LJUBINKO RAKONJAC

Zeleni Srbije

Rođen u 03.06.1963. godine u Beogradu.

1998. godine završio osnovne studije na Šumarskom fakultetu Univerzieta u Beogradu, 1993. godine magistrirao, a 2002. godine i doktorirao na istom fakultetu. Od 1990. godine radi u Institutu za šumarstvo u Beogradu na pozicijama istraživača, saradnika, rukovodioca projekta, a od 2004. godine je direktor Instituta. U periodu od 2002. do 2004. godine bio je pomoćnik ministra u Ministarstvu za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine.

Član je brojnih profesionalnih udruženja: Međunarodnog udruženja organizacija za istraživanje šuma (International Union of Forest Research Organizations – IUFRO), Evropskog šumarskog institute (European Forest Institute – EFI), Udruženja šumarskih inženjera Srbije, Srpskog genetičkog društva. Objavio je 102 naučna rada, od toga je 68 objavljeno u međunarodnim publikacijama.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 13:18

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poštovani

čeka se odgovor 13 dana i 2 sata

Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.11.2021.

Hvala poštovani potpredsedniče.

Poštovana ministarko sa saradnicama, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što pređem na izveštaj Odbora za zaštitu životne sredine želim da zdravim glavu porodici gospodina Zukorlića, odnosno da izjavim duboko saučešće i da kažem da je to veliki gubitak za celu Peštarsko-sjeničku visoravan i za okolna mesta, a takođe i za celu Srbiju.

Odbor za zaštitu životne sredine je juče na sednici 8. novembra 2021. godine razmatrao dva predloga zakona, Predlog zakona o biocidnim proizvodima i Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Izvestilac na samoj sednici Odbora bila je gospođa Aleksandra Imširagić Đurić, koja je zaista detaljno, razložno i po svim tačkama Predloga zakona detaljno objasnila narodnim poslanicima, a u nekim segmentima i šire pojasnila neka rešenja iz predloga zakona.

Što se tiče Zakona o bicidnim proizvodima o njima ću govoriti ranije, kao ovlašćeni predlagač, a sada ću se samo osvrnuti na Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, da je cilj izmene ovog zakona produženje roka nadležnom organu za rešavanje po podnetim zahtevima za izdavanje integrisane dozvole, uključujući postrojenje za koje će se pregovarati tranzicioni period da EU.

Usaglašavanje sa Zakonom o zaštiti životne sredine, u delu koji se odnosi na dokumentaciju, koja se podnosi uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole, Zakon o zaštiti životne sredine u članu 58. propisuje da operater postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u jednakim ili većim količinama od propisanih dužan da dostavi obaveštenje, odnosno izradi politiku prevencije udesa ili izveštaj o bezbednosti i plan zaštite od udesa.

Ovim zakonom se ne menja bitno uređenje nekog pitanja iz oblasti integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine. Uostalom, o tome je i sama ministarka govorila.

Imajući u vidu određena pitanja koja su se pojavila u toku sprovođenja zakona, ocenjeno je da je potrebno da se ona preciziraju u tekstu zakona što je i učinjeno nakon što su razmotreni predlozi i sugestije zainteresovanih strana operatera postrojenja koja podležu integrisanoj dozvoli autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave.

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva iz budžeta Republike Srbije i zato je na sednici Odbora za zaštitu životne sredine koji je zasedao juče, predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije da usvoji ove predloge zakona. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.11.2021.

Hvala, gospodine potpredsedniče Skupštine.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, ja moram da kažem na početku da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje glasati za oba ova zakona - Zakon o biocidnim proizvodima i zakon o izmenama i dopunama Zakona o integralnom sprečavanju i kontroli zaštite životne sredine.

Poštovana ministarko, ja moram da vam se obratim zato što ste vi već šesti put ovde, branite zakone iz oblasti zaštite životne sredine i ja izražavam zadovoljstvo, kao predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, i to na neki način pokazuje, ne na neki način, apsolutno pokazuje vaš veliki rad i rad vašeg Ministarstva u ovom periodu od samo godinu dana i to je zaista za pohvalu. I ono što je svakom čoveku i svakom funkcioneru bitno - najbolji odbrambeni mehanizam su njegova dela. Mislim da će vaša dela vas najbolje čuvati u narednom periodu. Mislim da ne treba istaći da mnogi koji nisu radili dosta traže da ih neko štiti, a najbolja zaštita su njihova dela, a to ste vi radili.

Pre prelaska na ova dva zakona, ja ne mogu da propustim priliku a da se danas pre izlaganja o ova dva zakona koji su na dnevnom redu ne osvrnem najpre na najaktuelniji svetski događaj u oblasti klimatskih promena, koji se upravo održava u Glazgovu, u Škotskoj, koji zajedno sa pripremnim sastankom u Rimu, koji se održao prošlog meseca, čine jedinstven Samit o klimatskim promenama. To je dvonedeljni Samit, odnosno 26. Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama poznata kao KOP 26, koji će trajati do 12. novembra.

Učesnici KOP 26 su potpisnici Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, među kojima je i Srbija. Srbija je na ovom Samitu bila predstavljena na najvišem nivou po dva osnova. Predsednik Republike Aleksandar Vučić je učestvovao na Samitu predstavljajući našu državu i naše klimatske ciljeve formulisane na osnovu Pariskog klimatskog ugovora, kao najznačajnijeg globalnog dokumenta o klimatskim promenama.

S druge strane, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić učestvovao je na klimatskom skupu koji je organizovala Interparlamentarna unija u sklopu KOP 26. Ovaj najviši nivo učešća potvrđuje strateško opredeljenje Srbije da aktivno učestvuje u kontroli klimatskih promena kroz smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Takođe, za naš parlament, koji je donosilac pravnog okvira za zaštitu životne sredine, borbu protiv klimatskih promena i prilagođavanje tim promenama, veoma je važno učešće dva najviša funkcionera u Republici Srbiji. To potvrđuje činjenica da su u parlamentima nekih zemalja objavili postojanje vanredne situacije u pogledu klimatskih promena, što je ohrabrilo vlade da budu ambiciozne u postavljanju ciljeva u vezi sa životnom sredinom. Kako su na Samitu rekli i predsednik Vučić i predsednik Dačić Republika Srbije učestvuje u svim globalnim inicijativama za smanjenje emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte, a obaveza o smanjenju emisije štetnih gasova ugrađene su u naše zakone.

Srbija je inače potpisnik i Kjoto i Pariskog sporazuma o klimatskim promenama i svoje zakonodavstvo neprekidno prilagođava borbi za smanjenje zagađivanja i redovno ažurira primenu međunarodnih standarda.

To je za Srbiju jedan od ključnih ciljeva u okviru pregovaračkog Poglavlja 27 koji se odnosi na zaštitu životne sredine. Konferencija KOP 26 u Glazgovu smatra se najvažnijim svetskim događajem o klimatskim promenama još od Pariske konferencije održane 2015. godine. Glavna tema je sprečavanje globalnog zagrevanja planete, postavljanjem mnogo ambicioznih i klimatskih ciljeva kako bi se dostigao dugoročni cilj, a to je zagrevanje planete, da ne sme biti više od 1,5 stepena Celzijusa, mada po mom mišljenju i svako zagrevanje od dela stepena je veliko zagrevanje. Međutim, preko 2.500 naučnika je 2018. godine objavilo ozbiljno upozorenje da, kao globalno društvo, nismo na dobrom putu ukoliko se drastično ne smanji emisija CO2 i ostalih štetnih gasova.

Dobar put očuvanja planete bio bi promena globalnog ekonomskog modela razvoja koji, nažalost, ovako može dovesti do ekološke katastrofe. Aktuelni razvojni model podrazumeva korišćenje energije iz fosilnih goriva, emisiju štetnih gasova sa efektom staklene bašte, nekontrolisanu eksploataciju prirodnih resursa i uništavanje šuma. Naša planeta je za jedan stepen Celzijusa toplija nego krajem 19. veka, što je uticalo na krupne klimatske promene čiji smo danas svedoci.

Sve veća globalna temperatura za posledicu ima sve češće vrele toplotne talase, jake i dugotrajne suše, velike šumske požare, ali i snažnije oluje i poplave talase, a zbog otapanja lednika, podiže se i nivo mora. Ovi nagli prirodni akcidenti mogu da izbrišu decenije društvenog i ekonomskog napretka. Tako je ovog leta na Siciliji izmerena nezapamćena visoka temperatura od čak 48,8 stepeni. Sve gore je po opstanak planeta i celokupni život na njoj.

Plan koji je predstavljen u Glazgovu predstavlja ograničenje daljeg zagrevanja do idealnih 1,5 stepen. Na drugoj strani imamo i crnu prognozu koja upozorava da se planeta može zagrejati čak do 2,7 stepeni, što bi bilo pogubno i nepovratno bi uništilo planetu. Ako planetu smatramo jedinom kućom čovečanstva, onda moramo da uključimo globalni crveni alarm, jer naša kuća počinje da gori.

Desetine zemalja se obavezalo da će do 2050. godine potpuno ukinuti emisiju štetnih gasova sa efektom staklene bašte. To treba da učine najveći zagađivači, a to znači obustava upotrebe uglja, intenzivno pošumljavanje planete, čije je šume čovek desetkovao. Kiseonik je jedini spas za planetu.

Dobro je što su na samitu predsednik Vučić i predsednik Dačić ukazali na brojna ograničenja za postizanje tog globalnog cilja, naročito za male i nedovoljno razvijene zemlje koje su u suštini mali zagađivači, ali trpe posledice klimatskih promena izazvane globalnim zagrevanjem vazduha. U tom smislu, velike zemlje koje su veliki zagađivači imaju obavezu da prioritetno doprinesu smanjenju zagađivanja naše planete. Ovde mislim na najrazvijenije zemlje zapada koje ne prihvataju svoju istorijsku odgovornost za klimatske promene, jer ta vrsta odgovornosti podrazumeva njihovo značajnije finansijsko učešće u ublažavanju posledica klimatskih promena.

Sa druge strane, Srbija kao zemlja perspektivne ekonomije povećava svoju privredu i na taj način i emisiju ovih gasova. Kod nas, kao i u svetu, glavni zagađivači su energetski sektor, industrija i saobraćaj. Ublažavanje posledica klimatskih promena je kompleksan i veoma skup proces koji zahteva nove industrijske tehnologije i energetsku tranziciju, odnosno prelazak sa uglja na čiste i obnovljive izvore energije, ali bez obzira na to Srbija odgovorno učestvuje u realizaciji globalnih ciljeva. Još 2015. godine, u sklopu Pariskog sporazuma, najvećeg svetskog i pravno obavezujućeg ugovora o klimatskim promenama, je i Srbija sačinila plan smanjenja emisija za 10%, ali je spremna i na reviziju ovog plana i Vlada se zato opredeljuje za smanjenje emisija čak do 30%.

Srbija ima obavezu da u okviru pregovaračkog Poglavlja 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine svoje zakonodavstvo neprekidno prilagođava borbi za smanjenje zagađivanja i redovno ažurira primenu međunarodnih standarda.

Kada sam već spomenuo Poglavlje 27, moram da izrazim posebno zadovoljstvo, jer je država Srbija poslala pregovaračku poziciju Briselu u januaru 2020. godine i pokazala time da je spremna da otvori ekološke pregovore sa EU.

Možemo reći da su klimatske promene, njihovo ublažavanje i sprečavanje, prva tema današnjice i da zaštiti životne sredine od zagađivača vazduha, vode i zemljišta moramo najozbiljnije pristupi svi, bogati i siromašni.

I na globalnom nivou prema mišljenju stručnjaka pozitivan trend se može očekivati bržim prelaskom sa uglja na gas i na obnovljive izvore energije, unapređivanjem energetske efikasnosti strukturalnim reformama svetske ekonomije koja mora prelaziti na čiste tehnologije i brinuti se o zaštiti životne sredine i ozbiljnoj revitalizaciji devastiranih područjima.

Mogu da kažem da štete i rizici izazvani klimatskim promenama po privredni i ekonomski razvoj mnogih zemalja, pa time i naše zemlje, su očigledni. Zabrinjavajuće je što je rizik i pretnja u budućnosti mogu da ugroze infrastrukturu, poljoprivrednu proizvodnju, pristup čistoj vodi, i što je najvažnije mogu ugroziti javno zdravlje naših građana.

U sklopu svih ovih generalnih načela i zaključaka Kopa 26. koje očekujemo, mi danas raspravljamo o jednom važnom zakonu iz oblasti zaštite životne sredine, a to je Predlog zakona o biocidnim proizvodima i ja ću nešto više reći o njemu.

Važeći Zakon o biocidnim proizvodima donet je u maju 2009. godine kada je usklađen sa tada važećim izvorima evropskog zakonodavstva. Kako se od 2013. godine u EU primenjuje novi izvor prava, a to je Uredba EU 528/212 to je i Srbija u sklopu pristupnih pregovora u obavezi da svoje zakonodavstvo u oblasti biocidnih proizvoda uskladi sa tim novinama.

Upravo se to čini ovim novim zakonom u svim segmentima gde je to moguće. Osnovni cilj donošenja ovog zakona je unapređenje postojećeg sistema stavljanja na tržište i korišćenje biocidnih proizvoda i tretiranih proizvoda na teritoriji Republike Srbije. Njime se podiže nivo zaštite zdravlja ljudi, zdravlja životinja i životne sredine kao i poboljšaju uslovi trgovine biocidnim proizvodima sa zemljama EU i drugim zemljama osiguravajući konkurentnost privrede i podstičući razvoj bezbednijih alternativa.

Da podsetimo šta su biocidni proizvodi, to su neki narodni poslanici u svom izlaganju ranije rekli biocidi su neophodni za kontrolu organizama koji su nepoželjni i imaju štetan efekat na ljude, njihove aktivnosti, proizvode koje koriste, ali i proizvode na životinje ili životnu sredinu. Njihov značaj svakodnevno raste zbog njihove široke primene u svakodnevnom životu.

Biocidi se koriste i uostalom za dezinfekciju površina, opreme, nameštaja, vode i vazduha u domaćinstvima, objektima javnog zdravlja i u drugim javim objektima, u industrijskim objektima i u prehrambenoj industriji na farmama.

Zatim, koristi se i za održavanje lične higijene i za dezinfekciju zdrave kože ljudi, kao i za odražavanje higijene životinja

Takođe, biocidni proizvodi se koriste za suzbijanje insekata i glodara, za zaštitu gotovih proizvoda dok se u originalnoj ambalaži za zaštitu drveta takođe gume, papira, tekstila, za zaštitu vode ili drugih tečnosti u rasadnim i procesnim sistemima.

S druge strane, zbog svojih hemijskih i drugih svojstava da unište, odvrate, učine bezopasnim, da spreče delovanje ili drugačije kontroliši štetne organizme, biocidni proizvodi mogu predstavljati rizik za ljude, živote i životnu sredinu.

Kao rezultat toga EU je uspostavila stroga pravila i procedure kako bi umanjila sve rizike biocida, osnovno načelo jeste da biocidni proizvod mora biti odobren od nadležne institucije pre nego što postane dostupan na tržištu ili počne da se koristi.

Suštinski cilj novog zakona koji se zasniva na načinu predostrožnosti jeste da stavljanje u promet i upotreba biocida bude strogo kontrolisana u kontekstu moguće opasnosti po zdravlje ljudi, životinja i životne sredine. Znamo da biocidni proizvodi, da bi ispunili svoju misiju u sebi sadrže određene aktivne supstance koje upravo deluj na nepoželjne organizme u proizvodima za upotrebu u ljudskom i životinjskom svetu. Da bi se izbegle kontraindikacije, korišćenje aktivnih supstanci u biocidima, neophodna je rigorozna kontrola njihovih karakteristika.

Takođe ono što je dobro propisuje se zakonom, da aktivne supstance koje se na osnovu svojih karakteristika klasifikuju u klasu opasnih po zdravlje i funkcionisanje endokrinog sistema, kao i kancerogene, mutagene ili toksične po reprodukciju, mogu zameniti drugim bezopasnim.

Zakon u suštini povećava odgovornost i transparentnost. U celini posmatrano, novi Predlog zakona o biocidnim proizvodima koji je pred nama predstavlja potpunije zakonsko rešenje koje zaslužuje proces stavljanja u promet i korišćenja biocidnih proizvoda, njihovo reklamiranje i predstavljanje, pa i uslova za uvoz, ali ono je najvažnije za njihovo bezbedno korišćenje.

Sve to je u skladu sa evropskim standardima. Predlagač zakona je naveo i određene razloge zbog kojih određena rešenja nisu podlegla obavezi usklađivanja sa međunarodnim humanitarni pravom. Dakle, možemo reći da ovaj zakon predstavlja bezbednije rešenje po zdravlje naših građana i zaštitu životne sredine, a njihovo donošenje potvrđuje čvrstu opredeljenost Srbije da u segmentu zaštite zdravlja i zaštite životne sredine učini značajan napredak.

O drugom predlogu zakona govoriće više moje kolege iz poslaničke grupe. Ja ću reći da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje glasati za ova dva predloga zakona. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 10.09.2021.

Hvala, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, profesore Orliću.

Poštovani ministre Selakoviću, koji ste detaljno zaista predstavili ovaj zakon o kome ću govoriti, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za zaštitu životne sredine, na sednici održanoj 9. septembra, razmotrio je Predlog zakona o potvrđivanju Odluke 2014/2 o izmeni Aneksa 1 Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa.

Ovaj predlog zakona detaljno je Odboru predstavila gospođa Aleksandra Imširagić Đurić, pomoćnik ministra zaštite životne sredine, juče i mi smo o tome detaljno razgovarali.

Konvencija o prekograničnim efektima industrijskih udesa zaključena je 1992. godine u Helsinkiju, a potvrđena od strane Republike Srbije Zakonom o potvrđivanju Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa 2009. godine.

Juče smo čuli osnovne ciljeve ovog zakona i ja ih neću ponavljati. Odlukom 2014/2 koju je Konferencija strana usvojila u Ženevi 2014. godine izmenjen je Aneks 1 Konvencije kojim su definisane opasne supstance.

Izmenama se pristupilo zbog potrebe ažuriranja kategorije supstanci i njihovih graničnim količina, u cilju uvođenja kriterijuma globalnog harmonizovanog sistema klasifikacije i obeležavanja hemikalija.

Kako bi se sprečili industrijski udesi koji mogu imati prekogranične efekte, strane su se obavezale da preduzmu mere u cilju identifikacije opasnih aktivnosti na svojoj teritoriji.

Izvršenjem odluke 2014/2 o izmeni Aneksa 1 Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa ne stvaraju se finansijske obaveze za Republiku Srbiju, pa nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.

U skladu sa ovim iznetim, Odbor za zaštitu životne sredine odlučio je da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju odluke 2014/2 o izmeni Aneksa 1 Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da skrenem pažnju na veliki planetarni problem, a to je da je ozonski omotač svakog dana sve tanji i ugrožen je. Jučerašnji dan, 16. septembar, je Dan očuvanja ozonskog omotača.

Naučnici su još 1970. godine ustanovili da je ozonski omotač sve tanji, naročito iznad južnog pola, a ta pojava je označena kao ozonska rupa. Razlog tome je bila velika produkcija različitih sprejeva koji sadrže štetne gasove.

Da bi se sprečilo uništavanje ozonskog omotača potpisani su brojni međunarodni sporazumi, počev od Montrealskog, a cilj je bio ograničenje i smanjenje misija ovih gasova, ali bez obzira na smanjenje proizvodnje sprejeva, ozonski omotač je ugrožen, jer sa druge strane svet, žureći za novcem, nemilosrdno uništava proizvođača ozona, a to su šume koje se mogu smatrati plućima planete Zemlje.

Želim danas da postavim pitanje ministru poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva – kakvo je stanje šuma u Srbiji i koliko se čini na povećanju stepena šumovitosti proklamovanom u prostornom planu Republike Srbije od 41%? U vezi sa tim, kada će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uraditi strategiju pošumljavanja u Srbiji? Kao što znamo, grad Beograd je tu strategiju radio pre sedam godina i očekujemo da tu istu strategiju za celu Republiku Srbiju uradi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u narednom periodu. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate pre par dana završena je poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Republici Srbiji. Tokom ove istorijske posete razgovarano je o veoma važnim i bitnim temama za Republiku Srbiju i međusobne odnose dve države.

Tom prilikom potpisano je više od 20 obavezujućih sporazuma, memoranduma, protokola, pisama o namerama. Delegacije Francuske i Srbije potpisale su veoma važne bilateralne sporazume iz oblasti ekonomije, obrazovanja, vojne industrije. S obzirom da Srbija i Francuska već imaju potpisan Sporazum o strateškoj saradnji, potpisivanje ovih mnogobrojnih sporazuma govori o želji dve zemlje da se uspešna saradnja nastavi.

Francuska je oduvek bila prisutna u Srbiji više od 50% svojih investicija na Balkanu, a realizovala je upravo u našoj zemlji. Ovu posetu možemo protumačiti i kao težnju Francuske da se pozicionira kao jedan od glavnih stranih investitora na tržištu Srbije.

Potpisano je devet sporazuma koji se tiču ekonomije. Oni su finalizacija nekih projekata pripremanih godinama unazad, ali početak novih projekata koji su u interesu kako Srbije, tako i Francuske.

Sporazumi koji se po svom značaju za Republiku Srbiju posebno ističu su sporazumi iz oblasti energetike, koji je potpisao ministar Antić sa delegacijom Francuske. Ministar Antić ukazuje da Srbija ulaže velike napore za unapređenje elektroenergetskog sektora i da u tom polju postoji veliki prostor za saradnju.

Koristim priliku da posebno istaknem sporazume koji su potpisani i protokol o saradnji u oblasti proizvodnje energije iz otpada, gradnja vetro parkova, korišćenja geotermalne energije i prenosa električne energije. Izdvojio bih sporazume vezane za energetsku efikasnost i za obnovljive izvore energije, koji se nadovezuju na investiciju koja je dogovorena u Vinči, a koju realizuje kompanija „Suez“, kao kooperant sa japanskom kompanijom „Itoču“.

Danas bi želeo da postavim pitanje Vladi i premijerki Ani Brnabić, šta Srbija može da očekuje od ove posete francuskog predsednika i potpisanih sporazuma? Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.05.2018.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, moje pitanje je više sugestija i predlog ministru poljoprivrede Nedimoviću i svima nama, predsednici Vlade, Ani Brnabić, više nego pitanje jer se ovom prolematikom, koju ću sada izneti, bavim veoma dugo u svom profesionalnom radu, gde sam postigao sva zvanja.

Naime, poslednjih godina prisutan je veoma pozitivan pristup u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da se mnogo više radi na pošumljavanju i stvaranju uslova da se poveća stepen šumovitosti Srbije na 41%, kako stoji u strateškim dokumentima, Prostornom planu Republike Srbije, Nacionalnom šumarskom programu i drugim aktima.

Početak stvaranja pravnih i finansijskih mogućnosti da se više pošumljava počeo je u vreme kada je resorni ministar bila prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i nastavljeno je zaista i kasnije.

Postojao je jedan veliki vremenski vakum posle organizovanja omladinskih radnih akcija, kada se godišnje pošumljavalo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka preko 10 000 hektara, da bi se to svelo poslednjih godina, posle 2000. godine, na oko samo 200 hiljada godišnje, što je malo.

Mislim da ovakav jedan veoma pozitivan stav o pošumljavanju na kome se mnogo radi i na kome mnogo insistira sadašnje rukovodstvo Uprave za šume, Stamatović i saradnici, treba da budu podržani od same Vlade i od svih faktora ovog društva i Skupštine.

U ovom pozitivnom trendu treba istaći i zasluge Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu naše Skupštine i predsednika skupštinskog odbora koji je zakazao više sednica na ovu temu i na kome smo raspravljali u proteklom periodu.

U Srbiji već od ranije postoje brojna seoska imanja, livade i pašnjaci i svi zajedno ne smemo dozvoliti da se ta imanja zakorove ako postoji mogućnost da se te površine pošume.

Najveći deo nepošumljenih površina je u privatnom vlasništvu, a sami vlasnici u većini slučajeva ne žive tu. Država, ministarstvo i Uprava za šume su sa pravnog organizacionog aspekta omogućili vlasnicima da vrše pošumljavanja svojih parcela podelom besplatnih sadnica, čak im i plaćaju sadnju na tim parcelama, ali moj je utisak je i primetio sam da ne postoji šira sveobuhvatna inicijativa samih vlasnika parcela jer ne znaju za ove mogućnosti koje postoje i koje im država omogućava u poslednjem periodu.

Potrebno bi bilo da se radi na edukaciji vlasnika neobrađenih površina i ukazati im na te mogućnosti. Tu očekujemo podršku i poljoprivrednih savetodavnih službi i šumskih uprava na terenu. Znači, infrastruktura postoji za realizaciju toga cilja. Postoje velike površine šeste i sedme klase poljoprivrednog zemljišta plodnosti koje su pogodne za ove akcije, jer ako se to ne uradi površine će se zakoroviti neproizvodnim vrstama žbunja i trebaće 200 godina da se one privedu šumskim kulturama.

Ovako mi preskačemo ceo taj jedan prirodni spori proces i stvorićemo vredne šume za veoma kratko vreme, pogotovo što sada postoje brojne brzo rastuće vrste drveća i mogućnosti koje omogućava država. Jednostavno, treba svi da budemo državni organi i institucije, podržati ovu težnju države i uprave za šume koje već nekoliko godina stvara povoljne uslove za pošumljavanje da se to praktično ne realizuje na terenu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 29.08.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -
- Institut za šumarstvo (Naučni savetnik) Javni Mesečno 125000.00 RSD 10.12.2010 -