JASMINA KARANAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 10. juna 1967. u Čačku. Živi na Novom Beogradu.

Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu.

Na teviziji Čačak radila je pet godina u infromativnoj redakciji, na mestu zamenika glavnog i odgovornog urednika. Tokom devedesetih godina, bila je autor političke emisije “TV Parlament”, u kojoj su gostovali svi glavni akteri smenjivanja Miloševićevog režima. Godine 2000. na poziv uredništva TV B92 prelazi u Beograd gde je radila kao reporter i urednik u informativnom programu do 2006. godine. Iste godine pridružila se redakciji informativnog programa Prve srpske televizije.

Autor je dokumentarnih filmova o ubistvu Slavka Ćuruvije i Ivana Stambolića. U informativnom programu televizije B92 radi kao urednica vesti i reporterka.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica. U XI skupštinskom sazivu bila je predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, članica Odbora za zaštitu životne sredine, Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i zamenik člana Odbora za prava deteta.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo postaje narodna poslanica, kada se našla na 30. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 28.08.2020, 10:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 22
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2021.

Hvala potpredsednice.

Poštovani ministre Momiroviću, poštovani pomoćnici ministara, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, kao i o predlogu Zakona o metrou.

Ovaj prvi zakon, Zakon o elektronskom poslovanju je važan segment u procesu digitalne transformacije našeg društva. Budući da smo pre samo nekoliko godina krenuli od nule, digitalizacija u Srbiji danas predstavlja nezaustavljiv proces i daje vidljive rezultate u svim sektorima, u svim oblastima i ona u potpunosti menja naš život, poslovanje, komunikaciju.

To se pokazalo posebno tokom pandemije korona virusa, kada je došlo do značajnijeg prelaska sa klasičnog elektronskog poslovanje i taj prelazak je znatno olakšan ukoliko se koristi kvalifikacioni elektronski sertifikat i kada postoje usluge koje su pružaju elektronski i ne zahtevaju fizičko prisustvo.

Ja ću podsetiti da smo mi 2017. godine, kada je ministar bio Rasim Ljajić, doneli zakon kojim je postavljen pravni okvir i temelj za razvoj elektronskog poslovanja u Republici Srbiji.

On je, slobodno možemo reći, bio reformski i revolucionaran zakon u ovoj oblasti, ali budući da se svet menja nepredvidivom brzinom pojavila se potreba za unapređenjem zakonskih rešenja, radi daljeg poboljšanja elektronskog poslovanja, pa samim tim, mi imamo danas i ove ponuđene izmene zakona.

Novine u odnosu na važeći zakon su uvođenje nivoa identifikacije, preporučena dostava i arhiviranje, odnosno dugoročno čuvanje elektronskih dokumenata.

Značaj ovog zakona je što će omogućiti potpunu zamenu papira elektronskim putem, i prelazak na elektronski način rada. Takođe, zakonom je regulisana i sigurna dostava i pitanje čuvanja elektronskih dokumenata. Ni jedan organ više ne može osporiti elektronski dokument, niti tražiti papirni od privrede, ili građana.

Prednost elektronskih usluga je u tome što će privredu i građane osloboditi papirologije i nepotrebnih troškova. Elektronske usluge štede naše vreme, ali i čuvaju životnu sredinu, jer smanjenjem potreba za papirom, smanjuje se i seča šuma, i podstiče održivi razvoj.

Negde sam pročitala podatak da je recimo jednom lancu pekara, za samo pet godina rada, potrebno 600 hiljada registratora za papirnu dokumentaciju, a svaki do tih registratora čuva od 150 do 500 dokumenata.

To je negde oko 50 kilometara, papirnih dokumenata koji se čuvaju deset godina.

Prelaskom na elektronski oblik poslovanja, to više neće biti potrebno.

Kada govorimo o ovome, možemo zamisliti šta se dešava sa velikim privrednim sistemima i bankama, koje će sada poslovati isključivo elektronski, i neće biti u obavezi da čuvaju papirnu dokumentaciju. To su, složićete se velike uštede.

Različite institucije, banke, sistemi, plaćali su do sada milione evra samo za čuvanje papirne dokumentacije.

Predlogom zakona je definisano i da pružalac usluga od poverenja, odnosno usluge elektronske identifikacije, prilikom obrade podataka o ličnosti, moraju pristupati u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i to je jako važno.

Ono što bih još istakla za ovaj predlog zakona, je da u slučaju kada državni organ izdaje elektronski dokument, umesto pečata i potpisa, dokument će sadržati kvalifikovani elektronski pečat. Ovakav dokument ima isto pravno dejstvo, kao i da sadrži svojeručni potpis, odnosno fizički pečat.

Zakon uređuje i pravno dejstvo elektronske dostave, podacima koji su poslati ili primljeni putem usluge elektronske dostave, ne može se osporiti pravna snaga, zato što su u elektronskoj formi.

Ja bih ovde citirala NALED, koji je ocenio da je ovaj predlog zakona, dao dobar i dovoljno otvoren pravni okvir, za omogućavanje sigurnog elektronskog poslovanja, a istovremeno i za buduće elektronske transakcije, u skladu sa razvojem novih tehnologija.

Da bi se zakon u svom potpunom obimu što pre primenio, neophodno je u što kraćem roku izraditi i podzakonska akta, budući da su ona predviđena predlogom zakona.

I za kraj želim da istaknem da je u poslednjih nekoliko godina, razvoj e uprave u Srbiji, znatno napredovao i da se ide ka cilju da savremena elektronska uprava pruži dostupnost svih usluga preko interneta, kao i plaćanje tih usluga.

Ovaj zakon svakako će omogućiti dalju modernizaciju javne uprave, a građanima omogućiti lakši pristup organima javne vlasti.

Sve ovo omogućiće jeftinije, efikasnije i sigurnije poslovanje, što će biti korisno i za građane i za privredu i za javnu upravu.

Mislim da je važan pravac, kako Vlade Srbije, tako i Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije, završetak procesa unapređenje i jačanje infrastrukture u digitalizaciji, odnosno internet mreže, da bi brzi internet bio dostupan svima, jer složićete se, građani i privreda, ne mogu da koriste usluge e uprave, ako imaju slab ili skoro nikakav internet.

Na tom polju je učinjeno mnogo, i ja se nadam da će se taj proces vrlo brzo i završiti.

I na kraju bih se osvrnula i na Zakon o metrou, koji je Srbija dugo čekala, i svima je jasno šta znači metro za jedan grad, za jednu državu, bržu komunikaciju, rasterećenje saobraćaja, zdraviju životnu sredinu i angažovanjem stranih i domaćih izvođača, svaka gradnja podstiče i rast BDP.

Ja bih ovde ministre izrazila slaganje sa vama da će početak ove godine, prve linije metroa, koji će povezati Železnik preko Savskog Trga, preko Trga Republike i Mirijeva, zatim druga faza koja će povezati Zemun i Mirijevo i treća faza koja će povezati Novi Beograd i Banjicu, potpuno promeniti život i sliku glavnog grada.

I na kraju želim da istaknem, da je metro neophodan za razvoj Beograda, ali i za lakši i komforniji život, ne samo Beograđana, već i onih koji dolaze u Beograd.

Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje, podržati, kako ova dva predloga zakona, tako i ostale predloge koji su na dnevnom redu.

Zahvaljujem.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2021.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarko Popović, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas ovde raspravljamo o nekoliko sporazuma koji su važni za našu zemlju kada je u pitanju međudržavna saradnja u oblasti suzbijanja i borbe protiv organizovanog kriminala, ali ovi sporazumi potvrđuju i dobre bilateralne odnose između Republike Srbije i Argentine, između Republike Srbije i Belorusije, između Republike Srbije i Komonvelta Dominikane, ali potvrđuju i budućnost tih odnosa.

Na dnevnom redu imamo tri sporazuma sa Argentinom, a tiču se izručenja okrivljenih i osuđenih lica, zatim pravne saradnje, odnosno pravne pomoći između dve države po pitanju krivičnih dela i transfera osuđenih lica i saradnje u izvršenju krivičnih sankcija. Na dnevnom redu je i Sporazum sa Republikom Belorusijom o izručenju. Značaj ovih ugovora je taj što stvaraju uslove za čvršću i efikasniju saradnju u borbi protiv svih vidova kriminala i omogućavaju efikasnije procesuiranje počinilaca krivičnih dela.

Kada govorimo o organizovanom kriminalu, treba imati u vidu da on seže daleko u prošlost i postoji u skoro svim zemljama. Organizovani kriminal ne pokazuje tendenciju smanjenja, već se naprotiv širi i sa pojavom novih savremenih dostignuća i tehnologija i oblici kriminala poprimaju nove forme i karakteristike.

Organizovani kriminal i terorizam postali su osnovna pretnja koja ugrožava državnu, regionalnu i međunarodnu bezbednost. Po definiciji, organizovani kriminal je specifičan oblik savremenih vidova profesionalnog kriminaliteta koji se po mnogim osobinama razlikuje od klasičnog oblika kriminaliteta, kako nacionalnih, tako i međunarodnih razmera.

Postoji mnogo oblika organizovanog kriminala: pranje novca, nelegalna trgovina narkoticima, korupcija, mito, razne vrste prevara, kompjuterski kriminal, nelegalna trgovina oružjem, terorističke aktivnosti, trgovina ljudima, ljudskim organima, krađa umetničkih dela i kulturnih dobara, sajber kriminal i da ne nabrajam dalje. Glavni motiv kriminalnih grupa koje se prilagođavaju svim situacijama je novac i one zarađuju milijarde.

Upravo korona kriza je pokazala koliko brzo su kriminalne strukture u stanju da se prilagode svakoj novonastaloj situaciji. Prema podacima Evropske policijske agencije Europol, od početka pandemije bilo je falsifikovano sve što je bilo neophodno u borbi protiv pandemije: kovid testovi, vakcine, medicinske maske, potvrde o vakcinaciji, korona pasoši.

Zvaničnici Evropske unije ukazali su i na jednu drugu opasnost, a to je da se kriminalne grupe infiltriraju u firme koje su finansijski oslabljene zbog teške privredne situacije. Zbog zatvorenosti i ograničavanja kretanja, kriminalne aktivnosti tokom pandemije prebacile su u digitalni svet. To je još jedan izazov u borbi protiv takve vrste kriminala, jer potrebni su digitalni alati za njihovo otvaranje, odnosno otkrivanje, a do tih ključeva nije nimalo jednostavno doći i zato je neophodna stručna međunarodna saradnja.

Komesarka za unutrašnje poslove Evropske unije Ilva Johanson ovako je nedavno u Briselu opisala organizovane kriminalne grupe: „Velike su, moćne, ne poštuju nikakve granice, sve više pribegavaju nasilju, mučenju i ubistvima kako bi došle do svog osnovnog cilja, naravno, pogađate, novca“.

Organizovani kriminal ne poznaje ni državne granice, ni kontinente i u tom smislu nijedan kontinent, pa ni država sveta nisu pošteđene. Za pojedine delove sveta vezuju se pojedine specifičnosti, pa u tom smislu ni kriminal nije izuzetak. Na primer, južnoafričke države, južnoameričke države, posebno Kolumbija, predstavljaju svetski model organizovanja u delovanju narko-mafije. Terorizam i trgovina belim robljem karakterističan je za države Bliskog i Dalekog istoka. Zemlje evropskog kontinenta bore se sa raznim tipovima mafijaških organizacija usmerenih na trgovinu drogama i ljudima, kao i raznim oblicima kriminaliteta, zloupotrebom privatizacije, državnog i društvenog kapitala. Čak i najstabilniji sistemi, najstabilnije zemlje zapadne Evrope nisu odolele razornim vidovima korupcionaških afera, trgovini ljudima, narkoticima, oružjem.

Od organizovanog kriminala nisu izuzeti ni Balkan, pa samim tim ni Srbija, nažalost. I ovih dana aktuelna je borba države sa ozloglašenim klanom koji se koristio najbrutalnijim metodama, nepojmljivim civilizovanom čoveku. Država Srbija se ozbiljno i odlučno uhvatila u koštac sa ovom kriminalnom hobotnicom, strpavši iza rešetaka najokorelije kriminalce i brutalne egzekutore, istražujući i dalje njihove pipke i otkrivajući pomagače.

Borba protiv organizovanog kriminala zahteva primenu posebnih mehanizama za njihovo sprečavanje, otkrivanje i suzbijanje, takođe zahteva i strategiju za tu borbu. Naša zemlja, osim nacionalnog zakonodavstva u borbi protiv organizovanog kriminala, sprovodi i primenjuje i međunarodne ugovore relevantne za ovu oblast.

Ključni međunarodni ugovor za borbu protiv organizovanog kriminala je Konvencija Ujedinjenih nacija o transnacionalnom organizovanom kriminalu, sa dodatnim protokolima. Cilj, odnosno svrha ove konvencije je da na efikasniji način unapredi saradnju u pogledu sprečavanja i borbe protiv organizovanog kriminala. Zatim, tu je i Konvencija Saveta Evrope o visokotehnološkom kriminalu, Evropska konvencija o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, Evropska konvencija o suzbijanju terorizma, Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima itd.

Uspešne borbe protiv organizovanog kriminala nema bez saradnje i razmene informacija među državama i stoga je značaj ovih sporazuma o kojima danas raspravljamo veći. Prateći organizovanje kriminalnih grupa i usavršavanje metoda njihovog delovanja moraju se usavršavati i načini i metode borbe protiv organizovanog kriminala. Nema uspešne borbe i suzbijanja kriminala bez saradnje.

Pored policijske, ministarka, složićete se, ključan segment u borbi protiv organizovanog kriminala je svakako i pravosudna saradnja. Efikasna međunarodna saradnja i uzajamna pravna pomoć između država preduslov su za brzo i uspešno okončavanje postupaka u složenim krivičnim predmetima, pogotovo u savremenom organizovanju kriminalnih grupa koje svojim delovanjem pokušavaju da iskoriste razlike pravnih sistema različitih država. Kriminalne grupe takođe koriste i nedostatke koordinacije između država, ali i činjenicu da između pojedinih zemalja nema saradnje u ovoj oblasti. Zato zemlje moraju da sarađuju. Da bi saradnja među državama mogla da se odvija, ona mora da se oslanja na propise.

Ovde dolazimo do ključne činjenice zašto su ovi međunarodni sporazumi o kojima danas raspravljamo toliko važni – upravo zato da kriminalne grupe ne bi mogle da iskoriste nedostatak saradnje i razmene informacija među državama za postizanje svojih prljavih ciljeva.

Konkretno, između Republike Srbije i Republike Argentine ne postoji bilateralni ugovor koji reguliše pitanje pravne saradnje u pogledu izručenja okrivljenih i optuženih lica, takođe ne postoji ni ugovor kojim bi se regulisalo pitanje pravne saradnje u krivičnim delima, niti postoji ugovor o transferu osuđenih lica, kao specifičnim vidu međunarodne krivično-pravne pomoći. Takođe, zakonski nije regulisana ni pravna saradnja između Republike Srbije i Republike Belorusije, kada je u pitanju izručenje okrivljenih i osuđenih lica.

Potvrđivanjem ovih sporazuma koji su danas na dnevnom redu stvoriće se zakonski uslovi za čvršću i efikasniju saradnju među državnim organima, a sve u cilju da lica koja se krivično gone u jednoj državi ili su u njoj osuđena ne bi izbegla zakonske sankcije, odnosno vođenje krivičnog postupka ili izdržavanje kazne.

Ovi sporazumi doprineće i većoj zaštiti određenih ljudskih prava i sloboda kada je u pitanju izručenje okrivljenih ili osuđenih lica između dve zemlje. Zbog svega navedenog Socijaldemokratska partija Srbije kojoj ja pripadam u danu za glasanje podržaće ove predloge sporazuma.

Takođe, podržaćemo i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Komolvelta Dominike iz oblasti poljoprivrede, jer je Dominika prijateljska zemlja i smatramo da bi razmena iskustava između dve zemlje u oblasti poljoprivrede, da bi naši stručnjaci, naučnici mogli da daju doprinos u ovoj oblasti toj prijateljskoj zemlji. Tako da ćemo u danu za glasanje, kao što sam rekla, podržati ovaj sporazum. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, ja ću svoja prva dva pitanja uputiti premijerki Brnabić, a tiču se vakcinacije i ekologije.

Naime, činjenica je i uopšte je poznato da je Srbija među najboljim državama u svetu kada je u pitanju i snabdevenost vakcinama i kada je u pitanju sama vakcinacija.

Proces vakcinacije u Srbiji je odlično osmišljen i on zaista funkcioniše bezprekorno i tu nema nijedne zamerke. Može poslužiti kao model i kao primer svim zemljama u svetu na koji način se najbolje sprovodi imunizacija stanovništva.

Građani Srbije imaju mogućnost da biraju kako između četiri vrste vakcina, tako mogu da biraju i termin i mesto vakcinacije, čak i da se ne prijavljuju preko elektronske uprave.

Međutim, pored svega ovoga, mi dolazimo u jednu apsurdnu situaciju, a to je da ne postoji dovoljno zainteresovanost građana za vakcine i moje pitanje, gospođo Brnabić, je kako poboljšati odziv građana na vakcinaciju?

Ja moram da istaknem da je moja stranka Socijaldemokratska partija Srbije u poslednjih mesec dana svakog vikenda na štandovima širom Srbije i mi promovišemo vakcinaciju pod geslom „vakcinu brini i ne brini“ i tamo smo došli do zaključka da je najmanja zainteresovanost među mladima i u manjim mestima.

Dakle, na koji način možemo da motivišemo ljude, da motivišemo mlade da se vakcinišu? Da li je to možda veći broj punktova za vakcinaciju u tržnim centrima, u selima? Da li je to možda neki agresivniji vid kampanje? Da li je to možda neka povlastica za vakcinisane i da li će biti uvedeni kovid sertifikati? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, imam vremena, tiče se ekologije. Dakle, to je top tema i u svetu i kod nas. Sve više građana u Srbiji je zainteresovano za životnu sredinu, i to je dobro.

Ova država napravila je velike korake u zaštiti životne sredine. Pre svega, mi smo ovde u Skupštini doneli značajne zakone - Zakon o klimatskim promenama i set zakona iz oblasti energetike, potom udvostručili smo budžet za zaštitu životne sredine, izdvojena su ogromna sredstva za sisteme za prečišćavanje vazduha, u planu su sistemi za prečišćavanje vode.

Moje pitanje je, kada govorimo o zaštiti životne sredine, premijerko, kako će izgledati budući energetski miks u Srbiji? Koja će biti dinamika da energija iz obnovljivih izvora zauzima mesto energije dobijene iz termoelektrana, a pri tom da se vodi računa o javnom interesu kao što su priroda, zemljište, voda, vazduh, a s druge strane da se ne ugrozi bezbednost i stabilnost u snabdevanju električnom energijom, da se ne ugroze investicije, da se ne ugrozi privredni rast? Dakle, kako je moguće naći taj balans i kojom dinamikom će to sve ići. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, ja ću svoja prva dva pitanja uputiti premijerki Brnabić, a tiču se vakcinacije i ekologije.

Naime, činjenica je i uopšte je poznato da je Srbija među najboljim državama u svetu kada je u pitanju i snabdevenost vakcinama i kada je u pitanju sama vakcinacija.

Proces vakcinacije u Srbiji je odlično osmišljen i on zaista funkcioniše bezprekorno i tu nema nijedne zamerke. Može poslužiti kao model i kao primer svim zemljama u svetu na koji način se najbolje sprovodi imunizacija stanovništva.

Građani Srbije imaju mogućnost da biraju kako između četiri vrste vakcina, tako mogu da biraju i termin i mesto vakcinacije, čak i da se ne prijavljuju preko elektronske uprave.

Međutim, pored svega ovoga, mi dolazimo u jednu apsurdnu situaciju, a to je da ne postoji dovoljno zainteresovanost građana za vakcine i moje pitanje, gospođo Brnabić, je kako poboljšati odziv građana na vakcinaciju?

Ja moram da istaknem da je moja stranka Socijaldemokratska partija Srbije u poslednjih mesec dana svakog vikenda na štandovima širom Srbije i mi promovišemo vakcinaciju pod geslom „vakcinu brini i ne brini“ i tamo smo došli do zaključka da je najmanja zainteresovanost među mladima i u manjim mestima.

Dakle, na koji način možemo da motivišemo ljude, da motivišemo mlade da se vakcinišu? Da li je to možda veći broj punktova za vakcinaciju u tržnim centrima, u selima? Da li je to možda neki agresivniji vid kampanje? Da li je to možda neka povlastica za vakcinisane i da li će biti uvedeni kovid sertifikati? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, imam vremena, tiče se ekologije. Dakle, to je top tema i u svetu i kod nas. Sve više građana u Srbiji je zainteresovano za životnu sredinu, i to je dobro.

Ova država napravila je velike korake u zaštiti životne sredine. Pre svega, mi smo ovde u Skupštini doneli značajne zakone - Zakon o klimatskim promenama i set zakona iz oblasti energetike, potom udvostručili smo budžet za zaštitu životne sredine, izdvojena su ogromna sredstva za sisteme za prečišćavanje vazduha, u planu su sistemi za prečišćavanje vode.

Moje pitanje je, kada govorimo o zaštiti životne sredine, premijerko, kako će izgledati budući energetski miks u Srbiji? Koja će biti dinamika da energija iz obnovljivih izvora zauzima mesto energije dobijene iz termoelektrana, a pri tom da se vodi računa o javnom interesu kao što su priroda, zemljište, voda, vazduh, a s druge strane da se ne ugrozi bezbednost i stabilnost u snabdevanju električnom energijom, da se ne ugroze investicije, da se ne ugrozi privredni rast? Dakle, kako je moguće naći taj balans i kojom dinamikom će to sve ići. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zaista, ja želim da vam se zahvalim na odgovorima i na jedno i na drugo pitanje i da kažem da ohrabruje činjenica da broj zaraženih od korona virusa polako pada.

Ohrabruje činjenica da je država osmislila kampanje za vakcinaciju i ja mislim da je to jedini način da se vratimo i normalnom životu i normalnim privrednim aktivnostima.

Međutim, nažalost mi i dalje trpimo posledice korone. Mnogi sektori su pogođeni. Među najviše pogođenima je avio saobraćaj. Pored toga, pogođeni su i drumski saobraćaj, autobuski.

Gospodine Momiroviću, vaše ministarstvo je izdvojilo subvencije za autobuske prevoznike. O kakvim subvencijama je reč, koliko je to novca i da li je to dovoljno da ove firme opstanu i da radnici koji se bave ovom delatnošću prežive? Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Hvala, predsedavajući.

Ja svoje pitanje postavljam Ministarstvu rudarstva i energetike, a tiče se energetske efikasnosti.

Naime, nedavno je resorna ministarka Zorana Mihajlović najavila subvencije, tj. pomoć građanima za zamenu prozora i izolaciju stambenih objekata kroz Fond za energetsku efikasnost.

Spremajući se za ovo pitanje, došla sam do podatka da Srbija troši čak pet puta više energije u domaćinstvima od proseka EU, da 40% energije u domaćinstvima gubimo zato što su stambene zgrade i kuće loše izolovane i zato što imamo stare i dotrajale prozore. To je količina energije ravna proizvodnji jedne termoelektrane. Ja sam sigurna da je većina građana zainteresovana za ovu vrstu pomoći, jer gubitkom i bacanjem energije vi gubite novac.

Navešću primer Novog Beograda. To je opština u kojoj ja živim. Moje komšije je obradovala ova vest, ali oni nemaju dovoljno informacija. Većina stambenih zgrada i solitera na Novom Beogradu građena je za vreme Tita, u drugoj polovini prošlog veka, za vreme masovne izgradnje, kada je bio cilj da se što više ljudi useli u stanove. Ceo Novi Beograd tada je izgrađen od betona i bez izolacije. Te zgrade su i danas u istom stanju. Iako su radijatori topli, stanovi su hladni ili vam je potrebno mnogo energije da ih zagrejete.

To nije slučaj samo sa Novim Beogradom. I u ostalim delovima Beograda, u svim drugim gradovima u Srbiji, ali takođe i u seoskim domaćinstvima veliki broj stambenih objekata nema odgovarajuću ili najčešće nikakvu izolaciju. Procene su da je to čak 70% objekata. Ako je tačna informacija da bi subvencije za unapređenje energetske efikasnosti iznosile 50% sredstava, odnosno da bi građani plaćali samo polovinu troškova, onda je to veliki motiv i podstrek, a korist bi bila višestruka, pre svega ekonomska jer bi se na taj način uštedele ogromne količine energije koju sada bacamo kroz prozor, zatim socijalna jer bi se građani osećali i komotnije i komfornije i manje bi plaćali za utrošenu energiju i ono na šta svet sve više obraća pažnju je životna sredina, smanjila bi se proizvodnja energije koju najvećim delom dobijamo iz uglja, a na taj način smanjili bi smo i zagađenje.

Moje pitanje je - kada će ovaj fond profunkcionisati, odnosno kada će građani moći da konkurišu za sredstva, da li će to biti na nivou države ili lokalnih samouprava, kao i šta će im biti potrebno od dokumentacije? Da li će se baviti posebni program za socijalno ugroženo stanovništvo kako bi i oni mogli da zamene prozore i izoluju svoje stambene objekte? Na koji način će građani biti upoznati sa ovim mogućnostima i gde će moći da dobiju potrebna uputstva, kao i da konkurišu za subvencije? Kakve će biti procedure da bi jedan soliter ili stambena zgrada mogla da uđe u program za postavljanje izolacije? Na kraju, za koliko bi godina Srbija mogla da dođe do zadovoljavajućeg nivoa energetske efikasnosti, odnosno da gubitke energije svede na manje od 10%? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -