BALINT PASTOR

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 3. januara 1979. godine u Subotici.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 2002. godine. Na istom fakultetu je 2011. stekao akademski naziv master, iz ustavnopravne naučne oblasti. Upisao je doktorske studije 2011. godine na beogradskom Pravnom fakultetu.

Od aprila 2002. bio je pravni savetnik subotičkog d.o.o. za konsalting Pannon Invest Consortium, a od januara 2004. do februara 2007. godine bio je direktor ovog privrednog društva. Od 19. oktobra 2002. do 30. juna 2010. godine bio je član Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Od 6. decembra 2002. do 11. decembra 2009. godine bio je predsednik Izvršnog odbora NSMNM-a.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 13. septembra 2000. godine.Tokom izbora 2000. bio je član Centralnog izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije (DOS), delegiran od strane SVM-a. Od maja 2007. član je Predsedništva SVM-a.

Od 16. aprila 2014 , u četvrtom mandatu je narodni poslanik, predsednik Poslaničke grupe SVM i predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Španijom.
Peti mandat osvojio je na izborima 24. aprila 2016. godine
Na vanrednim parlamentarnim izborima 21. Juna 2020. Godine ponovo je izabran za narodnog poslanika
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 12:36

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva posebna sednica , 28.10.2020.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo budući članovi Vlade, gospođo Brnabić, danas biramo vašu drugu vladu. Ova Vlada je vlada kontinuiteta i koncentraciona Vlada, koja bi trebalo da doprinese stabilizaciji društvenih prilika i do toga da se možemo suočiti sa onim izazovima koji su pred nama, a ti izazovi su zdravstvene, ekonomske i bezbednosne prirode.

Šta više, teško je razdvojiti ekonomske, zdravstvene i bezbednosne izazove jedne od drugih, pošto se sve svodi na sigurnost i bezbednost, a sigurnost i bezbednost su najveće vrednosti u 21. veku.

Razvoj ekonomije nije moguć bez garantovanja zdravlja ljudi, a opet, s druge strane, zdravi ljudi su produktivni i to je neophodan preduslov za jačanje ekonomije, a opet, s druge strane, nema ekonomije bez sigurnosti. Ta sigurnost podrazumeva i pravnu sigurnost. Ta sigurnost podrazumeva egzistencijalnu sigurnost svih građana i ta sigurnost podrazumeva i bezbednost svih građana Republike Srbije.

Ja sam siguran da će Vlada učiniti sve u interesu toga da se svi građani osećaju bezbedno u svojim selima, u svojim gradovima, u svojim lokalnim samoupravama.

Kada govorimo o sigurnosti i bezbednosti, onda želim da spomenem jednu temu i da to odmah kažem na početku mog obraćanja, a odnosi se, gospođo Brnabić, na migrantsku krizu i na one izazove sa kojima se suočava ne samo Vlada Republike Srbije nego sve vlade u okruženju, a čini mi se mogao bih da kažem i sve vlade na tlu Evrope.

Mi smo o tome i u prošlom sazivu raspravljali, razgovarali, vodili dijalog i, zahvaljujući tome, vaša prva Vlada je i prdeuzela, zajedno sa predsednikom Republike, određene mere i te mere su u određenim trenucima doveli do toga da su se građani sigurnije osećali u svojim naseljenim mestima.

Ja želim da vam kažem sa ovog mesta, pošto je Narodna skupština predstavnički organ i ja predstavljam sve građana Republike Srbije, kao što to čine svi ostali narodni poslanici, da vas molim da vaša Vlada učini sve u interesu toga da se građani osećaju bezbedno i to u ovom trenutku, nažalost, nije tako u svim naseljenim mestima.

Savez vojvođanskih Mađara ne spada u grupu populističkih stranaka i mi niti želimo da vodimo politiku koja je isključiva, niti želimo da dižemo paniku u vezi nekih situacija, niti želimo da budemo deo nekih protesta i samoorganizovanja građana, ali opet, s druge strane, naš je posao da, zajedno sa vama i sa svima pored nas koji žele dobro Srbiji, ovaj problem rešimo na način kako je to moguće rešiti.

Prethodni period je dokazao da rešenje postoji. Rešenje je u većem prisustvu policije na terenu. Rešenje je u tome da se čuva granica, pre svega južna granica Republike Srbije, da se kontroliše ko ulazi, gde ide i šta radi.

U prethodnim mesecima i godinama su bili sastanci kada su određeni predstavnici određenih nacionalnih manjina protestvovali zbog toga što su oružane snage bile poslate na područje gde žive pripadnici određenih nacionalnih manjina. Ja ću da kažem nešto drugo.

Gospođo Brnabić, ja vas molim da, i to bih želeo da kažem i gospodinu Stefanoviću, koji će biti ministar odbrane i gospodinu Vulinu, koji će biti ministar unutrašnjih poslova, pošaljite, molim vas, u ona područja, u one lokalne samouprave gde postoji veća populacija migranata, pošaljite policiju, pošaljite žandarmeriju. Ukoliko treba, pošaljite vojsku.

Videli smo da se to dešavalo prethodnih meseci u Somboru, u Šidu i u još nekim lokalnim samoupravama i želim da vam kažem da mađarskoj nacionalnoj zajednici ne smeta ako je policija prisutna, ako je žandarmerija prisutna, ako je Vojska Srbije prisutna. Baš suprotno tome, mi bismo voleli da prisustvo naših oružanih snaga bude veće da bi se građani osećali bezbednije.

Svakodnevno možete da pročitate vesti o tome š ta se dešava i govoriću u upravnim okruzima. Neću govoriti o pojedinim lokalnim samoupravama i naseljenim mestima. Znači, pogođen je čitav severno-bački upravni okrug, severno-banatski upravni okrug i zapadno-bački upravni okrug.

Naravno, i druga područja Republike Srbije, ali ja sada govorim o onim okruzima, lokalnim samoupravama, naseljenim mestima koja se u najvećoj meri pogođena prisustvom ilegalnih migranata koji se ne nalaze, na žalost, u prihvatnim centrima, nego se slobodno šetaju na ulici i u određenim naseljenim mestima praktično terorišu lokalno stanovništvo, što jednostavno nije normalno, jer država treba da zaštiti, Vlada treba da zaštiti svoje građane. U tome, ja se nadam, da ćemo imati odlučniji stav Vlade Republike Srbije.

Savez vojvođanskih Mađara će biti partner novoj Vladi kao što je podržavao i vašu prvu Vladu i dve vlade Aleksandra Vučića od 2014. godine i uvek smo nastojali da se bavimo ne isključivo onim temama, ne isključivo onim problemima koji tište vojvođanske Mađare nego smo bili partneri u rešavanju svih onih problema i svih onih izazova koji su bili prisutni, npr. u onim ministarstvima u kojima smo imali državne sekretare.

Mi želimo da u skladu sa stepenom legitimiteta koji smo osvojili na izborima 21. juna budemo deo vladajuće većine da bismo ove probleme i dalje rešavali. Vezano za obrazovanje, prosvetu, za infrastrukturu i za još neke oblasti. Mislim da je jako bitno što smo mi od 2014. godine pa sve do sada uvek imali koalicioni sporazum potpisan i uvek je svaki građanin u svakom trenutku mogao da vidi i da prati šta je ono što su naši zajednički ciljevi, šta je ono u čemu smo mi partneri i kako se ostvaruje realizacija tih naših zajedničkih stremljenja. To želimo da bude i dalje.

Izuzetno nas raduje što će biti formirano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Želeo bih da kažem gospođi Čomić, sada je ovde prvi put u parlamentu a da ne može da odgovori pošto nije narodni poslanik nego će biti članica Vlade, želim da vam poželim uspešan rad i da kažem da ćemo mi biti partneri i da ćemo vam u svemu pomoći u čemu ćete vi od nas tražiti podršku, jer bismo želeli da budete uspešna ministarka u budućoj Vladi.

Pre svega smo zainteresovani za ostvarenje onih rešenja koja su postala deo našeg pravnog sistema u prethodnim sazivima, a pre svega se odnosi na odgovarajuće prisustvo, na srazmeru pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi.

Mnogi zakoni su izmenjeni, mnogi mehanizmi su ostavljeni. Sada sve to treba da se implementira. Prvo treba da se istraži kakvo je realno stanje da ne bismo govorili paušalno, ni Vlada, ni mi narodni poslanici predstavnici određenih nacionalnih manjina, u našem slučaju Mađarske nacionalne zajednice, a posele toga da krenemo u implementaciju i realizaciju svega toga.

Ja znam da se vi nećete baviti isključivo manjinskim pravima, nego ćete se dosta baviti i društvenim dijalogom, ma šta to značilo, ali vidim da će udruženja građana biti u vašem ministarstvu i pretpostavljam da se misli i na ovaj politički dijalog, ali pošto se jako dugo vremena znamo i pošto smo radili zajedno tu u Narodnoj skupštini ja znam da vi imate veliki senzibilitet u odnosu na rešavanje problema nacionalnih manjina. Zbog toga mislimo da je vaš izbor pravo rešenje.

Što se tiče obrazovanja, isto bih gospodinu Ružiću, budućem prvom potpredsedniku Vlade Republike Srbije i ministru prosvete, želeo ponuditi naše partnerstvo koje je funkcionisalo i dok je bio na čelu jednog drugog ministarstva.

Ne treba trošiti previše reči na to sa koliko izazova ćete se suočiti u narednom periodu zbog pandemije u sferi obrazovanja. Jako je bitno što smo u prethodnom periodu uspeli da sačuvamo manjinsko obrazovanje, što su standardi izgrađeni u smislu da se otvaraju odeljenja i sa petoro učenika u odeljenjima na nekom od jezika nacionalne manjine i očekujemo da to bude tako i dalje.

Ja se nadam da ćete vi imati direktnu podršku u ministarstvu u vidu državnog sekretara, odnosno državne sekretarke koju će delegirati Savez vojvođanskih Mađara.

Ono što ostaje kao problem i nije vezano za Ministarstvo prosvete, nego za nekoliko ministarstava, to je mogućnost, odnosno u ovom trenutku nemogućnost polaganja državnog stručnog ispita, ispita za licencu i posebnog stručnog ispita na maternjem jeziku i mislimo da bi to pitanje trebalo rešiti zbog toga što je neprirodno da se ti ispiti polažu, da se ti ispiti ne polažu na jeziku na koje je stečeno osnovno i srednje obrazovanje. Neki pravilnici će se morati izmeniti, odnosno naš je predlog da se ti pravilnici izmene i da se i taj problem reši.

Što se tiče infrastrukture, novom budućem ministru, Tomislavu Momiroviću, takođe želim uspešan rad. Naša stranka je izuzetno zainteresovana za to da vi budete uspešni. Mi smo pokušali da damo doprinos tome u prethodnom periodu da Zorana Mihajlović bude uspešna i želeo bih da joj se zahvalim na saradnji u prethodnom periodu u prethodnim mandatima. Mislim da smo odlične stvari zajedno postigli i mogao bih da spomenem mnogo projekata, ali primera radi bih želeo da spomenem obilaznicu oko Subotice, tzv. „Ipsilon krak“ koji je završen nakon više od 30 godina, na koji je potrošeno 30 miliona evra ukupno. Mislim da je to jedan projekat koji nije samo od lokalnog značaja i nije bitan samo za lokalno stanovništvo, nego je u najmanju ruku projekat od regionalnog značaja.

Isto što se železničke infrastrukture tiče, uvek se stavlja u prvi plan pruga Beograd-Budimpešta i to je svakako značajno, ali imamo mi još određene zajedničke rezultate vezano za prugu Subotica-Segedin-Baja, na primer, koju treba uskoro, ne uskoro ali u neko dogledno vreme da se završi.

Puno toga je urađeno i na izgradnji lokalne i regionalne putne infrastrukture i još jednom bih želeo da vam se zahvalim na svemu ovome što smo zajedno postigli, ali ima još puno toga da se radi. Zbog toga očekujemo partnerstvo i od budućeg ministra koji će se baviti ovim pitanjima.

Jako je dobro što je buduća predsednica Vlade spomenula program „Srbija 20/25“. Mislim da je moderno, korisno, celishodno govoriti o digitalizaciji i o nekim modernim procesima. Ja znam da to buduća predsednica Vlade voli, to i ja sam mislim da je veoma značajno, ali mi još uvek živimo u državi u kojoj u mnogim lokalnim samoupravama u 21. veku stepen izgradnje vodovodne i kanalizacione mreže nije na nivou koji bi građani zaslužili.

Ja ću spomenuti samo primer Subotice. Mogu da budem i samokritičan zbog toga što je stranka kojoj pripadam dosta dugo vremena davala čelne ljude u toj lokalnoj samoupravi, a imamo situaciju krajem 2020. godine da dva-tri kilometara od Gradske kuće nema kanalizacione mreže, da se koriste delovi kanalizacije koji su izgrađeni pedesetih godina 19. veka, nije greška, i nekoliko kilometara od Gradske kuće nema vodovodne mreže.

Zbog toga mislim da je izuzetno značajno da Vlada Republike Srbije pomogne lokalnim samoupravama, da podrži, u još većoj meri nego što je to činila u prethodnim godinama, projekte lokalnih samouprava, tu mislim na sve lokalne samouprave u Srbiji, da bi stepen izgrađenosti tih osnovnih infrastrukturnih stvari bila na nivou, pa barem polovine 20. veka, kad već nije na nivou 21. veka. I uz to treba da ide sve ono o čemu je buduća predsednica Vlade govorila.

Jako je bitan u ovim uslovima i domaći turizam. Tu, pre svega, mislim na Palić, mislim na banjski turizam, mislim na tzv. samoizlečenje Palićkog jezera. Ja se nadam da ćemo i u tome biti partneri i da će grad Subotica uživati podršku Vlade Republike Srbije, kao i da će se završiti, kao što je predsednica, buduća predsednica Vlade i spomenula, izgradnja Narodnog pozorišta u Subotici. To je najveća investicija na tlu čitave Republike Srbije u oblasti kulture, ako ja to dobro znam. Suviše je dugo vremena proteklo od početka izgradnje i rekonstrukcije Narodnog pozorišta i molim vas, gospođo Brnabić, da privedemo kraju izgradnju tog objekta, koji opet nije samo od lokalnog, već i od regionalnog značaja.

Na kraju bih još spomenuo jedno pitanje o kojem će još biti reči, a to je pitanje doprinosa poljoprivrednih proizvođača. Na tome smo radili, odnosno Vlada Republike Srbije je na tome radila jako dugo i u prethodnom periodu i nadam se da ćemo uspeti naći rešenje koje će obezbediti priliv sredstava u budžet Republike Srbije, sa jedne strane, a opet, sa druge strane, jedan pravičan, pravedan sistem, po kojem će poljoprivredni proizvođači plaćati doprinose u skladu sa veličinom poseda i u skladu sa ostvarenim prihodima. Ja znam da je to jedno međuresorno pitanje i želim da kažem gospodinu Nedimoviću da smo sve štiklirali u prethodnom koalicionom sporazumu, osim ove teme. Ja se nadam da ćemo i ovo rešiti, ali kažem, ovo je jedno inter-resorno pitanje.

Na kraju da zaključim, da me gospodin Dačić ne bi prekinuo, što mu je obaveza po Poslovniku nakon 20 minuta, Savez vojvođanskih Mađara će dati podršku Vladi, drugoj Vladi Ane Brnabić i mi ćemo nastojati da damo doprinos uspešnom radu Vlade, jer je to u interesu svih građana Republike Srbije. Hvala.

Prva (konstitutivna) sednica, 22.10.2020.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dačiću, dozvolite mi gospodine Dačiću da svoje obraćanje ispred poslaničke grupe SVM počnem citatom koji sam tu rekao 26. jula 2012. godine. Vi se gospodine Dačiću sigurno sećate šta se dešavalo 26. jula 2012. godine, kada je izabrana vaša Vlada. Tada sam ja svoje skupštinsko obraćanje počeo jednim citatom, onako u polušali, ali možda i nije šala.

Da ponovim citat – ko bi rekao čuda da se dese pa Miljacka mostove odnese. Ko je pomislio pre nedelju dana da ćemo danas raspravljati o Ivici Dačiću kao kandidatu za predsednika Narodne skupštine? Mislim da nas takvih nije bilo. Niko nije pomišljao da će Ivica Dačić biti predsednik Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu. Očekivali smo da će Ivica Dačić biti deo Vlade, da će biti ministar, ali nismo očekivali da će biti na čelu Narodne skupštine RS.

Odmah želim da kažem, da neko ne misli da sam sve ovo rekao u negativnom kontekstu, da mi SVM podržavamo izbor Ivica Dačića za predsednika Narodne skupštine i mislimo da je to jedno odlično rešenje.

Dozvolite mi da obrazložim zbog čega poslanička grupa SVM smatra da je izbor Ivica Dačića za predsednika Narodne skupštine odlično rešenje. Sada će se prvi put desiti u istoriji višestranačja u Srbiji, nakon 1990. godine da će na čelu Narodne skupštine biti narodni poslanik koji je ujedno i predsednik jedne političke stranke.

To svakako govori o tome da je funkcija predsednika Narodne skupštine druga po važnosti u državi, ne samo po Ustavu, nego da i unutar vladajuće većine smatramo da je to mesto izuzetno bitno. Doduše, zarad tačnosti, da kažem da je i gospodin Predrag Marković bio počasni predsednik jedne političke stranke, kratko, u vreme dok je predsedavao sednicama Narodne skupštine, ali biti počasni predsednik i biti predsednik jedne političke stranke nisu iste stvari.

Sa druge strane, gospodin Dačić ima političko iskustvo dugo skoro tri decenije i sve vreme je bio ili narodni poslanik ili savezni poslanik dok je postojala još SRJ, odnosno državna zajednica Srbija i Crna Gora ili je bio deo izvršne vlasti u svojstvu predsednika Vlade, prvog potpredsednika Vlade, jedno kratko vreme i zamenik predsednika Vlade dok je ta funkcija postojala, ministar unutrašnjih poslova i ministar inostranih poslova. Jedno takvo bogato političko iskustvo sigurno doprinosi tome da on postane uspešan predsednik Narodne skupštine.

Sa druge strane ono što mi smatramo izuzetno bitnim, dobro je da bude neko na čelu parlamenta ko ima višedecenijsko poslaničko iskustvo, jer jedna je stvar političko iskustvo, a druga je stvar kada to političko iskustvo u sebi sadrži i iskustvo narodnog poslanika. Da podsetimo javnost, prema Ustavu suverenost potiče od građana koju oni vrše pomoću slobodno izabranih predstavnika. Građani su 21. juna doneli svoju odluku o tome ko će biti u Narodnoj skupštini, koje stranke, koji poslanici će postati slobodno izabrani predstavnici građana Republike Srbije. Tu odluku svi mi moramo da poštujemo i parlament ima centralnu ulogu u ustavnoj arhitekturi Republike Srbije, pošto je i najviše predstavničko telo i jedini zakonodavni organ u Republici Srbiji, a pored toga i ustavotvorni organ.

Zbog toga je izuzetno značajno da na čelu parlamenta bude osoba koja ima bogato političko iskustvo, koja je predsednik jedne političke stranke, ne jedne, nego druge najveće političke stranke, druge najuticajnije političke stranke trenutno u Republici Srbiji i sve ovo sigurno može doprineti tome da Narodna skupština u skladu sa Ustavom ima jaču ulogu nego što je to bilo u proteklim periodima, ne govorim o prošlom mandatu ili o pretprošlom, nego govorim o periodu od usvajanja ovog Ustava, možemo da govorimo i o periodu od ponovnog uvođenja višestranačja, krajem 90-ih, odnosno početkom 1991. godine.

Gospodinu Dačiću želim uspeh u interesu svih nas, i želim da kažem da na nas iz Saveza vojvođanskih Mađara sigurno može da računa, da ćemo mi kao i do sada dostojanstveno zastupati interese svih građana Republike Srbije, a prvenstveno onih građana zahvaljujući čijim glasovima smo postali narodni poslanici i čijim glasovima je SVM, naša poslanička grupa postala četvrta po broju članova u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što se nikad ranije nije dešavalo.

Da kažem dve rečenice, doduše nismo još stigli do te tačke dnevnog reda, ali je podeljen materijal, pa da se ne bih javljao pošto obično nema rasprave povodom izbora potpredsednika Narodne skupštine, da me izuzetno raduje što će Narodna skupština imati dvoje potpredsednika iz reda pripadnika nacionalnih manjina. To će biti gospođa Elvira Kovač ispred SVM i to će biti gospodin Muamer Zukorlić. To se nikad ranije nije dešavalo da će Narodna skupština imati dvoje potpredsednika iz reda pripadnika nacionalnih manjina.

Šta-više, ja sam malo gledao statistiku i podatke iz prošlosti. Do sada je Narodna skupština u prethodnih 11 saziva ukupno imala tri potpredsednika iz reda nacionalnih manjina to je bio gospodin Ištvan Išpanović, bio je gospodin Esad Džudžo, u to vreme Esad Džudžević i bila je gospođa Judita Popović. Od 1991. godine do današnjeg dana sada će Narodna skupština imati dvoje potpredsednika iz reda pripadnika nacionalnih manjina.

Znači, još jednom da ponovim, poslanici Poslaničke grupe SVM će glasati za izbor gospodina Dačića, kao i za izbor predloženih potpredsednika kandidata za potpredsednike Narodne skupštine. Hvala.

Druga sednica Narodne skupštine , 06.05.2020.

Uvažena predsednice Vlade, gospodine prvi potpredsedniče Vlade, predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je predsednica Vlade kratko govorila i ja ću samo vrlo kratko da iznesem stavove poslaničke grupe SVM.

Kao što sam rekao prošle nedelje, kada je Narodna skupština potvrdila odluku o uvođenju vanrednog stanja, želim da ponovim da su mere Vlade Republike Srbije bile pravovremene, opravdane i srazmerne. Srbija je spremna dočekala epidemiju i to je uzrok zbog čega smo mi u situaciji da nakon pedesetak dana možemo da ukinemo vanredno stanje.

Treba građani Republike Srbije da znaju da nisu sve zemlje u ovoj situaciji, da ima zemalja u kojima su vlade donele odluku da se vanredno stanje produži, da vanredne mere ostanu na snazi do jula ili u nekim zemljama do još kasnije. Svakako je dobro što smo mi došli u situaciju da polako možemo iz ove krize da izađemo. Prvi korak ka tome jeste ukidanje vanrednog stanja zbog toga što ne postoje više razlozi i uslovi za vanredno stanje, jer opasnost nije takvog karaktera da su u opasnosti opstanak države i naroda.

Što se tiče Predloga zakona o važenju uredaba koje je Vlada Republike Srbije donela uz supotpis predsednika Republike za vreme vanrednog stanja, bitno je reći da se zajedno sa vanrednim stanjem ukidaju sve one uredbe koje su značile organičenje pojedinih ljudskih i manjinskih prava, jer ljudska i manjinska prava mogu da budu ograničena isključivo za vreme vanrednog ili ratnog stanja po Ustavu Republike Srbije i zbog toga te uredbe ne mogu da ostanu i ta ograničenja ljudskih prava ne mogu da ostanu na snazi.

Ostaju na snazi neke uredbe koje se tiču mera, ekonomskih mera Vlade, pre svega se radi o onim merama koje omogućavaju isplatu onih 100 evra građanima, mere koje stvaraju uslove za pomoć privrednicima, preduzetnicima, poljoprivrednim proizvođačima. Ja bi ponovo da kažem ono što sam rekao i prošle nedelje, da zamolim građane, privrednike, preduzetnike, i poljoprivredne proizvođače da koriste one mogućnosti koje je Vlada Republike Srbije omogućila da bi mogli da održe svoj biznis, da bi mogli da razvijaju svoje poljoprivredno gazdinstvo.

Ujedno, želim ponovo da apelujem na Vladu i da zamolim sve nadležne organe da učine sve i da budu kažnjeni svi oni građani Republike Srbije koji su kršili mere Vlade, jer je ogromna većina građana sve te mere izuzetno teške mere poštovala i jednostavno na osnovu principa pravičnosti to tako mora da bude. Bile su izuzetno restriktivne mere i za vreme katoličkog Uskrsa i za vreme pravoslavnog Vaskrsa i danas na Đurđevdan, ogromna većina građana je poštovala te mere i svi oni koji nisu treba da budu kažnjeni na osnovu propisa Republike Srbije.

Imao bi dva pitanja za predsednicu Vlade, odnosno za prvog potpredsednika Vlade. Prvi se odnosi, jer polako ulazimo u normalizaciju života, a normalizacija života pretpostavlja i prelazak granica Republike Srbije i to je bitno, pogotovo u pograničnim oblastima, opštinama Republike Srbije i želeo bi i ovom prilikom da se zahvalim Vladi što je rešen problem određenih kategorija Republike Srbije, pre svega, mislim na one koji obrađuju zemlju sa druge strane granice i na one koji imaju radno mesto sa druge strane granice i njima je omogućeno u pojasu od 50 kilometara da prelaze granicu.

Ali, pitaju i drugi građani Republike Srbije, kada će biti moguće preći granicu bez određivanja obaveznog karantina koje je bilo opravdano za vreme vanrednog stanja? Naravno, to niko ne spori, ali su izuzetno teške životne situacije i drame u slučaju određenih građana, pogotovo u pograničnim opštinama dešava se da neki ljudi primaju određene terapije sa druge strane granice, dešava se da su porodice razdvojene, dešava se da iz nekih drugih razloga, ne samo privrednih, treba ta granica da se pređe. Pa, postavio bih pitanje, kada građani mogu da očekuju da prelaze najnormalnije, uz poštovanje određenih mera, ali bez karantina granice?

Drugo pitanje i to zaista ne želim da politizujem i SVM ne spada u stranke koje su to pitanje politizovale, ali ponovo se pojavljuju migranti. O migrantima sam ja u ovoj Narodnoj skupštini govorio u više navrata i molio nadležne organe da se obezbedi mir i sigurnost svih građana Republike Srbije. Meni su se sinoć javljali građani sa informacijama i sa fotografijama da su migranti opet krenuli ka određenim naseljenim mestima u pograničnom pojasu u opštinama i naseljenim mestima u severnoj Bačkoj i u severnom Banatu sinoć kada je još bila na snazi zabrana kretanja, sinoć kada je još Vojska Srbije čuvala prihvatne centre. Ja bih molio, apelovao na Vladu Republike Srbije da zajedničkim snagama učinimo sve da nakon vraćanja života u neke normalne tokove građani budu sigurni i mirni i što se tiče prisustva migranata. Hvala vam.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Imao bih pitanje za predsednicu Vlade u vezi ilegalnih migracija. Ja sam u nekoliko navrata već u NS RS govorio o toj temi, pošto je izuzetno važan za građane Republike Srbije, pogotovo za meštane onih naselja koja su pogođena migranskom krizom. Tačno je četiri i po godine od dana kada sam prvi put o ovoj temi u Narodnoj skupštini govori i ponovio bih neka pitanja.

Zašto Republika Srbija, nadležni organi Republike Srbije ne čuvaju južnu granicu Republike Srbije, da ti ljudi bez dokumenata ne bi ulazili u našu zemlju?

Drugo je pitanje – zašto se na ilegalne migrante zakoni Republike Srbije ne primenjuju? Zašto je moguće da ti ljudi tzv. ilegalni migranti obijaju kuće, ne samo prazne kuće, nego i one kuće u kojima ljudi stanuju? Ja bih spomenuo nekoliko naselja, Majdan, Rabe, Banatsko Aranđelovo u opštini Novi Kneževac na severu Banata, Horgoš, Martonoš i Kanjiža, u opštini Kanjiža u Bačkoj? Ti ljudi jednostavno od tih migranata, godinama ne mogu da žive.

Ja apelujem na veće prisustvo policije i moram da vam priznam gospođo Brnabić, da sam ja juče stupio u kontakt sa ministrom Stefanovićem i zamolio sam ga da policija bude u većoj meri prisutna u tim naseljima i da štiti naše stanovništvo, građane Republike Srbije. Zahvaljujući tome je policija juče i danas ceo dan prisutna u Majdanu i u Rabeu i u još nekim naseljima i radi onaj posao koji treba da radi.

Tako da pohvalim rad policije, rad MUP vezano za Majdan i Rabe u poslednjih 24 časa i apelujem na veće prisustvo policije i na to da svi nadležni organi Republike Srbije učine sve u interesu garantovanja bezbednosti građana Republike Srbije.

Ovi ljudi su ilegalni migranti, treba ih samo pogledati, većina njih ne beži od rata, to su ekonomski migranti koji žele da dođu preko nas u zapadnu Evropu, ali ne smemo dozvoliti da ugrožavaju bezbednost građana Republike Srbije.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Predsednice Vlade zahvaljujem se na odgovoru i ja sam svestan toga da Srbija niti je prouzrokovala migrantsku krizu, niti može sama da reši migrantsku krizu i uopšte se na to moj apel ne odnosi. Moj apel se odnosi isključivo na zaštitu našeg lokalnog stanovništva, jer želim da iznesem samo nekoliko podataka.

U Horgošu trenutno u naseljenom mestu Horgoš trenutno ima 300 migranata, ilegalnih migranata. Ti ljudi u Horgošu ne mogu od njih da žive, ne smeju decu da puštaju na ulicu. Ti građani, ilegalni migranti, ti ljudi, uopšte ne poštuju zakone Republike Srbije. Ne poštuju zakone zbog toga što na to nisu prinuđeni, ne poštuju zakone zbog toga što niko od njih nije legitimisan.

Moje pitanje se odnosi na to – zašto se ti ljudi ne legitimišu, kao što se legitimišu građani Republike Srbije i zna se tačno šta je posledica po Zakon o javnom redu i miru Republike Srbije ukoliko neko ne nosi lična dokumenta sa sobom, a građani Republike Srbije ili je inostrani državljanin, bilo koje druge države.

Drugo pitanje je, kako je moguće da te ljude i legalne migrante u ta naselja dovode autobusima.

Recimo, za naseljeno mesto Majdan i Rabe, ne postoje redovne autobuske linije, ne postoje. Ukoliko se radi o nekakvom specijalnom prevozu, treba da postoji putna lista. Zna se šta su obaveze privrednih društava koja se bave prevozom lica. Policija sve kažnjava koji nemaju listu putnika, tako da bi se moj apel odnosio isključivo na ta pitanja.

Kažem još jedanput, policija je odlučno reagovala danas i juče u opštini Novi Kneževac. Ja bih želeo da to bude praksa i u budućnosti i da se to proširi i na opštinu Kanjiža.

Ja znam da se MUP suočava sa ogromnim problemima zbog nedostatka ljudstva, ali apelujem na sve da zaštitimo naše lokalno stanovništvo. Recimo, Majdan i Rabe su naselja sa ukupno 170 stanovnika, to su staračka domaćinstva, migranti, ileglani migranti ulaze u te kuće, ti ljudi su preplašeni, ne mogu jednostavno normalno da žive i ja apelujem na vas da Vlada Republike Srbije sve učini u interesu zaštite naših stanovnika.

Mi smo kao što smo bili i do sada, partneri u svemu tome. Hvala.

Imovinska karta

(Subotica, 07.02.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna Skupština Republike Srbije Republika Mesečno 78805.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna Skupština Republike Srbije Republika Paušal 30693.00 RSD 03.06.2016 -