezultate. Nekad švajcarska formula neće baš dati uvek najbolje rezultate za penzionere, ali, držimo se tog pravila jer nas ono vodi ka nečemu, ka stabilnosti, ka tome da ne može neko proizvoljno određivati da će biti ovoliko ili onolike penzije, već će zavisiti isključivo od našeg rada, plaćanja doprinosa i zapošljavanja.

Rekao sam malopre, Penziono-invalidski fond i penzije su jedan složeni sistem. Ne treba ga brzo menjati. Sve treba dobro proučiti, dobro izračunati. I sama činjenica za ove izmene i dopune zakona koje danas usvajamo treba izdvojiti preko 300 miliona dinara. To nije mala suma, što znači svaka izmena znači i veća izdvajanja.

Gospođi ministarki bih dao i nekoliko predloga da razmišlja o njima. Kada o ovome kažem govorim više o budućnosti sa željom da se svaka promena dobro prouči, dobro izračuna pa da tek onda usvajamo.

Prva promena koju želim da kažem je da se uvede institut koji je i ranije bio - odnos prosečne penzije i prosečne plate. On mora biti 50%. Naime, tada penzije ne zaostaju za platom. To bi bila korekcija jednom godišnje za taj deo koji nedostaje i taj institut koji je i ranije postojao davao je dobre rezultate. Naravno, on će tražiti značajna sredstva i po meni to bi trebalo da bude u PIO fondu prva izmena za sledeće neko zasedanje Narodne skupštine. Po mojoj proceni za proučavanje tog dela treba nam otprilike do dve godine. Tada će se stvoriti i materijalni uslovi, rast BDP, veće zapošljavanje, nadam se posle korone, kao što vidite imamo dobre rezultate i želim da ih i dalje imamo, značiće i veći privredni uzlet. Sama ta činjenica kaže da ćemo moći da napravimo taj korektiv i da uvedemo taj institut.

To bih ja predložio da bude prva promena za koju bih želeo što pre da dođe u našu Narodnu skupštinu i za nju ću sa zadovoljstvom takođe glasati.

Druga promena koju vam predlažem, gospođo ministarka, da o njoj razmišljate, odnosno vaš tim i gospodin Zoran, pošto se mi već dugo poznajemo, radimo na ovim poslovima, jeste činjenica ukidanje penala za prevremene starosne penzije.

Vi znate da smo uveli taj institut, da ko je navršio 40 godina staža, a nema 65 godina života ima kaznene poene. Ko je napunio 65 godina može da ide u prevremenu starosnu penziju, ali je tu kazneni penal 0,34% za svaki mesec. To nije mali procenat i to je trajno. Meni je nelogično. Razgovarao sam i sa sindikatima i oko ovih izmena, i to sa samostalnim sindikatom, i oko ovoga. Oni smatraju, a mislim da je to dobra osobina, da razmislimo da ukinemo te penale kada neko napuni 65 godina života. Dovoljno je što je već tih pet godina, ako je otišao sa 60 godina života, oštećen. Pomnožite 12 meseci, 0,34 puta pet, dobićete ne mali procenat izdvajanja. Po meni, to će zahtevati sredstva ne baš tako mala.

To bi bila neka druga promena koju bi ovaj sistem, penzijsko-invalidski sistem mogao da ima iz prostog razloga što mislim da i tada ukidamo jednu nepravdu, nepravdu koja je bila. Znam da je Svetska banka na tome insistirala, na tim penalima, ali mislim da uz malo više upornosti, uz malo više argumenata, uz malo više objašnjenja da naš Penzioni fond je ekonomski održiv, da ima dovoljno sredstava, a možemo i Penzioni fond očistiti od nekih stvari koje mu ne pripadaju.

Razmilite. Zašto zdravstveno osiguranje za penzionere plaća Penzioni fond? Zašto to ne bi činila država iz budžeta? Tada bi dotacije u Penzioni fond bile mnogo manje od 152 milijarde, bile bi ispod 20, negde oko 15, a svugde u svetu sa zemljama ovakve starosne grupe kao što smo mi, a Srbija je kao što znate stara zemlji, mi smo u prvih pet zemalja u Evropi po starosti i to je veoma bitno i veoma važno, tada bi došli negde na 12% do 15 % dotacija iz budžeta, što je u svim okolnim zemljama i evropskim standardima jedan standard koji se treba poštovati.

No, ja se zalažem i da to bude sledeća mera o kojoj ćemo raspravljati u dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranje, dakle ukidanje penala za ljude koji su otišli u prevremenu starosnu penziju, i to kad napune 65 godina života.

Treća tema ili četvrta koju takođe predlažem gospođi ministarki da razmišlja o tome, a to je najosetljivija tema, o tome sam govorio pre dva, tri meseca, to je kategorija ili institut socijalne penzije.

Naime, svaki čovek mora da ima pravo na dostojanstvenu starost. To zaslužuje zaista svaka osoba. Taj institut postoji u mnogo evropskih zemalja. Kod nas će to biti jako teško. Znate, mi imamo jednu kategoriju poljoprivrednih penzionera, odnosno poljoprivrednika koji uplaćuju penzije koje su zaista minimalne, ali poljoprivrednici ako ne uplaćuju ne mogu očekivati da imaju penzije. Ako se ne uplaćuje u Penzioni fond ne možete dobiti nazad neka sredstava, jer logika svakog penzionog fonda je koliko uplatiš, srazmerno dobijaš nazad. To je to pitanje solidarnosti.

Uvođenje socijalnih penzija bi otprilike, po mom nekom mišljenju, bio jedan dugoročan problem, da razmišljamo o njemu, jer mnogi ljudi se nalaze u teškoj situaciji, posebno kada dođu u godine, u ovim vremenima njima treba omogućiti da imaju dostojanstven život i zato se trebamo zalagati.

Kolika će biti ta socijalna penzija, uslovno rečeno, ne bih o njoj sada govorio, teško je o tome razmišljati, ali to je jedan problem o kojem moramo dugoročno razmišljati.

Socijaldemokratska partija, poslanička grupa kojoj pripadam će sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon i zaista će uvek razmišljati kako učiniti da penzije budu dovoljne za pristojan život, a one će biti dovoljne za pristojan život onog trenutka kada budemo imali veću zaposlenost, bolji standard, veći standard i upravo taj doprinos, boljitak moraju osetiti i penzioneri, jer ti penzioneri su radili onda kada se ova država stvarala, kada je ova država se razvijala. Sadašnje generacije moraju pokazati solidarnost prema ljudima koji su došli u penziju.

Tu ja očekujem, i penzionerima mogu da kažem sa zadovoljstvom – da, dobićete na vreme penzije, kao što su većina njih danas na svoje račune dobili 30 evra zato što su se vakcinisali.

Pošto sam ovih dana bio puno po unutrašnjosti, po zemlji, i razgovarao sa penzionerima budite uvereni da nam iskazuju puno poverenje i veruju u ono što radimo.

Upravo zbog njih, zbog radnika koji su bili u teškoj situaciji, zbog svega poslanička grupa Socijaldemokratske partije će sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon, a sa željom da Ministarstvo za rad, zapošljavanje dobro razmisli o predlozima koje sam dao i da nam što pre izađe sa konkretnim rešenjima.

Hvala.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice.

Gospođo ministarka Gordana Čomić, gospodine predsedniče pokrajinske Vlade Igore Miroviću, ja ću na samom početku izraziti zadovoljstvo, ja ću govoriti samo o Zakonu o obnovi Sremskih Karlovaca, zadovoljstvo što jedan zakon, zakon koji je predlagala Skupština AP Vojvodine, nalazi se na dnevnom redu naše Narodne skupštine Republike Srbije, za koji sam gotovo siguran da će biti usvojen.

Sećam se nekih ranijih vremena kada smo imali konfrontacije, nešto što predloži Skupština AP Vojvodine, čak ni ne dođe na dnevni red ili bude skinuto sa dnevnog reda, a sada raspravljamo i svi izražavamo zadovoljstvo. To je znak neke nove političke kulture koju imamo i to daje veoma dobre rezultate. Mi više nemamo konfrontaciju između republičke Vlade, pokrajinske Vlade, što se i te kako vidi u Vojvodini, jer Vojvodina ide velikim koracima napred.

Neću govoriti o kapitalnim investicijama, o svemu onome što se trenutno radi u Vojvodini. Svi smo svesni činjenice da jaka, razvijena Vojvodina vuče Srbiju napred. Upravo to je ono što moram da naglasim u svom prvom delu.

Naravno, ja drugo želim da kažem. Znate, mi govorimo o Vojvodini. Često se ovde čuje reč „severna Pokrajina“. Ne. Molim vas, ja insistiram da kažemo Vojvodina, jer generacije pre nas su se veoma mnogo borile da bi smo došli u situaciju da možemo da kažemo „Vojvodina, srpska Vojvodina“. Neću da govorim o Majskoj skupštini koja je bila u Sremskim Karlovcima, o tome je ovde bilo mnogo reči.

Prema tome, govorimo o Vojvodini, jednoj našoj autonomnoj pokrajini, koja je bogata, koja je razvijena. Znate li zašto je bogata i razvijena? Zato što je multietična, multikonvencionalna i zato što se mi poštujemo između sebe.

Ja sam ponosan kada sam slušao izlaganje mog kolege, narodnog poslanika Balinta Pastora, koji je pripadnik mađarske nacionalnosti, koji je sa toliko lepih reči govorio o Sremskim Karlovcima. Kao što i ja sa zadovoljstvom govorim kada idem bilo gde u Suboticu, govorim o onome što je tamo postignuto, jer to je ono što nas prožima, ta multikulturalnost za nas znači mnogo. Zato je Vojvodina uređena, zato je Vojvodina bogata i biće bogata.

Znate, ne živimo jedni pored drugih, mi živimo jedni sa drugima. Družimo se, posećujemo, zajedno se poštujemo. To je ono što želim da naglasim i to je ono što možda može da bude poruka svima drugima, samo uz dogovor, razgovor, međusobno uvažavanje možemo ići napred. Svaka konfrontacija ne vodi ničemu dobrom.

O Sremskim Karlovcima ovde je mnogo toga lepog rečeno. Moram da naglasim, a sam sam rođen nedaleko od Sremskih Karlovaca, Sremski Karlovci su nas koji tamo živimo identitet, istorija, kultura i zbog toga podržavam ove dve ključne reči koje stalno stoje u zakonu, a to je obnova kulturno-istorijskog nasleđa i drugo podsticanje razvoja Sremskih Karlovaca.

Znate, nama ne znači ništa da imamo jedan grad koji će biti samo lepe zgrade i uređene. Sremskim Karlovcima treba dati život, treba dati da ima mladosti i meni je veoma žao što Univerzitet u Novom Sadu koji je osnovan nema sedište u Sremskim Karlovcima. Tada bismo imali srpski Hajlderberg. Nažalost, to nije urađeno, ali ne mora da znači da neke buduće generacije, ako prethodne generacije to nisu uspele, da to vrate u Sremske Karlovce.

Znate, kad idete od Novog Sada ka Sremskim Karlovcima prolazite pored Petrovaradinske tvrđave, prolazite pored podgrađa Petrovaradinske tvrđave, to je jedan prelep barokni grad koji se uređuje, on će biti ponos Evrope, a Vojvodina, Srbija je Evropa, deo Evrope. Mnoge evropske vrednosti se upravo baštine u Sremskim Karlovcima. Prolazite pored Crkve Marije Snežne, prolazite pored Vezirca gde je bila velika bitka, dolazite u Sremske Karlovce i sve je bilo, sve ste ovde govorili, da ja ne bih ponavljao, jer neću za to imati puno vremena.

No, želim moja poenta da bude na podsticanje razvoja Sremskih Karlovaca. Mi imamo Sent Andreju, jedno prelepo mesto pored Budimpešte, gde su Srbi živeli, koje je uređeno ali tamo više nema Srba, tamo je sve manje i manje stanovnika. Hajdemo oživeti Sremske Karlovce ulaganjem u one industrije, zelene industrije, ulaganjem u pamet. Jedno mirno mesto pored Dunava kao što su Sremski Karlovci, možemo deo IT tehnologija koje se burno razvijaju u Novom Sadu prebaciti u Sremske Karlovce.

Naravno, o turizmu smo govorili, ali ne treba to samo da bude turizam, jer Sremski Karlovci su nešto više od turizma. Sremski Karlovci znače naše znanje, nauku, znače našu duhovnost o kojoj mi moramo stalno govoriti i negovati naše nasleđe.

Ono što želim da kažem, smatram da svaki učenik osnovne škole iz Srbije mora i treba da poseti Sremske Karlovce. Treba da poseti i da se popne na Stražilovo, da poseti gde je sahranjen Branko Radičević. Ako Ukrajinci neguju svog pesnika i svoj identitet preko Tarasa Ševčenka, a zašto mi ne bismo preko našeg Branka Radičevića i prelepog Stražilova gde se nije teško popeti. Na taj način čuvamo naše korene i čuvamo našu istoriju, a isto tako smo u obavezi da svu našu decu, naše unuke podsetimo ko smo, šta smo i odakle potičemo.

Znate, biću ponosan da svoje unuke vodim u Sremske Karlovce da znaju ko su, šta su i odakle su. Ako to ne budemo radili, izgubićemo svoj identitet u ovoj opštoj globalizaciji i unifikaciji.

Naravno, ponosan sam na činjenicu da ću glasati za ovaj zakon i za sve ostale zakone. Kao socijaldemokrata naravno podržavam zakone o rodnoj ravnopravnosti, zabrani diskriminacije, a ministra prosvete podsećam da podržavam i Zakon o srednjim školama, ali uz napomenu, Agenda 2030, na srednje obrazovanje mora biti obavezno i besplatno za sve generacije u našoj Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem gospođo potpredsednice.

Poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o rebalansu budžeta. Odmah da naglasim, on je očekivan, on je iznuđen i za nas ne predstavlja iznenađenje. Mi nismo u novembru mesecu mogli znati kako će teći situacija oko pandemije Kovida 19 i samim tim za njega smo bili i pripremljeni.

Mi smo u prethodnoj godini imali dva rebalansa. Poslanička grupa SDPS je podržala oba rebalansa, naglašavam podržaćemo i ovaj rebalans. Zašto? Iskustvo kaže da su prva dva rebalansa onaj u aprilu, onaj u septembru, dali veoma dobre rezultate. To se ogleda u ekonomskim pokazateljima koje trenutno imamo u aprilu mesecu. To nam priznaju i relevantne međunarodne organizacije. Dakle, uradili smo nešto što je malo zemalja činilo i samim tim izbegli smo katastrofu koja se mogla desiti u našim ekonomskim dešavanjima, odnosno što se moglo desiti oko finansija.

Zbog građana Srbije moram da naglasim da Srbija ima stabilne i održive finansije, naglašavam još jednom, stabilne i održive finansije. Kada sam govorio o budžetu za 2021. godinu, ja sam rekao nekoliko karakteristika, ponoviću ih, da je budžet realan, stabilan, da predstavlja kontinuitet, da ima izraženu razvojnu komponentu i ima održavanje i blago povećanje standarda.

Moram reći da sve te karakteristike koje sam rekao u novembru mesecu, stoje sada i u aprilu. Hajdemo da vidimo da li je budžet realan? Jeste. Pravljen je konzervativnom metodom i samim tim sve ono što je predviđeno i ostvaruje se. Mi iako smo predvideli tada jedan deficit koji je bio 180 i nešto milijardi, mi smo u februaru imali suficit od 7,5 milijardi, što je zaista nešto što je dobro, što pokazuje da je privreda Srbije živa, žilava, da funkcioniše i da tu imamo rezultate. Dalje, rekao sam o stabilnosti budžeta i održivosti budžeta i to ću stalno naglašavati, jer je to veliki rezultat.

Treće, o razvoju komponenti ću govoriti nešto malo i kasnije, isto tako o održavanju blagom povećanju standarda. Onog trenutka kad smo počeli da raspravljamo o pandemiji, mi nismo znali kakva je to bolest, šta nas čeka. Moram priznati danas mnogo više znamo, ali ne znamo sve, ne znamo kada će se završiti, moramo biti uvek oprezni da se može desiti da ova pandemija potraje mnogo duže nego što mi ovog trenutka mislimo.

No, ono što je strateški cilj Vlade Republike Srbije, a to je borba za zdravlje građana Srbije i da se sačuva ekonomija i njen razvoj u ovo vreme. Naglašavam, ne samo da se sačuva ekonomija, već i da se razvija. To je taj iskorak koji pokazuje ovaj budžet i ovaj rebalans i ja moram reći da smo postigli veoma dobre rezultate. Neću govoriti neke druge velike reči, ali govoriću veoma dobre rezultate.

Počeću prvo od onog prvog stuba - zdravstvo. Šta smo uradili?

Znate, kada je počela ova pandemija koja prosto razara čitav svet, pa i našu Srbiju, a moramo da znamo da Srbija nije suviše ekonomski jaka zemlja, nije zemlja koja je bogata, ali je dala prave odgovore na ovu pandemiju koja nam se dešava.

Prvo, vakcinacija. Znate, imamo vakcina, četiri vakcine možemo da biramo, retke su zemlje koje to mogu da čine. Mi smo vakcinisali više od tri miliona. Ja smatram da je to još uvek nedovoljno. Trebamo ići dalje. Imamo revakcinisanih 1,2 miliona. Apelujem na građane Srbije da se vakcinišu. Sam sam ličnim primerom to uradio, prošlo je dva meseca od revakcine, osećam se sigurnim. Da bismo pobedili pandemiju ne može država sve da učini, može država da preuzme veći deo odgovornosti, a preuzela je u ovom finansijskom delu, preuzela je da obezbedi bolnice, da obezbedi lekove, da obezbedi respiratore, ali država ne može sve, moraju građani da preuzmu svoj deo odgovornosti, a taj deo odgovornosti građani preuzimaju upravo na taj način što će se vakcinisati.

Apelujem da se svi vakcinišu. Pošao sam od ličnog primera, nisam imao nikakvih posledica i molim građane da to urade.

Nije samo pitanje vakcinisanja. Naglašavam, vakcine su u našoj zemlji besplatne. U svetu one nisu besplatne. Građani u svetu bogme plaćaju i prvu i drugu vakcinu i još su sretni kada mogu da je dobiju. Mi nudimo besplatno i imamo ih dovoljno, čak kao što je ministar finansija naglasio, imamo ih dovoljno i onda ako se bude dešavao najcrnji scenario.

Drugo, mi imamo bolnice i respiratore, koje imaju za svakog obolelog ima krevet i ako je potreban respirator. Dalje, sve je besplatno, ne plaćaju se bolnički dani, ne plaća se testiranje. Izgradili smo dve nove kovid bolnice u Beogradu i u Kruševcu. Mene raduje, kao nekog ko dolazi iz Novog Sada, činjenica da se nova kovid bolnica gradi u Novom Sadu. To je jako bitno. Ta bolnica će postići svoju svrhu, a kada prestane ova pandemija, kada je pobedimo, tada će ta bolnica biti gradska bolnica, jer Novom Sadu upravo nedostaje jedna vrsta sekundarnog nivoa zaštite, a to je kovid bolnica te vrste.

Drugo, naša politika koju imamo jeste, i regionalni pristup, mi i našim komšijama iz Severne Makedonije, BiH, Crne Gore nudimo vakcinisanje u našoj zemlji. Znate, mi nismo pusto ostrvo da bismo mogli biti zaštićeni, moramo imati naše komšije koje pored nas.

Ono što se zdravstva tiče i što je veoma važno da naglasim, da i mi počinjemo da proizvodimo vakcine. Naš Institut „Torlak“ koji je bio svetski poznat u proizvodnji vakcina, koji je zbog nebrige naše došao u vrlo tešku situaciju, sada se ponovo reaktivira i ponovo će biti onaj institut koje je bio ranije.

Država Srbija biće zemlja koja će i sama proizvoditi vakcine protiv ovog Kovida 19. nažalost, bojim se da kako se ponašamo u ovom našem svetu, na ovoj zemaljskoj kugli, da pandemija baš neće stati, da će se pojavljivati i zato treba biti pripremljen unapred. Dakle, u svakom slučaju država Srbija je preuzela veliku odgovornost i samim tim ispunila je sve ono što se od države očekuje.

Naravno, drugi stub ovog budžeta i strategije Vlade Republike Srbije jesu stabilne i održive finansije. Znate, kada se govorilo o rastu BDP u 2021. godini, lestvica koja je visoko podignuta 6% za mene je baš bila veoma velika. Moram priznati da sam imao jedan veliki oprez, međutim podaci koje imamo sada u aprilu mesecu pokazuju da i zbog ovog trećeg paketa mera mi ćemo imati ostvarenje rasta od 6% BDP. To ne mislimo samo mi u našoj zemlji, to misle i relevantne međunarodne organizacije koje potvrđuju da će taj rast sigurno biti veći od pet i sama ta činjenica govori da smo to dobro pogodili.

Ako govorimo o ekonomskoj situaciji, mogu da kažem da imamo nisku nezaposlenost, jednocifrenu, da imamo stabilan devizni kurs, da imamo nisku inflaciju 1,35, to je daleko niže od onog što planira Narodna banka, da su nam plate i penzije redovne, da imamo blago povećanje i treće, a što je ministar i rekao, jeste da imamo visok kreditni rejting. Kreditni rejting se ne dobija zato što neka zemlja lepo izgleda ili što je interesantna, već kakva je i koliko je zdrava njena ekonomija, odnosno koliko su zdrave njene finansije.

Ono što je veoma važno, ono što se obećalo u budžetu za 2021. godinu se i ispunjava. Mislim na rast penzija od 5,9, na rast minimalne zarade od 6,6 i plata od 5%.

Najveći rezultat, koji ovog puta pozdravljam, jeste povećane javne investicije. One su 7,2% BDP. Dugo sam poslanik u ovom parlamentu, pratim sve budžete od 2013. godine, pa na ovamo. Sećam se vremena kada je to bilo 2%,3%. Sećam se vremena da sam govorio u ovoj sali da sam presrećan što se iz budžeta izdvaja 130 milijardi za javne investicije. Sada se izdvaja 430 milijardi. To je veoma veliki iskorak. Taj iskorak moram pozdraviti, iz prostog razloga jer jačanje javnih investicija u kriznim vremenima je zaloga za dalji razvoj naše zemlje, zaloga za nešto što će biti unapred bolje i kvalitetnije. Ministar je na sednici Odbora za finansije naglasio da u ovom delu imamo agresivan pristup. Ja bih možda izabrao termin vrlo aktivan pristup ili proaktivan pristup i to pozdravljam.

Neću govoriti, ovde je bilo govora za šta se sve izdvaja u okviru ovih javnih investicija, mislim na autoputeve, brzu prugu, itd. Ali, ono o čemu sam ovde stalno govorio i o čemu ću stalno govoriti dok sam narodni poslanik, jeste činjenica da se više sredstava odvaja za zaštitu životne sredine. Znate, država Srbija je potpisala Agendu 2030 i ciljeve održivog razvoja. Mi imamo i Agendu „Srbija 2025“. Te dve agende su u korelaciji jedna sa drugom i drago mi je što se one ostvaruju. Svaka će dati svoje rezultate. Ja bih voleo, stalno to naglašavam, da i u rebalansu i u budžetu imamo i naznačeno koja su to sredstva upravo izdvojena za realizaciju tih agendi. Nadam se da će mi Ministarstvo finansija to učiniti, a fokus grupa našeg parlamenta će o tome vrlo pažljivo raspravljati, govoriti i stalno ćemo naglašavati. Očekujem da ćete to uraditi, pa da vas i zato pohvalim.

Znate, 130 miliona evra za zaštitu životne sredine, slobodno ću reći, to je dramatično povećavanje. Zašto? Pa, samo 100 miliona evra izdvajamo za kanalizacije i regionalne deponije i 30 miliona za prečistače voda. Kada smo govorili o klimatskim promenama, kada sam govorio i o energetskim zakonima, upravo sam naglasio da ovde trebamo najveća ulaganja. Vidim sada konkretno obezbeđena sredstva u budžetu za ova ulaganja i to je ono što je veoma važno.

Znate, u ekonomiji nema besplatnog ručka. Činjenica je da su ovo značajna sredstva, da država izdvaja značajna sredstva i građanima Srbije moramo reći da se država Srbije i zadužuje. No, mislim da ekonomska konsolidacija koju smo imali je našu privredu, naše finansije osnažila, da mi možemo da se zadužujemo.

Na Odboru za finansije mi smo imali veoma sadržajnu raspravu, u jednom trenutku i veoma polemičnu. Pristalica sam stava da naša ekonomija, naša država treba da se zadužuje do 60% BDP-a. To su pravila Mastrihta i ja sam taj stav zastupao i na Odboru za finansije i upravo ga zastupam i sada. Dakle, 60%, ukoliko se ne desi nešto dramatično. To je ta crna linija koju moramo poštovati. Ministar finansija je u svom uvodnom izlaganju to naglasio i držim ga za reč. Razgovaraćemo mi i kasnije, pa ćemo videti, verujem da će on to i poštovati.

U toj polemičnoj raspravi, što je za mene demokratski, na Odboru za finansije svi su rekli da, pa čak i članovi Fiskalnog saveta, paketi prvi, drugi i treći su opravdali svoje donošenje i pokazali su svoje pozitivne efekte.

Naravno, kada govorimo o zaduživanju, mi moramo reći nešto drugo. Ova Vlada, predsednik države, mi koalicioni partneri Srpske napredne stranke smo jedinstveni u stavu da čuvanje života građana Srbije i čuvanje i održavanje ekonomije nemaju cenu u novcu. Naša konsolidovana ekonomija, ekonomija i finansije mogu izdržati sve ovo što se dešava. Naravno, to zavisi i od građana Srbije, upravo njihovog ponašanja, u smislu da se vakcinišemo, da poštujemo pravila struke i to je ono što je važno.

Od ovog trećeg paketa, koji iznosi 2,2 milijarde, 660 miliona evra dajemo za privredu, a građanima se izdvaja 500 miliona. Znate, sačuvali smo mala, mikro i srednja preduzeća. Sačuvali smo i velika preduzeća. To što su pojedinci dobijaju tri minimalne plate, da nema otpuštanja više od 10%, zato imamo jednocifrenu nezaposlenost. One oblasti koje su najviše pale, hotelijerstvo, ugostiteljstvo, autobuski prevoznici, to je negde išlo čak manje od 50%, dobijaju sredstva da prežive. Ovo je vreme koje mora da se poštuje.

Mene raduje, to pozdravljam, da su se setili samostalnih umetnika, jer bez umetnosti nema boljeg života i upravo to što dobijaju dve minimalne plate, odnosno 500 evra, jeste pomoć u ovim trenucima u kojima se nalazimo.

Ono što volim da poredim, za mene je to indirektan dokaz kako privreda stoji, a to uvek naglašavam, smanjuju se dotacije penzijsko-invalidskom osiguranju. Znate, bilo je predviđeno 153,6 milijardi, a sada je 141,8. To je za mene najbolji pokazatelj da je zaposlenost na visokom nivou, da zaposleni uplaćuju penzioni fond i da je naš penzioni fond stabilan.

Ovde je bilo govora da se daleko više sredstava izdvaja i za poljoprivredu 5,6 milijardi, za turizam, zatim da se izdvaja sto miliona za vaučere. Znate, moći ćemo, kao i prošle godine, ako ništa drugo, da posećujemo našu zemlju i da je bolje upoznamo, da se bolje ponašamo kada upoznamo našu zemlju.

Naglašavam, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će glasati za rebalans ovog budžeta i sve prateće zakone. Imaćete našu podršku, ukoliko nastavite ovim putem koji je zacrtan, koji daje rezultate. Živim u uverenju da nećemo imati drugi rebalans ove godine. To će značiti da smo pandemiju stavili pod kontrolu i da možemo normalno i pristojno živeti.

Upravo zato, naglašavam da će poslanička grupa Socijaldemokratske partije glasati za ovaj zakon. Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o četiri značajna zakona, smatram čak i najznačajnija zakona koja smo do sada dobili u ovom sazivu, ali i mnogim ranijim sazivima. Ovo su ozbiljni zakoni koji su temeljito, stručno napisani. Moram priznati da meni kao narodnom poslaniku bilo je jako teško da uđem u neke termine. Zaista je zahtevalo mnogo znanja. To je znak da je Ministarstvo za energetiku prišlo ovim zakonima vrlo studiozno, vrlo temeljito.

Međutim, odmah na samom početku mogu da naglasim da će Poslanička grupa SDPS glasati za ove zakone. Zašto? Oni zaista znače iskorak u našem daljem razvoju. Neće zakoni promeniti naše stvari, ali će zakoni dati pravni osnov da idemo dalje, da idemo napred, da unapredimo svaku od ovih oblasti o kojima je ovde bilo reči.

Iz svih ovih zakona može da se izvuče nešto što je veoma značajno, jedna karakteristika, da oni su usklađeni sa direktivama EU i drugim međunarodnim standardima, posebno u oblasti rudarstva.

Znate, to je poruka koju država Srbija šalje – da mi smo suštinski zainteresovani za članstvo u EU bez obzira kada će nas primiti, ali ćemo mi menjati svoje zakone, menjati standarde jer to nama odgovara, to odgovara državi Srbiji i to je ono što ovde želim posebno da istaknem.

Druga jedna dimenzija o kojoj je reč i bilo je govora to je zaštita životne sredine. Ja ću se tu malo zadržati. U javnoj raspravi o ovom zakonu koja je bila izvrsna, moram primetiti da sam tu veoma mnogo naučio, čak od vaših mladih saradnika koje pohvaljujem, jer tu vidim i budućnost naše Srbije, stručno su objasnili neke stvari, rečeno je da je zaštita životne sredine aksiom koji je vodilo vaše ministarstvo da menja ove zakone.

Ja kao neko ko je koordinator „Fokus grupe“ za održivi razvoj i kontrolu Agende 20-30, moram da kažem da zaštita životne sredine je vrlo bitna, vrlo važna i tu ne može i ne sme da bude kompromisa. Sve nam je džaba, ako tu budemo pravili kompromise i ne budemo tražili najviše standarde koji postoje u Evropi, mi smo deo Evrope.

Sada je zaštita životne sredine postala politička tema broj jedan. Ja se slažem da je to politička tema, ali to nije tema za jedan dan, to nije tema za jeftine političke poene, to je tema dugoročna, to je tema međugeneracijska, drugim rečima mi smo dobili ovakvu zemlju, ovakvu prirodu, mi moramo da je popravimo, unapredimo i da takvu prenesemo budućim generacijama.

Tu se neće raditi za jedan dan, tu se neće raditi ni jedna godina, tu moramo raditi mnogo više, jer moram primetiti da smo dobili dosta negativno nasleđe, jer životna sredina nije bila tema o kojoj se ovde govori. Godine 2017. mi smo, narodni poslanici osnovali tu neformalnu grupu koja se zove „Fokus grupa“.

Mi smo tada počeli u ovoj Skupštini da govorimo o tome, da insistiramo na tome, čak smo u budžetima tražili više sredstava za zaštitu životne sredine, promovisali zelenu industriju, zelenu ekonomiju, tražili više prečistača voda, tražili filtere za zaštitu u termo-elektranama. Moram primetiti da je to bio početak.

Pre mesec, dva dana predsednica Vlade, Ana Brnabić je u ovom parlamentu izjavila da je zaštita životne sredine prioritet ove Vlade. Drugim rečima, vrlo ozbiljno, vrlo odgovorno pravimo jedan iskorak upravo u ovom delu. Prema tome, moja poruka je jasna da ova Vlada, ova Narodna skupština u narednom periodu će zaista imati jedan vrlo važan zadatak, a to je zaštita životne sredine u Srbiji po najvišim standardima.

Mi smo čak nedavno razgovarali i usvojili Zakon o klimatskim promenama, takođe jedan moderan zakon, jedan dobar zakon i sama ta činjenica govori da mi dajemo dosta pravnih osnova da idemo napred.

Međutim, ja želim da naglasim još nešto. Znate, ne treba sve očekivati od države. Ne može država sve da uradi. Ja puno očekujem od neformalnih grupa, volontera koji su politički neutralni, ali konkretno rade na zaštiti životne sredine, jer ako volite svoje mesto gde ste rođeni, mesto gde živite, ako volite tu prirodu, onda vi morate konkretno uraditi konkretnim akcijama kako da životnu sredinu unapredite.

Znate, divlje deponije ne može svako ukloniti, ne može država trčati na svako mesto, ako mi nemamo svest da se to ne sme i ne može uraditi. Znate, za mene kao narodnog poslanika, kao građanina Srbije je neshvatljivo da smeće bacamo u potoke, reke i jezera. Pa to je za mene svetogrđe. Ja ne znam koji bih rečnik upotrebio kada vidim takve stvari. I zato ja želim i da podstaknem činjenicu da mi moramo menjati svest građana, da moramo imati edukaciju, da su razgovori o životnoj sredini, ali oni koji su istinski zainteresovani da imaju zdravu životnu sredinu, da to bude u dnevnom fokusu svih televizija, svih novina, jer toga nikada neće biti dosta.

Edukacija mora biti i početi od obdaništa, škole, fakulteta. Znate, ako neko ko u Osnovnoj školi zasadi jedno drvo, kada postane mladić i kada se bude ženio ili devojka udavala, ona će imati veliko drvo i biće ponosna. To drvo će proizvoditi kiseonik. Dakle, moramo ići na tu logiku da svako od nas je odgovoran za našu zdravu životnu sredinu.

Naravno, tu upravo ima ovaj sektor koji vi vodite, a to je sektor energetike, sektor rudarstva i zato želim da kažem da moramo imati uravnotežen pristup i moramo voditi računa o održivom razvoju.

Dalje, znate, ja ću početi o zakonima koje ste vi ovde nama predložili. Jedan od tih zakona je Zakon o obnovljivim izvorima energije. To je nov zakon, to je moderan zakon. Smatram da je dobar, smatram da je i primenljiv. Šta on otvara? On otvara mogućnost da imamo obnovljive izvore energije. Mi moramo otvoreno reći da u tome zaostajemo. Mi smo sebi dali visoke ciljeve, mi smo 2020. godine trebali imati 27%, nismo dostigli.

Vi ste sada u vašem uvodnom izlaganju rekli da će to biti 2040, 2050. godine 50%, ja smatram da tu moramo ići brže. Znatno brže i da krenemo nekim planom koji će to izmeniti i kojim će doći do te situacije da tu ne zaostajemo. Govora je bilo o solarnim elektranama, vetroelektranama, već ih imamo i tu zaista možemo reći da imamo dalji razvoj, što je zaista veoma dobro.

Ali kada govorimo o energiji, voleo bih jednu drugu stvar da naglasimo, da to treba da bude jedna akcija, to je štenja. Mi zaista i kada govorimo o efikasnosti, mi smo veliki rasipnici. Trošimo četiri puta više energije, nego u EU, a dva puta više nego naše okruženje. Znate, puno sam putovao, odem u Ženevu ili Brisel, uđem u sobu, ona je hladna. Žalim se na recepciju, oni mi uključe. To znači da kada gost nije u sobi, grejanje se isključi, a mi se žalimo i kad nema više od 19, 20 celzijusa. Kada je tolika temperatura, mi odmah zovemo Toplanu i žalimo se zašto nije 25, da mogu da hodam u svom stanu u majici. Znate, to je rasipanje energije, a kada bude pretoplo, onda otvaram prozor da bi ta energija izašla. Pa dajte molim vas, nadam se, verujem da će bar mlađe generacije dočekati da imamo pametne zgrade, da imamo infracrvene zrake koji će meriti koja zgrada i koliko energije ispušta, jer to je ono što moramo stalno imati na umu, jer energija, toplotna, električna, puno se ulaže da bismo došli do nje.

Kada kažem akcija štednje, znate koliko televizora u ovoj zemlji radi celu noć, čitav dan, čak i kad neko ko ga gleda, spava. Koliko sijalica u kući, bilo gde, neprekidno gori. Treba štedeti na malo da bi se uštedelo na mnogo. Evo, i u našem parlamentu, pođite po kancelarijama, videćete koliko je kompjutera i monitora upaljeno, a da niko ne sedi za njima. Možda to izgleda, ono što ja govori ovde, da je beznačajno. Električna energija, bar kod nas nije skupa. Dosta smo sa jeftinom cenom električne energije, a ona se zato i rasipa.

Pristalica sam stava, kada se govori o energetskoj efikasnosti, da električna energija i energija uopšte nije socijalna kategorija. Za one koji ne mogu, a ovde sam čuo u javnom slušanju energetsko siromaštvo koje je u toj situaciji, njemu treba obezbediti određenu količinu i električne energije i toplotne energije. Instrumenata za to imamo.

Pre nekoliko meseci mi smo usvojili zakon u socijalnim kartama. Znate, tačno moramo znati ko je u socijalnoj situaciji, kome trebamo pomoći. Ja sam za taj selektivan pristup, ne da svi imamo jeftinu struju, ne trebamo da imamo, mnogi mogu da je plaćaju u punom iznosu, a ne u malom iznosu.

Prema tome, imajmo ekonomsku cenu električne energije. Višak tih sredstava, kao što već sad plaćamo, ulažimo u obnovljive izvore energije, a smanjujmo one izvore energije koje dolaze iz uglja, iz fosilnih ruda, jer to je ono što ćemo mi govoriti i što ćemo se mi zalagati.

Poslanička grupa SDP u svom programu zaista ima vrlo bitnu i važnu činjenicu da radimo puno na zaštiti životne sredine, na modernizacije Srbije, ali isto tako imamo uravnotežen pristup. Mi ne možemo zaustaviti razvoj, razvoj mora da bude. To znači kada govorimo o rudarstvu, znate, rudarske tehnologije nisu uvek čiste tehnologije nigde u svetu, ali postoje standardi, najviši standardi koje moramo imati i koje kad damo eksploataciju za određenu rudu, mi moramo biti u situaciji da kažemo -da, dobićete to, ali primenjivaćete najviše poznate standarde, pogotovo za rude za koje kod nas postoji sad veoma veliki interes. Ja se potpuno slažem da je država Srbija bogata i rudama i mineralima. To bogatstvo koje imamo moramo pametno iskoristiti, ulagati u znanje.

Znate, bio sam u Abu Dabiju, tamo imate eksploataciju nafte i gasa, nisu ni to čiste industrije. Međutim, pametno su uradili, sredstva koja su dobili na taj način su ulagali u dalji razvoj, prosto je neverovatno koje sam nove tehnologije tamo video, koje možda mi nećemo u našoj zemlji videti za 10 do 15 godina. Oni su svoje građane na račun tog bogatstva slali na školovanje u zapadnu Evropu, u Ameriku, vratili ih, ulažu u nove tehnologije i razmišljaju o budućnosti.

Srbija ne može zaustaviti razvoj. Jesam za razvoj rudarstva, jesam za otvaranje novih rudnika, za eksploataciju tih ruda, pa i tog litijuma koji je sigurno metal budućnosti, ali na jedan pametan način gde ćemo uvek u svakom pogledu, a dok sam poslanik u ovom parlamentu budite uvereni uvek ću zahtevati najviše ekološke standarde i druge međunarodne standarde, jer tako Srbija može ići unapred.

Ako smo mogli da završimo i završavamo autoputeve, ako možemo da uradimo mnogo toga, ako smo mogli da se borimo sa kovidom na ovaj način na koji se borimo, ako smo mogli da obezbedimo najviše vakcina, da dođemo do tri miliona ljudi koji su dobili vakcine, možemo i ovaj izazov koji stoji pred nama, izazov daljeg razvoja, iskorak, učiniti napred.

Ne očekujem to odmah. Ne očekujem to sada, ali očekujem da ćemo vredno, uporno raditi, da ćemo uporno ići dalje, jer tako jedino vidim Srbiju među onim zemljama koje će u EU ući pripremljena, jasna, promenjena, jer ta Srbija je ona koja je nama potrebna, potrebna je i EU.

Zbog toga insistiram i zbog toga će poslanička grupa SDP dati punu podršku ovim zakonima, a i zbog jedne druge činjenice. Znate, u pravljenju ovih zakona vi ste se držali tri stuba, tri elementa. Gledali ste ekonomsku korist, gledali ste socijalnu dimenziju i treća ekološka dimenzija. Uravnotežen princip na ove tri dimenzije upravo je pravi princip koji u krajnjoj konsekvenci treba da da rezultat.

Dakle, poslanička grupa DSP u danu za glasanje daće podršku ovim zakonima. Od vas očekujem značajna podzakonska akta i realizaciju ovoga što je ovde naglašeno. Naravno, vi ćete učiniti to sa zakonodavne strane. Ja očekujem od Vlade Republike Srbije da dalje stvara uslove da dovedemo nove investitore, da daleko više pažnje posvetimo i ljudima iz Srbije da oni investiraju, posebno u obnovljive izvore energije i ove male hidroelektrane.

Znate, ja sam svestan činjenice da moramo čuvati i boriću se, odmah da vam kažem, da sačuvamo i potoke, da sačuvamo naša zaštićena područja, ali i druge ekološke sredine. Prema tome, u davanju saglasnosti za male hidroelektrane moramo biti vrlo oprezni. Bolje je, molim vas, da insistiramo na štednji električne energije, nego da ponekad uništimo neki potok samo zato da bi neki pojedinac imao neku korist.

To naglašavam zbog toga, jer sam primetio da ste i vi sami doneli neke odluke koje će značiti dalji napredak u ovoj oblasti. Potrebne su male hidroelektrane, potrebno je sve to.

Nisam govorio o mnogo stvari, vreme mi to ne dozvoljava, kupac proizvođač, šta znači koliko će Vlada izdvajati sredstava da se menjaju prozori, vrata i sve ostalo gde će Vlada davati 25%, lokalna samouprava 25%, a pojedinac 50%. Zaista, tu mogu biti velike uštede.

Isto tako, verujte da sam čak u svojoj zgradi gde stanujem, koja je na sunčanoj strani, insistirao da već sad konkurišemo, da pravimo projekat, da stavimo solarne panele na svoju zgradu. Vi ste u javnom izlaganju rekli da je tamo 600 kvadratnih kilometara mi imamo krovova, a Srbija je sunčana zemlja i sama ta činjenica kaže da možemo puno uraditi.

Na kraju, malo sam produžio, ja se zahvaljujem gospođi potpredsednici Narodne skupštine, poslanička grupa SDP daće punu podršku ovim zakonima i onim aktivnostima koje ćete kasnije voditi. Hvala.

Uvažena potpredsednice, uvažena gospođo ministarka sa svojim saradnicima, ja odmah na samom početku hoću da naglasim da će poslanička grupa SDPS sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon. Zašto? Zato što je to dobar zakon, zato što je napravljen prema konvencijama UN, zatim, Kjoto sporazuma, zatim, tekovinama EU. To je znak da dalje šaljemo jednu poruku, da je Srbija privržena evropskim integracijama, Srbija je ta koja želi da uđe u EU i drži reč, svoje zakone prilagođava tekovinama EU.

Još nešto. Jedan od najvećih interesa svakog pojedinca je život u zdravoj sredini. Prirodu treba poštovati, voleti, ali je i čuvati, jer zdrava priroda, zdrava životna sredina, znači zdravlje građana Srbije, a to je najveća vrednost koju možemo da imamo.

Uostalom, ova pandemija je pokazala šta znači boriti za zdravlje i šta znači zdrava životna sredina. Ali, do čistih reka i jezera, bistrih potoka, čistog vazduha se ne dolazi političkim dekretima, pa ni zakonima, ma koliko su oni okvir i alat da se do toga dođe, već do toga se dolazi dugim upornim radom, menjanjem svesti svakog pojedinca, naše kulture i zahteva znatna materijalna sredstva.

Znate, do ove situacije smo došli upravo zbog pohlepe čoveka za većom zaradom, profitom i došli smo velikih neravnoteža u prirodi. Najveće posledice toga trpe upravo one siromašne zemlje koje nemaju dovoljno sredstava.

Da parafraziram, priroda ne pripada čoveku, čovek pripada prirodi. I upravo kada ne poštujemo, kad stvaramo neravnoteže, tada dolazimo do velikih posledica, a jedna od tih posledica su i klimatske promene i ove pandemije koje su se dešavale i koje će nam se dešavati.

Kada kažem da menjamo svest građana, to je teško, ali moramo početi od obdaništa, od osnovne škole, od srednje škole, fakulteta. Moramo se navikavati da poštujemo i volimo svoju životnu sredinu, da volimo prirodu, jer tako ćemo je jedino sačuvati. Ako svaki osnovac zasadi svoje drvo, znajte da će ga poštovati i voleti, a drvo je, kao što je čika Jova Zmaj rekao, blagorodno, ono će mnogo toga davati. Tu svest, tu logiku moramo menjati kod nas.

Znate, moj kolega Rakonjac je rekao, mi smo jednu stvar zapostavili, a to je pitanje volontera. Prisustvovao sam u SAD kod jedne besprekorno čiste reke, ali sam svako jutro gledao volontere koji su čistili i ono malo smeća što ima. Znači, ne može država sve da uradi. Mora i pojedinac da shvati da mora menjati svoje snove, svoje navike, jer bez toga nećemo imati zdravu životnu sredinu.

Ja vam mogu pokazati dosta ovih mesta gde je bilo dosta smeća, koje je očišćeno, posle mesec, dva dana ponovo isto smeće. Pa, ne možemo stalno čistiti divlje deponije, a imamo ih veoma mnogo u našoj zemlji.

Ono što želim da naglasim, a što sam video da je juče izjavila i premijerka naše Vlade, Ana Brnabić, zaštita životne sredine je prvi prioritet Vlade Republike Srbije.

Dakle, SDPS kao deo vladajuće koalicije daće vam punu podršku da se priroda učini čistijom, boljom i da kvalitetnije živimo. Znam da treba mnogo sredstava. U budžetu koji će biti za 2022. godinu očekujem vaš lični pečat. Očekujem da će se tražiti znatno više sredstava, jer mi vremena da čekamo da se priroda menja, da priroda sama od sebe da rezultate, neće ako mi to ne učinimo onako kako treba.

Želeo bih da kažem i sledeće. Ovo zahteva jedinstveno delovanje, ne samo pojedinca, ne samo jedne sredine, ne samo okruga, znači, i susednih zemalja, EU. Bez jedinstvenog delovanja nećemo imati te rezultate.

Isto tako, naglašavam da kao fokus grupa za ostvarenje ciljeva održivog razvoja, a ovaj zakon je jedan upravo od tih zakona koji implementira ciljeve održivog razvoja, imaćete punu podršku, sa željom da vi imate punu podršku za sredstva, da priroda Srbije bude bolja, kvalitetnija, a to će značiti i bolji razvoj naše zemlje.

Naglašavam na kraju da ćemo glasati sa zadovoljstvom. Hvala.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, Socijaldemokratska partija Srbije izražava veliko zadovoljstvo što raspravljamo o zakonu o socijalnim kartama. Zašto to naglašavam? Ovo je jedan izuzetan zakon. Ja ga stavljam u red Zakona o poreklu imovine i Zakona o platama. Na ta tri zakona insistiram već dugo vremena. Mi smo ova prethodna dva zakona doneli i sada idemo da raspravljamo i donesemo zakon o socijalnim kartama. Smatram da je to značajan dan za Srbiju.

Ovaj zakon čekam već 20 godina. Pre toga sam radio u sindikatu. Kada je počelo vreme tranzicije stalno sam insistirao da se donese zakon o socijalnim kartama. Stalno su postojale neke nepremostive teškoće. Jednom je bilo opravdanje u ovih 20 godina – to puno košta, zatim, nemamo dovoljno informatičkih podataka, nemamo pratnju, ne možemo sve da pratimo. Sada su se konačno stekli uslovi da donesemo ovaj zakon. Šta će to značiti za Srbiju i za građane Srbije? Značiće jednu socijalno uređenu državu. To je ono zašta se bori Socijaldemokratska partija Srbije, što znači – želimo i insistiramo na socijalno uređenoj državi. To je, kao što je predsednik parlamenta rekao, i ustavna odredba, to znači poštujemo Ustav i idemo ka tome. Stekli su se uslovi da donesemo i ovaj treći zakon, a to je za nas veoma važno.

Kad kažem socijalno uređena država, insistiramo na tome da svako u našoj zemlji ima pravo na dostojanstveni život. Svako ima pravo i treba da ima pravo da ima redovnu ishranu, da ima tekuću vodu, da ima struju, da ima sanitarije, da ima gde da stanuje, da ima obrazovanje, da ima lečenje i naglašavam – zdravu životnu sredinu. Srbija teži ka tom cilju.

Ova tri zakona, za mene krucijalna zakona, sada ćemo ih doneti. Puna primena će početi tek od 2022. godine. Ne očekujem da će to biti preko noći. To je suviše ozbiljan korak napred, trebaće i podzakonski akti, trebaće i uhodavanje, ali težimo ka onome što znači socijalno uređena država. Nema uspeha preko noći. Očekujem da u državi Srbiji neće biti više takvih ekstremnih socijalnih razlika gde se već sada privikavamo na to.

Znate, raslojavanje nije počelo juče. Ono je počelo 90-tih godina. Mi smo rekli jednu reč tada – tranzicija, privatizacija i znamo šta se dešavalo. Društveno bogatstvo koje je postojalo u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji vrlo brzo je prešlo u džepove nekih pojedinaca i došli smo u situaciju da imamo veoma malo bogatih, a veoma mnogo siromašnih. Zašto je to? Zato što je naše bogatstvo ograničeno. Ako veliko bogatstvo malo njih uzme, onda će veliki broj njih imati malo. To je ono što moramo stalno da imamo na umu i da doživimo situaciju i da se borimo za situaciju da nema tih ekstremnih razlika, da negde imamo mogućnosti da budemo svi u nekom koridoru gde ćemo moći da živimo dostojanstveni život.

Ne mislim da se sada zalažem za neku raspodelu, da uzimamo od bogatih da bi davali siromašnima, već da imamo poresku politiku, da imamo uređen sistem, da se tačno zna šta se treba dati državi, a šta država onda može dati pojedincima. Nema u ekonomiji besplatnog ručka. U ekonomiji morate nešto stvoriti da biste podelili.

Odmah da vam naglasim zašto su nam potrebne socijalne karte. Potreba je da oni koji preživljavaju konačno budu vidljivi. To znači da znamo ko je taj ko nema mogućnost da živi od svog rada ili je došao u takvu situaciju, zatim da obezbedimo pravilniju raspodelu sredstava i smanjivanje zloupotreba.

Ja sam pristalica selektivnog pristupa, što znači, nismo svi u istoj situaciji. U javnosti je trenutno mnogo priče oko poskupljenja električne energije. Ona je viša za 3,4%. Po domaćinstvu to je 150 i 300 dinara. Za većinu porodica u Srbiji to nije neki značajan izdatak. Međutim, za nekog i jeste značajan izdatak. Ja se zalažem za ekonomsku cenu struje. Oni koji to mogu da plaćaju, a dosta je takvih ljudi, oni će to platiti, a oni koji to ne mogu, koji su prepoznati putem principa socijalnih karata, oni će imati privilegije da budu oslobođeni ili da plaćaju neku simboličnu cenu. Znate, socijalni mir ne možemo stvarati na način da govorimo populistički, već da jednostavno znamo ko šta može. Ili na primer u Novom Sadu gde živim mi imamo besplatna obdaništa, dakle, svako ima pravo da može da se svoje dete da u obdanište i da bez ikakvih problema može da koristi te usluge. Postavljam pitanje – a zašto bi neko ko ima skupi džip od 600.000 evra imao besplatno obdanište? Treba omogućiti onom ko ne može da plati da ima obdanište, a ti koji imaju, oni imaju mogućnost da to rade. Zalažem se za to da bogati treba da plaćaju više.

Znate, nisam od onih koji smatraju da će socijalne karte rešiti problem siromaštva, ali će dati jednu objektivnu sliku i doprinećemo tome da se socijalni dinar povoljnije raspoređuje. Sami ste rekli da negde izdvajamo oko 106 milijardi dinara za socijalne potrebe. Ja ću vas podsetiti, a malo da i razmislite, gospođo ministarka, da od 2015. do 2019. godine mi smo od ukupnih državnih rashoda za socijalnu zaštitu dali 36,6% 2015. godine, a sada dajemo 34,1%, dakle, imamo malo smanjenje.

Ja bih bio vrlo srećan da je jedan veliki broj ljudi izašao iz te socijalne zone, međutim, smatram da pogotovo sada u doba pandemije, gubitka radnih mesta, posebno onih koji su bili zaposleni u neformalnoj ekonomiji, njima će biti potrebna takođe socijalna pomoć i tu je prostor da mi mislimo da u narednom budžetu za svoje ministarstvo tražite mnogo više sredstava za socijalne potrebe da bismo postigli da svi mogu da dobiju ovu socijalnu pomoć, onima kojima je neophodna i veoma potrebna.

Želim da pohvalim vrlo ozbiljan i studiozan pristup izradi socijalnih karata. Svako ko je pročitao ovaj zakon, posebno one dodatne tabele, koji su ciljevi, šta je svrha, video je da se išlo studiozno, da se išlo vrlo precizno, jer radi se o jednom vrlo teškom zadatku. Da je to bilo lako, to bi bilo doneto pre 20 godina. Da bismo do ovde došli nama je bila potrebna i informatička podrška. Mi je sada imamo. Znači, imamo različite baze podataka. Iz tih baza podataka na jednom mestu možemo dobiti sve ono što je potrebno da bi zaista onaj ko treba da ima socijalnu pomoć nju dobio.

Srbija za mene postaje informatičko društvo, ja to moram s ponosom da kažem. Sećam se kada je sadašnji premijer 2017. godine podnosila svoj ekspoze, kao glavni cilj je stavila upravo na prvo mesto informatičko društvo u Srbiji. Zar treba nekom reći da ono što je postignuto sa vakcinacijom u Srbiji izvanredan rezultat? Dobijete poruku, odete, bez velikog čekanja dobijete vakcinu i dobijete poziv za revakcinu. Znate, to je Srbija koju nismo znali, a sada se u njoj nalazimo. Nadam se da ćemo i mi, kada ovaj zakon ide 2022. godine u punu primenu, doći u situaciju da ćemo imati istu situaciju. Znate, kada imate pravilnu evidenciju, tada i sredstva koja imate za tu raspodelu vi možete racionalnije deliti i ljudi će imati više mogućnosti da dođu u situaciju da izbegnu situaciju u kojoj se nalazimo.

Rekao sam na samom početku da socijalne karte neće rešiti problem siromaštva. Rešiće jedna bogatija Srbija, Srbija koja je ekonomski snažnija i to je ono što moramo stalno da naglašavamo, ali isto tako da vam kažem kako izaći iz siromaštva? Znate, nisu ni svi siromašni jednaki, neko u jednoj situaciji dođe do siromaštva, ostao je bez posla. Znate, imate situaciju ekstremnih slučajeva kao što su ratovi, kao što je izbeglištvo, kao što je gubitak posla, razvod, bolest člana porodice, smrt nosioca prihoda i vi ste u jednoj situaciji da danas imate, a sutra nemate. Sam sam bio u ovoj, znate ovo zapadni Balkan, ja sam sam 1992. godine živeći u Sarajevu, jedno jutro imao sve, seo u autobus sa jednim koferom i više nisam imao ništa. Ali, imao sam izlaz. Gde je izlaz? Izlaz je u obrazovanju, izlaz je u kompetencijama. Znate, možete imati koju god hoćete kakvu imovinu, ne znam šta imate, ali ako nađete se u takvoj situaciji, jedino što možete sa sobom da nosite to je ovo što imate u svojoj glavi i ono što svojim radom, svojim zalaganjem kada dobijete negde šansu možete da se izvučete iz te situacije.

Znate, postoji jedna kineska poslovica - ako hoćete da pomognete siromašnom čoveku dajte mu, poklonite mu jednu ribu, ako hoćete da mu pomognete za čitav život tada ga naučite da peca. Naravno, pade mi na pamet ove kineske poslovice, ja sam primio kinesku vakcinu, s time se ponosim i naglašavam zbog građana Srbije - da, vakcinisao sam se i jedva čekam da primim revakcinu i dalje ću nositi ovu masku zbog činjenice da je to veoma važno i veoma bitno.

Naglašavam, da ako hoćemo da izađemo iz siromaštva, moramo više ulagati u obrazovanje. Onaj podatak koji sam vam rekao da u socijalnu zaštitu od 2015. godine do 2019. godine manje smo ulagali, ali smo zato više ulagali u obrazovanje sa 7,4% rashoda na 7,7%. Ulagali smo više i u zdravstvo, to je činjenica i kada budemo imali podatke za 2020. godinu to će biti enormna ulaganja.

Ulaganje u obrazovanje, u nova radna mesta, to je ono što će nas izvesti iz siromaštva i tada socijalne karte više neće biti u prvom planu, jer će i veliki broj ljudi izaći iz siromaštva. Međutim, jedan broj ljudi ne može da izađe iz siromaštva. To su bolesni, to su ljudi iz, ja bih rekao, nekih manjinskih grupa da ne bih uvredio moje prijatelje romske zajednice. Isto tako, to su ljudi koji žive na selu. Znate, dva, tri puta je veća šansa da budete siromašni ako živite na selu, nego ako živite u gradu. To je istina.

Evo vama, gospođo ministarko, dajem jedan izazov. A to je - hajmo obezbediti svakom ko ima više od 65 godina da ima neku vrstu penzije. Ta penzija, naravno ne može biti velika, ali će značiti jednu sigurnost, svako ima pravo na dostojanstvenu starost. Nama je populacija 65 godina plus veoma osetljiva populacija, veliki broj siromašnih ima. Upravo zbog toga, mislim da kao društvo budemo ekonomski jačali, da razmišljamo u tom pravcu a to je zbog činjenice da negde se približavamo 2030. godini gde govorimo o ciljevima održivog razvoja, Agendi 2030 i jedna od tih stavova jeste da upravo ti moraju da imaju mogućnost na neku vrstu dostojanstvenog života.

Govorio sam nešto o ulaganju obrazovanja. Naravno, to je veoma bitno. Vi znate da je u Srbiji je osnovna škola obavezna i besplatna. Socijaldemokratska partija Srbije se zalaže da i srednja škola bude obavezna i besplatna. Znate, kad imate srednju školu, imate informatičku pismenost, imate neka znanja, a tokom života će se mnoga znanja unapređivati, menjati. Sam u svom životu sam mnogo toga učio i dan danas učim. Znate, nisam nikad ni mislio da ću govoriti na raznoraznim platformama, Zum platformama itd, ali nije mi teško da učim i nije mi teško da se borim da jednostavno u novim informatičkim vremenima, živim kako se to dolikuje i kako treba da bude.

Na samom kraju Socijaldemokratska partija Srbije, njena poslanička grupa će sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon, dajemo vam punu podršku da na teškoće na koje ćete nailaziti, a veoma ćete nailaziti na velike teškoće, da ih prebrodite i da u narednom periodu konačno Srbija teži ka socijalno uređenoj državi. Namerno nisam spomenuo švedski model, namerno nisam spomenuo Skandinaviju. Puno sam boravio u tim zemljama ali želim da težimo ka tome, a to jeste suština socijaldemokratije, socijalno uređena država i pravo svakog na dostojanstveni život i pravo svakog da radom, svojim radom uz jednake šanse ima pravo da pristojno živi. Hvala vam.

Hvala uvažena potpredsednice.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, ja se radujem što u našem parlamentu, parlamentu Srbije, čujemo različite tonove. Pa zato i služe parlamenti da čujemo politička mišljenja različitih političkih partija. Ali, znate, još nešto, mi ovde razgovaramo, razgovaramo na jedan civilizovan način i meni daje nadu da onaj Kodeks o kojem smo raspravljali pre nekoliko dana daje rezultate.

Ja u ime poslaničke grupe Socijaldemokratske partije pozdravljam odluku da se Izveštaj Evropske komisije za 2020. godinu stavi u raspravu u plenumu. Znate, mi šaljemo na taj način vrlo značajne poruke.

Prvo, poruka je da zaista parlament države Srbije ima strateški cilj da država Srbija bude u članstvu EU, da se Srbija ponaša odgovorno u procesu pridruživanja i da je istinski posvećena integracijama u EU. A zašto to činimo? Pa, činimo zbog činjenice da 64,1% građana Srbije je za članstvo Srbije u EU.

Za partiju kojoj pripadam, a to je SDPS, takođe je strateški cilj da Srbija bude članica EU. To smo se i do sada borili u ovom parlamentu, to ćemo činiti i ranije.

Znate, bilo je ovde govora da li je ovaj izveštaj pozitivan, nije pozitivan, da li imamo dovoljnu brzinu u pristupanju EU. Ja moram da vam kažem da zaista otvorenih 18. poglavlja, dva zatvorena poglavlja, jeste rezultat. Nismo srećni zbog činjenice da pridruživanje ide dosta sporo. Ponekad i sam imam utisak da nas EU neće, ali ne samo Srbiju, već čitav Zapadni Balkan.

Evropska unija, kao što je rekla i premijerka, treba Zapadni Balkan i treba Srbiju, kao što mi u Srbiji i Zapadnom Balkanu trebamo EU.

No, mi smo svesni činjenica šta se sve dešava u EU i nadam se da će pojedine članice ipak biti prijemčivije za zemlje Zapadnog Balkana. To je nama veoma važno jer se nalazimo u tom stavu i nalazimo se u situaciji da se prilagođavamo standardima EU.

Nama Srbiji, državi Srbiji, trebaju standardi EU, pa zato se i mi menjamo, zato se reformišemo. Ne može niko da kaže da država Srbija zaostaje. Država Srbija 2012. godine i 2020. godine se znatno razlikuju. Samo da naglasim šta smo napravili u ovom periodu. Zar nismo doveli do promena političkog sistema što se ogleda i u javnim upravama, donošenjem zakona itd? Zar nismo korenito promenili ekonomski sistem? Zar nismo promenili infrastrukturu? Imamo nove autoputeve, imamo nove železnice koje će uskoro početi da rade i još nešto, standard građana Srbije je poboljšan. Više plata nije onakva kakva je bila ranije, mi se približavamo EU u tom delu. Istina, nije to još dovoljno, treba još mnogo toga raditi. Samo da naglasim činjenicu da smo imali nezaposlenost 26%, a da je sada ispod 10%.

No, znate, ne bih da se olako obećava brzina ulaska u EU. Ne treba se čak ni opterećivati tom činjenicom. Treba da se menjamo, da se reformišemo, da uvodimo te nove standarde. To je dobro za Srbiju.

Znate, u Izveštaju stoji da moramo da posvetimo pažnju vladavini prava. Naravno, to je neophodno, to je važno. Dalje, veoma je važno da institucije rade svoj posao nezavisno i u skladu sa Ustavom i zakonom.

Naravno, EU i ovaj Izveštaj je potpuno skenirao politički i ekonomski život Srbije. Ocene i stavovi koji su rečeni u ovom izveštaju, znate, oni su rečeni jednim diplomatskim rečnikom. Postoje kritički tomovi, dobro je da postoje. Mi te kritičke tomove moramo dobro proučiti, o njima razmisliti i shvatiti da je to samo jedan ugao gledanja. Mi imamo i drugi ugao gledanja i zato smatram da su zaključci Odbora za evropske integracije odmereni, rečeni su jednim diplomatskim rečnikom i poslanička grupa SDPS će glasati za ove zaključke.

U analizi pojedinih delova Izveštaja, ja ću krenuti prvo od Narodne skupštine Republike Srbije. Znate, uvek polazim od činjenice da treba krenuti iz svog dvorišta, krenuti od sebe. Da li je Narodna skupština u ovom periodu postigla odgovarajući napredak? Ja moram reći da jeste. Za to navodim sledeće činjenice. Smanjeno je usvajanje zakona po hitnom postupku, bolje se planira rad, nemamo više 60-70 tačaka dnevnog reda, već se tačno tačke grupišu prema njihovom značaju i prema tome da li ima sličnosti. Postoji znatno dogovaranje šefova poslaničkih grupa. Imamo, već smo imali i jedno javno slušanje gde su bili predstavnici i stručne i naučne javnosti, zatim nevladinog sektora. Formirali smo neformalne grupe "Žensku parlamentarnu mrežu", zatim "Zelenu parlamentarnu mrežu". Najavljujem da ćemo uskoro formirati i "Fokus grupu za kontrolisanje održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030". Tu ćemo uključiti nevladin sektor.

Smatram da je najveći rezultat koji smo postigli jeste upravo donošenje Kodeksa ponašanja poslanika, jer, kao što vidite, već i na ovoj sednici vidimo veću toleranciju za poštovanje različitih mišljenja. Isto tako očekujem i dalje poštovanje ličnosti i naravno manje zapaljivih govora. Očekujem u narednom periodu i da će početi međustranački dijalog, gde je upravo mesto ovde u Narodnoj skupštini i budite uvereni da ćemo to i uraditi.

Najveće rezultate, što nam priznaje i EU u ovom izveštaju postigli smo u ekonomiji. To je činjenica koju ne može niko da ospori. To su rezultati koji su postignuti u finansijskoj konsolidaciji, smanjenju spoljnog duga. Naglašavam, to smanjenje spoljnog duga je bilo do Kovida-19 i da smo kojim slučajem nastavili dalje, mi bi smo došli vrlo brzo i do onog našeg zakonskog uslova 45% BDP. Međutim, pandemija Kovida-19 ne samo Srbiju, već i sve ostale zemlje je naterala da se drugačije ponaša.

Mi smo imali rast BDP koji je, kako je počeo, bio bi u narednom periodu, istina u 2020. godini očekujemo pad, ali on će biti najmanji pad koji ćemo imati. Poštujemo fiskalna pravila i ono što je najvažnije, imamo stabilnu i veoma nisku inflaciju.

Pored činjenice da imamo pandemiju, vrlo tešku, mi i dalje ulažemo u kapitalne investicije. Ni jednu kapitalnu investiciju nismo stavili u drugi plan.

Naprotiv idemo dalje, jer gledamo dalje. Treba živeti i posle ove pandemije i to je ono što želim da posebno podcrtam.

Srbija je upravo vodeći računa o Zapadnom Balkanu inicijator i Mini Šengena. Svesni smo činjenice da na ovim prostorima moramo sarađivati, razgovarati, trgovati, živeti zajedno. Mi ćemo biti uvek na ovom prostoru, biće i drugi na ovim prostorima i za sve nas će biti bolje da sarađujemo, da imamo otvorene granice, da se razvijamo, jer ćemo tada svi bolje živeti.

Naravno, ovde su date mnoge ocene. Ovde je u raspravi mnogo toga već rečeno. Ja neću to spominjati. Mislim i na javnu upravu, na pravosuđe, na borbu protiv organizovanog kriminala, na korupciju, na prava građana. Znate, tu imaju ocene koje već i naša predsednica Odbora za evropske integracije rekla, to su manje-više diplomatske ocene, neke nisu prijatne. Znate, postignut ograničen napredak, postignut dobar napredak, jako ograničen, izvestan napredak ili dobar ili nema napretka. Nekad nije diplomatski, ali je rečeno i mislim da mi moramo o svim tim ocenama dobro razmisliti, dati odgovarajuće odgovore, a odgovori mogu biti da izmena zakona, menjanje pravila ponašanja, poštovanje onoga što trebamo menjati da bismo bili u ovom procesu pridruživanja što bliže EU.

I da se mi ovde puno ne zavaravamo. Odluka kada ćemo postati članica EU jeste politička odluka. To je nama sasvim jasno, čak to stoji u prvom pasusu ovog izveštaja. Naravno, tu je u pitanju vladavina prava i pitanje rešavanje i postizanje tog sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom.

Znate, sve su ove ocene bile, bar što se tiče EU u velikoj meri diplomatske, ali što se tiče Kosova, moram to da pročitam, a to je: „Srbija treba da učini dalje značajne napore i doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Takav sporazum je hitan i presudan.“ Znate, ovde je manje diplomatije. Ovde je jasno naglašeno šta treba raditi. I bez obzira na ovu formulaciju, ja prihvatam onu ocenu, a to je da treba da razgovaramo, da je Srbija spremna da razgovara, ali za razgovor je uvek potrebno dvoje i potrebna je klima da se dođe do onog rešenja koje nas zaista u ovom trenutku najviše zanima.

Naravno, želim u ime Poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije da uputim i građanima Srbije, ali i EU sledeće poruke: Srbija je strateški zainteresovana za članstvo u EU, sposobna je da preuzme obaveze koje proističu iz članstva. Znate, sada je usklađenost spoljne i bezbednosne politike već 60%, nije mali procenat. U ovoj fazi pridruživanja naša poruka je – da, mi ćemo i dalje imati strateška partnerstva sa SAD, sa Rusijom i Kinom. Kada budemo članica EU budite uvereni da ćemo slediti sve ono stavove koje bude EU nama propisivala. Ovog strateškog partnerstva u ovoj fazi mi se nećemo odreći.

Još nešto, od EU očekujem veoma veliku pomoć. Znam da su donacije, da je trgovinska saradnja sa zemljama članicama EU, da su strane direktne investicije najveće, a dolaze iz EU, ali očekujem veću pomoć. Gde je očekujem? To je na realizaciji Agende 2030 ili ciljeva održivog razvoja. Srbija se nalazi tu u jednoj situaciji da se menja, ali su potrebna značajna sredstva i upravo tu očekujem pomoć. Da li od onih devet milijardi koje su ovde spomenute za čitav Zapadni Balkan? Ali, nama su posebno značajna sredstva u zaštiti životne sredine, u sprečavanju klimatskih promena. Imamo pandemiju Kovida 19. Tu smo postigli dobre rezultate, čak u izveštaju stoji da smo adekvatno reagovali. To puno košta Srbiju, državu Srbiju koja nije bogata zemlja. Za pomoć koju smo dobili mi smo zahvalni i dalje ćemo se boriti posebno u ovoj fazi u kojoj se sada nalazimo, a to je pitanje vakcinacije svih onih grupa koje su osetljive i tu budite uvereni da očekujemo pomoć od EU.

Zaštita životne sredine je takođe deo jednog paketa. Ako uredimo našu životnu sredinu, za klimatske promene isto poboljšamo stanje, tada ćemo imati manje ovakvih pandemija, tada ćemo imati zdraviji život i bolji život. Upravo to želimo, jer EU je upravo okvir koji to treba da stvori.

Na kraju takođe naglašavam Skupština Republike Srbije, Vlada Republike Srbije upravo je to ovde iskazala da je istinski posvećena integracijama Srbije u EU i za njeno punopravno članstvo. Poslanička grupa SDPS će glasati za sve zaključke Odbora za evropske integracije i u svakom sledećem potezu uvek stati iza onih stavova, onih zaključaka koji će Srbiju reformisati, menjati, učiniti je bolju za život svih građana i da bude punopravna članica EU.

Nadam se da će EU u narednom periodu uspeti da prevaziđe svoje unutrašnje probleme i da će biti spremna za prijem novih članova. Srbija je ta koja prva kuca na vrata EU i želi da bude članica EU. Hvala.

Hvala.

Zadovoljan sam odgovorima koje sam dobio. Pre svega ću držati za reč ministarku Gordanu Čomić u vezi ciljeva održivog razvoja. Zajedno smo radili u prethodnom mandatu, čak smo i državu Srbiju predstavljali u različitim zemljama. Upravo rezultate koje smo postigli kao Narodna skupština, sada ste ministarka, sada imate mnogo više instrumenata za konkretne akcije i radujem se što je Vlada Republike Srbije prepoznala činjenicu šta znače ciljevi održivog razvoja, a šta znači Agenda 20-30.

Isto tako i ministarki Joksimović, ciljevi koji su postavljeni do 2025. i Agenda 20-30 su u korelaciji. Tu nema nikakve suprotnosti. Bolje je da što pre stignemo do određenih ciljeva, da nam Srbija izgleda drugačije.

Isto tako, predsednici Vlade želim da naglasim da zaista očekujem da će taj viši nivo sprovođenja ciljeva održivog razvoja biti vrlo brzo vidljiv i budite uvereni da će Narodna skupština zaista pratiti realizaciju tih ciljeva i da ću uvek u svojim diskusijama govoriti šta je urađeno, šta nije urađeno.

Želim saradnju, jer mislim da se kroz saradnju može mnogo više postići, nego kroz samu kritiku, ali ćemo raditi. U prethodnom periodu kada smo iznosili rezultate, a i sam sam bio prisutan, jer sam te rezultate iznosi u UN zajedno ministarkom koja je pratila ciljeve održivog razvoja, to je gospođa Slavica Dejanović, smo dobili pohvale iz mnogih zemalja iz UN.

Nastavićemo dalje da učinimo bolje, više i kvalitetnije. Hvala na odgovorima.

Hvala, gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ime SDPS pozdravljam odluku da stavimo na raspravu kodeks ponašanja narodnih poslanika. O tome smo razgovarali i mnogo ranije, ali nije bilo političke volje da o tome raspravljamo i da ga donesemo.

U potpunosti sam siguran da ćemo mi u toku sutrašnjeg dana doneti ovaj kodeks i da će to biti jedno pravilo ponašanja.

U svom govoru želim da se osvrnem na još jedan deo našeg ponašanja, a to je na javni prostor u Republici Srbiji. Ja mogu da kažem da su zaista mnoge crvene linije pređene. Više u Srbiji ništa nije sveto. Možete sve napadati – porodicu, decu, roditelje, veru, opredeljenja, sve možete napadati, a da za to ne snosite posledice.

Nema posledica i jednostavno naš javni prostor postaje zagađeni prostor. Zašto? Zato što smo izgubili mnoge kriterijume, zato što pojedinci smatraju da mogu sebi sve da dozvole, da govore o svemu i svačemu, a da za to ne snose nikakve posledice.

I još nešto. U našoj zemlji, u Srbiji, izgleda da istina više nije bitna. Često je cilj da se laž prikaže kao istina, a istina kao laž. Ja vam mogu navesti nebrojeno mnogo primera. Čak i juče sam video jedan primer gde sam bio akter jednog događaja, gledao sam izveštaj na jednoj televiziji, neću je spomenuti, neću ni jednu televiziju spomenuti, ali sam video šta znači neprofesionalizam, šta znači tendenciozni prikaz i šta se želi da postigne – da ono što je dobro, da se prikaže kao loše i da građani imaju saznanje da mi ništa ne znamo a da oni drugi znaju bolje od nas i da rade bolje od nas.

Znate, mnoge vrednosti u jednom društvu se ne mogu uvek i propisati jednim aktom. Ovaj kodeks ponašanja može samo da nam bude jedan vodič a ne da mi mislimo da samo čitajući ovo ćemo se tako ponašati. Mnoge vrednosti se stiču u porodici, u školi, vaspitanjem samog sebe, verom u samog sebe. Znate, ako mi potcenimo znanje, potcenimo poštenje, istinu, skromnost, odgovornost, poštovanje i sve relativizujemo, kad dođemo u situaciju da nam istina više nije istina, da laž postane istina, onda čovek izgubi sve kriterijume, ne zna kako da se ponaša.

Pozdravljam odluku da sami počinjemo od našeg parlamenta, što bi se narodski reklo – da čistimo u svom dvorištu. Ali, ne samo da govorimo rečima, već da to pokazujemo i delom i ličnim primerom. Znate, lični primer je vrlo važan.

Drugo, ovaj kodeks jeste i zadatak koji imamo da bismo ušli u Evropsku uniju i kao što znate, Evropska unija nije baš tako uređena i nije jedna cvetna bašta, ali je i nešto najbolje što postoji i zato Srbija treba i mora da postane član EU, a Socijaldemokratska stranka Srbije je ta koja zaista podržava taj strateški cilj i ovog puta naglašavam – strateški cilj Srbije jeste da postane deo EU. Zašto? To je zato da bi poštovali standarde koji važe u EU.

Mi ne znamo kad ćemo postati članica EU. Mi ćemo za koji dan govoriti i o izveštaju EU koji će biti na dnevnom redu naše Skupštine, ali standardi koje ima EU, koja poštuje, moraju biti i standardi Srbije. Srbija je inače u EU i sama ta činjenica govori da smo tu mnogo uradili.

Kad kažem da EU nije uvek jedinstvena, ja sam prisustvovao u Evropskom parlamentu mnogim raspravama. Znate, tamo postoje razne radikalne grupe, leve i desne orijentacije. Tamo čujete mnogo stvari, vrlo neprijatnih, vrlo nekulturnih, ali to je manjina. Oni mogu to da kažu, ali nema plodnog tla u Evropi da to zaživi, da to cveta i da to napreduje. Tamo je većina demokratska. Poštuje se stav većine i poštuju se te vrednosti, one prave vrednosti, istine, pravičnosti, poštenja, odgovornosti, integriteta.

Pripadam grupi ljudi koja nije za zabrane. Pripadam grupi ljudi koja poštuje slobodu. Ali, rekao sam i neki dan – sloboda nije neograničena. Moja sloboda traje dotle dok ne ugrožavam nekog drugog. Poštujte tog drugog. Poštujte različitosti. Upravo to je ono što ovaj naš kodeks daje nama i daje mogućnost da mi tako delujemo.

Narodne poslanike biraju građani Srbije. A zašto ih biraju? Biraju ih da štite njihove interese. Ima još nešto što je veoma važno, što ponekad mi, narodni poslanici, zaboravljamo, češće i zastupajući samo stranačke interese. Imamo državne interese. Država Srbija je ta koja nam mora biti veoma bitna i ponekad neka uža stranačka gledanja moramo staviti u drugi plan, a u prvi plan staviti interese građana Srbije, državne interese.

Nas su građani Srbije danas izabrali. Sutra nas možda neće izabrati, mi možda sutra nećemo biti narodni poslanici i nećemo biti na nekim funkcijama. Ali, kad završimo svoje mandate, mi moramo stati pred ogledalo i reći – dajte da vidimo šta smo mi to uradili za našu zemlju, za državu Srbiju, da li smo neke od osnovnih stvari stavili u prvi plan?

Govorimo o mnogo stvari, mnogo tema se ubacuje. Ali, naš trenutni državni interes jeste borba protiv Kovida – 19. Tu moramo svi da se ujedinimo, ma koliko različito mislili o nekim stvarima, ma koliko različito gledali. Ali, sve naše snage, kapacitete, umeće, moramo upotrebiti da imamo pobedu nad Kovidom – 19.

Znate, često koristimo i jake reči. Pustimo jake reči. Ostaju rezultati iza nas. Jake reči budu pa prođu. I sam naš pesnik je rekao – Ubi me jaka reč. Nemojte jake reči. Dajte da vidimo šta ostaje iza nas, šta smo mi to uradili da bismo unapredili Srbiju, šta smo izgradili, šta ostaje iza nas.

I još nešto. Poslanici su javne ličnosti. Našim delovanjem mi dajemo primer drugima. Ja sam pristalica davanja ličnog primera. Znate, ne možete nešto naučiti, ne možete naučiti kao papagaj pa ponavljati. Vi morate imati u svojoj ličnosti, u svom vaspitanju, u svom integritetu te vrednosti. Ako te vrednosti poštujete, tada ćete i delovati.

Ja moram da naglasim da će Socijaldemokratska partija Srbije glasati za ovaj kodeks, sa zadovoljstvom. Ali, još nešto da naglasim. Mi ćemo, i do sada smo to radili, ali i ubuduće, ličnim primerom dokazivati šta znači odgovorno se ponašati, šta znači poštovati drugog. Mi smo spremni da čujemo i različita mišljenja, ali kroz razgovor, argumentima, činjenicama, da dođemo do najboljeg rešenja, jer u različitosti mišljenja stiže se do najboljeg rešenja. A za državu Srbiju, za sve nas, za građane Srbije, veoma je bitno da imamo dobra rešenja, jer ta dobra rešenja dugo traju. Loša rešenja se vrlo brzo pokažu kao loša rešenja.

Naglašavam, Socijaldemokratska partija Srbije i njena poslanička grupa će uvek ličnim primerom, dostojanstvom, braniti demokratiju, slobodu, ovaj dom i to je ono što moram da naglasim, da ćemo uvek argumentima, u pristojnoj raspravi, poštovanjem drugog, poštovanjem različitosti, dolaziti do najboljih rešenja. Hvala.

Hvala, predsedniče. Ja ću nastaviti tamo gde je narodna poslanica Mihailović stala.

Da, mi kao Socijaldemokratska partija podržavamo rad nezavisnih tela, podržavamo njihovu slobodu u radu i izražavanju mišljenja, ali svaka sloboda ima i svoja ograničenja. Ta ograničenja znače odgovornost za ono što je izrečeno, odgovornost za ono što se brani i upravo o tome želim nešto da kažem.

Naime, zakoni države Srbije vrlo jasno određuju pravila ponašanja ovih nezavisnih državnih organa i regulatornih tela. Suština cele priče je da oni moraju se pridržavati zakona, ne mogu biti iznad zakona i moraju da polažu svoje račune upravo Narodnoj skupštini.

To je veoma važno iz prostog razloga jer oni imaju samostalnost u radu, oni imaju nezavisnost i sama ta činjenica kaže da oni svoju nadzornu, savetodavnu ulogu, kontrolnu ulogu mogu da izražavaju na način kako to njima odgovara, ali do onog dela da se poštuju sve zakonske norme i zakonski propisi.

Znate, sloboda se ne dobija, sloboda se osvaja, ali jednom osvojena sloboda mora i da se sačuva. Upravo to očekujem od ovih organa o kojima je reč, jer zbog toga i oko kadrovskih pitanja imamo veoma detaljnu i iscrpnu raspravu. Nju smo imali u nadležnim odborima, u Odboru za finansije i u Odboru za informisanje. Samim tim pregledali smo sve ono što su kandidati u svojim biografijama naveli i mogu da kažem da smo dobili zaista veoma dobre kandidate.

Prvo ću početi o Savetu Narodne banke. Malopre je rečeno da je Narodna banka postigla veoma dobre rezultate. Odmah da vam kažem u čemu se oni ogledaju. Imamo obezbeđenu monetarnu stabilnost, stabilnost javnih finansija, imamo nisku i stabilnu inflaciju i to je vrlo bitno naglasiti da je ona na donjoj polovini onog raspona, ciljanog raspona koji je Narodna banka postavila. Dalje, dinar na deviznom tržištu ima stalnu vrednost. Vrednost dinara na početku ove godine i na kraju ove godine je praktično ista. To nije slučajno. To nije došlo samo od sebe, to je rezultat jednog timskog rada koji je u Narodnoj banci. Mi imamo stabilne državne rezerve. One su 12,8 milijardi evra i znače pokrivenost našeg uvoza šest meseci, što je daleko iznad standarda koji se postavljaju, gde se negde traži pokrivenost uvoza da bude tri meseca i naravno pokrivenost novčane mase, onaj faktor M1 iznosi 134%. To je dobro, što znači da guverner, viceguverneri, izvršni odbor i Savet rade svoj posao onako kako se od njih očekuje.

Vidite, Narodna banka je nezavisna, na nju ne može da utiče ni Vlada, ona jedino odgovara za svoj rad Narodnoj skupštini i ona redovno podnosi izveštaje. Ali u Zakonu o Narodnoj banci stoji jedna klauzula ta da Narodna banka sarađuje sa Vladom i upravo ta činjenica da Narodna banka sarađuje sa Vladom Republike Srbije znači da mi imamo u ovoj oblasti izuzetno dobre rezultate.

Upravo zbog toga je nama veoma važno i veoma bitno da kadrovi koji su u Savetu Narodne banke zaista su stručni, kompetentni i da za sebe imaju iskazane rezultate i upravo zbog toga mi iz Socijaldemokratske partije u potpunosti podržavamo da dr Miladin Kovačević, zbog svojih rezultata, zbog svog rada bude ponovo izabran za člana Saveta Narodne banke. To je zaslužio svojim radom, svojim znanjem, svojom stručnošću i to je ono što zaista moram da posebno naglasim.

No, kad kažemo Fiskalni savet, tada odmah mi imamo često raznih kontradiktornih mišljenja, stavova i pogleda na rad Fiskalnog saveta. Moram da kažem da je Fiskalni savet nezavisni državni organ. On je odgovoran Narodnoj skupštini Republike Srbije i redovno dobijamo njihove izveštaje. Pažljivo pratim njihove izveštaje, redovno čitam i moram vam reći da se ponekad i ne slažem sa njihovim mišljenjima, ali poštujem njihovo mišljenje i uvek ću se boriti da oni iskažu svoje mišljenje. Na Odboru za finansije često imam rasprave oko stavova Fiskalnog saveta, a odnosi se na standard građana, na visinu plata, na visinu penzija.

Znate, Fiskalni savet često koristi konzervativne metode. On baš zato što se radi o poznatim naučnicima, o ljudima iz struke, oni često imaju taj konzervativni pristup koji znači da idemo na sigurno, idemo na ono u svojim predviđanjima koje će značiti da građani u jednom datom trenutku će možda i teže živeti, ali ćemo mi dugoročno negde izaći, kako se to kaže, na zrelu granu.

Međutim, nije život nauka. Život je kompleksniji, treba se brže reagovati. Upravo i jeste veličina svih nas koji se nalazimo u vladajućoj većini, pre svega SNS, a isto tako i koalicionih partnera, da smo u jednom vrlo teškom trenutku, kada je država Srbija bila u teškoj finansijskoj situaciji, krenuli u fiskalnu konsolidaciju. To je bio znak da treba postići određene rezultate.

Političari moraju brzo da deluju. Ako deluju na vreme, oni rizikuju. U tom riziku oni mogu i da pogreše. Ako političari pogreše u donošenju nekih vrlo bitnih, vrlo značajnih ekonomskih mera, oni budu kažnjeni na izborima. Neće građani Srbije glasati za njih.

Upravo ja tu vidim rezultate koji su postignuti, a to što ponekad se ne slažem sa mišljenjem Fiskalnog saveta to je moje pravo kao narodnog poslanika, a i pravo svakog građanina, svakog naučnika da kaže ono što misli, a vreme pokaže ko je u pravu, ko nije u pravu. Zato kao predstavnik SDPS mogu da kažem da sam se zalagao i da ću se zalagati uvek za veće plate, za veće penzije, za vraćanje dugova ove zemlje, za jeftinije kredite, a to je ono što je dalo mogućnost da u ovoj teškoj situaciji oko epidemije kovida mi lakše podnosimo teškoće koje imamo i imamo mogućnost da dođemo do određenih rešenja.

Pred nama je predlog kandidata dr Bojana Dimitrijevića. O njemu je već rečeno mnogo toga. Ja neću ponavljati. Ono što je bitno, radi se o jednom kandidatu koji je kompententan, koji se naučno dokazao i što je najvažnije dobro poznaje državu i državnu upravu. Bio je i ministar. Radio je na projektima. Radio je još i sa Avramovićem i samim tim će on u ovom našem Fiskalnom savetu imati zaista značajnu ulogu i da je pravo rešenje za sve ovo što se dešava.

Dame i gospodo narodni poslanici, SDPS će glasati za sva ova rešenja uverena da treba stvoriti i da ovi svi nezavisni organi i regulatorna tela imaju sasvim dovoljno prostora za rad. Narodna skupština će uvek razmatrati njihove izveštaje, davati svoje stavove i sama ta činjenica govori da Srbija ide napred i da samostalnost i nezavisnost ovih državnih organa postoji, ona će postojati, ona je zagarantovana zakonima, Ustavom i sama ta činjenica kaže da imaju pun prostor za rad, a mi narodni poslanici u nekim svojim odlukama nešto ćemo prihvatiti, a nešto nećemo prihvatiti. To je naše pravo. Nas su građani Srbije birali i zato i mi ukoliko pogrešimo u svojim procenama snosićemo posledice na nekim izborima, ali sam siguran da dobro procenjujemo, da idemo napred i sama činjenica da biramo i najbolje kadrove u datom trenutku znači da Srbija zna gde ide i šta će da bira. Hvala.

Hvala uvažena potpredsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, mene veoma raduje entuzijazam s kojim ste branili i obrazlagali ovaj budžet.

Vaše izlaganje je bilo iscrpno, detaljno, pa čini mi se da nama poslanicima ostaje malo toga da kažemo što je novo, ali ovaj budžet je dobar, ovaj budžet je realan, on je stabilan, on predstavlja kontinuitet i ono što je najvažnije i što ste rekli oko njegove socijalne komponente, to je održavanje standarda građana, ja kažem, održavanje i blago povećanje standarda građana. To je veliki rezultat.

Naime, mi se nalazimo u jednoj od najvećih kriza koja je na početku 21. veka, to sami vidite, ne samo država Srbija, a napominjem da država Srbija nije bogata zemlja, naprotiv, ali dajemo prave odgovore na krizu u vezi pandemije Kovida 19.

Zašto to kažem? To kažem iz prostog razloga jer Vlada Republike Srbije daje adekvatne odgovore na sve izazove koje imamo u ovoj teškoj situaciji i nešto što je veoma pozitivno, poštovali ste budžetski kalendar. To do sada nije bio slučaj. Budžetski kalendar je poštovan. Budžet je u Skupštinu stigao u novembru mesecu kada je vreme. Imali smo dovoljno vremena da ga proučimo, da vidimo njegove dobre strane, ali i one druge strane gde ćemo davati sugestije da se eventualno i popravi.

Takođe, vi ste uz ovaj budžet dali i završni račun za 2019. godinu, što prethodnih 15 godina nije bio slučaj. Država Srbija postaje jedna normalna uređena država i to je ono što takođe želim posebno da istaknem.

Sami ste u svom uvodnom izlaganju rekli da vodimo dve veoma važne bitke. To je bitka za zdravlje građana Srbije i bitka za očuvanje naše ekonomije. Bez pobede na oba fronta čini mi se da kao zemlja nećemo daleko stići.

No, kada govorimo najtežoj krizi sa početka 21. veka, želim da naglasim to je da su odgovori u vezi pandmije zaista bili adekvatni. To pokazuju rezultati kako u zdravstvu, tako i u ekonomiji.

Sada ću govoriti o zdravstvu. Treba da se naglasiti da su veća izdvajanja za zdravstvo 8,8% BDP. Šta to znači? To znači da imamo završen Klinički centar u Nišu, da ćemo sledeće godine završiti Klinički centar u Beogradu, počinje dalja dogradnja Kliničkog centra u Novom Sadu i u Kragujevcu.

Napomenuli ste da smo izgradili dve bolnice. Jedna je u Zemunu, druga će biti brzo završena u Kruševcu i rekonstrukcija drugih bolnica koje ste već ovde naglasili.

Ono što želim, i to je moja poruka Vladi Republike Srbije, ljudski životi su vredniji od svega onoga što ulažemo u zdravstvo. Ne treba žaliti nijedan dinar, nijedan evro koji se ulaže u zdravstvo, jer to je borba za živote građana Srbije. Čak i činjenica da se i dalje zadužujete, budite uvereni da ćete imati podršku narodnih poslanika iz SDPS da to činite, jer životi građana Srbije su nešto najvažnije što imamo. Ovde će biti moja poruka građanima Srbije – da, građani Srbije, možemo mnogo pomoći i sami ako poštujemo preporuke lekara, poštujemo preporuke stručnjaka da nosimo maske, da redovno peremo ruke i da imamo distancu koja se od nas zahteva.

Napominjem da su troškovi za lečenje od Kovida 19 enormni i da je u Srbiji to besplatno. Molim vas, besplatni su svi testovi, a mi smo skoro već testirali dva miliona stanovnika Srbije, a to iznosi otprilike 30% građana Srbije. Bolnički dani takođe su besplatni, lekovi, medicinski aparati i vakcine, koje uskoro očekujem i za razliku od drugih koji imaju dilemu da li da prime vakcinu ili ne prime vakcinu, moram građanima Srbije reći da je vakcina civilizacijsko delo i jedan sam od onih koji jedva čekam da je primim jer smatram da će ona štititi ne samo mene, već i ljude oko mene.

Ono što je najvažnije vidim da ćemo sigurno pobediti, pobediti iz prostog razloga jer radimo ozbiljno, radimo odgovorno i to je ono što govorimo o realnosti i odgovoru na sve ovo što se dešava.

Moram da naglasim da ste predložili ambiciozan budžet i vidim da sa velikim entuzijazmom stojite iza tog budžeta. Ja vam verujem.

Rast BDP od 6%, zatim ste predvideli deficit od 178,5 milijardi ili 3% BDP- a. Smanjenje javnog duga i to poštujem, znate ograničenje mastrikta je 60% to je crvena linija. Ja volim crvenu liniju isto, ja volim i crvenu boju, pa volim i crvenu liniju iz prostog razloga jer se tu radi o stvarima koje su veoma bitne.

Možemo se mi zaduživati, ali Srbija ima i svoju ekonomsku moć. Održivo zaduživanje je nešto što mi moramo stalno da poštujemo, a to je upravo tih 60% koje smo postigli, koje ćemo, nadam se smanjivati i nećemo postići.

Pozdravljam vaše opredeljenje za očuvanje standarda i povećanje. Neću govoriti o velikim, ali naglasiću blago povećanje standarda građana. To svako ko prima platu, svako ko prima penziju, može da vidi na svom računu šta smo uradili prethodne godine i šta smo sve uradili od kako smo usvojili švajcarsku formulu.

Naglašavam, švajcarska formula u ovakvim vremenima daje dobre pozitivne rezultate, ali doći će rezultati takvi da će rast penzija biti manji, ali znate kad imate pravila, razrađena pravila, tada ste sigurni da nećete upasti u dužničku krizu, da nećete preći neke granice, neke crvene linije, a moram da naglasim jedno od pravila koje poštujem i koje ću tražiti, a to je da nam penzije iznose 11% BDP, a plate negde 9% BDP. To je jedan održivi model koji će omogućiti da zemlja ide napred, da plate prate rast privrede, a da imamo jedan održivi, uravnoteženi rast koji smo imali.

Znate, podržavam i rast minimalne zarade od 6,6% to je veliki rezultat. Sami ste rekli koliko je bila minimalna plata 2012. godine, a koliko je 2020. godine, odnosno 2021. godine.

Obzirom da sam neko ko dolazi iz sindikata, želim da naglasim, pozdravljam što je ta odluka doneta socijalnim dijalogom i naglašavam da sindikati insistiraju da minimalna zarada bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi. Ja znam da se neke stvari ne mogu brzo ispraviti, ali očekujem u narednom periodu da ćemo brzo doći do te cifre, a onda ćemo govoriti o nečem drugom, jer će tada država imati mnogo veći rast, govorićemo o većem standardu i govorićemo da i prosečna plata bude prosečnoj potrošačkoj korpi, ali prvo da postignemo ovaj cilj o kojem govorim.

Naravno, želeo bih da to bude u razgovoru, voleo bih da je ovde ministarka za rad, putem socijalnog dijaloga, jer to je ono što je evropska vrednost i to je ono što moramo da govorimo.

Kad govorimo o povećanju plata i penzija, kad govorimo o pomoći, ja stalno naglašavam i to ću ovog puta naglasiti, ja znam da je to krupan zalogaj, a to su socijalne karte. Uvek sam kao socijaldemokrata za selektivan pristup da najviše dobiju oni koji imaju najmanje, a oni koji imaju više ili najviše lakše podnose sve krizne trenutke. To možemo činiti. Ja se nadam da će se to činiti i adekvatnom poreskom politikom, gde ćemo dostići da budemo društvo jednakih šansi.

I, naravno govorim uvek o platnim razredima i Zakonu o platama. To su dva krupna zalogaja. Ne očekujem da se to uradi odmah, ali očekujem da se počne i da krenemo ka tom rešenju, jer to će nam onda ispraviti mnoge nelogičnosti koje imamo i sama ta činjenica će dati bolje finansijske rezultate.

Znate, retko koja zemlja je uspela da u ovim teškim vremenima, ne samo održi standard, već da ga i blago poveća. Stalno naglašavam blago iz prostog razloga jer smo mi skloni da često govorimo o velikim ciframa, a ja sam jedan od onih koji voli da kaže i malo povećanje u ovim teškim kriznim vremenima je veliko, ogromno povećanje. To građani Srbije moraju da znaju.

Znate, ne bi mi govorili o svemu ovome, o povećanjima, o platama, o penzijama da nije bilo adekvatnog odgovora na Kovid krizu. Mi smo ga imali i možemo o tome da govorimo. Najveći rezultat koji je u ovom budžetu, i zato ministar mora da bude ponosan, odnosno Vlada Republike Srbije da bude ponosna, a nadam se da će i Svrljig dobiti svoj deo kolača, pošto vidim da insistira kod ministra, ali siguran sam da ćemo učiniti mnogo napred.

Želim da kažem za javne investicije i kapitalne rashode, dajemo najveću cifru, 274 milijarde, odnosno država daje 330 milijardi. To je 5,5% BDP. Sećam se pre dve godine, za budžet 2018. godine sam insistirao da kapitalni izdaci budu 3%, a sada smo na 5,5%. To je jedan izuzetan rezultat. On će značiti da privreda Srbije će imati jedan zamah i to je dugoročno gledano pogled u budućnost. To znači da Vlada Republike Srbije gleda u budućnost. Samo da znate da je za zdravstvo dato 70 milijardi više nego u 2020. godini.

Naglasili ste da nastavljamo izgradnju autoputeva, Moravski koridor, Koridor 11, govorili ste o brzim saobraćajnicama. Evo, ministre, poštujući vaš entuzijazam, ja vam obećavam, verujući vama, a verujem vam da ću na sledeći budžet, za 2022. godinu, dakle, sledeće godine doći brzim vozom iz Novog Sada za 35 minuta. To će biti jedan zaista veoma veliki uspeh Vlade Republike Srbije i svih nas, i građana Srbije. To znači da držimo reč i ono što treba da uradimo i radimo.

Kada sam počeo da se bavim politikom i kada sam došao u ovaj dom, moja prva diskusija oko budžeta je bila upravo to da ću insistirati da se napravi Fruškogorski koridor i da se napravi tunel kroz Frušku goru. Rekao sam da kada se to završi, ja ću napustiti politiku.

Vidite, čekam od 2012. godine, evo sledeće godine počinjem. Ja se nadam da će on biti završen, a taman toliko će trajati i mandat ove Skupštine. To će biti veliki rezultat. Zašto? Pa već mi je dosadilo da slušam, kada padne prvi sneg da je prevoj Iriški venac zatvoren za teške kamione i za autobuse. U 21. veku mi ne možemo da izgradimo jedan tunel od 2,8 km. Ja sam siguran da ćemo ga izgraditi i da ću ponosno proći kroz njega.

Naravno, ostaviću još jednu stvar o kojoj ste vi govorili, a uvek volim o tome da pričam. Govorili ste o agendi 20-25, poštujem tu agendu. To je veoma značajno što ste rekli, ali ima i agenda 20-30 ili ciljevi održivog razvoja.

Tu komponentu ću posebno istaći, jer se govori o infrastrukturi i zaštiti životne sredine. Ulaganje u zaštitu životne sredine je u suštini ulaganje u život, ulaganje u zdravstvo. Znate, prevencija je daleko bolja nego što je lečenje, što više budemo ulagali u pitku vodu da svako domaćinstvo u Srbiji ima pitku vodu, da svako domaćinstvo, što je veoma krupan zalogaj, ima i kanalizaciju, isto tako da vidimo preradu smeća, da vidimo zelenu ekonomiju koja takođe može da da zamah našoj ekonomiji.

Ja očekujem, nisam u budžetu video, ali očekujem da će biti konačno rešena i deponija kod Prijepolja i ja to očekujem, jer smo obećali da ćemo Srbiju očistiti, ali ne marketinški, već stvarno radom, ulaganjem i ono što treba da se uradi, zaista da Srbija ima zdravu životnu sredinu.

Ne znam šta je sa kreditom od 500 miliona evra Banke za razvoj saveta Evrope, da li smo ga završili, da li je on stigao. To je ono što sigurno očekujem da ćete vi moći da ulažete upravo u te deponije, prečistače vazduha i sve ono što se tu čini.

Neću govoriti o konkretnim ciframa. Vi ste rekli koliko budžet iznosi, koliko su prihodi, koliko su rashodi i to je ono što je realno predstavljeno. Građanima Srbije mogu samo da poručim da javne finansije Srbije su stabilne i daleko od krize. Ali, zato vas molim da zaista uvek vodimo računa o crvenim linijama, jer lako se može kliznuti u ono što smo već imali da ne bismo ponovo imali jednu novu finansijsku konsolidaciju, a to je ono što nam ne treba.

Znate, treba uvek reći, šest milijardi evra koje su uloženi u vreme Kovid krize u privredu, pomoć građanima Srbije i privredi je jedan veoma značajan rezultat. Zato možemo sada da govorimo o razvoju, o investicijama i o povećanju penzija i plata. Inače, sad bismo govorili o smanjivanjima i sve ono što treba.

Naravno, na kraju da naglasim, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržava ovaj budžet i u danu za glasanje glasaćemo za ovaj budžet. Hvala.