BALINT PASTOR

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 3. januara 1979. godine u Subotici.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 2002. godine. Na istom fakultetu je 2011. stekao akademski naziv master, iz ustavnopravne naučne oblasti. Upisao je doktorske studije 2011. godine na beogradskom Pravnom fakultetu.

Od aprila 2002. bio je pravni savetnik subotičkog d.o.o. za konsalting Pannon Invest Consortium, a od januara 2004. do februara 2007. godine bio je direktor ovog privrednog društva. Od 19. oktobra 2002. do 30. juna 2010. godine bio je član Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Od 6. decembra 2002. do 11. decembra 2009. godine bio je predsednik Izvršnog odbora NSMNM-a.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 13. septembra 2000. godine.Tokom izbora 2000. bio je član Centralnog izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije (DOS), delegiran od strane SVM-a. Od maja 2007. član je Predsedništva SVM-a.

Od 16. aprila 2014 , u četvrtom mandatu je narodni poslanik, predsednik Poslaničke grupe SVM i predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Španijom.
Peti mandat osvojio je na izborima 24. aprila 2016. godine
Na vanrednim parlamentarnim izborima 21. Juna 2020. Godine ponovo je izabran za narodnog poslanika
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 12:36

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poštovani

čeka se odgovor 6 meseci i 10 dana i 9 sati

Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesto vanredno zasedanje, 02.02.2022.

Poštovana potpredsednice, poštovana gospođo Obradović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set izbornih zakona. Mislim da su dva najvažnija zadatka koja je ovaj saziv Narodne skupštine obavio ustavna revizija i završetak međustranačkog dijaloga, a proizvod završetka tog međustranačkog dijaloga je set izbornih zakona o kojima raspravljamo danas i koji će biti usvojeni najverovatnije za dva dana.

Taj međustranački dijalog je počeo još u prošlom sazivu, leta 2019. godine, i nastavljen je u ovom ciklusu pod vođstvom predsednika Narodne skupštine gospodina Dačića. Taj dijalog se odvijao na dva koloseka. Imali smo jedan dijalog uz učestvovanje predstavnika Evropske unije, tačnije Evropskog parlamenta, a drugi kolosek je bio onaj dijalog bez učešća predstavnika Evropskog parlamenta.

Ispred Saveza vojvođanskih Mađara u svim tim dijalozima je učestvovala potpredsednica naše poslaničke grupe i parlamenta Elvira Kovač. Znamo da je taj dijalog trajao jako dugo, da su stranke učestvovale u tom dijalogu, i parlamentarne i vanparlamentarne stranke. Danas imamo na dnevnom redu krajnji rezultat tog dijaloga koji je trajao dve i po godine, u dva saziva ovog parlamenta.

Mislim da je najvažnije reći, i nije dovoljno reći samo jedanput, nego to treba ponavljati, da je najveće dostignuće ovog dijaloga što će sve stranke u Republici Srbiji učestvovati na prevremenim vanrednim parlamentarnim izborima 3. aprila tekuće godine. Ja ne znam ni jednu stranku, ni parlamentarnu, ni vanparlamentarnu, koja je najavila da će bojkotovati sledeće parlamentarne izbore. Mislim da je to jako dobro zbog toga što će konkurencija biti puna i zbog toga što niko neće moći da kaže da ne učestvuje na izborima jer izborni uslovi nisu dobri, jer su izborni uslovi dogovoreni tokom dijaloga koji je trajao dve i po godine na dva koloseka.

Možemo da slušamo kritike o tome da se izborni zakoni menjaju u poslednji trenutak, u poslednji čas, da to nije u skladu sa nekakvim demokratskim standardima, da se to u civilizovanom svetu ne čini, ne radi na takav način, itd. Želeo bih da podsetim cenjene narodne poslanike, a i građane Republike Srbije da ovo što mi danas činimo nije bez presedana, sa jedne strane, a sa druge strane, nije slučajno što se tek sada događa, jer su do sada bili u toku razgovori, dijalog sa svim strankama koje su u tome želele učestvovati, a sve stranke su u tome želele učestvovati.

Što se tiče nekog istorijata donošenja izbornih zakona u Republici Srbiji, želeo bih da vas podsetim jedne činjenice. Siguran sam da nisam jedini u ovoj sali ko se toga seća, pod kojim uslovima i kada je donet danas važeći Zakon o izboru narodnih poslanika. Danas još uvek važeći i do subote ili do ponedeljka, u zavisnosti od toga kada će biti proglašen novi zakon nakon usvajanja u Narodnoj skupštini, znači, danas još uvek važeći Zakon o izboru narodnih poslanika je usvojen 9. oktobra 2000. godine, četiri dana nakon petooktobarskih promena, na poslednjem zasedanju Narodne skupštine u tom sazivu pre raspuštanja.

Nakon toga smo imali izbore za Narodnu skupštinu Republike Srbije i, kao što znate, kolega Rističević je to spominjao, nekoliko meseci kasnije, tačnije, ako se dobro sećam, 25. januara 2001. godine je izabrana Vlada dr Zorana Đinđića. Znači, dva ili tri meseca pre formiranja Vlade usvojen je danas važeći zakon, a u međuvremenu su, naravno, održani i parlamentarni izbori. Znači, toliko o tome da se izborni zakon u civilizovanim zemljama ne menja nekoliko meseci pre izbora. Taj zakon je ostao na snazi sledeće skoro 22 pune godine.

Još jedna je činjenica da se prisetimo, ne znam ko se još toga seća, predlagač tog zakona, još uvek važećeg Zakona o izboru narodnih poslanika, bila je Srpska radikalna stranka, a u raspravi je učestvovao tada narodni poslanik Tomislav Nikolić kao ovlašćeni predstavnik predlagača i svega još jedan narodni poslanik iz tog saziva gospodin Džemail Suljević iz Stranke demokratske akcije. I to je bila rasprava.

Mi danas raspravljamo o predlozima izbornih zakona, o tome ćemo raspravljati i u petak, u petak ćemo usvojiti ove zakone i o izboru predsednika Republike i o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima i o još nekim zakonima koji su bitni za izbornu kampanju i za sprovođenje izbora. Nakon toga će, u skladu sa dogovorom sa međustranačkog dijaloga, biti raspisani vanredni parlamentarni izbori.

Rekao sam kada je donet sada još uvek važeći zakon i najbitniji elementi tog još uvek danas važećeg zakona u poslednje 22 godine nisu menjani. Proporcionalni izborni sistem, Srbija kao jedna izborna jedinica.

U nekoliko navrata smo imali neke sitne korekcije ili relativno sitne korekcije izbornog zakona. Ja bih spomenuo neke od njih. Godine 2004. uveden je sistem tzv. prirodnog praga koji omogućava listama, odnosno strankama nacionalnih manjina da uđu u parlament i ako ne dostignu cenzus nekada od 5%, danas od 3%, što je apsolutno u skladu sa ustavnim načelom o tome da pripadnici nacionalnih manjina treba da budu zastupljeni u predstavničkim organima, pa i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Imali smo izmenu izbornog zakona kada su uvedene kvote, prvo 30%, pa, nakon toga 40% za manje zastupljeni pol. Godine 2010. je Ustavni sud Srbije doneo jednu odluku koja je sa jedne strane relativizovala institut blanko ostavki, a sa druge strane zaključila izborne liste, jer do tada je poslanik mogao da postane i kandidat sa dvestatridesetog mesta, koji određena stranka osvojila, recimo, 13 ili 15 mandata, i manje, više, je to sve što je menjano prethodnih više od 20 godina, sve do 2020. godine, kada je cenzus smanjen sa 5% na 3% i kada je u okviru tog paketa da stranke nacionalnih manjina ne bi bile oštećene, uvedeno povećanje količnika za 35% u slučaju stranaka, odnosno, lista nacionalnih manjina.

Komparacije radi, danas 34 države u Evropi pripadaju široj porodici proporcionalnih izbornih sistema, a od devet evropskih država koje imaju zatvorene blokirane liste, tj. da građani birači ne mogu da utiču na to ko će postati poslanik sa izborne liste, znači, od svih tih zemalja, postoje jedino dve zemlje u kojima je čitava država jedna izborna jedinica, jedna država se zove Crna Gora, a druga država se zove Srbija.

U svim drugim zemljama Evrope sa proporcionalnim izbornim sistemom postoji više izbornih jedinca. Ovo govorim samo zbog toga da bi se ukazalo na to, da ni ove sadašnje izmene nisu od nekog suštinskog, epohalnog značaja u smislu da bi se u potpunosti uveo novi izborni sistem, nekoliko dana pre raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.

Ovaj Predlog zakona o izboru narodnih poslanika na sveobuhvatan način obezbeđuje pravnu sigurnost, ravnopravnost svih učesnika u izbornoj utakmici i utvrđuje zadovoljavajući okvir za poštene izbore.

Što se tiče položaja stranaka nacionalnih manjina, ovaj zakon i te kako uzima u obzir specifičnosti postojanja stranaka nacionalnih manjina, i pozdravljamo rešenje da se zadržava sistem prirodnog praga. To i nije moguće ukinuti zbog dostignutog nivoa ljudskih i manjinskih prava.

Isto se odnosi i na rešenje da se količnici stranaka nacionalnih manjina uvećavaju za 35%, s tim što je sada to na precizniji način određeno i jasno se vidi iz teksta Predloga zakona da se to odnosi, a mi smo to tako od samog početka zamišljali, na situaciju kada stranka nacionalne manjine ne dostigne cenzus, a taj cenzus je na državnom nivou 3%, što se zadržava, a na lokalnom nivou isto.

Ono što je jako značajno i što je druga strana medalje, jeste da Predlog zakona, precizira položaj i pojam stranke nacionalne manjine i utvrđuje konkretne mehanizme za zaštitu od zloupotreba statusa stranke nacionalne manjine.

Želeo bih da iznesem nekoliko podataka, da bi bilo jasno zašto je to nama kao stranci nacionalne manjine, mađarske nacionalne manjine, bitno da se spreče zloupotrebe. Četrnaestog januara 2022. godine, je od ukupno 114 aktivnih političkih stranaka u Republici Srbiji, znači od 114, dalje 69 su upisane i registrovane kao stranke nacionalne manjine.

Godine 2016. je od ukupno 29 predatih izbornih lista na republičkom nivou na parlamentarnim izborima 16 tražilo status liste nacionalne manjine. Ne bih da pravim reklamu bilo kome znamo iz prethodnih saziva Narodne skupštine, konkretno imenom i prezimenom, ko su bili oni poslanici, koji su zloupotrebljavali ovaj status, a da veze nisu imali ni sa jednom nacionalnom manjinom niti su bilo kada, bilo šta uradili ili bar podigli glas u interesu neke nacionalne manjine, a uživali ove pogodnosti i radilo se o klasičnoj zloupotrebi prava.

Republička izborna komisija, odnosno, lokalna izborna komisija će rešenjem utvrđivati da li je izborna lista podneta sa osnovnim ciljem da se predstavlja i zastupa interes nacionalne manjine, a i Nacionalni saveti nacionalnih manjina će imati konkretne nadležnosti u tom postupku, ali poslednja reč neće biti njihova, jer su određene stranke nacionalnih manjina verovatno, zbog toga što su same sebe stavljali u taj položaj i polazili od toga kako bi se oni u tom slučaju ponašali kada bi imali većinu u Nacionalnom savetu nacionalne manjine, pribojavali toga da bi Nacionalni savet mogao da uskrati taj status nekoj drugoj stranci iste nacionalne manjine. Tako da, Nacionalni savet neće imati mogućnost odlučivanja, već samo davanja mišljenja.

Uz već postojeće afirmativne mere, još dve su bitne u slučaju stranaka nacionalnih manjina, broj potrebnih potpisa se smanjuje sa 10 na 5 hiljada, a na lokalnim izborima će biti potrebno dvostruko manji broj potpisa, da ovo nije uvedeno u 71 jedinici lokalne samouprave, bi bilo potrebno više podrške, više potpisa podrške, nego što je to trebalo 2020. godine na poslednjim lokalnim izborima.

Mene čini tužnim činjenica da što se tiče naše nacionalne zajednice, mađarske nacionalne zajednice, izgleda da će SVM biti jedina stranka, koja će imati hrabrosti da samostalno nastupi na izborima, neke druge manjinske mađarske stranke će se šlepovati na nekim opozicionim, i danas opozicionim, a i u sledećem sazivu, opozicionim listama i siguran sam u to, bez obzira što je smanjen cenzus. Mene čini tužnim i čudim se što nije dovoljno ni smanjiti na 5 hiljada, ni tada ne mogu da izađu na izbore samostalno, ali to je njihova odluka i verovatno su svesni svoje „snage“ u mađarskom biračkom telu.

Ja se nadam da će u ostalim manjinskim zajednicama konkurencija biti jača, npr. unutar bošnjačke nacionalne zajednice, albanske itd.

Ono što još želim da kažem, to je da su podneti određeni amandmani, ti amandmani su isto proizvod i posledica međustranačkog dijaloga i u potpunosti je do samog poslednjeg trenutka, izloženo u korist argumentima opozicionih stranaka, tako da sam ja siguran da će ti amandmani biti usvojeni i da će na predsedničkim izborima ostati žreb, kao način određivanja mesta na glasačkom listiću, uprkos tome što u predlogu zakona, to ne stoji, ali sam siguran da će u usvojenom zakonu, toga biti i ostaje žreb.

Ono što nas raduje, a to je isto jedan podneti amandman, i da će jedan birač moći da podrži samo jednu izbornu listu svojim potpisom u procesu kandidovanja izborne liste, a da neće biti usvojeno rešenje koje je u predlogu zakona da će jedan birač moći da podrži više izbornih lista. Mi smatramo da je sasvim logično što jedan birač može da podrži samo jednu listu.

Suštinska izmena je i uvođenje funkcionisanja, odnosno uvođenje srednjeg nivoa funkcionisanja izborne administracije, videćemo kako će to na terenu, u praksi odvijati ali je to pretpostavka za to da opozicione stranke i vanparlamentarne i parlamentarne u okviru lokalnih izbornih komisija, a i u Republičkoj izbornoj komisiji imaju jako puno predstavnika što će sigurno dovesti do toga da na osnovani način neće moći da će da se probudi sumnja u regularnost sledećih izbora.

Da zaključim, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržava što je ovaj saziv parlamenta do kraja izneo ovaj proces međustranačkog dijaloga, što imamo ove predloge zakona na dnevnom redu i mi ćemo u danu za glasanje podržati sva predložena rešenja.

Zahvaljujem.

Osma posebna sednica , 30.11.2021.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavniče Ministarstva pravde, ovo što mi danas radimo, to se radi jednom u 10 ili čak 20 godina ne samo u Republici Srbiji, već i uporedno posmatrajući. Parlament nije samo predstavnički zakonodavni organ, već je i ustavotvorac.

U mnogim državama prođu cele generacije, a da članovi parlamenta nisu u mogućnosti da raspravljaju o donošenju ili izmeni ustava. Na primer, u SAD više od 200 godina važi isti Ustav. Jeste da je menjan nekoliko tridesetak puta, ali taj Ustav važi od 1787. godine. I u Evropi, ako posmatramo primer Belgije, Norveške ili nekih drugih zemalja, prođu vekovi a da Ustav praktično ostane netaknut. Sve ovo govorim zbog toga da bih dao na značaju ovome čime se danas Narodna skupština Republike Srbije bavi.

Za Srbiju se ne može reći da nije imala puno ustava u svojoj istoriji. Ja sam letos, kada smo raspravljali o Predlogu za promenu Ustava, i govorio o tome koliko je Srbija imala u prošlosti i izbrojali smo da je ovaj Ustav iz 2006. godine 16. Ustav. Prvi je bio Sretenjski iz 1835. godine, pa Turski ustav iz 1838. godine, pa Namesnički ustav 1869. godine, pa Radikalski ustav 1888. godine, pa Oktroisani ustav 1901. godine, pa 1903. godine ponovo novi Ustav, vraćeni Ustav iz 1888. godine, pa 1921. godine Vidovdanski ustav, pa 1931. godine ponovo Oktroisani ustav, pa 1946. godine, već za vreme Socijalističke Jugoslavije, tačnije DFJ, pa kasnije 1953. godine Ustavni zakon, pa 1963. godine, pa 1947. godine, pa 1990. godine, 1992. godine Ustav Savezne Republike Jugoslavije, 2003. godine Ustavna povelja državne zajednice Srbije i Crna Gora i 2006. godine Ustav Republike Srbije, danas važeći, koji mi danas menjamo, odnosno još uvek traje postupak ustavne revizije, pošto će poslednji sud dati građani na referendumu sredinom Januara sledeće godine.

Znači, mi danas radimo nešto što se u Srbiji nekoliko puta dešavalo u prethodna skoro dva veka, ali je nešto što nije uobičajeno i nešto što nije svakodnevno. Zbog toga je jako značajno što Narodna skupština Republike Srbije raspravlja o aktu o promeni Ustava.

Ustav je u svakoj državi najviši pravni akt. Reguliše osnove društvenog i društvenog života i zbog toga je značajan.

Što se tiče procedure, sada bih malo da govorimo o proceduri upravo zbog toga što je najviši pravni akt i upravo zbog toga što je na vrhu hijerarhije pravnih akata ne samo u Srbiji, nego svugde u civilizovanom svetu u pravnim državama Ustav. Postupak izmene je teži nego što jeste u slučaju običnih zakona. U našem slučaju, mi smo taj postupak u potpunosti poštovali.

Želeo bih da uporedim ovo sadašnje stanje sa onim koje je bilo 2006. godine, kada je donet još uvek važeći Ustav. Doduše, u to vreme je postojao konsenzus tri tada najveće političke stranke, najuticajnije političke parlamentarne stranke. Mogu da kažem nazive, neću izazvati repliku jer nijedna od njih nije parlamentarna danas. To su Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka.

Tako se menjaju stvari. Prošlo je svega 15 godine i te najuticajnije političke stranke u ovom sazivu nemaju nijednog narodnog poslanika, ali su u to vreme, pre 15 godina, te stranke bile ubedljivo najuticajnije. Savez vojvođanskih Mađara u tom sazivu nije imao poslanike. To je jedini saziv u prethodnih 25 godina kada mi nismo imali poslanike, pa nismo mogli ni da govorimo o predlogu Ustava tada 2006. godine, ali je postojao konsenzus ove tri najveće političke stranke. To, međutim, nije bilo opravdanje za to da nije organizovana javna rasprava, da nije konsultovana struka.

Doduše, u pisanju tog ustavnog teksta su učestvovali neki pravnici, profesori univerziteta. Znamo tačno ko su bili, ali su oni u to vreme istovremeno i bili visoki funkcioneri ovih stranaka o kojima sam malopre govorio i niko od njih nije ustavni pravnik. Bilo je profesora upravnog prava, bilo je profesora obligacionog prava, ali nijednog profesora ustavnog prava tada nije bilo u tom krugu koji je imao odlučujući uticaj na to kakav tekst ćemo mi imati za Ustav.

Za razliku od tog procesa, za razliku od tog postupka, kada je izostala i javna rasprava i konsultovanje struke, sada se sve drugačije odvijalo. I siguran sam da je ovaj tekst, bez obzira na neka rešenja u meritumu, o čemu ću govoriti, kvalitetniji i bolji, a i čitava procedura je sigurno više demokratska. Ja, ukoliko je to moguće, izbegavam neke reči kao što su transparentnost i inkluzivnost, koje reči se svakodnevno spominju i jako su moderne, ali će sigurno ovaj Ustav, ovaj tekst ustavnih izmena biti kvalitetniji od onog teksta koji mi i dan danas imamo za Ustav, a koji je usvojen 2006. godine.

Javna rasprava je organizovana u više krugova, na više mesta, u raznim fazama ustavne revizije. Imali smo javne rasprave i pre tačke kada se Narodna skupština upustila u ustavne izmene, u ustavnu reviziju. Nakon toga smo imali serijal javnih rasprava nakon usvajanja dvotrećinskom većinom predloga za promenu Ustava tu u Narodnoj skupštini, a sve vreme je ustavotvorac bio u kontaktu i sa Venecijanskom komisijom.

Venecijanska komisija je savetodavni organ Saveta Evrope i u ovim našim modernim vremenima zemlje u tranziciji teško mogu da donesu Ustav, a da ne konsultuju i da ne dobiju pozitivno mišljenje Venecijanske komisije. To je jedan dosta značajan ograničavajući faktor za Narodnu skupštinu, kao ustavotvorca, po našem Ustavu u Republici Srbiji, ali to nije nešto što je svojstveno samo Srbiji, nego je svojstveno svim zemljama u našem regionu, nekadašnjim socijalističkim zemljama.

Ali, ono što je bitno, mi smo dobili apsolutno pozitivno mišljenje Venecijanske komisije za ovaj tekst o kojem danas raspravljamo.

Želim da kažem i to da se ove ustavne izmene tiču isključivo položaja pravosuđa. To ne može da bude drugačije zbog toga što se isključivo na te članove Ustava odnosio i predlog za promenu Ustava, koji je stigao u Skupštinu od Vlade 4. decembra prošle godine.

Ovo govorim zbog toga što smo mi iz SVM u prethodnih 15 godina u puno navrata govorili o tome da bi Ustav trebalo menjati i da bi te izmene trebale da budu sveobuhvatne, trebalo bi se ticati nekih delova, koje delove mi danas nećemo i ne možemo da izmenimo, odnosno ne možemo da imamo uticaja na to.

Ja sam letos kada smo raspravljali o Predlogu za promenu Ustava i govorio o nekim delovima uprkos, odnosno upravo zbog toga što je izostala javna rasprava pre 15 godina, upravo zbog toga što nije ustavno-pravna nauka konsultovana. Ovaj danas važeći Ustav, nažalost, ima neke manjkavosti, a mi smo propustili priliku da te manjkavosti ispravimo.

U više navrata sam govorio i o tome, a to nisu moje reči, ja na blaži način formulišem svoje rečenice, da je doajen našeg ustavnog prava profesor Ratko Marković o ovom Ustavu, sada važećem, pisao da je najnepismeniji Ustav u ustavnoj istoriji Republike Srbije. A videli smo da je ovo 16. Ustav. Znači, dosta je žestoka konkurencija, a od tih 16 Ustava, po profesoru Markoviću, ovaj danas važeći Ustav je najnepismeniji.

Ovaj Ustav meša pojmove svojine i imovine. Svaki student na prvoj godini prava zna koje su razlike. Ima raznih kolizija unutar teksta, protivrečnosti. Na jednom mestu se kaže da međunarodni sporazumi treba da budu u skladu sa Ustavom, na drugom mestu piše da međunarodni sporazumi ne smeju da budu u suprotnosti sa Ustavom. Opet pravnici znaju, ne treba biti doktor pravnih nauka, da to nisu sinonimi, nisu iste stvari.

Ima raznih drugih grešaka koje nisu, odnosno čije ispravljanje ne bi trebalo da prestavlja politički problem, odnosno ne bi trebalo da predstavlja pitanje sa političkom konotacijom. Ja tu ne govorim o tome da treba izmeniti preambulu. Ja tu ne ne govorim o nekim osetljivim pitanjima. Govorim o tome da je šansa, nažalost, propuštena, ali se ta šansa ne propušta danas, nego je propuštena pre godinu dana, kada je u skupštinsku proceduru stigao Predlog za promenu Ustava, kojim je jasno dat zadatak Narodnoj skupštini koje delove može da izmeni Ustava, a svi ostali delovi Ustava treba da budu netaknuti.

Kada govorim u većoj meri u političkom smislu, onda ću da kažem i to da smo mi u više navrata rekli i 2015. godine, kada je u ovoj Narodnoj skupštini bila formirana Radna grupa za reformu političkog sistema, da ima manjkavosti i u vezi dela o ljudskim i manjinskim pravima. Naravno, mi se zalažemo za šire nadležnosti AP Vojvodine, ali sve to danas ne može da bude tema. Jedino, pošto ipak raspravljamo o Ustavu i pošto se to dešava jednom u 10 ili 20 godina, želim to da ponovim, da kažem i da kažem da čekamo novu priliku i novu šansu koja će jednog dana uslediti, pa se nadam da ćemo izmeniti i ove delove Ustava.

Govorio sam o proceduri, govorio sam o tome kako je i ustavno-pravna nauka konsultovana. Mislim da svakako treba i na ovom mestu da se kaže da je veoma dragocen rad profesora Vladana Petrova, koji je sve vreme bio deo Radne grupe, kao i istraživači iz Instituta za uporedno pravo, kao i profesori sa nekih drugih pravnih fakulteta. A zahvaljujući javnim raspravama, svi su mogli da iskažu svoje mišljenje u raznim ovim krugovima javnih rasprava koje su bile organizovane u ovih skoro godinu dana, pošto sam rekao da je 4. decembra stigao predlog u proceduru. Znači, mi smo se ovim pitanjem bavili skoro godinu dana.

Želim da se zahvalim i predsednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Jeleni Žarić Kovačević, što je sve vreme bila na čelu ovog posla ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Što se tiče merituma, što se tiče konkretnih rešenja, o njima je već dosta bilo reči na današnjoj sednici. Tiče se isključivo, ustavne izmene se tiču isključivo položaja pravosuđa, odnosno depolitizacije pravosuđa, kako smo to u više navrata čuli.

Odmah povodom toga želim da kažem da ćemo mi glasati za Predlog akta o promeni Ustava. Na prvi pogled se sigurno čini da će pravosudni sistem biti efikasniji i da će biti sudstvo nezavisnije, ali ćemo tek u praksi videti da li će to tako biti. Tu ne mislim na uticaj Narodne skupštine ili Vlade, već mislim na uticaj nekih drugih društvenih činilaca.

Mi živimo u modernim vremenima i nisam siguran da eliminacijom Narodne skupštine kao predstavničkog organa iz procedure izbora sudija da ćemo mi imati nezavisnije sudstvo, jer da li je sudstvo nezavisno ili nije nezavisno, ili je manje nezavisno, ili je više nezavisno ne zavisi od toga isključivo da li Narodna skupština ima nadležnosti ili nema nadležnosti.

Kao što znate, ni u slučaju medija, da li je neki mediji nezavisan ili je manje nezavisan, ne zavisi isključivo od toga da li ima država udela ili nema udela, da li država utiče na uređivačku politiku ili ne utiče na uređivačku politiku, jer na uređivačku politiku mogu mnogi da utiču a to i čine.

Opet, sa druge strane, vladavina prava je postala jedan termin zahvaljujući kojim se određene zemlje mogu disciplinovati. Videli smo to na slučajevima Poljske, Mađarske i još nekih država EU. Tako da, svakako, sudstvo treba da bude nezavisno.

Mi u Savezu vojvođanskih Mađara, svakako, od našeg osnivanja baštinimo načela liberalno-demokratske ustavnosti i naravno da se zalažemo za vladavinu prava. Jedino sam hteo da kažem da su stvari, nažalost, malo komplikovanije i da nisam uveren u to da ćemo time što će Narodna skupština biti eliminisana iz postupaka izbora nosilaca sudijskih funkcija da će zahvaljujući tome stvari biti mnogo bolje nego što su bile pre 10 godina ili nego što su bile ranije.

Svakako je dobro što će stalnost biti načelo od apsolutne važnosti. Dobro je što neće biti reizbora. Dobro je što neće biti trogodišnjeg mandata. I ovo što sam rekao nisam rekao u kritiku samog teksta. Tekst je svakako kvalitetan. Ja sam to što sam izneo rekao u odnosu na neka očekivanja iz Venecijanske komisije, Saveta Evrope ili EU, jer to smatram u nekoj meri licemernim jer mi i dan danas imamo zemlje EU u kojima ne zakonodavna, ne predstavnički organ, ne parlament, već izvršna vlast bira nosioce sudijskih funkcija.

To građani treba da znaju, ali ćemo mi glasati za ove ustavne izmene, odnosno za Predlog akta o promeni Ustava. Nadamo se nekim relativno skorašnjim novim izmenama, jer na ovom Ustavu treba i mora i treba da se radi i mi ćemo naravno naše glasače i simpatizere pozvati da najverovatnije 16. januara, kada će biti referendum, glasaju za ove ustavne izmene, jer suverenost pripada građanima i poslednja reč je njihova. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da kažem nekoliko rečenica o Predlogu zakona o narodnoj inicijativi i referendumu i da odmah kažem na početku mog obraćanja da će poslanička grupa SVM podržati ovaj predlog zakona.

Trenutno važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi Republike Srbije je donet 1994. godine, znači jako davno. Izmenjen je 1998. godine i od 1998. godine važi u ovom tekstu. Od 1994. godine, odnosno 1998. godine na ovom području, na ovoj teritoriji je prvo postojala Savezna Republika Jugoslavija, pa državna zajednica Srbija i Crna Gora, od 2006. godine Republika Srbija, što znači da važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi je preživeo tri državna oblika na ovoj teritoriji, da je u međuvremenu donet Ustav i to pre 15 godina, da ovaj važeći zakon u mnogim elementima nije u skladu sa trenutno aktuelnim Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine, a što je još važno instituti narodne inicijative i referenduma su u potpunosti bile nedelotvorne u prethodnih nešto malo više od četvrt veka zbog toga što zakonska rešenja nisu bila adekvatna. Znači, trenutno važeća zakonska rešenja nisu adekvatna, a sa druge strane nisu u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije.

Svi znamo i o tome smo puno puta govorili u javnosti, a i u Narodnoj skupštini da Republiku Srbiju čeka tema ustavne revizije, ne samo da je čeka, već se Skupština mesecima time i bavi. Sada će biti skoro godinu dana od kada je Vlada Republike Srbije u skupštinsku proceduru uputila predlog ustavnih izmena. Mnoge javne rasprave su organizovane, zasedao je puno puta i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine i u finišu smo tog veoma značajnog posla. Menjaće se delovi Ustava kojima se reguliše oblast pravosuđa i prema najavama taj referendum o ustavnim izmenama bi trebalo da se održi sredinom januara.

Pošto je Ustav jedini pravni akt koji reguliše sopstveni način izmene, znamo da za izmenu dela Ustava Republike Srbije o pravosuđu i ostalim delovima koji će se, odnosno članovima Ustava koji će se menjati, neophodno je organizovati referendum, znači neophodno je i izjašnjavanje, neposredno izjašnjavanje građana na referendumu.

Taj referendum se ne bi mogao održati prema sada važećem Zakonu Republike Srbije u narodnoj inicijativi referendumu zbog toga što taj tekst nije u skladu sa Ustavom. Zbog toga mi sada raspravljamo o tom predlogu zakona, ali je ovaj posao trebao da bude obavljen još mnogo ranije. Podsetiću vas da je od usvajanja Zakona o narodnoj inicijativi i referendumu 1994. godine ovo 14 Vlada Republike Srbije. Znači, od kada je na snazi Zakon o narodnoj inicijativi i referendumu, ova Vlada Republike Srbije je 14, a od 2006. godine imamo novi Ustav, a rok koji je bio definisan, odnosno koji jeste definisan ustavnim Zakonom o sprovođenju Ustava Republike Srbije, rok za usaglašavanje svih zakona sa važećim Ustavom Republike Srbije je istekao 31. decembra 2008. godine.

Upravo zbog toga želim da istaknem da organizovanje ustavotvornog referenduma sredinom januara sledeće godine ne sme da bude i nije jedini razlog za usvajanje ovog zakona, već je to i usaglašavanje sa važećim tekstom Republike Srbije.

Kada sam već kod ovog dela mog obraćanja ne mogu, a da na kažem da ima još elemenata u našem pravnom sistemu koje nisu u skladu sa važećim Ustavom i to protivustavno stanje traje od kraja 2008. godine.

Samo bih želeo da istaknem jedan zakon, nećete se iznenaditi, to je Zakon o finansiranju AP Vojvodine koji je isto tako trebao da bude usvojen još do kraja 2008. godine. Nadam se, i to nisu samo nadanje, nego želimo i aktivno da doprinesemo tome da Narodna skupština usvoji u skorijoj budućnosti taj zakon, kao što će danas da usvoji Zakon o narodnoj inicijativi i referendumu.

Zbog čega možemo reći da sada važeći zakon iz 1994. godine nije u skladu sa Ustavom? Iz nekoliko razloga, a osnovni razlog koji se vidi na prvi pogled jeste da sada važeći Zakon o narodnoj inicijativi i referendumu predviđa kvorum, odnosno predviđa da za uspešno održavanje bilo kog referenduma u Republici Srbiji na njemu treba, ne samo da učestvuje, nego da glasa za, više od 50%, odnosno 50% upisanih birača plus jedan građanin Republike Srbije.

Pošto prema sada važećem Ustavu to nije predviđeno ni za ustavnu reviziju, ni za ustavotvorni referendum, ni za izjašnjavanje građana na referendumu o izmeni Ustava, onda se vidi već na prvi pogled da to rešenje nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i zbog toga treba usvojiti ovaj novi zakon.

Ali, nije to jedini razlog zbog koga mi danas treba da dobijemo novi zakon o narodnoj inicijativi i referendumu, već je razlog taj što su ustavni instituti referenduma i narodne inicijative u prethodnih 25 pa i više godina bili u potpunosti nedelotvorni. Oni su bili nedelotvorni zbog toga što sada važeći zakon nije na dovoljno precizan, nije na dovoljno dobar način regulisao ove institucije, a pored toga ima puno nelogičnosti i pravnih praznina u sada važećem zakonu.

Upravo zbog toga je bitno da će ovim zakonom o kojem danas raspravljamo jasnije biti regulisane različite vrste referenduma, reguliše se krug ovlašćenih predlagača za sprovođenje referenduma, omogućava se elektronsko prikupljanje potpisa. Spomenuo sam pitanje većine za uspešno sprovođenje referenduma koje će se regulisati na drugi način, nadležnost suda, uređivanje finansiranja, izveštavanja i sprovođenja referendumske kampanje. Sve su to pitanja koja se na drugačiji način regulišu ovim predlogom zakona.

Kao što je to već spomenuto, Venecijanska komisija se pozitivno izjasnila o ovom predlogu zakona. To je učinila 9. novembra tekuće godine, nakon višemesečnih konsultacija nadležnih organa Republike Srbije sa ovim savetodavnim telom Saveta Evrope. Mislim da je to jako značajno.

Značajno je i to što je ovaj predlog zakona u potpunosti u skladu sa rešenjima iz uporednog prava, sa međunarodnom praksom, sa rešenjima koja se primenjuju u većini zemalja Evrope a i sveta. Mada, moram da kažem, a o tome želim malo detaljnije da govorim kasnije, da referendum i narodna inicijativa nisu ljudska prava, u smislu da su univerzalne prirode i da su predviđene u uporednom zakonodavstvu u većini zemalja, štaviše, čak suprotno.

Što se tiče referenduma, pored Republike Srbije, u dosta zemalja je predviđen taj pravni institut, ali se to ne može reći za instituciju narodne inicijative. Ali su one u našem ustavno-pravnom sistemu ustavne kategorije i zbog toga treba da se regulišu na način da one budu delotvorne i efikasne.

Član 2. našeg Ustava kaže da suverenost potiče od građana i da je građani vrše putem narodne inicijative referenduma i pomoću slobodno izabranih predstavnika. Zbog toga naš Ustav predviđa oblike i neposredne, odnosno poluneposredne demokratije, pored toga što je Republika Srbija zemlja u kojoj važe principi predstavničke demokratije.

Što se tiče narodne inicijative, već je bilo reči o tome ranije, da za ovih 27 godina nijedna narodna inicijativa nije bila prihvaćena i usvojena od strane Narodne skupštine Republike Srbije. To dovoljno govori o tome koliko je taj institut bio nedelotvoran, odnosno da ni u najmanjoj meri to nije bio živ institut pomoću kog su građani mogli da vrše suverenitet. Zbog toga je jako bitno što se povećava rok za prikupljanje potpisa u vezi narodne inicijative sa 7 na 90 dana, da se uvode i elektronske narodne inicijative. To je u potpunosti u skladu sa vremenom u kom živimo.

To što nijedna narodna inicijativa nije bila usvojena, pa čak ni razmatrana u Narodnoj skupštini u prethodnih 27 godina, za to postoji više razloga. Jedan od razloga je taj da ta obaveza nije ni postojala.

Sada prema ovim rešenjima iz Predloga zakona postojaće obaveza Narodne skupštine da se izjasni o narodnoj inicijativi i nećemo dolaziti u situaciju kakvu smo dolazili prethodnih godina, da je npr. pre nekoliko godina, čini mi se 2018. godine, bez

obzira na ogroman broj potpisa građana Republike Srbije za usvajanje takozvanog "Tijaninog zakona", ta inicijativa se nije našla na dnevnom redu Narodne skupštine zbog manjkavosti sada još uvek važećeg zakona.

Zbog toga se desila situacija da je praktično Vlada Republike Srbije kao drugi ovlašćeni predlagač zakona, pored građana, pored 30.000 građana i još nekih ovlašćenih predlagača, zapravo preuzela tu narodnu inicijativu, predložila zakon kao da je svoj, ali je to učinila na osnovu narodne inicijative. Nakon usvajanja ovog zakona, Narodna skupština će raspravljati o takvim narodnim inicijativama i zbog toga će građani moći da vrše suverenost, suverenitet i na taj način.

Što se tiče referenduma, za referendum se isto može reći da je u nedovoljnoj meri bio delotvorno sredstvo u prethodnim decenijama. Želim da vas podsetim da su se od 1989. godine, znači za 32 godine, skoro 33 godine, u Republici Srbiji održalo svega šest referenduma. Znači, imali smo svega šest referenduma, jedan još 1989. godine, pa početkom devedesetih godina nekoliko referenduma i svi ti referendumi su bili neuspešni, govorim o republičkim referendumima, baš zbog toga što je bio predviđen kvorum za uspešnost.

Poslednji referendum je održan 2006. godine. To je bio ustavotvorni referendum. Tada je usvojen sada važeći Ustav, kada je taj cenzus, naravno, poštovan. Zbog toga možemo govoriti o ustavnom kontinuitetu, pošto je prethodni Ustav izmenjen na način kako je to on sam predviđao, ali se svi sećamo da se glasalo dva dana, što nije baš uobičajeno i sigurno nije dobro rešenje i od samog početka baca senku na tekst važećeg Ustava Republike Srbije. Od 2006. godine nismo imali nijedna jedini referendum republički u Srbiji.

Ono o čemu se još govori u javnosti, to je pokušaj osporavanja rešenja prema kojem ukoliko neko rešenje građani ne podrže na referendumu isti referendum se može organizovati u roku od godinu dana. To se tumači na način da bi trebalo ostaviti duži rok za eventualno organizovanje novog referenduma.

To nije opravdano zbog toga što je ovaj rok od godinu dana predviđen u našem pravnom sistemu i za neke druge situacije, na primer za promenu Ustava, jer ako se ne postigne potrebna većina kod promene Ustava, onda se promeni Ustava po pitanjima sadržanim u podnetom predlogu koji nije usvojen ne može pristupiti u narednih godinu dana. To je član 203. stav 4. Ustava Republike Srbije. Ako je taj rok od godinu dana predviđen za Ustav koji je najviši pravni akt u Republici Srbiji, onda ne znam zašto bi trebalo da bude ostavljen duži rok za organizovanje bilo kog drugog referenduma.

Ono što još želim da kažem u vezi narodne inicijative, to je da prema jednom radu profesoru Vladana Kutlešića, on je analizirao 69 ustava sveta, svega u tri zemlje je predviđen institut narodne inicijative. To su, naravno, Švajcarska, Republika Srbija i Kolumbija. Zbog toga sam na početku mog obraćanja rekao da narodna inicijativa nije univerzalno ljudsko pravo. Nije taj institut predviđen u mnogim zemljama sveta, pa čak i Evrope, ali je dobro što je to u Srbiji predviđeno Ustavom, ali taj institut treba da bude delotvoran.

Na samom kraju, želeo bih da skrenem pažnju na jedno pitanje. Pošto se radi o lokalnim samoupravama, molim gospođu ministarku da obrati pažnju na ovo što ću da kažem. Rekao sam da neće više važiti kvorum i neće se tražiti 50% građana da glasa za određeno rešenje da bi referendum bio važeći. To je logično, jer je to tako i samim Ustavom predviđeno za ustavne promene. Ako nešto ne treba za Ustav, za ustavnu promenu, onda bi bilo nelogično i bilo bi u suprotnosti sa načelom hijerarhije pravnih akata za neka druga pitanja i pravne akte.

Ali postoji još jedna situacija i ja vam predlažem da razmotrimo izmenu Zakona o finansiranju lokalne samouprave u sledećem koraku za uvođenje samodoprinosa. Samodoprinos je značajno sredstvo. Recimo, u Vojvodini, u Pačiru je pre nekoliko nedelja u opštini Bačka Topola bilo izjašnjavanje građana o uvođenju samodoprinosa, bezuspešno, neuspešno zbog traženja tog kvoruma. Ali, to je jedno sredstvo zahvaljujući kojem su se mnoge stvari izgradile u mnogim lokalnim samoupravama i naseljima u Republici Srbiji.

Ukoliko menjamo Zakon o referendumu i ukoliko neće trebati 50% za izjašnjavanje građana za uspešan referendum o nekim, hajde da kažem, uslovno rečeno, državnim pitanjima, onda mislim da je nelogično da se traži 50% za lokalne teme, za uvođenje samodoprinosa u određena naseljena mesta. Nadam se da će to biti sledeći korak.

Još jednom da sumiram, rezimiram. Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati Predlog zakona, jer smatra da je u skladu sa međunarodnim standardima i što će zahvaljujući ovom predlogu zakona narodna inicijativa i referendum ponovo biti delotvorno sredstvo i način vršenja suverenosti od strane građana Republike Srbije. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bi imao nekoliko pitanja, životna pitanja, ne radi se o visokoj politici ovog puta, nego o životnim problemima građan.

Prvo pitanje bi bilo za predsednicu Vlade - kada će se ponovo otvoriti taj tzv. malogranični prelazi? Zaista nema razloga da oni i dalje ne rade, da budu zatvoreni. Pre svega, govorim u relaciji Srbija - Mađarska, ali naravno, to se odnosi i na sve druge susedne zemlje, odnosno na naše granične prelaze sa njima.

Što se tiče granične linije između Republike Srbije i Mađarske, trenutno radi granični prelaz Horgoš 1 i granični prelaz Kelebija, dvokratno od 07.00 do 10.00 časova, i od 17.00 do 19.00 časova radi granični prelaz Bački Breg i granični prelaz Bački Vinogradi, a uopšte nisu u funkciji granični prelazi Rastina, Bajmok, Horgoš 2, Đala i Rabe.

Iz ovoga proizilazi da na području Banata nema nijednog graničnog prelaza koji bi bio u funkciji i naši građani moraju jako puno da putuju da bi prešli granicu.

Vi znate, ali zbog javnosti bih rekao da tu se ne radi, u našem slučaju, o turističkim putovanjima, već su ljudi tamo zaposleni, putuju svakog dana. I rodbinske veze su u pitanju. Ljudi su željni i inače, da govorim i o ostalim građanima, putovanja. Imunizacija je na takvom nivou da je to sada već posle više meseci i više od godinu dana moguća.

Ja znam da odgovor na ovo pitanje ne zavisi samo od Republike Srbije, već i od Mađarske, ali bih vas zamolio da zaista učinimo sve u interesu toga da ovi granični prelazi bukvalno odmah budu otvoreni, jer nema razloga da to bude drugačije.

Drugo pitanje je srodno. Nakon otvaranja ovih graničnih prelaza, kada se može očekivati da neke od njih rade od 00.00 do 24.00 časova? O ovome već godinama govorimo, pre svega za granični prelaz Horgoš 2 ili za granični prelaz Đala ili za granični prelaz Bajmok.

Za nekoliko dana će se održati 11. zasedanje Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbija i Mađarska. Da li će ovo biti tema tog sastanka, odnosno te sednice?

Treće pitanje u vezi graničnih prelaza za vas, gospođo predsednice, a možda i za ministra Momirovića - kada će započeti aktivnosti na rekonstrukciji i dogradnji graničnog prelaza Horgoš?

U našem budžetu su obezbeđena sredstva u visini od 520 miliona dinara. Građani očekuju da ti radovi započnu, jer, kao što znamo, u letnjim mesecima i preko 200 hiljada putnika pređe granični prelaz Horgoš 1 za jedan vikend, a kamioni čekaju i duže od 20 sati, tako da bih očekivao odgovor na ovo pitanja.

Hvala vam najlepše.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja ću u svom trećem obraćanju malo da govorim o podacima u vezi ekonomske saradnje Republike Srbije i Mađarske, jer to građani treba da čuju. Mislim da su ti podaci za svaku pohvalu.

Sada bih postavio dva pitanja. Ohrabruje nas ovo što ste rekli u vezi graničnih prelaza. Zaista bi bilo bitno da se oni u prvom koraku otvore, a u drugom koraku da produžimo radno vreme onih graničnih prelaza koji u „mironodopskim“ uslovima rade od 7 do 19 sati, kako što je bitno i to da radimo i na poboljšanju putne infrastrukture onih puteva koji vode do tih graničnih prelaza. Mi smo već i o tome razgovarali. Ja bih spomenuo samo put između Bačke Topole i Bajmoka. Tako bi taj granični prelaz bio povezan kvalitetnim putem sa auto-putem Horgoš - Beograd i to je isto jako bitno za građane.

Dva pitanja koja bih postavio su sledeća. Prvo pitanje, i vi ste malopre spomenuli, odnosilo bi se na rekonstrukciju pruge Subotica – Segedin, a u drugom koraku Subotica – Baja. Pitanje je – dokle se stiglo u realizaciji tog projekta, jer kada je saradnja tako intenzivna između Srbije i Mađarske i naših građana i građana Republike Mađarske, onda treba da investiramo i u železničku infrastrukturu, a ne samo u putnu?

Kada se završi ovaj projekat rekonstrukcije pruge Segedin – Subotica, onda ćemo moći da kažemo da Segedin u poslednjih sto godina nikada nije bio bliži Subotici nego što će biti nakon završetka toga projekta.

Drugo pitanje se odnosi na to da li Vlada Republike Srbije razmišlja da intenzivira saradnju i to ne samo ekonomsku saradnju, već i političku, sa tzv. Višegradskom grupom, sa Mađarskom, Češkom i Slovačkom?

Ja bih vas samo podsetio i vas i javnost na izjave od pre nekoliko dana predsednika Češke Republike gospodina Zemana. Znamo da su odlični odnosi i sa Slovačkom, i ekonomski odnosi i politički. O odnosima sa Mađarskom smo već govorili i sa Poljskom.

Mene i kao člana Grupe prijateljstva sa Republikom Poljskom raduje onaj potez koji je Vlada povukla, odnosno ministar Selaković u vezi opoziva našeg ambasadora iz Varšave i to pokazuje kako su odlični odnosi između naše Vlade i Vlade Republike Poljske.

Ja mislim i mi smatramo da bi Republika Srbija trebala da intenzivira saradnju sa višegradskom grupom. Bilo je takvih inicijativa i od gospodina Zemana i od gospodina Orbana i to, naravno, nije protiv bilo koga. Treba da sarađujemo sa svima, ali mislim da bi najtešnje mogli i trebali da sarađujemo da sarađujemo sa te četiri zemlje, osim ovih drugih zemalja koje su nam susedi.

Hvala vam.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, imao bi dve grupacije pitanja za predsednicu Vlade i pokrenuću obe dve grupacije odmah u prvom obraćanju da bismo imali vremena i mogućnosti da raspravimo obe teme. Te dve teme nisu u korelaciji, ali se u ovom trenutku najbitnije za građane koje mi iz Saveza za vojvođanskih Mađara zastupamo ovde u Narodnoj skupštini.

Prva grupacija pitanje se odnosi na postupanju u vezi ilegalnih migranata. Šta država čini da bi garantovala bezbednost stanovnika Republike Srbije, malo kasnije ću izneti konkretne podatke i slučajeve, a druga grupacija pitanja se odnosi na ulaz u Republiku Srbiju sa teritorije Mađarske?

Što se tiče prve grupacije pitanja i u vezi konkretnog pitanja, šta Republika Srbija čini da bi garantovala bezbednost građana Republike Srbije, želim da kažem da je situacija alarmantna na određenim područjima Republike Srbije. Želim da spomenem dva naseljena mesta Majdan, Irabe na području opštine Novi Kneževac u severno-banatskom okrugu. To su sela od 200 ljudi. Radi se o staračkim domaćinstvima, a u tim selima se pojavljuje i konstantno boravi više od 500 migranata.

Ti ilegalni migranti ulaze ne samo u prazne kuće, nego i u kuće gde građani žive, spaljuju iz nehata te kuće, naši građani su preplašeni. Te ljude dovode tamo taksisti i mislim da država treba da postupi po tom pitanju, jer bezbednost naših građana treba da bude na prvom mestu.

Slična je situacija i na području opštine Kanjiža, na području grada Subotice i u naseljenim mestima u Zapadnobačkom okrugu.

Drugo pitanje u vezi ulaska sa teritorije Mađarske - zašto je i dalje potreban PCR test za ulazak iz Mađarske, ako to nije potrebno za ljude koji ulaze sa teritorije Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Bugarske, koja je isto tako članica EU, kao što je i Mađarska?

Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Subotica, 07.02.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna Skupština Republike Srbije Republika Mesečno 78805.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna Skupština Republike Srbije Republika Paušal 30693.00 RSD 03.06.2016 -