Hvala uvaženi predsedavajući.
Moram da priznam gospodine Vučiću, nisam siguran da ćete uspeti u reformama. To najiskrenije kažem baš zato što evo ceo dan slušamo kakvo licemerje generalno vlada. To nije samo u ovoj skupštini, to licemerje vlada kompletno u društvu zato što smo valjda navikli toliko godina da živimo u licemerju.
Onda imate jednu situaciju prosto neverovatnu, kada Fiskalni savet pogoduje, onda se pozivamo na Fiskalni savet i njegove kritike, a kada Fiskalni savet kaže da bi trebalo možda otpustiti 40% radnika iz javnog sektora, što vi naravno niste uradili jer bi to bilo samo ubistvo za ovu državu, onda Fiskalni savet ne valja.
Mi živimo konstantno u jednom strahovitom licemerju. Evo na primer sada što ste spomenuli, pa cela država je to videla, to – stoko jedna, ali izgleda da pojedini mediji to nisu želeli da vide. Da je to rekao recimo gospodin Babić ili gospodin Jovičić ili bilo ko drugi od nas, mi bi visili ovde ispred Skupštine. Nas bi ovde obesili. To bi bukvalno tako bilo. Pozvali na linč.
Ali to je valjda ovde dopušteno i nažalost takvom licemerju gde vi svaki dan imate nekakvu kritiku, a da ne znate ni šta se kritikuje, a opet ne znate ni šta se nudi kao alternativa. Pritom, ako uzmemo spoljni faktor kojem očigledno značajno smeta što Srbija napreduje, posebno u regionu, ako uzmemo i neke unutrašnje prilike, ja se izvinjavam gospodine Vučiću, mi smo imali situaciju da su ovde pojedini interesni lobiji oterali Al Dahru. To je možda najveći poljoprivredni konzorcijum u svetu. Izveli su pojedine seljake sa pričom – neko će da nam oduzme zemlju. Navodno će Arapi da nam oduzmu zemlju, a nisu protestvovali kada su recimo te iste kombinate privatizovali Šarićima. Šarići su izgleda bili dobri investitori, ali Al Dahra nije dobar investitor.
Kada imate u društvu, sa očiglednom namerom i to sam danas pokazao, zato što pojedini portali su isključivo, pazite uopšte ih ne interesuju prosvetni radnici ili da je bila neka parola za prosvetne radnike – teško nam je, loše su nam plate, ne nego mora da se sprovede revolucija. Revolucija je jedina solucija. Neko ovde priželjkuje revoluciju. Ali, moram da vam kažem svi koji smo ovde jasno vidimo u čemu se ovde radi i ako treba svi zajedno da stradamo stradaćemo, ali ovo mora da se sprovede.
Drago mi je što ste ovako odlučni na nivou Ataturka ili recimo knjaza Danila Petrovića u Crnoj Gori koga su mnogi tada osporavali, ali je stvorio državu i dan danas o njemu najviše piše, zato što je stvorio neki sistem, zato što je recimo prekinuo sa krvnom osvetom. Tako ste i vi ovde krenuli da prekinemo sa tom korupcijom, da prekinemo sa tim kriminalom i tu moramo da imamo svu podršku. Ne znam da li će ovo društvo biti spremno da vam u potpunosti da tu podršku. Iskreno se plašim da ovde neko želi i priželjkuje haos, posebno u eri ovakvih globalnih sukoba, kada ne odgovara nekome da Srbija bude što jača.
Ovde su lepe vesti zabranjene. Gospodine Sertiću, ispravite me ako grešim, prošle nedelje ste izjavili da smo uštedeli u našem budžetu 31 milijardu dinara od javnih preduzeća samo zato što su počela da primenjuju određene mere Vlade. Radi se o 26 preduzeća. Dvadesetšest preduzeća je uštedelo 31 milijardu dinara. To niko nije objavio, apsolutno niko. Zato što izgleda lepa vest ovde nije dozvoljena. Ovde su dozvoljene morbidnosti. Ovde je dozvoljeno da apsolutno svaki dan recimo gospodina Vulina neko čereči u novinama zato što ne da nevladinom sektoru više toliki novac. Na kraju krajeva, to je moje lično mišljenje, ne može da bude nevladin sektor ako se finansira iz budžeta. Onda je Vladin sektor. Izvinite što sam ovako otvoren, baš mi je drago ako se bude smanjilo za nevladin sektor.
Na kraju krajeva, ovde postoje neke nevladine organizacije koje se bave srpskom tradicijom i srpskom istorijom, pa ne dobijaju toliki novac koliko su dobijale pojedine nevladine organizacije na raznorazne načine i kako su ispumpavale novac odatle.
Moram da vas pitam gospodine Vučiću, rekli ste nešto što mi se i nije dopalo, recimo za ovaj četvrti sektor vlasti koji se stalno stvara, pa zatim Zaštitnik građana, zatim Poverenik za informacije od javnog značaja, kažete – ako neko njima pomene platu, onda skoči neko iz Evrope, izvinite, jesu li oni jači od države? O čemu se ovde radi? Nas poslanike mogu u medijima, ne znam šta sve mogu da napišu u medijima i da nam pričaju kako jedemo u skupim restoranima i ne znam šta sve radimo, ali kada spomenete Zaštitnika građana, to je katastrofa, to je diktatura. Njemu izgleda ne sme niko ništa da kaže. Postavlja se pitanje da li je taj čovek jači od države i da li je taj četvrti sektor vlasti koji se očigledno ovde stvara i vidimo da postoje neke namere da se u Ustav uvede, da li su oni jači od države? Zaista moram da postavim to pitanje, kao i za ove klubove.
Veliki sam navijač Crvene zvezde i stvarno volim taj klub, ali izvinite to mora da se privatizuje. Ne može više država da baca novac u nešto što ne donosi nikakav profit. Ja se izvinjavam, ali baš bih voleo da tu sprovedete tu vrstu odlučnosti, zato što na kraju krajeva postoje ovde neki ljudi koji navijaju za Radnički iz Niša, za Vojvodinu, što tamo država ne bi investirala i davala, nego baš u Zvezdu i Partizan? Ne vidim nikakvu logiku, valjda treba sa svima jednako ili da se to privatizuje, a podržavam gospodina Udovičića da donese takvu vrstu zakona i da se to privatizuje.
Moram da pohvalim za ove podsticaje u poljoprivredi, zato što svaku anti-tajkunsku meru apsolutno podržavam. Ovo će konačno malom seljaku, malom poljoprivredniku da donese benefit i da mu donese određeni profit. Svaka čast za ove podsticaje i svaka čast što je Narodna banka Srbije prošle nedelje u jednom zakonu, između ostalog, u korisnike finansijskih usluga uvrstila i poljoprivrednika, zato što može sada da podigne kredit i kao svako fizičko lice i to su neke dobre stvari.
Vidim da ovde konačno neko kreće da zaštiti poljoprivrednike i da imamo jednu normalnu tržišnu utakmicu u poljoprivredi, za šta se svako normalan ovde zalaže, ali mi je nismo imali zato što su ovde tajkuni određivali cenu. Nažalost je to tako bilo, koliko god da smo želeli da imamo jednu normalnu tržišnu utakmicu. Onda on diktira cenu, otkupi od seljaka po zaista bagatelnoj ceni poljoprivredni proizvod i onda to izvozi duplo skuplje i ne plati, što je najgore. Onda smo imali velike i uspešne biznismene koji imaju ogromne megamarkete, a nikad dobavljačima ništa ne plate, ali su veoma uspešni zato što imaju monopol u maloprodaji. To je tako ovde funkcionisalo.
Vidite, u takvom jednom sistemu, gde je država bila bez ikakvih resursa i gde su ministarstva bila sa računima u blokadi, gde ste imali Elektroprivredu Srbije sa 400.000.000 dinara duga, gde ste imali monopolska preduzeća poput „Parking servisa“ u Beogradu koje je bilo u minusu, sad ste vi tu došli i pokušali negde nešto da napravite i to je, naravno, nekako krenulo, nekako se to vratilo u normalu. Mada, svako normalan kad vas pita – kako je moguće da je EPS imao 400.000.000 dinara duga, jer je to monopolsko preduzeće jedino zaduženo za distribuciju električne energije, prosto ljudima dođe da se krste i levom i desnom rukom, ali to je tako zaista i bilo.
Naravno, kako država jača, kako vraćate ove dugove, nažalost, mi zaista danas moramo, građani to moraju da znaju, da platimo negde, kako rekoste, milijardu i 300 miliona evra dugova naših, koji su naravno od kamata ostali od prethodnog režima, to valja platiti. To sve dospeva danas na naplatu i mi smo debelo nagrabusili. Zato smatram, zbog svih ovih pritisaka, a vi ste danas bacili rukavicu, pa ste lepo rekli – ako to narod neće, neka izabere nekog drugog. Samo molim tog nekog drugog da nam kaže šta nudi. Ako nudi „Razvojnu banku Vojvodine“ ili „Agrobanku“ ili tako nešto slično, nemojte to da nudite. Ponudite vi nama rešenje, alternativu, kako vi to mislite, recimo, prosvetnim radnicima sada da povećate platu? Iz koje ćete to suve drenovine da iscedite taj novac kako biste prosvetnom radniku dali veću platu? To bih voleo da nam odgovorite, ali nikako danas da čujem tu vrstu odgovora.
Na kraju bih vas nešto pitao. Neretko me ljudi pitaju, pa eto, koristim i ovu priliku vezano za sam budžet. Recimo, ljudi kažu – možda bi više novca bilo kad bi se doneo zakon o poreklu imovine. Eto, ja vas pitam da li ikakve šanse ima da se takav zakon donese? Ako ne, nema veze. Ako ima, bilo bi dobro da se to kaže građanima.
U svakom slučaju, puna podrška za ove mere. Ovo je jedina šansa da se država izvuče. Ko to ne shvata, šta mu mogu. Ali, znate, ovo društvo svojevremeno nije shvatalo ni da bi trebala železnica da prođe ovde u vreme kralja Milana, pa smo na kraju ipak prihvatili železnicu, jer smo govorili da će nam neprijatelj doći sa železnicom. Ostaje uvek za istoriju onaj ko je nešto uradio. Da li ga u tom momentu narod voli ili ne voli, to je najmanje bitno. Nisu voleli ni Ataturka, pa danas pišu, naravno, velikim slovima njegovo ime. U svakom slučaju, hvala vam i puna podrška.