Hvala, uvažena predsedavajuća.
Moram da priznam, što se tiče ovog amandmana, to bi bilo sve jako zanimljivo da mi na sednici Odbora nismo već slušali kako se zamera što se BIA na neki način daju predistražne mogućnosti, čini mi se da ovim amandmanom baš oni koji su to kritikovali žele to da pojačaju, upravo takve neke aktivnosti, što BIA svakako ne može da ima.
Znači, Bezbednosno-informativna agencija je obaveštajna agencija pre svega, ona prikuplja određene indicije, a nikako ne možemo da dođemo sa takvim indicijama, ne možemo da to koristimo u krivičnom postupku. Tužilaštvo eventualno to može da dobije, pa ako im to ukaže da tu postoje neki elementi krivičnog dela, da onda da nadležnim organima, recimo Upravi kriminalističke policije ili već kome, da to obrade kao materiju, ali ne možemo da definišemo i da damo BIA tu mogućnost da ona vrši predistražne ili istražne radnje, jer bi to zaista bilo potpuno suludo. Samim tim ovakav amandman je jednostavno neprihvatljiv. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, povređen je član 103. zato što se malopređašnji poslanik javio po povredi Poslovnika a nije citirao nijedan član koji je to deo Poslovnika zapravo povređen. I ne znam po kom osnovu je dobio reč?
Ako nekog zaista to uzbudi, priča o topljenju tenkova, pa da sa drugog sprata mora da doleti dole do sale da bi nam demantovao ili potvrdio šta li se već tada u tom periodu dešavalo, onda nam to dovoljno govori da tu zaista nisu čista posla. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Uvaženi gospodine ministre, uvaženi gospodine savetniče direktora BIA, mi smo možda došli sada u neprijatnu situaciju jer rizikujemo ukoliko bi se eventualno odbio ovakav zakon, odnosno izmene i dopune ovakvog zakona, ugrozio bi se sam rad BIA. Odluka Ustavnog suda je takva kakva jeste. Ona mora da se poštuje, ali zaista bih vas zamolio, gospodine ministre, ono malopre što ste rekli, a to je da ćete se potruditi da u što skorijem periodu, a slažem se sa vama da to ne može tek tako u roku od nekih dva meseca, potrebna je široka javna rasprava za ovakav zakon, da dobijemo novi kvalitetan zakon o radu BIA, jer i ovaj prošli su nam rekli da je privremen, pa bogami 12 godina traje. Toliko o toj privremenosti i bilo bi dobro da zaista dobijemo jedan kvalitetan zakon.
Moram da priznam, na ove izmene i dopune imam određenih primedbi, ali prethodno bih se malo osvrnuo na sam rad i ono što čitamo po štampi.
Čini mi se da sada idemo u jednu potpuno drugu krajnost, da imamo određene ljude, posebno u nevladinom sektoru, gde se zahteva otprilike od Bezbednosno-informativne agencije da samo što ne da spisak zaposlenih i agenata i šta oni rade i po čemu postupaju, što opet svakako nije normalno.
S tim u vezi, zaista bih zamolio da se tu nađe neka mera, da se prosto napravi zakon koji bi zaista uskladio poziciju same Bezbednosno-informativne agencije u ovom društvu, jer ne može baš tu sve da bude ni otkriveno, s obzirom da se radi o agenciji koja radi na bezbednosti zaštite države i osnovnih nekih državnih interesa. S druge strane, opet da to ne bude neka konspirativna organizacija, kao recimo nekad u Sovjetskom Savezu, pa da dobijemo nekog novog Berija ovde ili ne znam šta.
Nama često stižu raznorazne primedbe kako imamo razne tajne organizacije i tajna prisluškivanja, a onda saznate ipak, kada ode tamo neki Snouden pa se nađe u Moskvi, da neko drugi to radi i te kako i to vrlo obilato, a često se nama ovde baš sa te strane prigovara da mi imamo ovde razne te tajne službe. Tako da, svaka država ima određene interese i dužna je da ih zaštiti, a posebno sada.
Zašto je još novi zakon veoma važan i zašto bi nam bio potreban? Upravo zato što imamo razne sofisticirane vidove napada, odnosno ugrožavanja bezbednosti same države i njenih građana. Recimo, mi imamo veliki problem sa tom takozvanom ekonomskom bezbednošću. Da je možda tadašnja naša agencija, odnosno služba, radila kvalitetnije i bolje, možda ne bi došlo do ovih privatizacija koje su potpuno ekonomski razorile državu. Možda ne bi došlo ni do toga da se država na neki način ekonomski napravi zavisnom, bukvalno zavisnom od određenih struktura iz nekih drugih država i možda ne bismo danas imali ovakve ekonomske probleme, da je, recimo, tada služba postupala kako je možda trebalo da postupi.
Problemi oko ekonomske bezbednosti, imam tu primedbu kada se ovde navodi. Meni je, recimo, krivo što nije ostalo da može mera da traje šest meseci, pa ponovo da se traži šest meseci. Ipak je taj kontinuitet važan. Ovde imamo tri meseca, pa onda tri puta tri. Znate, imate danas izuzetno organizovane razne špijunske agenture, ili kako god hoćete to da nazovete, koji vam ekonomski podrivaju državu. Teško ćete vi prikupiti za tri meseca sve podatke šta oni rade, a može da vam se dogodi da sud kaže – ne možete više sada to da pratite i to da radite, i vi morate da prekinete vaš rad. Naravno, onda doživimo situaciju da se, na primer, ekonomski ugrozi bezbednost ove države.
Imamo i situaciju, evo, čuli smo nedavno za ovog Kosmajca, da je on zapravo bio jedan dekica, čuvao unuče, šetao se po kraju, bio jedan fin čovek, vodio porodični život, a sada saznajemo, na kraju krajeva, da je to ipak bio jedan ozbiljan narko diler, da je imao jednu ozbiljnu mrežu ko zna čega, kriminalnu, kako god hoćete. Zamislite sada tu situaciju, njega služba prati tri meseca, ali ipak onda sud proceni da se radi o jednom finom dekici, nemojmo tako, hajde da ga pustimo i posle tri meseca vam se prekine takva radnja.
Tako da, plašim se da nije dobro što je ovo na ovakav način izvedeno. Kontinuitet je potreban i ne mogu za tri meseca da se prikupe adekvatni podaci. Potreban je, naravno, jedan kontinuitet. Mislim da je trebalo da ostane šest meseci, pa da se onda traži još dodatnih šest meseci.
Takođe, u članu 14. se kaže – prilikom odlučivanja i određivanja i trajanju posebnih mera, posebno će se ceniti da li bi se isti rezultat mogao postići na način kojim se manje ograničavaju prava građana u obimu neophodnom da se svrha ograničavanja zadovolji u demokratskom društvu. Ovo samo po sebi, osim ako se neko na Kenedija ne poziva, ne znači ništa.
Mene sad zanima, pošto će to sud ocenjivati, kako će to sud da oceni kakav je to obim neophodan da se svrha ograničavanja zadovolji u demokratskom društvu? Šta znači ta fraza suštinski i zašto je ovako nešto moralo da se unese u zakon, osim ako to baš nije bio neki kompromis sa Zaštitnikom građana, pa on insistira na ovakvim rečenicama? Onda je to moralo da bude daleko smislenije, jer ovo ovako nema nikakav smisao. Ne vidim način kako će to neko oceniti šta je to obim neophodan da se svrha ograničavanja zadovolji u demokratskom društvu.
Tako da, ja razumem potrebe kontrole, civilne kontrole, potrebe svega, ali ne možemo zbog toga što neko insistira na nekim neverovatnim stvarima, a očigledno ima ovde određenu moć i posebno vrši taj uticaj preko raznih nezavisnih tela, da ugrozimo sam rad Bezbednosno-informativne agencije ili bilo koje druge službe. Voleo bih da ovo uzmete u obzir, a naravno da ćemo u danu za glasanje ovaj zakon podržati iz prostog razloga što ne vidimo drugi način kako bi sama BIA mogla da funkcioniše, s obzirom na odluku Ustavnog suda. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Uvaženi gospodine Petroviću, drago mi je da ste ovde. Moram da priznam teško vam je oponirati u bilo čemu kada napišete izveštaj jer vaš naučni opus i sve živo što ste radili nekada i nama mlađima, koji smo na početku naučnog rada, teško nam daje za pravo da vam negde nešto oponiramo, jer ste ozbiljan čovek. Jeste da nekada tiho, sporo pričate, ali bogami to odzvanja.
Nekada se i ne složim sa onim što kažete. Nekada pomislim da vi iz Fiskalnog saveta i preterate u nekim ocenama, ali to je možda i dobro. Zato što onda uzbudite sve duhove u ovom društvu i neko mora i da postupi po onome što naglasite.
Ovde 90% ovog izveštaja što ste dali bih bez problema potpisao. On je dat u momentu kada niko nije mogao da predvidi da će biti poplave i ovakav potpuni haos koji nas je zadesio i koji je doveo do novih troškova. Naravno da će se neki prioriteti sigurno u radu Vlade, posebno oko ekonomske konsolidacije, menjati. Tu nema nikakve dileme.
Naravno, to nije ni vaš posao, ali kada govorimo o ovakvim izveštajima moramo malo da se vratimo u prošlost. Znate, doći u praznu kuću i probati od nje nešto da napravite, jako je teško. Suvu drenovinu ne možete da cedite. Mi moramo da budemo potpuno realni prema sebi. Mi smo plate i penzije godinama unazad isplaćivali tako što smo podizali kredite. Mi nemamo nikakvu realnu ekonomiju. Nema realnog izvora prihoda. Objektivno, nikakva privreda ovde nije funkcionisala i sve se zasnivalo na tome - dajte da podignemo kredit, da isplatimo platu u javnom sektoru ili penziju. Pri tom smo nagomilavali javni sektor do besvesti, da je to došlo do tačke pucanja i sada to neko mora da racionalizuje, a to je jako teško. Jer, kada nekoga i otpustite, a po sadašnjem Zakonu o radu to je inače jako teško, nadam se da će se to veoma brzo promeniti, ali čak i da otpustite, gde taj da nađe posao kada u privatnom sektoru trenutno mi nemamo nikakvu realnu osnovu da možemo te ljude nekako da prebacimo u privatni sektor. Nadam da će tu Vlada doneti, naravno uz ove poreske olakšice svim privatnicima što su date, ali da će još tu neke mere preduzeti kako bi se pospešio privatni sektor. Inače sam veliki pristalica privatnog sektora.
Kada čitam ovaj vaš izveštaj, tu je sada onaj sukob dveju škola. Da li ste za potpunu liberalizaciju svega, što inače nisam pristalica, ili ste za neku vrstu državnog intervencionizma, što vidimo da danas npr. SAD, koje su kolevka liberalne ekonomije, primenjuju? Imali smo primer u Fordu, gde su direktno SAD kao vlada, zapravo je njihov kongres izglasao da država interveniše kako bi spasila tu fabriku. Prema tome, negde ta dva koncepta moramo da pomirimo i da vidimo šta da radimo. Naravno, biće to jako teško.
Mere koje ste ovde predložili, baš zato hoću to da vas pitam, recimo, navodite ovde sređivanje javnih preduzeća, što se slažem, vratiću se na to, ali i bankarskog sektora. Mene sad zanima da li tu podrazumevate potpunu privatizaciju svih banaka koje ova država ima u svom vlasništvu, što mislim da nije baš ispravan koncept u potpunosti. Slažem se da je u našim državnim bankama bilo neverovatnih zloupotreba, setimo se i „Agrobanke“ i „Razvojne banke Vojvodina“, odnosno prethodno one „Metals banke“, pa kasnije „Razvojne banke Vojvodine“. To, naravno, u privatnoj banci nikada ne bi moglo da se dogodi. Probajte, na primer, da odete sada u banku „Inteza“, ili u bilo koju drugu banku i da tražite kredit na lepe oči, da vam daju jedno 10 miliona evra na ličnu kartu. To nema nigde. Ali, opet moramo da budemo svesni toga da ovde postoje određena državna preduzeća i institucije, poput MUP i poput SDPR, koji vrše određenu trgovinu preko nekih banaka. Tu ipak mora da postoji neka državna kontrola. Ne možete baš sve da privatizujete i da date to svakome apsolutno na uvid. Interesuje me kakav je koncept Fiskalnog saveta po tom pitanju, jer je veoma važno da se nekako ljudima objasni šta raditi sa našim bankarskim sektorom.
S druge strane, što se tiče javnih preduzeća, i tu moramo da se saglasimo. Mi smo imali jedan potpuni haos sa preduzećima u restrukturiranju. To država više ne može da finansira, to je jasno kao dan, jer to je ogromna budžetska rupa koja se tu stvara. Jednostavno, nemoguće je sipati novac u nešto što nema nikakvu produktivnost. Jednostavno ne radi. Da li će se za sva preduzeća pronaći rešenje? Ubeđen sam da neće i nemoguće je pronaći rešenje za sva preduzeća, čini mi se da ih ima oko 140 i nešto, ali tu se sada stvara novi problem. Evo, imate primer Železare u Smederevu. Nadam se da će FAP u Priboju biti rešen, ali imate i „Prve Petoletke“ i imate koliko hoćete drugih preduzeća. Šta da radite sa tolikim brojem ljudi koji objektivno primaju platu a ne rade? Kako sada te ljudi na neki način zaposliti i stimulisati? Voleo bih da je, recimo, u vašem izveštaju ovde dato neko rešenje, ponuđeno neko rešenje šta uraditi sa njima. Naravno, Vlada Srbije ne mora vaše rešenje ni da posluša, vi ste nezavisno telo, ali bi bilo dobro da se otvori jedna široka rasprava, i ja se potpuno zalažem za tako nešto, da vidimo šta uraditi sa tim ljudima.
Što se tiče subvencija, i tu mogu da se složim sa vama da bi možda sa tim u nekom periodu trebalo prekinuti, ali hajde da probamo. Makar je za ove dve godine, čini mi se, Vlada dala dobar koncept, u naredne dve godine da se pomogne kako bi se prosto podigla privreda, da bi negde nešto radilo. Mi imamo sada drugi koncept da to potpuno prekinemo, ali suštinski kako da neko ovde pokrene bilo kakav biznis?
Mislim da se kao država objektivno nalazimo u velikom problemu, jer realnog izvora prihoda nemamo. Naravno, to i vi vidite i to jako lepo konstatujete u vašem izveštaju. Mislim da je danas najveći patriotizam u ovoj državi, ne busati se u grudi i pričati o nekakvim bitkama, što je naravno važno i za našu istoriju, to je apsolutno nešto čime se mi ponosimo, ali danas je najveća bitka i najveći patriotizam zaposliti čoveka i otvoriti preduzeće. Mislim da ne postoji veći patriotizam u ovom momentu, jer jedino ekonomski i privredno jaka država može da parira i pritiscima i nečemu što nas okružuje i, naravno, može da bude, koliko toliko, ravnopravan partner u nekim međunarodnim odnosima.
S tim u vezi, voleo bih da mi date odgovore na ova pitanja koja sam vam postavio. Naravno, u danu za glasanje ću glasati za vaš izveštaj, kao i kompletna grupa Srpske napredne stranke. Hvala vam na ovome što ste podneli.

Reklamiram povredu člana 103.
Narodni poslanik je dužan da ukaže na koji član prilikom povrede Poslovnika misli. Malopređašnji govornik nije to uradila i red je bio da je opomenete kada već drži slovo i soli pamet nekom drugom. Red je bio da ona, kada se poziva na Poslovnik, da zaista tako postupi i da se pozove na član. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovana gospodo iz Republičke komisije, kada dođu izveštaji nezavisnih tela, ja sam lično po malo rezervisan, jer kada se kaže nezavisna tela, vi niste nezavisni od same Skupštine koja vas je ipak birala i podnosite nama izveštaj, pa ja kao neko ko zaista decidno i detaljno čita sve izveštaje, naravno, uvek volim da ukažem na određenu kritiku nečega, odnosno prosto da se neke stvari malo pojasne. Ali, pre nego što krenem na to, moram i da vas pohvalim da ste zaista nešto radili.
Glasaću za ovaj izveštaj jer, do sada kako je bilo vezano za javne nabavke, mi sada zaista imamo neku situaciju da je neko nešto i radio, pa čak 298, koliko sam razumeo, postupaka ste na neki način obustavili, čini mi se, odnosno da je došlo do njihovog prekida, tj. do razmatranja svih nepravilnosti, što do sada nije bio slučaj. Verujem da je samim tim već učinjena prilično velika ušteda za samu državu.
Šta se zaista odvijalo u javnim nabavkama dok novi zakon nije donet? Pre svega, ko god je ušao u neko javno preduzeće ili bilo koje državno preduzeće, ne mora da bude javno i kada je video kako su se nabavke obavljale, mogao je samo da se zgrane. To je suštinski bilo jedno ispumpavanje novca iz državnih preduzeća na račune ko zna čije, neretko i u inostranstvu su se ti računi otvarali, gde se taj novac odlivao.
Najčešće se to odvijalo kroz zloupotrebu člana 24, 26. starog Zakona o javnim nabavkama, govorim o pregovaračnom postupku bez objavljivanja javnog poziva. To je zaista bilo skandalozno, gde ste zapravo vi nekom svom prijatelju ili drugaru ili kom god hoćete, rođaku, nameštali posao tako što kažete - e, to je baš ta jedina firma koja može taj posao da obavi, ne može ni jedna druga. Onda to podvedete, recimo, posebno u marketingu, to je zaista bilo skandalozno šta se u toj oblasti dešavalo, pa kažete – ta firma je jedina koja može na osnovu nekog kulturnog ili na osnovu nekog kreativnog rešenja da ponudi zaista najbolje usluge, a kada pogledate, recimo, bilanse te firme kojoj je dat takav posao, vidite da ona ima jednog zaposlenog, da je možda čak nekada u minusu, da je možda tek osnovana samo da bi se obavio taj posao.
Onda zaista vidite da je to bilo jedno najgore nameštanje posla i jasno je kao dan da je to bila čista korupcija.
Takođe su strašne zloupotrebe bile kada, recimo, nećete nekome da date nabavku velike vrednosti, jer se onda ide na tender, pa onda tu nabavku velike vrednosti podelite na tri ili četiri nabavke manje vrednosti, izmislite bukvalno posao za neko preduzeće i onda to podelite na nabavke male vrednosti i opet u pregovaračkom postupku, bez objavljivanja javnog poziva, suštinski jednoj firmi date četiri posla kroz nabavke male vrednosti. To su bile baš grozne zloupotrebe, posebno u sektoru marketinga i tako su zapravo ispumpavane pare iz državnog ili nekog javnog preduzeća.
Meni je drago da je to prekinuto dobrim delom novim Zakonom o javnim nabavkama. Država je tu značajno uštedela. Mnoga preduzeća su tu značajno uštedela. Ono što ja moram da vas pitam, kao Republičku komisiju koja je, opet kažem, nešto radila, kada čitam vaš izveštaj, one nepravilnosti koje ste uočeili u onom prvom tromesečnom izveštaju, suštinski ste samo kopirali za ovaj drugi izveštaj, šestomesečni i dodali još nešto.
Interesuje me da li ste nekom postavili pitanje – zašto se to ne ispravlja? Ako ste već ukazali, a zaista su ovo neverovatni primeri šta se dešava u našim javnim nabavkama, od toga da neko ne razume kako treba da napravi dokumentaciju, do toga kako da je popuni, do raznih drugih segmenata i to ste već poslali u prvom izveštaju. Verovatno ste nekog izvestili. Kako je moguće da baš niko nije reagovao da se tako nešto popravi? Čak ste dodali neke nove zamerke koje imate, što je nešto što je meni ovako zasmetalo.
Takođe, ne bih voleo u budućem, da kada dobijamo vaš izveštaj, da nam se kaže da niste u mnogo čemu preduzeli određene mere koje inače možete da preduzmete, posebno po pitanju nadzora i onda da nam se kaže npr. da Republička komisija nije obavljala kontrole kod naručilaca, kao jedan od zakonom predviđenih mehanizama ili, recimo, samo ste imali četiri prekršajna postupka. Voleo bih da upotrebite što god možete više tih vaših ingerencija koje imate, kako bi bila strožija i rigidnija primena samog zakona i jača kontrola u samim nabavkama.
Za kraj, želeo bih da vas pitam, pošto ste ovde naveli koliko ste sve postupaka sproveli, rekli ste da 35 postupaka, da ste vi zapravo odbili da se izjasnite o njima i da se nisu vodili. Interesuje me zbog čega, šta je najčešće bio razlog da odbijete da se izjasnite kao komisija ukoliko neko da određenu primedbu? Razumem sve gde, recimo, imate proceduralne greške ili gde je eklatantan primer kršenja zakona, pa u redu, odbijete, ali tu se svakako onda izjasnite. Odbijete određeni predmet, ali zbog čega ste ovde uopšte odbijali da se izjasnite? Koji su to predmeti, ukoliko možete da nam kažete, ako imate ispred sebe, da nam kažete u kojim se predmetima to radi?
U svakom slučaju, dobro je da je neko počeo da radi, da štiti državu, jer kroz javne nabavke su se odlivale pare iz državnih i javnih preduzeća i institucija na ko zna čije račune, ne bi me čudilo na nekim egzotičnim ostrvima i nekim poreskim rajevima itd. Razne firme su ko zna gde to otvarale. Nameštali su se poslovi, tenderi. Ova država je dobrano opljačkana preko javnih nabavki. Dobro je da je ovaj zakon uveden, da je donet i da je krenuo ovako da se primenjuje. Verujem da ima prostora da se on još uvek i značajno popravi, ali vi kao Republička komisija verujem da ćete u nekom narednom periodu kroz ove primedbe, koje dajete, učiniti i da sam zakon dobije svoju neku bolju formu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, povređen je član 107, vezano za dostojanstvo.
Ovde smo nazvani da smo plaćenici Vlade Republike Srbije, što je nešto što je skandalozno i morali ste da reagujete. Plaćenik je onaj ko radi za nečije interese, prima novac od toga.
Ovde niko, ni ja niti moje kolege, nije dobio nikakv ni dinar od Vlade Republike Srbije, ali je zato od Vlade Republike Srbije neko dobijao svojevremeno subvencije za vinograde, pa je najverovatnije možda krenuo od samog sebe za tako nešto.
Ubuduće bih vas zaista zamolio da za ovako nešto opomenete. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Uvažena gospođo ministre, inače i prošli put kada smo ovde razgovarali o pojedinim kreditima, tu reč inače ne podnosim, znači, reč kredit uopšte ne volim, jer dug nikome nije dobar drug, pa naravno ni fizičkom licu, a bogami ni državi. Međutim, šta je tu je, takva je nam je situacija, moramo prosto da se zadužimo.
Moram da pohvalim Vladu, posebno zbog ovog kredita od Međunarodne banke za obnovu i razvoj zato što je zaista nešto najpovoljnije, ali ne samo zbog toga nego zato što ovde kad se pročita sam sporazum, vidimo da je ovde postignuto apsolutno poverenje, jer oni nama ljudi daju da mi sve kontrolišemo kako ćemo to sprovoditi, što kod ova dva druga kredita nije slučaj, što je i normalno, jer svako želi da se obezbedi da se vidi zašta je dao novac. Ovde je zaista jedno maksimalno poverenje od Međunarodne banke za obnovu i razvoj i tu se vidi koliko se uvažava kredibilitet i same Vlade i samog predsednika i opšte ove države, što je veliki uspeh.
Međutim ono što moram prosto da vas pitam, mi uzimamo naravno ove kredite, jesu povoljne kamate zaista, od 0,8% do 1,3%, biće čini mi se kamata, kako sam razumeo, što je sa ovim grejs periodima od pet godina zaista nešto što je povoljno. Interesuje me i da nam to kažete koliko će recimo domaća operativa biti uključena u ove rekonstrukcije puteva i ovo njihovo obezbeđivanje. Vidim da je u ovom kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj, da su „Putevi Srbiji“ glavni izvršioci radova, ali kod ova dva druga kredita se to ne vidi, pa me zanima koliko će domaći operativa uopšte uključena u kompletnu tu priču. Mislim da bi bilo dobro da se to prosto kaže javnosti.
Ono što još moram da istaknem, a to je, ono od čega se uvek kreće, a to je ono šta mi se nije dopalo, a to je recimo, kada sam gledao spisak puteva šta se sve rekonstruiše, inače slažem se sa kolegom Mukovićem, ko je prošao putem od Novog Pazara do Tutina zna šta znači katastrofa put. Potpuno je čovek u pravu, u Raškoj oblasti taj deo puta najhitniji je, ili da se zatvori ili da se to rekonstruiše, pošto je ono sve osim puta.
Recimo putevi u istočnoj Srbiji, konkretno, govorim o Negotinskoj krajini, ti ljudi su me tamo zamolili, pošto i majka mi je odande, a između ostalog dosta sam i obilazio taj kraj i tokom izbora. Znate, tamo su zaista putevi otprilike negde u rangu onog perioda Hajduk Veljka i Čučuk Stane. Mislim da nisu uopšte od tada ni malo rekonstruisani. Kad prilazite gradu Negotinu, vi imate jezivu situaciju, možete iz tri pravca. Možete iz Doljeg Milanovca, možete iz Majdanpeka, možete iz Zaječara. Ovaj put iz Zaječara do Negotina je i bože pomozi, ali ova dva su zaista katastrofalna puta. Ako dolazite iz Beograda, a grad inače je veoma važan zato što nam se tamo nalazi i Đerdap, zato što nam se tamo nalazi industrija hemijskog IHP „Prahovo“. Naravno, to je vinogradarski kraj i ko god želi da popije dobro vino tamo može uvek da dođe. Prosto, ne može nijedna investitor tamo da dođe, jer nemate nijedan normalna put. Lično, kada sam bio i tokom same kampanje, moram da priznam da sam imao dva defekta na automobilu. Vozim da kažem, Fijat Stilo automobil, koji je koliko toliko može da izdrži, ali zaista ima stravičnih rupa na putu, imao sam i sam dva defekta i putevi se puni krajputaša.
Nažalost, mnogo je omladine poginulo, voze dobre automobile i dolazi često do udesa što mi nije jasno, zbog čega se nije opredelilo da se tamo kakav-takav put napravi. Vidim da su samo uzeti od Kladova do Brze Palanke i od Negotina ka bugarskoj granici, što je zaista malo. Tamo su apsolutno potrebni svi putevi, da se poprave, jer nije nijedan apsolutno ne valja. Znači, potpuna je katastrofa što se tiče putne infrastrukture.
Samim tim, nadam se da će se ova sredstva na neki način malo preusmeriti ka tom kraju, jer čini mi se kao da je zaboravljen, kao da je slepo crevo. Imamo ogroman odliv stanovništva odande što je dodatno veliki problem i grad naprosto umire. Preti mu da izgubi status opštine zato što broj stanovnika očigledno neće zadovoljavati kriterijum da bude opština. Tako da bih vas zamolio da se o tome razmisli i da se tamo koliko-toliko pomogne.
Mene samo interesuje, sredstva koja je Republika Srbija dužna da obezbedi uz ovaj novac koji ćemo obezbediti iz inostranstva, interesuje me kako ćemo mi obezbediti ova sredstva koja smo mi dužni da obezbedimo, pošto smo u situaciji u kakvoj jesmo? Ono što je meni zasmetalo, mi stalno uzimamo neke kredite ili smo dobijali razne donacije za puteve, a putevi su nam sve gori i gori.
Interesuje me, ako možete kao ministarka saobraćaja da nam kažete, koliko je to para do sada od 2000. godine, na ovamo ušlo u Srbiju da bi se naši putevi rekonstruisali, da bi se oni napravili i zbog čega mi danas imamo putnu infrastrukturu ovakvu kakvu imamo, gde nas zaista svi zaobilaze u širokom luku, idu preko nekih drugih zemalja, neće da idu preko Srbije, zato što su nam putevi zaista ravni potpunoj katastrofi? Hvala vam puno.

Hvala.
Član 107. Malopređašnji govornik je nama ovde rekao…

Član 107, dostojanstvo Skupštine.
Mi ovde danas doživljavamo od pojedinih poslanika da nas tretiraju da smo nečiji plaćenici…

Malopređašnji govornik, u svom izlaganju, ja sam prvi tražio povredu Poslovnika, ali očigledno su me zaobišli, rekao nam je da ovde mi zapravo povlađujemo Vladi Republike Srbije i to profesorski se onako uneo prema nama.

Ja se zaista izvinjavam, niti imam kome šta da povlađujem, a ako iko radi na korist Vlade, rade upravo ti poslanici. Svaki njihov nastup je dodatni procenat popularnosti ove Vlade. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Vinston Čerčil je svojevremeno izjavio da u politici ne postoje stalni prijatelji niti stalni neprijatelji, postoje samo stalni interesi. Možda je to našem pravoslavnom, slovenskom duhu apsolutno nešto nepojmljivo, ali nažalost, u surovom političkom svetu to je tako. Mi se kao jedna mala država borimo zaista za neki naš interes pod kapom nebeskom pokušavamo da se pronađemo posle godina tranzicije gde smo potpuno uništeni, posle naravno bombardovanja, posle svega što smo preživeli.
Stoji jedna notorna činjenica, teško da možete da imate jaku i stabilnu državu, čak i jaku i stabilnu privredu ako nemate jaku i stabilnu vojsku i neophodno je da naravno da ulažete što više u vojsku.
Naravno, kada to kažem nisam pristalica onih socijalističkih shvatanja kao što smo imali u zemljama „Varšavskog pakta“ nekada, pa da ulažete sve u vojsku, a narod nema leba da jede, odnosno nema nikakvu privredu. Naprotiv, mi vidimo koliko, da kažemo, zemlje NATO pakta danas ulažu u vojsku, ogromna sredstva izdvajaju, ali se suštinski tu pored toga razvija i privreda, razvijaju se neki drugi kapaciteti. Mislim da na takav neki način bi i mi možda mogli da se opredelimo.
Ali, između ostalog vaša jača vojska omogućava mi jaču diplomatiju. Dobro je što se juče dogodio ovaj sastanak u Berlinu i moram da priznam da je to bilo iz razloga velike političke angažovanosti i našeg tima, ali pre svega gospodina Vučića. Mi smo zaista tamo primljeni i videli smo juče svi, na krajnje ravnopravnim osnovama, Angela Merkel je kao kancelarka najjače države u Evropi i te kako uvažila našu delegaciju. Vidimo da se tu podstiče određena privredna saradnja, ali objektivni da budemo, da smo možda imali jaču vojsku, respektabilniju, imali bi možda i jaču diplomatiju. Možda ne bismo morali toliku političku angažovanost da uložimo u sve to da bismo na neki način došli i na taj način da razgovaramo. Ali, dobro je da je to tako. Nadam se da će iz toga proizađi i neka saradnja vojna sa Nemačkom, jer to bi bilo jako dobro.
Što se tiče samih mirovnih misija, nisu one neki naš hir, niti neka naša želja da ide neko u mirovnu misiju UN, ali moram da pohvalim i gospodina Šutanovca, bez obzira što se u mnogo čemu ne slažemo, ali dobro je da je prepoznao 2011. godine kakvi su benefiti i koliko je dobro za jednu državu da učestvuje u mirovnim misijama EU. Zaista, nemam ništa protiv toga, mislim da je to dobro za ovu državu, ali same ove mirovne misije, malo pre smo čuli od kolege iz SPS, mi imamo tradiciju tih mirovnih misija.
Podsetiću vas, a izvukao sam i podatke, a nešto sam malo o tome u životu i proučavao, mi smo imali čak trojicu komandanata mirovnih misija svojevremeno u nekoj našoj istoriji. Zašto da se ne podsetimo, pukovnika Lazara Mušickog, zatim pukovnika Slavka Jovića, pa Branka Pavlovića itd. To su sve pukovnici koji su bili komandati mirovnih misija tamo gde je naravno tadašnja vojska JNA bila. Moram da kažem da smo na Sinaju svojevremeno imali preko 14.000 vojnika, što je zaista nešto što je za neverovatno respekabilnost. Čak 21,5% svih oružanih snaga tada u tom sukobu na Sinaju, između ostalog je bilo od naše vojske. Zapravo 22 rotacije smo imali tamo.
Prema tome učešće u mirovnim misijama je neka naša tradicija, a sve je to dobro za rada razvijanja diplomatskih nekih prijateljstava, saradnje, kako god to hoćete i naravno za usavršavanje naših vojnika. Taj naš vojnik koji ode, oficir, koji ode u mirovnu misiju ima priliku da nauči nešto što je zaista sasvim novo u svetu vojne tehnologije, da se upozna sa nekim novim naoružanjem, da se upozna sa nekim novim taktičkim dostignućima kako god to neko predstavi i samim tim da ta iskustva donese ovde u Srbiju i da pokaže našoj vojsci. Samim tim to je nešto što je veoma, veoma važno.
Naravno, pročitao sam, mi ni izbliza nemamo te snage kao što smo imali nekada u JNA. Mi ćemo ove godine imati, koliko sam video, trista vojnika u mirovnim misijama. Vidim da smo što se tiče sanitetskog osoblja najbolji i drago mi je da se tu zaista razvija, čini mi se, što se tiče ovih poljskih bolnica, da smo pokazali veoma, veoma dobre rezultate, ali iskren da budem, voleo bih da naša vojska i te kako ima neka nova dostignuća po pitanju razvoja našeg, na primer, vojno tehničkog instituta, da možda nekada i neko vozilo proizvedemo, pešadijsko. Ili recimo, poznati smo u proizvodnji veoma dobrog pešadijskog naoružanja. Zašto da ne, da se i tako nešto nađe u svim tim misijama i da se tu na neki način pokažemo.
Kada govorimo o samim misijama, prosto, bih postavio jedno pitanje, razumem kada imamo misiju ovu u Somaliji, pa recimo, imamo jednog mornara na brodu, to je sasvim logično, ali ovde vidim da imamo njih više. Međutim, misija na bliskom istoku, imamo samo jednog posmatrača. Voleo bih da mi odgovorite zbog čega samo jedan posmatrač, a nije više. Mislim da bismo tu zaista mogli više da se angažujemo i da doprinesemo toj mirovnoj misiji mnogo više.
Takođe, moram vas da pitam gospodine ministre, taman kad ste ovde da to iskoristim, koliko je interesovanje žena za učešće u samim mirovnim misijama i koliko mi poštujemo ovu rezoluciju Saveta bezbednosti koju su dali, 1325 vezano za ovu rodnu ravnopravnost. Mislim da i tu možemo takođe da damo svoj doprinos u mnogo čemu. Imamo ogroman broj devojaka, bio sam zaista fasciniran, koje žele da sada učestvuju i upisuju Vojnu akademiju i koje su završile Vojnu akademiju i koje žele dalje da napreduju u vojničkoj karijeri. To je zaista za svako moguće poštovanje.
Malo pre smo čuli, mislim da je i gospodin Šutanovac, postavi to pitanje, a i ja ću iskoristiti, zbog čega tek sada usvajamo godišnji plan za mirovne operacije? Voleo bih da nam to prosto obrazložite.
U svakom slučaju, ovo naravno, valja podržati. Ovo je nešto dobro za državu. Ovo je nešto što doprinosi razvoju naše diplomatije, razvoju naše vojske i voleo bih zaista, ubuduće, bez obzira što ovo jeste trošak, ali to je što se kaže ono ulaganje u budućnost.
Voleo bih da i ubuduće, pre svega, bude manje konflikata u svetu, ali gde nam se ukaže prilika po pitanju Misija ujedinjenih nacija, eksplicitno govorim, da se naša vojska što više angažuje. Hvala vam.

Koliko sam razumeo, amandman je na član 24. Inače, tu sam ja nešto predlagao gospodinu Ljajiću, ali zadovoljan sam onim kako su mi odgovorili. Zalagao sam se da se u amandman unese – i igre na sreću, ali to je već regulisano nekim drugim zakonom, zapravo, Zakonom o igrama na sreću, tako da tu gospodinu Ljajiću mogu to da prihvatim, mada sam želeo da se možda to pojača.
Sam ovaj amandman gde se govori o razdaljini sa nekih pet ili tri metara itd, da bude razdaljina, recimo, pirotehničkog sredstava ili duvanskih proizvoda od kase itd, pomalo je besmislen. Zašto? Zato što svakako pirotehnička sredstva ne možete u prodavnici da nađete, nego postoji specijalizovana radnja ko to hoće da kupi, tako da ne znam zašto se ovo ovde navodi.
S druge strane, postoje ovde mali marketi. Vi sad njima tražite posebne prostorije gde ljudi preživljavaju od tog malog marketa, sad tražite da on pravi neke posebne odeljke u samoj prostoriji, što je jako nezgodno.
Imali smo svojevremeno jednu besmislenu odredbu, baš pomenuti Zakon o igrama na sreću, ne znam zašto je to neko izdejstvovao, a to je da kladionice budu 200 metara od škole. To nije donelo nikakvog efekta, apsolutno nikakvog, jer onaj ko hoće da se kladi, svakako će da ode i tih 100 ili 200 metara dalje, odnosno neće mu biti teško da prepešači, a svakako je zabranjeno maloletnom licu da uđe u kladionicu. Ovde je neko želeo tako da vodi kampanju. I ovo smatram da je pomalo napravljeno kako bi se ovde vodila malo kampanja, malo marketinški.
Slažem se da mora ovo na neki način da se uredi, ali je ovo predmet nekog drugog zakona, a ne Zakona o zaštiti potrošača. Iz tog razloga ovo ne bi moglo nikako da se prihvati. Hvala.

Ne znam zašto je neko ovako ovo shvatio i na ovakav način pomalo i maliciozno, ali dobro. Pretpostavljam, da ste ovako nešto želeli dok ste bili vlast da uvedete kada se toliko brinete za sve ove ljude. Ovde govorim da je ovo čist marketing zato što kada kažete objekte manje od 10 kvadratnih metara, da, slažem se, ali koliko imate objekata koji su 15, 16, 17 kvadratnih metara, pa gde mislite da ovako nešto radite.
Što se tiče pirotehničkih sredstava, izvinjavam se, ako vi znate da negde u nekom megamarketu se prodaju pirotehnička sredstva, voleo bih da to prijavite, pošto je to nešto nemoguće. Postoje specijalizovane radnje gde možete tako nešto da kupite ili radnje koje se bave prodajom vojne opreme ili naoružanja i za šta imaju dozvolu, ali je nemoguće da u megamarketu možete da nađete baklju, vatromet ili tako nešto. Po meni je to van svake pameti, tako da ne vidim razloga zašto ste ovako nešto uneli.
Što se tiče deljenja alkohola i cigareta, podsetiću vas uvaženi kolega, u vaše vreme smo imali najveći mogući porast alkoholizma, nažalost, i kod maloletnika a Boga mi, i kod mlađih punoletnih lica, tako da ste tu zaštitu mogli da sprovodite dok ste bili vlast, a omladinu ste, nažalost, prepustili da se odaje ovakvom poroku. Hvala.

Hvala.
Uvažena predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, veoma važni zakoni su pred nama. Ne mogu da razumem argument – nećemo da glasamo zato što je navodno nešto po hitnom postupku, a suštinski kada se polemiše o zakonu, posebno o Zakonu o zaštiti potrošača, niko nema nikakav kritički osvrt na tekst. Zapravo i ne može da ima, jer mora da prizna da odavno ovako dobar zakon nismo imali.
Moram da čestitam i samom ministarstvu i ministru i uopšte celoj Vladi na predlogu ovakvog zakona. Izuzetno dobre stvari su ovde definisane. Apelujem na građanstvo, na sve one koji su se do sada možda bunili kakav je trenutni Zakon o zaštiti potrošača, da ovo obavezno pročitaju, da skinu sa skupštinskog sajta kada bude usvojeno, kako bi znali kakva su njihova prava. Mislim da bi samo ministarstvo moralo malo više da uradi na edukaciji građanstva, vezano baš za ovaj zakon, jer on izvanredno štiti potrošača.
Ono što smo čuli ovde kao neku vrstu zamerke, to je – hajde da možda ne glasamo za taj zakon zato što je pitanje da li će on biti primenjiv, zato što smo u nekom prethodnom periodu ustanovili da nam je sudstvo loše, da nam je državna uprava loša i administracija. To jeste sve tačno, ali što je neko napravio takav haos u svim tim institucijama, to je nešto drugo. Sam zakon kao zakon je izvanredan i apelujem na vas da, što se tiče primene, on i te kako bude primenjiv, odnosno da ne možete da imate nikakvo opravdanje što se tiče same primene zakona.
Voleo bih samo čisto da nam malo pojasnite razlike između nepoštena poslovna praksa, obmanjujuća poslovna praksa i nasrtljiva poslovna praksa. Mislim da će tu nekada u samoj arbitraži, odnosno u nekom vansudskom sporu sami ljudi koji budu odlučivali o tome imati dosta problema da razlikuju te vrste poslovne prakse. Mislim da bi tu možda mogla radi javnosti da se daju čak i neka tumačenja ministarstva, ali to naravno ostavljam na vama.
Drago mi je što je država potpuno stala iza potrošača, pre svega zato što i u samom sporu, ako dođe do suda, država stoji iza potrošača i uvek je potrošač u pravu, nikada se ne stavlja na stranu trgovca. Ovaj zakon će izazvati priličan potres među trgovcima, zato što će od sada morati i te kako da poštuju ove norme i mislim da ćete od njih samih imati veliki, veliki problem.
Inače, gospodine ministre, ja sam predložio da u članu 24. po pitanju zaštite maloletnika Vlada da amandman kako bi postao sastavni deo zakona, a to je da se ubaci ova odredba za igre na sreću. Zaista smatram da po pitanju zaštite maloletnika, bez obzira što sam Zakon o igrama na sreću definiše da niko ko ima ispod 18 godina ne može da dobije tu vrstu usluge, recimo da se kladi ili da učestvuje u bilo kojim igrama na sreću, ali ne bi bilo loše i ovim zakonom pojačati tu vrstu zaštite, tako da apelujem da vaše ministarstvo tako nešto uradi.
U svakom slučaju, ne verujem da iko može da vam da bilo kakve zamerke, posebno na sam postupak zaštite, vezano za potrošačke prigovore i vansudske sporove, i uopšte kada dođete pred sud. Jednostavno, odavno država Srbija ovako dobar zakon nije imala i mogu samo da konstatujem da ću veoma, veoma drage volje ovako nešto podržati.
Što se tiče ova druga dva zakona vezana za telekomunikacije i za naše poštanske usluge, tu moram da primetim neke stvari. Sami zakoni su dobri, ali sa nekim stvarima lično nekada ne mogu da složim, a to je po pitanju nadzora nad samim radom agencije. Dobro je što se spajaju RATEL i Agencija za poštanske usluge, mislim da je to i celishodno i dobro, ali do sada smo imali tu situaciju da pod plaštom nezavisnog regulatornog tela zapravo imamo situaciju da niko živ nema pojma šta ta agencija radi.
Onda doživimo jedan takav skandal, kao što se dogodio sa SOS kanalom. Ako se setite, država Srbija je strahovito tu bila oštećena. Setite se da je SOS-u kanalu data neispravna frekvencija i država je morala da plati naknadu SOS kanalu. Ovde se navodi da je agencija pod nadzorom ministarstva, ali se sada tu dovodi u pitanje – pa, kako je to onda nezavisno, ako je ministarstvo nadgleda?
Drugo, sam izbor direktora takve agencije, meni lično smeta jer jesam pristalica da se ide na konkurs, ali da Upravni odbor bude konkursna komisija, meni je to malo bez veze. Mislim da bi bilo sasvim uputno da ako već Skupština bira članove Upravnog odbora na predlog Vlade, da makar jedan član Skupštine, odnosno resornog odbora ili, recimo, neki član još iz ministarstva, budu u toj vrsti komisije, kako bi se izabrao direktor na što transparentniji, na što bolji način. Ako ostavimo da sam Upravni odbor bira direktora, mislim da ćemo tu imati jako velikih problema.
Što se tiče prelaska na analogno emitovanje, zaista apelujem da to počne što brže da se radi. Mi moramo da ispunimo neke stvari koje nam EU zahteva i uopšte Evropska komisija. Mislim da je to već trebalo ove godine da se završi. Dobro je što mi ovo produžavamo, ali plašim se da ukoliko budemo ovako neaktivni, da ćemo doći sledeće godine u situaciju kada ćemo možda opet morati nešto da produžavamo. Nadam se da tako nešto neće biti, neće se dogoditi.
Slažem se da ogroman broj domaćinstava nema sredstava da kupi televizor koji ima digitalan signal. Sve je to tačno, vi ste tu potpuno u pravu, ali znate šta, postoje neka pravila koja vladaju u svetu, koje vladaju uopšte u Evropi. Ako smo se opredelili da idemo ka EU, ako smo se opredelili da idemo ka nekim savremenim tokovima, prosto moramo da se prilagodimo tome da imamo televizor koji ima digitalni signal, jer analogni signali će se svuda ugasiti.
Zamolio bih vas da razmislite o ovome što sam stavio kao neku vrstu zamerke. U svakom slučaju dobri zakoni, vredi ih podržati i u danu za glasanje sigurno će cela poslanička grupa SNS drage volje glasati za sva tri ova zakona. Hvala vam.