JADRANKA JOVANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena 08. januara 1958. godine u Beogradu. Živi u Beogradu.

Diplomirala je teoriju i solo pevanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a nakon toga je i magistrirala je solo pevanje.

Vokalna umetnica i kritičakra lista “Mesageiro Veneto” iz Trsta.

Debitovala je u ulozi Rozine u Seviljskom berberinu (Đ.Rosini) u Narodnom pozoristu u Beogradu, gde je tumačila sve glavne mecosopranske uloge.

Njena međunarodna karijera započela je u Milanskoj Skali, gde je pevala u operama Karmen i Andre Šenije sa dirigentima K.Abadom i R.Šaiem. U istom teatru pevala je glavnu ulogu u operi Orfej, L.Rosija, na prvom svetskom izvođenju ovog dela.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica. U XI sazivu bila je članica Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i Odbra za kulturu i informisanje. Obavljala je funkciju šefa Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Frankofonije.

Poslanički mandat dobila je i nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna kada se našla na 23. poziciji na izbornoj listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 12:56

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Gospodine Orliću, hvala vam što ste mi dali reč.

Podržaću ove predloge amandmana na Predlog zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa kada su u pitanju Sremski Karlovci, a koje je podneo naš Odbor za kulturu i informisanje i na kome smo imali prilike pre dva dana da čujemo i zaista jednu izuzetno široko i bogato i sadržajno izlaganje gospodina Igora Mirovića. Žao mi je što mi nismo stigli, mnogobrojni prijavljeni koji su želeli po ovoj tački dnevnog reda da diskutuju. Pokušaću bar ukratko da nešto ponovim i obnovim sećanje na sve ono što je važno kada govorimo o Sremskim Karlovcima.

Meni je posebno drago i mislim da je veoma važno da podvučem ovaj drugi deo Predloga zakona, a koji se odnosi i na podsticaj razvoju Sremskih Karlovaca, jer mi se čini da na taj jedinstven način danas, u našem vremenu, na savremen način, mi pristupamo svemu onome što je naša obaveza koja se odnosi na zaštitu kulturno-istorijskog nasleđa. Dakle, zaštita, briga, revitalizacija onoga što je naša obaveza, ali s druge strane i sve ono što možemo danas da učinimo, što smo čuli ovde u diskusiji, a što je već recimo i pokrenuto, kao što je pristan na Dunavu, kao što je u planu izgradnja brzih železnica od Beograda do Novog Sada.

Vidim da ekipa ljudi koja je radila na ovom Predlogu zakona zaista ništa nije prepuštala slučaju i da je to u jednom širokom luku osmišljeno, iskreno, istinski sa dubokom svešću, ne politikanski, nego sa dubokom svešću koliko je ovaj istorijski grad - Sremski Karlovci važan za našu istoriju.

Pokušavam da sažmem sve ono što sam htela da kažem i da dam prostora i drugima da se obrate, ali kada se kaže Sremski Karlovci, ta bogata riznica našeg kulturno-istorijskog nasleđa, možemo minimum deset rečenica početi sa prvi.

U Sremskim Karlovcima prva, prvi. Dakle, ne samo gimnazija, ne samo štamparija, ne samo prva slikarska škola, ne samo ako hoćete instaliranje prvog rendgena na Balkanu, zahvaljujući doktoru Lazi Popoviću, već ono što bih volela da kažem i što je važno za nas umetnike i za naše pozorište i za našu pozorišnu istoriju i prva pozorišna predstava koja je bila 1734. godine. Godinu dana ranije je Emanuel Kozačinski došao u Sremske Karlovce da bude profesor i rektor tadašnjih tzv. Slavjansko-latinskih škola i on je inicirao sa đacima i profesorima tu prvu predstavu, dakle školsku priredbu praktično, sa veoma zanimljivim nazivom „Traedokomedija“. Kažu da u svakoj komediji ima i tragedije, a da i u svakoj tragediji ima i zrnce komedije.

Ovo je nešto što je važno za nas umetnike i dozvolite mi, preskočiću niz stvari, ali ovde sam dužna i kao muzičar i kao umetnik da obavestim javnost da i ono što se odnosi na nematerijalno kulturno nasleđe, kada su u pitanju Sremski Karlovci, i te kako ima značaj u delovanju našeg prvog obrazovanog muzičara Kornelija Stankovića, koji se školovao u Beču i koji je za kratak život svoj, dakle 33 godine života, dve godine života posvetio radu u Sremskim Karlovcima, od 1855. do 1857. godine. Dakle, dve godine rada na kapitalnom delu kada je muzička umetnost u pitanju i koje se odnosi na srpsko narodno crkveno pojenje koje se do tada prenosilo usmenim putem, a upravo je Kornelije Stanković, radeći dve godine na tome, prvi put savremenim notnim zapisom zabeležio ovo jednoglasno pojenje i otišao korak dalje. Dakle, harmonizovao ovo jednoglasno pevanje u 17 rukopisa zbirki horskog pevanja i ostavio nam nemerljivo nematerijalno nasleđe koje se dogodilo u Sremskim Karlovcima, koje je baza za sve ono što je bio razvitak naše muzičke kulture.

Naravno, to su kasnije nastavili i Stevan Mokranjac, i Nenad Barački, i Branko Cvejić, ali ja sam u neformalnom razgovoru gospodina Mirovića zamolila da možda i neko kulturno-istorijsko obeležje koje se tiče Kornelija Stankovića zaslužuje danas u savremenom našem svetu prostor u okviru ovog zakona i da se odužimo i Korneliju Stankoviću na ovaj način u Sremskim Karlovcima.

Dozvolite mi samo da odam i počast akademiku Dejanu Medakoviću koji je pre 30 godina inicirao upravo donošenje ovog zakona, tako važnog, a u okviru obeležavanja stogodišnjice njegovog rođenja, gospodin Medaković je zdušno podržavao mlade umetnike. Skoro da ne pamtim nastup na kome nisam i njega videla, kada sam bila početnica. Možda i zato što je i njegov sin naš eminentni dirigent, Pavle Medaković, moj dragi kolega, takođe počinjao kada i ja. Dužna sam da iz Doma Narodne skupštine odam veliku počast ovom našem akademiku.

Sremski Karlovci svetle i blistaju kao grad za koji bih volela da dobije epitet grad muzej, podsećajući nas na to ko smo, odakle smo i od kada smo i čini nam mogućnost da budemo ponosni na sve to, ali isto tako nas obavezuje da krenemo putem naših predaka i da održimo sve ono što su nam oni ostavili u amanet. Hvala vam.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 31.03.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Veoma me raduje što je pred nama ponovo tema iz kulture. Dakle, Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, kao i predlog o donošenju odluke za još jednim kontingentom raritetnih, autentičnih, starih knjiga, a sve to u okviru jedne do sada više puta ponovljene akcije koja je počela 1979. godine, a kojom je obuhvaćeno sve ono što je zaista vredno kada se radi o našim knjigama. Ovoga puta, kao što je već i rečeno, 720 knjiga koje bi, predlog je, trebalo da potpadnu pod taj naziv – kulturna dobra od izuzetnog značaja.

Ovaj Zakon o muzejskoj delatnosti, i to posebno pozdravljam, je pretrpeo velike i ozbiljne transformacije, osavremenjenja, modernizaciju, jer dosadašnji zakon iz 1994. godine je nekako imao široko značenje i nije tako u detalje i u pojedinostima definisao sve ono što je muzejska delatnost. Izuzetno mi je drago i ja sam se dosta bavila, iščitala sam sve te predloge i ukratko, verovatno je to rečeno do sada, ne samo da se radi o definisanju sistematizacije načina rada, već i o zaštiti muzejske delatnosti, upotrebi muzejske građe, ali ono što je veoma važno, o jednom sistemu zajedničkom, informacionom koji bi napravio jedan jedinstven sistem u Republici Srbiji kada je u pitanju muzejska delatnost, a samim tim i uklopio se u sve ono što su međunarodni standardi.

To podrazumeva naravno i obuku stručnog kadra za ovakvu vrstu digitalizacije. Meni je žao, nisam bila danas u mogućnosti, a želela sam da pratim sva izlaganja i da budem sve vreme prisutna u parlamentu zbog ove teme, jer sam i domaćin jedne visoke delegacije Frankofonije koja je u poseti našoj zemlji iz Belgije i Francuske, pa mi je unapred žao ako ponavljam neke stvari, ali nije na odmet jer ovaj zakon svakako doprinosi i jednom rastu svesti svakog pojedinca u našoj zemlji koliko je važno i koliko nam je značajno očuvanje muzejske delatnosti ne samo kada je u pitanju i istorija i nauka i kultura, već i kao nešto što je podizanje svesti svakog pojedinca u očuvanju naših kulturnih dobara, da ne govorim o tome koliko će se to odraziti na turizam.

Čuli smo da je bila izuzetno kvalitetna i dobra javna rasprava i drago mi je što su stručnjaci, verujem sa svim svojim znanjem i velikom dobronamernošću, dali svoje sugestije, a uopšte ne sumnjam da je Ministarstvo kulture i te kako i analitično, sa pažnjom, požrtvovano, proučilo svaku sugestiju i učinilo i dalo nam predlog za ono što je svakako najbolje za kulturu, istoriju i nasleđe naše zemlje.

Bez namere da oduzimam vreme i drugima, pošto ima još dosta govornika, a kažem da ne ponavljam stvari koje su možda rečene i pre mene, ja bih ipak samo jedan mali pogled, evo i kroz ovaj predlog, a to je da znamo i svedoci smo da postoji neka tendencija kod nas da se umanji, minimizira, da ne upotrebim neku drugu reč, kod nekih i potpuno negira sve ono što radi Vlada iz oblasti kulture i što je radila i u prethodnom sazivu, da se negira naš trud u parlamentu i naša potreba i želja da se bavimo kulturom, da ne govorim o Ministarstvu kulture, da ne govorim o jednom neprekidnom ponavljanju da vladajuća stranka ne obraća pažnju na kulturu, to jednostavno nije tačno.

Želim zapravo da kažem da je nemoguće prihvatiti to nametanje nečijeg mišljenja da je netačno tačno. Mi se i te kako bavimo kulturom. Postoje činjenice, postoje dokazi, ima mnogo stvari koje su urađene. Ja sam sada, evo već peta godina u parlamentu i moram da kažem da ovaj saziv nije čitav niz problema iz kulture gurao pod tepih - naprotiv, dok su to neki drugi radili, sa nekim problemima koji su vrlo komplikovani i koji nimalo nisu jednostavni čitav niz i poslanika i ministara i Vlade, se susreo jasno, hrabro, određeno i čitav niz rezultata je iza nas pozitivnih i to je jedino što je tačno. Hvala vam.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Hvala vam, predsedniče.

Tokom mog poslednjeg izlaganja ovde u parlamentu pre nekoliko dana, kada sam govorila o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, a koji se odnosio na prioritetne projekte, ja sam govorila i o drugim oblastima, i o drugim vidovima saradnje između dve zemlje, pa i o ovom.

Spominjala sam upravo ovoj Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma kada je u pitanju koprodukcija u oblasti kinematografije i tada sam rekla da smo veoma ozbiljno, dugo i u jednoj sadržajnoj i izrazito prijateljskoj atmosferi baš i o tome naglašeno razgovarali na sastanku koji sam kao predsednik Parlamentarne grupe prijateljstva sa Francuskom imala sa ambasadorom Francuske u Srbiji, gospodinom Žan-Luj Falkonijem

Nema potrebe da podvlačim koliko mi je drago i koliko podržavam ovaj zakon, ne samo kao umetnik, već i kao šef parlamentarne delegacije frankofonije u prethodnom sazivu, a evo, zaista radosna, potvrđeno i u ovom sazivu.

Ono što bih želela da naglasim jeste da mi je drago da se ovaj Sporazum modernizovao, osavremenio, da je definisao prava i obaveze dveju strana, da po čitavom nizu pitanja, ne samo po umetničkim pitanjima, već i finansijskim koprodukcionim u svim detaljima, ističući u prvi plan i subjekte nosioce tehničke realizacije, kao i formiranje bilateralne grupe, odnosno, komisije koja će biti zadužena za praćenje ove značajne koprodukcije.

Ali, ono što mi se čini izuzetno važno za naš film, jeste da sa ovako moćnim, značajnim partnerom, Francuskom, koja već ima svoju izuzetnu poziciju po pitanju ne samo filma, nego kulture uopšte, o filmu da ne govorim kao posebnom, kako bih rekla, rafiniranom, jednom specijalnom stilu koji će, ubeđena sam, uz naše izuzetno talentovane umetnike, glumce, reditelje, scenariste doneti jednu novu, kvalitativnu produkciju, ali i ono što je bitno, skrenuti pažnju mnogo brže, jače i značajnije, upravo centrirajući poziciju srpskog filma u Evropi.

Mislim da je to velika prednost. Neko je ovde spomenuo da imajući tako jednog značajnog i jakog partnera, zaista smo mi povlašćeni i svakako dobijamo, a da ne govorim, ne bih da zanemarim kvalitet naše kinematografije da svaka svetska kinematografija je uvek obogaćena novim kulturama, novim idejama i svežinom kreacije određenog podneblja.

Izuzetno mi je drago što je baš ministarka kulture Francuske bila prva, kao što ste nam rekli, koja je vama čestitala postavljenje za ministra kulture i informisanja i to mene ne iznenađuje, jer sam bila u prilici da pratim i vidim svojim očima kroz frankofoniju do koje mere je Francuskoj strani sada stalo do svih mogućih vidova međusobne saradnje. To je naravno, kao što ste i vi, ministarka Gojković, podvukli, naročito krenulo od posete predsednika Makrona i od izuzetno dobre saradnje našeg predsednika i francuskog predsednika i kroz frankofoniju sam imala prilike da vidim mnogo pruženih ruku od strane Francuske, mnogo želje da se jedno zatišje, jedno distanciranje koje je postojalo između naše dve zemlje prevaziđe, da ne kažem da i meni lično, a znam i mnogobrojnim građanima da su bila bolna neka ponašanja od strane Francuske prema nama, ali ovo je kroz kulturu prilika da sada obnovimo sve ono što vezuje dve zemlje, i politički i ekonomski, a naročito kulturološki.

Sa velikom radošću ću podržati ovaj Predlog zakona.

Moram da se osvrnem, jako mi je drago, ministarko Gojković, što ste govorili i o Kolarcu, do koga nam je svima mnogo stalo, i ne postoji muzički umetnik koji ne prati šta se dešava sa Kolarcem i kome nije stalo da se razreši problem Kolarca.

Ja sad moram da kažem kratko samo nekoliko stvari i hvala vam što ste rekli da mora da se sagleda taj problem sa svih strana, realno, onako kakav on jeste.

Ako biste vi mogli samo… Verujem da imate više podataka nego ja. Mislim da u javnosti nije pojašnjeno šta se stvarno desilo 2011. godine sa promenom Zakona o zadužbinarstvu. Naročito se kroz internet mreže provlači jedna priča da je, otprilike, ja ću to da skratim i svojim rečnikom da kažem, upravo situacija sa Kolarcem nekako, ne samo zbog Kovida, nego naročito zbog nebrige, te floskule koje se stalno ponavljaju i neobraćanja dovoljno pažnje od strane ove vlasti prema kulturi, što apsolutno nije tačno, da je ta situacija u koju je zapao Kolarac naglašena sada poslednjih godina, pa bi mi bilo drago da se to pojasni.

I sama sam bezbroj puta nastupala na Kolaracu. Imala sam deset solističkih koncerata, to naglašavam, jer u klasičnoj muzici nije lako da napunite deset puta Kolarac i pri tom sam radila tržišno, što znači da sam sama plaćala salu.

Opet uzgred da kažem i nije na odmet zbog javnosti da u različitim političkim atmosferama neki umetnici su bili povlašćeni i imali organizaciju na Kolarcu od strane države. Ja nisam bila među njima, ne žalim se, sve je bilo kako treba, sale su mi bile pune, ali mi je zaista stalo iskreno do toga, i Kolarac doživljavam kao i svi umetnici ovde kod nas u Srbiji kao člana porodice, kao člana familije, za koji apsolutno sve što možemo da uradimo moramo da uradimo. Poznajem sve zaposlene tamo.

Uz Kolarac bih želela da iskoristim priliku da dodam i stanje Muzičke omladine, koja je u takođe veoma teškoj poziciji, jedna izuzetna institucija na kojoj smo odrastali.

Vi ste, ministarko Gojković, odlično rekli da mi treba da napravimo jedan plan i program vrlo osmišljen i jasan za edukaciju dece i mladih, i čini mi se da upravo kroz Muzičku omladinu i kroz brigu o ovoj sad trenutnoj situaciji u kojoj je Muzička omladina, to možemo. Mi smo ovde generacije koje smo odrastale na programima Muzičke omladine Srbije.

Znam da sam malo otišla od teme, ali dozvolite mi još samo nešto što mislim i osećam da bi bilo pravedno, a odnosi se na jednu moju poruku vama lično, ministarka Gojković, jer moj osećaj za pravdu kaže da ne bi bilo u redu da ja to ne izgovorim.

Prethodni saziv je bio težak saziv i za poslanike i za sve zaposlene u u službama parlamenta, a naročito za vas koji ste vodili parlament. Mnogo ekscesnih situacija, mnogo provokacija, mnogo upadanja u Kabinet, mnogo remećenja rada, mnogo nepredvidivih situacija na koje ste vi nailazili i da ne govorim o nekim čudnim eksponatima koji su bili ovde unošeni.

Verujem da ko god je pošten da je morao da se divi tome kako ste se sa svim tim situacijama nosili, a verovatno samo vi znate kako ste se osećali. Ja mogu samo da pretpostavim šta bi se meni sve dešavalo da je to bilo preda mnom.

S druge strane, imala sam i tu čast da budem u jednoj važnoj veoma malobrojnoj delegaciji koji ste vi predvodili prilikom naše posete Kini, parlamentarne, i gde sam se na licu mesta uverila sa koliko znanja, požrtvovanosti, angažmana i želje da u svakom trenutku najbolje što je moguće reagujete u najboljem interesu naše zemlje.

Ja vam od srca na tome čestitam. Uopšte ne sumnjam da ćete kao neko ko sada vodi ovaj važan i često veoma napadan resor, Ministarstvo kulture... i u javnosti se stalno zaboravlja - i informisanja. Mala digresija, moja želja je bila da se to informisanje pripoji nekom drugom ministarstvu. Mislim da bi kultura tu živnula mnogo više i imala više prostora da se realizuje, ali ja vam želim i uopšte ne sumnjam da ćete imati mnogo uspeha u vođenju ovog teškog i odgovornog resora.

Svako dobro i hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje upućeno je ministru finansija. Obrazložiću o čemu se radi.

Dana 23. aprila 2019. godine navršiće se 20 godina od neobjašnjivog, necivilizovanog, prvog u istoriji svetskog ratovanja, bombardovanja jedne informativno-medijske kuće, našeg RTS-a, u okviru NATO bombardovanja Jugoslavije, suprotno svim međunarodnim pravima.

Kao što se zna, nažalost, tada je poginulo 16 nedužnih ljudi, civila, radeći svoj posao, sa nekima od njih sam i sarađivala, i isto toliko ljudi je bilo i povređeno. Kao član Odbora za kulturu i informisanje, bila sam u prilici da se informišem od državnog sekretara za informisanje Aleksandra Gajovića, da je Upravni odbor RTS-a pokrenuo inicijativu, koju je i usvojio, da se izgradi memorijalni centar nevino stradalim žrtvama. Upravni odbor RTS-a je takođe oformio već i organizacioni odbor pri RTS-u, sa zadatkom da prikupi sve potrebne građevinske dozvole i svu ostalu dokumentaciju na nivou grada neophodnu da se ovaj predlog realizuje.

S obzirom na to da je Ministarstvo kulture i informisanja odbijeno u svom prvom obraćanju Ministarstvu finansija za dodatna sredstva kojima bi se pokrila i rekonstrukcija dela oštećene zgrade RTS-a prilikom NATO bombardovanja i izgradnja memorijalnog centra, moje pitanje za ministra finansija je – da li može ovaj stav da se revidira i da se tražena sredstva odobre?

Verujem da bi bilo teško pronaći čoveka, zapravo želim da verujem da bi bilo teško naći nekoga ko bi bio protiv izgradnje ovog memorijalnog centra, koji bi bio ne samo simbol tuge i žala za nedužno stradalim ljudima te noći, nego jedna svevremenska civilizacijska opomena za ono što se desilo, a što nikako nije smelo da se desi, ni nama ni bilo kome na zemaljskoj kugli, za sve ono što se nama tada dešavalo, za svu silu i način na koji se ta sila obrušila na nas. Kao što su i mnoge civilizacije pre nas ostavljale obeležja i tragove za buduća pokolenja, ovaj budući memorijalni centar bi svakako bio jedna opomena čitavom čovečanstvu.

Sada ne mogu da se ne osvrnem i ne podvučem da se naša obaveza obeležavanja progona i stradanja našeg naroda, npr. prilikom akcije „Oluja“, dogodila tek pre nekoliko godina, i to zalaganjem, stavom i odlučnošću tada premijera a sada našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Zato za izgradnju memorijalnog centra postradalim nevinim žrtvama, zaposlenima u RTS-u tokom NATO bombardovanja, ne smemo propustiti tu 2019. godinu. Zato molim ministra finansija da revidira svoj stav i da odobri dodatna sredstva za izgradnju ovog spomen-obeležja.

Dozvolite mi samo još nešto. Sa velikom radošću i ponosom sam primila vest da je naš predsednik dobio međunarodno priznanje za mir, i to u ovako teškom i ozbiljnom trenutku u kome se nalazi naša zemlja. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje izlaganje upućujem premijerki Brnabić i ono se odnosi na ozbiljan problem kada je u pitanju balet Narodnog pozorišta, zapravo kada su u pitanju baletski igrači u celini. Iako baletski igrači imaju, odnosno baletski umetnici imaju beneficirani radni staž, njihov odlazak u penziju je u potpunoj disharmoniji sa zahtevima baletske profesije. Dakle, zna se da baletski umetnici počinju veoma rano svoje umetničke karijere, ali nažalost one i kratko traju, tako da već negde oko 40 godine života praktično njihovo telo kao i kod sportista, jednostavno nije u mogućnosti da odgovori visokim zahtevima ove teške i lepe profesije.

I, onda dolazimo do jednog začaranog kruga da novi baletski igrači ne mogu da budu primljeni, a jedan deo postojećih baletskih igrača, ne može da učestvuje u predstavama, samim time se stvara jedna ozbiljna teškoća uopšte u izvođenju repertoara u organizaciji, a de ne govorimo o tome da se time prosto zaustavlja napredovanje našeg baleta, a samim tim i ove ozbiljne grane naše kulture.

Ja sam pre izvesnog vremena po ovom bila i na razgovoru kod ministra za kulturu i informisanje i moram da kažem, istina me obavezuje, da kažem da sam bili i prijatno iznenađena, mada bi trebalo da je to sastavni deo rada svakog ministarstva, ali zaista Ministarstvo kulture je za dve godine učinilo ozbiljan pomak u zaštiti interesa baletskih igrača, pre svega kada je u pitanju nagrađivanje, jer su, verujem sa mnogo teškoća i mnogo prepreka morali da savladaju jednu zakonsku činjenicu, kada je u pitanju nagrađivanje, a to je da baletski igrači ne mogu da imaju visoku stručnu spremu, odnosno ne postoji fakultet za baletske igrače.

Takođe, sam tada shvatila da i problem o kome sada govorim prevazilazi jedno ministarstvo, zato se obraćam premijerki Brnabić sa molbom da što je pre moguće, evo predlažem, da primi u najkraćem mogućem roku direktora baleta, on je dugo direktor i mislim da iz prakse može da da mnogo dobrih ideja, da zajedno sa ministarstvima, svakako ovo mora biti uključeno i Ministarstvo finansija i Ministarstvo za rad, a rekla bih i Ministarstvo prosvete, ne bih sada da objašnjavam zašto jer nemamo vremena.

Dakle, molim da se u najkraćem mogućem roku ovaj problem u okviru zakona reši, to je dug problem, dugo traje, da ne kažem više decenijski problem, njega nije rešila ni prethodna vlast, a rekla bih da nije ni pokušavala da ga reši iako su mnogi koji su došli na vlast posle 2000. godine i te kako činili sve da se prikažu kao jedini i ekskluzivni nosioci svega što je dobro, pametno i kreativno u kulturi. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 28.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Narodno pozorište (Solista-prvak opere) Javni Mesečno 68771.00 RSD 01.05.1988 -
- Niški simfonijski orkestar (ugovor o autorksom honoraru - solista) Javni Jednokratno 125000.00 RSD 01.01.2018 - 31.12.2018.
- Kulturni centar Vrnjačke banje (autoski ugovor) Javni Jednokratno 120000.00 RSD 20.07.2018 -
- Narodno pozorište Leskovac Javni Jednokratno 200000.00 RSD 08.10.2018 -