BALINT PASTOR

Savez vojvođanskih Mađara

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Balint Pastor je do sada bio narodni poslanik u 6 saziva. Prvi put je izabran za narodnog poslanika u sedmom sazivu, 2007. godine, a zatim i u narednih pet skupštinskih saziva, tako da je na funkciji narodnog poslanika od 2007. godine do danas.

U sedmom sazivu bio je predsednik Poslaničke grupe manjina, i član Odbora za inostrane poslove i Zakonodavnog odbora.

U osmom sazivu bio je predsednik Poslaničke grupe manjina, i član Odbora za inostrane poslove i Odbora za finansije.

U devetom sazivu bio je predsednik samostalne Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, koja je ponovo obrazovana nakon više od deset godina, i član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine.

U desetom sazivu bio je predsednik Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, i član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

U 11. sazivu bio je predsednik Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara - Partija za demokratsko delovanje, pa Savez vojvođanskih Mađara, i član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

U 12. sazivu bio je predsednik poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara i član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 66 sati, 13 puta se obraćao u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja učestvovao je 2 puta, a u traženju obaveštenja i objašnjenja nije učestvovao. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 84 puta, i svaki put glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao prvi na listi Vajdasági Magyar Szövetség – Pásztor István – Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13 sazivu predsednik je poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara. Član je Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.


BIOGRAFIJA

Rođen je 3. januara 1979. godine u Subotici. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. godine. Na istom fakultetu je 2011. stekao akademski naziv master. Doktorsku disertaciju odbranio je na Pravnom fakultetu u Beogradu 2018. godine.

Od aprila 2002. bio je pravni savetnik subotičkog D.o.o. za konsalting Pannon Invest Consortium, a od januara 2004. do februara 2007. g. bio je direktor ovog privrednog društva.

Od 2014. do 2018. godine bio je asistent na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, gde je od 2018 docent. Od aprila 2021. je član Saveta Univerziteta u Novom Sadu.

Nakon lokalnih izbora 2020. izabran je za predsednika Skupštine Grada Subotice.
Bio je član i predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2000. godine. Tokom izbora 2000. bio je član Centralnog izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije (DOS).

Od maja 2007. član je Predsedništva Saveza vojvođanskih Mađara, a od maja 2019. godine je potpredsednik stranke.
Poslednji put ažurirano: 03.09.2022, 18:28

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poštovani

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 15 dana

Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2022.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, samo vrlo kratko, nisam želeo da reagujem, jer nema na šta da se reaguje, ali pošto su neke neistinite stvari tu izrečene, onda imam potrebu da reagujem.

Bilo je reči o mađarskom programu RTV. Prethodna govornica je bila u emisiji 17. novembra, ja sam bio u emisiji 24. novembra, po pola sata. Ne vidim šta je tu problem. Bila je poslanica koja predstavlja jednu opozicionu stranku, nedelju dana kasnije sam bio u istoj emisiji, ista pravila, isto vreme emitovanja programa, ali ono što uvažena prethodna govornica nije rekla, i ja bih želeo da se to objasni sa stanovišta novinarske etike i funkcionisanja pravne države i nezavisnosti i objektivnosti medijskog servisa.

Kako je moguće da samo tokom oktobra meseca uvaženi otac narodne poslanice koji je ranije bio glavni i odgovorni urednik programa na mađarskom jeziku u radiju Novi Sad u svojstvu političkog analitičara i istoj onoj emisiji dva puta gostovao? Kako može otac uvažene narodne poslanice da bude objektivan kao politički analitičar na tobože režimskom javnom servisu Vojvodine i da analizira politička dešavanja, a da je njegova kćerka zainteresovana strana u smislu opozicionog narodnog poslanika. Tako da ja tu ne vidim ništa sporno, neka gostuju svi oni koji su pozvani u emisiju bili narodni poslanici, politički analitičari, ali da se ne govori o tome da se bilo ko favorizuje jer to jednostavno nije tačno ili ako se favorizuje onda to sigurno nije SVM niti je SNS niti bilo koja stranka koja je na vlasti. To su stvari koje su proverljive.

A što se tiče Ana Marije Viček, ne vidim ništa sporno u tome da neko sa svog privatnog profila, pa bila to i državna sekretarka i potpredsednica stranke, iskaže svoje mišljenje. Pa, nećete valjda da branite ljudima, pa vi ste pokret slobodnih građana, a slobodne građani valjda imaju pravo da iskažu svoje mišljenje sa privatnih profila na raznim društvenim mrežama. Ako mislite da sloboda govora pripada samo vama, onda treba da promenite stranku, jer to verovatno onda nije u skladu sa nazivom stranke ili pokretom. Hvala vam.

(Zorna Lutovac: Replika.)

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2022.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo članovi Vlade, gospođo guvernerko Narodne banke, dame i gospodo narodni poslanici, juče je moja koleginica Rozalija Ekres govorila o Predlogu budžeta i rekla je iz kojih razloga će poslanici Poslaničke grupe SVM podržati budžet, Predlog budžeta za narednu godinu, kao i set pratećih zakona, govorila je i o nekim za nas bitnim projektima.

Iskoristio bih mogućnost i vreme poslaničke grupe da govorim o jednom sporazumu koji nije dobio dovoljnu pažnju tokom rasprave, pa bih ja iskoristio nekoliko minuta jer se radi o jednom sporazumu koji će imati veoma, veoma praktične posledice u svojoj primeni.

Radi se o ugovoru između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva. Ono što smatram vrlo bitnim i što govori o značaju ovog međunarodnog sporazuma jeste da se radi o strateškom partnerstvu i da u ovom trenutku Srbija takav sporazum ima sa svega šest država. To su Italija, Francuska, UAE, Rusija, Kina i Azerbejdžan. Znači, Mađarska je sledeća sedma zemlja sa kojom Srbija ima sporazum o strateškom partnerstvu.

Inače, dve zemlje imaju ukupno potpisana 153 sporazuma. U preambuli se govori o prijateljstvu koje spaja dve države i dva naroda, o dalekosežnim istorijskim i kulturnim vezama koje doprinose stvaranju čvrstog strateškog odnosa i prijateljstva i ovaj ugovor obuhvata ukupno 22 oblast saradnje i radi se o veoma, veoma konkretnim pitanjima.

Poziva se sporazum i na neke bilateralne ugovore koji su prethodili i koji su prethodno bili potpisani, prethodnih godina, odnosno prethodnih decenija.

Što se tiče predmeta sporazuma, o čemu se konkretno radi? Na primer, navešću samo nekoliko oblasti, to je održavanje vojnih grobova i ratnih memorijala, to je oblast evropskih integracija. Kao što znate, Mađarska i premijer Viktor Orban i ministar spoljnih poslova Peter Sijarto uvek govore o potrebi prijema Republike Srbije u punopravno članstvo EU.

Ovaj sporazum govori i o ekonomskoj i tehničkoj saradnji. Govori o pravima srpske manjine u Mađarskoj i mađarske manjine u Srbiji. Govori o velikom značaju procesa istorijskog pomirenja, o kom pitanju sam i ja u nekoliko navrata govorio ovde u ovoj Skupštini i u ovom sazivu, što je postignuto pre devet godina. Govori se o razmatranju potrebne izmene sporazuma o graničnoj kontroli i znamo vrlo dobro kakva je situacija na graničnim prelazima, na drugim graničnim prelazima i da treba raditi u interesu toga da taj granični prelaz, pre svega na Horgošu, bude što prohodniji i kasnije ću govoriti još dve, tri rečenice o tome.

Sporazum govori o saradnji u oblasti zaštite životne sredine, prehrambene industrije, poljoprivrede, naučne i tehnološke saradnje itd.

Ono što smatram bitnim i što je i te kako u vezi i sa budžetom za narednu godinu to je da je Mađarska trenutno treći spoljnotrgovinski partner Republike Srbije odmah iza Nemačke i Kine. Mislim da je to jedan odličan rezultat, pogotovo ako uzmemo u obzir da je Mađarska pre 10 godina bila svega dvanaesti spoljnotrgovinski partner Srbije, 2018. je postala šesti partner, a sada, kao što sam rekao, treći. To je život i iz toga imaju prednost svi građani Republike Srbije, kao i građani Mađarske.

Rekao bih u vezi i budžeta za narednu godinu i ovog sporazuma da se radi o nekim veoma konkretnim projektima, kao što su mađarsko-srpske železnice, izgradnja, odnosno nastavak izgradnje pruge između Budimpešte i Beograda, sada u najskorijoj budućnosti, između Novog Sada i graničnog prelaza Kelebija. Veoma je dobro da je izgrađena pruga između Subotice i Segedina. Namera je da se to nastavi i ka Baji.

Malopre sam spomenuo granični prelaz Horgoš i potrebu prohodnosti. Želeo bih da istaknem i sada govorim o Predlogu budžeta, da se predviđena sredstva za proširenje graničnog prelaza u Horgošu i predviđena su sredstva za izradu tehničko-projekte dokumentacije za proširenje puta Ipsilon kraka, odnosno obilaznice oko Subotice, pa sve do graničnog prelaza Kelebija od petlje Jug Subotica.

Želeo bih da se zahvalim Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije što je pre nekoliko dana, što su doznačena sredstva za završetak Akva parka na Paliću, 480 miliona i uz tih 230 miliona koje su ranije doznačena, sada je zatvorena finansijska konstrukcija i obezbeđena su sredstva za završetak Akva parka.

I na samom kraju, ako mi dozvolite predsedavajući, još jednu rečenicu u svojstvu predsednika „Grupa prijateljstva“ u Narodnoj skupštini sa Kraljevinom Španijom, želeo bih da govorim o tome da je vrlo dobro što će se ratifikovati i okvirni protokol o finansijskoj i tehničkoj saradnji između Republike Srbije i Kraljevine Španije. Ovaj Sporazum se odnosi na transport, održivu mobilnosti, upravljanje vodom, energetikom, upravljanje čvrstim otpadom, pametne gradove, sanaciju i dekultivaciju, zaštitu životne sredine itd.

Kao što je Mađarska prijateljska zemlja Srbije, tako je i Kraljevina Španije, a te dve zemlje nas podržavaju na svim međunarodnim forumima i mislim da je bitno da se ovde ne govori samo o budžetu koji je svakako najbitnija teme, nego i o potvrđivanju Sporazuma sa ovim prijateljskim zemljama, kakva je Mađarska i Španija. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2022.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, ja zaista ne znam dokle ovo može da ide? Ja ne znam, ovo trovanje javnog mnjenja što čini uvaženi poslanik prethodni govornik, ove neistine, ove insinuacije, ove optužbe da vlast želi da podigne spomenik fašistima u Novom Sadu?

Koliko puta još uvaženi narodni poslanik ovo želi da ponovi kod svake tačke dnevnog reda, ma o čemu da Narodna skupština raspravlja?

Ja ne znam, zaista, zašto to tolerišete? Zaista ne znam kako bilo ko može da kaže da vi niste tolerantni predsednik Narodne skupštine? Ako ovo već treći ili četvrti put može, onda ja zaista ne znam ko i na osnovu čega može da kaže da vi niste tolerantni predsednik Narodne skupštine?

Što se spomenika u Novom Sadu tiče, spomenik će biti podignut pošto je 29. avgusta 2018. godine Skupština grada Novog Sada donela odluku, citiram, evo tu je odluka, o podizanju spomenika svim nevinim žrtvama u Novom Sadu 1944. i 1945. godine.

Na postamentu, opet citiram, će na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku u četiri reda biti upisan tekst – U spomen svim nevinim žrtvama 1944 -1945. godina.

Kao što sam i prošli put rekao, ja bih zaista molio sve, ja razumem da ste vi, iako ste doktor nauka i profesor univerziteta, sitni politikant, ja to razumem, znamo se dugo vremena, ali vas molim da ovo ne radite jer nije ljudski, nije civilizacijski, nije moralno i nije u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije. Vi kao profesor univerziteta, kao doktor pravnih nauka pozivate na rušenje pravnog sistema?

Kao što sam prošli put rekao i sada citirao, doneta je odluka od strane Skupštine Novog Sada. Postoji saglasnost od Ministarstva za socijalna i boračka pitanja na izgradnju tog spomenika. Ova Narodna skupština je pre nekoliko godina donela Zakon o ratnim memorijalima. Nijedan spomenik se u ovoj državi ne može podignuti, a da nema saglasnosti od strane tog nadležnog ministarstva Republike Srbije, Vlade Republike Srbije.

Ovo što vi činite ne prvi put kao profesor univerziteta, kao doktor pravnih nauka je, da najblaži izraz upotrebim, podstrekivanje na izvršavanje krivičnog dela.

Ja znam da vi imate imunitet, kao i svi mi narodni poslanici. Ja znam da vi imate i imunitet neodgovornosti i imunitet nepovredivosti, ja to znam, ali vi ćete dovesti u neprijatnu situaciju vaše sledbenike. Ne znam da li ih imate, ali ako ih imate postoji krivično delo iz člana 344. Krivičnog zakonika Republike Srbije, nasilničko ponašanje. Postoji krivično delo isto iz Krivičnog zakonika Republike Srbije - izazivanje verske, rasne netolerancije, nacionalne netolerancije.

A što se tiče imena i što se tiče ove tematike koju vi pokušavate da plasirate u javnost, vi mi pokazujete neke papire. Evo, dobro, i ja ću da pročitam neka imena, ali još jednom da ponovim, na spomeniku neće biti nijednog imena i prezimena, ali ajde i ja da pročitam nekoliko imena, da bi ljudi razumeli o čemu se radi i ko su te nevine žrtve.

Na primer, Gizel Abalg, rođena 1944. godine. Nije greška, imala je godinu dana. „Ratni zločinac“, „saradnik okupatora“? Kako vas, bre, nije sramota?

(Janko Veselinović: Kako tebe nije sramota?)

Kako vas nije sramota?

Idemo dalje.

Idemo dalje.

Kristina Očkaj, rođena 1944. godine.

(Predsednik: Janko Veselinović da ne dobacuje.)

Kristina Očkaj, rođena 1944. godine, imala godinu dana.

Julijana Očkaj, rođena 1943. godine, imala dve godine.

Eleonora Štraus, rođena 1944. godine, imala jednu godinu, godinu dana.

Ana Prefer, rođena 1942. godine, imala tri godine, itd.

Ja vas molim, nije civilizacijski ovo što radite, nije ljudski, nije u redu. Razumem da vi želite neke jeftine političke poene. Ali, kao što sam vam prošli put pokušao objasniti, u ovom visokom domu je postignuto istorijsko pomirenje između srpskog i mađarskog naroda. Zahvaljujući tom istorijskom pomirenju nikada ovakvi odnosi nisu bili između dve države i dva naroda. Ostavili smo iza sebe ta bolna poglavlja prošlosti.

Formirana je Komisija međuakademijska krajem 2010. godine. Čiji ste poslanik bili 2010. godine? Krajem 2010. godine je predsednik Republike Srbije bio Boris Tadić. On je formirao, zajedno sa tadašnjim predsednikom Republike Mađarske međuakademijsku komisiju Srpske akademije nauka i umetnosti i Mađarske akademije nauka za utvrđivanje broja civilnih žrtava u Vojvodini u periodu od 1941. do 1948. godine.

Ovo što vi citirate, to su imena sa spiska te komisije, koju komisiju su činili članovi akademija nauka, istoričari, profesori istorije. Oni su utvrdili tu listu.

Još jednom da ponovim, tu međuakademijsku komisiju je formirao lično Boris Tadić, tadašnji predsednik Republike.

Ko ste vi, ko sam ja, da dovedemo u sumnju naučni rad redovnih članova akademija nauka? Znate, i sitno politikanstvo ima neke svoje granice. Ne možete da dovedete u pitanje baš sve i svakoga.

Kada smo mi podneli inicijativu Skupštini grada Novog Sada za podizanje tog spomenika, na kom spomeniku neće biti ni jednog imena i prezimena, mi smo priložili link na ovaj spisak koji je utvrđen od strane ove međuakademijske komisije između Srpske akademije nauka i umetnosti i Mađarske akademije nauka. Na tom spisku ima više od 1.300 imena.

Ako ovo budete još jednom pokušali da učinite, što ste danas učinili, što ste juče učinili, što nas trujete takvim nebulozama i takvim optužbama, ja ću da vam čitam svaki put 10, 20, 50 novih imena i videćete da su to nevine žrtve.

Ja vas molim, kao i predsedavajućeg, da ne dozvoljava ovo što uvaženi prethodni govornik pokušava zarad ubiranja nekih sitnih političkih poena. Vrlo je ozbiljna tema. Hvala vam.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bi imao nekoliko pitanja, životna pitanja, ne radi se o visokoj politici ovog puta, nego o životnim problemima građan.

Prvo pitanje bi bilo za predsednicu Vlade - kada će se ponovo otvoriti taj tzv. malogranični prelazi? Zaista nema razloga da oni i dalje ne rade, da budu zatvoreni. Pre svega, govorim u relaciji Srbija - Mađarska, ali naravno, to se odnosi i na sve druge susedne zemlje, odnosno na naše granične prelaze sa njima.

Što se tiče granične linije između Republike Srbije i Mađarske, trenutno radi granični prelaz Horgoš 1 i granični prelaz Kelebija, dvokratno od 07.00 do 10.00 časova, i od 17.00 do 19.00 časova radi granični prelaz Bački Breg i granični prelaz Bački Vinogradi, a uopšte nisu u funkciji granični prelazi Rastina, Bajmok, Horgoš 2, Đala i Rabe.

Iz ovoga proizilazi da na području Banata nema nijednog graničnog prelaza koji bi bio u funkciji i naši građani moraju jako puno da putuju da bi prešli granicu.

Vi znate, ali zbog javnosti bih rekao da tu se ne radi, u našem slučaju, o turističkim putovanjima, već su ljudi tamo zaposleni, putuju svakog dana. I rodbinske veze su u pitanju. Ljudi su željni i inače, da govorim i o ostalim građanima, putovanja. Imunizacija je na takvom nivou da je to sada već posle više meseci i više od godinu dana moguća.

Ja znam da odgovor na ovo pitanje ne zavisi samo od Republike Srbije, već i od Mađarske, ali bih vas zamolio da zaista učinimo sve u interesu toga da ovi granični prelazi bukvalno odmah budu otvoreni, jer nema razloga da to bude drugačije.

Drugo pitanje je srodno. Nakon otvaranja ovih graničnih prelaza, kada se može očekivati da neke od njih rade od 00.00 do 24.00 časova? O ovome već godinama govorimo, pre svega za granični prelaz Horgoš 2 ili za granični prelaz Đala ili za granični prelaz Bajmok.

Za nekoliko dana će se održati 11. zasedanje Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbija i Mađarska. Da li će ovo biti tema tog sastanka, odnosno te sednice?

Treće pitanje u vezi graničnih prelaza za vas, gospođo predsednice, a možda i za ministra Momirovića - kada će započeti aktivnosti na rekonstrukciji i dogradnji graničnog prelaza Horgoš?

U našem budžetu su obezbeđena sredstva u visini od 520 miliona dinara. Građani očekuju da ti radovi započnu, jer, kao što znamo, u letnjim mesecima i preko 200 hiljada putnika pređe granični prelaz Horgoš 1 za jedan vikend, a kamioni čekaju i duže od 20 sati, tako da bih očekivao odgovor na ovo pitanja.

Hvala vam najlepše.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja ću u svom trećem obraćanju malo da govorim o podacima u vezi ekonomske saradnje Republike Srbije i Mađarske, jer to građani treba da čuju. Mislim da su ti podaci za svaku pohvalu.

Sada bih postavio dva pitanja. Ohrabruje nas ovo što ste rekli u vezi graničnih prelaza. Zaista bi bilo bitno da se oni u prvom koraku otvore, a u drugom koraku da produžimo radno vreme onih graničnih prelaza koji u „mironodopskim“ uslovima rade od 7 do 19 sati, kako što je bitno i to da radimo i na poboljšanju putne infrastrukture onih puteva koji vode do tih graničnih prelaza. Mi smo već i o tome razgovarali. Ja bih spomenuo samo put između Bačke Topole i Bajmoka. Tako bi taj granični prelaz bio povezan kvalitetnim putem sa auto-putem Horgoš - Beograd i to je isto jako bitno za građane.

Dva pitanja koja bih postavio su sledeća. Prvo pitanje, i vi ste malopre spomenuli, odnosilo bi se na rekonstrukciju pruge Subotica – Segedin, a u drugom koraku Subotica – Baja. Pitanje je – dokle se stiglo u realizaciji tog projekta, jer kada je saradnja tako intenzivna između Srbije i Mađarske i naših građana i građana Republike Mađarske, onda treba da investiramo i u železničku infrastrukturu, a ne samo u putnu?

Kada se završi ovaj projekat rekonstrukcije pruge Segedin – Subotica, onda ćemo moći da kažemo da Segedin u poslednjih sto godina nikada nije bio bliži Subotici nego što će biti nakon završetka toga projekta.

Drugo pitanje se odnosi na to da li Vlada Republike Srbije razmišlja da intenzivira saradnju i to ne samo ekonomsku saradnju, već i političku, sa tzv. Višegradskom grupom, sa Mađarskom, Češkom i Slovačkom?

Ja bih vas samo podsetio i vas i javnost na izjave od pre nekoliko dana predsednika Češke Republike gospodina Zemana. Znamo da su odlični odnosi i sa Slovačkom, i ekonomski odnosi i politički. O odnosima sa Mađarskom smo već govorili i sa Poljskom.

Mene i kao člana Grupe prijateljstva sa Republikom Poljskom raduje onaj potez koji je Vlada povukla, odnosno ministar Selaković u vezi opoziva našeg ambasadora iz Varšave i to pokazuje kako su odlični odnosi između naše Vlade i Vlade Republike Poljske.

Ja mislim i mi smatramo da bi Republika Srbija trebala da intenzivira saradnju sa višegradskom grupom. Bilo je takvih inicijativa i od gospodina Zemana i od gospodina Orbana i to, naravno, nije protiv bilo koga. Treba da sarađujemo sa svima, ali mislim da bi najtešnje mogli i trebali da sarađujemo da sarađujemo sa te četiri zemlje, osim ovih drugih zemalja koje su nam susedi.

Hvala vam.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, imao bi dve grupacije pitanja za predsednicu Vlade i pokrenuću obe dve grupacije odmah u prvom obraćanju da bismo imali vremena i mogućnosti da raspravimo obe teme. Te dve teme nisu u korelaciji, ali se u ovom trenutku najbitnije za građane koje mi iz Saveza za vojvođanskih Mađara zastupamo ovde u Narodnoj skupštini.

Prva grupacija pitanje se odnosi na postupanju u vezi ilegalnih migranata. Šta država čini da bi garantovala bezbednost stanovnika Republike Srbije, malo kasnije ću izneti konkretne podatke i slučajeve, a druga grupacija pitanja se odnosi na ulaz u Republiku Srbiju sa teritorije Mađarske?

Što se tiče prve grupacije pitanja i u vezi konkretnog pitanja, šta Republika Srbija čini da bi garantovala bezbednost građana Republike Srbije, želim da kažem da je situacija alarmantna na određenim područjima Republike Srbije. Želim da spomenem dva naseljena mesta Majdan, Irabe na području opštine Novi Kneževac u severno-banatskom okrugu. To su sela od 200 ljudi. Radi se o staračkim domaćinstvima, a u tim selima se pojavljuje i konstantno boravi više od 500 migranata.

Ti ilegalni migranti ulaze ne samo u prazne kuće, nego i u kuće gde građani žive, spaljuju iz nehata te kuće, naši građani su preplašeni. Te ljude dovode tamo taksisti i mislim da država treba da postupi po tom pitanju, jer bezbednost naših građana treba da bude na prvom mestu.

Slična je situacija i na području opštine Kanjiža, na području grada Subotice i u naseljenim mestima u Zapadnobačkom okrugu.

Drugo pitanje u vezi ulaska sa teritorije Mađarske - zašto je i dalje potreban PCR test za ulazak iz Mađarske, ako to nije potrebno za ljude koji ulaze sa teritorije Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Bugarske, koja je isto tako članica EU, kao što je i Mađarska?

Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Subotica, 07.09.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (predsednik poslaničke grupe) Republika Mesečno 85110.00 RSD 03.08.2020 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (paušal) Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.08.2020 -
Predsednik Skupštine Grada Grad Subotica (odbornička naknada) Grad Mesečno 16570.00 RSD 21.08.2020 -
Predsednik Skupštine Grada Grad Subotica (naknada za vršenje funkcije predsednika Skupštine grada) Grad Mesečno 29802.00 RSD 21.08.2020 -
Predsednik upravnog odbora Grad Subotica (Fondacija "Subotička sinagoga") Grad Mesečno 0.00 RSD 21.08.2020 -