BALINT PASTOR

Savez vojvođanskih Mađara

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Balint Pastor je do sada bio narodni poslanik u 6 saziva. Prvi put je izabran za narodnog poslanika u sedmom sazivu, 2007. godine, a zatim i u narednih pet skupštinskih saziva, tako da je na funkciji narodnog poslanika od 2007. godine do danas.

U sedmom sazivu bio je predsednik Poslaničke grupe manjina, i član Odbora za inostrane poslove i Zakonodavnog odbora.

U osmom sazivu bio je predsednik Poslaničke grupe manjina, i član Odbora za inostrane poslove i Odbora za finansije.

U devetom sazivu bio je predsednik samostalne Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, koja je ponovo obrazovana nakon više od deset godina, i član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine.

U desetom sazivu bio je predsednik Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, i član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

U 11. sazivu bio je predsednik Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara - Partija za demokratsko delovanje, pa Savez vojvođanskih Mađara, i član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

U 12. sazivu bio je predsednik poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara i član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 66 sati, 13 puta se obraćao u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja učestvovao je 2 puta, a u traženju obaveštenja i objašnjenja nije učestvovao. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 84 puta, i svaki put glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao prvi na listi Vajdasági Magyar Szövetség – Pásztor István – Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13 sazivu predsednik je poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara. Član je Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.


BIOGRAFIJA

Rođen je 3. januara 1979. godine u Subotici. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. godine. Na istom fakultetu je 2011. stekao akademski naziv master. Doktorsku disertaciju odbranio je na Pravnom fakultetu u Beogradu 2018. godine.

Od aprila 2002. bio je pravni savetnik subotičkog D.o.o. za konsalting Pannon Invest Consortium, a od januara 2004. do februara 2007. g. bio je direktor ovog privrednog društva.

Od 2014. do 2018. godine bio je asistent na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, gde je od 2018 docent. Od aprila 2021. je član Saveta Univerziteta u Novom Sadu.

Nakon lokalnih izbora 2020. izabran je za predsednika Skupštine Grada Subotice.
Bio je član i predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2000. godine. Tokom izbora 2000. bio je član Centralnog izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije (DOS).

Od maja 2007. član je Predsedništva Saveza vojvođanskih Mađara, a od maja 2019. godine je potpredsednik stranke.
Poslednji put ažurirano: 03.09.2022, 18:28

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poštovani

čeka se odgovor 10 meseci i 17 dana i 1 sat

Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva posebna sednica , 13.09.2022.

Uvaženi predsedniče Republike, poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je deveti put da ja imam prilike da govorim u poslednjih 15 godina o pitanju Kosova i Metohije ovde u Narodnoj skupštini.

Od 2000. godine do 2013. godine je ova Skupština donela 11 rezolucija i dve platforme. Mi danas o izveštaju vodimo raspravu na osnovu tačke 5. Rezolucije o osnovama za političke razgovore sa Privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji.

Ono što je na prvom mestu i ono što treba da bude na prvom mestu i što treba reći unapred, jeste, da mi za razliku od nekih prethodnih perioda u poslednjih osam godina, znači od 2014. godine o pitanjima Kosova i Metohije u ovom visokom domu razgovaramo na realnim osnovama.

Za to treba da postoji velika hrabrost, pre svega od strane predsednika Republike, pre svega od strane Vlade Republike Srbije.

Ja imam neka lična iskustva iz 2007, 2008, 2011. godine, kada se o istoj ovoj temi razgovaralo na osnovu nekih drugih principa. Kada se razgovaralo na osnovu busanja u grudi, kada se razgovaralo u smislu nerealnih obećanja, kada se razgovaralo na način što nije donosilo koristi ni sprskom narodu na KiM, ni Republici Srbiji, ni bilo kom građaninu Republike Srbije. Ono zbog čega se želim zahvaliti predsedniku Republike, a to sam govorio i pre godinu dana kada smo, pre 14 meseci tačnije razgovarali o ovoj istoj temi to je hrabrost.

Ovo što vi činite to iziskuje veliku hrabrost. Iziskuje hrabrost zbog toga što vi o najbolnijem pitanju srpskog naroda govorite na iskren, otvoren i realan način i za to je neophodna i velika odgovornost, ali pre svega, velika hrabrost i zbog toga želim da vam se zahvalim i to je nešto što možda posluži kao osnova za iznalaženje nekih rešenja u budućnostima da ni ja nisam preterani optimista jer za kompromis trebaju dve strane.

Videli smo iz ovog izveštaja da spremnost za kompromis ne postoji sa obe strane, jer sve dok se ne formira zajednica srpskih opština, sve dok se ne formira zajednica srpskih opština na KiM mi o kompromisu i o ispunjavanju obaveza i sa jedne i sa druge strane ne možemo govoriti i ne možemo razgovarati. I zbog toga bih se pridružio vašem apelu predsedničke Republike, a zna se na koga sve treba apelovati i ko su donosioci odluka, da omoguće i da naprave konkretne korake u interesu toga da se formira zajednica srpskih opština da bi i Beograd, da bi i predstavnici srpskog naroda sa KiM, mogli da vide da zaista postoji spremnost za kompromis i da zaista postoji bilo kakva nada da se iznađe bilo kakvo rešenje.

Slažem se sa vama predsedniče Republike da ono što radi Republika Srbija, ono što radite vi lično, ono što radi Vlada Republike Srbije, to je poštovanje međunarodnog prava. I, o tome smo razgovarali i o tome smo govorili i prethodnih godina, ali ista ova rečenica nije mogla da bude izgovorena pre dve godine i nakon februara ove godine i mislim, naravno na dešavanja u svetu i konkretno na dešavanja u Ukrajini i zbog toga, kada kažete da je Republika Srbija na strani međunarodnog prava i da štiti međunarodno-javno pravo, to nije nekakva politička izjava, to nije nikakvo subjektivno mišljenje, nego je to jednostavno istina i činjenica.

Cenimo vašu spremnost što želite da rešite ovo pitanje koje postoji decenijama unazad i da ne želite da se i ovo pitanje ostavi našoj deci da ona rešavaju ovo pitanje. I to je najbitnije. To je najbitnije zbog toga što dok se ovo pitanje ne reši možemo mi da se bavimo privlačenjem investicija, možemo mi da se bavimo priključenjem i naporima priključenja EU i možemo da postignemo određena rešenja, odnosno određene pomake i određene rezultate kao što i postižete, ako što i postižemo, jer Srbija danas nije isto takva kao što je bila pre osam godina. Ali, dok se ovo pitanje ne reši kao Damoklov mač će visiti iznad svih građana Republike Srbije, bez obzira da li žive u Zvečanu, Kosovskoj Mitrovici ili Sremskoj Mitrovici ili Subotici ili Vranju, i zbog toga cenimo ovu spremnost na kompromis što vi dokazujete svakom prilikom kada razgovarate sa bilo kim o ovoj temi.

I, upravo zbog toga ovo pitanje KiM nije pitanje i nije tema samo za srpski i albanski narod, ovo je tema i za građane Mađarske i za građane Rusinske i za građane Hrvatske i za građane bošnjačke nacionalnosti i romske i sve građane Republike Srbije, jer dok se ovo pitanje ne reši u skladu sa međunarodnim javnim pravom, do tada u Srbiji ne može da se postigne takav standard kakav bi se mogao postići i kakav se postiže u nekim drugim državama.

Ja želim da izrazim i sa ovog mesta i poštovanje i divljenje predstavnicima sprskog naroda na KiM što istrajavaju i što trpe sve što treba da trpe. Ja ne želim tu da ulazim u neke polemike sa opozicijom, ali da sam ja pripadnik srpskog naroda i kad bi izvodio ovakve performanse u vezi toga ko gde sedi u Narodnoj skupštini, a da tu sede moji sunarodnici, da sam pripadnik srpskog naroda, koji ne znaju kada dođu kući šta će zateći i tako žive decenijama mene bi bila sramota. (Aplauz)

U ime SVM i u ime svih vojvođanskih Mađara želim da kažem da apsolutno da navijamo za vas da možete da ostanete na vašim ognjištima i apsolutno imamo razumevanje za svaku podršku i materijalnu i svaku drugu koju vam pruža i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije.

Reći ću vam jedan podatak i citiraću predsednika Republike, vi o tome danas niste govorili, ali ste govorili 2018. godine u nekim drugim prilikama – godišnje iz budžeta Republike Srbije na KiM ode između 520 i 530 miliona evra. To je podatak iz 2018. godine. Možda je ta svota i veća.

Mi vojvođanski Mađari apsolutno nemamo problema sa tim, kao što nemamo problema ni sa tim kada se sredstva daju za Srbe na teritoriji BiH ili negde drugde, kao što ni vi nemate problem sa tim kada Mađarska daje izuzetno velika sredstva za vojvođanske Mađare i zbog toga ne možemo da se vodimo igrom dvostrukih aršina.

Ako mi očekujemo da vi smatrate sasvim normalnim što naša matična država nas podržava u Srbiji onda mi apsolutno ne možemo da imamo bilo kakav problem sa tim što država pomaže Srbe ma gde oni živeli.

Zašto imamo razumevanje pored svega ovoga što sam rekao za Srbe na Kosovu i Metohiji? Ja sam o tome govorio i prošli put i pretprošli put i pošto znam da neću biti pogrešno shvaćen, reći ću i danas.

Istorija i velike sile s vremena na vreme, o tome nas uči istorija, kažnjavaju neke narode, male narode, male u brojčanom smislu. Mađari su 102 godine morali da se suoče sa Trijanonskim mirovnim diktatom. Tri koma tri miliona Mađara se probudilo u nekoj drugoj državi tada. Prošli smo dvadesetih i tridesetih godina kroz sve ovo kroz šta Srbi sa Kosova i Metohije prolaze prethodnih godina. Znamo kako je to iz iskustva.

Da ne govorim samo o nekim istorijskim činjenicama od pre stotinak godina. Svi se mi sećamo i toga kakvi su bili međunacionalni odnosi u Vojvodini 2003, 2004. i 2005. godine. Koliko je bilo međunacionalnih incidenata.

Zašto ovo spominjem? Ovo spominjem zbog toga što nas taj slučaj uči tome da kada postoji spremnost na kompromis, kada postoji razumevanje sa obe strane, onda su svi problemi rešivi. Mi u prethodnih osam godina praktično ne znamo ni za jedan međunacionalni incident između srpskog i mađarskog naroda na području AP Vojvodine. To nije slučajno. To je zbog toga što smo zajednički dosta toga uradili.

Ono istorijsko pomirenje koje je pre devet godina postignuto između srpskog i mađarskog naroda, ovde u ovoj Narodnoj skupštini usvajajući Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva 1944. i 1945. godine, pa preko spomenika u Čurugu nevinim žrtvama i mađarskog i srpskog naroda, mogao bih da spomenem još neke konkretne stvari koje smo u interesu toga učinili. Sve to nas uči tome da ukoliko postoji kompromisi, ukoliko postoji otvorenost onda je i moguće postići istorijsko pomirenje. Bez tog istorijskog pomirenja teško da možemo doći do mira, stabilnosti i bezbednosti.

Ovo sam spomenuo isključivo zbog toga da bi rekao da ovo može da posluži kao presedan i u nekim drugim relacijama. Nadam se da će i da posluži kao presedan. I ovaj naš presedan, srpsko-mađarski dokazuje, i nemam problem sa tim da kažem otvoreno, jasno i glasno, ovaj naš presedan pokazuje da problem nije u Srpskom narodu.

Ako je to srpski narod i politički predstavnici srpskog naroda umeli, mogli, imali snage, hrabrosti sa mađarskim narodom, onda verovatno imaju i sa nekim drugim narodima, jer je presedan napravljen.

Ono što bih želeo da kažem na kraju. Nadam se, nisam optimista, ali se nadam, da će doći do nekakvog kompromisnog rešenja. Mi vama, predsedničke Republike, i Vladi Republike Srbije pružamo svaku moguću podršku i konkretnu pomoć u iznalaženju kompromisnog rešenja, jer ovo nije samo pitanje za srpski i albanski narod. Nadamo se da će do kompromisnog rešenja doći.

Naravno, u danu za glasanje će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara glasati za usvajanje ovog izveštaja.

Hvala.

Prva sednica (konstitutivna), 02.08.2022.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati gospodina dr Vladimira Orlića i nadamo se da će velikom većinom biti izabran za predsednika Narodne skupštine.

Gospodin Orlić je iskusan poslanik, ovo mu je četvrti mandat. Bio je zamenik predsednika najveće poslaničke grupe, bio je potpredsednik Narodne skupštine, ima bogato političko iskustvo, a ono što je bitno, nije neko ko se u životu bavio samo politikom, ima zaista zavidnu i stručnu, naučnu biografiju, sa više od 80 napisanih naučnih radova. Ubeđeni smo u Savezu vojvođanskih Mađara da će biti dobar predsednik Narodne skupštine jer je mlad, energičan, a pored toga je već i iskusan.

Uopšte nije svejedno ko je na čelu Narodne skupštine. Pre dve godine, kada je i gospodin Dačić biran za predsednika Narodne skupštine, rekao sam da je funkcija predsednika Narodne skupštine po našem Ustavu druga po značaju i do tog zaključka dolazim i stoga da predsednik Narodne skupštine zamenjuje predsednika Republike u slučaju njegove sprečenosti. Mi smo imali takve situacije u istoriji Srbije prethodnih decenija.

Narodna skupština je ustavotvorno i zakonodavno telo, ali je pre svega predstavničko telo svih građana Republike Srbije. To smatram bitnim reći zbog toga što i ustavotvorna i zakonodavna i kontrolna i izborna funkcija Narodne skupštine proizilazi iz predstavničke funkcije. Mi ćemo u ovom sazivu Narodne skupštine imati najmanje 16 poslaničkih grupa, što je rekord od 1991. godine, kada je januara 1991. godine formiran prvi saziv nakon uvođenja višestranačja u Srbiji. Svakako je dobro za legitimitet, svakako je dobro za demokratiju što su svi učestvovali na izborima i što je 12 lista tu u parlamentu i sa tih 12 lista je formirano 16 poslaničkih grupa.

To je značajno zbog toga što će svi građani Republike Srbije imati svog predstavnika ili svoje predstavnike. Nadam se da će i skupštinske rasprave biti takve sa obe strane, kakve treba da budu u jednoj parlamentarnoj demokratiji kakva je Republika Srbija.

To što će biti 16 poslaničkih grupa, to što je prisutna i opozicija, to znači da će sve ideje biti zastupljene, od republikanaca, preko monarhista, od levice do desnice, od regionalnih stanaka do nekih kojima je Srbija unitarna država i koje smatraju da Srbija treba da bude maksimalno centralizovana itd. Iz svega ovoga, proizilazi da je nakon prošlih izbora demokratija pobedila, ali je sa druge strane apsolutno jasno ko čini većinu i apsolutno je jasno ko je koliko glasova dobio i ko kakvu i koliku podršku uživa među građanima Republike Srbije.

Savez vojvođanskih Mađara će biti i u ovom sazivu deo vladajuće većine, zajedno sa SNS i našim koalicionim partnerima SPS i drugim strankama. Mi ćemo potpisati, kao što smo to činili i 2014, 2016. i 2020. godine koalicioni sporazum sa SNS. Naša vizija, naši bitni projekti će činiti deo programa Vlade Republike Srbije i za sve građane u svakom trenutku će biti jasno u kolikoj meri se taj program ostvaruje i šta je ono što je postignuto u interesu građana Republike Srbije.

Apsolutno je evidentno i jasno da u političkoj borbi, naravno sem nasilja u parlamentarnom životu, sve je dozvoljeno i da svako može da zastupa interese svojih građana, kako misli da je to najcelishodnije. Ipak, sa druge strane, smatram da ozbiljni ljudi treba da budu vođeni istinom i da svi mi tu treba da govorimo istinu, i da je apsolutno nedozvoljeno i da niko ne bi smeo sebi da dozvoli da izgovara neke rečenice koje apsolutno nemaju ikakvih dodirnih tačaka sa istinom, odnosno sa realnim stanjem stvari.

Meni kao predsedniku poslaničke grupe SVM je izuzetno značajno i bitno i drago mi je što je Vojvodina odmah drugog dana u radu ovog saziva, Narodne skupštine dobila ovakav značaj, ovakav publicitet. Ali, interesantno je kada neko smatra da istorija počinje sa njim, da pre njega, pre nego što je on ušao u Narodnu skupštinu neke reči su bile zabranjene, neke reči niko nije izgovarao, za neke prioritete se niko nije borio. To je malo licemerno.

Ukoliko neko želi da bude poslanik, a da ne poznaje blisku političku prošlost države u čijem parlamentu sedi, onda ja lično to smatram malo problematičnim. Meni je ovo sedmi mandat u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ovde sam od 14. februara 2007. godine. U prošlom sazivu je poslanička grupa SVM imala preko 190 obraćanja, preko 190 obraćanja samo u prošlom sazivu koji je trajao nešto malo manje od dve godine.

Kada ja ustanem ovde i kažem u vezi bilo koje tačke dnevnog reda, poslanička grupa SVM će glasati ovako ili onako, već je spomenut termin Vojvodina. Ako ništa drugo nisam rekao, samo ime poslaničke grupe, već je Vojvodina spomenuta. Mi smo samo u prošlom sazivu imali preko 190 obraćanja. I naravno, da se ogromna većina tih obraćanja odnosila na poboljšanje položaja građana Vojvodine, a ono što je dobro za građane Vojvodine, to je i dobro za sve građane Republike Srbije.

Ovo nisam rekao zbog toga da bih se pravdao, jer apsolutno nemam potrebe da se pravdam u vezi ovih tema, kao ni u vezi nekih drugih tema, ali smatram da mi ovde narodni poslanici treba da govorimo istinu i da predsedavajući i budući predsednik Narodne skupštine treba da vodi računa o tome da ono što poslanici govore budu u nekakvoj vezi sa realnim stanjem stvari. A da ne govorimo o tome što smo mi o Vojvodini u prethodnih šest saziva ne samo govorili nego smo se za tu Vojvodinu Autonomnu pokrajinu i borili. I, ne samo da smo se borili za tu Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, nego smo bili brutalno kažnjeni zbog toga što smo zastupali interese građana Autonomne pokrajine Vojvodine.

I, neki poslanici koji sede na ovoj strani sale, to ne samo da znaju, nego su u tome bili i saučesnici, 2009. i 2010. godine kada je 2009. godine, krajem 2009. godine SVM u ovoj Skupštini glasao iako je bio deo vladajuće većine, protiv budžeta Republike Srbije za 2010. godinu zbog toga što je Ustav bio prekršen tim predlogom budžeta, tadašnja vladajuća većina, ova strana sale, deo ove strane sale, rekao sam deo ove strane sale je taj budžet usvojio, podržao. Taj budžet je uz pomoć nekih opozicionih poslanika čija stranka više ne postoji na političkoj sceni Srbije, taj budžet usvojila. Nakon toga je SVM bio kažnjen u Subotici i u Senti smenjivanjem u lokalnoj samoupravi zbog toga što smo se borili za Vojvodinu. A neki koji su opet nestali sa političke scene Srbije, jedna stranka sa trideset godina prošlosti, Liga socijaldemokrata Vojvodine, zahvaljujući čijoj infrastrukturi su određeni poslanici ovde sada trenutno prisutni je taj budžet podržala.

Zbog toga mislim da niko u ovoj sali osim SVM, mislim na stranke sa sedištem u Vojvodini nema moralno pravo da govori o Vojvodini i da traži bilo šta i da zamera bilo šta SVM u nekim prethodnim mandatima.

Da ne govorimo o tome da su baš oni poslanici koji su o tome malo pre govorili u ovu Skupštinu ušli zahvaljujući, ja ću da kažem, jer stojim iza toga i to su činjenice koje se mogu dokazati, koji su tu zahvaljujući klasičnoj, pravnoj zloupotrebi. Zahvaljujući klasičnoj pravnoj zloupotrebi, jer Vojvođani nisu nacionalna manjina. Rusini jesu nacionalna manjina, Hrvati jesu, Mađari jesu i još mnogi Vojvođani to nisu. To što ste vi poslanik, to je rezultat jedne klasične pravne zloupotrebe, ali se ja radujem tome što ćemo se zajedno boriti za Vojvodinu. Hajde, videćemo u nekoj budućnosti šta ćete osim određenih velikih govora kao što je to činio i neko drugi u ovom parlamentu, u nekim prethodnim sazivima učiniti za Vojvodinu.

Reći ću šta smo mi učinili, samo jedan primer, šta je Savez vojvođanskih Mađara učinio.

Gospodine predsedavajući, pošto određeni poslanici postaju nervozni i hvataju se mikrofon, ja vam samo želim skrenuti pažnju, najljubaznije i sa poštovanjem da ja nikoga imenom, prezimenom, niti funkcijom nisam spomenuo, nikoga, bilo koga, nikoga.

Znači, želim samo da kažem jednu stvar šta je Savez Vojvođanskih Mađara učinio za Vojvodinu i za Republiku Srbiju. Nakon 25 godina borbe je juče krenuo teretni saobraćaj na pruzi Subotica – Segedin. Ta pruga je bila predviđena za eliminaciju. Od 1995. godine smo se borili za revitalizaciju te pruge i izgradnja te pruge će se nastaviti i prema Baji. Krenuo je teretni saobraćaj, a leta sledeće godine će krenuti i putnički saobraćaj, iz Subotice do Segedina će se stizati uključujući i graničnu kontrolu za 40 minuta. Ta pruga je bila predviđena za eliminaciju.

Uspeli smo zahvaljujući saradnji sa Srpskom naprednom strankom da tu prugu učinimo delom razvoja železnica Republike Srbije, nakon toga smo u saradnji sa Srpskom naprednom strankom uspeli da nađemo finansijska sredstva za revitalizaciju te pruge, ta pruga je izgrađena, završena je juče i krenuo je teretni saobraćaj, a dogodine će i putnički saobraćaj. Samo jedan primer.

Oni koji se busaju u grudi i koji samo govore o Vojvodini, kada treba da se ustane i glasa za Vojvodinu onda pobegnu iz sale ili glasaju za protivustavan budžet, a neki drugi koji će isto govoriti o Vojvodini su učestvovali i bili saučesnici u najbrutalnijem kažnjavanju jedne političke stranke u novijoj istoriji i Republike Srbije početkom 2010. godine, izbacivanjem iz Subotice i Sente funkcionera Savez vojvođanskih Mađara, u dve opštine koje su najbitnije i najznačajnije za vojvođanske Mađare i to je bio simboličan čin i jedan brutal i jedna brutalna odmazda.

Kao što smo bili napadnuti za još jednu temu, i želim i to da spomenem, jer je ovo predstavnički Dom svih građana i treba da govorimo o temama koji su bitni građanima. Govorimo o prisustvu ilegalnih migranata. Tu su prisutni određeni poslanici u ovom delu sale, koji su, kada sam ja u ovoj sali leta 2015. godine prvi put govorio o tome da naši građani ne mogu da žive u svojim naseljima zbog prisustva ilegalnih migranata koji ne beže od rata, koji su klasični ekonomski migranti, koji se ponašaju kao da je i ova zemlja njihova, ušli su bez pasoša, da naši ljudi, naši građani ne mogu od njih da žive. Godine 2015. sam prvi put o tome govorio u Skupštini i tražio od Vlade Republike Srbije da se čuva naša južna granica i da se obezbedi…

Prva sednica (konstitutivna), 02.08.2022.

Slažem, vraćam se.

Znači, kada sam o tome govorio, onda su neki poslanici koji su sada ponovo poslanici mene optužili za fašizam, za ksenofobiju, tužili su me Zaštitniku građana i sudu Republike Srbije. Naravno, da nisam bio osuđen, jer ništa loše nisam rekao, i mi ćemo insistirati na tome i dalje.

Što se tiče gospodina dr Vladimira Orlića, još jednom da ponovim. Smatram da ima zavidnu biografiju, smatram da ima dovoljno političko iskustvo, smatram da je zreo za ovu funkciju i SVM će ga podržati, ne samo danas u danu za glasanje, nego u njegovom budućem radu.

Još da kažem pošto rasprave najverovatnije o potpredsedničkim mestima, o delegacijama i odborima neće biti, da kažem da me izuzetno raduje što je postignuta apsolutna saglasnost i u vezi potpredsedničkih mesta, da sve što je opozicija tražila i htela, da je to dato, garantovano od strane vladajuće većine i smatram da je to dobro, da će Narodna skupština imati sedam potpredsednika, da će Elvira Kovač ispred SVM i dalje biti potpredsednica Narodne skupštine. Mislim da se dokazala u prethodnom sazivu, ne samo u ovoj sali nego i u Strazburu i na mnogim mestima gde je zastupala našu Narodnu skupštinu i Republiku Srbiju i da me izuzetno raduje što je ta saglasnost postignuta i u vezi delegacija i skupštinskih odbora.

U ovih prethodnih petnaest godina od kada sam ja ovde u Narodnoj skupštini opozicija nikada ovoliki broj odbora nije vodila, nije imala toliko predsedničkih mesta, nije imala toliko mesta srazmerno broju ni u delegacijama, i smatram da je to dobro.

Svakako, za to želim da se zahvalim Ivici Dačiću koji je vodio te razgovore kao predsednik u prethodnom sazivu i Vladimiru Orliću koji je isto vodio te razgovore kao budući predsednik. Ti razgovori nisu bili laki, trajali su tri puta po četiri sata, ali je apsolutna saglasnost postignuta. To dokazuje da ima nade, da će ovaj saziv Narodne skupštine funkcionisati na drugačiji način i da ipak postižemo određene rezultate u razvoju demokratije.

Predsedavajući, hvala vam na toleranciji.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bi imao nekoliko pitanja, životna pitanja, ne radi se o visokoj politici ovog puta, nego o životnim problemima građan.

Prvo pitanje bi bilo za predsednicu Vlade - kada će se ponovo otvoriti taj tzv. malogranični prelazi? Zaista nema razloga da oni i dalje ne rade, da budu zatvoreni. Pre svega, govorim u relaciji Srbija - Mađarska, ali naravno, to se odnosi i na sve druge susedne zemlje, odnosno na naše granične prelaze sa njima.

Što se tiče granične linije između Republike Srbije i Mađarske, trenutno radi granični prelaz Horgoš 1 i granični prelaz Kelebija, dvokratno od 07.00 do 10.00 časova, i od 17.00 do 19.00 časova radi granični prelaz Bački Breg i granični prelaz Bački Vinogradi, a uopšte nisu u funkciji granični prelazi Rastina, Bajmok, Horgoš 2, Đala i Rabe.

Iz ovoga proizilazi da na području Banata nema nijednog graničnog prelaza koji bi bio u funkciji i naši građani moraju jako puno da putuju da bi prešli granicu.

Vi znate, ali zbog javnosti bih rekao da tu se ne radi, u našem slučaju, o turističkim putovanjima, već su ljudi tamo zaposleni, putuju svakog dana. I rodbinske veze su u pitanju. Ljudi su željni i inače, da govorim i o ostalim građanima, putovanja. Imunizacija je na takvom nivou da je to sada već posle više meseci i više od godinu dana moguća.

Ja znam da odgovor na ovo pitanje ne zavisi samo od Republike Srbije, već i od Mađarske, ali bih vas zamolio da zaista učinimo sve u interesu toga da ovi granični prelazi bukvalno odmah budu otvoreni, jer nema razloga da to bude drugačije.

Drugo pitanje je srodno. Nakon otvaranja ovih graničnih prelaza, kada se može očekivati da neke od njih rade od 00.00 do 24.00 časova? O ovome već godinama govorimo, pre svega za granični prelaz Horgoš 2 ili za granični prelaz Đala ili za granični prelaz Bajmok.

Za nekoliko dana će se održati 11. zasedanje Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbija i Mađarska. Da li će ovo biti tema tog sastanka, odnosno te sednice?

Treće pitanje u vezi graničnih prelaza za vas, gospođo predsednice, a možda i za ministra Momirovića - kada će započeti aktivnosti na rekonstrukciji i dogradnji graničnog prelaza Horgoš?

U našem budžetu su obezbeđena sredstva u visini od 520 miliona dinara. Građani očekuju da ti radovi započnu, jer, kao što znamo, u letnjim mesecima i preko 200 hiljada putnika pređe granični prelaz Horgoš 1 za jedan vikend, a kamioni čekaju i duže od 20 sati, tako da bih očekivao odgovor na ovo pitanja.

Hvala vam najlepše.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja ću u svom trećem obraćanju malo da govorim o podacima u vezi ekonomske saradnje Republike Srbije i Mađarske, jer to građani treba da čuju. Mislim da su ti podaci za svaku pohvalu.

Sada bih postavio dva pitanja. Ohrabruje nas ovo što ste rekli u vezi graničnih prelaza. Zaista bi bilo bitno da se oni u prvom koraku otvore, a u drugom koraku da produžimo radno vreme onih graničnih prelaza koji u „mironodopskim“ uslovima rade od 7 do 19 sati, kako što je bitno i to da radimo i na poboljšanju putne infrastrukture onih puteva koji vode do tih graničnih prelaza. Mi smo već i o tome razgovarali. Ja bih spomenuo samo put između Bačke Topole i Bajmoka. Tako bi taj granični prelaz bio povezan kvalitetnim putem sa auto-putem Horgoš - Beograd i to je isto jako bitno za građane.

Dva pitanja koja bih postavio su sledeća. Prvo pitanje, i vi ste malopre spomenuli, odnosilo bi se na rekonstrukciju pruge Subotica – Segedin, a u drugom koraku Subotica – Baja. Pitanje je – dokle se stiglo u realizaciji tog projekta, jer kada je saradnja tako intenzivna između Srbije i Mađarske i naših građana i građana Republike Mađarske, onda treba da investiramo i u železničku infrastrukturu, a ne samo u putnu?

Kada se završi ovaj projekat rekonstrukcije pruge Segedin – Subotica, onda ćemo moći da kažemo da Segedin u poslednjih sto godina nikada nije bio bliži Subotici nego što će biti nakon završetka toga projekta.

Drugo pitanje se odnosi na to da li Vlada Republike Srbije razmišlja da intenzivira saradnju i to ne samo ekonomsku saradnju, već i političku, sa tzv. Višegradskom grupom, sa Mađarskom, Češkom i Slovačkom?

Ja bih vas samo podsetio i vas i javnost na izjave od pre nekoliko dana predsednika Češke Republike gospodina Zemana. Znamo da su odlični odnosi i sa Slovačkom, i ekonomski odnosi i politički. O odnosima sa Mađarskom smo već govorili i sa Poljskom.

Mene i kao člana Grupe prijateljstva sa Republikom Poljskom raduje onaj potez koji je Vlada povukla, odnosno ministar Selaković u vezi opoziva našeg ambasadora iz Varšave i to pokazuje kako su odlični odnosi između naše Vlade i Vlade Republike Poljske.

Ja mislim i mi smatramo da bi Republika Srbija trebala da intenzivira saradnju sa višegradskom grupom. Bilo je takvih inicijativa i od gospodina Zemana i od gospodina Orbana i to, naravno, nije protiv bilo koga. Treba da sarađujemo sa svima, ali mislim da bi najtešnje mogli i trebali da sarađujemo da sarađujemo sa te četiri zemlje, osim ovih drugih zemalja koje su nam susedi.

Hvala vam.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, imao bi dve grupacije pitanja za predsednicu Vlade i pokrenuću obe dve grupacije odmah u prvom obraćanju da bismo imali vremena i mogućnosti da raspravimo obe teme. Te dve teme nisu u korelaciji, ali se u ovom trenutku najbitnije za građane koje mi iz Saveza za vojvođanskih Mađara zastupamo ovde u Narodnoj skupštini.

Prva grupacija pitanje se odnosi na postupanju u vezi ilegalnih migranata. Šta država čini da bi garantovala bezbednost stanovnika Republike Srbije, malo kasnije ću izneti konkretne podatke i slučajeve, a druga grupacija pitanja se odnosi na ulaz u Republiku Srbiju sa teritorije Mađarske?

Što se tiče prve grupacije pitanja i u vezi konkretnog pitanja, šta Republika Srbija čini da bi garantovala bezbednost građana Republike Srbije, želim da kažem da je situacija alarmantna na određenim područjima Republike Srbije. Želim da spomenem dva naseljena mesta Majdan, Irabe na području opštine Novi Kneževac u severno-banatskom okrugu. To su sela od 200 ljudi. Radi se o staračkim domaćinstvima, a u tim selima se pojavljuje i konstantno boravi više od 500 migranata.

Ti ilegalni migranti ulaze ne samo u prazne kuće, nego i u kuće gde građani žive, spaljuju iz nehata te kuće, naši građani su preplašeni. Te ljude dovode tamo taksisti i mislim da država treba da postupi po tom pitanju, jer bezbednost naših građana treba da bude na prvom mestu.

Slična je situacija i na području opštine Kanjiža, na području grada Subotice i u naseljenim mestima u Zapadnobačkom okrugu.

Drugo pitanje u vezi ulaska sa teritorije Mađarske - zašto je i dalje potreban PCR test za ulazak iz Mađarske, ako to nije potrebno za ljude koji ulaze sa teritorije Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Bugarske, koja je isto tako članica EU, kao što je i Mađarska?

Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Subotica, 07.09.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (predsednik poslaničke grupe) Republika Mesečno 85110.00 RSD 03.08.2020 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (paušal) Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.08.2020 -
Predsednik Skupštine Grada Grad Subotica (odbornička naknada) Grad Mesečno 16570.00 RSD 21.08.2020 -
Predsednik Skupštine Grada Grad Subotica (naknada za vršenje funkcije predsednika Skupštine grada) Grad Mesečno 29802.00 RSD 21.08.2020 -
Predsednik upravnog odbora Grad Subotica (Fondacija "Subotička sinagoga") Grad Mesečno 0.00 RSD 21.08.2020 -