Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Ljubinko Rakonjac

Ljubinko Rakonjac

Zeleni Srbije

Govori

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, pridružiću se izjavama nekoliko prethodnih govornika koji su istakli da ste vi sa svojim radnim timovima u proteklom periodu bili najviše u ovom parlamentu sa predlozima zakona iz oblasti obrazovanja i nauke, i mogu osnovano reći da ste veoma vredno i slobodno mogu reći i hrabro radili kako bi unapredili sistem nauke i obrazovanja u našoj zemlji i pored toga što ste često sigurno imali uvrežene stavove koji nisu bili u tom pravcu, koje smo uspešno savladavali u proteklom periodu i doneli važne zakone iz oblasti nauke i obrazovanja.

Zakonom o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, koji je donet 2018. godine, uspostavljen je jedinstven i integrisani nacionalni okvir kvalifikacija, koji obuhvata sve nivoe i vrste kvalifikacija, bez obzira na način sticanja, kroz formalno obrazovanje, neformalno obrazovanje ili informalno učenje, odnosno životno ili radno iskustvo i nezavisno od životnog doba u kome se kvalifikacije stiču.

Ovde u uvodnom delu imam pripremljeno o proceduri koja je sprovođena ranije u pogledu priznavanja diploma koje su stečene u inostranstvu. Prvo uvođenje postupnog priznavanja stranih školskih i visokoškolskih isprava radi zapošljavanja počelo da se primenjuje 2014. godine, kada je izvršeno usklađivanje Zakona o visokom obrazovanju sa Zakonom o ratifikaciji konvencija o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu, odnosno Lisabonskom konvencijom. Iako je Srbija potpisala Lisabonske konvencije od 2003. godine i strateškim dokumentima je planirana njena puna implementacija, njena primena nije dala očekivane rezultate u tome da olakša i ubrza postupak priznavanja kvalifikacija.

Tek od donošenja Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija realizovane su aktivnosti na uspostavljanju novih tela Saveta za NOKS, Agencije za kvalifikacije i 12 sektorskih veća.

U nadležnost Agencije za kvalifikacije prešli su i postupci za priznavanje stranih visokoškolskih isprava koje sprovodi Centar za priznavanje stranih školskih isprava kao organizaciona jedinica Agencije.

U postupku profesionalnog priznavanja predmet se smatra podnetim tek kada stranka dostavi sve potrebne dokumente.

Iako je postupak priznavanja stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja, koji sprovodi taj centar, doneo dosta poboljšanja u odnosu na period kada su profesionalno priznavanje obavljale samostalne visokoškolske ustanove, pojavili su se određeni problemi u funkcionisanju, koji dovode do usporavanja samog postupka. Sam napredak ovog zakona je to što se isprava za priznavanje tih kvalifikacija sada donosi u roku od 60 dana. Ranije je u zakonu bilo 90 dana.

Koji su to povodi koji su doveli do izmene ovog zakona, koje smo mi doneli 2018. godine? Kod određenog broja spoljašnjih recezenata zabeleženo je neodazivanje i kašnjenje pri davanju recenzija. Pojedini recezenti su suprotno konvenciji postupali kao da je u pitanju nostrifikacija strane visokoškolske isprave, umesto da primene načela priznavanja utvrđenih Lisabonskom konvencijom.

Takođe, bilo je i problema kod angažovanja recezenata za određene strane jezike, jer ih nema ni na listi recezenata nacionalnog saveta.

Predlogom zakona predloženo je da vrednovanje stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja kao deo postupka koji su do sada sprovodili recezenti u potpunosti sprovodi Agencija za kvalifikacije, odnosno zaposleni u agenciji. Zaposleni u agenciji će sprovoditi postupak primenom načela Lisabonske konvencije i razmenom informacija o stranim visokoškolskim ustanovama, studijskim programima i javnim ispravama preko evropske mreže ENIC.

U izuzetnim slučajevima, kada se podnese zahtev za priznavanje strane visokoškolske isprave, za koju nije moguće pribaviti podatke od ENIC-a, agencija će moći da obrazuje posebnu komisiju sastavljenu od nastavnika visokoškolskih ustanova koji su recezenti nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju.

Kada je u pitanju priznavanje stranih visokoškolskih isprava stečenih na nekom od prvih 500 univerziteta rangiranih na Šangajskoj listi, listi rejtinga „US Njuza“ ili „Tajmsovoj“ listi rejtinga svetskih univerziteta, rešenje o profesionalnom priznanju donosi se u roku od osam dana od dana prijema urednog zahteva, što je zaista veliki napredak u priznavanju ovih kvalifikacija.

Ono što bih hteo da kažem, a što možda treba razmišljati u narednom periodu, da pored statusa univerziteta na svim ovim listama, postoje i razni statusi pojedinačnih fakulteta, čak i smerova na fakultetima, ali verovatno agencija koja radi i telo koje radi nostrifikaciju, odnosno priznavanje te diplome, imaju u obzir i ove statuse fakulteta na listama.

Osim navedenog, Predlogom zakona vrši se usklađivanje Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije sa odredbama Zakona o javnim agencijama u pogledu trajanja mandata, kao i uslova za imenovanje članova upravnog odbora agencije, broju mandata, direktora agencije, razrešenje članova upravnog odbora ili sektorskih veća itd, znači, brojne novine u tom pogledu.

Poslanička grupa SPS-JS i Zeleni Srbije će u danu za glasanje podržati sve ove predloge zakona koji su na dnevnom redu. Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da skrenem pažnju na veliki planetarni problem, a to je da je ozonski omotač svakog dana sve tanji i ugrožen je. Jučerašnji dan, 16. septembar, je Dan očuvanja ozonskog omotača.

Naučnici su još 1970. godine ustanovili da je ozonski omotač sve tanji, naročito iznad južnog pola, a ta pojava je označena kao ozonska rupa. Razlog tome je bila velika produkcija različitih sprejeva koji sadrže štetne gasove.

Da bi se sprečilo uništavanje ozonskog omotača potpisani su brojni međunarodni sporazumi, počev od Montrealskog, a cilj je bio ograničenje i smanjenje misija ovih gasova, ali bez obzira na smanjenje proizvodnje sprejeva, ozonski omotač je ugrožen, jer sa druge strane svet, žureći za novcem, nemilosrdno uništava proizvođača ozona, a to su šume koje se mogu smatrati plućima planete Zemlje.

Želim danas da postavim pitanje ministru poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva – kakvo je stanje šuma u Srbiji i koliko se čini na povećanju stepena šumovitosti proklamovanom u prostornom planu Republike Srbije od 41%? U vezi sa tim, kada će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uraditi strategiju pošumljavanja u Srbiji? Kao što znamo, grad Beograd je tu strategiju radio pre sedam godina i očekujemo da tu istu strategiju za celu Republiku Srbiju uradi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u narednom periodu. Hvala.
Hvala gospodine predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnikom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici znamo da je od 2005. godine u naš sistem visokog obrazovanja uveden bolonjski model koji je osmišljen u cilju integrisanja evropskih zemalja i postavljanju standarda u visokoškolskom obrazovanju među zemljama potpisnicama. Bolonjska deklaracija teži da uspostavi sistem u kome bi nestale granice i gde bi se negovao kolektivni duh, zajedništvo i solidarnost.

Neke od osnovnih karakteristika Bolonje su autonomija univerziteta, međunarodna konkurentnost i mobilnost, u smislu slobode kretanja studenata, profesora i naučnih istraživača, što je ujedno i jedan od glavnih ciljeva.

Do uvođenja bolonjskog modela studenti su ispite mogli da polažu u manje ispitnih rokova, dok je obim ispitne materije bio veći. Bolonjski sistem omogućuje određene olakšice, više ispitnih rokova i kontinuiranu podelu obaveza tokom cele školske godine. U tom smislu, Zakon o visokom obrazovanju obavezuje profesora i fakultete da obaveze na predmetu raspodele u toku cele godine.

Početkom primene bolonjskog modela, ostali su na univerzitetu studenti koji su studije upisali po starom planu i programu. Oni su imali zakonsko pravo da u određenom roku okončaju svoje studije po tom starom programu. Iz različitih razloga, rokove za završetak studija, tzv. starih studenata, pomerali smo više puta. Ovi studenti su u svojim zahtevima za produženje studija isticali da nisu loši studenti, da ne očekuju da im se diploma pokloni i da su mnogi od njih zaposleni i izdržavaju svoje porodice. Velikom broju studenata ostao je jedan do dva ispita do diplomiranja, koje nisu u prilici da polože zbog nepodudarnosti studijskih programa.

Danas raspravljamo o još jednom produženju roka za završetak studija studentima osnovnih studija, doktorskih studija, koji su fakultete upisali pre uvođenja bolonjskog sistema i rok se produžava na još dve godine.

Verujem da će i studenti i fakulteti učiniti sve napore da se okončaju studije po starom programu na njihovim fakultetima. Ovo je važno za studente, kako bi mogli da što pre koriste znanje i dobiju odgovarajuće poslove u skladu sa visokom stručnom spremom.

Za fakultete je bitno da učine napor i organizuju polaganje ovih ispita, kako bi što pre izašli iz brojnih problema sa kojima se u prethodnih 14 godina sreću, organizujući istovremeno i nastavu po starom programu i nastavu po bolonjskom modelu, a dobro nam je iz proteklog perioda poznato kakvi su i koliki to problemi za univerzitet, od nedostatka predavača, udžbenika, pa do nedostatka prostora.

Podržavam ovo produženje roka, jer sam uveren da će ovu šansu, da ne kažem poslednju, iskoristiti svi koji su stvarno motivisani da okončaju svoje studije.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate pre par dana završena je poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Republici Srbiji. Tokom ove istorijske posete razgovarano je o veoma važnim i bitnim temama za Republiku Srbiju i međusobne odnose dve države.

Tom prilikom potpisano je više od 20 obavezujućih sporazuma, memoranduma, protokola, pisama o namerama. Delegacije Francuske i Srbije potpisale su veoma važne bilateralne sporazume iz oblasti ekonomije, obrazovanja, vojne industrije. S obzirom da Srbija i Francuska već imaju potpisan Sporazum o strateškoj saradnji, potpisivanje ovih mnogobrojnih sporazuma govori o želji dve zemlje da se uspešna saradnja nastavi.

Francuska je oduvek bila prisutna u Srbiji više od 50% svojih investicija na Balkanu, a realizovala je upravo u našoj zemlji. Ovu posetu možemo protumačiti i kao težnju Francuske da se pozicionira kao jedan od glavnih stranih investitora na tržištu Srbije.

Potpisano je devet sporazuma koji se tiču ekonomije. Oni su finalizacija nekih projekata pripremanih godinama unazad, ali početak novih projekata koji su u interesu kako Srbije, tako i Francuske.

Sporazumi koji se po svom značaju za Republiku Srbiju posebno ističu su sporazumi iz oblasti energetike, koji je potpisao ministar Antić sa delegacijom Francuske. Ministar Antić ukazuje da Srbija ulaže velike napore za unapređenje elektroenergetskog sektora i da u tom polju postoji veliki prostor za saradnju.

Koristim priliku da posebno istaknem sporazume koji su potpisani i protokol o saradnji u oblasti proizvodnje energije iz otpada, gradnja vetro parkova, korišćenja geotermalne energije i prenosa električne energije. Izdvojio bih sporazume vezane za energetsku efikasnost i za obnovljive izvore energije, koji se nadovezuju na investiciju koja je dogovorena u Vinči, a koju realizuje kompanija „Suez“, kao kooperant sa japanskom kompanijom „Itoču“.

Danas bi želeo da postavim pitanje Vladi i premijerki Ani Brnabić, šta Srbija može da očekuje od ove posete francuskog predsednika i potpisanih sporazuma? Hvala.
Hvala, poštovani predsedavajući.

Hoću samo da se osvrnem na nekoliko informacija, odnosno dezinformacija koje su objašnjenju prethodnih amandmana istakle kolege iz SRS i da kažem da to može dovesti do zabune u javnosti. Mislim da su to oni istakli iz nepoznavanja samog zakona. Ne bih pomislio da su to rekli iz neke loše namere, kao što je istakla koleginica Nataša, da naučno veće određuje i ocenjuje rad instituta. To je ministar jasno i definitivno rekao da to ne radi naučno veće instituta, nego da to rade nadležni matični naučni odbori, da je to jasno definisano u samom zakonu, ranije i sada, tako da predlažem da se taj amandman ne prihvati.

Hoću da istaknem još jednu činjenicu. Nigde skoro, kao u naučno-istraživačkoj delatnosti, nisu jasno definisani kriterijumi za izbore u zvanja gde skoro svaki kandidat tačno zna da li ispunjava uslove za izbor u istraživačko ili naučno zvanje. Već na početku postupka postoje jasni kriterijumi i on jednostavno pokreće ili ne pokreće izbor u zvanje na osnovu samih parametara koji su jasno definisani. To sam rekao jedino iz razloga da ne bi stvorili zabunu u javnosti, da se to ne radi po utvrđenim kriterijumima i da se radi nezakonito, što nije tačno. Hvala lepo.
Hvala predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, neće se ljutiti ako imenujem i prof. Popovića i prof. Lazovića, i da iskažem zadovoljstvo što ste vi danas tu, što nam prezentujete Predlog zakona o nauci i istraživanjima.

Poštovani ministre, moje prvo obraćanje u Narodnoj skupštini 2016. godine, odnosilo se na Zakon o visokom obrazovanju, gde sam tada govorio o potrebi usaglašavanja visokog obrazovanja i naučno-istraživačke delatnosti i o potrebi približavanja ta dva društvena sektora.

Tada sam istakao da neke stvari koje su pozitivne i koje su urađene u Zakonu o visokom obrazovanju nisu urađene u Zakonu o nauci, o naučno-istraživačkoj delatnosti i da te stvari je potrebno uskladiti.

Poštovani ministre, to sam tada više izrekao kao potrebu i želju instituta, bez nade da će to pitanje i još decenijama iko uzeti u razmatranje. Zaista, desilo se sve najbolje. Vi ste tada ovde nama, narodnim poslanicima, rekli da će se raditi novi Zakon o nauci u kojem će ta pitanja biti rešena. I, zaista, sve poštovanje vama na tome što se držite obećane reči i što ste ispoštovali brojne naučne radnike i institucije.

Poverovao sam u to, jer sam znao da ste čovek sa ogromnom energijom i čovek od uspeha. Hvala, normalno, i svim drugim učesnicima u ovom procesu i predsednici Vlade i svima koji su učestvovali u donošenju zakona, prof. Popoviću, radnoj grupi. Zahvaljujući tom sveobuhvatnom radu danas je ovaj zakon pred nama u najboljoj mogućoj formi. To je pokazala i javna rasprava i javno slušanje, gde je zaista pokazalo se jedno visoko jedinstvo da je zakon dobar i da ga treba što pre usvojiti. Moram reći da sam kao istraživač koji se oko 25 godina bavi naučnoistraživačkim radom, veoma zadovoljan. Zašto? Zato što decenijama u velikom broju te vrhunske naučnike su svrstavali u neke specijalizovane usluge. Šta je to, ni meni sada nije jasno, bili su vrhunski, a nisu bili ničiji.

Iako je država Srbija osnivač naučnih instituta, zaposleni nisu imali zarade, već su bili na klasičnom tržištu. U svakom osnivačkom aktu, svakog instituta stoji za šta ga država osniva i tu su nabrojani poslovi koji su neophodni za državu i koje treba da rade istraživači i zaposleni u institutima.

S druge strane, niko im nije obezbeđivao te poslove nego su morali da se snalaze i dovijaju na različite načine. Iako govore da je projektno finansiranje bila socijalna kategorija, moram da kažem, ona ni kao takva nije bila dovoljna. Čak i kada se uzmu sve zarade istraživača, direktni materijalni troškovi, oko 55% je bilo dovoljno za funkcionisanje institucija.

Bilo je veoma često, znam u prethodnim periodima, da prođe samo pola projekata, ako ste prijavili četiri projekta, prođu dva projekta ili jedan, nekome prođu i četiri. Koji će projekat proći, da ne kažem apsolutno, zavisilo je od saradnje i odnosa institucije, rezezenta ili recezenta istraživača. Na taj način uvek je neko ispadao iz projekta i ako je imao dobre reference i ako su postojali tačni kriterijumi i ljudi su tada ostajali bez zarade.

Ali, neću više o nedostacima tog sistema rada koji definitivno odlazi u istoriju, kako se nadam, govoriću o potrebi unapređenja rada u nauci i potrebi sagledavanja njenog značaja za sveukupni razvoj zemlje.

Dileme više ne sme da bude. Da li nam trebaju naučna znanja i iskustva i ne treba da se pitamo, jer to bi bilo isto kao da smo se u prošlim decenijama pitali da li nam trebaju lekari, inženjeri, pravnici, ekonomisti, profesori, lekari. Sada je 21. vek i tu dileme ne treba da postoji.

Rezultati naučnih istraživanja predstavljaju osnovu ili temelj na kome počiva celokupna savremena, naučna, tehnološka civilizacija. Uloga nauke kao zbira svih postojećih znanja o svetu u kome živimo i naučnih istraživanja kao delatnosti kroz koju ta znanja proširuju, u savremenom društvu je mnogostruka.

Aktivna naučna politika kojoj nužno vode sve razvijene države pokušava da uskladi sve komponente ove najsloženije ljudske delatnosti. Apsolutni iznosi koje pojedine države ulažu u ovu delatnost, direktno su proporcionalne njihovoj moći, a uzvratno njihova moć u današnje vreme u najvećoj meri zavisi od tog iznosa. Dokaz za to su najkonkurentnije i najdinamičnije svetske ekonomije, zemlje kao što su Japan, Kina, Nemačka, skandinavske i mnoge druge.

Države ne ulažu u nauku zato što su razvijene, već da bi podigle svoju razvijenost, uticaj i bogatstvo. Moram takođe reći da Evropa sada nije zatvorena za naš naučni potencijal. Moram reći da je veoma otvorena i da ne postoji ni jedna naučna institucija ili visokoškolska obrazovna institucija koja nema bar jedan međunarodni projekat finansiran iz Brisela po raznim programima.

Nauka i istraživanje su prepoznati od strane Evropske komisije kao ključni nosioci razvojnih politika, koji doprinose ekonomskom rastu i stvaranju radnih mesta. Znanje kao najvažniji intelektualni resurs sve više dobija na značaju, dok se postojanje stabilnog istraživačkog sistema posmatra kao pokretačka snaga koja doprinosi unapređenju, kvalitetu života u modernom društvu.

Iz tog razloga i države, članice EU, su odlučile da postepeno uvećaju sredstva koja ulažu u nauku, istraživanje, dok se ne stigne do nivoa ulaganja koje iznosi 3% BDP. Očekuje se da će sve veće ulaganje u nauku i istraživanje podstaći i konkurentnost i rast privrednih aktivnosti.

EU ulaže sve više u razvoj i implementaciju strategija i programa koje obezbeđuju kvalitetan okvir za sprovođenje naučnog istraživanja i razvoja inovacija. Kroz istraživanja iz Poglavlja 25. koje se kroz ispunjavanje zadataka iz Poglavlja 25, Republika Srbija treba da se u potpunosti uključi u evropski naučni prostor i zajedno sa ostalim članicama, kroz uspostavljanje inovativne unije, kao inicijative koja omogućava državama članicama da objedine sve naučne kapacitete i unaprede komunikaciju i saradnju između naučnika i istraživača.

Nauka i istraživanje obavezuju zemlje članice da razviju sposobnost za njenu implementaciju, kako bi sledile ciljeve i aktivnosti u oblasti istraživanja i tehnološkog razvoja.

Kao članica EU, Srbija će u narednom periodu imati priliku da pozicionira svoju istraživačku zajednicu u okviru evropskog istraživačkog prostora i time omogući svoj dalji naučno-istraživački razvoj u cilju povećanja opšte obrazovanosti društva, podsticanja kvaliteta nauke kroz sprovođenje brojnih istraživanja i inovacija i povezivanja u oblasti nauke, obrazovanja i privrede, doprineće se povećanju konkurentnosti srpske ekonomije.

Kao deo zajedničkog istraživačkog prostora, srpskim naučnicima će biti omogućena intenzivna mobilnost i usavršavanje širom EU, gde će im biti na raspolaganju korišćenje novih tehnologija i savremenih laboratorija. S druge strane, srpski naučni prostor će kao deo evropskog istraživačkog prostora postati interesantniji evropskom i svetskom naučnom istraživačkom kadru.

Istorijski uspesi srpskih naučnika su poznati u svetu. Kultura i nauka predstavljaju evropske i civilizacijske vrednosti koje baštini i Srbija. Naučno-tehnološki sektor Srbije je jedan od retkih koji su već međunarodno integrisani i vrednovani postignutim i priznatim rezultatima.

Nemam vremena govoriti o svim prednostima i detaljno o samom zakonu i njegovom doprinosu razvoju nauke i razvoju Republike Srbije. Samo ću na kraju reći da će ova istraživanja povećati privredni i društveni razvoj Republike Srbije i doprineti javnim istraživanjima, društvenom i privrednom razvoju i omogućiti istraživačima da sprovedu istraživanja i izvan akademske sfere.

Još jedna rečenica. Smatramo da duboko ukorenjeno mišljenje naučne zajednice da privrednici nemaju razumevanja za njihov rad, a mišljenje privrednika da se naučnici bave onim što njima nije potrebno se menja sa predlogom ovog Predloga zakona o nauci i istraživanjima, čije usvajanje predlažem u ime SPS i Zeleni Srbije koji su na toj listi. I Socijalistička partija Srbije i poslanici SPS će u danu za glasanje glasati za Zakon o nauci i istraživanjima. Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, ja ću danas govoriti o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu u aspektu zaštite životne sredine. Moram reći da grad Beograd i rukovodstvo grada Beograda, stručne službe, javna preduzeća, Sekretarijat za zaštitu životne sredine mnogo rade na poboljšanju i unapređenju stanja životne sredine u gradu Beogradu.

Istovremeno moram reći da to nije zaista ni lako ni jednostavno, iz razloga što se Beograd danas razvija neverovatnom brzinom. Danas možete videti na Novom Beogradu, Čukarici i u celom gradu hiljade kranova. Znači, on se razvija i gradi puno i sve to treba u segmentu zaštite životne sredine izdržati i ispratiti.

Danas grad Beograd u oblasti zaštite životne sredine sprovodi sledeće aktivnosti – vrši kontrolu kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda, lokalnu mrežu mernih stanica za sistematsko praćenje kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda čini 36 mernih mesta na kojima se prati koncentracija sumpor-dioksida, čađi, azotovih oksida i drugih štetnih materija, takođe se prate i koncentracije sumpor-dioksida, azot-dioksida, ugljen-monoksida i na 15 raskrsnica na teritoriji grada Beograda. Rade se i druge aktivnosti na poboljšanju kvaliteta vazduha.

Grad je 2012. godine započeo realizaciju programa gašenja kotlarnica u objektima koji koristeći ekološki nepovoljne reagente negativno utiču na kvalitet vazduha u neposrednoj okolini. Do sada je 17 objekata, uglavnom škola, priključeno na daljinski sistem grejanja. Grad je u 2016. godini sproveo nabavku niskopodnih električnih autobusa za sistem javnog prevoza. Ovi autobusi ne emituju štetne materije ni ugljen-dioksid koji negativno utiče na globalno zagrevanje i klimatske promene, čime znatno povoljnije utiču na kvalitet vazduha u Beogradu u odnosu na konvencionalne autobuse.

Takođe, realizuje se projekat smanjenja izduvne emisije vozila javnog prevoza na teritoriji Beograda uvođenjem sistema „eko-drajving“. Nabavljeno je 90 autobusa za javni gradski prevoz koji ispunjavaju ekološke standarde Euro 5, kao i 12 minibuseva za prevoz školske dece, izgrađene su brojne biciklističke staze, proširene su pešačke zone u sledećim ulicama – Knez Mihailova, Ivan Bego, Topličin venac i drugo i počela je realizacija Strategije pošumljavanja grada Beograda.

Donošenje i sprovođenje Strategije pošumljavanja područja Beograda 2011. godine je od velikog značaja ne samo za povećanje šumovitosti, već i za očuvanje postojećih šumskih resursa, njihovo obnavljanje i održivo korišćenje, kao i za ukupno podizanje kvaliteta životne sredine i zaštitu biodiverziteta.

Pošumljavanjem se obezbeđuje smanjenje zagađenosti vazduha, smanjenje nivoa buke, efikasna zaštita izvorišta vodosnabdevanja, zaštita poljoprivrednog i šumskog zemljišta, smanjenje erozije zemljišta, poboljšanje klimatskih i mikroklimatskih uslova, zaštita ugroženih staništa i drugo. Danas Beograd ima 14,6% ukupne teritorije pod šumama, što je na neki način zadovoljavajuće za jedan ovako veliki grad.

Takođe, grad Beograd čini i značajne napore u pogledu zaštite i unapređenja zaštićenih prirodnih dobara na teritoriji grada Beograda. Trenutno su zaštićena 44 prirodna dobra, dok je u postupku još tri za stavljanje pod zaštitu. Takođe, Beograd čini značajne aktivnosti na zaštiti voda na teritoriji Beograda, a to su kontrola kvaliteta podzemnih i površinskih voda na teritoriji Beograda, kontrola kvaliteta javnih česmi, kao i kontrola kvaliteta reka i jezera.

Grad realizuje više projekata u oblasti sanacije i revitalizacije voda, kao i kontrolu kvaliteta zagađenosti zemljišta na teritoriji Beograda. Grad realizuje više projekata u oblasti sanacije i remedijacije zemljišta. Takođe, vrši se i realizacija projekta javno-privatnog partnerstva grada Beograda u pružanju usluga tretmana i odlaganja komunalnog otpada. I još brojne aktivnosti u pogledu zaštite životne sredine se danas rade na teritoriji grada Beograda. Zaista mogu reći da se dosta čini na unapređenju stanja životne sredine u gradu Beogradu.

Zato ćemo mi u danu za glasanje glasati za ovaj zakon. Hvala.
Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima.

Ovim amandmanom želim da se unapredi definicija Predloga zakona i da je učini jasnijom. Ali, posebno, ono što želim da naglasim, poštovana gospođo ministre, je da pohvalim napore Vlade od 2012. godine na uvođenju principa „Zelene ekonomije“ u našoj zemlji, što je za nas Zelene Srbije, koji se dugo zalažemo za to, veoma važno, jer je to jedna od najznačajnih delova našeg programa.

Zeleni Srbije su sa velikim zadovoljstvom podržali Pravilnik o korišćenju pepela iz termoelektrana u putogradnji, što će nam omogućiti da se oslobodimo negativnih dejstva pepela na životnu sredinu i zdravlje stanovništva koje živi u okolini termoelektrana.

Takođe, sada želim da naglasim, što Zeleni Srbije predlažu već više od deceniju, da bi trebalo razmišljati o jednoj budžetski neutralnoj intervenciji, a to je da država subvencioniše nabavku hibridnih i električnih automobila, pre svega za one kojima je to osnovno sredstvo rada i za invalide, kao sredstvo prevoza. Normalno, oni bi državi plaćali sve ostale dažbine, PDV, carine i dr.

Radi ilustracije daću neke osnovne podatke o stanju po ovom pitanju u Evropi i svetu i kod nas. Samo u prvoj polovini 2018. godine prodato je oko 800.000 hibridnih vozila, što je rast od neverovatnih 66% na godišnjem nivou. Čisto, električna vozila imaju rast prodaje od 64% u nekim zemljama Evrope, kao u Holandiji prodaja čisto električnih vozila u odnosu na prodaju vozila koja koriste goriva fosilnog porekla zauzimaju 80% prodaje.

Suština našeg Predloga jeste i konstatacije da u onim zemljama koje daju subvencije prodaja i dalje raste, a one koje smanjuju ili ukidaju suočavaju se sa smanjenjem prodaje električnih vozila, jer su ona i dalje preskupa u odnosu na vozila sa klasičnim pogonom.

Očekuje se da na globalnom nivou prodaja električnih i hibridnih vozila dostigne dva miliona jedinica ove godine. Kakvo je to stanje u Srbiji?

Do sada je registrovano oko 143 električnih i 223 hibridna vozila. To je znatno više, znači, nego nešto u odnosu na prošlu, 2017. godinu.

Ne treba podsećati da u našoj zemlji nema subvencija za ovu vrstu vozila. Nesumnjivo je da bi, ukoliko bi se uvele subvencije i druge povlastice za kupovinu električnih i hibridnih vozila, kao i formiranje infrastrukture, veći broj javnih stanica za punjenje električnih i hibridnih vozila, ove brojke bi bile znatno veće.

Zeleni Srbije predlažu da se donesu pravna akta, makar sa ograničenim rokom trajanja, recimo, zaključno do kraja 2025. godine, za subvencije pri nabavci električnih hibridnih vozila, kao i individualnih i javnih stanica za punjenje. Predlažemo da ova vozila radi jasne prepoznatljivosti imaju zelene registarske tablice.

O benefitima na nacionalnom nivou koji se dobijaju kroz ovaj Predlog ne treba posebno govoriti, a to je veća energetska sigurnost, benefiti u pogledu zdravlja stanovništva, smanjenje buke, veća sigurnost vozača i putnika.

Tako da bih molio da se u nekom narednom periodu razmatra i razmišlja o ovom Predlogu, kako bi dostigli evropske i svetske trendove na ovom polju. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona gde se ovim amandmanom vrši preciziranje zakonske odredbe koja ima za cilj efikasnije sprovođenje zakona – izbegavanje različitog tumačenja.

Ovim dopunama zakona omogućava se da se interventno reaguje u vanrednim situacijama i kao što je su sušenje šuma, šumski požari i druge nepogode i vanredne situacije. Zeleni Srbije veoma se zalažu i rade na zaštiti životne sredine.

Istaći ću svoju zabrinutost na elementarnim nepogodama koje se dešavaju u šumskim ekosistemima i zaštićenim prirodnim dobrima Srbije. Intenzivna pojava sušenja šuma u Srbiji počela se suočavati tokom 2012. godine u vidu sporadičnog sušenja četinara na pojedinim lokalitetima i manjim površinama. Početkom proleća 2013. godine došlo je do značajnog sušenja šuma četinara, pre svega na području Nacionalnog parka Tara, na Goču, na lokalitetima Javnog preduzeća „Srbijašume“ i na području Javnog preduzeća „Vojvodinašume“.

Prema podacima Uprave za šume korisnika šuma u to vreme površina zahvaćena akutnim sušenjem na području Republike Srbije obuhvatalo je oko 24 hiljade hektara. Taj izveštaj je tada dostavljen od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Vladi Republike Srbije 2015. godine. Prema tom izveštaju preduzimane su mere zaštite šuma i svoje nadležnosti u skladu sa Zakonom o šumama i drugim planskim dokumentima.

Najugroženije područje bilo je Nacionalni park „Tara“ gde je sušenje pored jele i smrče bila zahvaćena i zaštićena vrsta Pančićeva omorika koja je endemit Balkansko poluostrva i tercijalni relikt. Ukupna površina za praćenje sušenja šuma je 6.000 hektara, a najviše po površini suši se jela i drveće i podmladak. Problem Pančić omorike je mnogostruko i bez sušenja jer je to relikt i endemit našeg podneblja, a njenoj ugroženosti najviše je doprinelo sušenje poslednjih godina i stanje za njen opstanak je alarmantno. Samo na lokalitetu „LJuti krš“ od hiljadu stabala Pančićeve omorike od 4.000 stabala osušilo se 870 stabala. Osim ovih potpuno suvih stabala veliki broj stabala delimično je suv sa tendencijom da će se potpuno osušiti. Mora se reći da Nacionalni park „Tara“ je blagovremeno pristupio procesu sanacije sušenja i sprečili su da situacija bude još gora. Tu je prilično dobro urađeno sanacija i usporen je proces sušenja, odrađena je sanacija za smrču i jelu, omorika se i dalje suši jer je prisutna armilaria ostrija za koju za sada nema efikasnih mera na većim površinama.

Očuvanje šuma, a među njima Pančićeve omorike je nacionalni interes i zadatak, jer ne smemo dozvoliti i preuzeti odgovornost za nestanak omorike na Tari, jer ako se to desi to bi bila nacionalna katastrofa. Takođe, na Goču se suši jela, abies alba i bukva, na Kopaoniku su suši smrča i jela, bilo je nastalo sušenje u grupama koje se na nekim lokalitetima proširilo i na velike površine. Zakasnelo se sa nekim merama sanacije u borbi protiv truležnice. Sada je zastupeljeno takođe sušenje četirana posebno smrče na velikim površinama na području Golije, koja je takođe zaštićeno prirodno dobro.



Ovo napominjem iz razloga što se to ne dešava sada za vreme ovog mandata ili mandata prethodnih ministara, jer je to jedan proces koji drugo traje. Moram istaći da je i prethodno ministarstvo dosta učinilo na sanaciji takvih površina da se ti procesi zaustave.

O pozitivnim stvarima koje smo uradili kao struka govoriću nekom drugom prilikom. To je masovno pošumljavanje koje je rađeno krajem prošlog veka gde je stepen šumovitosti značajno povećan u Srbiji, kada se pošumilo preko 100.000 hektara omladinskim radnim akcijama i takođe još toliko merama zaštite od erozije pošumljavanjem ili melioracijama. Sve su to mere koje su tada značajno preduzete na povećanju stepena šumovitosti u Srbiji kojima, zaista, danas moramo odati priznanje i to nam na neki način mora biti uzor da nastavimo tim putem i meni je drago što vi kao ministar potencirate tu temu pošumljavanja već dugo i kao gradski sekretar i sada, jer to je na neki način spas, ekološki spas za našu zemlju.

Međutim, ono što hoću da kažem da su bitne i adaptivne mere za ekosisteme koje se preduzimaju, jer postojeći koncept održivog korišćenja prirodnih resursa, pa time i šumskih ekosistema je u krizi. U razvoju novog koncepta održivog korišćenja šumskih ekosistema moraju se dati odgovori na čitav niz pitanja među kojima su sigurno najvažnija koja su to istraživanja koja treba da pomognu razvoju strategije za prilagođavanje na klimatske promene, jer su one evidentne i što ste vi najavljivali, zakon o klimatskim promenama, takođe što je dobro, koje su obrazovne potrebe za povećanje svesti o klimatskim promenama i njihovom lakšem prilagođavanju.

Šta treba znati o proceni nivoa reakcije šuma na klimatske promene? Koje akcije u gazdovanju šumama treba preduzeti da se ne ugrožavaju funkcije ekosistema u budućnosti? Adaptacija treba da ublaži osetljivost ekosistema na klimatske promene. Šumski ekosistemi su se i sami prilagodili klimatskim promenama, ali s obzirom na značaj šuma za društvo neophodan je uticaj na pravac i dinamiku adaptacije na nekim područjima.

Voleo bih da znam šta Ministarstvo i sve druge institucije koje su zadužene za zaštićena prirodna dobra rade da se primenjuju ove adaptivne mere, da se preduzimaju neke aktivnosti na ublažavanju klimatskih promena u nacionalnim parkovima i drugim zaštićenim prirodnim dobrima, jer je opšte poznato da aktivnosti u procesu adaptacije šumskih ekosistema moraju se ostvariti sada da bi njihov efekat u budućnosti bio potpun. To je moj predlog i sugestija da se na tome radi u narednom periodu. Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi u članu 2. Predloga zakona kojim se menja član 11. stav 2. važećeg zakona u stavu 2. koji se menja posle reči – organizacija i rada organa i službi, dodaju se reči – izvori finansiranja lokalne samouprave u skladu sa Zakonom.

Moje obrazloženje je da smatram da statut treba da sadrži i oblike i izvore finansiranja lokalne samouprave koji su predviđeni zakonom koji uređuje finansiranje lokalne samouprave.

Ova zakonska rešenja u ovom zakonu će omogućiti bolju međusobnu saradnju i unaprediti mehanizme neposrednog učešća građana u obavljanju poslova lokalne samouprave, kao i obezbediti učešće javnosti u primeni nacrta zakona i drugih propisa organa državne uprave.

Ovim izmenama i dopunama postojećeg Zakona o lokalnoj samoupravi omogućiće se bolja primena instituta neposredne demokratije i da se građani više uključe u donošenje odluka koje su važne za njihove zajednice. Ovim zakonskim izmenama predloženo je obavezno konsultovanje građana u pogledu kreiranja budžeta lokalnih samouprava u oblasti investicija, to neke opštine i gradovi u Srbiji već čine, ali je namera da to postane obaveza svih lokalnih samouprava. Biće unapređeno i unapređeno i funkcionisanje mesnih zajednica i njihov odnos sa jedinicama lokalne samouprave, ali da će promena biti i u načinu prikazivanja nadležnosti i jedinica lokalnih samouprava, rada lokalne Skupštine opštinskih veća i opštinske uprave.

Cilj je usmeren na to da se unapredi proces konsultacija zainteresovane javnosti u najranijim fazama pripreme propisa, da se kroz izmene i dopune Zakona o državnoj upravi predviđa da pored već obaveznog postupka i javne rasprave, javnost bude obaveštena i uključena u rad već u najranijoj fazi pripreme nacrta zakona.

Ovim predlogom zakona predviđeno je proširenje kruga pitanja koji se uređuje statutom kao najvišim pravnim aktom jedinica lokalne samouprave i to naročito prava i dužnosti jedinica lokalne samouprave i način njihovog ostvarivanja, broj odbornika skupštinske jedinice lokalne samouprave, organizacija i rad službi, određivanje organa ovlašćenog za iniciranje postupka pred Ustavnim sudom, odnosno pred Upravnim sudom i druga pitanja od značaja za lokalnu samoupravu.

Takođe, ovim zakonom je predloženo da jedinica lokalne samouprave u okviru svojih nadležnosti preko svojih organa prati i učestvuje u procesu evropskih integracija Republike Srbije u skladu sa zakonom i spoljnom politikom Republike Srbije. Bitna izmena predloženog zakona odnosi se i na pristup, odnosno koncept utvrđivanja nadležnosti opštine grada, tako da se više ne nabrajaju poslovi koje opština i grad obavlja u skladu sa Ustavom i zakonom već se navode oblasti u kojima opština grad ima nadležnosti na osnovu osnovnih, posebnih sektorskih zakona uključujući i poslove utvrđene statutom i predviđa se jedinstven registar poslova nadležnosti opština koje će uspostaviti Ministarstvo nadležno za lokalnu samoupravu u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Značajno je, odnosno predviđeno je da ministar u određenom roku donese nadležna akta.

Zakonom je predviđeno da odbornik ima pravo da bude redovno obaveštavan po pitanjima od značaja za obavljanje odborničke dužnosti kao i da od organa službi opština dobija podatke koji su mu potrebni za rad. Predviđena izmena važećeg zakona kojim se onemogućava zloupotreba ovlašćenja predsednika skupštine da zakazuje sednicu u neprimerenom roku koja onemogućava pripremu i prisutnost odbornika.

Takođe i brojne druge izmene unapređenja koje sada neću navoditi i mi ćemo u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona i podržati rad. Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, podneo sam sledeći amandman.

U članu 1. Predloga zakona stav 2. menja se i glasi: „osim odredbi ovog zakona na realizaciju projekta iz člana 1. primenjuju se odredbe zakona o eksproprijaciji „Službenik glasnik Republike Srbije 53/95“ i „US 20/09“ i 55/13 Zakona o planiranju i izgradnji, ispravka 64/10, US 50/13, 98/13, 132/14 i 145/14 Zakona o javnim nabavkama „Službeni glasnik Republike Srbije broj 124/12, 14/15, 68/15 i Zakona o opštem upravnom postupku „Službeni glasnik RS“ broj 60 18/16. Ovim amandmanom se vrši pravno tehnička redakcija odvojena članom 1. znači one tehničke prirode sve u cilju unapređenja samog teksta zakona.

Hvala lepo.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, moje pitanje je više sugestija i predlog ministru poljoprivrede Nedimoviću i svima nama, predsednici Vlade, Ani Brnabić, više nego pitanje jer se ovom prolematikom, koju ću sada izneti, bavim veoma dugo u svom profesionalnom radu, gde sam postigao sva zvanja.

Naime, poslednjih godina prisutan je veoma pozitivan pristup u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da se mnogo više radi na pošumljavanju i stvaranju uslova da se poveća stepen šumovitosti Srbije na 41%, kako stoji u strateškim dokumentima, Prostornom planu Republike Srbije, Nacionalnom šumarskom programu i drugim aktima.

Početak stvaranja pravnih i finansijskih mogućnosti da se više pošumljava počeo je u vreme kada je resorni ministar bila prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i nastavljeno je zaista i kasnije.

Postojao je jedan veliki vremenski vakum posle organizovanja omladinskih radnih akcija, kada se godišnje pošumljavalo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka preko 10 000 hektara, da bi se to svelo poslednjih godina, posle 2000. godine, na oko samo 200 hiljada godišnje, što je malo.

Mislim da ovakav jedan veoma pozitivan stav o pošumljavanju na kome se mnogo radi i na kome mnogo insistira sadašnje rukovodstvo Uprave za šume, Stamatović i saradnici, treba da budu podržani od same Vlade i od svih faktora ovog društva i Skupštine.

U ovom pozitivnom trendu treba istaći i zasluge Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu naše Skupštine i predsednika skupštinskog odbora koji je zakazao više sednica na ovu temu i na kome smo raspravljali u proteklom periodu.

U Srbiji već od ranije postoje brojna seoska imanja, livade i pašnjaci i svi zajedno ne smemo dozvoliti da se ta imanja zakorove ako postoji mogućnost da se te površine pošume.

Najveći deo nepošumljenih površina je u privatnom vlasništvu, a sami vlasnici u većini slučajeva ne žive tu. Država, ministarstvo i Uprava za šume su sa pravnog organizacionog aspekta omogućili vlasnicima da vrše pošumljavanja svojih parcela podelom besplatnih sadnica, čak im i plaćaju sadnju na tim parcelama, ali moj je utisak je i primetio sam da ne postoji šira sveobuhvatna inicijativa samih vlasnika parcela jer ne znaju za ove mogućnosti koje postoje i koje im država omogućava u poslednjem periodu.

Potrebno bi bilo da se radi na edukaciji vlasnika neobrađenih površina i ukazati im na te mogućnosti. Tu očekujemo podršku i poljoprivrednih savetodavnih službi i šumskih uprava na terenu. Znači, infrastruktura postoji za realizaciju toga cilja. Postoje velike površine šeste i sedme klase poljoprivrednog zemljišta plodnosti koje su pogodne za ove akcije, jer ako se to ne uradi površine će se zakoroviti neproizvodnim vrstama žbunja i trebaće 200 godina da se one privedu šumskim kulturama.

Ovako mi preskačemo ceo taj jedan prirodni spori proces i stvorićemo vredne šume za veoma kratko vreme, pogotovo što sada postoje brojne brzo rastuće vrste drveća i mogućnosti koje omogućava država. Jednostavno, treba svi da budemo državni organi i institucije, podržati ovu težnju države i uprave za šume koje već nekoliko godina stvara povoljne uslove za pošumljavanje da se to praktično ne realizuje na terenu. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na Predlog zakona o vojnom obrazovanju. U članu 1. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase: „Pojedina zanimanja i zvanja stečena u vojnoškolskim ustanovama ekvivalentna su zanimanjima i zvanjima stečenim u redovnom sistemu obrazovanja u Republici Srbiji“.

Obrazloženje ovog amandmana je da se ovim amandmanom predlaže davanje mogućnosti za izjednačavanje pojedinih zanimanja i zvanja stečenih u sistemu vojnog obrazovanja sa zanimanjima i zvanjima stečenim na civilnim univerzitetima kako bi u slučaju potrebe omogućio rad vojnih stručnjaka u civilnom sektoru.

Posebno je značajno da se visoko vojno obrazovanje realizuje integrisanjem obrazovne i naučno-istraživačke delatnosti radi stalnog unapređenja kvaliteta nastave i usavršavanje naučno-istraživačkog i stručnog rada od značaja za odbranu i Vojsku Srbije. To je prikazano u nadležnosti Univerziteta odbrane koji integriše obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost vojnih visoko školskih ustanova, odnosno jedinica u svom sastavu i njihovo jedinstveno i usklađeno delovanje.

Kao primer jedinstva obrazovnog naučno-istraživačkog rada je Medicinski fakultet VMA gde se studijski programi obavljaju u okviru jedinstvenog procesa rada u kojem se nastavnici i saradnici istovremeno bave obrazovnim, naučno-istraživačkim i zdravstvenim radom. Ovaj model je donekle primenjen i u nastavnom i naučno-istraživačkom radu, praksi u medicini i u civilnim ustanovama.

Na osnovu svega ovoga, pošto je Ministarstvo prosvete, nauke, tehnološkog razvoja u prethodnom periodu pripremilo, a Skupština usvojila niz reformskih zakona iz oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja, očekujem da će sadašnji ministar i Ministarstvo nauke i prosvete pripremiti set reformskih zakona iz oblasti visokog obrazovanja i naučno-istraživačke delatnosti. To očekujem iz razloga, što mislim da on ima snage i energije da se izbori sa jednom decenijskom, da ne kažem, vekovnom opstrukcijom o objedinjavanju nastavnog naučno-istraživačkog i stručnog rada u civilnom sektoru.

Zašto ne bi vrhunski stručnjaci u institucijama bili i predavači na fakultetima i da im naučna baza bude, na primer, u nekom javnom preduzeću ili ustanovi? Ovako njihovo ogromno znanje i potencijali stoje zarobljeni i nisu dostupni studentima ni na osnovnim, ni na postdiplomskim studijama. Ne mogu biti čak ni mentori. Mogu biti, zavisi samo od volje visokoškolske ustanove, a imaju ogromno naučno znanje koje mogu pretočiti u rad sa studentima osnovnih studija, master teza i doktorskih disertacija. U danu za glasanje ću, u svakom slučaju, glasati za ovaj zakon. Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospodine Milićeviću, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas uopšte nisam imao nameru da govorim o zakonu o dualnom obrazovanju. Ali, zaista posle jučerašnjih neosnovanih, često kritika i uvreda, moram da konstatujem i da čestitam radnom timu gospodina ministra Šarčevića i posebno njegovom pomoćniku ministra, profesorici Gabrijeli Grujić Garić koji su sigurno uložili velike napore da se ovaj zakon dobro uradi i da danas bude na dnevnom redu.

Zašto imam poverenja u ovaj zakon? Sve kritike koje su često neosnovane, nisu zasnovane na nekim rezultatima istraživanja, na nekim studijama, na nekim naučnim eksperimentima, a gospođa Gabrijela Grujić se bavi naučno-istraživačkim radom iz ove oblasti. Neću se upuštati duboko u ovaj zakon, već su samo reći svoje utiske.

Moram reći da su te kritike bile zaista neosnovane i da će verovatno od ljudi koji su najviše kritikovali ovaj zakon, sutra prisvajati kao svoje zasluge za primenu ovog zakona. Budite spremni na to. Prema tome, nemojte izaći iz ove Skupštine razočarani, iz ovog doma, kao da je to jedan neuspešan posao, već budite ponosni na ono što ste uradili u proteklom periodu za ovih godinu dana. Niste sedeli skrštenih ruku, nego ste dali rezultat koji pet koraka znači za obrazovanje zemlje Srbije.

Toliko ću o ovome samo da kažem, žao mi je, a govoriću o Zakonu o potvrđivanju zajedničke Konvencije o sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i sigurnosti upravljanja radioaktivnim otpadom. Ovo je oblast iz zaštite životne sredine i žao mi je što je zaista bio malo govora o ovom zakonu. Možda je treba biti ministar zaštite životne sredine na ovoj sednici, pa bi rasprava bila koncipirana i u tom smeru, zato što je ova oblast podeljena u Republici Srbiji na više ministarstva. U nadležnosti je Ministarstva zaštite životne sredine, zatim u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike, zatim u nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Koji su razlozi za potvrđivanje ovog međunarodnog ugovora. Zajednička Konvencija o sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i sigurnosti upravljanja radioaktivnim otpadom se bavi širokim spektrom pitanja vezanim za upravljanje istrošenim nuklearnim gorivom i za upravljanje radioaktivnim otpadom civilnog karaktera. Pitanja iz njenog delokruga se ne odnose samo na zemlje sa nuklearnim energetskim programima, već i na one koje u svojoj primeni imaju jedino izvore zračenja u medicini i industriji. Faktor nedeljivosti prostora u slučaju eventualnih vanrednih situacija ili prekograničnog transporta i drugih relevantnih prekograničnih kretanja, takođe naglašava međunarodni karakter Konvencije i njenog predmeta uređenja i čini je značajno za sve zemlje.

Cilj donošenja ovog zakona je uvođenje viši standarda u sprovođenju mera nuklearne sigurnosti, efikasnija primena zakona, uspostavljanje sveobuhvatnije i savremenije regulative i kontrole nad izvorima jonizujućih zračenja, nuklearnim objektima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, a pre svega nad upravljanjem radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom.

Sprovođenje odredaba Konvencije ide u susret ispunjavanju međunarodnih zahteva i obezbeđuje usklađenost na međunarodnom planu, omogućavajući tako lakšu i adekvatniju komunikaciju i koordinaciju sa drugim državama i međunarodnim organizacijama u ovoj oblasti.

Konvencija predstavlja prvi obavezujući međunarodno-pravni instrument koji odražava nameru i posvećenost država koje su u njene ugovorne strane, da u skladu globalnog režima, kojim se obezbeđuje zaštita ljudi i životne sredine, postignu i održavaju visok nivo sigurnosti u oblastima koje su predmet Konvencije.

Moram da kažem da je Konvencija usvojena 5. septembra 1997. godine u Beču, i Konvencija je otvorena za pristupanje svim državama, pa i Republici Srbiji, koja do sada nije uzimala učešće ni u jednoj od navedenih faza. Prema podacima iz 2013. godine, 69 država su ugovorne strane, a 42 potpisnice Konvencije, tako su ugovorne strane i sve bivše zemlje Socijalističko Federativne Republike Jugoslavije, zatim Albanija, Rumunija, Bugarska i Mađarska.

Vlada i Skupština Republike Srbije su potrebu za sigurnim upravljanjem istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom prepoznale kao pitanje od posebnog značaja koje je potrebno rešavati na adekvatan način i u sklopu drugih pitanja vezanih za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost. O tome svedoči napredak u inovaliranju pravno regulativnih okvira.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, danas ću govoriti o Zakonu o potvrđivanju Konvencije o Evropskom Šumarskom Institutu. Moja uvažena koleginica prof. dr Snežana Bogosavljević je detaljno o tome govorila i rekla je suštinu i značaj Evropskog Šumarskog Instituta, a ja ću govoriti o onim aspektima u kojima sam neposredno učestvovao od početka rada Evropskog Šumarskog Instituta na ovim prostorima, na prostoru Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope.

Mislim da do sada nije bilo razloga da se ne usvoji ovaj Zakon i potvrdi ova Konvencija o Evropskom Šumarskom Institutu, jer je to moralo da se desi znatno ranije, još 2003. godine, kada je EFI faktički došao na područje Zapadnog Balkana.

Evropski Šumarski Institut je međunarodna organizacija, normalno, u oblasti šumarstva, koja je osnovana 1993. godine u finskom gradu Joensu, Pokrajina Karelija, sa ciljem unapređenja istraživanja u oblasti šumarstva. Osnivački akt potpisan je 09. septembra 1993. godine od strane 14 predstavnika obrazovanih i naučno-istraživačkih organizacija iz deset evropskih zemalja, a to su: Češka, Nemačka, Mađarska, Norveška, Poljska, Portugalija, Rusija, Švedska, Velika Britanija i Finska.

Svrha ovog Instituta je da na panevropskom nivou preduzima istraživanja u oblasti šumarske politike, uključujući i njene aspekte u vezi sa životnom sredinom, ekologijom.

Evropski šumarski institut, 20 godina kasnije, 2013. godine, okupio je oko 30 međunarodnih obrazovnih i naučno-istraživačkih organizacija, kao i predstavnike udruženja privatnih vlasnika šuma i preduzeća iz oblasti šumarstva i zaštite životne sredine. Članovi Evropskog šumarskog instituta su i predstavnici iz 36 zemalja, među kojima su i SAD, Japan, Kina i Kanada.

Internacionalizacija Evropskog šumarskog instituta započela je 1998. godine na Petoj godišnjoj konferenciji, održanoj u Zvolenu u Slovačkoj. Narednih godina definisana su načela Konvencije o „EFI-ju“. Konvencija je stupila na snagu 28. avgusta 2003. godine, a Evropski šumarski institut postaje međunarodna organizacija osnovana od strane evropskih država.

Srbija, odnosno tadašnja državna zajednica Srbija i Crna Gora, 27. novembra 2003. godine potpisala je Sporazum o pristupanju Konvencije. Da bi postala punopravni član Evropskog šumarskog instituta, potrebno je da ratifikujemo ovu Konvenciju. Ja mislim da je to trebalo uraditi znatno ranije, već odmah posle 2003. godine i da je bilo vremena za to.

Govoriću o značaju i uticaju Evropskog šumarskog instituta na ovim prostorima i njegovom doprinosu za zemlje zapadnog Balkana i jugoistočne Evrope, jer je on prisutan već od 2003. godine, sa brojnim projektima. Jedan od najznačajnijih projekata je Projekat FOPER, iz oblasti šumarske politike i ekonomike. U stvari, to je studijski program koji se odvijao na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu i Šumarskom fakultetu u Beogradu i kursevi su organizovani na način da postojeći predavači na šumarskim fakultetima, zajedno sa eminentnim međunarodnim predavačima, učestvuju u nastavnom procesu. Do sada je iz tog FOPER projekta 45 studenata iz zemalja zapadnog Balkana završilo master programe, 2008, 2009. godine i ranije, 2007. i 2008. godine, a on je napravio i uradio jedan napredak, da je učestvovao u formiranju doktorskih studija sve do 2013. godine.

Evropski šumarski institut okuplja svoje članove i ima više regionalnih projektnih centara, kao što su: Bordo i Nansi u Francuskoj, Barselona u Španiji, Frajburg u Nemačkoj, Ulme u Švedskoj, Beč, Austrija, Peterburg u Rusiji, Cirih u Švajcarskoj i svi ti centri na jednim zajedničkim projektima „Kos taksija“ su učestvovali u realizaciji projekata iz oblasti šumarske politike i ekonomike.

U tom smeru, institucije iz oblasti šumarstva na području zapadnog Balkana su 2008. godine formirale takođe regionalni centar Evropskog šumarskog instituta. Ta osnivačka skupština je bila u Varaždinu, gde je formiran EFISEK, regionalna kancelarija Evropskog šumarskog instituta za zemlje zapadnog Balkana i tada je potpisan ugovor o osnivanju regionalnog naučnog časopisa za istraživanja iz oblasti šumarstva SIFOR.

Želim da istaknem, ne mogu da ne istaknem, doprinos brojnih ljudi koji su učestvovali u osnivanju regionalne kancelarije, to su dr Miroslav Benko, dr Radovan Nevenić, prof. dr Mersudin Ardibegović, prof. dr Dijana Vuletić, prof. dr Zoran Govedar, prof. dr Anton Kadović, prof. dr Mira Medarević, dr LJubinko Rakonjac, prof. dr Kole Kolevski, dr Mišo Anđelović i dr Hajri Haska.

Konvencija EFI-ja ratifikovana je od strane 26 zemalja članica i njen značaj se zasniva na odlukama o šumama koje su donesene na konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju, koja je održana tokom 1992. godine i Predlogu akcija međuvladinog panela o šumama i foruma o šumama, kao i Proširenog programa rada šumskog biodiverziteta.

Moram istaći da EFI nije samo naučna organizacija, već ima konotaciju i politički značaj, posebno Evropske unije, odnosno Evropske komisije. Značaj EFI instituta u prvom redu se ogleda u organizovanju i okupljanju velikog broja istraživača, naučnih radnika sa nekoliko kontinenata, koji zajedno rade na velikim projektima u domenu šumarstva i zaštite životne sredine.

Mogu sa zadovoljstvom da istaknem da je Republika Srbija veoma aktivna u Evropskom šumarskom institutu i naše tri institucije iz Srbije – Šumarski fakultet, Institut za šumarstvo i Institut za nizijsko šumarstvo su od početka uključeni u projekte Evropskog šumarskog instituta. Istraživači Republike Srbije i sada učestvuju na brojnim projektima, sa zapaženim rezultatima.

Zbog toga, EFI baš u tom pogledu ima uspeha, jer je zastupljen veliki broj zemalja, a što ima odjeka i u političkom smislu. EFI institut ima stalnog predstavnika u Evropskoj komisiji u Briselu, tako da i na taj način ima uticaja na događanja u domenu šumarstva i zaštite životne sredine.

Nešto bih rekao i o samom značaju EFI-ja, iako je moja uvažena koleginica to napomenula u uvodnom izlaganju. Naime, EFI konvencija ima višestruku korist za zemlju potpisnicu, jer pored naučne saradnje koja se već uveliko odvija između naučnika većeg broja zemalja, budućnost i saradnja između ministarstava tih zemalja, kao i podrška naučnom delovanju i EFI svojim apliciranjem u naučnim projektima kod evropskih naučnih fondova ostvaruje sa svojim internacionalnim partnerima, zemljama potpisnicama konvencije, a to smo u ovom slučaju i mi, a posebno je značajan ovakav pristup saradnje među zemljama u tranziciji i saradnja i učešće u naučnim projektima, kao što sam malo pre naglasio – FOPER projekat. Nadamo se da će EFI na ovim prostorima, na području zapadnog Balkana jugoistočne Evrope imati još značajnih projekata.

Usvajanje ove konvencije kao zakona predstavlja veliki značaj za Srbiju, tako da ćemo mi, Poslanička grupa SPS i Zeleni Srbije, koji su u njoj, u Danu za glasanje glasati za usvajanje ovih zakona o konvencijama i međunarodnim sporazumima. Hvala.