Hvala predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, neće se ljutiti ako imenujem i prof. Popovića i prof. Lazovića, i da iskažem zadovoljstvo što ste vi danas tu, što nam prezentujete Predlog zakona o nauci i istraživanjima.

Poštovani ministre, moje prvo obraćanje u Narodnoj skupštini 2016. godine, odnosilo se na Zakon o visokom obrazovanju, gde sam tada govorio o potrebi usaglašavanja visokog obrazovanja i naučno-istraživačke delatnosti i o potrebi približavanja ta dva društvena sektora.

Tada sam istakao da neke stvari koje su pozitivne i koje su urađene u Zakonu o visokom obrazovanju nisu urađene u Zakonu o nauci, o naučno-istraživačkoj delatnosti i da te stvari je potrebno uskladiti.

Poštovani ministre, to sam tada više izrekao kao potrebu i želju instituta, bez nade da će to pitanje i još decenijama iko uzeti u razmatranje. Zaista, desilo se sve najbolje. Vi ste tada ovde nama, narodnim poslanicima, rekli da će se raditi novi Zakon o nauci u kojem će ta pitanja biti rešena. I, zaista, sve poštovanje vama na tome što se držite obećane reči i što ste ispoštovali brojne naučne radnike i institucije.

Poverovao sam u to, jer sam znao da ste čovek sa ogromnom energijom i čovek od uspeha. Hvala, normalno, i svim drugim učesnicima u ovom procesu i predsednici Vlade i svima koji su učestvovali u donošenju zakona, prof. Popoviću, radnoj grupi. Zahvaljujući tom sveobuhvatnom radu danas je ovaj zakon pred nama u najboljoj mogućoj formi. To je pokazala i javna rasprava i javno slušanje, gde je zaista pokazalo se jedno visoko jedinstvo da je zakon dobar i da ga treba što pre usvojiti. Moram reći da sam kao istraživač koji se oko 25 godina bavi naučnoistraživačkim radom, veoma zadovoljan. Zašto? Zato što decenijama u velikom broju te vrhunske naučnike su svrstavali u neke specijalizovane usluge. Šta je to, ni meni sada nije jasno, bili su vrhunski, a nisu bili ničiji.

Iako je država Srbija osnivač naučnih instituta, zaposleni nisu imali zarade, već su bili na klasičnom tržištu. U svakom osnivačkom aktu, svakog instituta stoji za šta ga država osniva i tu su nabrojani poslovi koji su neophodni za državu i koje treba da rade istraživači i zaposleni u institutima.

S druge strane, niko im nije obezbeđivao te poslove nego su morali da se snalaze i dovijaju na različite načine. Iako govore da je projektno finansiranje bila socijalna kategorija, moram da kažem, ona ni kao takva nije bila dovoljna. Čak i kada se uzmu sve zarade istraživača, direktni materijalni troškovi, oko 55% je bilo dovoljno za funkcionisanje institucija.

Bilo je veoma često, znam u prethodnim periodima, da prođe samo pola projekata, ako ste prijavili četiri projekta, prođu dva projekta ili jedan, nekome prođu i četiri. Koji će projekat proći, da ne kažem apsolutno, zavisilo je od saradnje i odnosa institucije, rezezenta ili recezenta istraživača. Na taj način uvek je neko ispadao iz projekta i ako je imao dobre reference i ako su postojali tačni kriterijumi i ljudi su tada ostajali bez zarade.

Ali, neću više o nedostacima tog sistema rada koji definitivno odlazi u istoriju, kako se nadam, govoriću o potrebi unapređenja rada u nauci i potrebi sagledavanja njenog značaja za sveukupni razvoj zemlje.

Dileme više ne sme da bude. Da li nam trebaju naučna znanja i iskustva i ne treba da se pitamo, jer to bi bilo isto kao da smo se u prošlim decenijama pitali da li nam trebaju lekari, inženjeri, pravnici, ekonomisti, profesori, lekari. Sada je 21. vek i tu dileme ne treba da postoji.

Rezultati naučnih istraživanja predstavljaju osnovu ili temelj na kome počiva celokupna savremena, naučna, tehnološka civilizacija. Uloga nauke kao zbira svih postojećih znanja o svetu u kome živimo i naučnih istraživanja kao delatnosti kroz koju ta znanja proširuju, u savremenom društvu je mnogostruka.

Aktivna naučna politika kojoj nužno vode sve razvijene države pokušava da uskladi sve komponente ove najsloženije ljudske delatnosti. Apsolutni iznosi koje pojedine države ulažu u ovu delatnost, direktno su proporcionalne njihovoj moći, a uzvratno njihova moć u današnje vreme u najvećoj meri zavisi od tog iznosa. Dokaz za to su najkonkurentnije i najdinamičnije svetske ekonomije, zemlje kao što su Japan, Kina, Nemačka, skandinavske i mnoge druge.

Države ne ulažu u nauku zato što su razvijene, već da bi podigle svoju razvijenost, uticaj i bogatstvo. Moram takođe reći da Evropa sada nije zatvorena za naš naučni potencijal. Moram reći da je veoma otvorena i da ne postoji ni jedna naučna institucija ili visokoškolska obrazovna institucija koja nema bar jedan međunarodni projekat finansiran iz Brisela po raznim programima.

Nauka i istraživanje su prepoznati od strane Evropske komisije kao ključni nosioci razvojnih politika, koji doprinose ekonomskom rastu i stvaranju radnih mesta. Znanje kao najvažniji intelektualni resurs sve više dobija na značaju, dok se postojanje stabilnog istraživačkog sistema posmatra kao pokretačka snaga koja doprinosi unapređenju, kvalitetu života u modernom društvu.

Iz tog razloga i države, članice EU, su odlučile da postepeno uvećaju sredstva koja ulažu u nauku, istraživanje, dok se ne stigne do nivoa ulaganja koje iznosi 3% BDP. Očekuje se da će sve veće ulaganje u nauku i istraživanje podstaći i konkurentnost i rast privrednih aktivnosti.

EU ulaže sve više u razvoj i implementaciju strategija i programa koje obezbeđuju kvalitetan okvir za sprovođenje naučnog istraživanja i razvoja inovacija. Kroz istraživanja iz Poglavlja 25. koje se kroz ispunjavanje zadataka iz Poglavlja 25, Republika Srbija treba da se u potpunosti uključi u evropski naučni prostor i zajedno sa ostalim članicama, kroz uspostavljanje inovativne unije, kao inicijative koja omogućava državama članicama da objedine sve naučne kapacitete i unaprede komunikaciju i saradnju između naučnika i istraživača.

Nauka i istraživanje obavezuju zemlje članice da razviju sposobnost za njenu implementaciju, kako bi sledile ciljeve i aktivnosti u oblasti istraživanja i tehnološkog razvoja.

Kao članica EU, Srbija će u narednom periodu imati priliku da pozicionira svoju istraživačku zajednicu u okviru evropskog istraživačkog prostora i time omogući svoj dalji naučno-istraživački razvoj u cilju povećanja opšte obrazovanosti društva, podsticanja kvaliteta nauke kroz sprovođenje brojnih istraživanja i inovacija i povezivanja u oblasti nauke, obrazovanja i privrede, doprineće se povećanju konkurentnosti srpske ekonomije.

Kao deo zajedničkog istraživačkog prostora, srpskim naučnicima će biti omogućena intenzivna mobilnost i usavršavanje širom EU, gde će im biti na raspolaganju korišćenje novih tehnologija i savremenih laboratorija. S druge strane, srpski naučni prostor će kao deo evropskog istraživačkog prostora postati interesantniji evropskom i svetskom naučnom istraživačkom kadru.

Istorijski uspesi srpskih naučnika su poznati u svetu. Kultura i nauka predstavljaju evropske i civilizacijske vrednosti koje baštini i Srbija. Naučno-tehnološki sektor Srbije je jedan od retkih koji su već međunarodno integrisani i vrednovani postignutim i priznatim rezultatima.

Nemam vremena govoriti o svim prednostima i detaljno o samom zakonu i njegovom doprinosu razvoju nauke i razvoju Republike Srbije. Samo ću na kraju reći da će ova istraživanja povećati privredni i društveni razvoj Republike Srbije i doprineti javnim istraživanjima, društvenom i privrednom razvoju i omogućiti istraživačima da sprovedu istraživanja i izvan akademske sfere.

Još jedna rečenica. Smatramo da duboko ukorenjeno mišljenje naučne zajednice da privrednici nemaju razumevanja za njihov rad, a mišljenje privrednika da se naučnici bave onim što njima nije potrebno se menja sa predlogom ovog Predloga zakona o nauci i istraživanjima, čije usvajanje predlažem u ime SPS i Zeleni Srbije koji su na toj listi. I Socijalistička partija Srbije i poslanici SPS će u danu za glasanje glasati za Zakon o nauci i istraživanjima. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, ja ću danas govoriti o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu u aspektu zaštite životne sredine. Moram reći da grad Beograd i rukovodstvo grada Beograda, stručne službe, javna preduzeća, Sekretarijat za zaštitu životne sredine mnogo rade na poboljšanju i unapređenju stanja životne sredine u gradu Beogradu.

Istovremeno moram reći da to nije zaista ni lako ni jednostavno, iz razloga što se Beograd danas razvija neverovatnom brzinom. Danas možete videti na Novom Beogradu, Čukarici i u celom gradu hiljade kranova. Znači, on se razvija i gradi puno i sve to treba u segmentu zaštite životne sredine izdržati i ispratiti.

Danas grad Beograd u oblasti zaštite životne sredine sprovodi sledeće aktivnosti – vrši kontrolu kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda, lokalnu mrežu mernih stanica za sistematsko praćenje kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda čini 36 mernih mesta na kojima se prati koncentracija sumpor-dioksida, čađi, azotovih oksida i drugih štetnih materija, takođe se prate i koncentracije sumpor-dioksida, azot-dioksida, ugljen-monoksida i na 15 raskrsnica na teritoriji grada Beograda. Rade se i druge aktivnosti na poboljšanju kvaliteta vazduha.

Grad je 2012. godine započeo realizaciju programa gašenja kotlarnica u objektima koji koristeći ekološki nepovoljne reagente negativno utiču na kvalitet vazduha u neposrednoj okolini. Do sada je 17 objekata, uglavnom škola, priključeno na daljinski sistem grejanja. Grad je u 2016. godini sproveo nabavku niskopodnih električnih autobusa za sistem javnog prevoza. Ovi autobusi ne emituju štetne materije ni ugljen-dioksid koji negativno utiče na globalno zagrevanje i klimatske promene, čime znatno povoljnije utiču na kvalitet vazduha u Beogradu u odnosu na konvencionalne autobuse.

Takođe, realizuje se projekat smanjenja izduvne emisije vozila javnog prevoza na teritoriji Beograda uvođenjem sistema „eko-drajving“. Nabavljeno je 90 autobusa za javni gradski prevoz koji ispunjavaju ekološke standarde Euro 5, kao i 12 minibuseva za prevoz školske dece, izgrađene su brojne biciklističke staze, proširene su pešačke zone u sledećim ulicama – Knez Mihailova, Ivan Bego, Topličin venac i drugo i počela je realizacija Strategije pošumljavanja grada Beograda.

Donošenje i sprovođenje Strategije pošumljavanja područja Beograda 2011. godine je od velikog značaja ne samo za povećanje šumovitosti, već i za očuvanje postojećih šumskih resursa, njihovo obnavljanje i održivo korišćenje, kao i za ukupno podizanje kvaliteta životne sredine i zaštitu biodiverziteta.

Pošumljavanjem se obezbeđuje smanjenje zagađenosti vazduha, smanjenje nivoa buke, efikasna zaštita izvorišta vodosnabdevanja, zaštita poljoprivrednog i šumskog zemljišta, smanjenje erozije zemljišta, poboljšanje klimatskih i mikroklimatskih uslova, zaštita ugroženih staništa i drugo. Danas Beograd ima 14,6% ukupne teritorije pod šumama, što je na neki način zadovoljavajuće za jedan ovako veliki grad.

Takođe, grad Beograd čini i značajne napore u pogledu zaštite i unapređenja zaštićenih prirodnih dobara na teritoriji grada Beograda. Trenutno su zaštićena 44 prirodna dobra, dok je u postupku još tri za stavljanje pod zaštitu. Takođe, Beograd čini značajne aktivnosti na zaštiti voda na teritoriji Beograda, a to su kontrola kvaliteta podzemnih i površinskih voda na teritoriji Beograda, kontrola kvaliteta javnih česmi, kao i kontrola kvaliteta reka i jezera.

Grad realizuje više projekata u oblasti sanacije i revitalizacije voda, kao i kontrolu kvaliteta zagađenosti zemljišta na teritoriji Beograda. Grad realizuje više projekata u oblasti sanacije i remedijacije zemljišta. Takođe, vrši se i realizacija projekta javno-privatnog partnerstva grada Beograda u pružanju usluga tretmana i odlaganja komunalnog otpada. I još brojne aktivnosti u pogledu zaštite životne sredine se danas rade na teritoriji grada Beograda. Zaista mogu reći da se dosta čini na unapređenju stanja životne sredine u gradu Beogradu.

Zato ćemo mi u danu za glasanje glasati za ovaj zakon. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima.

Ovim amandmanom želim da se unapredi definicija Predloga zakona i da je učini jasnijom. Ali, posebno, ono što želim da naglasim, poštovana gospođo ministre, je da pohvalim napore Vlade od 2012. godine na uvođenju principa „Zelene ekonomije“ u našoj zemlji, što je za nas Zelene Srbije, koji se dugo zalažemo za to, veoma važno, jer je to jedna od najznačajnih delova našeg programa.

Zeleni Srbije su sa velikim zadovoljstvom podržali Pravilnik o korišćenju pepela iz termoelektrana u putogradnji, što će nam omogućiti da se oslobodimo negativnih dejstva pepela na životnu sredinu i zdravlje stanovništva koje živi u okolini termoelektrana.

Takođe, sada želim da naglasim, što Zeleni Srbije predlažu već više od deceniju, da bi trebalo razmišljati o jednoj budžetski neutralnoj intervenciji, a to je da država subvencioniše nabavku hibridnih i električnih automobila, pre svega za one kojima je to osnovno sredstvo rada i za invalide, kao sredstvo prevoza. Normalno, oni bi državi plaćali sve ostale dažbine, PDV, carine i dr.

Radi ilustracije daću neke osnovne podatke o stanju po ovom pitanju u Evropi i svetu i kod nas. Samo u prvoj polovini 2018. godine prodato je oko 800.000 hibridnih vozila, što je rast od neverovatnih 66% na godišnjem nivou. Čisto, električna vozila imaju rast prodaje od 64% u nekim zemljama Evrope, kao u Holandiji prodaja čisto električnih vozila u odnosu na prodaju vozila koja koriste goriva fosilnog porekla zauzimaju 80% prodaje.

Suština našeg Predloga jeste i konstatacije da u onim zemljama koje daju subvencije prodaja i dalje raste, a one koje smanjuju ili ukidaju suočavaju se sa smanjenjem prodaje električnih vozila, jer su ona i dalje preskupa u odnosu na vozila sa klasičnim pogonom.

Očekuje se da na globalnom nivou prodaja električnih i hibridnih vozila dostigne dva miliona jedinica ove godine. Kakvo je to stanje u Srbiji?

Do sada je registrovano oko 143 električnih i 223 hibridna vozila. To je znatno više, znači, nego nešto u odnosu na prošlu, 2017. godinu.

Ne treba podsećati da u našoj zemlji nema subvencija za ovu vrstu vozila. Nesumnjivo je da bi, ukoliko bi se uvele subvencije i druge povlastice za kupovinu električnih i hibridnih vozila, kao i formiranje infrastrukture, veći broj javnih stanica za punjenje električnih i hibridnih vozila, ove brojke bi bile znatno veće.

Zeleni Srbije predlažu da se donesu pravna akta, makar sa ograničenim rokom trajanja, recimo, zaključno do kraja 2025. godine, za subvencije pri nabavci električnih hibridnih vozila, kao i individualnih i javnih stanica za punjenje. Predlažemo da ova vozila radi jasne prepoznatljivosti imaju zelene registarske tablice.

O benefitima na nacionalnom nivou koji se dobijaju kroz ovaj Predlog ne treba posebno govoriti, a to je veća energetska sigurnost, benefiti u pogledu zdravlja stanovništva, smanjenje buke, veća sigurnost vozača i putnika.

Tako da bih molio da se u nekom narednom periodu razmatra i razmišlja o ovom Predlogu, kako bi dostigli evropske i svetske trendove na ovom polju. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona gde se ovim amandmanom vrši preciziranje zakonske odredbe koja ima za cilj efikasnije sprovođenje zakona – izbegavanje različitog tumačenja.

Ovim dopunama zakona omogućava se da se interventno reaguje u vanrednim situacijama i kao što je su sušenje šuma, šumski požari i druge nepogode i vanredne situacije. Zeleni Srbije veoma se zalažu i rade na zaštiti životne sredine.

Istaći ću svoju zabrinutost na elementarnim nepogodama koje se dešavaju u šumskim ekosistemima i zaštićenim prirodnim dobrima Srbije. Intenzivna pojava sušenja šuma u Srbiji počela se suočavati tokom 2012. godine u vidu sporadičnog sušenja četinara na pojedinim lokalitetima i manjim površinama. Početkom proleća 2013. godine došlo je do značajnog sušenja šuma četinara, pre svega na području Nacionalnog parka Tara, na Goču, na lokalitetima Javnog preduzeća „Srbijašume“ i na području Javnog preduzeća „Vojvodinašume“.

Prema podacima Uprave za šume korisnika šuma u to vreme površina zahvaćena akutnim sušenjem na području Republike Srbije obuhvatalo je oko 24 hiljade hektara. Taj izveštaj je tada dostavljen od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Vladi Republike Srbije 2015. godine. Prema tom izveštaju preduzimane su mere zaštite šuma i svoje nadležnosti u skladu sa Zakonom o šumama i drugim planskim dokumentima.

Najugroženije područje bilo je Nacionalni park „Tara“ gde je sušenje pored jele i smrče bila zahvaćena i zaštićena vrsta Pančićeva omorika koja je endemit Balkansko poluostrva i tercijalni relikt. Ukupna površina za praćenje sušenja šuma je 6.000 hektara, a najviše po površini suši se jela i drveće i podmladak. Problem Pančić omorike je mnogostruko i bez sušenja jer je to relikt i endemit našeg podneblja, a njenoj ugroženosti najviše je doprinelo sušenje poslednjih godina i stanje za njen opstanak je alarmantno. Samo na lokalitetu „LJuti krš“ od hiljadu stabala Pančićeve omorike od 4.000 stabala osušilo se 870 stabala. Osim ovih potpuno suvih stabala veliki broj stabala delimično je suv sa tendencijom da će se potpuno osušiti. Mora se reći da Nacionalni park „Tara“ je blagovremeno pristupio procesu sanacije sušenja i sprečili su da situacija bude još gora. Tu je prilično dobro urađeno sanacija i usporen je proces sušenja, odrađena je sanacija za smrču i jelu, omorika se i dalje suši jer je prisutna armilaria ostrija za koju za sada nema efikasnih mera na većim površinama.

Očuvanje šuma, a među njima Pančićeve omorike je nacionalni interes i zadatak, jer ne smemo dozvoliti i preuzeti odgovornost za nestanak omorike na Tari, jer ako se to desi to bi bila nacionalna katastrofa. Takođe, na Goču se suši jela, abies alba i bukva, na Kopaoniku su suši smrča i jela, bilo je nastalo sušenje u grupama koje se na nekim lokalitetima proširilo i na velike površine. Zakasnelo se sa nekim merama sanacije u borbi protiv truležnice. Sada je zastupeljeno takođe sušenje četirana posebno smrče na velikim površinama na području Golije, koja je takođe zaštićeno prirodno dobro.



Ovo napominjem iz razloga što se to ne dešava sada za vreme ovog mandata ili mandata prethodnih ministara, jer je to jedan proces koji drugo traje. Moram istaći da je i prethodno ministarstvo dosta učinilo na sanaciji takvih površina da se ti procesi zaustave.

O pozitivnim stvarima koje smo uradili kao struka govoriću nekom drugom prilikom. To je masovno pošumljavanje koje je rađeno krajem prošlog veka gde je stepen šumovitosti značajno povećan u Srbiji, kada se pošumilo preko 100.000 hektara omladinskim radnim akcijama i takođe još toliko merama zaštite od erozije pošumljavanjem ili melioracijama. Sve su to mere koje su tada značajno preduzete na povećanju stepena šumovitosti u Srbiji kojima, zaista, danas moramo odati priznanje i to nam na neki način mora biti uzor da nastavimo tim putem i meni je drago što vi kao ministar potencirate tu temu pošumljavanja već dugo i kao gradski sekretar i sada, jer to je na neki način spas, ekološki spas za našu zemlju.

Međutim, ono što hoću da kažem da su bitne i adaptivne mere za ekosisteme koje se preduzimaju, jer postojeći koncept održivog korišćenja prirodnih resursa, pa time i šumskih ekosistema je u krizi. U razvoju novog koncepta održivog korišćenja šumskih ekosistema moraju se dati odgovori na čitav niz pitanja među kojima su sigurno najvažnija koja su to istraživanja koja treba da pomognu razvoju strategije za prilagođavanje na klimatske promene, jer su one evidentne i što ste vi najavljivali, zakon o klimatskim promenama, takođe što je dobro, koje su obrazovne potrebe za povećanje svesti o klimatskim promenama i njihovom lakšem prilagođavanju.

Šta treba znati o proceni nivoa reakcije šuma na klimatske promene? Koje akcije u gazdovanju šumama treba preduzeti da se ne ugrožavaju funkcije ekosistema u budućnosti? Adaptacija treba da ublaži osetljivost ekosistema na klimatske promene. Šumski ekosistemi su se i sami prilagodili klimatskim promenama, ali s obzirom na značaj šuma za društvo neophodan je uticaj na pravac i dinamiku adaptacije na nekim područjima.

Voleo bih da znam šta Ministarstvo i sve druge institucije koje su zadužene za zaštićena prirodna dobra rade da se primenjuju ove adaptivne mere, da se preduzimaju neke aktivnosti na ublažavanju klimatskih promena u nacionalnim parkovima i drugim zaštićenim prirodnim dobrima, jer je opšte poznato da aktivnosti u procesu adaptacije šumskih ekosistema moraju se ostvariti sada da bi njihov efekat u budućnosti bio potpun. To je moj predlog i sugestija da se na tome radi u narednom periodu. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi u članu 2. Predloga zakona kojim se menja član 11. stav 2. važećeg zakona u stavu 2. koji se menja posle reči – organizacija i rada organa i službi, dodaju se reči – izvori finansiranja lokalne samouprave u skladu sa Zakonom.

Moje obrazloženje je da smatram da statut treba da sadrži i oblike i izvore finansiranja lokalne samouprave koji su predviđeni zakonom koji uređuje finansiranje lokalne samouprave.

Ova zakonska rešenja u ovom zakonu će omogućiti bolju međusobnu saradnju i unaprediti mehanizme neposrednog učešća građana u obavljanju poslova lokalne samouprave, kao i obezbediti učešće javnosti u primeni nacrta zakona i drugih propisa organa državne uprave.

Ovim izmenama i dopunama postojećeg Zakona o lokalnoj samoupravi omogućiće se bolja primena instituta neposredne demokratije i da se građani više uključe u donošenje odluka koje su važne za njihove zajednice. Ovim zakonskim izmenama predloženo je obavezno konsultovanje građana u pogledu kreiranja budžeta lokalnih samouprava u oblasti investicija, to neke opštine i gradovi u Srbiji već čine, ali je namera da to postane obaveza svih lokalnih samouprava. Biće unapređeno i unapređeno i funkcionisanje mesnih zajednica i njihov odnos sa jedinicama lokalne samouprave, ali da će promena biti i u načinu prikazivanja nadležnosti i jedinica lokalnih samouprava, rada lokalne Skupštine opštinskih veća i opštinske uprave.

Cilj je usmeren na to da se unapredi proces konsultacija zainteresovane javnosti u najranijim fazama pripreme propisa, da se kroz izmene i dopune Zakona o državnoj upravi predviđa da pored već obaveznog postupka i javne rasprave, javnost bude obaveštena i uključena u rad već u najranijoj fazi pripreme nacrta zakona.

Ovim predlogom zakona predviđeno je proširenje kruga pitanja koji se uređuje statutom kao najvišim pravnim aktom jedinica lokalne samouprave i to naročito prava i dužnosti jedinica lokalne samouprave i način njihovog ostvarivanja, broj odbornika skupštinske jedinice lokalne samouprave, organizacija i rad službi, određivanje organa ovlašćenog za iniciranje postupka pred Ustavnim sudom, odnosno pred Upravnim sudom i druga pitanja od značaja za lokalnu samoupravu.

Takođe, ovim zakonom je predloženo da jedinica lokalne samouprave u okviru svojih nadležnosti preko svojih organa prati i učestvuje u procesu evropskih integracija Republike Srbije u skladu sa zakonom i spoljnom politikom Republike Srbije. Bitna izmena predloženog zakona odnosi se i na pristup, odnosno koncept utvrđivanja nadležnosti opštine grada, tako da se više ne nabrajaju poslovi koje opština i grad obavlja u skladu sa Ustavom i zakonom već se navode oblasti u kojima opština grad ima nadležnosti na osnovu osnovnih, posebnih sektorskih zakona uključujući i poslove utvrđene statutom i predviđa se jedinstven registar poslova nadležnosti opština koje će uspostaviti Ministarstvo nadležno za lokalnu samoupravu u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Značajno je, odnosno predviđeno je da ministar u određenom roku donese nadležna akta.

Zakonom je predviđeno da odbornik ima pravo da bude redovno obaveštavan po pitanjima od značaja za obavljanje odborničke dužnosti kao i da od organa službi opština dobija podatke koji su mu potrebni za rad. Predviđena izmena važećeg zakona kojim se onemogućava zloupotreba ovlašćenja predsednika skupštine da zakazuje sednicu u neprimerenom roku koja onemogućava pripremu i prisutnost odbornika.

Takođe i brojne druge izmene unapređenja koje sada neću navoditi i mi ćemo u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona i podržati rad. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, podneo sam sledeći amandman.

U članu 1. Predloga zakona stav 2. menja se i glasi: „osim odredbi ovog zakona na realizaciju projekta iz člana 1. primenjuju se odredbe zakona o eksproprijaciji „Službenik glasnik Republike Srbije 53/95“ i „US 20/09“ i 55/13 Zakona o planiranju i izgradnji, ispravka 64/10, US 50/13, 98/13, 132/14 i 145/14 Zakona o javnim nabavkama „Službeni glasnik Republike Srbije broj 124/12, 14/15, 68/15 i Zakona o opštem upravnom postupku „Službeni glasnik RS“ broj 60 18/16. Ovim amandmanom se vrši pravno tehnička redakcija odvojena članom 1. znači one tehničke prirode sve u cilju unapređenja samog teksta zakona.

Hvala lepo.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, moje pitanje je više sugestija i predlog ministru poljoprivrede Nedimoviću i svima nama, predsednici Vlade, Ani Brnabić, više nego pitanje jer se ovom prolematikom, koju ću sada izneti, bavim veoma dugo u svom profesionalnom radu, gde sam postigao sva zvanja.

Naime, poslednjih godina prisutan je veoma pozitivan pristup u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da se mnogo više radi na pošumljavanju i stvaranju uslova da se poveća stepen šumovitosti Srbije na 41%, kako stoji u strateškim dokumentima, Prostornom planu Republike Srbije, Nacionalnom šumarskom programu i drugim aktima.

Početak stvaranja pravnih i finansijskih mogućnosti da se više pošumljava počeo je u vreme kada je resorni ministar bila prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i nastavljeno je zaista i kasnije.

Postojao je jedan veliki vremenski vakum posle organizovanja omladinskih radnih akcija, kada se godišnje pošumljavalo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka preko 10 000 hektara, da bi se to svelo poslednjih godina, posle 2000. godine, na oko samo 200 hiljada godišnje, što je malo.

Mislim da ovakav jedan veoma pozitivan stav o pošumljavanju na kome se mnogo radi i na kome mnogo insistira sadašnje rukovodstvo Uprave za šume, Stamatović i saradnici, treba da budu podržani od same Vlade i od svih faktora ovog društva i Skupštine.

U ovom pozitivnom trendu treba istaći i zasluge Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu naše Skupštine i predsednika skupštinskog odbora koji je zakazao više sednica na ovu temu i na kome smo raspravljali u proteklom periodu.

U Srbiji već od ranije postoje brojna seoska imanja, livade i pašnjaci i svi zajedno ne smemo dozvoliti da se ta imanja zakorove ako postoji mogućnost da se te površine pošume.

Najveći deo nepošumljenih površina je u privatnom vlasništvu, a sami vlasnici u većini slučajeva ne žive tu. Država, ministarstvo i Uprava za šume su sa pravnog organizacionog aspekta omogućili vlasnicima da vrše pošumljavanja svojih parcela podelom besplatnih sadnica, čak im i plaćaju sadnju na tim parcelama, ali moj je utisak je i primetio sam da ne postoji šira sveobuhvatna inicijativa samih vlasnika parcela jer ne znaju za ove mogućnosti koje postoje i koje im država omogućava u poslednjem periodu.

Potrebno bi bilo da se radi na edukaciji vlasnika neobrađenih površina i ukazati im na te mogućnosti. Tu očekujemo podršku i poljoprivrednih savetodavnih službi i šumskih uprava na terenu. Znači, infrastruktura postoji za realizaciju toga cilja. Postoje velike površine šeste i sedme klase poljoprivrednog zemljišta plodnosti koje su pogodne za ove akcije, jer ako se to ne uradi površine će se zakoroviti neproizvodnim vrstama žbunja i trebaće 200 godina da se one privedu šumskim kulturama.

Ovako mi preskačemo ceo taj jedan prirodni spori proces i stvorićemo vredne šume za veoma kratko vreme, pogotovo što sada postoje brojne brzo rastuće vrste drveća i mogućnosti koje omogućava država. Jednostavno, treba svi da budemo državni organi i institucije, podržati ovu težnju države i uprave za šume koje već nekoliko godina stvara povoljne uslove za pošumljavanje da se to praktično ne realizuje na terenu. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na Predlog zakona o vojnom obrazovanju. U članu 1. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase: „Pojedina zanimanja i zvanja stečena u vojnoškolskim ustanovama ekvivalentna su zanimanjima i zvanjima stečenim u redovnom sistemu obrazovanja u Republici Srbiji“.

Obrazloženje ovog amandmana je da se ovim amandmanom predlaže davanje mogućnosti za izjednačavanje pojedinih zanimanja i zvanja stečenih u sistemu vojnog obrazovanja sa zanimanjima i zvanjima stečenim na civilnim univerzitetima kako bi u slučaju potrebe omogućio rad vojnih stručnjaka u civilnom sektoru.

Posebno je značajno da se visoko vojno obrazovanje realizuje integrisanjem obrazovne i naučno-istraživačke delatnosti radi stalnog unapređenja kvaliteta nastave i usavršavanje naučno-istraživačkog i stručnog rada od značaja za odbranu i Vojsku Srbije. To je prikazano u nadležnosti Univerziteta odbrane koji integriše obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost vojnih visoko školskih ustanova, odnosno jedinica u svom sastavu i njihovo jedinstveno i usklađeno delovanje.

Kao primer jedinstva obrazovnog naučno-istraživačkog rada je Medicinski fakultet VMA gde se studijski programi obavljaju u okviru jedinstvenog procesa rada u kojem se nastavnici i saradnici istovremeno bave obrazovnim, naučno-istraživačkim i zdravstvenim radom. Ovaj model je donekle primenjen i u nastavnom i naučno-istraživačkom radu, praksi u medicini i u civilnim ustanovama.

Na osnovu svega ovoga, pošto je Ministarstvo prosvete, nauke, tehnološkog razvoja u prethodnom periodu pripremilo, a Skupština usvojila niz reformskih zakona iz oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja, očekujem da će sadašnji ministar i Ministarstvo nauke i prosvete pripremiti set reformskih zakona iz oblasti visokog obrazovanja i naučno-istraživačke delatnosti. To očekujem iz razloga, što mislim da on ima snage i energije da se izbori sa jednom decenijskom, da ne kažem, vekovnom opstrukcijom o objedinjavanju nastavnog naučno-istraživačkog i stručnog rada u civilnom sektoru.

Zašto ne bi vrhunski stručnjaci u institucijama bili i predavači na fakultetima i da im naučna baza bude, na primer, u nekom javnom preduzeću ili ustanovi? Ovako njihovo ogromno znanje i potencijali stoje zarobljeni i nisu dostupni studentima ni na osnovnim, ni na postdiplomskim studijama. Ne mogu biti čak ni mentori. Mogu biti, zavisi samo od volje visokoškolske ustanove, a imaju ogromno naučno znanje koje mogu pretočiti u rad sa studentima osnovnih studija, master teza i doktorskih disertacija. U danu za glasanje ću, u svakom slučaju, glasati za ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine Milićeviću, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas uopšte nisam imao nameru da govorim o zakonu o dualnom obrazovanju. Ali, zaista posle jučerašnjih neosnovanih, često kritika i uvreda, moram da konstatujem i da čestitam radnom timu gospodina ministra Šarčevića i posebno njegovom pomoćniku ministra, profesorici Gabrijeli Grujić Garić koji su sigurno uložili velike napore da se ovaj zakon dobro uradi i da danas bude na dnevnom redu.

Zašto imam poverenja u ovaj zakon? Sve kritike koje su često neosnovane, nisu zasnovane na nekim rezultatima istraživanja, na nekim studijama, na nekim naučnim eksperimentima, a gospođa Gabrijela Grujić se bavi naučno-istraživačkim radom iz ove oblasti. Neću se upuštati duboko u ovaj zakon, već su samo reći svoje utiske.

Moram reći da su te kritike bile zaista neosnovane i da će verovatno od ljudi koji su najviše kritikovali ovaj zakon, sutra prisvajati kao svoje zasluge za primenu ovog zakona. Budite spremni na to. Prema tome, nemojte izaći iz ove Skupštine razočarani, iz ovog doma, kao da je to jedan neuspešan posao, već budite ponosni na ono što ste uradili u proteklom periodu za ovih godinu dana. Niste sedeli skrštenih ruku, nego ste dali rezultat koji pet koraka znači za obrazovanje zemlje Srbije.

Toliko ću o ovome samo da kažem, žao mi je, a govoriću o Zakonu o potvrđivanju zajedničke Konvencije o sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i sigurnosti upravljanja radioaktivnim otpadom. Ovo je oblast iz zaštite životne sredine i žao mi je što je zaista bio malo govora o ovom zakonu. Možda je treba biti ministar zaštite životne sredine na ovoj sednici, pa bi rasprava bila koncipirana i u tom smeru, zato što je ova oblast podeljena u Republici Srbiji na više ministarstva. U nadležnosti je Ministarstva zaštite životne sredine, zatim u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike, zatim u nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Koji su razlozi za potvrđivanje ovog međunarodnog ugovora. Zajednička Konvencija o sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i sigurnosti upravljanja radioaktivnim otpadom se bavi širokim spektrom pitanja vezanim za upravljanje istrošenim nuklearnim gorivom i za upravljanje radioaktivnim otpadom civilnog karaktera. Pitanja iz njenog delokruga se ne odnose samo na zemlje sa nuklearnim energetskim programima, već i na one koje u svojoj primeni imaju jedino izvore zračenja u medicini i industriji. Faktor nedeljivosti prostora u slučaju eventualnih vanrednih situacija ili prekograničnog transporta i drugih relevantnih prekograničnih kretanja, takođe naglašava međunarodni karakter Konvencije i njenog predmeta uređenja i čini je značajno za sve zemlje.

Cilj donošenja ovog zakona je uvođenje viši standarda u sprovođenju mera nuklearne sigurnosti, efikasnija primena zakona, uspostavljanje sveobuhvatnije i savremenije regulative i kontrole nad izvorima jonizujućih zračenja, nuklearnim objektima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, a pre svega nad upravljanjem radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom.

Sprovođenje odredaba Konvencije ide u susret ispunjavanju međunarodnih zahteva i obezbeđuje usklađenost na međunarodnom planu, omogućavajući tako lakšu i adekvatniju komunikaciju i koordinaciju sa drugim državama i međunarodnim organizacijama u ovoj oblasti.

Konvencija predstavlja prvi obavezujući međunarodno-pravni instrument koji odražava nameru i posvećenost država koje su u njene ugovorne strane, da u skladu globalnog režima, kojim se obezbeđuje zaštita ljudi i životne sredine, postignu i održavaju visok nivo sigurnosti u oblastima koje su predmet Konvencije.

Moram da kažem da je Konvencija usvojena 5. septembra 1997. godine u Beču, i Konvencija je otvorena za pristupanje svim državama, pa i Republici Srbiji, koja do sada nije uzimala učešće ni u jednoj od navedenih faza. Prema podacima iz 2013. godine, 69 država su ugovorne strane, a 42 potpisnice Konvencije, tako su ugovorne strane i sve bivše zemlje Socijalističko Federativne Republike Jugoslavije, zatim Albanija, Rumunija, Bugarska i Mađarska.

Vlada i Skupština Republike Srbije su potrebu za sigurnim upravljanjem istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom prepoznale kao pitanje od posebnog značaja koje je potrebno rešavati na adekvatan način i u sklopu drugih pitanja vezanih za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost. O tome svedoči napredak u inovaliranju pravno regulativnih okvira.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, danas ću govoriti o Zakonu o potvrđivanju Konvencije o Evropskom Šumarskom Institutu. Moja uvažena koleginica prof. dr Snežana Bogosavljević je detaljno o tome govorila i rekla je suštinu i značaj Evropskog Šumarskog Instituta, a ja ću govoriti o onim aspektima u kojima sam neposredno učestvovao od početka rada Evropskog Šumarskog Instituta na ovim prostorima, na prostoru Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope.

Mislim da do sada nije bilo razloga da se ne usvoji ovaj Zakon i potvrdi ova Konvencija o Evropskom Šumarskom Institutu, jer je to moralo da se desi znatno ranije, još 2003. godine, kada je EFI faktički došao na područje Zapadnog Balkana.

Evropski Šumarski Institut je međunarodna organizacija, normalno, u oblasti šumarstva, koja je osnovana 1993. godine u finskom gradu Joensu, Pokrajina Karelija, sa ciljem unapređenja istraživanja u oblasti šumarstva. Osnivački akt potpisan je 09. septembra 1993. godine od strane 14 predstavnika obrazovanih i naučno-istraživačkih organizacija iz deset evropskih zemalja, a to su: Češka, Nemačka, Mađarska, Norveška, Poljska, Portugalija, Rusija, Švedska, Velika Britanija i Finska.

Svrha ovog Instituta je da na panevropskom nivou preduzima istraživanja u oblasti šumarske politike, uključujući i njene aspekte u vezi sa životnom sredinom, ekologijom.

Evropski šumarski institut, 20 godina kasnije, 2013. godine, okupio je oko 30 međunarodnih obrazovnih i naučno-istraživačkih organizacija, kao i predstavnike udruženja privatnih vlasnika šuma i preduzeća iz oblasti šumarstva i zaštite životne sredine. Članovi Evropskog šumarskog instituta su i predstavnici iz 36 zemalja, među kojima su i SAD, Japan, Kina i Kanada.

Internacionalizacija Evropskog šumarskog instituta započela je 1998. godine na Petoj godišnjoj konferenciji, održanoj u Zvolenu u Slovačkoj. Narednih godina definisana su načela Konvencije o „EFI-ju“. Konvencija je stupila na snagu 28. avgusta 2003. godine, a Evropski šumarski institut postaje međunarodna organizacija osnovana od strane evropskih država.

Srbija, odnosno tadašnja državna zajednica Srbija i Crna Gora, 27. novembra 2003. godine potpisala je Sporazum o pristupanju Konvencije. Da bi postala punopravni član Evropskog šumarskog instituta, potrebno je da ratifikujemo ovu Konvenciju. Ja mislim da je to trebalo uraditi znatno ranije, već odmah posle 2003. godine i da je bilo vremena za to.

Govoriću o značaju i uticaju Evropskog šumarskog instituta na ovim prostorima i njegovom doprinosu za zemlje zapadnog Balkana i jugoistočne Evrope, jer je on prisutan već od 2003. godine, sa brojnim projektima. Jedan od najznačajnijih projekata je Projekat FOPER, iz oblasti šumarske politike i ekonomike. U stvari, to je studijski program koji se odvijao na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu i Šumarskom fakultetu u Beogradu i kursevi su organizovani na način da postojeći predavači na šumarskim fakultetima, zajedno sa eminentnim međunarodnim predavačima, učestvuju u nastavnom procesu. Do sada je iz tog FOPER projekta 45 studenata iz zemalja zapadnog Balkana završilo master programe, 2008, 2009. godine i ranije, 2007. i 2008. godine, a on je napravio i uradio jedan napredak, da je učestvovao u formiranju doktorskih studija sve do 2013. godine.

Evropski šumarski institut okuplja svoje članove i ima više regionalnih projektnih centara, kao što su: Bordo i Nansi u Francuskoj, Barselona u Španiji, Frajburg u Nemačkoj, Ulme u Švedskoj, Beč, Austrija, Peterburg u Rusiji, Cirih u Švajcarskoj i svi ti centri na jednim zajedničkim projektima „Kos taksija“ su učestvovali u realizaciji projekata iz oblasti šumarske politike i ekonomike.

U tom smeru, institucije iz oblasti šumarstva na području zapadnog Balkana su 2008. godine formirale takođe regionalni centar Evropskog šumarskog instituta. Ta osnivačka skupština je bila u Varaždinu, gde je formiran EFISEK, regionalna kancelarija Evropskog šumarskog instituta za zemlje zapadnog Balkana i tada je potpisan ugovor o osnivanju regionalnog naučnog časopisa za istraživanja iz oblasti šumarstva SIFOR.

Želim da istaknem, ne mogu da ne istaknem, doprinos brojnih ljudi koji su učestvovali u osnivanju regionalne kancelarije, to su dr Miroslav Benko, dr Radovan Nevenić, prof. dr Mersudin Ardibegović, prof. dr Dijana Vuletić, prof. dr Zoran Govedar, prof. dr Anton Kadović, prof. dr Mira Medarević, dr LJubinko Rakonjac, prof. dr Kole Kolevski, dr Mišo Anđelović i dr Hajri Haska.

Konvencija EFI-ja ratifikovana je od strane 26 zemalja članica i njen značaj se zasniva na odlukama o šumama koje su donesene na konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju, koja je održana tokom 1992. godine i Predlogu akcija međuvladinog panela o šumama i foruma o šumama, kao i Proširenog programa rada šumskog biodiverziteta.

Moram istaći da EFI nije samo naučna organizacija, već ima konotaciju i politički značaj, posebno Evropske unije, odnosno Evropske komisije. Značaj EFI instituta u prvom redu se ogleda u organizovanju i okupljanju velikog broja istraživača, naučnih radnika sa nekoliko kontinenata, koji zajedno rade na velikim projektima u domenu šumarstva i zaštite životne sredine.

Mogu sa zadovoljstvom da istaknem da je Republika Srbija veoma aktivna u Evropskom šumarskom institutu i naše tri institucije iz Srbije – Šumarski fakultet, Institut za šumarstvo i Institut za nizijsko šumarstvo su od početka uključeni u projekte Evropskog šumarskog instituta. Istraživači Republike Srbije i sada učestvuju na brojnim projektima, sa zapaženim rezultatima.

Zbog toga, EFI baš u tom pogledu ima uspeha, jer je zastupljen veliki broj zemalja, a što ima odjeka i u političkom smislu. EFI institut ima stalnog predstavnika u Evropskoj komisiji u Briselu, tako da i na taj način ima uticaja na događanja u domenu šumarstva i zaštite životne sredine.

Nešto bih rekao i o samom značaju EFI-ja, iako je moja uvažena koleginica to napomenula u uvodnom izlaganju. Naime, EFI konvencija ima višestruku korist za zemlju potpisnicu, jer pored naučne saradnje koja se već uveliko odvija između naučnika većeg broja zemalja, budućnost i saradnja između ministarstava tih zemalja, kao i podrška naučnom delovanju i EFI svojim apliciranjem u naučnim projektima kod evropskih naučnih fondova ostvaruje sa svojim internacionalnim partnerima, zemljama potpisnicama konvencije, a to smo u ovom slučaju i mi, a posebno je značajan ovakav pristup saradnje među zemljama u tranziciji i saradnja i učešće u naučnim projektima, kao što sam malo pre naglasio – FOPER projekat. Nadamo se da će EFI na ovim prostorima, na području zapadnog Balkana jugoistočne Evrope imati još značajnih projekata.

Usvajanje ove konvencije kao zakona predstavlja veliki značaj za Srbiju, tako da ćemo mi, Poslanička grupa SPS i Zeleni Srbije, koji su u njoj, u Danu za glasanje glasati za usvajanje ovih zakona o konvencijama i međunarodnim sporazumima. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, Zeleni Srbije, kao članovi poslaničkog kluba SPS, podržaće predložene zakone koji su danas bili na dnevnom redu.
Ono što sam primetio jeste da je danas bilo malo reči o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Mislim da to nije dobro. Na neki način to je signal da treba formirati novo ministarstvo zaštite životne sredine, odnosno prirodnih bogatstava i zaštite životne sredine, gde će voda kao resurs biti u tom ministarstvu.
Iako u obrazloženju za donošenje zakona stoji da je primarni cilj za donošenje ovog zakona usklađivanje sa propisima EU, mislim da je isto tako važno bilo da se razjasne nedorečenosti i nepreciznosti nekih članova starog zakona. Takođe, težnja ovog zakona je da se izbegne preklapanje nadležnosti između javnih preduzeća koja upravljaju vodama i da se obezbedi integralno upravljanje ovim resursom.
Ovaj zakon ne direktno, ali indirektno utiče da se razvija privredna delatnost u vodnom području. Proučavajući analizu efekata zakona i proceduru koja je bila zastupljena u javnoj raspravi, sugestije i predloge drugih ministarstava, javnih preduzeća, direkcija, nevladinih organizacija, da se zaključiti da je zakonopisac ovog teksta vodio računa o svim aspektima da se ne naruše interesi struke i države, a da se istovremeno omogući i privredni razvoj na vodnim područjima.
U toku same rasprave, kao što je zakonopisac opisao u tekstu, bilo je i različitih predloga. Bilo je predloga kao da, na primer, za projekat izgradnje objekata u vodnom području ne treba saglasnost Javnog vodoprivrednog preduzeća koje upravlja vodnim područjem, već je potrebna samo građevinska dozvola. Međutim, zakonopisac nije prihvatio takav predlog i ostao je pri svom stavu da je to nepovoljno za vodoprivredu.
Socijalistička partija Srbije i Zeleni Srbije daju značaj ovim izmenama i dopunama i kažu da je u tome što se njima Zakon o vodama usaglašava sa zakonima i propisima koji su doneti posle njega, te se time stvaraju uslovi da se bolje gazduje vodama sa ciljem što bolje zaštite voda, korišćenja voda i zaštita voda. Ovim izmenama i dopunama stvaraju se uslovi za ubrzanje procesa izdavanja građevinskih dozvola u sektoru voda. Takođe, donošenjem ovog zakona uređuju se raspolaganja i upravljanje vodnim zemljištem, što je veoma bitno, imajući u vidu da se na vodnom zemljištu obavljaju značajne privredne delatnosti.
Socijalistička partija Srbije i Zeleni Srbije misle da se ovim zakonom predlaže dobro rešenje na taj način što se ukida vodno područje Beograd, što je pozitivno, zbog toga što na postojećem administrativnom području grada Beograda nije bilo moguće integralno upravljanje sa vodnim područjima Sava, Dunav i Morava i da se nije moglo upravljati u skladu sa vodoprivrednim propisima, direktivama EU i domaćom praksom.
U praksi se videlo da odsustvo integralnog funkcionisanja stvara probleme. Ovo može biti osetljivo pitanje u pogledu upravljanja vodama između grada i Republike, ali to je sad takvo rešenje i mislimo da je to dobro rešenje koje će dalje funkcionisati i profunkcionisati i da će sve strane u ovom delu biti zadovoljne, jer ovim zakonom se stvaraju samo dva vodoprivredna preduzeća, Javno preduzeće „Vojvodinavode“ i Javno preduzeće „Srbijavode“. Ovakvo rešenje postoji i u šumarstvu, gde su za gazdovanje šumama na teritoriji cele Republike kvalifikovana samo dva javna preduzeća – Javno preduzeće „Srbijašume“ i Javno preduzeće „Vojvodinašume“.
Zeleni Srbije vrlo pozitivno ocenjuju ove izmene u zakonu i da će nadležno ministarstvo obezbediti izradu dva vrlo značajna dokumenta, a to je karta erozije Srbije i određivanje erozionih područja. Prva karta erozije Srbije i jedina koja je dosad urađena je rađena u periodu od 1968. do 1974. godine, štampana je 1975. godine. Kartu je izradio Institut za šumarstvo, a karta erozije je vrlo značajan pokazatelj stanja i gubitka zemlje.
Erozija zemljišta utiče na životnu sredinu i smatra se za jednog od najvećih zagađivača voda. Posledica erozije zemljišta su bujični tokovi i bujične poplave. Zbog svega toga je bitno da svaka zemlja ima kartu erozije i dobro je rešenje u ovom zakonu da tek posle novih 40 godina pravimo novu kartu erozije, da se to sada radi u hodu. Zakonsko rešenje je da se na svakih šest godina preispita urađena karta erozije i na svakih deset godina da se inovira. Malopre je bio od jedne poslanice predlog da se u budžetu izdvoje sredstva od deset miliona dinara za izradu karte erozije, to je dobra želja kao amandman, s tim da su ta sredstva veoma mala, a karta erozije je ozbiljan posao i ona ne bi mogla da se uradi, skoro ni deseti deo karte erozije.
Karta erozije je pomogla, pored ostalih podloga, za izradu značajnih razvojnih planova, prostornih planova, urbanističkih planova različitog nivoa i investicionih projekata. Zbog toga je vrlo važno da svaka opština usvoji plan izdvajanja erozivnih područja na kojima će vlasnici zemljišta koristiti svoje parcele u skladu sa propisanim načinom za sprečavanje pojave erozije.
Izrada ovih planova, uz izradu operativnih planova za odbranu od bujičnih poplava opština, predstavlja važan preduslov za prevenciju bujičnih poplava. Još jednom da ponovim samo da Zeleni Srbije i poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za ova tri zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo podržati ovaj amandman gospodina Martinovića, koji je postao sastavni deo zakona i koji u suštini odražava sve ono što smo mi predlagali iz poslaničke grupe SPS, a to je ono što je najbolje za studente, magistrante i doktorante.
Ono što bih hteo da kažem sada jeste, a i da iskoristim priliku dok je tu gospodin ministar, da ukažem na neke neusaglašenosti koje bi mogle u narednom periodu da se usaglase u Zakon o visokom obrazovanju i u Zakonu o naučno- istraživačkoj delatnosti. To nisu neke krucijalne ili velike stvari koje remete rad visoko-školskih ustanova ili instituta, ali mi liči na neke nelogičnosti.
Nacionalni savet za visoko obrazovanje, po Zakonu o visokom obrazovanju, bira Narodna skupština Republike Srbije, dok Nacionalni savet za nauku i tehnološki razvoj bira Vlada Republike Srbije. Meni to jednostavno stoji kao neka ne usaglašenost koju treba u narednom periodu sigurno usaglasiti.
Takođe, organi upravljanja visoko-školske ustanove jeste savet koji čini 17 članova, od toga dve trećine članova čine ljudi iz kuće i jedna trećina ljudi sa strane. Organ upravljanja instituta jeste odbor koji čini sedam članova i četiri člana su sa strane, a tri člana su iz kuće. Ta disproporcija kod visoko-školskih ustanova i instituta po meni nije logična, i to bi trebalo na neki način ispraviti, makar povećati ovaj broj članova upravnog odbora iz instituta. Ranije je bio taj broj članova 1:4:4. Mislim da je to bolje za funkcionisanje instituta, jer sami članovi koji su iz kuće najbolje znaju šta je činiti po određenim pitanjima.
Takođe, u aktima o vrednovanju naučno-istraživačkih rezultata rada, kod izbora u naučna zvanja, kao jedan od problema javlja se kod izbora za naučnog savetnika ili višeg naučnog saradnika, da se traži mentorstvo, a sam Zakon o visokom obrazovanju ne omogućava ljudima iz instituta da budu mentori.
Znači, sve zavisi od dobre volje visoko školske ustanove ili od ličnih odnosa ljudi sa fakulteta, instituta, da li će biti mentori ili komentori za neku naučnu disertaciju. Prema tome, mislim da to treba ubaciti i u Zakon o visokom obrazovanju, kao obavezu da i ljudi sa instituta budu mentori doktorskih disertacija ili master radova. Toliko za sada, To su samo neki detalji, koje bi trebalo usaglasiti u u ova dva zakona. sigurno će ministar u narednom periodu raditi na reformi visokog obrazovanja i naučno-istraživačke delatnosti i ove stvari će se sigurno otkloniti. Ja verujem u to i verujem u njega.
Takođe, još samo da ponovim da ćemo mi podržati ovaj Zakon o visokom obrazovanju i amandman koji je podneo Martinović, koji je postao sastavni deo zakona, u danu za glasanje. Hvala.

Poštovani predsedavajući, Milićeviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, prvo bih želeo da se obratim poštovanom ministru Šarčeviću sa željom da mu za uspešan rad na ovom poslu, jer se nalazi na čelu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, jednom od najznačajnijih ministarstava.
Ne sumnjam da će on uspeti na ovom poslu, jer zaista iza sebe ima uspešnu biografiju i ima dobre rezultate, biće neophodan samo dobar tim saradnika i onda će uspeh biti zagarantovan.
Kao prvi dokaz toga jeste to da je on za kratko vreme doneo neke odluke i uspeo da obavi deo posla koji nisu obavljeni za poslednje dve godine. Kao primer daću, da je Vlada izabrala Savet za naučni i tehnološki razvoj, a da za poslednje dve godine, a nije bilo razloga da se to tako brzo ne završi a to je zaista u kratkom roku ministar lako uradio.
Poslanička grupa SPS kao što je već rečeno i Zeleni Srbije podržaće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju iz razloga koji su rekli većina diskutanata, ja ću samo neke napomenuti. Znači, treba dati šansu ti mladim ljudima da završe započete studije, oni su položili veliki broj ispita. Velikom broju tih studenta ostao je samo malo, nekome samo diplomski rad i jednostavno treba im dati dodatno vreme da završe započeti posao.
Bilo bi loše ako ne bi usvojili današnji predlog zakona iz razloga što bi mnoge te ljude nešto demotivisalo i mnogi iz materijalnih razloga ne bi mogli da završe započete studije i to bi bilo loše i za njih, za struku i za državu u celini. Dakle, najbolje je za sve, za njih same, za nas, za državu Srbiju da se usvoji predloženi zakon.
Mi smo predložili, mislim da u amandmanima ima, da se ovo produženje roka za završetak započetih studija odnosi i na magistrante i na doktorante. Mislim da to u amandmanima postoji. Mi ćemo podržati, takođe, da se i to usvoji, posebno iz razloga što se odnosi na doktorante, jer doktorska disertacija predstavlja veoma ozbiljno naučno delo i zahteva zaista veliko vreme i velike rezultate, veliki trud, veliki broj analiza. Često je to skopčano i sa vremenskim periodom da do prvih rezultata o nekim disciplinama možete doći tek nakon pet godina. Ako je taj ciklus i 10 godina, ako zahteva dva ciklusa istraživanja, to je 10 godina i to je zaista nemoguće završiti za kratko vreme. Posebno iz razloga što je sada taj broj magistara koji nisu uspeli da doktoriraju veoma mali i to ne predstavlja veliki trošak za državu, jer oni sami finansiraju doktorske studije, doktorate ili firme u kojima rade.
Poštovani ministre, osim ovih članova zakona, ja bih želeo da iskoristim priliku danas kada ste tu da dam neke ideje što bi trebalo možda razmisliti u narednom periodu, poučen onim što sam u dosadašnjoj praksi kontakata sa Ministarstvom i rada u naučno-istraživačkoj organizaciji primetio da bi mogle neke stvari da se usaglase i poboljšaju, to sigurno nije posledica sadašnjeg stanja, jednostavno, to je stanje 50 godina, da neke stvari niko nije rešavao.
Moja ideja je da se razmisli o sadašnjem statusu instituta, o finansiranju instituta. Naime, instituti su jedine javne ustanove čiji je osnivač država, a da nemaju institucionalno finansiranje, da su oni na klasičnom tržištu. Znači, oni nemaju obezbeđena sredstva, već na tržištu što uspeju da obezbede. Takav način opstanka je neodrživ više, jer zaista, sredstva za rad i funkcionisanje instituta i naučno-istraživačkog rada trebaju stalno da pristižu, da može da se planira makar u toku jedne godine sa koliko sredstava može da se raspolaže.
Sadašnji način finansiranja preko projekata otprilike zadovoljava samo pola sredstava koji je neophodan za rad instituta. To nije dovoljno. Osim ovoga, plata i zarada, znači, još 50% ostalih troškova, to su naučno-istraživački rad, terenska istraživanja, razna osiguranja i druge neophodne stvari koje treba uraditi.
Poštovani ministre, hteo bih da iskoristim ovu priliku, takođe, da pomenem da naučna zajednica očekuje od vas da sredstva za izdvajanje iz budžeta za naučno-istraživački rad budu veća. Ona su zaista sada minimalna. To nije sadašnje stanje, to je jednostavno stanje poslednjih 15 godina. Jedini period kada su ona bila 1%, to je period, ja mislim, profesora Unkovića, kasnije su sve bila manja, a sve zemlje koje žele tehnološki je razvoj i napredak, moraju imati veći stepen izdvajanja za nauku. Kao što smo čuli…

Hvala lepo. Evo, ja zaključujem. Znači, ako bi moglo makar u naredne dve godine da se povećaju ta sredstva. Ne mora ove godine da bude 1%, ali postepeno neka se povećava.