JASMINA KARANAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 10. juna 1967. u Čačku. Živi na Novom Beogradu.

Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu.

Na teviziji Čačak radila je pet godina u infromativnoj redakciji, na mestu zamenika glavnog i odgovornog urednika. Tokom devedesetih godina, bila je autor političke emisije “TV Parlament”, u kojoj su gostovali svi glavni akteri smenjivanja Miloševićevog režima. Godine 2000. na poziv uredništva TV B92 prelazi u Beograd gde je radila kao reporter i urednik u informativnom programu do 2006. godine. Iste godine pridružila se redakciji informativnog programa Prve srpske televizije.

Autor je dokumentarnih filmova o ubistvu Slavka Ćuruvije i Ivana Stambolića. U informativnom programu televizije B92 radi kao urednica vesti i reporterka.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica. U XI skupštinskom sazivu bila je predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, članica Odbora za zaštitu životne sredine, Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i zamenik člana Odbora za prava deteta.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo postaje narodna poslanica, kada se našla na 30. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 28.08.2020, 10:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 42
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poštovana

čeka se odgovor 2 meseca i 7 dana i 15 sati

Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 29.12.2021.

Zahvaljujem, potpredsednice Jevđić.

Koleginice i kolege narodni poslanici, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom za nas socijaldemokrate Rasima Ljajića je od velike važnosti, jer su socijalne teme, odnosno socijalna zaštita u korenu imena naše stranke i temelj na kome počivaju sve vrednosti koje baštini SDPS.

Srbija ima zakon kojim se uređuje ova oblast, a pred Narodnom skupštinom su izmene kojima se roditeljski dodatak povećava sa 100 na 300 hiljada dinara.

Ovim izmenama, kao što smo čuli juče u obrazloženju, one se odnose na prvo dete koje je rođeno posle 31. decembra 2021. godine. Trista hiljada dinara za prvo dete nije mali iznos i svakako je dobrodošao za poboljšanje uslova za novorođenče, kao i za zadovoljenje osnovnih potreba u najranijem periodu bebe, jer će se celokupni iznos isplaćivati jednokratno.

Izmenom ovog dela zakona, gde se za 200.000 dinara povećava iznos za prvo dete, država pruža podršku, pre svega, porodicama sa slabijim materijalnim stanjem, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju, ali i deci bez roditeljskog staranja.

Ovo je, takođe, i značajna mera populacione politike koja će postati sastavni deo zakona i ideja je da posluži kao podsticaj rađanju dece.

Da li će ona dati pozitivne rezultate, to niko ne može da garantuje. Dosadašnja iskustva govore da mere za podizanje nataliteta koje su dale rezultat u jednoj zemlji, nisu uspele u nekoj drugoj, ali to ne treba da nas obeshrabri i mi treba da nastavimo da podstičemo natalitet.

Srbija i pored toga što je višestruko povećala sredstva za podsticaj rađanja, i dalje ima negativan prirodni priraštaj i to je problem ne samo naše zemlje, već se sa tim demografskim problemima suočava i cela Evropa.

Stopa nataliteta je svuda niska. Ako uzmemo u obzir pandemiju, gde je povećana stopa mortaliteta, zatim, ekonomsku krizu, onda dolazimo do nepovoljnih rezultata i do usložnjavanja problema.

Upozoravajuća je činjenica da mi ovu godinu završavamo sa 70.000 manje ljudi u odnosu na prethodnu samo po osnovu prirodnog priraštaja, a da ne govorimo o emigraciji. To je broj ljudi jednog većeg grada u Srbiji. Zato je jasno što je rešavanje demografije visoko na listi prioriteta i ono mora biti nacionalno pitanje broj jedan u Srbiji.

Bez podmlađivanja stanovništva nema ni jake ekonomije, jer na mladima je da usvajaju nova znanja, da prihvataju nove tehnologije i nove izazove za budućnost, a na državi je da vodi dobro osmišljenu populacionu politiku, da donosi ona zakonska rešenja koja doprinose ostvarivanju prava mladih na stvaranje porodice, uvažavajući pritom pravo svakog pojedinca da slobodno odluči da li će i koliko dece imati.

Ono što su identifikovani kao najveći problemi mladih kada je u pitanju stvaranje porodice je posao i stambeno pitanje, jer složićete se, teško je u 21. veku očekivati da se neko odluči na brak i decu ako ga roditelji izdržavaju i ako u istom stanu žive dve ili tri generacije.

Svesna ovog problema, država je, donoseći mere populacione politike predviđene ovim izmenama i dopunama zakona, predvidela pravo na novčana sredstva za izgradnju ili kupovinu stana, odnosno stambene jedinice po osnovu rođenja deteta. Pravo na ova sredstva stiču majke za dete rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije, pod uslovom da im je to prvi stan u vlasništvu.

Ovo je dobra podsticajna mera naročito ako se ima u vidu pravo da na nju imaju majke za dete rođeno posle 1. januara 2022. godine bez obzira da li im je to prvo ili imaju stariju decu za koju nisu lišene roditeljskog prava, odnosno decu o kojoj brinu.

Ono što majke treba da znaju je da zahtev za ostvarivanje ovog prava, odnosno novčane pomoći podnose preko jedinica lokalne samouprave u roku od godinu dana od rođenja deteta. Takođe je važno napomenuti da stambena jedinica izgrađena ili kupljena iz ovih podsticajnih sredstava nije predmet zajedničke imovine, već ona predstavlja posebnu imovinu majke i nije predmet deobe. Kada sve ovo uzmemo u obzir nameće se zaključak da su ove zakonske izmene deo ukupne brige o deci, da daju poseban podsticaj rađanju, kao i materijalno ugroženim porodicama i deci bez roditeljskog staranja i pokazuju nam jasno opredeljenje države da stalno unapređuje socijalnu zaštitu.

Takođe, ovaj zakon je važan segment ukupne populacione politike Srbije, jer demografija je pitanje opstanka i jedno od najvažnijih političkih pitanja i, ukoliko je populaciona politika dobro osmišljena i ukoliko smo odlučni da je sprovedemo, ona je, ne mogu reći garancija, jedna realna osnova za podizanje nataliteta i opstanak.

Ništa od toga neće biti i ne možemo očekivati vidljive rezultate ako mlade ne motivišemo i ako im ne stvorimo uslove da ostanu u Srbiji, da ovde formiraju porodicu i rađaju decu. Mladi hoće posao, hoće stabilnost, hoće sigurnost, hoće zdravu životnu sredinu. Na nama je da uradimo sve što možemo, a Srbija čini mnogo u tom pravcu. Svakako deo populacione politike i stvaranje ambijenta za ostanak mladih su i putevi koje gradimo i fabrike i naučno-tehnološki parkovi i škole, vrtići, bolnice i ulaganje u obrazovanje, unapređenje života na selu. Sve su to investicije za budućnost koje osiguravaju i radna mesta i osnov za sticanje dodatne vrednosti i udobniji život građana.

Mislim da je ključ svega međusobno poverenje i podrška između mladih i države. Država treba da čuje mlade, da ima sluha za njihove potrebe, da ih osnaži, da im omogući da učestvuju u donošenju zakona u kreiranju politika i odluka, da omogući njihovu samostalnost i da im bude konstantna podrška. Mladi treba da imaju poverenja u državu, da budu informisani, zainteresovani za politiku, za poslove od javnog interesa, da budu posvećeni demokratskim vrednostima, da budu politički aktivni, da iznose svoje mišljenje i da učestvuju u kreiranju budućnosti zemlje. Jedino takav odnos može biti pretpostavka za rešavanje izazova sa kojima se trenutno suočavamo, ali i onih koji nas čekaju u budućnosti.

Što se tiče ovoga, ali i ostalih predloga zakona koji su na dnevnom redu ove sednice, SDPS će u danu za glasanje podržati sve predloge. Hvala.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Hvala.

Svoje pitanje postavljam Ministarstvu građevine, saobraćaja, infrastrukture, a tiče se parking mesta za automobile.

Naći slobodno parking mesto je problem ne samo u Beogradu, već i u manjim gradovima u Srbiji. Ipak, najveći problem parkiranja je u prestonici, budući da u Beogradu trenutno ima oko 700.000 registrovanih vozila, što je rekordan broj u istoriji ovog grada, a takođe, svakodnevno se u Beograd slije ogroman broj vozila iz čitave Srbije.

Prema zvaničnim podacima svakom objektu u centru Beograda nedostaje 25 parking mesta, ali parkiranje više nije noćna mora samo za uži centar grada. Recimo, na Novom Beogradu vi ste do samo pre par godina nekako uspevali da nađete slobodno parking mesto kada se vraćate kući s posla. Međutim, danas to je nemoguća misija, kako na Novom Beogradu, tako i na Karaburmi, Voždovcu, Čukarici, u celom Beogradu.

Zbog nedostatka parking mesta ne pate samo vozači koji traže parking, već i pešaci koji ne mogu normalno da se kreću trotoarima koji su često zauzeti automobilima, majke sa kolicima, invalidi, a otežano je i kretanje vozilima zbog automobila parkiranih na obe strane ulice.

Mi smo pre neku noć imali slučaj u jednom gradu u Srbiji da je u jednoj ulici oštećeno oko 20 automobila parkiranih na delu predviđenim za kretanje vozila, verovatno zato što su zakrčili prolaz za neko veće vozilo, a da ne govorimo o slučajevima kada, recimo, vozila „Hitne pomoći“, vatrogasci, gradska čistoća, vozila za čišćenje snega jednostavno ne mogu da priđu određenoj lokaciji zbog parkiranih vozila na mestima predviđenim za prolaz prioritetnim službama.

I ovde je šteta višestruka. Vlasnici automobila nemaju mesta za parking. Ako svoje vozilo nepristojno parkiraju nanose štetu drugima, a i sebi, jer će sigurno biti uhvaćeni u prekršaju i moraće da plate kaznu, a s druge strane kruženje nekada i od 10 do 15 minuta u potrazi za slobodnim mestom utiče i na zagađenje životne sredine.

Moje pitanje – da li postoji plan ili strategija kako doći do većeg broja mesta gde će građani moći da parkiraju, odnosno kako smanjiti broj nepropisno parkiranih vozila, a da to nisu samo kazne?

Svedoci smo sve veće gradnje stambenog prostora i prema Zakonu o planiranju i izgradnji investitor je dužan da obezbedi onoliko parking mesta koliko ima stambenih jedinica. Problem je što većina ljudi koja kupuje stan nije u mogućnosti da kupi i parking mesto i oni su prinuđeni da parkiraju napolju i na taj način ionako prebukirane ulice dobijaju nove parking korisnike.

Svesni smo da ovo nije jednostavno rešiti, ali mora da postoji način. I moje pitanje – da li su to javne garaže koje bi sklonile automobile sa ulica, da li je u planu njihova izgradnja, u kojim delovima grada i kojom dinamikom i da li postoje još neka rešenja koja su na pomolu? Hvala.

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 22.12.2021.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarko Atanacković, poštovani gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je danas set važnih zakona iz oblasti finansija i privrede. Na samom početku želim da istaknem da će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržati sve ove zakone jer se tiču podrške privredi i građanima.

U svom izlaganju osvrnuću se na Predlog zakona o izmeni i dopuni druge garantne šeme, kao mere podrške i pomoći privredi. Država Srbija je na samom početku pandemije vrlo brzo i odgovorno reagovala odlučivši da pomogne građanima i privredi da što lakše prebrode posledice pandemija korona virusa. Ta pomoć nastavila se tokom najveće zdravstvene krize i traje i danas.

Mi smo još u aprilu 2020. godine, na samom početku pandemije, usvojili Zakon o utvrđivanju garantne šeme, kao meru podrške privredi za ublažavanje posledica izazvanih kovidom-19. Ove godine u aprilu mesecu doneli smo Zakon o utvrđivanju druge garantne šeme, kao mere dodatne podrške, kada se Republika Srbija obavezala da kao garant izmiri potraživanja banaka, nastala po osnovu odobrenih kredita za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava za kreditiranje privrede zbog produženog negativnog uticaja pandemije na privredu. Ova šema iza koje stoji država kao garant podrazumeva podsticaj bankama da daju podršku preduzećima u vidu kredita, a da za deo tih odobrenih sredstava garantuje država.

Izmenama i dopunama Zakona o drugoj garantnoj šemi koje su danas pred Narodnom skupštinom predviđen je izuzetak u pogledu mogućnost garantovanja države Srbije za kredite koji mogu biti odobreni preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima koja posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i delu hotelijerstva, i to hotelima koji se nalaze u gradovima, jer su oni mnogo više pogođeni krizom u odnosu na hotele koji se nalaze u banjama i na planinama. Država je ovde prepoznala sektore i delatnosti koji su direktno povezani sa epidemiološkim rizicima i naročito pogođeni krizom, a u kojima radi relativno veliki broj ljudi.

Prema svim pokazateljima najveći udar krize osetili su zaposleni u turizmu, ugostiteljstvu, kao i prevoznici i tim sektorima je pomoć zaista i dalje neophodna. Da bi dobila garanciju države ova preduzeća moraju prethodno u celosti da izmire obaveze po kreditima odobrenim u skladu sa prvom garantnom šemom i to je logično. Krediti dobijeni na ovaj način mogu se koristiti za refinansiranje i prevremenu otplatu nedospelih rata postojećih kredita za likvidnost i obrtna sredstava. Rok otplate je 60 meseci i to je povoljno.

Ovo je odličan mehanizam podrške države, jer garancije Republike Srbije za kredite koje banke odobravaju privredi podstiču i ubrzavaju kreditne aktivnosti, a preduzećima omogućavaju da očuvaju likvidnost, da budu solventne i da mogu da nastave da žive i posluju, da bi u što bližoj budućnosti mogla sama da finansiraju svoj rast i razvoj. Takođe ovo je važno i zbog očuvanja radnih mesta.

Ovde želim da istaknem još jedan vid pomoći države da bi se ublažile posledice koje je pandemija korona virusa ostavila na sektore turizam i ugostiteljstvo, a to su subvencije po osnovu korišćenja vaučera za usluge smeštaja u ugostiteljskim objektima. U Predlogu budžeta za 2022. godinu država je opredelila sredstva za 100.000 vaučera od po 5.000 dinara. Ovih dana ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija uputila je poziv ugostiteljima da se prijave za ovu vrstu subvencija.

Za kraj svakako, kao još jedan vid obzira prema ugostiteljima, o kome treba razmisliti, je da bi Krizni štab trebalo da uradi analizu efekata uvođenja kovid propusnica od 20 časova u ugostiteljskim objektima koja je u Srbiji na snazi od 8. novembra. Ovde ne polemišem o značaju vakcina, moram da istaknem da se apsolutno zalažem za vakcinaciju, da sam primila sve tri doze, ali da se vratim na kovid propusnice.

Ovde treba posebno analizirati da li tih dva sata razlike između 20 i 22 časa od kada je do 8. novembra trebala kovid propusnica prave razliku zdravstvenoj bezbednosti građana, jer bi tih dva sata, naravno pod uslovom da ne ugrožavaju zdravlje ljudi, bilo od velike koristi za ugostitelje, odnosno za njihovo održivo poslovanje. Uvođenje kovid propusnica je svakako bila dobra podsticajna mera koja je doprinela vakcinaciji većeg broja ljudi i Krizni štab bi trebalo da analizira i javnosti predstavi i rezultate tih mera i predloge daljih koraka. Sve ovo je važno kako zbog zdravstvene bezbednosti i zdravlja stanovništva, tako i zbog ekonomske i privredne aktivnosti naše zemlje.

U danu za glasanje poslanička grupa SDPS će, kao što sam na početku rekla, podržati kako ovaj, tako i ostale zakone koji su na dnevnom redu današnjeg zasedanja. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, ja ću svoja prva dva pitanja uputiti premijerki Brnabić, a tiču se vakcinacije i ekologije.

Naime, činjenica je i uopšte je poznato da je Srbija među najboljim državama u svetu kada je u pitanju i snabdevenost vakcinama i kada je u pitanju sama vakcinacija.

Proces vakcinacije u Srbiji je odlično osmišljen i on zaista funkcioniše bezprekorno i tu nema nijedne zamerke. Može poslužiti kao model i kao primer svim zemljama u svetu na koji način se najbolje sprovodi imunizacija stanovništva.

Građani Srbije imaju mogućnost da biraju kako između četiri vrste vakcina, tako mogu da biraju i termin i mesto vakcinacije, čak i da se ne prijavljuju preko elektronske uprave.

Međutim, pored svega ovoga, mi dolazimo u jednu apsurdnu situaciju, a to je da ne postoji dovoljno zainteresovanost građana za vakcine i moje pitanje, gospođo Brnabić, je kako poboljšati odziv građana na vakcinaciju?

Ja moram da istaknem da je moja stranka Socijaldemokratska partija Srbije u poslednjih mesec dana svakog vikenda na štandovima širom Srbije i mi promovišemo vakcinaciju pod geslom „vakcinu brini i ne brini“ i tamo smo došli do zaključka da je najmanja zainteresovanost među mladima i u manjim mestima.

Dakle, na koji način možemo da motivišemo ljude, da motivišemo mlade da se vakcinišu? Da li je to možda veći broj punktova za vakcinaciju u tržnim centrima, u selima? Da li je to možda neki agresivniji vid kampanje? Da li je to možda neka povlastica za vakcinisane i da li će biti uvedeni kovid sertifikati? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, imam vremena, tiče se ekologije. Dakle, to je top tema i u svetu i kod nas. Sve više građana u Srbiji je zainteresovano za životnu sredinu, i to je dobro.

Ova država napravila je velike korake u zaštiti životne sredine. Pre svega, mi smo ovde u Skupštini doneli značajne zakone - Zakon o klimatskim promenama i set zakona iz oblasti energetike, potom udvostručili smo budžet za zaštitu životne sredine, izdvojena su ogromna sredstva za sisteme za prečišćavanje vazduha, u planu su sistemi za prečišćavanje vode.

Moje pitanje je, kada govorimo o zaštiti životne sredine, premijerko, kako će izgledati budući energetski miks u Srbiji? Koja će biti dinamika da energija iz obnovljivih izvora zauzima mesto energije dobijene iz termoelektrana, a pri tom da se vodi računa o javnom interesu kao što su priroda, zemljište, voda, vazduh, a s druge strane da se ne ugrozi bezbednost i stabilnost u snabdevanju električnom energijom, da se ne ugroze investicije, da se ne ugrozi privredni rast? Dakle, kako je moguće naći taj balans i kojom dinamikom će to sve ići. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zaista, ja želim da vam se zahvalim na odgovorima i na jedno i na drugo pitanje i da kažem da ohrabruje činjenica da broj zaraženih od korona virusa polako pada.

Ohrabruje činjenica da je država osmislila kampanje za vakcinaciju i ja mislim da je to jedini način da se vratimo i normalnom životu i normalnim privrednim aktivnostima.

Međutim, nažalost mi i dalje trpimo posledice korone. Mnogi sektori su pogođeni. Među najviše pogođenima je avio saobraćaj. Pored toga, pogođeni su i drumski saobraćaj, autobuski.

Gospodine Momiroviću, vaše ministarstvo je izdvojilo subvencije za autobuske prevoznike. O kakvim subvencijama je reč, koliko je to novca i da li je to dovoljno da ove firme opstanu i da radnici koji se bave ovom delatnošću prežive? Hvala.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Hvala.

Svoje pitanje postavljam Ministarstvu građevine, saobraćaja, infrastrukture, a tiče se parking mesta za automobile.

Naći slobodno parking mesto je problem ne samo u Beogradu, već i u manjim gradovima u Srbiji. Ipak, najveći problem parkiranja je u prestonici, budući da u Beogradu trenutno ima oko 700.000 registrovanih vozila, što je rekordan broj u istoriji ovog grada, a takođe, svakodnevno se u Beograd slije ogroman broj vozila iz čitave Srbije.

Prema zvaničnim podacima svakom objektu u centru Beograda nedostaje 25 parking mesta, ali parkiranje više nije noćna mora samo za uži centar grada. Recimo, na Novom Beogradu vi ste do samo pre par godina nekako uspevali da nađete slobodno parking mesto kada se vraćate kući s posla. Međutim, danas to je nemoguća misija, kako na Novom Beogradu, tako i na Karaburmi, Voždovcu, Čukarici, u celom Beogradu.

Zbog nedostatka parking mesta ne pate samo vozači koji traže parking, već i pešaci koji ne mogu normalno da se kreću trotoarima koji su često zauzeti automobilima, majke sa kolicima, invalidi, a otežano je i kretanje vozilima zbog automobila parkiranih na obe strane ulice.

Mi smo pre neku noć imali slučaj u jednom gradu u Srbiji da je u jednoj ulici oštećeno oko 20 automobila parkiranih na delu predviđenim za kretanje vozila, verovatno zato što su zakrčili prolaz za neko veće vozilo, a da ne govorimo o slučajevima kada, recimo, vozila „Hitne pomoći“, vatrogasci, gradska čistoća, vozila za čišćenje snega jednostavno ne mogu da priđu određenoj lokaciji zbog parkiranih vozila na mestima predviđenim za prolaz prioritetnim službama.

I ovde je šteta višestruka. Vlasnici automobila nemaju mesta za parking. Ako svoje vozilo nepristojno parkiraju nanose štetu drugima, a i sebi, jer će sigurno biti uhvaćeni u prekršaju i moraće da plate kaznu, a s druge strane kruženje nekada i od 10 do 15 minuta u potrazi za slobodnim mestom utiče i na zagađenje životne sredine.

Moje pitanje – da li postoji plan ili strategija kako doći do većeg broja mesta gde će građani moći da parkiraju, odnosno kako smanjiti broj nepropisno parkiranih vozila, a da to nisu samo kazne?

Svedoci smo sve veće gradnje stambenog prostora i prema Zakonu o planiranju i izgradnji investitor je dužan da obezbedi onoliko parking mesta koliko ima stambenih jedinica. Problem je što većina ljudi koja kupuje stan nije u mogućnosti da kupi i parking mesto i oni su prinuđeni da parkiraju napolju i na taj način ionako prebukirane ulice dobijaju nove parking korisnike.

Svesni smo da ovo nije jednostavno rešiti, ali mora da postoji način. I moje pitanje – da li su to javne garaže koje bi sklonile automobile sa ulica, da li je u planu njihova izgradnja, u kojim delovima grada i kojom dinamikom i da li postoje još neka rešenja koja su na pomolu? Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2021.

Hvala, predsedniče.

Ja svoje pitanje upućujem Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, ovih danas se užurbano privode kraju radovi na deonici autoputa „Miloš Veliki“ od Preljine do Pakovraće, a na celoj trasi autoputa od Preljine do Požege, na najzahtevnijim građevinskim radovima, 24 sata dnevno angažovano je oko devet stotina radnika.

Na deonici Preljina – Požega, dugoj 31 kilometar, grade se tri tunela, jedan kroz Trbušine i dva tunela Laz i Munjino brdo kroz planinu Jelicu, ukupne dužine od 2.800 metara i to su najduži tuneli u našoj zemlji.

Da je ovo jedna od zahtevnijih deonica govori i podatak da će pored ova tri tunela na trasi Preljina – Požega biti 35 mostova, četiri nadvožnjaka, dve saobraćajne petlje i čak dva miliona kubika nasipa.

Dodatno radove usložnjava i potreba za izmeštanjem postojeće tehničke infrastrukture. Od naplatne rampe Preljina do buduće petlje u Pakovraću potrebno je izmestiti elektroenergetske i telekomunikacione vodove i gasne instalacije.

Na ovoj deonici dugoj 14 kilometara autoput prolazi kroz pet mesnih zajednica i tokom radova dešavalo se da građevinske mašine preseku vodove i da meštani ostanu bez struje, vode, telefona i interneta. Takođe, zbog potrebe izgradnje autoputa, usled prolaska kamiona i teških građevinskih mašina, devastirano je oko 40 kilometara puteva kroz sela Prijevor, Trbušani, Rakova, Pakovraće i Preljina.

Svesni značaja autoputa, meštani su, iako često paralisani jer nisu mogli da dođu do svojih njiva, a ostajali su bez struje i vode, bili strpljivi i pokazali gostoprimstvo i prema domaćim i kineskim izvođačima radova, ali očekuju da se sve vrati u prvobitno stanje.

Moje pitanje je – kada će lokalni putevi biti rekonstruisani, a ostala infrastruktura, poput strujnih, telekomunikacionih vodova, vodovodna i gasna mreža u potpunosti biti osposobljeni i stavljeni u funkciju? Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 23.09.2021.

Hvala, predsedavajući.

Pitanje postavljam Ministarstvu zdravlja, a tiče se kovid propusnica.

Naime, državni sekretar Mirsad Đerlek najavio je da je sve spremno za uvođenje kovid propusnica, ali da se čeka finalna odluka. Moje pitanje je od čega ta odluka zavisi i ko treba da da zeleno svetlo?

Oni koji su protiv kovid propusnica kažu da se njihovim uvođenjem krše ljudska prava, ali smo svedoci da se u mnogim zemljama EU i zapadnim demokratijama te propusnice primenjuju već mesecima unazad, tako da ta mišljenja ne treba da obeshrabruju i osporavaju konačnu odluku o uvođenju ove mere. Mene više obeshrabruje činjenica da svakim danom imamo po šest, sedam hiljada zaraženih i po nekoliko desetina umrlih od korone, a da je imunizovano nešto manje od 41% građana.

Juče sam od jednog reportera iz Novog Sada čula rečenicu nad kojom treba svi da se zapitamo, a to je da su redovi za testiranje veći od redova za vakcinaciju. Ta rečenica nam sve govori.

Kovid propusnice, to javnost treba da zna, pre svega, služe da se zaustavi širenje infekcije i sasvim je zdrava i ispravna odluka da na mestima gde se stvaraju najveće gužve mogu da borave samo oni koji su vakcinisani, odnosno sa kovid propusnicom.

Želim da postavim još jedno pitanje, a to je kako sprečiti zloupotrebe sa kovid propusnicama, jer već svakodnevno čujemo od nevakcinisanih da nije nikakav problem da falsifikuju, odnosno kopiraju nečiju propusnicu i prikažu je kao svoju, jer ne postoji mogućnost da vas, recimo u kafiću ili u noćnom klubu legitimiše neko ko za to nije ovlašćen.

Ja se uzdam u svest onih građana koji su se vakcinisali i na taj način već pokazali odgovornost i prema sebi i prema drugima da neće svoje sertifikate ustupati drugima, jer bi u tom slučaju ugrozili i svoje i zdravlje drugih ljudi.

Moje poslednje pitanje je da li Ministarstvo zdravlja smatra da bi uvođenje kovid propusnica bilo neka vrsta podsticaja ako smo već iscrpeli sve druge vidove da se poveća broj vakcinisanih, naročito među mladima koji najviše posećuju noćne klubove i kafiće i da li se razmišlja da bez kovid propusnica ne možete ući u javni prevoz, tržni centar, na koncert, utakmicu, na neko privatno slavlje koji okuplja veći broj ljudi i na koji način je to moguće iskontrolisati?

Postoji još jedna nedoumica kod građana koji su primili dve doze vakcine, a prošlo je šest meseci od prijema druge doze. Da li se oni smatraju imunizovanima i da li mogu da dobiju kovid propusnicu ukoliko ne prime treću dozu i da li im dalje važi kovid sertifikat za ulazak u druge zemlje?

Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -