MILORAD MIJATOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 25. novembra 1947. godine u Erdeviku, opština Šid. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao i magistrirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, a doktorirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Doktor je matematičkih nauka. Od 1972. do 1976. bio asistent na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, od 1974. do 1975. asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, od 1990. do 1992. godine predavač na Višoj pedagoškoj školi u Sarajevu, a od 1992. do 1999. predavač i viši predavač na Višoj poslovnoj školi u Novom Sadu (prethodno Viša škola za organizaciju i informatiku, Novi Sad). Od 1999. do 2007. u istoj obrazovnoj ustanovi bio je profesor, a od 2007. profesor je strukovnih studija na Visokoj poslovnoj škola strukovnih studija u Novom Sadu i profesor na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. Bio je predsednik osnovne organizacije i novosadskog odbora Sindikata obrazovanja. Od 2003. godine je na čelu Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. U dva mandata bio je potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, a na tu funkciju ponovo je imenovan 29. juna 2010. godine.

U sazivima 2012-2014, 2014-2016 i 2016-2020 bio je predsednik poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije u Skupštini Srbije. U XI sazivu (2016-2020) bio je član Odbora za spoljne poslove, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za kontrolu službi bezbednosti.

Obavlja funkciju potpredsednika stranke SDPS-a.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na 21. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu” i ponovo dobio poslanički mandat.
Poslednji put ažurirano: 28.08.2020, 10:24

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.04.2021.

Zahvaljujem gospođo potpredsednice.

Poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o rebalansu budžeta. Odmah da naglasim, on je očekivan, on je iznuđen i za nas ne predstavlja iznenađenje. Mi nismo u novembru mesecu mogli znati kako će teći situacija oko pandemije Kovida 19 i samim tim za njega smo bili i pripremljeni.

Mi smo u prethodnoj godini imali dva rebalansa. Poslanička grupa SDPS je podržala oba rebalansa, naglašavam podržaćemo i ovaj rebalans. Zašto? Iskustvo kaže da su prva dva rebalansa onaj u aprilu, onaj u septembru, dali veoma dobre rezultate. To se ogleda u ekonomskim pokazateljima koje trenutno imamo u aprilu mesecu. To nam priznaju i relevantne međunarodne organizacije. Dakle, uradili smo nešto što je malo zemalja činilo i samim tim izbegli smo katastrofu koja se mogla desiti u našim ekonomskim dešavanjima, odnosno što se moglo desiti oko finansija.

Zbog građana Srbije moram da naglasim da Srbija ima stabilne i održive finansije, naglašavam još jednom, stabilne i održive finansije. Kada sam govorio o budžetu za 2021. godinu, ja sam rekao nekoliko karakteristika, ponoviću ih, da je budžet realan, stabilan, da predstavlja kontinuitet, da ima izraženu razvojnu komponentu i ima održavanje i blago povećanje standarda.

Moram reći da sve te karakteristike koje sam rekao u novembru mesecu, stoje sada i u aprilu. Hajdemo da vidimo da li je budžet realan? Jeste. Pravljen je konzervativnom metodom i samim tim sve ono što je predviđeno i ostvaruje se. Mi iako smo predvideli tada jedan deficit koji je bio 180 i nešto milijardi, mi smo u februaru imali suficit od 7,5 milijardi, što je zaista nešto što je dobro, što pokazuje da je privreda Srbije živa, žilava, da funkcioniše i da tu imamo rezultate. Dalje, rekao sam o stabilnosti budžeta i održivosti budžeta i to ću stalno naglašavati, jer je to veliki rezultat.

Treće, o razvoju komponenti ću govoriti nešto malo i kasnije, isto tako o održavanju blagom povećanju standarda. Onog trenutka kad smo počeli da raspravljamo o pandemiji, mi nismo znali kakva je to bolest, šta nas čeka. Moram priznati danas mnogo više znamo, ali ne znamo sve, ne znamo kada će se završiti, moramo biti uvek oprezni da se može desiti da ova pandemija potraje mnogo duže nego što mi ovog trenutka mislimo.

No, ono što je strateški cilj Vlade Republike Srbije, a to je borba za zdravlje građana Srbije i da se sačuva ekonomija i njen razvoj u ovo vreme. Naglašavam, ne samo da se sačuva ekonomija, već i da se razvija. To je taj iskorak koji pokazuje ovaj budžet i ovaj rebalans i ja moram reći da smo postigli veoma dobre rezultate. Neću govoriti neke druge velike reči, ali govoriću veoma dobre rezultate.

Počeću prvo od onog prvog stuba - zdravstvo. Šta smo uradili?

Znate, kada je počela ova pandemija koja prosto razara čitav svet, pa i našu Srbiju, a moramo da znamo da Srbija nije suviše ekonomski jaka zemlja, nije zemlja koja je bogata, ali je dala prave odgovore na ovu pandemiju koja nam se dešava.

Prvo, vakcinacija. Znate, imamo vakcina, četiri vakcine možemo da biramo, retke su zemlje koje to mogu da čine. Mi smo vakcinisali više od tri miliona. Ja smatram da je to još uvek nedovoljno. Trebamo ići dalje. Imamo revakcinisanih 1,2 miliona. Apelujem na građane Srbije da se vakcinišu. Sam sam ličnim primerom to uradio, prošlo je dva meseca od revakcine, osećam se sigurnim. Da bismo pobedili pandemiju ne može država sve da učini, može država da preuzme veći deo odgovornosti, a preuzela je u ovom finansijskom delu, preuzela je da obezbedi bolnice, da obezbedi lekove, da obezbedi respiratore, ali država ne može sve, moraju građani da preuzmu svoj deo odgovornosti, a taj deo odgovornosti građani preuzimaju upravo na taj način što će se vakcinisati.

Apelujem da se svi vakcinišu. Pošao sam od ličnog primera, nisam imao nikakvih posledica i molim građane da to urade.

Nije samo pitanje vakcinisanja. Naglašavam, vakcine su u našoj zemlji besplatne. U svetu one nisu besplatne. Građani u svetu bogme plaćaju i prvu i drugu vakcinu i još su sretni kada mogu da je dobiju. Mi nudimo besplatno i imamo ih dovoljno, čak kao što je ministar finansija naglasio, imamo ih dovoljno i onda ako se bude dešavao najcrnji scenario.

Drugo, mi imamo bolnice i respiratore, koje imaju za svakog obolelog ima krevet i ako je potreban respirator. Dalje, sve je besplatno, ne plaćaju se bolnički dani, ne plaća se testiranje. Izgradili smo dve nove kovid bolnice u Beogradu i u Kruševcu. Mene raduje, kao nekog ko dolazi iz Novog Sada, činjenica da se nova kovid bolnica gradi u Novom Sadu. To je jako bitno. Ta bolnica će postići svoju svrhu, a kada prestane ova pandemija, kada je pobedimo, tada će ta bolnica biti gradska bolnica, jer Novom Sadu upravo nedostaje jedna vrsta sekundarnog nivoa zaštite, a to je kovid bolnica te vrste.

Drugo, naša politika koju imamo jeste, i regionalni pristup, mi i našim komšijama iz Severne Makedonije, BiH, Crne Gore nudimo vakcinisanje u našoj zemlji. Znate, mi nismo pusto ostrvo da bismo mogli biti zaštićeni, moramo imati naše komšije koje pored nas.

Ono što se zdravstva tiče i što je veoma važno da naglasim, da i mi počinjemo da proizvodimo vakcine. Naš Institut „Torlak“ koji je bio svetski poznat u proizvodnji vakcina, koji je zbog nebrige naše došao u vrlo tešku situaciju, sada se ponovo reaktivira i ponovo će biti onaj institut koje je bio ranije.

Država Srbija biće zemlja koja će i sama proizvoditi vakcine protiv ovog Kovida 19. nažalost, bojim se da kako se ponašamo u ovom našem svetu, na ovoj zemaljskoj kugli, da pandemija baš neće stati, da će se pojavljivati i zato treba biti pripremljen unapred. Dakle, u svakom slučaju država Srbija je preuzela veliku odgovornost i samim tim ispunila je sve ono što se od države očekuje.

Naravno, drugi stub ovog budžeta i strategije Vlade Republike Srbije jesu stabilne i održive finansije. Znate, kada se govorilo o rastu BDP u 2021. godini, lestvica koja je visoko podignuta 6% za mene je baš bila veoma velika. Moram priznati da sam imao jedan veliki oprez, međutim podaci koje imamo sada u aprilu mesecu pokazuju da i zbog ovog trećeg paketa mera mi ćemo imati ostvarenje rasta od 6% BDP. To ne mislimo samo mi u našoj zemlji, to misle i relevantne međunarodne organizacije koje potvrđuju da će taj rast sigurno biti veći od pet i sama ta činjenica govori da smo to dobro pogodili.

Ako govorimo o ekonomskoj situaciji, mogu da kažem da imamo nisku nezaposlenost, jednocifrenu, da imamo stabilan devizni kurs, da imamo nisku inflaciju 1,35, to je daleko niže od onog što planira Narodna banka, da su nam plate i penzije redovne, da imamo blago povećanje i treće, a što je ministar i rekao, jeste da imamo visok kreditni rejting. Kreditni rejting se ne dobija zato što neka zemlja lepo izgleda ili što je interesantna, već kakva je i koliko je zdrava njena ekonomija, odnosno koliko su zdrave njene finansije.

Ono što je veoma važno, ono što se obećalo u budžetu za 2021. godinu se i ispunjava. Mislim na rast penzija od 5,9, na rast minimalne zarade od 6,6 i plata od 5%.

Najveći rezultat, koji ovog puta pozdravljam, jeste povećane javne investicije. One su 7,2% BDP. Dugo sam poslanik u ovom parlamentu, pratim sve budžete od 2013. godine, pa na ovamo. Sećam se vremena kada je to bilo 2%,3%. Sećam se vremena da sam govorio u ovoj sali da sam presrećan što se iz budžeta izdvaja 130 milijardi za javne investicije. Sada se izdvaja 430 milijardi. To je veoma veliki iskorak. Taj iskorak moram pozdraviti, iz prostog razloga jer jačanje javnih investicija u kriznim vremenima je zaloga za dalji razvoj naše zemlje, zaloga za nešto što će biti unapred bolje i kvalitetnije. Ministar je na sednici Odbora za finansije naglasio da u ovom delu imamo agresivan pristup. Ja bih možda izabrao termin vrlo aktivan pristup ili proaktivan pristup i to pozdravljam.

Neću govoriti, ovde je bilo govora za šta se sve izdvaja u okviru ovih javnih investicija, mislim na autoputeve, brzu prugu, itd. Ali, ono o čemu sam ovde stalno govorio i o čemu ću stalno govoriti dok sam narodni poslanik, jeste činjenica da se više sredstava odvaja za zaštitu životne sredine. Znate, država Srbija je potpisala Agendu 2030 i ciljeve održivog razvoja. Mi imamo i Agendu „Srbija 2025“. Te dve agende su u korelaciji jedna sa drugom i drago mi je što se one ostvaruju. Svaka će dati svoje rezultate. Ja bih voleo, stalno to naglašavam, da i u rebalansu i u budžetu imamo i naznačeno koja su to sredstva upravo izdvojena za realizaciju tih agendi. Nadam se da će mi Ministarstvo finansija to učiniti, a fokus grupa našeg parlamenta će o tome vrlo pažljivo raspravljati, govoriti i stalno ćemo naglašavati. Očekujem da ćete to uraditi, pa da vas i zato pohvalim.

Znate, 130 miliona evra za zaštitu životne sredine, slobodno ću reći, to je dramatično povećavanje. Zašto? Pa, samo 100 miliona evra izdvajamo za kanalizacije i regionalne deponije i 30 miliona za prečistače voda. Kada smo govorili o klimatskim promenama, kada sam govorio i o energetskim zakonima, upravo sam naglasio da ovde trebamo najveća ulaganja. Vidim sada konkretno obezbeđena sredstva u budžetu za ova ulaganja i to je ono što je veoma važno.

Znate, u ekonomiji nema besplatnog ručka. Činjenica je da su ovo značajna sredstva, da država izdvaja značajna sredstva i građanima Srbije moramo reći da se država Srbije i zadužuje. No, mislim da ekonomska konsolidacija koju smo imali je našu privredu, naše finansije osnažila, da mi možemo da se zadužujemo.

Na Odboru za finansije mi smo imali veoma sadržajnu raspravu, u jednom trenutku i veoma polemičnu. Pristalica sam stava da naša ekonomija, naša država treba da se zadužuje do 60% BDP-a. To su pravila Mastrihta i ja sam taj stav zastupao i na Odboru za finansije i upravo ga zastupam i sada. Dakle, 60%, ukoliko se ne desi nešto dramatično. To je ta crna linija koju moramo poštovati. Ministar finansija je u svom uvodnom izlaganju to naglasio i držim ga za reč. Razgovaraćemo mi i kasnije, pa ćemo videti, verujem da će on to i poštovati.

U toj polemičnoj raspravi, što je za mene demokratski, na Odboru za finansije svi su rekli da, pa čak i članovi Fiskalnog saveta, paketi prvi, drugi i treći su opravdali svoje donošenje i pokazali su svoje pozitivne efekte.

Naravno, kada govorimo o zaduživanju, mi moramo reći nešto drugo. Ova Vlada, predsednik države, mi koalicioni partneri Srpske napredne stranke smo jedinstveni u stavu da čuvanje života građana Srbije i čuvanje i održavanje ekonomije nemaju cenu u novcu. Naša konsolidovana ekonomija, ekonomija i finansije mogu izdržati sve ovo što se dešava. Naravno, to zavisi i od građana Srbije, upravo njihovog ponašanja, u smislu da se vakcinišemo, da poštujemo pravila struke i to je ono što je važno.

Od ovog trećeg paketa, koji iznosi 2,2 milijarde, 660 miliona evra dajemo za privredu, a građanima se izdvaja 500 miliona. Znate, sačuvali smo mala, mikro i srednja preduzeća. Sačuvali smo i velika preduzeća. To što su pojedinci dobijaju tri minimalne plate, da nema otpuštanja više od 10%, zato imamo jednocifrenu nezaposlenost. One oblasti koje su najviše pale, hotelijerstvo, ugostiteljstvo, autobuski prevoznici, to je negde išlo čak manje od 50%, dobijaju sredstva da prežive. Ovo je vreme koje mora da se poštuje.

Mene raduje, to pozdravljam, da su se setili samostalnih umetnika, jer bez umetnosti nema boljeg života i upravo to što dobijaju dve minimalne plate, odnosno 500 evra, jeste pomoć u ovim trenucima u kojima se nalazimo.

Ono što volim da poredim, za mene je to indirektan dokaz kako privreda stoji, a to uvek naglašavam, smanjuju se dotacije penzijsko-invalidskom osiguranju. Znate, bilo je predviđeno 153,6 milijardi, a sada je 141,8. To je za mene najbolji pokazatelj da je zaposlenost na visokom nivou, da zaposleni uplaćuju penzioni fond i da je naš penzioni fond stabilan.

Ovde je bilo govora da se daleko više sredstava izdvaja i za poljoprivredu 5,6 milijardi, za turizam, zatim da se izdvaja sto miliona za vaučere. Znate, moći ćemo, kao i prošle godine, ako ništa drugo, da posećujemo našu zemlju i da je bolje upoznamo, da se bolje ponašamo kada upoznamo našu zemlju.

Naglašavam, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će glasati za rebalans ovog budžeta i sve prateće zakone. Imaćete našu podršku, ukoliko nastavite ovim putem koji je zacrtan, koji daje rezultate. Živim u uverenju da nećemo imati drugi rebalans ove godine. To će značiti da smo pandemiju stavili pod kontrolu i da možemo normalno i pristojno živeti.

Upravo zato, naglašavam da će poslanička grupa Socijaldemokratske partije glasati za ovaj zakon. Hvala.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o četiri značajna zakona, smatram čak i najznačajnija zakona koja smo do sada dobili u ovom sazivu, ali i mnogim ranijim sazivima. Ovo su ozbiljni zakoni koji su temeljito, stručno napisani. Moram priznati da meni kao narodnom poslaniku bilo je jako teško da uđem u neke termine. Zaista je zahtevalo mnogo znanja. To je znak da je Ministarstvo za energetiku prišlo ovim zakonima vrlo studiozno, vrlo temeljito.

Međutim, odmah na samom početku mogu da naglasim da će Poslanička grupa SDPS glasati za ove zakone. Zašto? Oni zaista znače iskorak u našem daljem razvoju. Neće zakoni promeniti naše stvari, ali će zakoni dati pravni osnov da idemo dalje, da idemo napred, da unapredimo svaku od ovih oblasti o kojima je ovde bilo reči.

Iz svih ovih zakona može da se izvuče nešto što je veoma značajno, jedna karakteristika, da oni su usklađeni sa direktivama EU i drugim međunarodnim standardima, posebno u oblasti rudarstva.

Znate, to je poruka koju država Srbija šalje – da mi smo suštinski zainteresovani za članstvo u EU bez obzira kada će nas primiti, ali ćemo mi menjati svoje zakone, menjati standarde jer to nama odgovara, to odgovara državi Srbiji i to je ono što ovde želim posebno da istaknem.

Druga jedna dimenzija o kojoj je reč i bilo je govora to je zaštita životne sredine. Ja ću se tu malo zadržati. U javnoj raspravi o ovom zakonu koja je bila izvrsna, moram primetiti da sam tu veoma mnogo naučio, čak od vaših mladih saradnika koje pohvaljujem, jer tu vidim i budućnost naše Srbije, stručno su objasnili neke stvari, rečeno je da je zaštita životne sredine aksiom koji je vodilo vaše ministarstvo da menja ove zakone.

Ja kao neko ko je koordinator „Fokus grupe“ za održivi razvoj i kontrolu Agende 20-30, moram da kažem da zaštita životne sredine je vrlo bitna, vrlo važna i tu ne može i ne sme da bude kompromisa. Sve nam je džaba, ako tu budemo pravili kompromise i ne budemo tražili najviše standarde koji postoje u Evropi, mi smo deo Evrope.

Sada je zaštita životne sredine postala politička tema broj jedan. Ja se slažem da je to politička tema, ali to nije tema za jedan dan, to nije tema za jeftine političke poene, to je tema dugoročna, to je tema međugeneracijska, drugim rečima mi smo dobili ovakvu zemlju, ovakvu prirodu, mi moramo da je popravimo, unapredimo i da takvu prenesemo budućim generacijama.

Tu se neće raditi za jedan dan, tu se neće raditi ni jedna godina, tu moramo raditi mnogo više, jer moram primetiti da smo dobili dosta negativno nasleđe, jer životna sredina nije bila tema o kojoj se ovde govori. Godine 2017. mi smo, narodni poslanici osnovali tu neformalnu grupu koja se zove „Fokus grupa“.

Mi smo tada počeli u ovoj Skupštini da govorimo o tome, da insistiramo na tome, čak smo u budžetima tražili više sredstava za zaštitu životne sredine, promovisali zelenu industriju, zelenu ekonomiju, tražili više prečistača voda, tražili filtere za zaštitu u termo-elektranama. Moram primetiti da je to bio početak.

Pre mesec, dva dana predsednica Vlade, Ana Brnabić je u ovom parlamentu izjavila da je zaštita životne sredine prioritet ove Vlade. Drugim rečima, vrlo ozbiljno, vrlo odgovorno pravimo jedan iskorak upravo u ovom delu. Prema tome, moja poruka je jasna da ova Vlada, ova Narodna skupština u narednom periodu će zaista imati jedan vrlo važan zadatak, a to je zaštita životne sredine u Srbiji po najvišim standardima.

Mi smo čak nedavno razgovarali i usvojili Zakon o klimatskim promenama, takođe jedan moderan zakon, jedan dobar zakon i sama ta činjenica govori da mi dajemo dosta pravnih osnova da idemo napred.

Međutim, ja želim da naglasim još nešto. Znate, ne treba sve očekivati od države. Ne može država sve da uradi. Ja puno očekujem od neformalnih grupa, volontera koji su politički neutralni, ali konkretno rade na zaštiti životne sredine, jer ako volite svoje mesto gde ste rođeni, mesto gde živite, ako volite tu prirodu, onda vi morate konkretno uraditi konkretnim akcijama kako da životnu sredinu unapredite.

Znate, divlje deponije ne može svako ukloniti, ne može država trčati na svako mesto, ako mi nemamo svest da se to ne sme i ne može uraditi. Znate, za mene kao narodnog poslanika, kao građanina Srbije je neshvatljivo da smeće bacamo u potoke, reke i jezera. Pa to je za mene svetogrđe. Ja ne znam koji bih rečnik upotrebio kada vidim takve stvari. I zato ja želim i da podstaknem činjenicu da mi moramo menjati svest građana, da moramo imati edukaciju, da su razgovori o životnoj sredini, ali oni koji su istinski zainteresovani da imaju zdravu životnu sredinu, da to bude u dnevnom fokusu svih televizija, svih novina, jer toga nikada neće biti dosta.

Edukacija mora biti i početi od obdaništa, škole, fakulteta. Znate, ako neko ko u Osnovnoj školi zasadi jedno drvo, kada postane mladić i kada se bude ženio ili devojka udavala, ona će imati veliko drvo i biće ponosna. To drvo će proizvoditi kiseonik. Dakle, moramo ići na tu logiku da svako od nas je odgovoran za našu zdravu životnu sredinu.

Naravno, tu upravo ima ovaj sektor koji vi vodite, a to je sektor energetike, sektor rudarstva i zato želim da kažem da moramo imati uravnotežen pristup i moramo voditi računa o održivom razvoju.

Dalje, znate, ja ću početi o zakonima koje ste vi ovde nama predložili. Jedan od tih zakona je Zakon o obnovljivim izvorima energije. To je nov zakon, to je moderan zakon. Smatram da je dobar, smatram da je i primenljiv. Šta on otvara? On otvara mogućnost da imamo obnovljive izvore energije. Mi moramo otvoreno reći da u tome zaostajemo. Mi smo sebi dali visoke ciljeve, mi smo 2020. godine trebali imati 27%, nismo dostigli.

Vi ste sada u vašem uvodnom izlaganju rekli da će to biti 2040, 2050. godine 50%, ja smatram da tu moramo ići brže. Znatno brže i da krenemo nekim planom koji će to izmeniti i kojim će doći do te situacije da tu ne zaostajemo. Govora je bilo o solarnim elektranama, vetroelektranama, već ih imamo i tu zaista možemo reći da imamo dalji razvoj, što je zaista veoma dobro.

Ali kada govorimo o energiji, voleo bih jednu drugu stvar da naglasimo, da to treba da bude jedna akcija, to je štenja. Mi zaista i kada govorimo o efikasnosti, mi smo veliki rasipnici. Trošimo četiri puta više energije, nego u EU, a dva puta više nego naše okruženje. Znate, puno sam putovao, odem u Ženevu ili Brisel, uđem u sobu, ona je hladna. Žalim se na recepciju, oni mi uključe. To znači da kada gost nije u sobi, grejanje se isključi, a mi se žalimo i kad nema više od 19, 20 celzijusa. Kada je tolika temperatura, mi odmah zovemo Toplanu i žalimo se zašto nije 25, da mogu da hodam u svom stanu u majici. Znate, to je rasipanje energije, a kada bude pretoplo, onda otvaram prozor da bi ta energija izašla. Pa dajte molim vas, nadam se, verujem da će bar mlađe generacije dočekati da imamo pametne zgrade, da imamo infracrvene zrake koji će meriti koja zgrada i koliko energije ispušta, jer to je ono što moramo stalno imati na umu, jer energija, toplotna, električna, puno se ulaže da bismo došli do nje.

Kada kažem akcija štednje, znate koliko televizora u ovoj zemlji radi celu noć, čitav dan, čak i kad neko ko ga gleda, spava. Koliko sijalica u kući, bilo gde, neprekidno gori. Treba štedeti na malo da bi se uštedelo na mnogo. Evo, i u našem parlamentu, pođite po kancelarijama, videćete koliko je kompjutera i monitora upaljeno, a da niko ne sedi za njima. Možda to izgleda, ono što ja govori ovde, da je beznačajno. Električna energija, bar kod nas nije skupa. Dosta smo sa jeftinom cenom električne energije, a ona se zato i rasipa.

Pristalica sam stava, kada se govori o energetskoj efikasnosti, da električna energija i energija uopšte nije socijalna kategorija. Za one koji ne mogu, a ovde sam čuo u javnom slušanju energetsko siromaštvo koje je u toj situaciji, njemu treba obezbediti određenu količinu i električne energije i toplotne energije. Instrumenata za to imamo.

Pre nekoliko meseci mi smo usvojili zakon u socijalnim kartama. Znate, tačno moramo znati ko je u socijalnoj situaciji, kome trebamo pomoći. Ja sam za taj selektivan pristup, ne da svi imamo jeftinu struju, ne trebamo da imamo, mnogi mogu da je plaćaju u punom iznosu, a ne u malom iznosu.

Prema tome, imajmo ekonomsku cenu električne energije. Višak tih sredstava, kao što već sad plaćamo, ulažimo u obnovljive izvore energije, a smanjujmo one izvore energije koje dolaze iz uglja, iz fosilnih ruda, jer to je ono što ćemo mi govoriti i što ćemo se mi zalagati.

Poslanička grupa SDP u svom programu zaista ima vrlo bitnu i važnu činjenicu da radimo puno na zaštiti životne sredine, na modernizacije Srbije, ali isto tako imamo uravnotežen pristup. Mi ne možemo zaustaviti razvoj, razvoj mora da bude. To znači kada govorimo o rudarstvu, znate, rudarske tehnologije nisu uvek čiste tehnologije nigde u svetu, ali postoje standardi, najviši standardi koje moramo imati i koje kad damo eksploataciju za određenu rudu, mi moramo biti u situaciji da kažemo -da, dobićete to, ali primenjivaćete najviše poznate standarde, pogotovo za rude za koje kod nas postoji sad veoma veliki interes. Ja se potpuno slažem da je država Srbija bogata i rudama i mineralima. To bogatstvo koje imamo moramo pametno iskoristiti, ulagati u znanje.

Znate, bio sam u Abu Dabiju, tamo imate eksploataciju nafte i gasa, nisu ni to čiste industrije. Međutim, pametno su uradili, sredstva koja su dobili na taj način su ulagali u dalji razvoj, prosto je neverovatno koje sam nove tehnologije tamo video, koje možda mi nećemo u našoj zemlji videti za 10 do 15 godina. Oni su svoje građane na račun tog bogatstva slali na školovanje u zapadnu Evropu, u Ameriku, vratili ih, ulažu u nove tehnologije i razmišljaju o budućnosti.

Srbija ne može zaustaviti razvoj. Jesam za razvoj rudarstva, jesam za otvaranje novih rudnika, za eksploataciju tih ruda, pa i tog litijuma koji je sigurno metal budućnosti, ali na jedan pametan način gde ćemo uvek u svakom pogledu, a dok sam poslanik u ovom parlamentu budite uvereni uvek ću zahtevati najviše ekološke standarde i druge međunarodne standarde, jer tako Srbija može ići unapred.

Ako smo mogli da završimo i završavamo autoputeve, ako možemo da uradimo mnogo toga, ako smo mogli da se borimo sa kovidom na ovaj način na koji se borimo, ako smo mogli da obezbedimo najviše vakcina, da dođemo do tri miliona ljudi koji su dobili vakcine, možemo i ovaj izazov koji stoji pred nama, izazov daljeg razvoja, iskorak, učiniti napred.

Ne očekujem to odmah. Ne očekujem to sada, ali očekujem da ćemo vredno, uporno raditi, da ćemo uporno ići dalje, jer tako jedino vidim Srbiju među onim zemljama koje će u EU ući pripremljena, jasna, promenjena, jer ta Srbija je ona koja je nama potrebna, potrebna je i EU.

Zbog toga insistiram i zbog toga će poslanička grupa SDP dati punu podršku ovim zakonima, a i zbog jedne druge činjenice. Znate, u pravljenju ovih zakona vi ste se držali tri stuba, tri elementa. Gledali ste ekonomsku korist, gledali ste socijalnu dimenziju i treća ekološka dimenzija. Uravnotežen princip na ove tri dimenzije upravo je pravi princip koji u krajnjoj konsekvenci treba da da rezultat.

Dakle, poslanička grupa DSP u danu za glasanje daće podršku ovim zakonima. Od vas očekujem značajna podzakonska akta i realizaciju ovoga što je ovde naglašeno. Naravno, vi ćete učiniti to sa zakonodavne strane. Ja očekujem od Vlade Republike Srbije da dalje stvara uslove da dovedemo nove investitore, da daleko više pažnje posvetimo i ljudima iz Srbije da oni investiraju, posebno u obnovljive izvore energije i ove male hidroelektrane.

Znate, ja sam svestan činjenice da moramo čuvati i boriću se, odmah da vam kažem, da sačuvamo i potoke, da sačuvamo naša zaštićena područja, ali i druge ekološke sredine. Prema tome, u davanju saglasnosti za male hidroelektrane moramo biti vrlo oprezni. Bolje je, molim vas, da insistiramo na štednji električne energije, nego da ponekad uništimo neki potok samo zato da bi neki pojedinac imao neku korist.

To naglašavam zbog toga, jer sam primetio da ste i vi sami doneli neke odluke koje će značiti dalji napredak u ovoj oblasti. Potrebne su male hidroelektrane, potrebno je sve to.

Nisam govorio o mnogo stvari, vreme mi to ne dozvoljava, kupac proizvođač, šta znači koliko će Vlada izdvajati sredstava da se menjaju prozori, vrata i sve ostalo gde će Vlada davati 25%, lokalna samouprava 25%, a pojedinac 50%. Zaista, tu mogu biti velike uštede.

Isto tako, verujte da sam čak u svojoj zgradi gde stanujem, koja je na sunčanoj strani, insistirao da već sad konkurišemo, da pravimo projekat, da stavimo solarne panele na svoju zgradu. Vi ste u javnom izlaganju rekli da je tamo 600 kvadratnih kilometara mi imamo krovova, a Srbija je sunčana zemlja i sama ta činjenica kaže da možemo puno uraditi.

Na kraju, malo sam produžio, ja se zahvaljujem gospođi potpredsednici Narodne skupštine, poslanička grupa SDP daće punu podršku ovim zakonima i onim aktivnostima koje ćete kasnije voditi. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.03.2021.

Uvažena potpredsednice, uvažena gospođo ministarka sa svojim saradnicima, ja odmah na samom početku hoću da naglasim da će poslanička grupa SDPS sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon. Zašto? Zato što je to dobar zakon, zato što je napravljen prema konvencijama UN, zatim, Kjoto sporazuma, zatim, tekovinama EU. To je znak da dalje šaljemo jednu poruku, da je Srbija privržena evropskim integracijama, Srbija je ta koja želi da uđe u EU i drži reč, svoje zakone prilagođava tekovinama EU.

Još nešto. Jedan od najvećih interesa svakog pojedinca je život u zdravoj sredini. Prirodu treba poštovati, voleti, ali je i čuvati, jer zdrava priroda, zdrava životna sredina, znači zdravlje građana Srbije, a to je najveća vrednost koju možemo da imamo.

Uostalom, ova pandemija je pokazala šta znači boriti za zdravlje i šta znači zdrava životna sredina. Ali, do čistih reka i jezera, bistrih potoka, čistog vazduha se ne dolazi političkim dekretima, pa ni zakonima, ma koliko su oni okvir i alat da se do toga dođe, već do toga se dolazi dugim upornim radom, menjanjem svesti svakog pojedinca, naše kulture i zahteva znatna materijalna sredstva.

Znate, do ove situacije smo došli upravo zbog pohlepe čoveka za većom zaradom, profitom i došli smo velikih neravnoteža u prirodi. Najveće posledice toga trpe upravo one siromašne zemlje koje nemaju dovoljno sredstava.

Da parafraziram, priroda ne pripada čoveku, čovek pripada prirodi. I upravo kada ne poštujemo, kad stvaramo neravnoteže, tada dolazimo do velikih posledica, a jedna od tih posledica su i klimatske promene i ove pandemije koje su se dešavale i koje će nam se dešavati.

Kada kažem da menjamo svest građana, to je teško, ali moramo početi od obdaništa, od osnovne škole, od srednje škole, fakulteta. Moramo se navikavati da poštujemo i volimo svoju životnu sredinu, da volimo prirodu, jer tako ćemo je jedino sačuvati. Ako svaki osnovac zasadi svoje drvo, znajte da će ga poštovati i voleti, a drvo je, kao što je čika Jova Zmaj rekao, blagorodno, ono će mnogo toga davati. Tu svest, tu logiku moramo menjati kod nas.

Znate, moj kolega Rakonjac je rekao, mi smo jednu stvar zapostavili, a to je pitanje volontera. Prisustvovao sam u SAD kod jedne besprekorno čiste reke, ali sam svako jutro gledao volontere koji su čistili i ono malo smeća što ima. Znači, ne može država sve da uradi. Mora i pojedinac da shvati da mora menjati svoje snove, svoje navike, jer bez toga nećemo imati zdravu životnu sredinu.

Ja vam mogu pokazati dosta ovih mesta gde je bilo dosta smeća, koje je očišćeno, posle mesec, dva dana ponovo isto smeće. Pa, ne možemo stalno čistiti divlje deponije, a imamo ih veoma mnogo u našoj zemlji.

Ono što želim da naglasim, a što sam video da je juče izjavila i premijerka naše Vlade, Ana Brnabić, zaštita životne sredine je prvi prioritet Vlade Republike Srbije.

Dakle, SDPS kao deo vladajuće koalicije daće vam punu podršku da se priroda učini čistijom, boljom i da kvalitetnije živimo. Znam da treba mnogo sredstava. U budžetu koji će biti za 2022. godinu očekujem vaš lični pečat. Očekujem da će se tražiti znatno više sredstava, jer mi vremena da čekamo da se priroda menja, da priroda sama od sebe da rezultate, neće ako mi to ne učinimo onako kako treba.

Želeo bih da kažem i sledeće. Ovo zahteva jedinstveno delovanje, ne samo pojedinca, ne samo jedne sredine, ne samo okruga, znači, i susednih zemalja, EU. Bez jedinstvenog delovanja nećemo imati te rezultate.

Isto tako, naglašavam da kao fokus grupa za ostvarenje ciljeva održivog razvoja, a ovaj zakon je jedan upravo od tih zakona koji implementira ciljeve održivog razvoja, imaćete punu podršku, sa željom da vi imate punu podršku za sredstva, da priroda Srbije bude bolja, kvalitetnija, a to će značiti i bolji razvoj naše zemlje.

Naglašavam na kraju da ćemo glasati sa zadovoljstvom. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, a tiče se omladinskih radnih akcija, skraćeno ORA, kao jednog specifičnog vida dobrovoljnog rada koji ima tradiciju i opšte priznate rezultate. Ne treba da naglašavam da je Novi Beograd, koji je u našoj blizini, upravo sagrađen radnim akcijama, i to omladinskim radnim akcijama. Ne treba da naglašavam auto-puteve, mislim na auto-put „Bratstvo i jedinstvo“, isto tako pruge, evo, spomenuću prugu Brčko-Banovići.

Potrebe za dobrovoljnim radom i dalje postoje i mi smo jednostavno omladinske radne akcije i uopšte dobrovoljni rad u potpunosti zapostavili. To je postalo vidljivo kada smo imali katastrofalne poplave 2014. godine. Tada ste videli jedan veliki entuzijazam građana Srbije, koji su bili spremni da pomognu da se odbrane gradovi Sremska Mitrovica, Šabac, niko te ljude nije na to nagonio, oni su dobrovoljno svojim kolima odlazili da pomognu i da pomognu svojoj zemlji.

Međutim, oblast dobrovoljnog rada nije dovoljno pravno uređena. Tu oblast uređuju mnogi zakoni, spomenuću samo Zakon o volontiranju, zakoni o udruženjima građana, i oni imaju neke dobrovoljne akcije, sindikati itd. Mi jednostavno mislimo da se sve može uraditi tako što će se narediti. Međutim, entuzijazam građana i dalje postoji. Ja sam pre nekoliko dana primio jednu delegaciju učesnika omladinskih radnih akcija, to su ljudi, istina, u godinama, ali moram vam reći, mladog duha, spremni da svoja iskustva prenesu novim generacijama.

Samo da naglasim, i pored svih zakonskih prepreka, teškoća i svega onoga što se dešava, radne akcije u našoj zemlji se održavaju. Spomenuću Kraljevo 2014, 2015, 2016. godine, gde su omladinci i veterani dobrovoljno rešavali probleme oko posledica poplava, zatim pošumljavanja goleti.

Citiraću komandata te akcije gospođu Milicu Voštić koja je rekla – zasadimo jedno drvo da bismo promenili svet. Znate, mnogi su rekli, pa čak je i Džon Kenedi rekao – nemojte se pitati šta je država učinila za vas, već se vi pitajte šta ste vi uradili za svoju državu. Znate, nije patriotizam samo govoriti: „Ja volim Srbiju“, patriotizam je i zasaditi jedno drvo, urediti prostor gde živite, urediti potok, urediti reku pored koje se kupate, to je patriotizam gde pokazujete konkretno delom šta činite za svoju zemlju.

Isto tako bih spomenuo i Omladinsku radnu akciju „Ribariće“ Novi Pazar koja je održana 2019. godine. Moram naglasiti da je to zaista bilo impozantno, 140 učesnika gde bilo 100 mladih i 40 veterana. Oni su uredili priobalja jezera Gazivode, a isto tako raščišćavali prilaze arheološkim nalazištima.

Vlada Republike Srbije 2014. godine posle katastrofalnih poplava donela je jedan zaključak, naglašavam, tada je predsednik bio Aleksandar Vučić, da se izvrši analiza i pripreme predlozi za unapređenje dobrovoljnog angažovanja građana u vanrednim situacijama, ali i u svim drugim situacijama.

Moje pitanje gospođi Ani Brnabić je sledeće – da li je Vlada Republike Srbije nakon analize stanja dobrovoljnog angažovanja građana u opštem i javnom interesu pripremila nacrt zakona o dobrovoljnim radnim akcijama, kao specifičnog vida dobrovoljnog rada?

Pod dva, naglašavam da Socijaldemokratska partija i veterani omladinskih radnih akcija su spremni da pomognu i učestvuju u izradi ovog zakona u javnim raspravama, ali i javnim slušanjima u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Poštovana predsednice, ja ću postaviti pitanje, ali da obavestim građane Srbije da sam ja pitanje postavio 6. decembra 2018. godine. Deo tog pitanja glasilo je, a radi se o Vojislavu Šešelju, osuđenom ratnom zločincu, koji sedi u poslaničkim klupama.

Ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovom parlamentu. Ja sam dobio odgovor od predsednika Administrativnog odbora, ja se predsedniku Administrativnog odbora zahvaljujem na odgovoru, a taj odgovor je vrlo indikativan. Administrativni odbor nije mogao da da odgovor zato što nema presudu Haškog tribunala.

Sada postavljam pitanje ministru spoljnih poslova, koji je zadužen za saradnju sa Haškim tribunalom, da Narodnoj skupštini dostavi presudu Haškog tribunala prevedenu na srpski jezik na Administrativni odbor, da bi Administrativni odbor mogao da razmatra da u ovim klupama ne sedi čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala. Ja to očekujem da ću dobiti.

Ne bih dalje komentarisao na ovo što se ovde iznosi, to su i do sada bile laži, neistine i poluistine koje Vojislav Šešelj u svojoj političkoj aktivnosti stalno iznosi. A to što Vojislav Šešelj kaže da piše knjige, znate, on nije pisac, on je tu svoju knjigu sklepao, na osnovu zapisnika, na osnovu stenografskih beležaka, jer da Vojislav Šešelj veruje u sistem ove Srbije, u institucije sistema, tada bi on vrlo korektno postupio, da je sve svoje nalaze dostavio Ministarstvu unutrašnjih poslova, da je dostavio Odeljenju za organizovani kriminal. Tada bi bilo jasno da on ne veruje u to i zato ovako iznosi tamo gde nije mesto, u Narodnoj skupštini.

Rasim Ljajić je, kao častan čovek, Odeljenju za organizovani kriminal podneo tužbu sam protiv sebe, tražeći da ta institucija države Srbije kaže šta je istina, a šta nije istina. Odmah da vam kažem, a građanima Srbije to je sasvim jasno i ne treba im puno objašnjavati, jasno je da Rasim Ljajić je častan čovek koji čak nema ni prekršajnu prijavu za saobraćaj a ne nešto više, a ovim ljudima koji sede sa moje desne strane, čije politike su poražene i koji ovde glume opoziciju, oni su kvaziopozicija, tačnije oni su plišana opozicija, nikome ne smetaju, nikome ne čine. Mi se ne bojimo te plišane opozicije i bićete poraženi, kao što ste bili poraženi u prethodnim izborima u četiri grada, kao što ste poraženi u beogradskim izborima, kao što je Vojislav Šešelj poražen u predsedničkim izborima, nije mogao ni da pređe cenzus.

Gospodo, ovakvom politikom koju vodite vi nikada nećete dobiti izbore i nestaćete sa političke scene Srbije, a morate nestati, jer ste vi, kao što sam već jednom rekao, nesreća za državu Srbiju, vi ste kancer na političkom nebu Srbije i sa vama više nećemo raspravljati, jer to nema nikakve svrhe, pogotovo vaše vređanje, ponižavanje i sve ono što činite.

Socijaldemokratska partija Srbije će ići napred i budite uvereni uvek će vas pobediti svugde. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Poštovani potpredsedniče, moje pitanje će biti upućeno predsednici Narodne skupštine Maji Gojković i predsedniku Adminstrativnog odbora gospodinu Aleksandru Martinoviću, a radi se o osuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju, koji sedi u ovim klupama. I ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu sudsku presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovim klupama.

Ja se nadam da ću nekad dobiti odgovor na ovo pitanje, a da će i građani reći svoj odgovor na nekim sledećim izborima koji će se desiti kad im je vreme.

Naravno, ja želim da kažem zbog građana Srbije kolika je bezočnost i haranga koja se vodi protiv potpredsednika Rasima LJajić. Ove laži i ove neistine koje se govore, naravno, građani znaju, dobro ocenjuju ko i kako radi i ko se bori za kakve politike. Ja kad malo analiziram šta Vojislav Šešelj izjavljuje, a isto tako šta izjavljuje i mlađani Šešelj, znate, iver ne pada daleko od klade.

Da vidimo, prvo, Vojislav Šešelj iznese laž za Rasima LJajića, uputi pitanje MUP, dobije odgovor od ministra, nedvosmislen. Kad vidi da to više ne pije vodu, ide druga priča da postoji svađa između ministra policije i direktora policije, pa i tu dobije nedvosmislen odgovor, onda se dalje dešava da se uključuje nauka. Izmisli se neki časopis gde Vojislav Šešelj na lošem engleskom pročita naslov tog časopisa, gde izmisli afere, pa ni to ne naiđe na odjek u javnosti. Pošto više nema tih odjeka, na red dolaze špijuni, ambasade, dolazi Britanska ambasada i izmišljena afera. Naravno, tada se dodatno argumentuje likvidacija jednog čoveka koji je prošlost. On je pluskvamperfekat u politici Srbije. Prema tome, i to ne pije vode.

Sada očekujem da se u igru uključi inspektor Megre, pa naravno, malo je što su se uključili Britanci, doći će i Francuzi, Megre i ostali i, naravno, Šerlok Holms i sve ostale ne argumentovane stvari koje će doći. Na kraju, naravno, mora da se završi sa Turcima. Očekujem da će se pojaviti u igri Bali-beg, možda i sultanija Hurem ili možda čak i Sulejman Veličanstveni.

Naravno, količina neistina i laži, što bi se reklo u gradu Sarajevu, gde je Vojislav i rođen, gde sam i ja zajedno sa njim živeo jedno vreme, to ni pas ne bi s maslom pojeo. To građani Srbije veoma dobro znaju i zato mene iznenađuje da je jedan doktor nauka, kao što je Vojislav Šešelj… On je istina doktorirao iz opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, ali u vreme socijalizma to je bila ozbiljna nauka, nisu to ovi sadašnji doktorati. Ja cenim taj njegov doktorat, jer to je tada bila i ozbiljna nauka i to mu ne osporavam, ali ne mogu da verujem da jedan takav čovek može da spadne na tako niske grane.

Mogu samo da kažem i sledeće. Znate, oni koji investiraju u čoveka prošlosti, to je loša investicija. Zašto je loša investicija? Ne daje rezultate. Unajme vas da nešto urade, vi ne uradite, loša ste investicija. Znate zašto? Vaše vreme je isteklo. Srbija je drugačija, vi se niste promenili. Srbija ide napred, ide u Evropu, a vi stalno govorite o jednoj politici, o nečemu što je već za Srbiju prevaziđeno.

Nadam se da ćete nekad doći do nekog stava koji će biti sasvim drugačiji. Inače, ja vas više i ne očekujem u parlamentu i ovo su vaši poslednji trzaji. Budite uvereni da ste Srbiji naneli svojom politikom mnogo štete i nadam se da više nećete sedeti u ovom parlamentu. Zahvaljujem.

(Aleksandar Šešelj: Po Poslovniku.)

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 102868.00 RSD 03.06.2016 -
Penzioner Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 49600.00 RSD 25.12.2014 -