Time što pokušavate meni nešto da nabacite više govori o vama i vašoj slabosti, a dokaz da ste potpuno nespremni ovde došli je upravo činjenica da od ovog visokoumnog amandmana koji ste ovde podneli niste rekli ni jednu jedinu reč u obrazloženju. To je najbolji dokaz da ne samo što ovaj zakon niste ni pročitali, nego da vas on uopšte i ne zanima. Zapravo, da vas zanima iz jednog drugog razloga, a to je da ovde pokušavate da pravite tiradu i cirkus. Ali dobro, mislim da građani Srbije to jako lepo vide. Samo nastavite ovako. Kada god se vi javite, nama rejting bar za 5% skoči. Hvala.

Hvala.
Pa, dobro. Eto, ja verujem da ste vi ovom šalom nasmejali gospodina Pavićevića kao jedinog člana vaše stranke, ali moram da priznam da mi je drago što se ovako javljate. Vi pokazujete koliko ste vi slabi i zapravo da nemate nikakav agrument osim da nekog uvredite. Verujem da vas dvojica, ovako ste vrlo aktivni na tviteru, imate jedno 50 profila sa kojih na različite načine vređate ljude, ali to je vaš problem i vaš vid političke komunikacije i vid političke borbe.
Mislim da građani Srbije to jako dobro vide i ja navijam da se vi što češće javljate, zaista navijam, jer blago vlasti sa opozicijom kao što ste vi. Hvala.

Znate kako, kada vi nekoga napadnete zaista može samo čestit čovek da se prepozna, jer od takvog kao što ste vi pohvala je dobiti napad.
Što se tiče tog straha, ne – mi želimo vas da podstaknemo da se što više javljate, jer vi ste najbolja moguća opozicija, mi želimo vas da gajimo, kako ne shvatate? Meni je drago što ste vi ovde preuzeli potpuno ulogu Demokratske stranke koje nema ovde. Valjda se i oni stide vas, ali kako god, uvaženi kolega, ja ću uvek navijati da vam se da reč, pa da pričate što više, jer građani Srbije to dobro prepoznaju i na izborima umeju da ocene. Vi ste tu gde jeste. Mi ćemo vas gajiti i uvažavati, a mi ćemo, hvala Bogu, uz ovakvu opoziciju sigurno još jedno dva mandata, brat – bratu, biti na vlasti. Hvala vam.

Šteta što, kao nekada neki mangupi, koji tako kažu, pa onda pobegnu, nije nam tu onaj ko je obrazlagao amandman, ali da li će tu biti „predsednik suda“ ili „prvostepeni sudija“ potpuno je nebitno za onoga koji priča o uvredama. Sam je koristio ovde termine – ološu, đubre, itd, a vidimo da voli drugima da to prebacuje.
No, veoma je važno, gospodine Arsiću, vezano za ovaj amandman, potpuno je nebitno da li će stajati predsednik suda ili prvostepeni sudija, posebno onima koji kažu da politička stranka, koja je na vlasti, može da opstane time što vređa opoziciju. Ja ću, naravno, 100 puta to naglasiti, ne da nikoga ne želimo da vređamo, naprotiv, ovakvu opoziciju ćemo doživotno gajiti. Hvala.

Reklamiram povredu člana 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Uvaženi predsedavajući, bili ste dužni da opomenete malopređašnjeg govornika. On je o svemu govorio osim o zakonu, i o Šariću i o ne znam čemu, poštovanju navodno zakona u tom slučaju. Možda se sa setom seća perioda kada su ljudi odlazili u zatvor tokom „Sablje“ bez prava na advokata, čak. Tako da, zaista bih zamolio da neko ko je grubo kršio ljudska prava dok je bio premijer zaista se ne poziva na ovako nešto i, naravno, vas bih zamolio da ga uvek opomenete kada ne govori o tački dnevnog reda. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajuću.
Da, slažem se i sa prethodnikom koji je lepo rekao da tada zaista kada je bila ta rasprava o Železnici u vreme Kralja Milana mnogi nisu znali ni šta je vagon, ni šta je pruga, niti bilo šta. Čini mi se da one koje vi sada podržavate takođe to nisu znali, jer da su znali ne bi ovako upropastili Železnicu kao što su je upropastili. Kamen na kamenu nije ostao u našoj Železnici.
Ono što je meni najgore kada razgovaramo o Železnici, to je neverovatna i grčevita bitka ko će da bude u administraciji naše Železnice, odnosno ko će da bude direktor ili ko će da bude na nekom mestu u jednom sistemu koji je potpuno truo i raspadnut i koji je baš kao što malopre reče kolega, takav da danas vi mnogo više putujete od Beograda do Niša vozom, nego što ste možda baš i u 19. veku putovali.
Mi smo našu Železnicu nažalost sveli upravo na to, na neki period Balkanskih ratova i to je potpuna katastrofa. Niko živ nema nikakvu želju da sedne u voz. Evo, uđite nam u vozove, to je prazno, tu žive duše nema, posebno na ovim nekim lokalnim linijama.
Iskreno se radujem što mi donosimo jedan ovakva zakon koji podiže standarde, ali da bismo mi podigli određene standarde mi prvo moramo da krenemo od nule, a to je da uredimo kako tako Železnicu, posebno u eri kada sama putnička železnica nije rentabilna gotovo nigde u svetu. Jedna Francuska koja ima fantastičnu tu mrežu nema rentabilnu putničku železnicu. Isključivo je rentabilna ova koja služi za prevoz tereta, posebno vojnih i tako dalje i zato je ona nama veoma važna.
Ovde lepo piše, i ja sam zgranut time, u obrazloženju zakona da smo mi onaj deo vezan za putnike, poslednji put zakon je donet 1974. godine. Znači, kada je otprilike donet i onaj Ustav SFRJ kojim je počelo rastakanje Jugoslavije. Tada smo poslednji put i doneli zakon koji je regulisao prava putnika, prevoz putnika i tako dalje u železnici i to dovoljno govori koliko smo vodili računa o železnici. Tako da ovo svako mora da pozdravi. Ja verujem i da u opoziciji, ne verujem da će neko glasati protiv ovog zakona zato što je ovo civilizacijski iskorak najpre i prosto šansa da se ljudi koji se voze železnicom da im se obezbedi na jedan način i prtljag i oni sami da budu obezbeđeni. Znate, mi imamo veliki problem i neretko će vam se to dogoditi da ljudi koji putuju, na primer nekom međunarodnom trasom strašno se plaše recimo, lopova u samim vagonima. Jave se tu raznorazni, dođu, opljačkaju, uzmu vam novčanik, uzmi vam sva dokumenta, sve i svašta i tu imamo strašnih problema.
Ono što mene, a vratiću se na početak, posebno iritira kod Železnice, a to je ova bitka ko će da bude u administraciji, kao da je to mnogo važnu, umesto da unapredimo sistem Železnice. Kada čitate po novinama, nadam se da to baš i nije toliko tačno, ali kada isplivavaju neki podaci, posebno u unutrašnjoj kontroli, pa kad se kaže ovaj ukrao ovoliko, ovaj goriva ovoliko. Znate, to su stravične cifre. Mi smo milione i milione evra, stotine miliona evra potrošili na sve i svašta, na lopovluk, na javašluk, na sve i svašta i zato danas imamo Železnicu ovakvu kakvu imamo. Nadam se da će ovim zakonom da se mnogo toga spreči i da će se podići standardi za samu Železnicu. Znate, neretko se ovde povede priča oko privatizacije Železnice, ne bih da ulazim u to, ali moram iskren da budem, nisam siguran ko bi to želeo da kupi na takav način kakva je sada.
Što se tiče drugog zakona vezanog za žičare, nisam neko ko upražnjava zimovanja, niti pravo da vam kažem imam novca za tako nešto, ali svakako je turizam veoma bitna grana. Mi imamo divnog potencijala međutim uvek sam se pitao, čak i ovako kad odete na dan dva ko upravlja tim žičarama. Nisam baš bio voljan da sednem u tako nešto osim kada sam primoran i pravo da vam kažem nisam se osećao bezbedno. A ovo što se sada uvodi zaista nalaže određene standarde koje mora da ima ili vlasnik žičare ili javno preduzeće koje time upravlja koje morate da ispunite.
Moram iskren da budem da vam postavi pitanje da li ste sigurni da to neko kod nas može da ispuni. Ja se nadam da može i da to zaista će neko ozbiljan ući u taj posao i naravno i naša javna preduzeća, ali su ovo zaista visoki standardi i naravno mora da bude tako. međutim, postavlja se pitanje da li zaista mi imamo kapaciteta, da li imam ljude koji su spremni da uđu u ovakav posao, a naravno da je bezbednost građana nešto što je najvažnije i u skladu sa tim potpuno podržavam donošenje ovakvog zakona koji će doprineti u mnogo čemu da se i naši turistički kapaciteti definitivno povećaju.
U svakom slučaju svako ko iole razmišlja o građanima glasaće za ova dva zakona i nadam se da će oni koji su do juče uništavali Železnicu kao termiti da će ipak podržati duboko svesni da sa našom Železnicom mnogo što šta nije u redu i da će ipak podržati nešto ovako što zaista doprinosi boljitku naše Železnice. Hvala.

Zamolio bih samo ako može malo tišine.
Nisam imao nameru uopšte da se javljam da diskutujemo, niti nameravam danas u toku dana nešto mnogo da se javljam. Znate, ovde je razlika u sistemu vrednosti, neko želi da nešto napravi od svog rada, a neko uživa u šiblju, komarcima, rastinju itd. Ali, kada govorimo o javnom interesu, znate, 2000. godine imali smo sijaset nekih državnih preduzeća koja su imala delatnost od javnog interesa, pa ste iz rasprodavali u bescenje i niste mnogo marili za javni interes onda. Baš vas je bilo briga za javni interes. Ne znam da li je u javnom interesu kada neko da bespovratni kredit za vinograde, a danas se poziva na javni interes.
Kada smo već kod toga, sigurno nije javni interes, draga gospodo, da imamo bespravnu gradnju, a u tom delu smo imali koliko hoćete bespravne radnje u periodu gde ništa niste uradili. Nije sigurno u javnom interesu da imamo prostituciju. Izvinite, svi koji živimo u Beogradu znamo šta se dole odvija i koliko je to strašno. Javni interes je da se to iskoreni. Nije u javnom interesu da dole imamo razno-razne džeparoše, secikese, šta god hoćete, lopove svih vrsta, nego je u javnom interesu da tamo ljudi budu bezbedni. Izvinite što to želimo Beograđanima da napravimo. Izvinite što vi godinama ništa niste tamo uradili. Pa makar da ste očistili da vam niko ništa ne može sada da kaže, nego naprotiv, vi ste od tog dela Beograda, koji mora da bude najlepši, deponiju, smeće ste napravili od toga. Jedino što je vaš javni interes bio tamo, to su groblje vagona, groblje brodova, komarci, zmije, rastinje, fekalije. Izvinite, ja ne želim da Beograd koji izlazi na dve reke bude takav.
Još kada smo kod javnog interesa, ja sam obavljao funkciju predsednika skupštine u jednom državnom preduzeću, koje inače po zakonu obavlja delatnost od javnog interesa. Vaša vlast je donela odluku na telefonskoj sednici Vlade, koja je noćna bila, da prodate prodajnu mrežu tog preduzeća tako što ste doneli podzakonski akt, odnosno uredbu kojom ste promenili postojeću uredbu. Toliko je vas interesovao javni interes. Vi ste podzakonskim aktima, niste čak smeli ni u Skupštinu da dođete, nego ste podzakonskim aktima menjali postojeća podzakonska akta da biste legalizovali pljačku i da nešto što je od javnog interesa prodate nekom privatniku koji je vama bio blizak i tako da sahranite i uništite to preduzeće. Nemojte vi da se pozivate na javni interes, trebalo bi da vas bude sramota. Javni interes je da ono bude dole pravi Menhetn, da ono bude divota za Beograđane, a ne da uživamo u smradu, kao što ste vi očigledno želeli da uživaju Beograđani. Hvala vam.

Evo, ja sam fasciniran kako je to gospodin Pajtić radio posebno u Fondu za kapitalna ulaganja, a mislim da su fascinirani i Borovica i oni mnogi drugi kojima je davao kredite, ali ne ulazimo sada u to, da se vratim na sam amandman.
Znate, ja sam ovde danas čuo neke neverovatne stvari od čoveka za koga sam mislio da ima neka malo modernija shvatanja. On nam je rekao da ne želi da Beograd bude kao Abu Dabi. Ja baš želim da bude Beograd kao Abu Dabi. Kamo lepe sreće da nam dođu toliki turisti i da imamo tolike univerzitete, gospodin Selaković je ovde nabrajao kakav je to univerzitetski centar i naučni centar Abu Dabi, pa kamo lepe sreće da budemo približno Abu Dabiju, a ne da imamo ono što ste nam vi ostavili dole – šiblje, komarce, žabe, zmije, itd.
Ovde je neko rekao, a opet, čini mi se da je to uvaženi kolega, kaže – to je prijatelj, premijerov prijatelj šeik. Znate, za prijateljstvo tog šeika tuku se i Obama i Putin i svi svetski lideri mnogo jačih zemalja nego što smo mi. Mi možemo da se ponosimo što je našem premijeru baš to prijatelj i što hoće da ovde uloži, pošto ste rekli jednu pogrešnu stvar, mi ne ulazimo u investiciju od 3,5 milijarde evra, jer mi nemamo para to da damo, neko drugi daje novac.
Nije to ono kao što ste vi iz našeg budžeta i od svih nas uzimali pa davali firmi koja je gradila most na Adi i čiji je direktor bio uhapšen u Sloveniji, to ste radili i kako ste na sumnjiv način pilone stavljali na isti taj most i građanima toliki novac uzeli, to ste vi radili, iz budžeta ste uzimali novac. Mi nemamo taj novac, neko drugi dolazi i ulaže, a mi ćemo dobiti nešto što je jako lepo i što će biti na ponos Beograđanima.
Ja ću vam opet reći, da ste makar deo onoga očistili dole, možda vam niko od nas ne bi smeo šta sada da kaže, ali vi ste sada protiv nečega što može da bude lepo i gde zaista možemo da se ponosimo. To je kao da ste protiv života. Ja ne znam, evo niste za „Beograd na vodi“, recite nam za šta ste onda, da li ste za ono ruglo da ostane onako dole?
Na kraju krajeva, imali ste 15 godina vlasti, u stvari od 1996. godine još i hajde da uzmemo da je bio SPO, nije ni važno, 15 godina vlasti ste imali ovde. Što niste napravili nešto u našem priobalju? Što imamo tamo ono što imamo?
Sramota je, znate, neko krene na krstarenje Dunavom, ide do Crnog mora, sramota je da stane zaista u Beogradu, jer kad vidi onu džunglu pobegne glavom bez obzira odande. Prema tome, ja jedino ne mogu da razumem da je neko baš toliko protiv svega.
U istoriji smo imali jednog političara, ako je to političar to je bio diktator. Recimo Pol Pot, taj je bio protiv svega, protiv sistema, protiv para, protiv para, tako ja gledam nekako na vas, vi ste apsolutno protiv svega što je normalno u ovom društvu i dajte ljudi opasuljite se jednom u životu, probajte da budete jednom u životu za nešto, a ne samo zato što ste opozicija da budete protiv nečega. Hvala.

Gospodine Bečiću, član 107, ali i član 109. Bili ste dužni da malopre izreknete poslaniku opomenu, jer ovo je flagrantan poziv na jednu rasnu i nacionalnu netrpeljivost, pre svega. To je prava pravcata sramota šta mi ovde slušamo, pri tom da neko bez pardona ovako laže u Skupštini, a da zaista se odnosi na jednu nacionalnu grupu, gde se navodno tvrdi da je neko tražio da se pobije 100 muslimana. Znate, bili ste dužni da takvom poslaniku izreknete opomenu.
Pozivam vas da to uradite, a sigurno da je svaki stav SNS, a posebno taj da od Beograda napravimo ekonomski jak centar, kao što je Abu Dabi, mnogo bolji, nego stav da od države uzimate kredite da biste imali vaše vinograde, i to bespovratno. Hvala vam.

Kratko ću gospodine Bečiću, pošto ovde danas ovde zaista svašta slušamo, ali neko priča o javnom interesu, o ne znam čemu. Mene samo zanima jedna stvar, pošto da se složimo javni interes mora da se poštuje apsolutno, pa me interesuje, a šta je to bilo u javnom interesu, recimo, kada se iz GSP izdvojili naplatu karata i dali jednoj privatnoj firmi tašna mašna sistem je firma bila, po bus plus sistemu koji inače nesolventan bila potpuno, a dobila je kredit posle dve godine, a imala je nula na računu. Dobila je krediti od Vojvođanske banke jedno dva i po miliona evra, iz čista mira počela da naplaćuje karte u prevozu. Napravili ste im takav ugovor da ne možete čak ni da ga raskinete, jer ako biste ga raskinuli Beograd bi bankrotirao. Interesuje me šta je tu bilo u javnom interesu?

Vraćam se, zato što je sve vezano za grad Beograd. Interesuje me šta je tu bilo u javnom interesu da gradska čistoća kupi zgradu Ineksa da bi smestila gradsku upravu i da uništite gradsku čistoću sa takvom kupovinom, deset miliona evra je potrošila za tu zgradu. Šta je tu bilo u javnom interesu?
Samo se izvinjavam, moram nešto ovde da kažem. Gadite se na reč „leks specijalis“, poseban zakon. Ne razumem, a šta je sporno u tome. Pa, niste se 1996. godine gadili na „leks specijalis“ po Gonzalesovom izveštaju da vam prizna izborni rezultat. Čak niste hteli posele krivično da gonite neke ljude nego ste seli u fotelje odmah zato što vam je na osnovu nekog izveštaja priznat izborni rezultat, što je naravno bilo u redu da vam se prizna. Ali, tada se niste gadili na „leks specijalis“.
Samo moram na kraju, gospodine Bečiću, ne možete da mi oduzimate reč, zato što pričam apsolutno u temi. Veoma je važno koliko poznaju zakon i Ustav na koji se toliko pozivaju. Imamo danas činjenicu da su tražili da Aleksandar Vučić smeni Maju Gojković. Izvinjavam se, nikada premijer u jednoj državi nije menjao predsednika parlamenta pa neće ni sada. Ovo nije diktatura, nije projekcija kako bi možda oni želeli, ovo je jedna normalna zemlja gde se predsednik menja u parlamentu. Hvala vam.

Moram da priznam, preko puta kolege, ili možda žele to da vrate ili nisu shvatile, ali, ljudi, samoupravni socijalizam je odavno umro. Ja ne znam da li vi to shvatate. Kaže neko ovde – jeste, neko će da zaradi profit. Pa naravno da će da zaradi. To i jeste poenta, da zaradi. A zaradiće i Beograd. Zaradiće i cela Srbija. Ljudi, ovo je kapitalizam.
Ja ne znam šta vi želite? Izvinite, hoćete da kažete da, recimo, grad Mačester nema korist što je, recimo, taj šeik kupio Mančester siti, pa je prvak Velike Britanije, igra Ligu šampiona i ne znam šta. Naravno da ima profit i šeik, ali ima profit i sam grad Mančester, zato što ljudi dolaze da gledaju, izgradili su onoliki stadion.
Ne razumem o čemu vi ovde pričate? Kaže neko ovde – dali ste negde nekom nešto. Šta smo dali? Neće oni taj šoping mol da nose u Emirate, on ostaje ovde. I bilo šta što se izgradi, biće ovde. I zarađivaće grad Beograd i Srbija, takođe od toga. Za razliku od vas koji ste nam ostavili vagone tamo i brodove, groblje njihovo i zarđale olupine i šklopocije, pa od toga niko nema zaradu.
Ljudi, aman, ovo je kapitalizam. Shvatite jednom, drug Tito je umro 1980. godine. Edvard Kardelj takođe, davnih dana. Prema tome, opredelite se za šta ste. Nemam ništa protiv, vratite samoupravljanje, ali onda nemojte da pričate da ste za evropske vrednosti. To u EU ne postoji. Normalno je da onaj ko ulaže želi i da zaradi. Ako neko od vas ima tri i po milijarde evra, evo, izvolite, ovo je projekat od nacionalnog značaja, uložite te pare tu. Pa zaradite i vi, ali neka zaradi i Srbija. A čini mi se da ti što su vas sponzorisali nemaju ni tri i po miliona evra, ne bi ih izvukli iz svog džepa. Imaju oni, ali imaju kad gule kožu građanima, pa dobiju za džabe Luku, kad dobiju tako nešto za džabe, onda to tako može. Kad ne plaćaju dobavljačima a vlasnici su „Maksija“ itd, itd, to tako može. Ili kad oni ovde kreiraju sopstvene zakone. E vidite, u ovoj zemlji to tako ne može. Ovde će korist imati građani Srbije, država, a naravno da će imati i onaj ko investira, to je u kapitalizmu nešto što je sasvim normalno. Hvala vam.

Pa, nisam znao uvaženi predsedavajući da pojedinci koji su inače bili gradski funkcioneri tako slabo cene Beograđane.
Kažu – narušiće se identitet Beograda. Da li je ovo taj identitet Beograda? Da li je ovo? Ja se zaista izvinjavam, da li Beograđani žele da žive u ovom? Sramota je kako cenite građane Beograda. Ja verujem da ni jedan građanin Beograda ne želi da živi u ovakvom brlogu što ste mu ostavili dole kraj reke.
Ali, znate gospodine Bečiću, ja stičem utisak da smo se mi vratili negde u 19. vek, u vreme vlade, recimo Kralja Milana, kada se u Skupštini vodila žestoka polemika da li da prihvatimo železnicu? I tada je u Skupštini jedva prošao taj predlog da se izgradi železnica u Srbiji. To je bila neverovatna polemika i strahovito suprotstavljanje modernizaciji Srbije.
Inače, samo da vam kažem, tadašnji voz od Beograda do Niša je išao 32 kilometara na čas. Ovi što su nam ostavili ovakvu železnicu, čini mi se da ne ide voz ni brže ni danas.
(Borislav Stefanović, s mesta: Ko)
Znate, i tada smo slušali gotovo istu polemiku - neko je protiv modernizacije; pa kaže - ne znam, narušava se identitet. Pa što vi niste ulepšali taj identitet za sve ove godine? Pa nije valjda da je identitet ovakav brlog? Ko vas je sprečavao, 15 godina ste vlast u Beogradu, pa zašto nam niste napravili jedan divan identitet grada Beograda, da svi možemo da se ponosimo kad siđemo dole na reku? Zaista, ne razumem.
(Borislav Stefanović, s mesta: Ko?)

Ovo je sistem protiv života, protiv svega i ja bih vas zaista zamolio, evo ja se više zaista neću javljati, ko ima ovakvu opoziciju, zaista može da bude miran da će doživotno biti na vlasti. Hvala vam.

Hvala vam.
Svašta smo se naslušali ovde danas. Radoje Domanović je napisao jednu divnu satiru „Mrtvo more“, to se tako zove, u osnovnoj školi se uči, kad god želite nešto novo onda proradi taj zaista palanački duh. Mi Srbi savršeno uvek znamo šta nećemo, a retko kad znamo šta hoćemo, odnosno kritiku da napišemo tu smo majstori ali kada treba neku ideju da damo, bogami tu smo i te kako u oskudici.
To jeste jedan naš veliki problem. Mene su tako vaspitali da u životu znam šta neću i neću ovo. Ovo neću sigurno. To je vaš Mehetn. Znači, to ste nam ostavili i to neću. E, znam šta hoću i voleo bih da bude „Beograd na vodi“, a priznajem gospodine Vučiću, evo, kao pripadnik poslaničke grupe i stranke koje ste vi predsednik, ja sam skeptik prema tom projektu ne zato što ga ne želim, svim srcem želim i sve bih dao da se to izgradi nego znate u svojih 36 godina nijedan veliki projekat u Beogradu nisam video da je izgrađen i nisam navikao na to.
Sve to što ste vi pričali, Branko Pešić je to, to su ljudi koji su imali mandat pre mog rođenja. Ja to nisam doživeo. Bilo je tu istina šminkanja grada, bilo je tu da se izgrade negde neki blokovi. Znate dobro gde živim, živim na Banjici na 22 spratu. Znači, fantastično vidim ceo Beograd kao na dlanu. Ja ne vidim kranove u ovom gradu, odnosno nisam ih viđao, daj Bože kada krene sada „Beograd na vodi“, videćemo negde se nešto i gradi.
Ali, godinama unazad gledam Beograd i nema kranova nigde se ništa ne radi. Beograd se sveo na trange-frange sistem, na prodavanje usluga, magli, pa i sa tim smo u oskudici stravičnoj, jer znate stranac ovde kada dođe i kad vidi onakvo priobalje, onu džunglu, čovek ode nije lud da tu stane, jer nema tamo šta da kupi. Mi smo zaista veoma uspešno gajili ambroziju. Fantastično smo gajili komarce. To nije smešno, to je žalosno, vi niste mogli normalno da prođete pored reke, posebno kada je leto jer od komaraca nije moglo da se živi godinama. Ništa nismo učinili da to suzbijemo.
Što je najgore, fantastično smo razvijali korupciju, do te mere da smo oterali i „Kempinski“ i svaki projekat koji je ovde došao, zato što je neko tražio da se ugradi. To je tako funkcionisalo u Beogradu. I ništa živo nismo mogli da napravimo zato jer je neko tražio proviziju. To je tako ovde išlo.
Vi ste pričali šta mi sve zatičemo tamo u tom priobalju i treba biti otvoren i iskren šta tamo zatičemo. Pored tih zmija, žaba, komaraca, kučića lutalica, zaista, najgoreg društvenog sloja koji možete negde da vidite, raznih džeparoša, strahota da zađete dole, da se ne lažemo, najstariji zanat na svetu je tamo i te kako prisutan, jadni oni roditelji koji vode decu u školu „Isidora Sekulić“, šta moraju ta deca tamo da gledaju, jer tamo je lanac prostitucije, i ja hoću da se to iseli odatle. Ja neću ta vrsta kriminala da bude u Beogradu. Hoću da ta deca koja idu u tu školu idu bezbedno. Tamo imamo sedište narkomana. Ima ih koliko hoćete, bodu se iglama – zaista je nebezbedno i strašno. Zamislite da je neko protivan tome da se to očisti i iseli?
Evo ja sam skroman čovek, ne morate možda to nikada ni da izgradite, ali makar da to očistite, da bi onda, bar tako mislim, ovoj Vladi trebao spomenik da se podigne, makar da se očisti onaj haos.
Za 20 godina neko će doći, pa će tu nešto izgraditi, i da ne uspe projekat „Beograd na vodi“, makar da se očisti, jer ono je zaista ruglo i sramota.
Bog nam je dao da izađemo na dve reke i možemo da budemo Rio de Ženeiro u pravom smislu te reči u Evropi, a mi smo Rio de Ženeiro zato što nam taj deo dole liči na najgoru onu favelu u Rio de Ženeiru. Najgori kriminal se dole odvija. Sada je neko protivan tome da neko proba to da reši. Kažu, to je skupo, to košta. Košta sve u životu. Znate, koštao je i u vreme Rima Koloseum , koštao je i taj Ajfelov toranj, koštala je i Kapija kralja Leopolda u Briselu ili u Sankt Peterburgu što su oni carevi pravili sve one dvorce, ali neko je imao viziju da to ostaje narodu, državi i kad-tad će se kroz istoriju to i naplaćivati, jer neko će doći to da vidi.
Često kritikuju našu crkvu, kažu – što prave velike vladičanske dvorove? Pa ne pravi taj vladika to za sebe, pravi za taj narod i to će ostati nama ovde i godinama će neko plaćati i doći to da vidi. Izvinite, ali tu je čista zarada.
Ne znam zašto je neko protivan da se izgradi takva kula, baš je lepo da se izgradi takva kula. Kaže – remeti istoriju grada.
Izvinite, ako je neko poremetio istoriju ovog grada, to ste uradili vi, jer ja nisam pristalica socijalizma niti komunističkog poretka, niti bilo čega, ali izvinite, nas je oslobodila Crvena armija. Vi ste sve vojskovođe Crvene armije izbrisali, i imena ulica i to je sramota za ovaj grad. Mi nemamo više ni Maršala Tolbuhina, ni Generala Ždanova i to je sramota, sve smo izbrisali. Makar da ste na taj Novi Beograd izmestili te ulice, jer je taj Novi Beograd ipak u toj epohi sazidan i red je da se to ispoštuje. U svakoj normalnoj zemlji se to poštuje.
Meni je izuzetno drago što je podignut spomenik caru Nikolaju i veoma sam srećan zbog toga i drago mi je što imamo Bulevar kralja Aleksandra Obrenovića i drago mi je što imamo ulicu Kralja Petra, ali izvinite, jedan deo naše istorijske epohe je i ovo i to valja poštovati.
I na kraju krajeva, na istoriji se zarađuje. Samo ludi ljudi brišu svoju istoriju. Ako je Kuća cveća najposećenija u Beogradu, što da ne zaradimo na Kući cveća? Naravno da treba sve da uradimo da ljudi dođu i da plate i da vide Titov grob, pa šta sad, to je deo naše istorije i prosto to je tako. Dajte, ljudi, da razmišljamo komercijalno, da zaradimo, a ne stalno da smo protivno nečemu, a da ne znamo uopšte za šta smo.
Ovde se govori o nekakvim tajnim ugovorima. Živ sam svedok, u preduzeću gde sam obavljao funkciju predsednika Skupštine, ja sam zatekao tajne ugovore koje niko u firmi nije video, bili su u sefu. Da biste realizovali te ugovore, donosili ste na telefonskim sednicama Vlade uredbe o promeni uredbe, da biste legalizovali neki posao koji je, recimo, to preduzeće srozao i potpuno ga uništio.
Nemojte vi da pričate o tajnim ugovorima. Vi ste na telefonskim sednicama Vlade dogovarali kako da se opljačka država. To je jedino što ste umeli. Sada vi ovde pričate, a ja razumem šta je auto-projekcija, često gospodin Vučić to pominje i možda vi polazite od sebe, možda bi vi opljačkali tako građane Srbije da tako želite da zidate „Beograd na vodi“. Ovde nema ni kredita, niti mi dajemo naš novac, nego neko drugi dolazi da zarađuje.
Znate, sve ove objekte što smo naveli u zapadnoj Evropi, generalno, to su bile kolonijalne sile, one su druge kolonije iscrpljivale, uzimali im novac da bi tako nešto sazidali i da bismo se mi danas divili tim objektima. Mi ovde, niti ikoga pljačkamo, niti bilo šta radimo, nego mi dobijamo novac od nekoga ko želi to tu da napravi.
Ne razumem šta je vama tu sporno? Pozivate se kako neko krši Ustav ili zakone. Znate, kada ste donosili Zakon o privatizaciji koji su bili potpuno protivustavni i čime ste opljačkali našu imovinu, čime ste uništili naše živote, upropastili nam preduzeće i sve živo, tada se niste pozivali na Ustav.
Kada ste izručivali ljude u Haški tribunal, mimo bilo kakve ustavne odredbe i protivno bilo kakvom normalnom pravnom aktu, tada se niste pozivali na Ustav. Niste imali Ustavni sud šest ili sedam godina i niko od građana nije mogao da se požali negde ako su mu prekršena ljudska prava, zato što niste imali Ustavni sud. Takva je bila vaša vlast.
Vi sada ovde nekome pričate da neko krši Ustav ili zakone? To nema nikakvog smisla. Priznajte, ostavili ste nam ruglo uz Savu, nažalost, imamo jedan tamo potpuni haos.
Vidim, gadite se na arapski kapital. Izvinite, hajde da krenemo do sporta. Jedan „Mančester siti“ je prvak Engleske, Arapi su mu vlasnici, Pari Sen Žermen u Parizu, Flight Emirates je glavni sponzor Arsenala, a oni se ne gade na arapski kapital, ja se izvinjavam. Njima je arapski kapital veoma dobro došao, Barselona, na kraju krajeva, ne razumem.
Ako to tamo uspeva, ako se u Velikoj Britaniji, Španiji, ne gade na arapski kapital, što se vi ovde gadite? Da li je možda to smetnja nekim ljudima koji su vama dobrano plaćali kampanje i kojima ste vi omogućavali da pljačkaju građane i da im gule kožu, a to su ovi tajkuni koji su do Luke Beograd dolazili onako kako su dolazili ili do „Belvila“ i možda njima smeta što će se tako nešto izgraditi, zato što umanjuje cenu njihovih objekata?
Prema tome, sve ovo što radite mnogo više govori o vama. Inače, gospodine Vučiću, voleo bih, pošto se ovde stalno spominje kako ste vi ovde ne znam šta obećavali, a bila je ona čuvena priča oko fabrike mikročipova. Prvo, građanima nikada niste rekli da će se izgraditi, nego će biti naučni centar koji će ovde proučavati da li bi mi možda mogli jednog dana da izgradimo fabriku mikročipova, jer za tako nešto je potrebna savršena tehnologija, savršeno znanje, ali ovde neko napada, što uopšte imamo tu ideju da neko dovede Mubadalu ovde da ima naučni centar, pa to nije normalno.
Svakom bi bilo čast da dođe ovde i da otvori jedan takav naučni centar i kamo lepe sreće da su uopšte razmatrali da dođu na ovo tržište ovde. Ovde su Al Dahru oterali, znači, neko je uspeo da otera Al Dahru, i to je sumanuto.
Zašto? Zato što nekim njihovim tajkunskim poljoprivrednicima ne odgovara konkurencija. Evo videćete uskoro, ako ne budu bili protiv Lidla, ako ne budu došli da ruše one temelje, kada se Lidl bude pravio ili ako ne budu ponovo one biltene štampali, zato što ovde smeta konkurencija. Ovde mogu samo određeni tajkuni koji su nažalost u određenom segmentu bili mnogo jači od države, i koji su ovde diktirali kako zakoni da se donesu, i oni jedino mogu ovde da profitiraju i meni je drago da ste vi to počeli ovde da razbijate, i baš ovaj projekat „Beograd na vodi“ , a inače svi ti koji tvrde što nije bio tender, pa ja se izvinjavam.
Ko god hoće od vas, neka da tri i po milijarde evra i izvolte radite projekat. Dakle, tri i po milijarde, fino iz svojih džepova i gradite projekat. Nisam siguran ni ovi što su godinama vas plaćali, nisam siguran da bi tri i po miliona evra izvukli iz džepa, a ne tri i po milijardi evra.
Prema tome, svim srcem ovo podržavam i meni je žao što Beograd nema više starijih zgrada, na žalost, 40 i nešto puta su nas rušili i malo, po malo smo imali neki rat, a konačno je vreme da mi budemo faktor mira i stabilnosti i da krenemo nešto da gradimo, jer ovaj narod očekuje prosperitet, ovaj narod očekuje ekonomski boljitak. I kao što nam je Žika Bujuklić na njegovim savršenim predavanjima rimskog prava pričao, kada god mu dođe neka delegacija, nema gde da je odvede i tražili su najstariju zgradu u Beogradu, on ih odvede u kafanu „Znak pitanja“, zato što su nam sve zgrade srušili.
Konačno ćemo nešto sazidati, gde ćemo zaista srcem i dušom voditi ljude i pokazati koliko ovaj grad ima zaista veliko srce i, na kraju krajeva, velike potencijale. Svim srcem podržavam „Beograd na vodi“ i želim da se izgradi.