JASMINA KARANAC

Socijaldemokratska partija Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Jasmina Karanac je bila narodna poslanica dva puta do sada, u 11. sazivu, od 2016. do 2020, kao i u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine.

U 11. sazivu bila je predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, članica Odbora za zaštitu životne sredine, Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i zamenica člana Odbora za prava deteta.

U 12. sazivu bila članica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i Odbora za zaštitu životne sredine.

Tokom 12. saziva u plenumu se obratila ukupno 44 puta, u postavljanju poslaničkih pitanja Vladi Srbije je učestvovala jednom, a u traženju obaveštenja i objašnjenja 4 puta.
Na redovnim zasedanjima u Skupštini je provela 678 sati, i učestvovala u glasanju o 393 akta, od čega je za 392 glasala “Za”.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao 57. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije. Članica je Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, i zamenica člana Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora za zaštitu životne sredine.

BIOGRAFIJA

Rođena je 10. juna 1967. u Čačku. Diplomirala je na Agronomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.

Na teviziji Čačak radila je pet godina u informativnoj redakciji, na mestu zamenika glavnog i odgovornog urednika. Tokom devedesetih godina, bila je autorka političke emisije TV Parlament, u kojoj su gostovali svi glavni akteri smenjivanja Miloševićevog režima. Godine 2000. na poziv uredništva TV B92 prešla je u Beograd gde je radila kao reporterka i urednica u informativnom programu do 2006. godine. Iste godine pridružila se redakciji informativnog programa Prve srpske televizije.

Autorka je dokumentarnih filmova o ubistvu Slavka Ćuruvije i Ivana Stambolića.
Poslednji put ažurirano: 05.09.2022, 07:53

Osnovne informacije

Statistika

  • 44
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poštovana

čeka se odgovor 1 godina i 9 dana i 6 sati

Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.11.2022.

Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju držati dnevnog reda današnje sednice i govoriću o rebalansu budžeta.

Analizirajući Predlog rebalansa budžeta, osnovni zaključak koji se nameće, pa sve i da ste najveći protivnici vlasti, je da je u vreme najveće energetske krize, poskupljenja, rasta inflacije, sa čime se suočavaju sve ekonomije sveta, Srbija uspela da održi stabilne javne finansije.

Ovaj Predlog rebalansa vrlo odgovorno je projektovan i pokazuje nam da bez obzira na velika neplanirana ulaganja koja su se desila od izbijanja krize pa nadalje država Srbija sve vreme se pridržava finansijske discipline.

Za proteklih deset meseci ostvarena je jedna i po milijarda evra više prihoda od planiranih, što ukazuje na otpornost naše ekonomije na krizu i ta otpornost nije došla sama po sebi, ona je rezultat odgovorne politike u najtežim vremenima sa kojima se suočavamo već tri i po godine unazad od početka pandemije. Svo ovo vreme nije obustavljen ni jedan kapitalni projekat.

Trenutno stanje u državnoj kasi, kao i projekcije do kraja godine, omogućavaju da se kroz rebalans stvore uslovi za nastavak finansiranja izgradnje auto-puteva, železnice od Novog Sada do mađarske granice, ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu. U ovom trenutku se gradi 40 zdravstvenih ustanova, 40 fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, kilometri kanalizacione mreže.

Rebalansom budžeta predviđeno je čak 7,5% BDP, što je četiri i po milijarde evra za javne investicije, što je nivo koji preporučuju međunarodne finansijske institucije i Fiskalni savet kao preduslov za podsticaj privrednog rasta.

Ono što svakako ohrabruje i što je za nas socijaldemokrate od vitalne važnosti je podrška najugroženijim i najosetljivijim kategorijama stanovništva.

Ovim rebalansom predviđeno je 15 milijardi dinara više u odnosu na inicijalni budžet za socijalna davanja, gde spadaju sredstva namenjena majkama za prvo, drugo i treće rođeno dete, kao i pomoć u iznosu od 20 hiljada evra majkama za kupovinu stana ili kuće, što su dobre stimulativne mere populacione politike.

Budžetom su predviđena i sredstva za mlade i mi smatramo da je ovo dobra mera, jer se time rasterećuje i kućni budžet porodica.

Kao mera smanjenja negativnog uticaja inflacije na život penzionera odobrena su i sredstva za povećanje penzija u iznosu od 9%, i to iz sredstava PIO fonda.

Nama socijaldemokratama Rasima Ljajića važna je sigurnost svakog pojedinca, svakog radnika, zaštita interesa zaposlenih i njihovih porodica i zato podržavamo svako povećanje plata i penzija, kada god je ono zasnovano na zdravim i realnim osnovama.

Još jedna nova pozitivna mera u vanrednim okolnostima, koju opravdava i Fiskalni savet, je veća podrška poljoprivredi, koja se ogleda kroz povećanje izdavanja za poljoprivredu u iznosu od 130 miliona evra za nabavku goriva, đubriva i repromaterijala.

Povećana su izdvajanja za turističke vaučere, oko 30 miliona evra. Podsticaj za turizam se pokazao kao dobra mera, jer je turizam jedna od privrednih grana koja je u proteklom periodu najviše doprinela privrednom rastu zemlje.

Ovim rebalansom država je preuzela na sebe i veliki teret poskupljenja energenata i uvoza struje, čime je umnogome rasteretila građane i privredu.

Sve u svemu, budući da su političke i ekonomske prilike, odnosno okolnosti u kojima je planiran budžet za 2022. godinu, značajno izmenjene i da su se u proteklih 10 meseci desile stvari koje niko nije mogao da predvidi, mislim da smo ovim rebalansom u dobroj meri odgovorili na izazove najveće energentske i finansijske krize i rasta cena u poslednjih nekoliko decenija. Zahvaljujem.

Druga posebna sednica , 26.10.2022.

Hvala, predsedniče.

Poštovana mandatarko Brnabić, poštovani kandidati za ministre, pred vama je vrlo ozbiljan, odgovoran i težak zadatak da u vreme najveće ekonomske i energetske krize vodite zemlju.

Vi ste ti koji ćete u veoma složenim i izazovnim vremenima, kada se ceo svet suočava sa posledicama rata na tlu Evrope, morati da donosite odluke od kojih će zavisiti sudbina naše zemlje.

Odluke koje vi budete donosili u svom mandatu ticaće se pravca i puta kojim će se Srbija kretati u budućnosti. One će direktno uticati na kvalitet života građana, njihove plate, penzije, dostupnost zdravstvenih usluga, kvalitet obrazovanja, na to kakva će nam biti životna sredina i kakvu ćemo zemlju ostaviti budućim generacijama. Zato se od vas očekuje da budete odgovorni, posvećeni, da se ne rukovodite ličnim, već javnim interesom i da na najbolji način štitite državni i nacionalni interes Srbije.

Gospođo Brnabić, mislim da ste odabrali dobar i stručan tim. Tu su ministri koji su se dokazali u svojim resorima, poput Siniše Malog, koji je u doba najveće finansijske i kovid krize održao stabilne javne finansije, zatim ministarke Popović, čije je Ministarstvo iznelo najveći teret ustavnih promena što je naišlo i na pozitivne ocene od strane Venecijanske komisije, Maje Gojković, koja je kulturu učinila vidljivom i najavila potpuno nove zakone u ovoj oblasti koji bi odgovarali duhu i vremenu u kojem živimo.

Nova Vlada biće prepoznatljiva i po velikom broju novih lica koji će uneti dodatnu svežu energiju neophodnu za savladavanje izazova i pritisaka sa kojima se Srbija suočava. Među budućim ministrima koji prvi put stupaju na ministarsku dužnost su kredibilni ljudi, eminentni stručnjaci u svojim oblastima, kao što je doktorka Danica Grujučić koja se dokazala kao vrsni hirurg i kao neko ko je do kraja posvećen zdravstvu i zdravlju nacije. Verujem da će ona na najbolji mogući način voditi ovaj resor i da će u njega uneti pozitivne promene i sprovesti neophodne reforme.

Tanja Miščević, čiji posao neće biti nimalo lak u okolnostima kada vlada kriza i unutar same EU, kada se sve manje ili uopšte ne govori o proširenju, ali ona je kandidat koji poseduje dragoceno znanje i iskustvo, razume proces pridruživanja i mislim da će evropski put Srbije voditi u dobrom smeru.

Ne sumnjam da će se u novoj Vladi odlično snaći i najmlađi među ministrima Husein Memić, zadužen za turizam i omladinu, ministarstvo o kojem se najviše polemisalo u raspravi o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i poznavajući Memića sigurna sam da je za njega izazov da dokaže da se radom, posvećenošću i upornošću na dobrim temeljima i postignutim rezultatima, koji su ostavili njegovi prethodnici Rasim Ljajić i Tanja Matić, može napraviti odličan uspeh.

Husein Memić je bio uspešan u svemu što je radio i u sportu, i kulturi, i oblasti turizma. Dolazi iz Novog Pazara, grada sa najvećim brojem mladih i odlično razume izazove sa kojima se mladi suočavaju. Verujem da će opravdati ukazano poverenje i napraviti dobar rezultat.

Ono što je za nas u Socijaldemokratskoj partiji Srbije od velike važnosti je to što ćemo među budućim ministrima imati pripadnike nacionalnih manjina, što će doprineti položaju i osnaživanju nacionalnih manjina u Srbiji i većoj zaštiti njihovih prava. Po prvi put u izvršnoj vlasti imamo predstavnika hrvatske zajednice, čime država Srbija pokazuje dobru volju i spremnost za normalizaciju odnosa u regionu i rešavanje otvorenih pitanja.

Neće mi zameriti ostali kandidati za ministre, jer nemam vremena da nabrajam sva imena pojedinačno, ali ono što želim da poručim je da očekujem jedan timski rad, bez soliranja, što smo imali prilike da vidimo u nekim prethodnim vladama, jer to je preduslov za uspeh jednog tima kakav je Vlada Srbije.

Ovo će biti Vlada kontinuiteta, što je vrlo dobra osnova za dalji napredak i ispunjenje osnovnih strateških ciljeva, jake ekonomije i uređene države sa nezavisnim institucijama. Dobro je i da bi se nastavili svi započeti projekti, da bi se sledio pravac prethodne Vlade koja je napravila vidljive i merljive rezultate u mnogim oblastima počev od infrastrukture, izgradnje železnica, puteva, bolnica, digitalizacije, dovođenje spoljne politike zemlje u okolnostima velikih pritisaka koji se nastavljaju iz dana u dan, od rešavanje pitanja Kosova do revidiranja stava prema Rusiji. Kao što sam i rekla, rezultat rada prethodne Vlade je očigledan i merljiv. Reforme u većini oblasti društvenog života koji je započela i sa uspehom sprovela su značajne, ali svakako ne znači da su i završene.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije zalažemo se za istrajnost u reformama i kada su one teške i kada rezultati ne dolaze tokom mandata jedne Vlade. Nema stajanja na pola puta. Ove i neke buduće vlade moraju do kraja sprovesti reforme poreskog, penzionog, zdravstvenog, obrazovnog pravosudnog sistema, kao i reforme javne uprave. Kako mi vidimo te reforme, govorićemo ovde u plenumu kada zakoni iz spomenutih oblasti uđu u Skupštinu.

Naša stranka je od svog osnivanja uvek bila i uvek će biti evropski orijentisana i naš primarni spoljnopolitički cilj ostaje ulazak Srbije u EU, bez obzira na sve zamerke i unutrašnje slabosti i institucionalnu krizu unutar same EU, jer Srbiji jeste mesto u Evropi i našoj zemlji jesu potrebni standardi i kriterijumi EU.

Gospodo budući ministri, ja sam uverena da ćete biti kadri da ispunite svoj osnovni zadatak, odnosno očekivanja građana da očuvate ekonomsku, energetsku i finansijsku stabilnost, da dobro pozicionirate Srbiju u teškim vremenima koja su pred nama. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 03.02.2022.

Hvala, potpredsednice Kovač.

Poštovani ministre Nedimoviću, poštovani članovi kabineta ministra poljoprivrede, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas ovde govorimo o sredstvima potrebnim za izgradnju i završetak velikih infrastrukturnih projekata, odnosno sredstvima za nastavak gradnje autoputeva kroz Srbiju, za unapređenje životne sredine, unapređenje poljoprivrede, sredstvima potrebnim za izgradnju široko pojasne infrastrukture u ruralnim predelima Srbije koji još uvek nemaju dobar ili uopšte nemaju internet.

Sve su ovo projekti koji olakšavaju život i podižu životni standard građana, za čiju realizaciju su potrebna ogromna finansijska sredstva. U Srbiji u ovom trenutku projektuje se i gradi oko 1.300 kilometara modernih saobraćajnica, osam autoputeva i 16 brzih saobraćajnica.

Moramo se prisetiti da je budžetom za tekuću 2022. godinu za ove namene predviđeno čak 486 milijardi dinara i da ulaganje u kapitalne projekte predstavlja jedan od nosećih stubova razvoja naše ekonomije.

Pre nekoliko dana otvoren je autoput Miloš Veliki od Preljine do Pakovraća, a do kraja godine biće završen kompletan deo autoputa do Požege. Vi ste imali priliku prvog dana nakon otvaranja ove deonice da vidite da je duplo više vozila prošlo kroz naplatnu rampu Pakovraće nego kroz Preljinu. To je najbolji pokazatelj koliki je značaj ove deonice.

Otvaranje ove deonice je od posebnog značaja takođe jer će se smanjiti gužve koje su se stvarale kroz Čačak na putu ka Zlatiboru i Crnoj Gori i čekanja na naplatnoj rampi u Preljini, a kroz nju će sada prolaziti samo vozila koja idu u smeru ka Kraljevu i dalje ka Novom Pazaru.

Takođe, značaj ovog autoputa je i u tome što će se gradovi zapadne Srbije približiti Beogradu, odnosno mnogo brže i bezbednije će se do Beograda stizati iz Požege, Užica, Lučana, Ivanjice.

Ovaj put doprineće i većem razvoju turizma u zapadnoj Srbiji, jer će se mnogo manje vremena provoditi da stignete do Zlatibora, Tare, Zlatara, Uvca, Ovčar Banje, odnosno Ovčarsko-kablarske klisure u koju država takođe ulaže značajna sredstva i koja zajedno sa planinom Kablar postoje sve posećenija i značajnija turistička destinacija.

Izgradnjom ove deonice autoputa izmešta se saobraćaj iz Ovčar banje, odnosno smanjuje saobraćajna gužva na jednoj od najopasnijih deonica duž Zapadne Morave i jezera Međuvršje, koja je odnela mnogo ljudskih života kao i Ibarska magistrala.

Moglo bi se još mnogo govoriti o značaju autoputa Miloš Veliki koji će omogućiti i mnogo više investicija u ovom delu Srbije, ali važno je spomenuti i ostale saobraćajnice koje se u ovom trenutku grade kroz našu zemlju.

Na autoput Miloš Veliki nadovezaće se i autoput od Požege do Duge Poljane i dalje ka Boljaru, odnosno granici sa Crnom Gorom. Taj put proći će kroz Arilje i Ivanjicu i ta deonica počeće da se gradi već u martu ove godine. Ovaj put ići će preko Pešteri i od životnog je značaja za stanovnike Sjenice, Tutina i Novog Pazara, koji će biti na svega 20 kilometara do autoputa.

Autoput će za stanovnike ovog kraja značiti bržu, bolju i bezbedniju vezu sa Beogradom, sutra sa Crnom Gorom i Sarajevom, ali i bolje uslove za dolazak investitora i ostanak mladih ljudi u tim krajevima, koji imaju ogromne potencijale kako u oblasti turizma, tako i u proizvodnji zdrave hrane.

Početak izgradnje ovog dela autoputa najavio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom nedavne posete Sjenici i Novom Pazaru, govoreći o značaju ovog puta i ogromnim potencijalima tog kraja naše zemlje.

Mi danas treba da potvrdimo Ugovor o kreditu koji se odnosi na izgradnju Moravskog koridora od Preljine do Pojata. Ovo su ogromne investicije i nijedna zemlja finansijski ne može da podnese da istovremeno gradi ovoliki broj autoputeva iz sopstvenih sredstava. To moramo da razumemo. Zato je važno da potvrdimo ovaj ugovor koji će omogućiti završetak 112 kilometara autoputa koji će proći kroz Kraljevo i Kruševac i povezati koridore 10 i 11, ali i 500 hiljada ljudi koji žive duž trase budućeg autoputa.

Ono što je karakteristično i zbog čega je još važan Moravski koridor je što će ovo biti moderan autoput, imaće sistem za odbranu od poplava koji će štiti sva mesta duž celog autoputa i što će ovaj pravac biti potpuno digitalizovan, jer će se duž cele trase postavljati optički kablovi i to će omogućiti digitalizaciju tog dela Srbije, što će biti dobar signal i odlična osnova investitorima da ulažu u ovaj kraj naše zemlje.

Mi danas na dnevnom redu imamo i potvrđivanje Ugovora o zajmu za kredit za izgradnju brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, odnosno Fruškogorskog koridora. Ova trasa je važna u ekonomskom smislu, jer će povezati Vojvodinu sa zapadnim i severozapadnim delom Srbije, sa Šapcem, Loznicom i dalje sa Bosnom i Hercegovinom, ali je značajna i zbog toga što će se probijanjem tunela dužine 3,5 kilometra kroz Frušku Goru rešiti ogroman problem prolaska teretnih vozila i kamiona preko Fruške Gore i kroz Irig, kuda trenutno prolazi jedna od najprometnijih i najzagušenijih saobraćajnica u Srbiji.

Da ne govorimo o problemima u zimskom periodu, kada ukoliko se jedan kamion popreči na Iriškom vencu, onda imati potpuni kolaps. Izgradnjom ove brze saobraćajnice takvi problemi biće prošlost.

Stručnjaci naglašavaju da ogroman broj kamiona i automobila koji prolaze ovom trasom znatno utiču i na životnu okolinu, odnosno zagađenje vazduha, i da će probijanjem tunela problem zagađenja biti uspešno rešen i pogodovaće očuvanju životne sredine Fruške Gore.

Ova brza saobraćajnica, kao što sam i rekla, doneće višestruku korist, od smanjenja zagađenja, smanjenja zagušenosti saobraćaja, do bržeg i bezbednijeg putovanja. Zato je važno da potvrdimo sporazum koji je pred nama sa kineskom Eksport-import bankom, kako bi ova brza saobraćajnica bila završena početkom 2024. godine, kako je i planirano.

Mi danas treba da potvrdimo i nekoliko ugovora o zajmu za sredstva za unapređenje životne sredine koja je zauzela visoko mesto na listi prioriteta ove vlasti. Jedan od tih ugovora odnosi se na sredstva iz kineskog aranžmana za prvu fazu sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda, odnosno izgradnju kolektora, nakon čega treba da usledi izgradnja prve fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, u Velikom Selu. Ovaj projekat je od ogromne važnosti za Beograd, koji sve svoje otpadne vode ispušta u Savu i Dunav i jedini je grad u Evropi koji nema sistem za prečišćavanje otpadnih voda. To nije ni brz, ni jednostavan posao, on zahteva i vreme i ogroman novac. Čak se navodi cifra od nekoliko milijardi evra, da Beograd u narednoj deceniji u potpunosti reši problem otpadnih voda i kanalizacija.

Ovo je projekat od izuzetnog značaja, jer je to pitanje životne sredine i boljeg kvaliteta života građana i zato je važan ovaj aranžman sa Kinom, jer će se izgradnjom prve i najveće od ukupno pet planiranih fabrika za preradu otpadnih voda za 80% smanjiti ispuštanje otpadnih voda u Savu i Dunav.

Mi ovde danas imamo i nekoliko aranžmana između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj i Francuske agencije za razvoj programa za rešavanje problema čvrstog otpada. Ovo su važni projekti, a tiču se izgradnje osam regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom koji će zbrinjavati i selektovati otpad iz 30 gradova u Srbiji.

Planirana je izgradnja centra u Kaleniću koji će zbrinjavati otpad iz 11 jedinica lokalne samouprave, Somboru koji obuhvata pet jedinica lokalne samouprave, Dubokom devet, Novoj Varoši sa četiri jedinice lokalne samouprave. Zatim, u drugoj fazi planirana je izgradnja centara u Pirotu, Požarevcu, Inđiji, Sremskoj Mitrovici.

Ova sredstva namenjena su i za nabavku kontejnera i vozila za odvoz smeća, što je trenutno jedna od najslabijih karija, jer lokalne samouprave često nemaju dovoljan broj vozila ili su ona najčešće stara i po nekoliko decenija. Značaj ovakvog načina upravljanja otpadom ogleda se i u tome što se njime uvodi praksa održivog upravljanja čvrstim otpadom kroz izgradnju sanitarnih deponija, izgradnju postrojenja za ponovnu upotrebu materijala, postrojenja za kompostiranje i primarno sortiranje otpada. Dakle, ovaj projekat ima za cilj da odgovori, odnosno reši goruće izazove u sektoru čvrstog otpada širom Srbije.

Ja ću samo napraviti jednu malu digresiju i navešću primer da sam ja krajem prošle godine zajedno sa kolegama iz Zelene poslaničke grupe boravila u studijskoj poseti Sloveniji. Tamo smo posetili njihov centar za preradu otpada koji prerađuje dve trećine otpada koji generiše čitava Slovenija i 43 opštine iz Slovenije odvozi otpad u taj centar. Taj centar koštao je 155 miliona evra. Ljudi u Sloveniji su nam rekli da nijedna država nije u mogućnosti da iz sopstvenih sredstava finansira ovakvu investiciju i da je 70% ovih sredstava obezbeđeno iz fondova EU.

Ovaj sistem je održiv i on se finansira iz novca koji građani plaćaju za odvoženje otpada, zatim, taj centar sam proizvodi gas koji je potreban za pokretanje ovog centra, tako da je on samoodrživ, kakvi će biti i budući reciklažni centri u Srbiji.

Izgradnjom ovakvih modernih i savremenih centara mi u potpunosti ispunjavamo standarde koji važe u zemljama EU i zato očekujem da će narodni poslanici podržati ove sporazume.

Važno je za kraj da kažem da damu punu podršku ovim, ali i svim ugovorima koji su danas na dnevnom redu Skupštine, jer se tiču ulaganja u infrastrukturu, koja je najbolji pokretač privrednog rasta i podizanja BDP-a. Moja poslanička grupa, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije u danu za glasanje podržaće ove sporazume. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, ja ću svoja prva dva pitanja uputiti premijerki Brnabić, a tiču se vakcinacije i ekologije.

Naime, činjenica je i uopšte je poznato da je Srbija među najboljim državama u svetu kada je u pitanju i snabdevenost vakcinama i kada je u pitanju sama vakcinacija.

Proces vakcinacije u Srbiji je odlično osmišljen i on zaista funkcioniše bezprekorno i tu nema nijedne zamerke. Može poslužiti kao model i kao primer svim zemljama u svetu na koji način se najbolje sprovodi imunizacija stanovništva.

Građani Srbije imaju mogućnost da biraju kako između četiri vrste vakcina, tako mogu da biraju i termin i mesto vakcinacije, čak i da se ne prijavljuju preko elektronske uprave.

Međutim, pored svega ovoga, mi dolazimo u jednu apsurdnu situaciju, a to je da ne postoji dovoljno zainteresovanost građana za vakcine i moje pitanje, gospođo Brnabić, je kako poboljšati odziv građana na vakcinaciju?

Ja moram da istaknem da je moja stranka Socijaldemokratska partija Srbije u poslednjih mesec dana svakog vikenda na štandovima širom Srbije i mi promovišemo vakcinaciju pod geslom „vakcinu brini i ne brini“ i tamo smo došli do zaključka da je najmanja zainteresovanost među mladima i u manjim mestima.

Dakle, na koji način možemo da motivišemo ljude, da motivišemo mlade da se vakcinišu? Da li je to možda veći broj punktova za vakcinaciju u tržnim centrima, u selima? Da li je to možda neki agresivniji vid kampanje? Da li je to možda neka povlastica za vakcinisane i da li će biti uvedeni kovid sertifikati? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, imam vremena, tiče se ekologije. Dakle, to je top tema i u svetu i kod nas. Sve više građana u Srbiji je zainteresovano za životnu sredinu, i to je dobro.

Ova država napravila je velike korake u zaštiti životne sredine. Pre svega, mi smo ovde u Skupštini doneli značajne zakone - Zakon o klimatskim promenama i set zakona iz oblasti energetike, potom udvostručili smo budžet za zaštitu životne sredine, izdvojena su ogromna sredstva za sisteme za prečišćavanje vazduha, u planu su sistemi za prečišćavanje vode.

Moje pitanje je, kada govorimo o zaštiti životne sredine, premijerko, kako će izgledati budući energetski miks u Srbiji? Koja će biti dinamika da energija iz obnovljivih izvora zauzima mesto energije dobijene iz termoelektrana, a pri tom da se vodi računa o javnom interesu kao što su priroda, zemljište, voda, vazduh, a s druge strane da se ne ugrozi bezbednost i stabilnost u snabdevanju električnom energijom, da se ne ugroze investicije, da se ne ugrozi privredni rast? Dakle, kako je moguće naći taj balans i kojom dinamikom će to sve ići. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zaista, ja želim da vam se zahvalim na odgovorima i na jedno i na drugo pitanje i da kažem da ohrabruje činjenica da broj zaraženih od korona virusa polako pada.

Ohrabruje činjenica da je država osmislila kampanje za vakcinaciju i ja mislim da je to jedini način da se vratimo i normalnom životu i normalnim privrednim aktivnostima.

Međutim, nažalost mi i dalje trpimo posledice korone. Mnogi sektori su pogođeni. Među najviše pogođenima je avio saobraćaj. Pored toga, pogođeni su i drumski saobraćaj, autobuski.

Gospodine Momiroviću, vaše ministarstvo je izdvojilo subvencije za autobuske prevoznike. O kakvim subvencijama je reč, koliko je to novca i da li je to dovoljno da ove firme opstanu i da radnici koji se bave ovom delatnošću prežive? Hvala.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Hvala.

Svoje pitanje postavljam Ministarstvu građevine, saobraćaja, infrastrukture, a tiče se parking mesta za automobile.

Naći slobodno parking mesto je problem ne samo u Beogradu, već i u manjim gradovima u Srbiji. Ipak, najveći problem parkiranja je u prestonici, budući da u Beogradu trenutno ima oko 700.000 registrovanih vozila, što je rekordan broj u istoriji ovog grada, a takođe, svakodnevno se u Beograd slije ogroman broj vozila iz čitave Srbije.

Prema zvaničnim podacima svakom objektu u centru Beograda nedostaje 25 parking mesta, ali parkiranje više nije noćna mora samo za uži centar grada. Recimo, na Novom Beogradu vi ste do samo pre par godina nekako uspevali da nađete slobodno parking mesto kada se vraćate kući s posla. Međutim, danas to je nemoguća misija, kako na Novom Beogradu, tako i na Karaburmi, Voždovcu, Čukarici, u celom Beogradu.

Zbog nedostatka parking mesta ne pate samo vozači koji traže parking, već i pešaci koji ne mogu normalno da se kreću trotoarima koji su često zauzeti automobilima, majke sa kolicima, invalidi, a otežano je i kretanje vozilima zbog automobila parkiranih na obe strane ulice.

Mi smo pre neku noć imali slučaj u jednom gradu u Srbiji da je u jednoj ulici oštećeno oko 20 automobila parkiranih na delu predviđenim za kretanje vozila, verovatno zato što su zakrčili prolaz za neko veće vozilo, a da ne govorimo o slučajevima kada, recimo, vozila „Hitne pomoći“, vatrogasci, gradska čistoća, vozila za čišćenje snega jednostavno ne mogu da priđu određenoj lokaciji zbog parkiranih vozila na mestima predviđenim za prolaz prioritetnim službama.

I ovde je šteta višestruka. Vlasnici automobila nemaju mesta za parking. Ako svoje vozilo nepristojno parkiraju nanose štetu drugima, a i sebi, jer će sigurno biti uhvaćeni u prekršaju i moraće da plate kaznu, a s druge strane kruženje nekada i od 10 do 15 minuta u potrazi za slobodnim mestom utiče i na zagađenje životne sredine.

Moje pitanje – da li postoji plan ili strategija kako doći do većeg broja mesta gde će građani moći da parkiraju, odnosno kako smanjiti broj nepropisno parkiranih vozila, a da to nisu samo kazne?

Svedoci smo sve veće gradnje stambenog prostora i prema Zakonu o planiranju i izgradnji investitor je dužan da obezbedi onoliko parking mesta koliko ima stambenih jedinica. Problem je što većina ljudi koja kupuje stan nije u mogućnosti da kupi i parking mesto i oni su prinuđeni da parkiraju napolju i na taj način ionako prebukirane ulice dobijaju nove parking korisnike.

Svesni smo da ovo nije jednostavno rešiti, ali mora da postoji način. I moje pitanje – da li su to javne garaže koje bi sklonile automobile sa ulica, da li je u planu njihova izgradnja, u kojim delovima grada i kojom dinamikom i da li postoje još neka rešenja koja su na pomolu? Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2021.

Hvala, predsedniče.

Ja svoje pitanje upućujem Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, ovih danas se užurbano privode kraju radovi na deonici autoputa „Miloš Veliki“ od Preljine do Pakovraće, a na celoj trasi autoputa od Preljine do Požege, na najzahtevnijim građevinskim radovima, 24 sata dnevno angažovano je oko devet stotina radnika.

Na deonici Preljina – Požega, dugoj 31 kilometar, grade se tri tunela, jedan kroz Trbušine i dva tunela Laz i Munjino brdo kroz planinu Jelicu, ukupne dužine od 2.800 metara i to su najduži tuneli u našoj zemlji.

Da je ovo jedna od zahtevnijih deonica govori i podatak da će pored ova tri tunela na trasi Preljina – Požega biti 35 mostova, četiri nadvožnjaka, dve saobraćajne petlje i čak dva miliona kubika nasipa.

Dodatno radove usložnjava i potreba za izmeštanjem postojeće tehničke infrastrukture. Od naplatne rampe Preljina do buduće petlje u Pakovraću potrebno je izmestiti elektroenergetske i telekomunikacione vodove i gasne instalacije.

Na ovoj deonici dugoj 14 kilometara autoput prolazi kroz pet mesnih zajednica i tokom radova dešavalo se da građevinske mašine preseku vodove i da meštani ostanu bez struje, vode, telefona i interneta. Takođe, zbog potrebe izgradnje autoputa, usled prolaska kamiona i teških građevinskih mašina, devastirano je oko 40 kilometara puteva kroz sela Prijevor, Trbušani, Rakova, Pakovraće i Preljina.

Svesni značaja autoputa, meštani su, iako često paralisani jer nisu mogli da dođu do svojih njiva, a ostajali su bez struje i vode, bili strpljivi i pokazali gostoprimstvo i prema domaćim i kineskim izvođačima radova, ali očekuju da se sve vrati u prvobitno stanje.

Moje pitanje je – kada će lokalni putevi biti rekonstruisani, a ostala infrastruktura, poput strujnih, telekomunikacionih vodova, vodovodna i gasna mreža u potpunosti biti osposobljeni i stavljeni u funkciju? Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 23.09.2021.

Hvala, predsedavajući.

Pitanje postavljam Ministarstvu zdravlja, a tiče se kovid propusnica.

Naime, državni sekretar Mirsad Đerlek najavio je da je sve spremno za uvođenje kovid propusnica, ali da se čeka finalna odluka. Moje pitanje je od čega ta odluka zavisi i ko treba da da zeleno svetlo?

Oni koji su protiv kovid propusnica kažu da se njihovim uvođenjem krše ljudska prava, ali smo svedoci da se u mnogim zemljama EU i zapadnim demokratijama te propusnice primenjuju već mesecima unazad, tako da ta mišljenja ne treba da obeshrabruju i osporavaju konačnu odluku o uvođenju ove mere. Mene više obeshrabruje činjenica da svakim danom imamo po šest, sedam hiljada zaraženih i po nekoliko desetina umrlih od korone, a da je imunizovano nešto manje od 41% građana.

Juče sam od jednog reportera iz Novog Sada čula rečenicu nad kojom treba svi da se zapitamo, a to je da su redovi za testiranje veći od redova za vakcinaciju. Ta rečenica nam sve govori.

Kovid propusnice, to javnost treba da zna, pre svega, služe da se zaustavi širenje infekcije i sasvim je zdrava i ispravna odluka da na mestima gde se stvaraju najveće gužve mogu da borave samo oni koji su vakcinisani, odnosno sa kovid propusnicom.

Želim da postavim još jedno pitanje, a to je kako sprečiti zloupotrebe sa kovid propusnicama, jer već svakodnevno čujemo od nevakcinisanih da nije nikakav problem da falsifikuju, odnosno kopiraju nečiju propusnicu i prikažu je kao svoju, jer ne postoji mogućnost da vas, recimo u kafiću ili u noćnom klubu legitimiše neko ko za to nije ovlašćen.

Ja se uzdam u svest onih građana koji su se vakcinisali i na taj način već pokazali odgovornost i prema sebi i prema drugima da neće svoje sertifikate ustupati drugima, jer bi u tom slučaju ugrozili i svoje i zdravlje drugih ljudi.

Moje poslednje pitanje je da li Ministarstvo zdravlja smatra da bi uvođenje kovid propusnica bilo neka vrsta podsticaja ako smo već iscrpeli sve druge vidove da se poveća broj vakcinisanih, naročito među mladima koji najviše posećuju noćne klubove i kafiće i da li se razmišlja da bez kovid propusnica ne možete ući u javni prevoz, tržni centar, na koncert, utakmicu, na neko privatno slavlje koji okuplja veći broj ljudi i na koji način je to moguće iskontrolisati?

Postoji još jedna nedoumica kod građana koji su primili dve doze vakcine, a prošlo je šest meseci od prijema druge doze. Da li se oni smatraju imunizovanima i da li mogu da dobiju kovid propusnicu ukoliko ne prime treću dozu i da li im dalje važi kovid sertifikat za ulazak u druge zemlje?

Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 12.05.2021.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika 125000.00 RSD 03.08.2020 -