Hvala, uvaženi predsedavajući.
Moram da priznam da nisam neko ko uvek blagonaklono gleda na sve ove izveštaje, niti sam pristalica toga da sad zato što je neko sebe proglasio nezavisnim telom, iako ste vi samo, uvažena gospodo, državni organi a ne nikakva nezavisna tela i ne znam zašto vas neko tako krsti, ali, samo zato što vam je neko dao da ste vi nezavisna tela, ne vidim da sad svi moramo blagonaklono da gledamo u vas i da ne sme niko nikada ništa da vam kaže i da vam zameri u radu.
Ja imam silne zamerke na sve ove izveštaje koje smo imali. Namerno juče nisam hteo da govorim kad su bili neki drugi izveštaji, zato što sam imao što-šta da kažem na odboru, kada je bio Zaštitnik građana, ali evo, pošto u samoj SNS vlada poprilično velika demokratija po tom pitanju, čovek može da se slobodno opredeli. Ja neću da glasam za Sašu Jankovića, odnosno za njegov izveštaj, i neću da glasam za Izveštaj gospođe Petrušić, kao poslanik. Ovi ostali izveštaji su zaista dobri, s tim što za gospodina Šabića i za gospodina Sretenovića moram da kažem da su zaista veoma, veoma dobri izveštaji. Njih ću baš da podržim, zato što su naveli sijaset primera, nisu pisali politički pamflet, nego su se zaista uhvatili određenih primera, pokazali nam šta gde ne valja i na taj način nam ukazali šta da se promeni.
Što se tiče Izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije, sam izveštaj kao izveštaj je dosta korektan, ali neke preporuke koje su ovde date, o njima zaista tek mora da se razgovara i tu izražavam veliku rezervu prema tim preporukama. Jer, to je nešto što vi tražite a što se prilično kosi i sa Ustavom i sa zakonom i pitanje je da li tako nešto uopšte može da vam se dozvoli i da onda kad slušam ovde raspravu, pa kaže – Agencija ima male nadležnosti, ja se izvinjavam ali taj zakon o Agenciji je pisala neka prethodna garnitura, nije pisao niko iz sadašnje vlasti, tako da ako vi imate zaista tako male nadležnosti kao što ovde neko kaže, prosto onda taj pošto pripada sada opozicionim poslaničkim redovima, neka se požali garnituri koja ga je kandidovala na ovim izborima i koja je pisala Zakon o borbi protiv korupcije.
Gospodine Stretenoviću, ovo što ste naveli, a zaista, ponavljam, veoma dobar izveštaj, je nešto što je jezivo, nešto što je strašno, što pokazuje koliko je ova država u nekom prethodnom periodu privredno, ekonomske, kako god hoćete, sahranjena bukvalno. Vi ste ovo pokazali, ovo su strašne cifre, na samo 56 objekata gde ste mogli da izvršite reviziju. Razumem, vi nemate dovoljno kapaciteta kao Državna revizorska institucija i razumem zašto ne možete više toga da zahvatite, ali ovo što ste naveli samo za tih 56 objekata koje ste prosto sagledali i utvrdili njihovo poslovanje, pa mi bismo zaista bili jedna veoma, veoma bogata država da se nije ovoliko novac odlivao iz svih naših javnih preduzeća na ko zna koje račune.
Moram ovde samo da napomenem neke stvari koje ste izneli vezano za javne nabavke. Inače, za one koji ne znaju, vi kada pišete ovaj izveštaj, vi pišete za izveštaj šta ste radili u 2013. godini, ali vi vršite reviziju poslovanja onoga što je bilo u 2012. godini, tako da mi zapravo to sada sagledavamo i ovo je suštinski izveštaj za ono što se zbivalo u 2012. godini. Javne nabavke, posebno ove, inače, to sam mogao da se uverim u preduzeću gde sam predsednik Skupštine, te javne nabavke su bez objavljivanja javnog poziva. To je tolika zloupotreba bila i tu su se tako nameštali poslovi raznim prijateljima, raznim drugarima, da ne kažem, naravno, prisnim prijateljima itd, da je to zapravo služilo da se novac ispumpa iz preduzeća i da ode na nečiji privatni račun.
Meni je drago da ste i ovde prikazali baš kroz te javne nabavke, a dobro je da je to u novom Zakonu o javnim nabavkama dosta promenjeno i dosta je rigidnija kontrola uvedena, videćemo rezultate tog zakona veoma brzo, ali već neko sada govori da su neke uštede oko 100 miliona evra u tom segmentu, a mislim da će biti čak i više. Dobro je da ste ovo prikazali i ja, naravno, pozivam celokupnu javnost da ovaj vaš izveštaj pročita i da shvati zašto je naša država danas došla do ovog stadijuma gde je došla.
Takođe, voleo bih da nam kažete, pošto ste ovde naveli neverovatne primere, kako su krediti davani u tom periodu? Onda ste ovde, recimo, naveli sijaset odobravanih kredita bez adekvatnih instrumenata obezbeđenja vraćanja kredita. Zatim, da su to bili krediti koji su bili suprotni Odluci o uslovima kratkoročnog kreditiranja i visine kamatnih stopa. Voleo bih da nam možda kažete ko su ti povlašćeni ljudi ili te povlašćene firme koje su tako nešto mogle da dobiju? Znate, kada bih ja sada došao u banku, ili bilo ko ovde od nas, i da tako tražim kredit, a da nemam nikakva sredstva obezbeđenja, mene bi na glavačke izbacili iz banke, kao naravno i svakog ovde poslanika. Ovde smo imali zaista jednu neverovatnu situaciju, konkretno primer „Agrobanke“ je najbolji, ali i „Razvojne banke Vojvodine“, gde ste mogli na lepe oči. Kažete – dobar dan, ja sam taj i taj, poslao me je neko, ovo je moja lična karta, vidite kako sam lep, dajte mi deset miliona evra. Oni fino izvuku džak i kažu – izvolite, odnesite, i nema nikakvog obezbeđenja. Tako se novac odlivao iz banaka. Voleo bih da nam kažete ko su ti ljudi koji su mogli na takav način da dobijaju kredite i da dobijaju sredstva i da na taj način bukvalno pljačkaju državu?
Takođe, naveli ste ovde – nismo se uverili da je kod većine revidiranih subjekata sistem internih kontrola uspostavljen na način da svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa propisima, internim aktima, ugovorima itd. Koliko je to okvirno preduzeća ili bilo kojih drugih državnih institucija gde ste to zatekli? Voleo bih, naravno, da javnost bude upoznata sa tim.
Inače, veliki sam protivnik što u zakonu stoji da je svako preduzeće dužno da angažuje negde neku revizorsku kuću, naravno, pored interne revizije što ima. Zašto? Zato što smatram da tu postoje velike zloupotrebe, posebno kod ovih privatnih revizorskih kuća koje suštinski ne rade ništa. Jer, ako govorimo o reviziji, onda je lako uraditi reviziju da li ste vi nešto lepo uknjižili ili niste, ali to je potpuno besmislena revizija. Potrebno je uradili, naravno, kompletnu reviziju poslovanja, a to privatne revizorske kuće ne da ne rade, nego se njima nameštaju poslovi bukvalno da bi one dobile veliku apanažu. Tako, recimo, neko ko je povlašćen dobije jedno 10 firmi, 15 firmi, nije ni važno, tamo vrše navodno nekakvu reviziju, beleže da li ste nešto lepo uknjižili ili niste, i to je sad kao navodno neka revizija. Firma je ispunila zakonsku obavezu, a suštinski taj revizor koji je angažovan nije uradio ništa, to smo mogli i vi i ja iz fotelje otprilike da uradimo, a dobio je, naravno, velika sredstva.
Voleo bih i da se tu razmisli o promeni samog zakona. Ako već mora da se angažuje neki privatni revizor, zna se šta se podrazumeva pod revizijom. To što on radi, to je mogao da uradi bilo koji knjigovođa, a ne neko ko je revizora. Tako da, voleo bih da nam kažete otprilike koliko ima takvih subjekata koji nisu ispunili ovo što su bili dužni da ispune.
Naravno, ove bilanse stanja i ove cifre da čitam, to je nešto što ćete verovatno možda vi u završnoj reči reći. Cifre su strašne. Ponavljam, ovo je samo na 56 objekata. Opet neka ljudi razmisle koliko ima onoga što niste pregledali. Po ovome, koliko sam ja shvatio, to je nekih 140 miliona evra pronevereno, ili šta li je već urađeno. Interesuje me samo, pošto ovde piše da ste podneli 50 i nešto krivičnih prijava, šta se dešava sa tim krivičnim prijavama i da li je neko procesuiran, odnosno da li se vodi postupak i koliko je to tužilaštvo uzelo u razmatranje?
Što se tiče Izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije, kažem, korektan izveštaj, ali sa nekim preporukama prosto ne mogu tek tako da se složim. Voleo bih da se o tome ipak vodi neka debata, a ne ovako samo da se traži nešto iz čista mira i da sada mi to kao treba da podržimo – da, sigurno ćete to dobiti. Kažem, i vi podležete kontroli, a kontrola je upravo ova Skupština, zato što vi nama podnosite izveštaj.
Kada tražite da se proširi obaveza prijavljivanja imovine i prihoda na sve krvne srodnike javnog funkcionera u pravoj liniji, razumem da vi želite da imate što veću kontrolu, ali to je prosto pomalo i zadiranje u određena elementarna ljudska prava, recimo, mog deteta ili moga oca, nije ni važno. Zašto bi oni ako uopšte nisu zainteresovani da se bave politikom, javnim životom, što bi prijavljivali imovinu i da svako ima na uvid tako nešto? Mislim da to zaista nije u redu da se traži, ali opet o svemu može, naravno, da se razgovara.
Kaže – ovlastiti Agenciju na neposredan i na neometan pristup evidencijama i dokumentacijama državnih organa i organizacija. Mogu da se složim sa onim da vi tražite da dobijete dodatne podatke od banaka, od privrednih društava, ali šta znači od državnih organizacija svih? Pa, postoje neki podaci koji su, naravno, tajni podaci. Ima zakon koji definiše kako se oni upotrebljavaju. Državna organizacija je i Bezbednosno-informativna agencija, pa teško bi baš bilo da vi zatražite od BIA sve takve podatke, a nije ni u redu, složićete se. Tako da, i o tome bi moralo da se razgovara, a ne ovako da se baš iznese kao neka velika želja.
Kaže – sa liste ovlašćenih predlagača za članove odbora Agencije izostaviti predsednika Republike i Vlade, pa navodite u obrazloženju – u cilju smanjenja rizika od uticaja izvršne vlasti i političkih stranaka, a kao novog predlagača predvideti Republičku komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja.
Možda bih mogao da se složim sa vama donekle, ali ko vama garantuje nezavisnost Poverenika od javnog značaja, ko vama garantuje bilo kakvu nezavisnost i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki? Ovde se apriori inače gleda ako je neko u nekoj stranci član, on je odmah neko ko je obeležen i on ne radi dobro svoj posao. Izvinite, ne mora da znači da ako neko nije član neke političke stranke da je on odmah nezavistan. Pa, imate neko svoje mišljenje. Mislim da ovde mora da se promeni taj termin kada kažete – nezavistan. Valjda je poenta reći da onaj ko profesionalno obavlja svoj posao, a ne – ja sam nezavistan zato što nisam član neke političke stranke ili nisam pripadnik neke političke organizacije. Onda hajde da niko ne bude član stranke, svi ćemo biti van stranaka i onda ćemo svi kao biti nezavisni, što je potpuno besmisleno.
Na kraju krajeva, sam gospodin Šabić je bio član političke partije, pa me sad zanima kog momenta je postao nezavistan pa je otišao na ovu funkciju gde je sada i vi sada tražite da vam on kao tako nezavistan delegira ljude u samu Agenciju? Mislim da je to malo osetljiva tema i o tome bi, naravno, moralo mnogo više da se razgovara.
Tražite, kažete ovako – ovlastiti agenciju da postupa po anonimnim prestavkama u kojima se ukazuje na koruptivne radnje. Nemam ništa protiv, ali to mora da se definiše. Kako? Šta vi onda radite, ako dobijete anonimnu prestavku? Ja se izvinjavam, da li vi onda krećete da radite kao policija, ili kako vi to postupate, šta su vaši konkretni zahtevi po tom pitanju?
Na kraju, ne mogu nikako da se složim sa tezom – propisati političkim subjektima zabranu bavljenja humanitarnim i sličnim aktivnostima. Zašto? Zbog čega to neka politička stranka ili bilo ko ne bi mogao da se bavi humanitarnim ili bilo kakvim drugim sličnim aktivnostima? Mislim da je to čak i društveno odgovorno.
Tako da o svemu može da se razgovara. Podržaću izveštaj, ali same preporuke ostavljam ostavljam dosta rezerve vezano za njih i nisam neko ko to u startu odmah kritikuje, ali bih voleo da se povede jedna značajnija rasprava, tim pre zato što ste vi jedan veoma značajan državni organ, potrebni ste u ovoj borbi protiv korupcije.
Meni je drago da je, na kraju krajeva, čitav svet, čitava Evrope priznala našu borbu protiv korupcije u smislu davanja veoma pozitivnih ocena i za samu strategiju koja je doneta, ali naravno za određene konkretne aktivnosti koje vidimo, iz dana u dan se dešavaju. Verujem da će se u nekom budućem periodu u samom razgovoru najvišeg našeg zakonodavnog tela, a to je Skupština Srbije i vas pronaći neko najbolje rešenje. Hvala vam.

Znate, kada neznanje preovlada onda imamo ovakve diskusije.

(Predsedavajući: Ja bih vas zamolio Đukanoviću, da…)

Ja se zaista izvinjavam, ali morao sam ovako da reagujem. Zašto? Ja nigde nisam dovodio u pitanje nečiju nezavisnost. Nezavisnost bi bila dovedena u pitanje ako neko vrši pritisak na ove organe. Jeste.

Ja bih zamolio gospodina Sretenovića, ali gospođu Babić da nam kaže – da li je neko vršio pritisak u njihovom sadašnjem radu kako da rade? A inače, mogu samo da dam jednu ocenu u vreme vaše vlasti, gospodin Sretenović je čini mi se daleko manje prijava podneo nego u vreme sadašnje vlasti gde itekako slobodno radi. A nisu nikakva nezavisna regulatorna tela jer ništa i ne regulišu. Oni su državni organi koji su nama dužni da podnesu ovde izveštaj i mi vršimo kontrolu njihovog rada. A to je moralo da naučite pre nego što se javite za ovakvu diskusiju.

Još nešto. Naš odnos prema njima i vaš, ogleda se u tome što vi …

Hvala.

… pet ili šest godina niste hteli da stavite izveštaj Zaštitnika građana nijednom na skupštinsku diskusiju, a mi smo to uradili odmah i naravno o tome razgovaramo. Tako da bih vas zaista zamolio da se prethodno o nečemu informišete pa da se onda javite za repliku.

Reklamiram povredu Poslovnika član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Malopre smo čuli da neke stvari koje veze nemaju sa ovom tačkom dnevnog reda, posebno kada se priča o cenzuri, a kada se traži da se naveden primer, onda kaže – nemojte nam tražiti da navodimo primer, jer onda ima nekakva autocenzura za razliku od sadašnje vlasti, primeri cenzure, prethodne garniture i te kako postoje, ove du skupštinski prenosi bili prekidani, zapravo zabranjivani pa smo noću mogli da gledamo Skupštinu, a da naravno ne pričamo o tome da je bivši, doduše predsednik te partije, zahvaljujući medijskom monopolu koji je imao preko reklama apsolutno cenzurisao svaku moguću vest koja je mogla da bude protiv njega ili protiv DS.
Tako da bih vas zaista zamolio da reagujete na ovakve stvari jer ovo nema nikakvog smisla.
Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Sličan amandman je podnela jedna druga opcija, a u stvari sada više ne znam da li su jedna ili druga. Kako god, komentarisali smo to prošli put. Ovde se od nas traži da mi donosimo nešto što se ovim zakonom ne može da reguliše. Prosto, to nije predmet tog zakona. Ovako nešto bi možda moglo da se reguliše Zakonom o radu.
Ovde nam neko traži da uvodimo diskriminatorski pristup. Hoću da verujem da čak ovde ima i dobre namere, da eto omogućimo olakšanje ljudima koji su do 30 godina ili preko 50 godina da im se vrate kompletno doprinosi poslodavcu, ali kada bismo ovako nešto uveli, ovo bi pred Ustavnim sudom palo, jer nemate pravo da diskriminišete jednu kategoriju ljudi između 30 i 50 godina.
Stimulisanje zapošljavanja definiše se Zakonom o radu. Nažalost, mi imamo Zakon o radu koji je krajnje destimulativan za zapošljavanje. Donela ga je neka prethodna garnitura. Nadam se da će se sada to promeniti. Mada, i sadašnji Zakon o radu kada se bude donosio, pretpostavljam da se mora nekako uskladiti sa nekim realnim životom u kome mi danas živimo.
Ta priča - poziv na humanost ovde. Znate, teško mogu da se pozivaju na humanost oni koji su 200.000 ljudi ostavili bez posla, koji su sprovodili divljačke privatizacije, pa su ljudi na ulicama završavali, čije su fabrike ovde uništavane. Zaista, takvi danas ne mogu da se pozivaju na humanost, jer ničim nisu ništa doprineli da ljudi koji su, kako su oni voleli da ih nazivaju, gubitnici tranzicije iole imaju bilo kakav normalan socijalni program ili da normalno žive. Ti ljudi su nažalost postali gubitnici, a mnogi od njih su postali veoma veliki dobitnici tranzicije.
Tu humanost su mogli da iskažu sto puta kada su raznim tajkunima ovde prodavali preduzeća, kada su te iste tajkune koji su ih i finansirali mogli da pitaju – izvinite, da li vi prijavljujete radnike, da li im uplaćujete socijalno, da li im uplaćujete bilo kakve doprinose? Nisam video tada da je to iko od njih radio. Besmisleno je pomalo da se oni ovde sada zalažu za nekakve levičarske ideje. Imamo jednog poslanika koji voli da diskutuje, što je meni jako drago. On se bezmalo poziva da je veliki levičar, ali ne vidim baš da živi proleterskim životom, nego baš mi se pomalo čini da živi hedonističkim. Hvala vam.

Hvala.
Predsedavajući, da budemo konstruktivni. Malopre kada sam govorio, pa kasnije su neki diskutanti rekli da se previše vraćamo u prošlost. Inače sam veliki protivnik da se stalno vraćamo u prošlost, jer uvek će svaka vlast da tvrdi kako ona prethodna nije valjala. Od perioda Broza svi su tvrdili da Stojadinovićeva vlada nije bila dobra, pa kasnije da sve po Titovom periodu nije valjalo itd. Ja nisam pristalica toga.
Zašto ovo govorim? Zato što imate situaciju da, recimo, pita vas narod, sada su poplave, kako vojska nema čamce? Pa nema jer je prodala.

Vraćam se na amandman.
Zašto? Zato što neko vas danas pita – zašto ne biste uveli ovako nešto ili, recimo, zašto se skida od zdravstvenog fonda? Pa, nemamo para, pošteno da kažemo građanima. Juče ste imali gospodina Vučića kao premijera, koji je pošteno ljudima rekao – čekaju nas nove elementarne nepogode, nemamo sredstva da se obezbedimo. Zašto nemamo sredstva? Neko je to potrošio u nekom ranijem periodu. Nikom nije lepo što ovako nešto donosi danas, ali nemamo izbora. U takvoj smo situaciji.
Onda, ljudima kada pojasnite, jeste postojala ovde neka „Agrobanka“ gde ste na lepe oči, ako ste povlašćeni, mogli da dođete i date ličnu kartu i oni vam daju 10 miliona evra, izađete i nikada ne vratite novac. Tako je sistem funkcionisao.
Imali ste poreske obveznike koji uopšte nisu plaćali porez, naopak sistem potpuno. Morate ljudima da pojasnite o čemu se radi i zašto danas nemamo sredstva da malo bolje živimo. Mi smo zemlja koja se suštinski ponovo gradi iz pepela, diže. Da li ćemo uspeti, to ne znam, a nadam se da hoćemo. Moramo svi zajedno da budemo posvećeni. Hvala.

Član 107. – dostojanstvo Skupštine. Čuli smo malo pre priču kako mi muškarci ovde u parlamentu ili uopšte imamo problem da prihvatimo žene u politici. Zaista kao neko ko je muškarac, kao član SNS, ne želim da mi se tako nešto inputira, jer se i te kako zalažem da dame učestvuju i da imaju što veće učešće. Zamolio bih diskutante da ne zloupotrebljavaju ovakvu temu na ovakav besmislen način. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo, ovde ću se osvrnuti na tri akta koja su u ovom setu. Jedan je ovo potvrđivanje ove Konvencije o zabrani svih oblika diskriminacije nad ženama. Moram da priznam, znate, papir trpi sve, možete na papiru da napišete nešto najidealnije, ali ako se to u praksi ne sprovodi, džabe vam to što piše.
Posebno sam ponosan što sam pripadnik stranke koja je na najbolji mogući način pokazala odnos prema damama i ukazala im i te kako veliku šansu nad važnim državnim funkcijama, posebno stranačkim. Pogledajte između ostalog, dve najvažnije funkcije u parlamentu obavljaju žene, gospođa Maja Gojković, gospođa Jana Ljubičić na mestu sekretara.
Kada pogledate, guverner Narodne banke je Jorgovanka Tabaković, kada pogledate, ministri na veoma važnim funkcijama su Jadranka Joksimović, Zorana Mihajlović, kada pogledate predsednik Odbora za bezbednost je uvažena koleginica Marija Obradović, među nama muškima, i veoma odlično radi taj posao, tako da se u principu na delu nešto pokazuje. Konvencija je nešto što je civilizacijska tekovina i ovaj Amandman, i to je nešto što svakako moramo da usvojimo, ali ako to u praksi ne sprovodimo, možemo sto puta da pričamo razne priče o pravima žena ili o pravima bilo koje manjinske grupe, bitna su dela pre svega. Srpska napredna stranka to na delu pokazuje kakav je odnos prema damama.
Lično se zalažem za što veće učešće dama u javnom i političkom životu. Neretko sam bio u mnogim diskusijama i matiran od žena zato što brzo misle, zato što nekada intelektualnu superiornost pokazuju nad nama muškarcima, zato što imaju inicijativu mnogo veću, nego mi muškarci, i to moramo da uvažimo na najbolji mogući način.
Što se tiče druga dva akta vezano za saradnju sa Crnom Gorom po pitanju diplomatsko-konzularnih predstavništava, to je nešto što je veoma važno. Možda se to ne shvata na najbolji način, misleći da je to jedan običan bilateralni sporazum. Međutim, imali smo određenih turbulencija sa Crnom Gorom posle raspada zajedničke države. Nažalost, naši odnosi su godinama bili na nekoj silaznoj putanji. Dobro je da su oni počeli ponovo da se uspostavljaju, dobro je što sarađujemo sa Crnom Gorom i plod toga je upravo jedan ovakav ugovor kojim mi pomažemo svim državljanima Crne Gore, kao što i oni pomažu državljanima Srbije. Moramo da shvatimo da jedan ogroman broj naših sunarodnika živi u Crnoj Gori, državljani su Crne Gore i samim tim država Srbija je dužna po Ustavu njima da pomaže, a ovakvim jednim aktom, gde ponovo podstičemo one veze koje smo raskinuli 2006. godine, ponovo ih uspostavljamo, uspostavlja se što bolja saradnja i verujem da će to biti na obostranu korist državljana Srbije i Crne Gore.
Posebno ističem naše sunarodnike u Crnoj Gori kojih ima, po popisu, 28, 29%. To je nešto što Republika Srbija mora da uvaži.
Akt vezan za saradnju sa Evropolom, drago mi je što su kolege prisutne iz Ministarstva unutrašnjih poslova, moram da pohvalim ovaj akt. Po prvi put imamo jedan akt koji na pravi način uvažava suverenost ove države, bez obzira što se radi o jednoj međunarodnoj policijskoj organizaciji, kao što je Evropol, ali do sada su akti koji su stizali bili pomalo naredbodavni. Kada je bila u pitanju tajnost podataka, nama se nalagalo da nešto moramo da dostavimo, iako je to možda u suprotnosti sa nekim našim interesima.
Po prvi put sada imamo da Evropol sam sebe ograničava, a na kraju krajeva, i uvažava suverenost same Republike Srbije. Ovo je zaista dobar akt. Ima ovde nekoliko članova, pošto me ova tema zanima, pa bih voleo da nam malo pojasnite. Hvala što ste na Odboru objasnili šta je to nacionalna kontakt tačka. Moram da priznam, nisam znao da se to tako zove, ali hvala vam na tom pojašnjenju. Ima nekoliko članova vezano za ovaj memorandum o razumevanju i tajnosti bezbednosti podataka. Prvo, na koji način i kako će to neko sačiniti, šta bi se tu predvidelo? Samim ugovorom je dato malo šire tumačenje. Kako bi izgledao otprilike taj memorandum?
Druga stvar je vezana za zabranu davanja podataka, gde ugovorne strane smeju da dostavljaju podatke o ličnosti koje otkrivaju rasno i etničko poreklo, političke stavove, verska ili filozofska uverenja, pripadništvo sindikatima i podatke u vezi sa zdravljem i polnim životom lica samo ukoliko je to apsolutno neophodno. Ko to procenjuje? Da li je to apsolutno neophodno, posebno u ovom segmentu vezano za političke stavove ili verska opredeljenja? Može da se dogodi, ne daj Bože, da neko smatra da ima pravo da zagovara nacizam ili fašizam, to mu je političko uverenje, a sada kaže da je moje ljudsko pravo da vi ne date moje podatke. To je potpuno besmisleno, jer takav neko bi morao da bude svakako sankcionisan. Na primer, neka verska sekta, satanističkog tipa, koja se zalaže da svi članovi izvrše kolektivno samoubistvo, ali onda će oni istaći da je to njihovo versko pravo, nemate tu mogućnost da dajete te podatke.
Voleo bih da nam to objasnite. Ovo moram da pohvalim, a vezan je za činjenicu da ugovorne strane dostavljaju jedna drugoj samo one podatke koji su prikupljeni, čuvani i dostavljeni u skladu sa njihovim pravnim okvirima i koji nisu pribavljeni povredama ljudskih prava, gde se zaista poštuje naša država i sam Evropol mora da poštuje određene konvencije koje je EU donela.
S tim u vezi, ovo valja podržati, ali bih voleo da nam objasnite ovakve članove ovog ugovora.

Hvala.
Ovaj amandman, bez obzira što je podnosilac imao, mogu čak da kažem, dobru nameru, ali ne može da se prihvati, jer ovako nešto ne može da se reguliše poreskim zakonom. Kad bi se ovo prihvatilo, uveli bismo jednu određenu vrstu diskriminacije prema ljudima koji su između 30 i 55 godina, kako se ovde navodi.
Samim tim, ne možete da uvodite da za jedne plaćate dažbine, a za drugu kategoriju lica vam se to sve vraća. Neko bi to oborio pred Ustavnim sudom, zato što je tako nešto nedopušteno.
Razumem nameru koja je ovde bila. Ona je, mogu čak i da kažem, dobra namera, ali tako nešto se reguliše Zakonom o radu, a naš Zakon o radu trenutni je prilično loš Zakon o radu koji, moram da priznam, na veoma besmislen način reguliše i samo zapošljavanje i samo dobijanje otkaza i loš je i po poslodavca i po radnike, tako da verujem da će se tom merom, a to je ključna mera promena Zakona o radu, ovakve stvari regulisati. Verujem da će ljudi koji su danas najviše bez posla, a to su ljudi iznad 50 godina i ispod 30 godina, izmenama tog zakona dobiti priliku da se zaposle i da rade svoj posao. Hvala.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Moram da priznam, naravno, ne mogu da izrazim zadovoljstvo jer nam je stanje u zdravstvu katastrofalno, to je zaista tako, ali eto makar mogu da izrazim zadovoljstvo na priznanje nekog ko je sada opozicija kako su dok su bili vlast upravo suštinski upropastili zdravstvo. Sve što je malopređašnji govornik rekao događalo se u tom nekom periodu kada ste imali sva ova sredstva, inače na koja se sada žalite što se sada ukidaju.
Tačno je, imamo domove zdravlja gde nemamo ni makaze, ni gaze, ni osnovna medicinska sredstva, ali se postavlja pitanje – što to neko nije u periodu dok je obavljao vlast probao da nabavi, odnosno probao da na najbolji mogući način reformiše naš zdravstveni sistem? Izvinite nama su potrebnim potpuno novi zakoni iz oblasti zdravstva koji bi to reformisali, ali opet naglašavam, ovo nikome nije prijatno što neko mora da 2% iz zdravstvenog fonda prebaci u penzioni. Znate, mi smo u takvoj situaciji da nam je privreda potpuno devastirana zahvaljujući raznim genijalcima koji su ovde 12 godina upropašćavali našu privredu.
(Borislav Stefanović, s mesta: A vi niste ništa krivi?)
Krivi smo ako hoćete baš svi po malo. Da, krivi smo svi po malo …
(Predsednik: Meni se obraćajte. Molim poslanika da se samo meni obraća, isto to samo meni.)
Uvaženi kolega koji je to sada dobacio, problem je što nigde ne vidi sopstvenu krivicu i krivicu opcije koja je predvodila 12 godina ovu državu. Mi smo imali sistem u kome su javna preduzeća služila da se ispumpavaju pare iz njih. Imali smo sistem u kome je neko gasio potpuno privatni sektor, gde smo gajili administraciju, gde smo gajili korupciju. Ako hoćete baš smo i u zdravstvu gajili korupciju, bukvalno smo je zalivali.
Izvinite, danas je sve to došlo na naplatu. Danas je država došla u situaciju da zaista nema ni za penzije. Izvinite, neko mora iznova da počne da gradi zemlju i kroz ovakve nepopularne mere, ali bilo bi zaista lepo da konačno priznate šta ste uradili i zašto smo došli do ovde. Hvala.

Povreda Poslovnika, član 109, dužni ste bili da izreknete opomenu, posebno poslaniku koji se neposredno obraća drugom poslaniku. Čak je sam i priznao to i zaista je besmisleno da neko ko je primao platu, a mesecima nije dolazio na posao, da nekom drugom nešto prigovara. Hvala vam.

U nekoliko navrata sam tražio povredu Poslovnika, ne znam zašto mi je niste dali. Reklamiram član 109, jer je malopre bilo jedno direktno obraćanje, konkretno meni. Drago mi je da uvaženi gospodin gleda emisije koje vodim. U životu sam nešto radio, nisam svirao u grupi, koja je očigledno odredila njegovu političku karijeru, a zvala se „generacija bez budućnosti“. Njegova vlast i ono što on predstavlja ostavili su ovde generacije bez budućnosti.

Hvala.
Moram da priznam, uvaženi kolega Jovičić je malopre spomenuo da smo imali stelt stranke, iz ove jedne makar su dvojica poslanika tu, a iz ove druge izgleda se policija učlanila u DS, pošto su samo radnici skupštinskog obezbeđenja u njihovim klupama i to je najbolji pokazatelj koliko nekog interesuje država. Ovo su veoma važni zakoni.
Inače, gospodine ministre, lično uopšte ne volim reč kredit i ježim se kada je čujem, da li to uzima fizičko lice, da li uzima pravno lice, nebitno, da li uzima država. Lično nikada u životu nisam uzeo kredit, a potrudiću se da tu praksu nastavim i dalje, ali nikada ne reci nikad. Razlog tome je što su naše banke ovde u priličnoj velikoj meri imale krajnje nepovoljne uslove kada su ljudi uzimali kredite. To je bilo čisto zelenašenje.
Ovo što se ovde dešava danas, što mi radimo, je poklon, suštinski poklon koji dobijamo od Abu Dabija, odnosno UAE. Samo ću ljudima pročitati do koje mere idu ove olakšice. Recimo, za ovaj kredit za navodnjavanje, gde se kaže – neostvarivanje bilo kog prava ili ovlašćenja koje ugovorna strana ima na osnovu bilo koje odredbe ovog ugovora ne sprečava tu ugovornu stranu da to pravo ili ovlašćenje ostvaruje bilo kada u budućnosti i ne može se tumačiti kao odricanje od tog prava ili ovlašćenja. Isto tako, činjenica da jedna ugovorna strana tolerisala neizvršenje obaveze druge ugovorne strane ne sprečava prvu ugovornu stranu da naknadno preduzme bilo kakvu radnju, koja joj je na raspolaganju u skladu sa ovim ugovorom u vezi sa takvim izvršavanjem obaveza.
Praktično, čak i ako se dogodi da možda nekada nismo u stanju da povučemo određenu tranšu ili kako nećemo imati nikakve posledice, nećemo morati da plaćamo penale kao što smo nekada morali da radimo, kada smo se zaduživali i preko mere i kada to zaista nismo mogli da ostvarimo.
Ono što me jedino razočarava u čitavoj ovoj priči je činjenica da imamo trenutno samo 14 lokacija predviđenih za projekte navodnjavanja, jer neko nam, nažalost, nije ostavio nikakve projekte vezane za navodnjavanje i jednostavno nismo sposobni da do kraja ostvarimo u ovom momentu ovaj poklon, koji nam se bukvalno daje. Nadam se da, pošto je samim ugovorom predviđeno da ukoliko dođe do novih projekata će se taj kredit dokraja i ostvariti.
Prema tome, ovo je kredit, tj. poklon suštinski ostvaren na jednom uzajamnom poverenju. Dobro je da smo ostvarili takve odnose međusobne sa državom koja investira u celom svetu za čije se investicije bezmalo tuku u svetu. Jedino je ovde to nekom bilo nepovoljno. Setite se šta se dogodilo sa Al Dahrom, i to je zaista žalosno, jer da je taj konzorcijum došao na ovo tržište, on bi napravio ovde jednu veliku konkurenciju. Nažalost, razni tajkunski lobiji su preko određenih funkcionera bivšeg režima, posebno koji je trenutno vladao u Vojvodini, onemogućili, na neki način, Al Dahru. Njima je izgleda Šarić bio dobar investitor, koji je kupovao tadašnje kombinate, ali im nije izgleda bila dobra Al Dahra. Zašto ovo kažem? Zato što tih osam propalih kombinata koje je htela Al Dahra da kupi, kupio je Šarić ranije, tako da je on izgleda bio mnogo dobar investitor, ali Al Dahra nije bila dobar investitor.
Ovde, očigledno neko nije želeo konkurenciju zato što bi mu to ugrozilo određene interese, zato što bi to podiglo nivo naše poljoprivredne proizvodnje, ali dobro, red je da se dalje nastavi sa razgovorima. Nadam se da će neki od tih konzorcijuma ovde doći. Ako neko može da investira po celom svetu, ne smeta jednoj Velikoj Britaniji da ih ti arapski konzorcijumi kupe, pa imate prvaka Velike Britanije Mančester Siti, koji drži jedan od ličnih prijatelja gospodina Vučića, radi se o predstavnicima države iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ne vidim razloga zašto to ovde nekome smeta da se takvi ljudi pojave na našem tržištu, osim ako nisu neki uski interesi.
U svakom slučaju, ovo zaista vredi podržati, jer, ponavljam, besmisleno je čak koristiti reč – kredit, ovde se radi o čistom poklonu, za 10 godina vraćate kamatu od 2%, gde imate potpuno međusobno poverenje i gde ukoliko nešto i ne ostvarite ne plaćate nikakvu štetu, kao što ste imali ranije.
Što se tiče ovog trećeg ugovora, Apeks vezan za ovaj kredit od Evropske banke za mala i srednja preduzeća. Tu moram samo nešto da vas pitam. Ovde nam je omogućeno da možemo da koristimo, da izaberemo fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu. Nije navedeno koliki je iznos fiksne, ali me samo zanima, ukoliko možete da nam odgovorite kako će se država tu ponašati? Dobro je da je neko uzeo ovakav kredit za mala i srednja preduzeća i da država planira da razvija mala i srednja preduzeća, jer je potrebno da se što više ljudi zaposli, ali radi javnosti, čisto da znamo kakvi su ti uslovi, tj. kakva je kamatna stopa i koju ćemo odabrati. Vidim da ovde sve zavisi od tranše kakvu uzimamo, ali bih voleo da nam vi kao ministar to malo i precizirate.
U svakom slučaju, ovo vredi podržati, još jednom naglašavam. Nadam se da će sa ovim na neki način možda polako i prekinuti neko naše krupno zaduživanje i da ćemo ubuduće krenuti da investiramo i da imamo realne izvore prihoda i da ova država krene napred. Hvala.

Gospodine predsedavajući, baš ste povredili član koji ste citirali, član 104, zato što se lepo kaže – odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje. Pošto je malopređašnji govornik pomenuo mladog kolegu koji je inače govorio, red je bio da mu date repliku. Zaista mi se čini da imate izuzetno duple aršine tokom vođenja ove sednice. Hvala vam.