BALINT PASTOR

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 3. januara 1979. godine u Subotici.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 2002. godine. Na istom fakultetu je 2011. stekao akademski naziv master, iz ustavnopravne naučne oblasti. Upisao je doktorske studije 2011. godine na beogradskom Pravnom fakultetu.

Od aprila 2002. bio je pravni savetnik subotičkog d.o.o. za konsalting Pannon Invest Consortium, a od januara 2004. do februara 2007. godine bio je direktor ovog privrednog društva. Od 19. oktobra 2002. do 30. juna 2010. godine bio je član Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Od 6. decembra 2002. do 11. decembra 2009. godine bio je predsednik Izvršnog odbora NSMNM-a.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 13. septembra 2000. godine.Tokom izbora 2000. bio je član Centralnog izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije (DOS), delegiran od strane SVM-a. Od maja 2007. član je Predsedništva SVM-a.

Od 16. aprila 2014 , u četvrtom mandatu je narodni poslanik, predsednik Poslaničke grupe SVM i predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Španijom.
Peti mandat osvojio je na izborima 24. aprila 2016. godine
Na vanrednim parlamentarnim izborima 21. Juna 2020. Godine ponovo je izabran za narodnog poslanika
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 12:36

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Trinaesto vanredno zasedanje , 13.09.2021.

Poštovana predsedavajuća, gospođo potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo toga smo čuli u dosadašnjoj raspravi. Ja ne bih da ponavljam one argumente i razne informacije koje se tiču korišćenja jezika, odnosno značaja jezika, bilo kog jezika za funkcionisanje ljudske civilizacije i, naravno, evidentno je bez jezika nema ljudske civilizacije i da jezik ima, osim lingvističkih, i svoje sociološke, antropološke, pravne, politikološke, pa i političke aspekte.

Upravu su oni koji su govorili, a pre svega je i potpredsednica Vlade Maja Gojković o tome govorila, da se ovaj Predlog zakona pisao dosta dugo i to godinama.

Ja se sećam vremena kada je još Maja Gojković bila predsednica Narodne skupštine i mi smo povodom jednog prednacrta ovog zakona bili u Ministarstvu kulture kod tadašnjeg ministra Vladana Vukosavljevića. To je bilo 2019. godine. U međuvremenu su prošle dve godine, bili izbori, nova je Vlada i na današnji dan Narodna skupština vodi načelnu raspravu o ovom Predlogu zakona.

Rečeno je i to da je povod toga da se baš danas bavimo ovim Predlogom zakona prekosutrašnji dan, Dan srpskog jedinstva i da je namera da u skoro istovetnom tekstu bude usvojen ovaj Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Mi kao predstavnici mađarskog naroda apsolutno razumemo značaj ovog praznika, kao što razumemo i značaj i bitnost očuvanja nacionalnog identiteta. Pa, ko bi drugi više razumeo značaj očuvanja nacionalnog identiteta nego pripadnici nacionalnih manjina, bilo da oni žive kao pripadnici mađarske manjine u Srbiji ili da se radi o pripadnicima srpske manjine, recimo, u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj itd.

Nesporno je i to da je jezik svakako deo ne samo izražavanja, već i nacionalnog identiteta i apsolutno smatramo prirodnim da svaki narod ima pravo, pa čak i obavezu da štiti, da čuva svoj jezik, pa i svoje pismo.

Za srpski narod je Dan nacionalnog jedinstva 15. septembar, za mađarski narod je to, na primer, 4. jun.

Upravo zbog svega iznesenog, mi kao predstavnici mađarskog naroda u Srbiji apsolutno nemamo ništa protiv usvajanja jednog ovakvog zakona i smatramo najprirodnijim što će se jedan ovakav zakon usvojiti.

Mi smo to rekli i pre dve godine, rekli smo i prethodnih dana. Evo, ja danas o tome govorim i u Narodnoj skupštini. Bitno nam je samo jedna jedina stvar, jedan jedini aspekt usvajanje ovog zakona, a to je da ovaj zakon ni na koji način, ni u kakvoj meri ne utiče negativno na službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina, a pošto to ovaj predlog zakona ne čini, zbog toga mi nemamo i ne možemo imati bilo šta protiv jednog ovakvog predloga zakona.

Ovaj predlog zakona se ne tiče upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina upravo zbog toga što to nije i ne može da bude predmet ovog zakona.

Pravo službene upotrebe, istovremene, ravnopravne upotrebe jezika nacionalnih manjina reguliše Ustav kao najviši pravni akt Republike Srbije, reguliše Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, reguliše Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama, ali isto tako moram da kažem i da napomenem da je ovaj Predlog zakona u vezi korišćenja srpskog jezika i ćiriličkog pisma reguliše neke aspekte koji su regulisani već drugim propisima i Ustavom i Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisama.

Uprkos tome, ovaj zakon ipak se donosi i ovaj zakon ipak govori o zaštiti srpskog jezika i ćiriličkog pisma. To mi razumemo kao pokušaj ili kao nameru zaštite, negovanja i očuvanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma kao uporišta nacionalnog identiteta srpskog naroda, kao što sam već malopre rekao, i ovaj Predlog zakona razumemo kao dodatnu podršku Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisama.

Mi kao pripadnici mađarskog naroda mislim i smatramo da je pitanje za srpski narod i da je stvar srpskog naroda kojim jezikom govori, kako standardizuje taj jezik i koje pismo koristi. Apsolutno je pravo srpskog naroda da odluči da li će koristiti ćiriličko pismo, da li će koristiti latinično pismo, da li će koristiti oba pisma i to je pitanje za srpski narod.

Isto tako se ni srpski narod ne meša u to kako će koristiti i kojim pismom će pisati mađarski, albanski, hrvatski ili bilo koji drugi narod i to je u Republici Srbiji, pa i bilo gde drugde i to je apsolutno jasno i to ne može da bude drugačije, ali da bismo otklonili određene sumnje, naravno da su se pojavili prethodnih dana i prethodnih nedelja neki dušebrižnici koji jedva čekaju da posvađaju mađarski i srpski narod. Već su se pojavile neke vesti da ćemo asistirati ćirilizaciji svega i svačega, da ćemo asistirati tome da nestane mogućnost prava službene upotrebe mađarskog jezika ili bilo kog drugog manjinskog jezika i to apsolutno nije tačno.

Zbog toga sam govorio i izrekao neke stvari koje bi se trebale podrazumevati, kao što je na primer, to još jednom da podvučem, da je pitanje za srpski narod koji jezik će koristiti, kako će taj jezik standardizovati i koje će pismo koristiti. Isto to se odnosi i na svaki drugi jezik i ovaj zakon ne može da bude od opasnosti za korišćenje manjinskih jezika i zbog toga da upotrebim samo taj jedan jedini pravni argument, što je to regulisano Ustavom, a Ustav kao najviši pravni akt u državi je, naravno, u hijerarhiji opštih pravnih akata iznad ovog budućeg zakona, pa i bilo kog drugog zakona Republike Srbije.

Uprkos tome mi smo smatrali bitnim da otklonimo neke nedoumice i da svedemo na najmanju moguću meru mogućnost nekakvih tumačenja koja nemaju uporište ni u ovom Predlogu zakona ni u bilo kom već usvojenom i važećem pravnom aktu Republike Srbije.

Zbog toga je poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podnela tri amandmana. Neću odati veliku tajnu da smo mi prethodnih dana o tim amandmanima razgovarali, jer od pojavljivanja Predloga zakona mi vodimo te razgovore jer je to apsolutno odgovorno, nešto drugo bi bilo neodgovorno.

Kao što sam malopre rekao mi smo te razgovore sa tadašnjim čelnicima Ministarstva kulture vodili već i pre dve godine, samo tada ovaj tekst nije stigao na dnevni red Narodne skupštine.

Bez obzira što je sada načelna rasprava, a ne rasprava u pojedinostima, zarad javnosti, ja želim da kažem nekoliko rečenica o ovim našim amandmanima da bi svi bili upoznati šta smo mi predlagali i zašto sve ovo smatramo bitnim.

Mi smo smatrali bitnim da odmah u članu 1. Predloga zakona piše da sve šta će ovaj zakon regulisati nema uticaja na službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina. To kao što sam rekao, proističe iz samog Ustava, to proističe iz Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i to proističe iz Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama.

Bez obzira na to, smatrali smo bitnim da, pošto i ovaj Predlog zakona reguliše neka pitanja koja su već regulisana drugim pravnim aktima Republike Srbije i ovo rešenje bude sastavni deo ovog Predloga zakona. Znači, to je naš prvi amandman.

Drugi naš amandman se odnosi na određene eventualne poreske olakšice, a te poreske olakšice svakako treba da predvidi ili ne predvidi poresko zakonodavstvo, znači to je predmet poreskih zakona. Ovaj Predlog zakona samo uvodi mogućnost za obezbeđivanje određenih poreskih olakšica onim privrednim subjektima koji će u svom poslovanju koristiti ćirilično pismo. Ovo je jedna mogućnost koja će biti regulisana poreskim zakonima.

Ali, da se ostalo na tome samo, ta odredba bi nažalost bila diskriminatorskog karaktera, a prema Ustavu Republike Srbije svi su pred zakonom jednaki. Zbog toga smo predložili jedan amandman, po analogiji na stav 1. tog člana koji govori o tome da privredna društva koja koriste ćirilično pismo mogu u skladu sa poreskim zakonima da računaju na neke eventualne poreske olakšice. Po istom tom principu smo to predvideli kao mogućnost za privredna društva koja po prirodi stvari ne mogu u svom poslovanju da koriste srpski jezik i ćirilično pismo.

Daću vam jedan jednostavan primer. Ukoliko govorimo o izdavačkoj delatnosti, o izdavanju knjiga. Jedna izdavačka kuća u Beogradu koja izdaje knjige na srpskom jeziku npr. može da odluči da li će neke romane ili neka druga dela književnosti štampati na srpskom jeziku ćiriličnim pismom ili na latinici. U skladu sa ovim predloženim rešenjima iz Predloga zakona, ukoliko se to bude regulisalo i poreskim zakonima, izdavačka kuća koja će štampati neki roman npr. na ćirilici bi mogla da računa na određene poreske olakšice. To je apsolutno u redu, po nama.

Ali, recimo jedna izdavačka kuća iz Novog Sada, Sente ili iz Subotice koja izdaje knjige na npr. mađarskom jeziku, po prirodi stvari ta izdavačka kuća ne može te publikacije, ta dela da štampa ćiriličnim pismom. Zbog toga smo predvideli kao mogućnost da ne bi došlo do diskriminacije i da bi svi pred zakonom bili jednaki jednu takvu mogućnost na isti način kao što je to predviđeno Predlogom zakona u stavu 1. za srpski jezik i ćirilično pismo.

Da li će se bilo šta od toga ostvariti i vezano za srpski jezik i vezano za manjinske jezike? To je pitanje koje će se rešavati u budućnosti. To zavisi od poreske politike, to zavisi od Ministarstva finansija, a ne od Ministarstva kulture u prvom redu. Videćemo da li će od toga uopšte ikada ičega i biti, ali je bitno da se ta mogućnost predvidi da zakon ne bi bio diskriminatorskog karaktera.

Naš treći amandman je sličan. Odnosi se na log manifestacija. Predviđeno je Predlogom zakona da one manifestacije koje se finansiraju i iz javnih izvora moraju da imaju logo na srpskom jeziku ćiriličnim pismom. Mi smo predvideli da u slučaju manifestacija koje imaju za cilj očuvanje, negovanje identiteta nacionalne manjine, logo tih manifestacija može da bude i na jeziku nacionalne manjine. Znači, to su naša tri amandmana koja poboljšavaju ovaj Predlog zakona i apsolutno ne dovode pitanje osnovnu nameru i cilj predloženog zakona.

Na kraju bi još samo želeo da napomenem da će Savez vojvođanskih Mađara glasati za ovaj Predlog zakona. Smatramo da ovaj zakon ne umanjuje prava pripadnika nacionalnih manjina, pogotovo to mogu da kažem osnovano ukoliko će u skladu sa našim dogovorom naši amandmani i zvanično biti usvojeni.

Kao što sam rekao, pitanje je srpskog naroda da li koriste ćirilicu, latinicu. To je i samim Ustavom regulisano u članu 10. koji govori o tome da je u službenoj upotrebi srpski jezik ćiriličko pismo u Republici Srbiji.

Želeo bi da naglasim i da, eventualno predložim da se čuva i latiničko pismo kao bogatstvo srpskog jezika i srpskog naroda. To se u nauci zove digrafija i koliko ja znam, u svetu postoji svega 10 jezika koji jezici imaju dva pisma, a jedan jedini jezik na tlu Evrope koji ima dva pisma je srpski jezik, ostala devet jezika se govore van teritorije Evrope i to je jedno bogatstvo koje svakako treba čuvati i negovati.

Da ne zaboravimo ni to da je latinica nastala i dubrovačka književnost kao vrhunsko dostignuće književnosti, humanizma i renesanse, da su Đuro Daničić i Vuk Stefanović Karadžić koji su preveli Stari i Novi zavet koristili i latiničko i ćiriličko pismo, da je latinicom napisan i Bečki književni dogovor o književnom jeziku na koji je Vuk Stefanović Karadžić stavio svoj potpis na latinici i zbog toga predlažem da se čuvaju oba pisma, a da se u potpunosti i u praksi zaživi ovo što ste vi predvideli i da se u praksi čuva i službena upotreba i da se obezbeđuje u praksi službena upotreba jezika nacionalnih manjina.

Na samom kraju, samo jedna digresija, fusnota, nije iz nadležnosti Ministarstva kulture Republike Srbije i ne radi se o nekakvoj pojavi, uvek se radi o individualnim počiniocima, ali sve više postoji na terenu, nažalost, praksa da se oštećuju višejezične table, da se prefarbavaju natpisi na jezicima nacionalnih manjina i apelujem na nadležne državne organe da se malo ozbiljnije tom problematikom koja je prisutna na terenu pozabave.

Kao što sam rekao, Savez vojvođanskih Mađara će podržati ovaj Predlog zakona i nadam se da ćemo prekosutra usvojiti zakon koji će biti obogaćen našim amandmanima. Hvala vam.

Peta posebna sednica , 22.06.2021.

Uvaženi predsedniče Republike, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije, ovo je osmi put u poslednjih 14 godina otkada ja imam priliku da govorim u ovoj Narodnoj skupštini o Kosovu i Metohiji.

Ima jedna velika razlika u vezi sednica o Kosovu i Metohiji do 2012. godine i od 2012. godine. Do 2012. godine smo imali predloge rezolucija, deklaracija koji su naravno velikom većinom uvek bili usvajani, ali koji tekstovi nisu bili u skladu sa realnim stanjem stvari.

U tim raspravama sam uvek govorio o tome da je jasno šta piše u Ustavu Republike Srbije. Zna se kakvu zakletvu polaže predsednik Republike, ali opet sa druge strane organi Republike Srbije od 1999. godine nemaju vlast na području Kosova i Metohije.

Od 2012. godine, od kada se vlast promenila, od kada je, prvo, Ivica Dačić bio predsednik Vlade pa vi, ove sednice o Kosovu i Metohiji su mnogo realnije jer se govori istina. Do 2012. godine vlast nije govorila istinu o Kosovu i Metohiji.

Vi ste danas, gospodine predsedniče Republike, govorili o tome da se mora pričati o realnosti, mora se pričati o budućnosti. Rekli ste da nam zamrznuti konflikt ne treba. A taj konflikt je dosta davno zamrznut. Rekli ste da se stav zapadnih sila neće promeniti. Rekli ste da je kompromisno rešenje jedino moguće. Mi smo u SVM, i mislim da mogu da kažem u ime vojvođanskih Mađara, generalno veoma zahvalni vama što na takav način pristupate ovom pitanju i ne samo danas, nego u prethodnim godinama i ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije u svim vašim govorima i intervjuima i na pregovorima u Briselu, Vašingtonu i bilo gde drugde gde je tema Kosovo i Metohija.

Ako bi se jedna rečenica trebala samo izgovoriti u vezi ove teme, onda bi ja rekao sledeće – molimo vas da pregovarate na način da razgovori, mir, stabilnost i kompromis nemaju alternativu. Izuzetno je složeno pitanje pitanje Kosova i Metohije.

Neću prvi put o tome govoriti u ovoj Narodnoj skupštini, znam da vi savršeno dobro znate, ali ću reći zbog građana Srbije koji možda ne znaju, što je razumljivo što ne znaju jer mnogi ne znaju ni u Mađarskoj. Mi vojvođanski Mađari na najbolji način razumemo Srbe i na najbolji način razumemo ono kroz šta Srbi na Kosovu i Metohiji prolaze decenijama.

Sada je 101 godina od Trijanonskog mirovnog pakta. Tada je tadašnja Mađarska izgubila dve trećine teritorije, jednu trećinu stanovništva i 3,3 miliona stanovnika mađarske nacionalnosti se probudilo u nekoj drugoj državi, u Kraljevini SHS, u Čehoslovačkoj, u Rumuniji. Čak je deo tadašnje Mađarske pripojen i Austriji, što je, ja bih rekao, šala istorije, ali je tako.

Naravno da mi nakon 101 godine ne dovodimo u pitanje granice u Evropi, ali vam samo govorim zbog toga što u potpunosti razumemo kroz šta srpski narod prolazi. Zbog toga ću vam reći i sledeće – podržavajte u ekonomskom, finansijskom, moralnom i svakom drugom smislu Srbe na Kosovu i Metohiji. To nama ne smeta. Mnogima smeta u Srbiji, mnogim političkim partijama smeta na čijem čelu su Srbi, u čijem članstvu su Srbi. Nama, vojvođanskim Mađarima to ne smeta i treba da podržavate Srbije na Kosovu i Metohiji finansijski, kao što nas podržava Mađarska. To se zove odgovorna nacionalna politika.

Rekli ste da trenutno na Kosovu i Metohiji nema više od 95 hiljada Srba. Rekli ste i to da ih je bilo za 120 hiljada više pre 22, 23 godine. Mislim da taj podatak puno govori.

Mi smo zainteresovani za to da se stvore uslovi za to da pripadnici srpskog naroda mogu da ostanu na svojim ognjištima na KiM i zbog toga treba dati svaku podršku koja će tome pomoći.

Isto tako, realizuju se neki jako bitni projekti, i lokalni i regionalni, u Vojvodini. Gradiće se pruga ponovo između Subotice i Segedina. O tom projektu smo mi 25 godina govorili, a sa vama smo se uspeli dogovoriti u vezi toga da taj projekat bude od strateškog značaja za Republiku Srbiju. Izgradnja te pruge koja će se, ja se nadam, završiti do septembra sledeće godine, omogućiće ekonomski procvat Subotice i tog regiona. To će dovesti do velike mobilnosti i opet će se dokazati ono u vezi čega nas istorija uči - tamo gde prolazi pruga, tamo gde se razvija železnička infrastruktura, tamo ima prosperiteta, tamo ima ekonomske snage.

Mi u tome vidimo budućnost, jer će to omogućiti ljudima u Subotici i oko Subotice da ostanu u Srbiji, da ostanu u svojim selima, a da, recimo, studiraju ili rade u Segedinu i da se svakog dana vraćaju kući, jer će taj put trajati svega 40-ak minuta ili još manje.

Gradi se i pruga između Budimpešte i Beograda. Sredstvima Republike Srbije se gradi mnogo štošta na Paliću i u drugim opštinama u Vojvodini. Mislim da je i to bitno reći, jer sam malo pre govorio o tome da nemamo ništa protiv, baš suprotno, da se finansiraju projekti Srba na KiM. To mogu da kažem zbog toga što je to odgovorna nacionalna politika, ali i zbog toga što se ulaže i u neke druge projekte o kojima sam malo pre govorio.

Reći ću još jedan podatak. Siguran sam da vi znate, ali mnogi ne znaju. Posle izgradnje pruge između Subotice i Segedina gradiće se pruga između Subotice i Baje. Ta pruga je postojala pre stotinak godina. I vi znate zbog čega je nestala ta pruga, zbog čega su nestale šine. Ali, mi ćemo sada ponovo to izgraditi. Zbog onih koji ne znaju, ta pruga je nestala zbog Trijanonskog mirovnog pakta. Pošto su ovako koncentrični krugovi bile pruge na teritoriji tadašnje Mađarske i sve pruge koje su vodile u to vreme i u sadašnje vreme na teritoriju neke druge države su uništene. Znači, sada zajednički radimo nešto na čemu niko nije radio u prethodnih stotinak godina i mislim da je to izuzetno bitno i izuzetno važno.

Sve je to moguće isključivo ukoliko će biti mira, stabilnosti, a toga će biti ako će se uspešno okončati i razgovori sa Prištinom, i zbog toga vam dajemo punu podršku. Apsolutno cenimo onu istrajnost koju vi dokazujete svaki put na tim pregovorima, razgovorima. Iako ste pesimistični po pitanju postizanja kompromisnog rešenja, što je i razumljivo, s obzirom na okolnosti, mi se nadamo da će do takvog kompromisnog rešenja ipak doći.

U svim ovim pitanjima, kao i do sada, možete da računate na Savez vojvođanskih Mađara i na vojvođanske Mađare. Hvala vam.

Četvrta posebna sednica , 07.06.2021.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije i poštovane članice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, došlo je vreme da raspravljamo o Predlogu za promenu Ustava.

Promena Ustava nije proces koji je svakodnevni. Ima zemalja u svetu koje su donele svoje ustave pre 150, 170 godina, a da ti ustavi nisu uopšte menjani ili su menjani samo u nekoliko navrata. Svi znaju za slučaj Ustava SAD iz 1787. godine koji je menjan 30-ak puta, odnosno oko 30-ak amandmana ima na taj Ustav, nije menjan 30-ak puta. Mnogi znaju i za slučajeve sa severa i zapada Evrope. Ustav Norveške početak 19. veka ili Ustav Belgije početak 19. veka itd.

Što se tiče i ustavne istorije Srbije, kolege su pre mene spominjale iz ustave istorije Republike Srbije, odnosno ustavne istorije Srbije Kneževine, Kraljevine, Republike Srbije. Ja ću pokušati da navedem sve ustave koje je ova država i sve njene prethodnice imale od 1835. godine, kada je donet ovaj Ustav koji je tu ispred vas, odnosno između ministara i narodnih poslanika. To je Sretenjski ustav iz 1835. godine. To je prvi Ustav Srbije. Samo nekoliko godina kasnije 1838. godine je donet tzv. Turski ustav koji je drugi Ustav za vreme postojanja Kneževine Srbije. Nakon toga 1869. godine je donet tzv. Namesnički ustav. To je treći Ustav Srbije. Četvrti ustav je donet 1888. godine. To je Radikalski ustav. Takav naziv ima. To je Ustav koji je donet za vreme kada je Radikalna stranka bila jaka, a ne ova današnja Radikalna stranka, nego ona u istoriji naše države za vreme kralja Milana, za koji se govori i piše da je najnapredniji Ustav u istoriji Srbije. Naravno, sve treba posmatrati u istorijskom kontekstu i ne može se nešto upoređivati sa današnjim zahtevima i standardima, ali je svakako bio izuzetno napredan Ustav, taj Ustav iz 1888. godine.

Nakon toga je 1901. godine donet Oktroisani ustav, 1903. godine je uz određene modifikacije vraćen Ustav iz 1888. godine i tako ulazimo u period raznih Jugoslavija, odnosno jugoslovenskih država i tako je 1921. godine donet Vidovdanski ustav, 1931. godine opet Oktroisani ustav, 1946. godine je donet prvi Savezni ustav u sklopu socijalističkih Jugoslavija i u toj epohi je bilo različitih naziva naše države, počev od DFJ, pa FNRJ, pa SFRJ, a 1947. godine je donet Ustav Srbije u sklopu te Federalne Jugoslavije, 1953. novi Ustav, 1963. godine ponovo novi Ustav, pa 1974. godine Ustav SFRJ i nakon toga naravno sve države članice su donele svoje ustave, 1990. godine je donet Ustav Republike Srbije, odnosno tada u prvo vreme još u sklopu SFRJ Ustav Srbije, 1992. godine Ustav Savezne Republike Jugoslavije, pa 2003. godine Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora i 2006. godine ovaj i dan danas važeći Ustav.

Kao što vidite i kao što se lako može izbrojati, a nisam izostavio nijedan jedini ustav, ni akt Republike Srbije i svih njenih prethodnica ovaj danas važeći Ustav je šesnaesti Ustav Srbije. Od danas, odnosno od praktično od 4. decembra prošle godine kada je Vlada uputila u skupštinsku proceduru Predlog za promenu Ustava smo u procesu izmene ovog našeg šesnaestog Ustava.

O dosta toga bismo mogli da govorimo danas, ali bih ja podsetio sve nas kakva je procedura i mi trenutno nemamo tekst akta o promeni Ustava, niti trebamo, niti možemo da imamo tekst akta o promeni Ustava jer ukoliko se danas Narodna skupština bude izjasnila dvotrećinskom većinom o Predlogu za promenu Ustava koji je Vlada uputila u skupštinsku proceduru 4. decembra prošle godine, onda tek nadležni odbor Narodne skupštine, tj. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo može i treba da izradi sam tekst ustavnih promena ili kako se to naziva kolokvijalno u javnosti ustavnih amandmana i o tom aktu o promeni Ustava će se Narodna skupština ponovo izjašnjavati, ukoliko se postigne dvotrećinska većina tada će se još građani izjasniti na referendumu i ukoliko taj referendum bude uspešan, a svakako će biti uspešan pošto za razliku od prethodnog Ustava sada ne treba 50% građana da se izjasni o predloženim promenama, tada ćemo u tom slučaju izmeniti ovaj po rednom broju šesnaesti Ustav u istoriji Srbije.

Što se tiče Predloga za promenu Ustava rekao sam da je on potekao od ovlašćenog predlagača, od Vlade Republike Srbije. Predlog za promenu Ustava može da podnese Vlada ili predsednik Republike ili najmanje jedna trećina narodnih poslanika ili najmanje 150 hiljada birača, građana sa biračkim pravom.

Znači, Predlog za promenu Ustava je potekao od ovlašćenog predlagača, a Narodna skupština nije samo zakonodavni organ i predstavnički organ građana Republike Srbije, nego je po zakonu i ustavotvorac. Zbog toga želim da kažem da se procedura u potpunosti poštuje.

Ja bih želeo da odbacim sve one stavove i sva ona razmišljanja da se to čini na nelegitiman način, da se to čini izbegavanjem javne rasprave, da se to čini na netransparentan način.

Do sada je bilo sedam javnih slušanja u Beogradu, u Novom Sadu, u Kragujevcu i Nišu o predlogu za promenu Ustava, ali posao tek sada sledi i taj posao se manifestuje, odnosno manifestovaće se u izradi predloga o promeni Ustava u režiji nadležnog odbora Narodne skupštine, Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Nakon toga će, siguran sam, ponovo biti nekoliko javnih slušanja, ponovo će biti javne rasprave koje će trajati, ubeđen sam mesecima i nakon toga će uslediti tek sledeća faza izjašnjavanje Narodne skupštine o aktu, o promeni Ustava i tek nakon toga će se građani izjašnjavati o Ustavu.

Zašto je bitno što će se građani izjašnjavati o predloženim izmenama Ustava? To je značajno zbog toga što se ovde radi o ustavnom kontinuitetu i jedino se može raditi o ustavnom kontinuitetu u demokratskim državama. Prema sada važećem Ustavu, građani su nosioci suvereniteta koji oni vrše pomoću narodne inicijative i referenduma i uz pomoć slobodno izabranih predstavnika. Zbog toga je Narodna skupština predstavnički organ, ustavotvorac i zakonodavac, ali o ovakvim značajnim temama treba po slovu sada važećeg Ustava da se izjašnjavaju i građani koji su jedini nosioci suvereniteta u Republici Srbiji.

Kada se radi o predlogu za promenu Ustava ja sam rekao da u ovom trenutku ne možemo, niti treba da se upuštamo o tome šta će tačno biti u aktu o promeni Ustava zbog toga što izrada tog akta tek može da usledi nakon današnjeg dana ukoliko se postigne dvotrećinska većina, ali se na osnovu predloga za promenu Ustava, koji je potekao od Vlade Republike Srbije znamo ko je odredbe bi se izmenile.

To je član 4. koji se odnosi na princip podele vlasti, to je član koji govori o nadležnostima Narodne skupštine. Svojstveno tome, član koji govori o načinu odlučivanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije, članovi Ustava koji se bave pravosuđem, prvenstveno načinom izbora nosioca pravosudnih funkcija sudija, tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kao i odredbe koje se tiču načina izbora sudija Ustavnog suda.

Znači, parlamentu su, figurativno govoreći vezane ruke, u smislu da je ustavna revizija, da je tema ustavne revizije, da je predmet ustavne revizije omeđen predlogom Vlade Republike Srbije.

Mi se u SVM svakako slažemo sa tim da se ove odredbe moraju izmeniti, ali nam je žao zbog toga što je propuštena prilika da se izmene još neke odredbe Ustava Republike Srbije. Možda sad neki od mene očekuju da govorimo o nekim političkim temama, o položaju pripadnika nacionalnih manjina u Ustavu, o teritorijalnom uređenju i rešenjima vezanim za teritorijalno uređenje Republike Srbije iz Ustava i o još nekim političkim temama, mi u SVM smatramo da se i ovi delovi Ustava moraju unaprediti.

Gordana Čomić je govorila o tome da je Vojvodina samo procentima predviđena Ustavom i to je nešto što se svakako mora promeniti. Mi smo u proteklih, skoro 15 godina, bezbroj puta u ovoj Narodnoj skupštini o tome govorili, kao što smo govorili i o tome da se položaj pripadnika nacionalnih manjina po nama mora regulisati okvirnim zakonom ili ustavnim zakonom, koju kategoriju i sada važeći Ustav poznaje, iz jednostavnog razloga da ne bismo svakog meseca, ili bar svake godine imali situaciju da nisu usaglašeni određeni zakoni koji se bave položajem pripadnika nacionalnih manjina Zakon o nacionalnim savetima sa jedne strane i Zakon o kulturi, ali i Zakona iz sfere obrazovanja ili Zakona iz sfere informisanja sa druge strane.

Mi smo o tome govorili 2015. godine kada je u ovoj Narodnoj skupštini bila formirana Radna grupa za politički sistem. Na čelu te Radne grupe je bio Zoran Babić, tadašnji predsednik poslaničke grupe SNS i mi smo tada izneli naše stavove. Ali, razumemo da sada to nije, niti može da bude tema i zbog toga sam malopre rekao da neki od mene možda očekuju da o tome govorim.

Ne bih o tome želeo da govorim sada, nego kada sam rekao da je propuštena šansa, da je propuštena prilika da se još neke odredbe Ustava promene u okviru sadašnjeg procesa, onda sam mislio na neke jezičke i sistemske nelogičnosti, koje jednostavno nisu održive u sada važećem Ustavu i izuzetno nam je žao što Vlada tom prilikom upućivanja predloga za promenu Ustava nije imala u vidu.

To govorim zbog toga što je u više navrata danas rečeno, kao i prethodnih meseci, da se Ustav ne menja zbog toga što to od nas očekuje EU. To je svakako dobro što mi Ustav u prvom redu ne menjamo iz tog razloga, nego menjamo zbog toga da bi građani Srbije imali što bolji Ustav, da bi pravosuđe što bolje funkcionisalo.

Sa druge strane, eminentni stručnjaci ustavnog prava, profesori ustavnog prava su ukazivali u prethodnih 15 godina na to kakve nelogičnosti i kakve greške, reći ću tako, sada važeći Ustav sadrži.

Profesor Ratko Marković, koji je doajen našeg ustavnog prava, koji je nažalost nedavno preminuo, je čak u jednom svom naučnom tekstu govorio i pisao o tome da je ovaj važeći Ustav Republike Srbije, citiram prof. Markovića – najnepismeniji Ustav u ustavnoj istoriji Republike Srbije. Malopre smo videli da je dosta žestoka konkurencija, jer je ovo 16 Ustav u istoriji Srbije.

Zašto je to pisao prof. Marković? Zato što ovaj danas važeći Ustav meša pojmove imovine i svojine. To je nešto što ume da razlikuje svaki student prava na prvoj godini. Ovo je Ustav koji na dva načina reguliše u određenim delovima isto pitanje. U jednom članu Ustava se govori o tome da ratifikovani međunarodni ugovori moraju da budu u saglasnosti sa Ustavom, a u drugoj odredbi istog Ustava se govori o tome da potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Pravnici znaju razliku između mora biti u saglasnosti i ne sme da bude u suprotnosti sa Ustavom, u ovom slučaju ratifikovani međunarodni ugovori.

Recimo, imamo Pravni institut za kontrolu Vlade, interpelaciju, koji je sredstvo koje je neupotrebljivo, jer je Ustavom predviđeno da interpelaciju može da uputi 50 narodnih poslanika. Mi u ovom trenutku nemamo 50 poslanika opozicije i ne žalim zato što nemamo, nemojte me pogrešno shvatiti, ali ovo je jedno nedelotvorno sredstvo. Ima država na primer u Mađarskoj svaki poslanik može da uputi interpelaciju. Onda nadležnosti u vezi Ustavnog suda i da ne govorim, a o tome je bilo isto reči u kontekstu evropskih integracije u prethodnih 15 godina blanko ostavke. Blanko ostavke nisu u primeni desetak godina ali i dalje čine tekst sada važećeg Ustava.

Žao nam je što se neće brisati iz Ustava, što ova šansa nije iskorišćena. Sve ovo nemojte shvatiti kao kritiku. Mi ćemo glasati danas za predlog za promenu Ustava i raduje nas što će se Ustav promeniti i jasno nam je da se osetljive političke teme sada ne diraju, ali određene tehničke, terminološke i logičke nedoslednosti je, po nama, trebalo izmeniti, a propuštena je ta šansa.

Još jednom da zaključim, SVM se raduje tome što će se promeniti Ustav, da će se izmeniti Ustav, odnosno nadamo se da ćemo u neko dogledno vreme raspravljati i o nekim drugim elementima Ustava i da ćemo poboljšati taj 16. po redu Ustav Srbije i danas ćemo glasati za predlog za promenu Ustava. Hvala vam.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bi imao nekoliko pitanja, životna pitanja, ne radi se o visokoj politici ovog puta, nego o životnim problemima građan.

Prvo pitanje bi bilo za predsednicu Vlade - kada će se ponovo otvoriti taj tzv. malogranični prelazi? Zaista nema razloga da oni i dalje ne rade, da budu zatvoreni. Pre svega, govorim u relaciji Srbija - Mađarska, ali naravno, to se odnosi i na sve druge susedne zemlje, odnosno na naše granične prelaze sa njima.

Što se tiče granične linije između Republike Srbije i Mađarske, trenutno radi granični prelaz Horgoš 1 i granični prelaz Kelebija, dvokratno od 07.00 do 10.00 časova, i od 17.00 do 19.00 časova radi granični prelaz Bački Breg i granični prelaz Bački Vinogradi, a uopšte nisu u funkciji granični prelazi Rastina, Bajmok, Horgoš 2, Đala i Rabe.

Iz ovoga proizilazi da na području Banata nema nijednog graničnog prelaza koji bi bio u funkciji i naši građani moraju jako puno da putuju da bi prešli granicu.

Vi znate, ali zbog javnosti bih rekao da tu se ne radi, u našem slučaju, o turističkim putovanjima, već su ljudi tamo zaposleni, putuju svakog dana. I rodbinske veze su u pitanju. Ljudi su željni i inače, da govorim i o ostalim građanima, putovanja. Imunizacija je na takvom nivou da je to sada već posle više meseci i više od godinu dana moguća.

Ja znam da odgovor na ovo pitanje ne zavisi samo od Republike Srbije, već i od Mađarske, ali bih vas zamolio da zaista učinimo sve u interesu toga da ovi granični prelazi bukvalno odmah budu otvoreni, jer nema razloga da to bude drugačije.

Drugo pitanje je srodno. Nakon otvaranja ovih graničnih prelaza, kada se može očekivati da neke od njih rade od 00.00 do 24.00 časova? O ovome već godinama govorimo, pre svega za granični prelaz Horgoš 2 ili za granični prelaz Đala ili za granični prelaz Bajmok.

Za nekoliko dana će se održati 11. zasedanje Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbija i Mađarska. Da li će ovo biti tema tog sastanka, odnosno te sednice?

Treće pitanje u vezi graničnih prelaza za vas, gospođo predsednice, a možda i za ministra Momirovića - kada će započeti aktivnosti na rekonstrukciji i dogradnji graničnog prelaza Horgoš?

U našem budžetu su obezbeđena sredstva u visini od 520 miliona dinara. Građani očekuju da ti radovi započnu, jer, kao što znamo, u letnjim mesecima i preko 200 hiljada putnika pređe granični prelaz Horgoš 1 za jedan vikend, a kamioni čekaju i duže od 20 sati, tako da bih očekivao odgovor na ovo pitanja.

Hvala vam najlepše.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja ću u svom trećem obraćanju malo da govorim o podacima u vezi ekonomske saradnje Republike Srbije i Mađarske, jer to građani treba da čuju. Mislim da su ti podaci za svaku pohvalu.

Sada bih postavio dva pitanja. Ohrabruje nas ovo što ste rekli u vezi graničnih prelaza. Zaista bi bilo bitno da se oni u prvom koraku otvore, a u drugom koraku da produžimo radno vreme onih graničnih prelaza koji u „mironodopskim“ uslovima rade od 7 do 19 sati, kako što je bitno i to da radimo i na poboljšanju putne infrastrukture onih puteva koji vode do tih graničnih prelaza. Mi smo već i o tome razgovarali. Ja bih spomenuo samo put između Bačke Topole i Bajmoka. Tako bi taj granični prelaz bio povezan kvalitetnim putem sa auto-putem Horgoš - Beograd i to je isto jako bitno za građane.

Dva pitanja koja bih postavio su sledeća. Prvo pitanje, i vi ste malopre spomenuli, odnosilo bi se na rekonstrukciju pruge Subotica – Segedin, a u drugom koraku Subotica – Baja. Pitanje je – dokle se stiglo u realizaciji tog projekta, jer kada je saradnja tako intenzivna između Srbije i Mađarske i naših građana i građana Republike Mađarske, onda treba da investiramo i u železničku infrastrukturu, a ne samo u putnu?

Kada se završi ovaj projekat rekonstrukcije pruge Segedin – Subotica, onda ćemo moći da kažemo da Segedin u poslednjih sto godina nikada nije bio bliži Subotici nego što će biti nakon završetka toga projekta.

Drugo pitanje se odnosi na to da li Vlada Republike Srbije razmišlja da intenzivira saradnju i to ne samo ekonomsku saradnju, već i političku, sa tzv. Višegradskom grupom, sa Mađarskom, Češkom i Slovačkom?

Ja bih vas samo podsetio i vas i javnost na izjave od pre nekoliko dana predsednika Češke Republike gospodina Zemana. Znamo da su odlični odnosi i sa Slovačkom, i ekonomski odnosi i politički. O odnosima sa Mađarskom smo već govorili i sa Poljskom.

Mene i kao člana Grupe prijateljstva sa Republikom Poljskom raduje onaj potez koji je Vlada povukla, odnosno ministar Selaković u vezi opoziva našeg ambasadora iz Varšave i to pokazuje kako su odlični odnosi između naše Vlade i Vlade Republike Poljske.

Ja mislim i mi smatramo da bi Republika Srbija trebala da intenzivira saradnju sa višegradskom grupom. Bilo je takvih inicijativa i od gospodina Zemana i od gospodina Orbana i to, naravno, nije protiv bilo koga. Treba da sarađujemo sa svima, ali mislim da bi najtešnje mogli i trebali da sarađujemo da sarađujemo sa te četiri zemlje, osim ovih drugih zemalja koje su nam susedi.

Hvala vam.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, imao bi dve grupacije pitanja za predsednicu Vlade i pokrenuću obe dve grupacije odmah u prvom obraćanju da bismo imali vremena i mogućnosti da raspravimo obe teme. Te dve teme nisu u korelaciji, ali se u ovom trenutku najbitnije za građane koje mi iz Saveza za vojvođanskih Mađara zastupamo ovde u Narodnoj skupštini.

Prva grupacija pitanje se odnosi na postupanju u vezi ilegalnih migranata. Šta država čini da bi garantovala bezbednost stanovnika Republike Srbije, malo kasnije ću izneti konkretne podatke i slučajeve, a druga grupacija pitanja se odnosi na ulaz u Republiku Srbiju sa teritorije Mađarske?

Što se tiče prve grupacije pitanja i u vezi konkretnog pitanja, šta Republika Srbija čini da bi garantovala bezbednost građana Republike Srbije, želim da kažem da je situacija alarmantna na određenim područjima Republike Srbije. Želim da spomenem dva naseljena mesta Majdan, Irabe na području opštine Novi Kneževac u severno-banatskom okrugu. To su sela od 200 ljudi. Radi se o staračkim domaćinstvima, a u tim selima se pojavljuje i konstantno boravi više od 500 migranata.

Ti ilegalni migranti ulaze ne samo u prazne kuće, nego i u kuće gde građani žive, spaljuju iz nehata te kuće, naši građani su preplašeni. Te ljude dovode tamo taksisti i mislim da država treba da postupi po tom pitanju, jer bezbednost naših građana treba da bude na prvom mestu.

Slična je situacija i na području opštine Kanjiža, na području grada Subotice i u naseljenim mestima u Zapadnobačkom okrugu.

Drugo pitanje u vezi ulaska sa teritorije Mađarske - zašto je i dalje potreban PCR test za ulazak iz Mađarske, ako to nije potrebno za ljude koji ulaze sa teritorije Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Bugarske, koja je isto tako članica EU, kao što je i Mađarska?

Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Subotica, 07.02.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna Skupština Republike Srbije Republika Mesečno 78805.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna Skupština Republike Srbije Republika Paušal 30693.00 RSD 03.06.2016 -