JASMINA KARANAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 10. juna 1967. u Čačku. Živi na Novom Beogradu.

Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu.

Na teviziji Čačak radila je pet godina u infromativnoj redakciji, na mestu zamenika glavnog i odgovornog urednika. Tokom devedesetih godina, bila je autor političke emisije “TV Parlament”, u kojoj su gostovali svi glavni akteri smenjivanja Miloševićevog režima. Godine 2000. na poziv uredništva TV B92 prelazi u Beograd gde je radila kao reporter i urednik u informativnom programu do 2006. godine. Iste godine pridružila se redakciji informativnog programa Prve srpske televizije.

Autor je dokumentarnih filmova o ubistvu Slavka Ćuruvije i Ivana Stambolića. U informativnom programu televizije B92 radi kao urednica vesti i reporterka.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica. U XI skupštinskom sazivu bila je predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, članica Odbora za zaštitu životne sredine, Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i zamenik člana Odbora za prava deteta.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo postaje narodna poslanica, kada se našla na 30. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 28.08.2020, 10:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 27
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Hvala, potpredsednice Kovač.

Poštovana ministarko Matić, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas ovde, kao što smo na početku sednice i čuli od ministarke, menjamo jedan deo CEFTA sporazuma koji se odnosi na definiciju "Proizvoda sa poreklom", odnosno prilagođavamo ga standardima panevropske konvencije.

Stvaranjem slobodne zone trgovine, još 2006. godine, kroz CEFTA sporazum, zemlje potpisnice tada su se opredelile za zajedničku ekonomsku politiku regiona. Sporazumom su tada definisane obaveze i pravila koja se odnose na trgovinu svim robama, a opšte pravilo je bilo ukidanje carine i drugih dažbina na izvoz i uvoz roba među zemljama u regionu. Tim sporazumom definisana je i saradnja carinske administracije, uspostavljena su pravila konkurencije i državne pomoći, kao i pravilo o zaštiti, a Aneksom 4 definisana su i operativna pravila o poreklu robe.

Budući da je zajednički komitet CEFTA nedavno doneo odluku o izmeni Aneksa 4 i Srbija kao članica CEFTA dužna je da poštuje odluke Zajedničkog komiteta i zato je ovaj zakon danas pred nama.

Izmene se ogledaju u implementaciji novog seta pravila o poreklu robe, koji se uvek usklađuje sa poslednjom verzijom panevropsko Mediteranske konvencije.

Izmene o kojima mi danas govorimo tiču se porekla robe, a predviđaju mogućnost za primenu pune kulminacije porekla, odnosno sabiranja porekla sa zemljama i teritorijama sa kojima je to moguće. To je dobro, jer se navike potrošača menjaju. Oni traže specifične proizvode sa neobičnim karakteristikama i vi vrlo često morate da uvezete jednu ili više sirovina da bi podigli nivo krajnjeg proizvoda. Ovim izmenama zakona za jedan proizvod vi možete koristiti, odnosno združiti sirovine različitog porekla, da biste postigli željeni cilj i zadovoljili potrebe kupaca.

Nova pravila, odnosno izmene, odnose se i na ukidanje zabrane, povraćaja i oslobođenja od plaćanja carine, a daje se i mogućnost za elektronsko izdavanje i prihvatanje dokaza o poreklu. Sve ovo su nove i olakšavajuće okolnosti, kako za naše proizvođače tako i za izvoznike.

Nameru da primene pravila Panevropske Konvencije o poreklu roba iskazale su sve zemlje EFTA, EU i Turska, kao jedna od najjačih ekonomija u Evropi.

Iste ove odredbe Panevropske konvencije mi smo kao članica EFTA usvajali pre dve nedelje ovde u parlamentu, a odnosile su se na Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i ostale četiri članice Evropskog udruženja slobodne trgovine.

Ja sam tada govorila o značaju oznake geografskog porekla proizvoda, jer su oni kao takvi i konkurentniji, a neki primeri govore da su proizvodi nakon zaštite njegovog porekla čak i do tri puta skuplji na tržištu.

Potrošači sve više postaju zainteresovani za kvalitet, traže neke drugačije, specifične proizvode i zato su spremni da plate i višu cenu.

U članice CEFTA Srbija izvozi 30% prehrambenih proizvoda i to je najveće tržište za proizvođače hrane posle EU, gde izvozimo čak 60% svojih proizvoda.

CEFTA sporazum koji definiše jedinstvenu zonu slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi omogućava njenim članicama trgovinu bez carine na tržištu od preko 30 miliona stanovnika i sve članice dužne su da poštuju i da se pridržavaju pravila. Ali, u praksi, to uvek nije tako.

Kada dođe do kršenja tih pravila, najčešće ni Mešoviti komitet, kao centralni organ CEFTA nije u mogućnosti da reši te sporove. Problem je i što pojedina pravila nisu propisana na pravi način, odnosno što ne postoje sankcije za kršenje ovog sporazuma.

Setimo se samo kosovski taksi od 100% na uvoz proizvoda iz Srbije i drugih vancarinskih barijera, koje su bile na snazi više od godinu dana, kada je Srbija gubila više od milion evra dnevno. I tada su došle do izražaja sve slabosti CEFTE.

Mešoviti komitet najčešće ne može da nađe rešenje za sporne slučajeve u vezi sa ovim barijerama i do sada ni jedan vancarinski problem nije rešen na nivou CEFTE, već isključivo bilateralno, između članica strana u sporu.

Još dok je bio ministar trgovine, Rasim Ljajić je ukazivao na to da je, i pored opšteg stava u regionu, CEFTA od svog formiranja 2006. godine mnogo postigla u jačanju trgovinskih odnosa među zemljama članicama, ipak dostigla svoj maksimum i da je potrebno napraviti korak dalje u njenom funkcionisanju i nadogradnji.

Sve ovo vreme, od uspostavljanja CEFTA sporazuma, bilo je mnogo različitih inicijativa o regionalnom povezivanju. Jedna od takvih je i mini Šengen, kao zajednička inicijativa Srbije, Albanije i Severne Makedonije iz 2019. godine, koja se za razliku od CEFTA sporazuma odnosi na četiri evropske slobode, a to su - slobodan protok ljudi, robe, usluga i kapitala.

Kako god da se ova inicijativa u budućnosti bude zvala, a najverovatnije će, bar prema najavama, danas u Skoplju dobiti novo ime, to je manje bitno od njenog sadržaja.

Navešću samo neke primere koji govore o prednostima takvih inicijativa. Izračunato je da se zbog čekanja kamiona sa robom na granicama u regionu godišnje gubi 26 miliona sati, a izraženo u novcu, region gubi 800 miliona evra zbog raznih prepreka u trgovini.

Uklanjanjem tih prepreka i olakšavanjem trgovine povećava se robna razmena sa svakom pojedinačnom zemljom regiona. Treba imati u vidu da je region drugi spoljnotrgovinski partner s kojim Srbija ostvaruje najveću robnu razmenu posle EU, kao što sam već navela.

Inicijativa mini Šengen osmišljena je u cilju jačanja ekonomskih veza u ovom regionu, a potvrdu toga videćemo još u toku današnjeg dana, kada će u Skoplju biti potpisana tri važna sporazuma za Srbiju, a jedan od njih tiče se upravo daljeg ukidanja trgovinskih barijera, odnosno ubrzanja protoka robe između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Čak je ideja da se na graničnim prelazima naprave brze trake za prolaz vozila, naročito kamiona sa robom.

Drugi sporazum je zajednička prevencija delovanje i pomoć u slučaju prirodnih katastrofa i treći da se pokuša da se dođe do ukidanja radnih dozvola, odnosno uspostavljanja slobodnog tržišta rada u ove tri zemlje - Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji.

Ovakvim načinom povezivanja povećava se i prostor za veće ulaganje srpske privrede u druge zemlje regiona. Lakše ćemo privući strane investitore, pogotovo što je investitorima uvek profitabilnije da posluju na tržištu od 18 miliona ljudi, nego na malim i sitnijim tržištima.

Takođe, ova inicijativa daje osnov za poboljšanje infrastrukture, jer će EU lakše finansirati zajedničke nego pojedinačne projekte.

Ono što je, takođe, važno je da ovakvi vidovi saradnje ne samo ekonomski, već i politički, značajno doprinose stabilnosti celog regiona, što šalje poruku i stranim investitorima kada se opredeljuju gde da ulažu svoja sredstva.

Inicijativa mini Šengen, kako god da se u budućnosti bude zvala, takođe može da ima veliki značaj u vreme saniranja posledica korone, jer pandemija još uvek, nažalost, nije završena. Naročito se u vreme ove zdravstvene krize pokazalo da su regionalna povezanost i solidarnost izuzetno važni u zajedničkoj borbi za spasavanje ljudskih života. To se videlo i na primeru solidarnosti koju je Srbija pokazala izdvajajući vakcine za zemlje regiona.

Budući da, nažalost, borba protiv pandemije još nije gotova, ovaj primer trebalo bi da bude povod za jačanje saradnje na polju imunizacije stanovništva čitavog regiona.

Mislim da su ovo dovoljni razlozi zbog kojih bi i ostale države regiona trebalo da primenjuju slične sporazume koji imaju viziju zajedničkog političkog i ekonomskog prostora širom Zapadnog Balkana kroz jedinstveno tržište.

Ja se nadam da će se vrlo brzo i Crna Gora i BiH pridružiti ovoj inicijativi.

Povezivanje regiona i jačanje regionalne saradnje kroz ovakve inicijative kao što je mini Šengen ne treba gledati kao zamenu za proces evropskih integracija ili alternativu EU, jer ona to i nije. Sve zemlje potpisnice ove inicijative već imaju sporazume o slobodnoj trgovini u okviru CEFTA, koju podržava EU. Potrebno je učiniti napor i unaprediti funkcionisanje i proširenje CEFTA mandata.

Regionalnu saradnju treba shvatiti kao značajan proces za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini. U političkom smislu, punopravno članstvo u EU je spoljnopolitički prioritet za svaku zemlju Zapadnog Balkana, bez obzira na sve trenutne slabosti EU.

Verujući da će sporazum koji je pred nama doprineti nadogradnji i unapređenju funkcionisanja CEFTA, poslanička grupa SDPS će podržati Predlog o izmeni Aneksa 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, koji se odnosi na utvrđivanje Protokola o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom". Zahvaljujem.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Hvala potpredsednice, poštovani ministre Nedimoviću, poštovani članovi Vlade Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici.

Pred nama je danas važan zakon, koji će omogućiti popis poljoprivrede 2023. godine.

Popis poljoprivrede je istraživanje kojim će se prikupiti podaci o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, na teritoriji Republike Srbije.

Ono što treba da se zna, da rezultati dobijeni popisom, nisu samo brojke i dosadni statistički podaci. Naprotiv, podaci dobijeni popisom daće jasnu sliku, odnosno kompletan pregled stanja poljoprivrede u Republici Srbiji, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou.

Neophodno je da država zna čime raspolaže u ovoj oblasti, da bi mogla na što realniji način da pristupi izradi strateških ciljeva, kada je reč o planiranju i budućnosti naše poljoprivrede.

Koliko je važna podrška poljoprivrednoj proizvodnji i njenom razvoju, govori i činjenice o značajnom učešću poljoprivrede, u bruto domaćem proizvodu Srbije.

Poslednjih godina, udeo poljoprivredne proizvodnje, u ukupnom BDP u Srbiji, kreću se između 6% i 7,5%, što je oko četiri puta više nego u celoj EU. U vreme najveće pandemije virusa Kovid19, udeo poljoprivrede u BDP Srbije, iznosio je značajnih 7,5% i može se slobodno reći da su poljoprivreda i prehrambena industrija, takođe sa 7,5% učešća, sačuvale pad BDP-a u Srbiji.

To se dešava upravo zbog strukture ekonomije, odnosno većeg učešća poljoprivrede i prehrambene industrije i zato je Srbija u vreme najveće korona krize, imala manji pad BDP-a, od drugih evropskih zemalja.

Poređenje radi, poljoprivreda u evropskim zemljama, koje se karakterišu visoko produktivnom proizvodnjom, kao što su Holandija, Danska ili Francuska, učestvuju sa manje od 2% u BDP-u. Praksa je pokazala da su poljoprivreda i prehrambena industrija, grane privrede koje nisu posustale u vreme zdravstvene krize i neće pretrpeti toliko veliku štetu, kao na primer neke druge grane, poput auto industrije i zato će i oporavak BDP-a Srbije, na koju u velikoj meri uticaj imaju poljoprivredna proizvodnja i prehrambena industrija biti i brži i lakši.

To je prepoznao i MMF, prognozirajući da će Srbija sledeće godine imati privredni rast od 7,1% što je dobro, jer to znači jače poverenje kod stranih investitora, ali i lakše vraćanje javnog duga u budućnosti.

Sve ovo govorim, da bi se shvatio značaj poljoprivrede i njen doprinos našoj ekonomiji i sveukupnom razvoju Srbije i da ni jednog trenutka ne smemo ni da potcenimo, ni da zapostavimo već da podstičemo i razvijamo poljoprivrednu proizvodnju, jer će potražnja za hranom u svetu biti sve veća.

Naša prednost je što smo mi i na dobrom geografskom položaju, imamo još uvek dobar prirodni potencijal, dobre karakteristike zemljišta, vodu, klimu, sve resurse za uspešno bavljenje poljoprivredom. Te resurse treba da sačuvamo i da ih koristimo na održiv način, jer su poljoprivreda i proizvodnja hrane naša velika šansa koju ne smemo da ispustimo.

Da bi smo prirodne resurse, koje imamo, koristili na što racionalniji način, odnosno da bismo postigli produktivniji nivo proizvodnje i ostvarili bolje ekonomske efekte u poljoprivredi, mi moramo unaprediti nivo znanja naših poljoprivrednika, jer je on kod većine nosilaca poljoprivredne proizvodnje i dalje nažalost nizak.

Ono što je meni ministre skrenulo pažnju ovih dana je, da prilikom upisa na fakultete ove godine, ubedljivo najmanje interesovanje je bilo za poljoprivredne fakultete.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i pored odlične promocije, ostalo je 453 slobodna mesta o trošku države, i 225 samofinansirajućih. To govori da zbog težine i slabo plaćenog posla, mladi ne žele da se opredeljuju za poljoprivrednu struku. Međutim, neke ankete govore da je među upisanim studentima i znatan broj onih koji žele da posle školovanja se vrate na svoja imanja, da unaprede svoja gazdinstva i to je ono što vraća nadu poljoprivredi.

Mi ne znamo kakvi će tačno biti rezultati popisa 2023. godine, ali na osnovu ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, sprovedene 2018. godine, na uzorku od 120 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, i na osnovu onoga što je vidljivo golim okom, možemo zaključiti da je posedovna struktura u poljoprivredi i dalje nepovoljna. Veliki je, čak dominantan broj malih poljoprivrednih gazdinstava, i takođe je nepovoljna starosna struktura kao što sam već rekla, obrazovna struktura poljoprivrednika.

To su sve faktori koji smanjuju i ograničavaju mogućnost poljoprivrednih gazdinstava da prate i da se prilagode promenama na sve zahtevnijem, kako domaćem tako i svetskom tržištu i tržišnoj konkurenciji.

Sve ovo što sam navela, takođe nepovoljno utiče na uspešnu primenu inovacije iz oblasti poljoprivrednih nauka u praksi što se odražava na ekonomske efekte našeg agrara, ali i konkurentnost.

Međutim, kada pogledamo kompletnu sliku naša poljoprivreda je drastično drugačija u odnosu na prethodni popis koji je održan 2012. godine, naročito kada je u pitanju naša mehanizacija koja je obnovljena, kada je u pitanju primena agro-tehničkih mera, kada je u pitanju pregled sistema za navodnjavanje, protivgradnih sistema, primenom inovacije u praksi, pa ako hoćete i prinos.

Ja očekujem da ćemo kada dobijemo rezultate popisa moći da sagledamo stanje naše poljoprivrede i da na osnovu tih podataka sistematski i planski pristupimo rešavanju problema i unapređivanju našeg agrara. Da popunimo sve praznine i otklonimo sve nedostatke. Moramo menjati navike i pravila i raditi na podizanju produktivnosti.

Navešću primer ratara koji uzmu veliki broj krava, a nije im važno koliko ta krava daje mleka, već samo da dobiju prioritetno pravo na zakup zemljišta i subvencije. To nije dobro za Srbiju jer idemo u smanjenje produktivnosti umesto da podižemo proizvodnju.

Mi ne možemo popisom rešiti sve probleme u poljoprivredi, ali posle popisa tačno ćemo znati ko je nosilac poljoprivrednog gazdinstva, koliko ima godina, gde se to gazdinstvo nalazi, imaćemo podatke o zemljišnom fondu, kategorijama zemljišta, površinama pod usevima, površinama pod voćnjacima i vinogradima, podatke o tome koliki procenat zemljišta se navodnjava, kolika je upotreba đubriva, hemikalija, koliki je procenat organske proizvodnje, koliki je broj grla stoke i ostalih domaćih životinja, koliko imamo košnica pčela, koliki je broj poljoprivrednih objekata, u kakvom nam je stanju poljoprivredna mehanizacija, sa čime raspolažemo itd.

Prethodni popis poljoprivrede održan 2012. godine u skladu sa zakonom iz te iste godine i tada je započet proces usaglašavanja sa međunarodnim standardima u poljoprivredi.

Budući da je 10 godina dug period i da se mnogo toga promenilo i na polju tehnologije i digitalizacije i metodologije, neophodno je da donesemo novi zakon o popisu poljoprivrede usklađen sa standardima Evropske unije kojem je pored ostalog predviđeno sprovođenje popisa na svakih 10 godina, a između dva popisa svake treće godine sprovođenje ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

Popis poljoprivrede će se sprovoditi u periodu od 1. juna do 31. decembra 2023. godine i započeće se ne kasnije od godinu dana po završetku popisa stanovništva, pre svega zbog korišćenja informacija ovog popisa, ali i zbog uštede finansijskih sredstava, jer će se oprema koja se bude koristila za popis stanovništva koristiti i za popis poljoprivrede.

Zbog svega navedenog finansijska sredstva predviđena za realizaciju popisa poljoprivrede 2023. godine su manja za oko 43% u odnosu na utrošena sredstva za popis 2012. godine.

Popis je finansijski podržan kroz IPA 2018, što znači da će učešće sredstava iz budžeta Republike Srbije biti oko 33%, a ostalo iz IPA fondova i to je dobro.

Podaci će se prikupljati neposredno od gazdinstava, metodom intervjua i za taj posao biće angažovano 3.500 popisivača. Zakonom su propisane i kazne. Tako je npr. kazna od 100 hiljada do milion dinara predviđena za pravno lice koje obavlja delatnost poljoprivredne proizvodnje, ako odbije da popisivaču da podatke ili mu da netačne ili nepotpune podatke.

S druge strane, novčanom kaznom od 30 do 50 hiljada dinara kazniće se i lice zaduženo za obavljanje poslova popisa ako te poslove ne obavlja blagovremeno i na pripisan način. Zato ovom poslu treba pristupiti odgovorno.

Sprovođenje popisa je u skladu sa zahtevima svetskog programa. Za popis poljoprivrede FAO Ujedinjenih nacija i to upravo radi prikupljanja podataka neophodnih za analizu i praćenje globalne strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, jer neki od ciljeva održivog razvoja su povećanje investiranja preko unapređivanja međunarodne saradnje, investiranja u seosku infrastrukturu, poljoprivredna istraživanja, savetodavne usluge i razvoj banaka biljnog i stočnog genetskog materijala, kako bi se unapredili proizvodni kapaciteti posebno u zemljama u razvoju. To je dobro i za Srbiju.

Na putu ka Evropskoj uniji naša poljoprivreda mora da se prilagodi brojnim propisima koji će značajno promeniti postojeće stanje u poljoprivredi i toga treba da budu svesni i naši poljoprivredni proizvođači.

I, ne samo to, pored prilagođavanja standardima Evropske unije, pred Srbijom je mnogo posla i izazova u ovoj oblasti ukoliko želimo da unapredimo našu poljoprivredu, da je sačuvamo i da ostvarujemo značajnije ekonomske rezultate.

Pored pravila koje nam propisuje Evropska unija i koja nam nameću naši trgovinski partneri, mi se moramo prilagođavati i mnogo strožijim i surovijim pravilima. Ta pravila nameće priroda kroz klimatske promene, koje se iz godine u godinu sve izraženiji i koje ostavljaju sve veće posledice ukoliko se ne prilagođavamo zakonitostima koje nam priroda nameće.

Pogledajte samo ove godine, najpre smo imali nezapamćene suše koje su prepolovile, a u pojedinim krajevima i potpuno devastirale rod malina, polja pod kukuruzom, od visokih temperatura izgoreli su travnjaci za ispašu stoke, presušila izvorišta vode.

Baš sam pre nekoliko dana na javnom servisu gledala reportažu iz Banata, gde na hiljade grla ovaca i krava više nema šta da pase, osim potpuno sasušenih ostataka trave, pastiri nemaju vode da napoje svoje stado.

Posle velikih suša suočili smo se sa ogromnim padavinama, kišom, olujom, gradom. U nekim delovima naše zemlje, poput Blaca, grad je potpuno uništio ovogodišnji rod, iako je od početka sezone ispaljen rekordan broj od 12.000 protivgradnih raketa, ni to negde nije pomoglo, jer priroda je uvek jača od čoveka.

Stručnjaci su na svetskom panelu o klimatskim promenama krajem juna ove godine upozori da nas ukoliko trajno globalno zagrevanje bude iznad praga od 1,5 stepena i dostigne 2 stepena Celzijusa, tek čekaju ekstremne vrućine i glad u svetu.

Zato je ovaj Zakon o popisu poljoprivrede u službi održive poljoprivrede jer je cilj popisa da se dobiju tačni, pouzdani i međunarodno uporedivi podaci, da bi se u dogledno vreme na globalnom nivou postiglo održivo upravljanje i efikasno korišćenje prirodnih resursa, kako bi se povećala poljoprivredna produktivnost i da svim ljudima na planeti bude dostupna hrana u dovoljnim količinama.

Verujući da su ovo ciljevi kojima svi težimo, Socijaldemokratska partija Srbije će podržati predloženi zakon.

Pred nama je danas i Predlog zakona o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Kovid-19.

Ovo je opravdana mera koju svakako treba podržati, jer je usled zdravstvene krize koja je pogodila čitav svet, a samim tim i našu zemlju likvidnost privrede značajno ugrožena. Zato je važno donositi mere za ublažavanje posledica pandemije.

Kako bi se izašlo u susret velikom broju privrednih subjekata koji su kod Fonda za razvoj podneli zahtev za kredit još krajem prošle godine, a koji zbog nedostatka sredstava nisu razmatrani, a samim tim nerealizovani, potrebno je nastaviti preduzete mere podrške koje za cilj imaju povećanje likvidnosti preduzeća, na kraju krajeva, njihovu održivost i opstanak.

Posle usvajanja ovog Predloga zakona, a nadam se da će to biti u toku današnjeg dana, pravo na korišćenje sredstava po osnovu ovog zakona imaće preduzetnici, zadruge, mikro, mala i srednja preduzeća koja se bave proizvodnjom, trgovinom ili obavljaju uslužnu poljoprivrednu delatnost, a koji su Fondu podneli zahteve do 10. decembra 2020. godine.

Ovo su povoljni krediti sa kamatnom stopom od 1% godišnje i sa rokom otplate od 48 meseci, uključujući grejs period od 18 meseci, znači 30 meseci otplaćivanja kredita.

Fond tokom prošle godine nije mogao da izađe u susret svim potražiocima kredita, jer nije bilo dovoljno finansijskih sredstava, ali posle usvajanja ovog zakona sredstva za njegovo sprovođenje biće obezbeđena iz kreditne linije Evropske investicione banke.

Ovim zakonom omogućićemo velikom broju preduzeća i privrednih subjekata čiji je opstanak bio ugrožen da nastave da žive i obavljaju svoju delatnost.

S toga smatram da niko ne treba da ima dilemu da ovaj zakon treba podržati, isto kao treba da podržimo i Finansijski ugovor, odnosno podršku Vlade Srbije malim i srednjim preduzećima kroz podsticaje u vidu dodele povoljnih kredita za obrtna sredstva i održavanje likvidnosti u otežanim uslovima poslovanja izazvanih pandemijom.

Za ove namene Evropska investiciona banka odobrila je Vladi Republike Srbije kredit u iznosu od 200 miliona evra. Ova sredstva namenjena su malim i srednjim preduzećima za nabavku obrtnih sredstava, ali i održavanje tekuće likvidnosti i da bi mogla da izmiruje obaveze prema zaposlenima, poslovnim partnerima i državi.

Na kraju, ministre, kao što ste i vi rekli, dve osnovne i najvažnije stvari u borbi protiv pandemije su vakcina i ekonomija i ja se sa tim slažem. Shvatajući važnost ovih mera za opstanak velikog broja preduzeća, a samim tim i za očuvanje velikog broja radnih mesta i egzistencije zaposlenih i njihovih porodica, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije glasaće za predložene zakone.

Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 14.07.2021.

Hvala predsedavajući.

Poštovana ministarko, poštovani članovi kabineta, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da su svi ovi sporazumi, o kojima mi danas raspravljamo, korisni i dobri za našu zemlju, za trgovinu, za poljoprivredu i oni će uticati na unapređenje životne sredine i zbog toga će Socijaldemokratska partija Srbije podržati sve ove predloge.

U svom izlaganju najpre ću se osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju odluke Mešovitog komiteta EFTE i Republike Srbije o slobodnoj trgovini, a u vezi sa definicijom pojma proizvodi sa poreklom.

Ugovor o slobodnoj trgovini između Republike Srbije sa zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine, koji je potpisan još 2009. godine, umnogome omogućava našoj zemlji bolje pozicioniranje u režim u slobodne trgovine.

Međutim, kao što sam i rekla, ugovor između Srbije i EFTA potpisan je pre 12 godina, a budući da je trgovina živ proces i da se pravila na tržištu neprestano menjaju, mi se moramo prilagođavati i poštovati propise koje nalažu članice tog udruženja. U ovom slučaju to su Island, Linhenštajn, Norveška i Švajcarska kao članice EFTA.

Zašto je važan ovaj sporazum? Zato što omogućava izvoz naših proizvoda bez carine na tržište koje ima više od 13 miliona stanovnika, i ne samo to, već i privlačenje stranih investitora iz ovih zemalja. Osim investicija našim poljoprivrednicima od velikog značaja će biti iskustvo koje će steći učestvovanjem na ovim tržištima. Kroz učestvovanje na visokorazvijenim i visoko zahtevnim tržištima zemalja EFTA, našim poljoprivrednicima i prerađivačima otvara se i mogućnost da steknu nova izuzetno vredna znanja, kako kroz kooperaciju sa proizvođačima iz tih zemalja, tako i kroz proces takmičenja na tržištu.

Sa svakom od ovih članica Srbija je potpisala posebne bilateralne sporazume o trgovini poljoprivrednim proizvodima i oni čine sastavni deo EFTA sporazuma.

Danas stoga razmatramo i dva bilateralna sporazuma sa dve članice EFTA, Švajcarskom i Islandom, kojima će se neophodne izmene uneti u sporazume o poljoprivredi između naše zemlje i te dve države.

Odluka Mešovitog komiteta EFTA, o kojoj mi danas raspravljamo, i koju ovaj parlament treba da po potvrdi tiče se pre svega novog seta pravila o poreklu robe, a predviđa mogućnost za primenu pune kumulacije porekla, odnosno sabiranja porekla sa zemljama i teritorijama sa kojima je to moguće.

Najnovija odluka EFTA odnosi se i na ukidanje zabrane povraćaja i oslobođenja od plaćanja carine i daje mogućnost za elektronsko izdavanje i prihvatanje dokaza o poreklu. Sve ovo su nove i olakšavajuće okolnosti kako za naše proizvođače, tako i za izvoznike.

Proizvodi sa oznakom geografskog porekla su resurs za lokalni ekonomski razvoj i oni prave razliku jer su pojam za autentičnost i za kvalitet i kao takvi su i konkurentniji na tržištu. Ovo je posebno značajno kada govorimo o izvozu na tržištu zemalja EFTA. To su tržišta koja karakteriše veoma visok stepen razvijenosti i neka od najbogatijih tržišta na koja naši poljoprivrednici izvoze svoje proizvode.

Uzmimo na primer tržište Švajcarske, države sa kojom danas potvrđujemo jedan od sporazuma o poljoprivrednim proizvodima i dok nam Švajcarska uspeva da pokrije svoje potrebe iz oblasti životinjskih proizvoda ostaje značajan uvoznik biljnih proizvoda i tu je naša šansa.

Švajcarska je čak i pandemijske 2020. godine uvezla poljoprivredne proizvode u vrednosti od preko 10 milijardi evra, ali ono što je za nas značajno je struktura ovog proizvoda.

Pored uvoza žitarica za naše poljoprivrednike i proizvođače najveću priliku predstavlja rast uvoza proizvoda od voća i smrznutog voća, što je velika šansa za mnoge naše proizvode koji su poznati i u svetu priznati po svom kvalitetu, poput svetski poznate srpske maline.

Drugi segment rasta je deo tržišta u kojima naši poljoprivrednici već imaju iskustva na ovom tržištu, a to su organski proizvodi, začinsko i lekovito bilje.

Ono što je karakteristika za ove proizvode je to da predstavljaju premijum proizvoda u oblasti poljoprivrede i da kupce traže u najzahtevnijim segmentima tržišta. To su proizvodi koji na svaki način mogu da se dokažu svojim kvalitetom, čistotom sastojaka i njihov proces, proces njihove proizvodnje je kontrolisan i sertifikovan.

Dokaz o poreklu, kao i efikasan i jednostavan način da dođu do njega je od vitalnog značaja za proizvođače koji učestvuju na ovom tržištu. U strukturi gazdinstava Srbije, Vlada i Ministarstvo poljoprivrede su prepoznali da je organska proizvodnja velika šansa za opstanak i razvoj manjih gazdinstava. S toga rast proizvoda koji imaju dokaz geografskog porekla, odnosno organskih proizvoda značajno može da doprinese opstanku lokalnih zajednica i seoskih domaćinstava, a takođe su i važan deo turističke i gastronomske ponude nekog kraja. Zato treba podsticati i mlade, naročito poljoprivrednike da razvijaju sopstveni brend i da zaštite njihovo geografsko poreklo.

Mi moramo da menjamo navike, da pravimo gotov proizvod, a ne da izvozimo sirovine, a da nam drugi od tih istih naših sirovina vraćaju gotov proizvod po mnogo višim cenama. Zaštitom porekla proizvoda sigurno će rasti kako tražnja, tako i konkurentnost proizvoda i na kraju, ono što je i najvažnije, njegova cena. Neki primeri govore da su cene proizvoda nakon zaštite njegovog porekla porasle i za 30% jer potrošači sve više postaju zainteresovani za kvalitet, traže specifične proizvoda, ali sa nekim drugačijim neobičnim karakteristikama i zato su spremni da plate i višu cenu. Tu prednost treba iskoristiti jer Srbija je poljoprivredna zemlja i treba u što većoj meri da se baziramo i da podstičemo proizvodnju hrane jer ona je značajan nacionalni resurs, a zaštitom porekla stvaramo i veću dodatnu vrednost.

Smatram da su potencijali naše zemlje za proizvodnju hrane sa zaštićenim imenom i poreklom veliki, a se još uvek ne koriste dovoljno. Srbija ima 45 prehrambenih proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, od čega je 11 sertifikovano.

Budući da su takvi proizvodi nekada i do tri puta skuplji i da se traže na zahtevnom inostranom tržištu više pažnje moramo posvetiti ovom pitanju, a svoje zakonodavstvo i propise u oblasti proizvodnje, prerade, bezbednosti, čuvanja, transporta hrane moramo prilagoditi standardima EU. Zato će Poslanička grupa SDPS podržati predložene sporazume koji se tiču i geografskog porekla i poljoprivrednih proizvoda i međunarodnog prevoza između Srbije i država EFTA. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, ja ću svoja prva dva pitanja uputiti premijerki Brnabić, a tiču se vakcinacije i ekologije.

Naime, činjenica je i uopšte je poznato da je Srbija među najboljim državama u svetu kada je u pitanju i snabdevenost vakcinama i kada je u pitanju sama vakcinacija.

Proces vakcinacije u Srbiji je odlično osmišljen i on zaista funkcioniše bezprekorno i tu nema nijedne zamerke. Može poslužiti kao model i kao primer svim zemljama u svetu na koji način se najbolje sprovodi imunizacija stanovništva.

Građani Srbije imaju mogućnost da biraju kako između četiri vrste vakcina, tako mogu da biraju i termin i mesto vakcinacije, čak i da se ne prijavljuju preko elektronske uprave.

Međutim, pored svega ovoga, mi dolazimo u jednu apsurdnu situaciju, a to je da ne postoji dovoljno zainteresovanost građana za vakcine i moje pitanje, gospođo Brnabić, je kako poboljšati odziv građana na vakcinaciju?

Ja moram da istaknem da je moja stranka Socijaldemokratska partija Srbije u poslednjih mesec dana svakog vikenda na štandovima širom Srbije i mi promovišemo vakcinaciju pod geslom „vakcinu brini i ne brini“ i tamo smo došli do zaključka da je najmanja zainteresovanost među mladima i u manjim mestima.

Dakle, na koji način možemo da motivišemo ljude, da motivišemo mlade da se vakcinišu? Da li je to možda veći broj punktova za vakcinaciju u tržnim centrima, u selima? Da li je to možda neki agresivniji vid kampanje? Da li je to možda neka povlastica za vakcinisane i da li će biti uvedeni kovid sertifikati? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, imam vremena, tiče se ekologije. Dakle, to je top tema i u svetu i kod nas. Sve više građana u Srbiji je zainteresovano za životnu sredinu, i to je dobro.

Ova država napravila je velike korake u zaštiti životne sredine. Pre svega, mi smo ovde u Skupštini doneli značajne zakone - Zakon o klimatskim promenama i set zakona iz oblasti energetike, potom udvostručili smo budžet za zaštitu životne sredine, izdvojena su ogromna sredstva za sisteme za prečišćavanje vazduha, u planu su sistemi za prečišćavanje vode.

Moje pitanje je, kada govorimo o zaštiti životne sredine, premijerko, kako će izgledati budući energetski miks u Srbiji? Koja će biti dinamika da energija iz obnovljivih izvora zauzima mesto energije dobijene iz termoelektrana, a pri tom da se vodi računa o javnom interesu kao što su priroda, zemljište, voda, vazduh, a s druge strane da se ne ugrozi bezbednost i stabilnost u snabdevanju električnom energijom, da se ne ugroze investicije, da se ne ugrozi privredni rast? Dakle, kako je moguće naći taj balans i kojom dinamikom će to sve ići. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zaista, ja želim da vam se zahvalim na odgovorima i na jedno i na drugo pitanje i da kažem da ohrabruje činjenica da broj zaraženih od korona virusa polako pada.

Ohrabruje činjenica da je država osmislila kampanje za vakcinaciju i ja mislim da je to jedini način da se vratimo i normalnom životu i normalnim privrednim aktivnostima.

Međutim, nažalost mi i dalje trpimo posledice korone. Mnogi sektori su pogođeni. Među najviše pogođenima je avio saobraćaj. Pored toga, pogođeni su i drumski saobraćaj, autobuski.

Gospodine Momiroviću, vaše ministarstvo je izdvojilo subvencije za autobuske prevoznike. O kakvim subvencijama je reč, koliko je to novca i da li je to dovoljno da ove firme opstanu i da radnici koji se bave ovom delatnošću prežive? Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Hvala, predsedavajući.

Ja svoje pitanje postavljam Ministarstvu rudarstva i energetike, a tiče se energetske efikasnosti.

Naime, nedavno je resorna ministarka Zorana Mihajlović najavila subvencije, tj. pomoć građanima za zamenu prozora i izolaciju stambenih objekata kroz Fond za energetsku efikasnost.

Spremajući se za ovo pitanje, došla sam do podatka da Srbija troši čak pet puta više energije u domaćinstvima od proseka EU, da 40% energije u domaćinstvima gubimo zato što su stambene zgrade i kuće loše izolovane i zato što imamo stare i dotrajale prozore. To je količina energije ravna proizvodnji jedne termoelektrane. Ja sam sigurna da je većina građana zainteresovana za ovu vrstu pomoći, jer gubitkom i bacanjem energije vi gubite novac.

Navešću primer Novog Beograda. To je opština u kojoj ja živim. Moje komšije je obradovala ova vest, ali oni nemaju dovoljno informacija. Većina stambenih zgrada i solitera na Novom Beogradu građena je za vreme Tita, u drugoj polovini prošlog veka, za vreme masovne izgradnje, kada je bio cilj da se što više ljudi useli u stanove. Ceo Novi Beograd tada je izgrađen od betona i bez izolacije. Te zgrade su i danas u istom stanju. Iako su radijatori topli, stanovi su hladni ili vam je potrebno mnogo energije da ih zagrejete.

To nije slučaj samo sa Novim Beogradom. I u ostalim delovima Beograda, u svim drugim gradovima u Srbiji, ali takođe i u seoskim domaćinstvima veliki broj stambenih objekata nema odgovarajuću ili najčešće nikakvu izolaciju. Procene su da je to čak 70% objekata. Ako je tačna informacija da bi subvencije za unapređenje energetske efikasnosti iznosile 50% sredstava, odnosno da bi građani plaćali samo polovinu troškova, onda je to veliki motiv i podstrek, a korist bi bila višestruka, pre svega ekonomska jer bi se na taj način uštedele ogromne količine energije koju sada bacamo kroz prozor, zatim socijalna jer bi se građani osećali i komotnije i komfornije i manje bi plaćali za utrošenu energiju i ono na šta svet sve više obraća pažnju je životna sredina, smanjila bi se proizvodnja energije koju najvećim delom dobijamo iz uglja, a na taj način smanjili bi smo i zagađenje.

Moje pitanje je - kada će ovaj fond profunkcionisati, odnosno kada će građani moći da konkurišu za sredstva, da li će to biti na nivou države ili lokalnih samouprava, kao i šta će im biti potrebno od dokumentacije? Da li će se baviti posebni program za socijalno ugroženo stanovništvo kako bi i oni mogli da zamene prozore i izoluju svoje stambene objekte? Na koji način će građani biti upoznati sa ovim mogućnostima i gde će moći da dobiju potrebna uputstva, kao i da konkurišu za subvencije? Kakve će biti procedure da bi jedan soliter ili stambena zgrada mogla da uđe u program za postavljanje izolacije? Na kraju, za koliko bi godina Srbija mogla da dođe do zadovoljavajućeg nivoa energetske efikasnosti, odnosno da gubitke energije svede na manje od 10%? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -