JASMINA KARANAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 10. juna 1967. u Čačku. Živi na Novom Beogradu.

Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu.

Na teviziji Čačak radila je pet godina u infromativnoj redakciji, na mestu zamenika glavnog i odgovornog urednika. Tokom devedesetih godina, bila je autor političke emisije “TV Parlament”, u kojoj su gostovali svi glavni akteri smenjivanja Miloševićevog režima. Godine 2000. na poziv uredništva TV B92 prelazi u Beograd gde je radila kao reporter i urednik u informativnom programu do 2006. godine. Iste godine pridružila se redakciji informativnog programa Prve srpske televizije.

Autor je dokumentarnih filmova o ubistvu Slavka Ćuruvije i Ivana Stambolića. U informativnom programu televizije B92 radi kao urednica vesti i reporterka.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica. U XI skupštinskom sazivu bila je predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, članica Odbora za zaštitu životne sredine, Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i zamenik člana Odbora za prava deteta.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo postaje narodna poslanica, kada se našla na 30. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 28.08.2020, 10:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, poštovane gospođo Janković, parlament Srbije danas treći put bira Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Bez imalo skromnosti moram da istaknem da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti kao relativno institucija. Za deset godina postojanja pored toga što je postala vidljiva i prepoznatljiva napravila je velike i važne korake ka većoj toleranciji i ravnopravnosti i zaštiti svih naših građanki i građana od diskriminacije.

Kao predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava, ravnopravnost polova u prethodnom mandatu, imala sam priliku da kroz niz različitih aktivnosti sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti i bivšom i nadam se budućom Poverenicom uverim u rad i posvećenost i institucije i Brankice Janković, kao i svih njenih saradnika u unapređenju ravnopravnosti svih društvenih grupa, ali i svih građana i građanki Republike Srbije.

U prethodnom periodu Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je kroz brojne različite aktivnosti radio na zaštiti od diskriminacije. Učestvovala sam na brojnim skupovima i pratila istraživanja o odnosu prema diskriminaciji koji iz godine u godinu sprovodi ovo nezavisno telo i činjenica je da diskriminacije ima, ali da se ona ipak smanjuje i ono što je mnogo važnije, bolje razume kao pojava koja je zakonom zabranjena.

Bez obzira što je diskriminacija i dalje prisutna u našem društvu ti napori zavređuju pohvale. Mislim da je dosta toga urađeno na poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom, tu pre svega mislim na pristupačnost objekata i na tome treba raditi još intenzivnije i još više. I, ne mislim samo na fizičke barijere, već i na druge prepreke sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom i očekujem i verujem da će Poverenik na tome raditi i u narednom periodu.

Takođe, Odbor je u saradnji sa Poverenicom organizovao sednice i javna slušanja posvećena položaju naših najstarijih građana povodom 1. oktobra Međunarodnog dana starih, a na kojima se ukazivalo na važnost međugeneracijske solidarnosti i povezivanje mladih i starih. Moram ovom prilikom da istaknem da su ovo samo neke od vrednosti za koje se zalaže i na vrhu liste prioriteta Socijaldemokratske partije Srbije.

I pored svih napora činjenica je moramo dalje raditi na unapređenju i položaju naših starih građana i građanki, jer značajan broj starijih osoba i dalje se susreće sa različitim problemima, kao što su problemi vezani za usluge u sopstvenom domu, dostupnost i kvalitet zdravstvenih usluga, nedostatak pomoći pri kretanju i pomoći u kući, a naročito na sve ovo moramo obratiti pažnju sada u uslovima pandemije korona virusa.

Takođe, postoje i problemi kojima kao društvo moramo stati na put, kao što su nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Problemi starijih osoba su specifični, veoma često proizilaze iz njihovog zdravstvenog stanja, ali i porodičnih odnosa i stoga zahtevaju poseban pristup i pažnju.

Uverena sam da će skupštinski odbor na čijem čelu je moj kolega Muamer Bačevac i buduća Poverenica Brankica Janković značajnu pažnju posvetiti i ovim pitanjima i ne samo oni, jer pažnja, human odnos i razumevanje je ono što svi možemo i moramo pružiti našim starijima, roditeljima, prijateljima, komšijama. To je nešto što ne zahteva posebna finansijska sredstva i angažovanje institucija već zavisi i od nas samih i zahteva samo malo vremena i dobre volje.

Osvrnula bih se i na još nekoliko konkretnih aktivnosti. Kao vredno naše pažnje mislim da treba izdvojiti poseban izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji nam je dostavljen pre nepunih godinu dana i u kome je predstavljena i dobra analiza, ali i pravci delovanja kako bi se poboljšalo stanje na tržištu rada i zapošljavanja. S tim u vezi, Poverenik je za poslodavce ponudio jedan dobar priručnik pod nazivom „Kodeks ravnopravnosti“ kako bi se uticalo na jednak tretman prilikom zapošljavanja. Sve ovo, naravno, sada u uslovima pandemije podložno je još većem senzibilitetu i pažnji i samim tim još većim obavezama buduće Poverenice.

Kada je u pitanju položaj žena, pohvalila bi reagovanje Poverenice Brankice Janković svaki put kada su žene iz političkog i javnog života bile izložene uvredama i ponižavanjima, pa čak i govorom mržnje i ne samo žene, već i osude i pretnje predsednika Republike i njegovoj porodici, uvrede na nacionalnoj osnovi, vršnjačko nasilje itd.

Moram da primetim da sam, zajedno sa svojim koleginicama narodnim poslanicama iz Ženske parlamentarne mreže, pažljivo pogledala analizu zastupljenosti žena na lokalu, o čijim se rezultatima i ovde u parlamentu govorilo. Od skoro 200 opština i gradova u Srbiji, pre samo tri do četiri godine samo 12 žena je bilo na njihovom čelu. Mislim da nam je svima, i kolegama i koleginicama, to bio motiv da se takva slika menja. Naš sadašnji parlament i aktuelni sastav Vlade, kao i zastupljenost žena u lokalnim samoupravama to i pokazuju.

Iako je srpsko društvo danas spremnije da prihvati različitost, ipak treba još mnogo toga učiniti i pred nama su različiti i veliki izazovi koje kao društvo moramo da prevaziđemo.

Poštovani narodni poslanici i poslanice, na kraju da zaključim, kontinuitet koji ćemo pokazati izborom Brankice Janković kao Poverenice na jasan način će pokazati koliko je ovom domu i nama kao poslanicima i poslanicama ravnopravnost značajna i ključna kao jedan od temelja svakog demokratskog društva i uslov ostvarivanja svih drugih ljudskih prava.

Očekujem da će Poverenica održati obećanje dato ovde u Narodnoj skupštini pre godinu dana, kada se usvajao Izveštaj, da će Poverenik za zaštitu ravnopravnosti kao nezavisna nadležna državna institucija za zaštitu prava ravnopravnosti nastaviti svoj rad na zaštiti od diskriminacije svakog pojedinca i društvene grupe.

Gospođo Janković, sagledavajući vaš rad i rad vašeg tima u proteklih pet godina, imajući poverenje da ćete i dalje profesionalno, posvećeno i savesno voditi ovu instituciju, Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića će podržati vaš izbor na mestu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, koleginice i kolege narodni poslanici, ovo je drugi rebalans budžeta za ovu godinu i možemo slobodno reći da ga donosimo u poprilično izmenjenim okolnostima. To bi bilo neobično da zdravstvena kriza nije pogodila domaću ekonomiju mnogo više nego što je bilo ko mogao da pretpostavi.

Zato su dodatni rashodi za ublažavanje posledica pandemije virusa korona i logični i neophodni, jer niko čak ni u svetu nije mogao ni da približno prognozira razmere pandemije, a samim tim i da planira sredstva za pokriće troškova antikriznih mera.

Država Srbija je brzo i efikasno reagovala na zdravstvenu krizu i to ne mogu da joj ospore ni najveći kritičari. Ogromna sredstva usmerena su na borbu protiv pandemije, najpre za nabavku neophodne opreme i izgradnju i unapređenje zdravstvene infrastrukture, a potom i za oporavak privrede i stanovništva. Čak dve stotine miliona evra vanrednih troškova izdvojene su za nabavku lekova, aparata, izgradnju i opremanje kovid bolnica.

Naš zdravstveni sistem se i pored ogromnih priliva pacijenata u tri navrata do sada pokazao kao odličan i efikasan, i to u velikoj meri zahvaljujući lekarima i medicinskom osoblju. Zato im moramo odati zahvalnost i priznanje, ali ne samo kroz povećanje plata, već pre svega insistiranjem na poštovanju mera i odgovornim ponašanjem i države i građana, podizanjem kolektivne svesti u međusobnoj solidarnosti, svesti o teškom položaju zdravstvenih radnika u ovim uslovima, jer samo timski udruženi i zajedno možemo držati epidemiju pod kontrolom.

Moramo svakoga trenutka biti svesni da je pred nama težak period, najpre u zdravstvenom smislu, na šta nam svakodnevno ukazuju brojke zaraženih i obolelih, ali nas takođe čekaju i veliki izazovi da sve troškove stavimo pod kontrolu i uvedemo u red javne finansije.

Ono što naglašava i Fiskalni savet, a što ne može niko da ospori je što u vreme krize nisu umanjene javne investicije u infrastrukturu, kao što sam već rekla, bolnice, ali i održavanje državnih puteva, izgradnja autoputeva, železnica. I ovim rebalansom javne investicije su znatno povećane i u odnosu na prethodni rebalans koji smo imali u aprilu i u odnosu na budžet za ovu godinu.

Ono što je važno istaći, kada se uporede prognoze MMF-a, Svetske banke i Evropske komisije, Ministarstva finansija i Fiskalnog saveta, je da se privredna aktivnost oporavljala brže od očekivanja. U vremenu krize Srbija ništa ne zaostaje od drugih evropskih ekonomija u oporavku i saniranju, slobodno možemo reći, velikog udara na budžet, koji niko nije mogao ni da predvidi.

Moram da napomenem i to da je pad BDP-a Srbije u 2020. godini znatno manji nego u većini zemalja Evrope. Prema najnovijoj projekciji koju su izradili Evropska banka i MMF, Srbija beleži najmanji pad u Evropi i on iznosi 1,5%, dok poređanja radi neke zemlje beleže u proseku pad i do 10%, Hrvatska 9%, Crna Gora 12%, Slovenija 7%. To što Srbija beleži najmanji pad rezultat je ne samo strukture domaće privrede, kako ocenjuju pojedini ekonomisti, oni navode da najveći pad beleže zemlje sa najvećim učešćem turizma u BDP-u i one zemlje koje su najviše pogođene pandemijom.

Moram da istaknem da je i u Srbiji, pored zdravstvenog sistema koji je pretrpeo daleko najveći udar, i turizam jedna od grana koja je najviše pogođena. Zato je izdvojeno 150 miliona dinara, koliko je rebalansom odobreno za subvencije premija polisa osiguranja turističkim agencijama učinjen važan korak za pomoć turističkom sektoru, a posebno manjim organizatorima putovanja, koji su najviše pogođeni tokom pandemije. I ovo nije jedina mera. Omogućeni su i povoljni krediti za likvidnost, kao i sredstva iz posebnog programa Fonda za razvoj, ali i značajne subvencije za podršku rada hotelskoj industriji.

Ovako nizak pad BDP-a zasniva se na tome što se naša ekonomija u velikoj meri oslanja na proizvodnju hrane i prehrambenih proizvoda. Zbog toga je neophodno podstaći i razvijati poljoprivredu i zato je ovim rebalansom predviđeno znatno više sredstava za subvencije u poljoprivredi. Ministar Nedimović je obećao da će u narednih mesec dana biti isplaćen novac po osnovu zahteva za subvencije, kojih je tokom pandemije prispelo znatno više nego ranije i mi ga, naravno, držimo za reč.

Zahvaljujući svim ovim merama koje su rezultat odgovorne politike koju je do sada vodio predsednik i Vlada Republike Srbije, a nema razloga da ne verujem da će i aktuelna Vlada nastaviti kontinuitet prognoze MMF-a i Evropske komisije za naredne dve godine predviđaju oporavak srpske ekonomije.

Međutim, i pored svega moramo biti svesni da ovo nije kraj, da kriza nije završena, pogotovo imajući u vidu da se epidemiološka situacija u svetu ponovo pogoršava, da svakim danom raste broj zaraženih, da se povećava udar kako na zdravstveni sistem, tako i na ekonomiju.

Evo, danas imamo novi neslavni rekord u Srbiji – 2.823 zaražena i nažalost 14 preminulih. Zato, u iščekivanju vakcine, kao slamke spasa, svi moramo biti odgovorni i poštovati epidemiološke mere. Moramo biti solidarni, pokazati da brinemo jedni o drugima i o svojim zdravstvenim radnicima. Da bi zdravstveni sistem izdržao i da bismo mogli da se lečimo i od drugih bolesti koje nisu korona, nosimo maske, izbegavajmo okupljanja, držimo distancu. Nije teško, a znači život.

Zato će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića, kao socijalno odgovorna i solidarna, podržati i ove mere koje su pre svega usmerene na borbu protiv korona krize, ali i sve buduće predloge koji će se odnositi na zaštitu stanovništva i držanje epidemije pod kontrolom. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Poštovana predsedavajuća, poštovana Poverenice gospođo Janković, poštovani članovi tima Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, poštovani narodni poslanici Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je i ove, kao i prethodnih godina, razmatrao godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Redovan godišnji izveštaj za 2018. godinu razmatrali smo na sednici održanoj 10. septembra i utvrdili Predloge zaključaka koji su danas ovde pred nama.

Poverenica Brankica Janković koja je prisustvovala sednici upoznala je članove Odbora sa ključnim nalazima i preporukama iz Izveštaja.

Izveštaj je omogućio Odboru uvid u stanje u ostvarivanju ravnopravnosti gde je postignut napredak, ali i kompletan uvid u to sa kojim problemima se naši građani susreću, kada je reč o ostvarivanju prava na jednakost.

Polazeći od nalaza utvrđenih ovim izveštajem, Odbor je u Predlogu zaključaka dao preporuke u kojim oblastima treba da kao država reagujemo, kako bismo dalje radili na unapređenju stanja u oblasti ravnopravnosti naših građana i građanki, odnosno kako bismo sprečili situacije u kojima neko lično svojstvo dovodi do nejednakog postupanja prema određenim licima ili grupama, odnosno diskriminacija.

U Predlogu zaključaka posebno smo istakli sledeće preporuke. Polazeći od toga da je isteklo važenje pojedinih strategija i akcionih planova koji se odnose upravo na zaštitu ljudskih prava pojedinih osetljivih grupa, važno je da Vlada i nadležna ministarstva što pre pristupe, odnosno okončaju rad na izradi ovih strateških dokumenata i pratećih akcionih planova.

Ovo je naročito važno imajući u vidu da je reč o strategijama koje se odnose na zaštitu od diskriminacije, unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, zaštitu dece od nasilja, zaštitu i brigu o starijim osobama. Reč je o posebno osetljivim grupama naših građana i jasno definisanje ciljeva, prioriteta i aktivnosti kojima bismo odgovorili na izazove u ostvarivanju njihovih prava i unapređenju njihovog položaja, svakako treba da budu u vrhu naših prioriteta.

Narodna skupština je i do sada kroz zakonodavne aktivnosti nastojala da unapredi položaj ovih lica, ali imajući u vidu kompleksnost pitanja, neophodno je da sve institucije i svi nivoi vlasti zajednički i koordinirano doprinose boljem položaju naših građana.

Posebno smo želeli da ukažemo na pitanja koja se odnose na položaj dece i mladih, ali takođe smo želeli da istaknemo i potrebu unapređenja položaja starijih osoba i s tim u vezi značaj međugeneracijske solidarnosti. Vrednosti kao što su tolerancija, razumevanje, solidarnost i nediskriminacija treba da se neguju od najranijih uzrasta kako bismo sprečili negativne pojave u našem društvu, kao što je vršnjačko nasilje koje upravo proizilazi iz netolerancije i diskriminacije.

Posebno smo ukazali na položaj dece iz osetljivih grupa, kao što je Romska zajednica, gde su deca izložena raznim kršenjima dečijih prava. To su pre svega dečiji rad ili rani brakovi. Ukazali smo i na problem odlaska mladih iz Srbije i potrebu da se unaprede aktivnosti koje će omogućiti mladim, obrazovnim ljudima da se ostvare u svojim profesijama i da sa druge strane, svojim znanjem i veštinama doprinesu razvoju svoje zemlje.

Srbija nije jedina zemlja koja se susreće sa ovim problemom. Sve zemlje regiona se bore sa odlaskom mladih u inostranstvo. Zato veoma ohrabruje najava da će Vlada predložiti mere, kako bi se unapredilo zapošljavanje mladih, a pre svega najava premijerke Ane Brnabić da će Vlada Narodnoj skupštini predložiti set mera koje podrazumevaju izmene zakona o poreske olakšice za zapošljavanje mladih.

Kada govorimo o zabrani diskriminacije, ne možemo, a da ne pomenemo naše starije građane. Posebno bih na današnji dan, Međunarodni dan starijih osoba, želela da se osvrnemo na položaj starijih osoba, uz želju da se u narednom periodu još više pažnje posveti ovoj kategoriji naših građanki i građana.

Iako smo svesni da je našim najstarijima potrebna podrška i pomoć u problemima koje starenje neminovno nosi, mi ne smemo starost posmatrati kao problem, već moramo prepoznati doprinos starijih osoba, koristiti njihova znanja i iskustva i obezbediti njihovo veće uključivanje u društveni život, čime će nje doprineti kvalitetu njihovog života, ali i unapređivanju njihovih ljudskih prava.

Mi smo u našem Predlogu zaključaka, pored preporuke da se što pre donese nova strategija o starenju, posebno ukazali na položaj starijih osoba koje žive u ruralnim i nepristupačnim područjima, a koji se susreću sa brojnim problemima. S toga bih, kao što je Poverenik i naveo u svom izveštaju, trebalo dalje raditi na povećanju dostupnosti usluga zdravstvene i socijalne zaštite, kao što su kućno lečenje i nega, jačanje patronažnih službi za obilazak i pomoć starima, dalji razvoj i unapređenje sistema, savetovanje putem telefona, uvođenje mobilnih usluga koje odgovaraju na specifične potrebe starijih.

Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, naročito kada je reč o učešću u političkom životu i odlučivanju sastav Narodne skupštine i činjenica da se žene nalaze na najodgovornijim mestima, kako u Narodnoj skupštini, tako i u Vladi, svakako govore u prilog tome da ima značajnih pomaka.

Naravno postoji veliki prostor za dalje unapređivanje u različitim oblastima, kao što su žensko preduzetništvo i položaj žena na tržištu rada i u radnom odnosu u smislu jednakih uslova za napredovanje i jednaku zaradu.

Očekujemo da će novi zakon o rodnoj ravnopravnosti unaprediti zakonski okvir u ovoj oblasti, ali isto tako je važno da se doneti zakoni primenjuju.

Kada je reč o položaju žena, ono što predstavlja najtežu posledicu neravnoteže moći i rodno zasnovane diskriminacije je svakako nasilje nad ženama u porodici i partnerskim odnosima. Država je svesna problema i preduzeti su značajni koraci, naročito nakon usvajanja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Ali, nasilje se na žalost i dalje dešava.

Mislim da celo društvo treba da se bori protiv ovog velikog problema, pre svega kroz prevenciju, a tu spadaju ono o čemu sam na početku govorila, jačanje svesti o toleranciji i jednakosti od najranijeg uzrasta. Jedna od preporuka koju je Odbor predložio u predlogu zaključaka jeste dalje jačanje koordinisanog odgovora svih nadležnih institucija na pojave nasilja, kao i veća podrška žrtvama kroz razvoj servisa podrške.

Ova pitanja bi trebalo da budu i predmet regulisanja u budućem zakonu o rodnoj ravnopravnosti kako bismo se u potpunosti uskladi sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju nasilja u porodici Istambulskom konvencijom.

U našem predlogu zaključaka dali smo i druge preporuke koje se tiču naših građana i građanki kao što su osobe sa invaliditetom i ukazali smo na potrebu donošenja nove strategiju za zaštitu osoba sa invaliditetom.

Kada je reč o nacionalnim manjinama došlo je do unapređenja zakonskog okvira, i ono što treba da kao Narodna skupština pratimo kroz ostvarivanje kontrole funkcije jeste njegova efikasna primera.

Pitanju nacionalnih manjina Srbija posvećuje veliku pažnju. To proizilazi iz činjenice da smo u pregovorima sa EU usvojili poseban Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Pitanja na koje je Poverenik ukazao u svom izveštaju se odnose na ravnomernu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u sastavu državnih organa, organa lokalne samouprave i drugih organa javne vlasti i i na položaj Roma i Romkinja, te je Odbor u svom predlogu zaključaka podržao ove preporuke.

Ukazali smo i na položaj LGBT populacije i konstatovali da i ovoj oblasti treba raditi na sprečavanju diskriminacije i bilo kakve vrste nasilja i unapređivanju njihovih ljudskih prava.

Na kraju bih konstatovala da izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti nama narodnim poslanicima daje uvid u stanje ljudskih prava, kada je reč o pravu na jednakost i verujem da će predlog zaključaka i preporuke i mere koje u okviru tog akta budemo usvojili u Narodnoj skupštini biti primenjene od strane nadležnih organa, o čemu bi Narodna skupština i ovaj Odbor trebalo da budu redovno obaveštavani. Verujem da ćemo kao najviše zakonodavno telo, ali i telo koje vrši parlamentarnu kontrolu nad radom Vlade svojim aktivnostima, u okviru obe ove funkcije doprineti daljem unapređivanju svih ljudskih prava uključujući i prava na jednakost. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -