Hvala potpredsednice, poštovani ministre Nedimoviću, poštovani članovi Vlade Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici.
Pred nama je danas važan zakon, koji će omogućiti popis poljoprivrede 2023. godine.
Popis poljoprivrede je istraživanje kojim će se prikupiti podaci o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, na teritoriji Republike Srbije.
Ono što treba da se zna, da rezultati dobijeni popisom, nisu samo brojke i dosadni statistički podaci. Naprotiv, podaci dobijeni popisom daće jasnu sliku, odnosno kompletan pregled stanja poljoprivrede u Republici Srbiji, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou.
Neophodno je da država zna čime raspolaže u ovoj oblasti, da bi mogla na što realniji način da pristupi izradi strateških ciljeva, kada je reč o planiranju i budućnosti naše poljoprivrede.
Koliko je važna podrška poljoprivrednoj proizvodnji i njenom razvoju, govori i činjenice o značajnom učešću poljoprivrede, u bruto domaćem proizvodu Srbije.
Poslednjih godina, udeo poljoprivredne proizvodnje, u ukupnom BDP u Srbiji, kreću se između 6% i 7,5%, što je oko četiri puta više nego u celoj EU. U vreme najveće pandemije virusa Kovid19, udeo poljoprivrede u BDP Srbije, iznosio je značajnih 7,5% i može se slobodno reći da su poljoprivreda i prehrambena industrija, takođe sa 7,5% učešća, sačuvale pad BDP-a u Srbiji.
To se dešava upravo zbog strukture ekonomije, odnosno većeg učešća poljoprivrede i prehrambene industrije i zato je Srbija u vreme najveće korona krize, imala manji pad BDP-a, od drugih evropskih zemalja.
Poređenje radi, poljoprivreda u evropskim zemljama, koje se karakterišu visoko produktivnom proizvodnjom, kao što su Holandija, Danska ili Francuska, učestvuju sa manje od 2% u BDP-u. Praksa je pokazala da su poljoprivreda i prehrambena industrija, grane privrede koje nisu posustale u vreme zdravstvene krize i neće pretrpeti toliko veliku štetu, kao na primer neke druge grane, poput auto industrije i zato će i oporavak BDP-a Srbije, na koju u velikoj meri uticaj imaju poljoprivredna proizvodnja i prehrambena industrija biti i brži i lakši.
To je prepoznao i MMF, prognozirajući da će Srbija sledeće godine imati privredni rast od 7,1% što je dobro, jer to znači jače poverenje kod stranih investitora, ali i lakše vraćanje javnog duga u budućnosti.
Sve ovo govorim, da bi se shvatio značaj poljoprivrede i njen doprinos našoj ekonomiji i sveukupnom razvoju Srbije i da ni jednog trenutka ne smemo ni da potcenimo, ni da zapostavimo već da podstičemo i razvijamo poljoprivrednu proizvodnju, jer će potražnja za hranom u svetu biti sve veća.
Naša prednost je što smo mi i na dobrom geografskom položaju, imamo još uvek dobar prirodni potencijal, dobre karakteristike zemljišta, vodu, klimu, sve resurse za uspešno bavljenje poljoprivredom. Te resurse treba da sačuvamo i da ih koristimo na održiv način, jer su poljoprivreda i proizvodnja hrane naša velika šansa koju ne smemo da ispustimo.
Da bi smo prirodne resurse, koje imamo, koristili na što racionalniji način, odnosno da bismo postigli produktivniji nivo proizvodnje i ostvarili bolje ekonomske efekte u poljoprivredi, mi moramo unaprediti nivo znanja naših poljoprivrednika, jer je on kod većine nosilaca poljoprivredne proizvodnje i dalje nažalost nizak.
Ono što je meni ministre skrenulo pažnju ovih dana je, da prilikom upisa na fakultete ove godine, ubedljivo najmanje interesovanje je bilo za poljoprivredne fakultete.
Na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i pored odlične promocije, ostalo je 453 slobodna mesta o trošku države, i 225 samofinansirajućih. To govori da zbog težine i slabo plaćenog posla, mladi ne žele da se opredeljuju za poljoprivrednu struku. Međutim, neke ankete govore da je među upisanim studentima i znatan broj onih koji žele da posle školovanja se vrate na svoja imanja, da unaprede svoja gazdinstva i to je ono što vraća nadu poljoprivredi.
Mi ne znamo kakvi će tačno biti rezultati popisa 2023. godine, ali na osnovu ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, sprovedene 2018. godine, na uzorku od 120 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, i na osnovu onoga što je vidljivo golim okom, možemo zaključiti da je posedovna struktura u poljoprivredi i dalje nepovoljna. Veliki je, čak dominantan broj malih poljoprivrednih gazdinstava, i takođe je nepovoljna starosna struktura kao što sam već rekla, obrazovna struktura poljoprivrednika.
To su sve faktori koji smanjuju i ograničavaju mogućnost poljoprivrednih gazdinstava da prate i da se prilagode promenama na sve zahtevnijem, kako domaćem tako i svetskom tržištu i tržišnoj konkurenciji.
Sve ovo što sam navela, takođe nepovoljno utiče na uspešnu primenu inovacije iz oblasti poljoprivrednih nauka u praksi što se odražava na ekonomske efekte našeg agrara, ali i konkurentnost.
Međutim, kada pogledamo kompletnu sliku naša poljoprivreda je drastično drugačija u odnosu na prethodni popis koji je održan 2012. godine, naročito kada je u pitanju naša mehanizacija koja je obnovljena, kada je u pitanju primena agro-tehničkih mera, kada je u pitanju pregled sistema za navodnjavanje, protivgradnih sistema, primenom inovacije u praksi, pa ako hoćete i prinos.
Ja očekujem da ćemo kada dobijemo rezultate popisa moći da sagledamo stanje naše poljoprivrede i da na osnovu tih podataka sistematski i planski pristupimo rešavanju problema i unapređivanju našeg agrara. Da popunimo sve praznine i otklonimo sve nedostatke. Moramo menjati navike i pravila i raditi na podizanju produktivnosti.
Navešću primer ratara koji uzmu veliki broj krava, a nije im važno koliko ta krava daje mleka, već samo da dobiju prioritetno pravo na zakup zemljišta i subvencije. To nije dobro za Srbiju jer idemo u smanjenje produktivnosti umesto da podižemo proizvodnju.
Mi ne možemo popisom rešiti sve probleme u poljoprivredi, ali posle popisa tačno ćemo znati ko je nosilac poljoprivrednog gazdinstva, koliko ima godina, gde se to gazdinstvo nalazi, imaćemo podatke o zemljišnom fondu, kategorijama zemljišta, površinama pod usevima, površinama pod voćnjacima i vinogradima, podatke o tome koliki procenat zemljišta se navodnjava, kolika je upotreba đubriva, hemikalija, koliki je procenat organske proizvodnje, koliki je broj grla stoke i ostalih domaćih životinja, koliko imamo košnica pčela, koliki je broj poljoprivrednih objekata, u kakvom nam je stanju poljoprivredna mehanizacija, sa čime raspolažemo itd.
Prethodni popis poljoprivrede održan 2012. godine u skladu sa zakonom iz te iste godine i tada je započet proces usaglašavanja sa međunarodnim standardima u poljoprivredi.
Budući da je 10 godina dug period i da se mnogo toga promenilo i na polju tehnologije i digitalizacije i metodologije, neophodno je da donesemo novi zakon o popisu poljoprivrede usklađen sa standardima Evropske unije kojem je pored ostalog predviđeno sprovođenje popisa na svakih 10 godina, a između dva popisa svake treće godine sprovođenje ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.
Popis poljoprivrede će se sprovoditi u periodu od 1. juna do 31. decembra 2023. godine i započeće se ne kasnije od godinu dana po završetku popisa stanovništva, pre svega zbog korišćenja informacija ovog popisa, ali i zbog uštede finansijskih sredstava, jer će se oprema koja se bude koristila za popis stanovništva koristiti i za popis poljoprivrede.
Zbog svega navedenog finansijska sredstva predviđena za realizaciju popisa poljoprivrede 2023. godine su manja za oko 43% u odnosu na utrošena sredstva za popis 2012. godine.
Popis je finansijski podržan kroz IPA 2018, što znači da će učešće sredstava iz budžeta Republike Srbije biti oko 33%, a ostalo iz IPA fondova i to je dobro.
Podaci će se prikupljati neposredno od gazdinstava, metodom intervjua i za taj posao biće angažovano 3.500 popisivača. Zakonom su propisane i kazne. Tako je npr. kazna od 100 hiljada do milion dinara predviđena za pravno lice koje obavlja delatnost poljoprivredne proizvodnje, ako odbije da popisivaču da podatke ili mu da netačne ili nepotpune podatke.
S druge strane, novčanom kaznom od 30 do 50 hiljada dinara kazniće se i lice zaduženo za obavljanje poslova popisa ako te poslove ne obavlja blagovremeno i na pripisan način. Zato ovom poslu treba pristupiti odgovorno.
Sprovođenje popisa je u skladu sa zahtevima svetskog programa. Za popis poljoprivrede FAO Ujedinjenih nacija i to upravo radi prikupljanja podataka neophodnih za analizu i praćenje globalne strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, jer neki od ciljeva održivog razvoja su povećanje investiranja preko unapređivanja međunarodne saradnje, investiranja u seosku infrastrukturu, poljoprivredna istraživanja, savetodavne usluge i razvoj banaka biljnog i stočnog genetskog materijala, kako bi se unapredili proizvodni kapaciteti posebno u zemljama u razvoju. To je dobro i za Srbiju.
Na putu ka Evropskoj uniji naša poljoprivreda mora da se prilagodi brojnim propisima koji će značajno promeniti postojeće stanje u poljoprivredi i toga treba da budu svesni i naši poljoprivredni proizvođači.
I, ne samo to, pored prilagođavanja standardima Evropske unije, pred Srbijom je mnogo posla i izazova u ovoj oblasti ukoliko želimo da unapredimo našu poljoprivredu, da je sačuvamo i da ostvarujemo značajnije ekonomske rezultate.
Pored pravila koje nam propisuje Evropska unija i koja nam nameću naši trgovinski partneri, mi se moramo prilagođavati i mnogo strožijim i surovijim pravilima. Ta pravila nameće priroda kroz klimatske promene, koje se iz godine u godinu sve izraženiji i koje ostavljaju sve veće posledice ukoliko se ne prilagođavamo zakonitostima koje nam priroda nameće.
Pogledajte samo ove godine, najpre smo imali nezapamćene suše koje su prepolovile, a u pojedinim krajevima i potpuno devastirale rod malina, polja pod kukuruzom, od visokih temperatura izgoreli su travnjaci za ispašu stoke, presušila izvorišta vode.
Baš sam pre nekoliko dana na javnom servisu gledala reportažu iz Banata, gde na hiljade grla ovaca i krava više nema šta da pase, osim potpuno sasušenih ostataka trave, pastiri nemaju vode da napoje svoje stado.
Posle velikih suša suočili smo se sa ogromnim padavinama, kišom, olujom, gradom. U nekim delovima naše zemlje, poput Blaca, grad je potpuno uništio ovogodišnji rod, iako je od početka sezone ispaljen rekordan broj od 12.000 protivgradnih raketa, ni to negde nije pomoglo, jer priroda je uvek jača od čoveka.
Stručnjaci su na svetskom panelu o klimatskim promenama krajem juna ove godine upozori da nas ukoliko trajno globalno zagrevanje bude iznad praga od 1,5 stepena i dostigne 2 stepena Celzijusa, tek čekaju ekstremne vrućine i glad u svetu.
Zato je ovaj Zakon o popisu poljoprivrede u službi održive poljoprivrede jer je cilj popisa da se dobiju tačni, pouzdani i međunarodno uporedivi podaci, da bi se u dogledno vreme na globalnom nivou postiglo održivo upravljanje i efikasno korišćenje prirodnih resursa, kako bi se povećala poljoprivredna produktivnost i da svim ljudima na planeti bude dostupna hrana u dovoljnim količinama.
Verujući da su ovo ciljevi kojima svi težimo, Socijaldemokratska partija Srbije će podržati predloženi zakon.
Pred nama je danas i Predlog zakona o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Kovid-19.
Ovo je opravdana mera koju svakako treba podržati, jer je usled zdravstvene krize koja je pogodila čitav svet, a samim tim i našu zemlju likvidnost privrede značajno ugrožena. Zato je važno donositi mere za ublažavanje posledica pandemije.
Kako bi se izašlo u susret velikom broju privrednih subjekata koji su kod Fonda za razvoj podneli zahtev za kredit još krajem prošle godine, a koji zbog nedostatka sredstava nisu razmatrani, a samim tim nerealizovani, potrebno je nastaviti preduzete mere podrške koje za cilj imaju povećanje likvidnosti preduzeća, na kraju krajeva, njihovu održivost i opstanak.
Posle usvajanja ovog Predloga zakona, a nadam se da će to biti u toku današnjeg dana, pravo na korišćenje sredstava po osnovu ovog zakona imaće preduzetnici, zadruge, mikro, mala i srednja preduzeća koja se bave proizvodnjom, trgovinom ili obavljaju uslužnu poljoprivrednu delatnost, a koji su Fondu podneli zahteve do 10. decembra 2020. godine.
Ovo su povoljni krediti sa kamatnom stopom od 1% godišnje i sa rokom otplate od 48 meseci, uključujući grejs period od 18 meseci, znači 30 meseci otplaćivanja kredita.
Fond tokom prošle godine nije mogao da izađe u susret svim potražiocima kredita, jer nije bilo dovoljno finansijskih sredstava, ali posle usvajanja ovog zakona sredstva za njegovo sprovođenje biće obezbeđena iz kreditne linije Evropske investicione banke.
Ovim zakonom omogućićemo velikom broju preduzeća i privrednih subjekata čiji je opstanak bio ugrožen da nastave da žive i obavljaju svoju delatnost.
S toga smatram da niko ne treba da ima dilemu da ovaj zakon treba podržati, isto kao treba da podržimo i Finansijski ugovor, odnosno podršku Vlade Srbije malim i srednjim preduzećima kroz podsticaje u vidu dodele povoljnih kredita za obrtna sredstva i održavanje likvidnosti u otežanim uslovima poslovanja izazvanih pandemijom.
Za ove namene Evropska investiciona banka odobrila je Vladi Republike Srbije kredit u iznosu od 200 miliona evra. Ova sredstva namenjena su malim i srednjim preduzećima za nabavku obrtnih sredstava, ali i održavanje tekuće likvidnosti i da bi mogla da izmiruje obaveze prema zaposlenima, poslovnim partnerima i državi.
Na kraju, ministre, kao što ste i vi rekli, dve osnovne i najvažnije stvari u borbi protiv pandemije su vakcina i ekonomija i ja se sa tim slažem. Shvatajući važnost ovih mera za opstanak velikog broja preduzeća, a samim tim i za očuvanje velikog broja radnih mesta i egzistencije zaposlenih i njihovih porodica, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije glasaće za predložene zakone.
Hvala.