Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Jasmina Karanac

Jasmina Karanac

Socijaldemokratska partija Srbije

Govori

Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na zakone koji se tiču javnih medijskih servisa, odnosno načina njihovih finansiranja.

Dva osnovna načina finansiranja javnih medijskih servisa svuda u svetu su od naplate takse i iz državne kase. Idealno bi bilo kada bi se javni servisi finansirali sredstvima obezbeđenim od naplate takse, ali to uglavnom nije moguće.

Imajući u vidu celokupnu ekonomsku situaciju i da bi podizanje takse bio dodatni teret na račun građana sa jedne strane, a polazeći od značaja koji javni medijski servisi imaju u očuvanju i unapređenju demokratskih vrednosti društva, mi iz SDPS mislimo i slažemo se sa predlagačem ovog zakona da je najcelishodnije i najbolje rešenje da se medijski javni servis Radio televizija Vojvodina i u narednoj 2023. godini finansira delimično od naplate takse, a delimično iz budžeta Republike Srbije.

Važno je zbog građana napomenuti da se ovim izmenama i dopunama zakona ne menja visina takse za javni medijski servis i da ona ostaje 299 dinara mesečno, kao i do sada, odnosno oko 2,5 evra. Poređenja radi, u susednoj Hrvatskoj taksa za javni medijski servis iznosi čak 10,5 evra. I ovde je više nego očigledno da se radi o nedovoljnim sredstvima i da se novcem prikupljenim od taksi ne mogu pokriti svi troškovi za poslovanje javnih servisa.

Za razliku od komercijalnih medija koji sami sebe finansiraju, te su stoga logično je i orjentisani ka zaradi, javni medijski servisi imaju posebnu ulogu u informisanju javnosti i njihova dužnost je da obezbede visok kvalitet medijskih usluga, da imaju raznovrsan i pre svega kvalitetan informativni program, da neguju kulturu dijaloga, da obezbede da se čuju različiti stavovi i ideje, da unapređuju obrazovne programe, kulturne, da u svoj sadržaj uvrste i omladinske programe, da imaju više programa za manjine i da se tiču svih društvenih grupa, da u svojim programima poštuju osnovna ljudska prava.

Dakle, spisak obaveza javnih medijskih servisa je dugačak, ali jednom rečju, zadatak medijskog javnog servisa je da ostvaruje javni interes, odnosno da obezbedi istinito i nepristrasno informisanje građana.

Da bi mogli u potpunosti da odgovore zadatku, a imajući u vidu da jednim delom moraju da se finansiraju iz budžeta, to nikako ne sme da znači da Vlada može i sme da utiče na rad i uređivačku politiku javnih medijskih servisa.

Svakako, oba načina finansiranja imaju i svoje prednosti i nedostatke. Loša strana finansiranja isključivo od taksi je to što je taj iznos simboličan, ali je sa druge strane siguran i na način prikupljanja tih sredstava uz račun za električnu energiju obezbeđuje visok procenat naplate.

Medijski stručnjaci u raznim analizama često ističu da budžetsko finansiranje može da se tumači kao moćna poluga vlasti, ali je, moramo se složiti, velika prednost takvog načina finansiranja, stabilnost, jer zaposleni u javnim medijskim servisima treba da dobiju platu za svoj rad.

Kada ne bi bilo finansiranja iz budžeta, većina medijskih javnih servisa jednostavno ne bi moglo da preživi, a to ne bi bilo dobro za jedno demokratsko društvo. Osnovi i principi na kojima počiva javni medijski servis trebalo bi da budu – istinito, nepristrasno i blagovremeno izveštavanje, kao i nezavisna uređivačka politika.

Uostalom, i u Zakonu o javnim medijskim servisima u članu 4. pored ostalog se navodi da se rad javnog medijskog servisa zasniva na načelu nezavisnosti uređivačke politike, kao i na načelu nezavisnosti od izvora finansiranja. S toga, i medijski javni servis i njihovi finansijeri treba da se rukovode ovim načelom, odnosno da poštuju Zakon o medijskim javnim servisima.

Medijski javni servisi moraju da ulože više napora u jačanje poverenja građana u medijske javne servise, da komuniciraju sa građanima i da se prilagođavaju novim trendovima.

Uz možda neke zamerke koje bi se mogle pripisati našim javnim servisima RTS i RTV, smatram da su oni ipak po svom sadržaju i kvalitetu visoko na lestvici i među najboljim medijima u Srbiji.

Podsetiću da smo mi budžetom za 2023. godinu predvideli sredstva za finansiranje RTV, te s toga smatram da ne postoji ni jedan razlog da to ne potvrdimo i na ovoj sednici.

Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će podržati ovaj predlog, kao i zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice. Zahvaljujem.
Hvala, potpredsednice.

Poštovani članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja o budžetu, želim da istaknem jednu vrlo važnu činjenicu, a to je da je budžet u Skupštinu stigao na vreme, odnosno, da je ispoštovan budžetski kalendar.

Analizirajući predlog budžeta vidimo da je njegov osnovni cilj da se ublaže posledice energetske krize, da se sačuva privredni rast i razvoj i da se očuva socijalna sigurnost. Zato će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržati ovaj predlog.

Budžet za 2023. godinu je optimalan. On je u skladu sa prioritetima Vlade Srbije. Kada to kažem mislim na projektovana sredstva u državnoj kasi koja omogućavaju da Vlada nastavi sa svim započetim projektima i da započne neke nove.

Budući da su za nama tri teške krizne godine, a čeka nas takođe neizvestan period u osnovi ovog budžeta je očuvanje životnog standarda, nastavak investicija i rešavanje energetske situacije.

Budžetski prihodi planirani za 2023. godinu iznose 15,8 milijardi evra, što je za 7,8% više u odnosu na budžet za 2022. godinu i to je pokazatelj stabilne ekonomije, odnosno otpornosti naše ekonomije na globalnu krizu.

Ovaj budžet smanjuje deficit sa 3,9% BDP koliko je iznosio u ovoj godini, na 3,3%, i on je prihvativ ako uzmemo u obzir činjenicu da je država planirala 1,2 milijardu evra za intervencije u energetskom sektoru, odnosno obezbeđivanje dovoljne količine gasa i struje za privredu i domaćinstva.

Ako se pažljivo analizira možemo uočiti da su i prihodi i rashodi konzervativno planirani, odnosno da ima osnova za uštede, tj. smanjenje budžetskog deficita tokom godine.

Jedan od stubova budžeta je kako je i ministar finansija rekao – ulaganje u javne investicije. Kao član Odbora za infrastrukturu moram da izrazim zadovoljstvo što je ovim budžetom za te namene planirano više od četiri milijarde evra.

Ta sredstva opredeljena su za nastavak izgradnje auto-puteva, pruge od Novog Sada do Mađarske, izgradnju kliničkih centara ali i ulaganje u zaštitu životne sredine kroz izgradnju komunalne infrastrukture, odnosno kanalizacione mreže, kao i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

Takođe, sa ovog razdela predviđena su ulaganja i u nauku, odnosno izgradnju novih i proširenje postojećih naučno-tehnoloških parkova. Ulaganje u javne investicije podržao je i Fiskalni savet koji je rekao da je izgradnja infrastrukture glavna poluga za pokretanje privrednog rasta.

Ono što je nama iz Socijaldemokratske partije Srbije važno i što se podudara sa jednom od naših temeljnih vrednosti je da je predloženi budžet, pre svega socijalno odgovoran i da kroz brigu za životni standard predstavlja politiku uvažavanja potrebe građana.

Budžetom je jasno iskazana podrška u oblasti socijalne zaštite i ona se ogleda kroz planirana sredstva u iznosu od 3,6 milijardi evra, što je više od 20% od ukupno planiranih rashoda u budžetu.

Iz ovih sredstava finansiraće se povećanje penzija i država na ovaj način iskazuje brigu prema penzionerima, jer je ovo vid zaštite kupovne moći naših najstarijih sugrađana, odnosno smanjenje uticaja inflacije na život penzionera. Zatim, brigu prema energetski ugroženim kupcima koji nisu u stanju da plate pun iznos računa za utrošenu energiju, što će ići na teret budžeta.

Ovim Predlogom budžeta predviđeno je i povećanje plata u iznosu od 12,5%, počev od 1. januara, a sve kao način ublažavanja i prevazilaženja posledica poskupljenja i rasta inflacije.

Mi socijaldemokrate podržavamo ove mere i smatram da su one i ekonomski opravdane i finansijski održive. Takođe, podržavamo i to što je država na sebe preuzela teret poreskih olakšica za poslodavce koje se ogledaju u povećanju neoporezivog dela sa 19.300 dinara na 21.000, što će poslodavcima pomoći da se lakše nose sa posledicama krize.

Razmišljalo se i o poljoprivrednicima. Budžetom je predviđeno više novca za poljoprivredu. Iznos sredstava za iduću godinu biće za oko 26% veći u odnosu na ovu i to je, iako još uvek nedovoljno, jako važno jer su zbog suše i velikih troškova ulaganja cene đubriva, goriva, repromaterijala u 2022. godini poljoprivrednici ostvarili znatno niže prinose. Ohrabruje to što je od ukupnog budžeta od 655 miliona evra, čak 585 predviđeno sa subvencije.

Ono što bih još izdvojila je opredeljenje Vlade da poveća investiciju u sektoru turizma. Ovim budžetom predviđeno je više od 800 miliona dinara za izgradnju turističke infrastrukture, što je za oko 20% više u odnosu na prethodni budžet.

Ovo su opravdana ulaganja i prilikom planiranja budžeta ne treba gubiti iz vida činjenicu da je turizam grana koja značajno podiže BDP i doprinosi celokupnom ekonomskom rastu zemlje, što se pokazalo i u vreme pandemije.

Nadam se da ćemo kroz ovu raspravu doći do konačnog dokumenta koji će omogućiti da se Srbija na adekvatan način suoči sa svim izazovima koji nam je donela kriza i kroz nju prođe sa što manje štetnih efekata.

Zahvaljujem.
Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju držati dnevnog reda današnje sednice i govoriću o rebalansu budžeta.

Analizirajući Predlog rebalansa budžeta, osnovni zaključak koji se nameće, pa sve i da ste najveći protivnici vlasti, je da je u vreme najveće energetske krize, poskupljenja, rasta inflacije, sa čime se suočavaju sve ekonomije sveta, Srbija uspela da održi stabilne javne finansije.

Ovaj Predlog rebalansa vrlo odgovorno je projektovan i pokazuje nam da bez obzira na velika neplanirana ulaganja koja su se desila od izbijanja krize pa nadalje država Srbija sve vreme se pridržava finansijske discipline.

Za proteklih deset meseci ostvarena je jedna i po milijarda evra više prihoda od planiranih, što ukazuje na otpornost naše ekonomije na krizu i ta otpornost nije došla sama po sebi, ona je rezultat odgovorne politike u najtežim vremenima sa kojima se suočavamo već tri i po godine unazad od početka pandemije. Svo ovo vreme nije obustavljen ni jedan kapitalni projekat.

Trenutno stanje u državnoj kasi, kao i projekcije do kraja godine, omogućavaju da se kroz rebalans stvore uslovi za nastavak finansiranja izgradnje auto-puteva, železnice od Novog Sada do mađarske granice, ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu. U ovom trenutku se gradi 40 zdravstvenih ustanova, 40 fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, kilometri kanalizacione mreže.

Rebalansom budžeta predviđeno je čak 7,5% BDP, što je četiri i po milijarde evra za javne investicije, što je nivo koji preporučuju međunarodne finansijske institucije i Fiskalni savet kao preduslov za podsticaj privrednog rasta.

Ono što svakako ohrabruje i što je za nas socijaldemokrate od vitalne važnosti je podrška najugroženijim i najosetljivijim kategorijama stanovništva.

Ovim rebalansom predviđeno je 15 milijardi dinara više u odnosu na inicijalni budžet za socijalna davanja, gde spadaju sredstva namenjena majkama za prvo, drugo i treće rođeno dete, kao i pomoć u iznosu od 20 hiljada evra majkama za kupovinu stana ili kuće, što su dobre stimulativne mere populacione politike.

Budžetom su predviđena i sredstva za mlade i mi smatramo da je ovo dobra mera, jer se time rasterećuje i kućni budžet porodica.

Kao mera smanjenja negativnog uticaja inflacije na život penzionera odobrena su i sredstva za povećanje penzija u iznosu od 9%, i to iz sredstava PIO fonda.

Nama socijaldemokratama Rasima Ljajića važna je sigurnost svakog pojedinca, svakog radnika, zaštita interesa zaposlenih i njihovih porodica i zato podržavamo svako povećanje plata i penzija, kada god je ono zasnovano na zdravim i realnim osnovama.

Još jedna nova pozitivna mera u vanrednim okolnostima, koju opravdava i Fiskalni savet, je veća podrška poljoprivredi, koja se ogleda kroz povećanje izdavanja za poljoprivredu u iznosu od 130 miliona evra za nabavku goriva, đubriva i repromaterijala.

Povećana su izdvajanja za turističke vaučere, oko 30 miliona evra. Podsticaj za turizam se pokazao kao dobra mera, jer je turizam jedna od privrednih grana koja je u proteklom periodu najviše doprinela privrednom rastu zemlje.

Ovim rebalansom država je preuzela na sebe i veliki teret poskupljenja energenata i uvoza struje, čime je umnogome rasteretila građane i privredu.

Sve u svemu, budući da su političke i ekonomske prilike, odnosno okolnosti u kojima je planiran budžet za 2022. godinu, značajno izmenjene i da su se u proteklih 10 meseci desile stvari koje niko nije mogao da predvidi, mislim da smo ovim rebalansom u dobroj meri odgovorili na izazove najveće energentske i finansijske krize i rasta cena u poslednjih nekoliko decenija. Zahvaljujem.
Hvala, predsedniče.

Poštovana mandatarko Brnabić, poštovani kandidati za ministre, pred vama je vrlo ozbiljan, odgovoran i težak zadatak da u vreme najveće ekonomske i energetske krize vodite zemlju.

Vi ste ti koji ćete u veoma složenim i izazovnim vremenima, kada se ceo svet suočava sa posledicama rata na tlu Evrope, morati da donosite odluke od kojih će zavisiti sudbina naše zemlje.

Odluke koje vi budete donosili u svom mandatu ticaće se pravca i puta kojim će se Srbija kretati u budućnosti. One će direktno uticati na kvalitet života građana, njihove plate, penzije, dostupnost zdravstvenih usluga, kvalitet obrazovanja, na to kakva će nam biti životna sredina i kakvu ćemo zemlju ostaviti budućim generacijama. Zato se od vas očekuje da budete odgovorni, posvećeni, da se ne rukovodite ličnim, već javnim interesom i da na najbolji način štitite državni i nacionalni interes Srbije.

Gospođo Brnabić, mislim da ste odabrali dobar i stručan tim. Tu su ministri koji su se dokazali u svojim resorima, poput Siniše Malog, koji je u doba najveće finansijske i kovid krize održao stabilne javne finansije, zatim ministarke Popović, čije je Ministarstvo iznelo najveći teret ustavnih promena što je naišlo i na pozitivne ocene od strane Venecijanske komisije, Maje Gojković, koja je kulturu učinila vidljivom i najavila potpuno nove zakone u ovoj oblasti koji bi odgovarali duhu i vremenu u kojem živimo.

Nova Vlada biće prepoznatljiva i po velikom broju novih lica koji će uneti dodatnu svežu energiju neophodnu za savladavanje izazova i pritisaka sa kojima se Srbija suočava. Među budućim ministrima koji prvi put stupaju na ministarsku dužnost su kredibilni ljudi, eminentni stručnjaci u svojim oblastima, kao što je doktorka Danica Grujučić koja se dokazala kao vrsni hirurg i kao neko ko je do kraja posvećen zdravstvu i zdravlju nacije. Verujem da će ona na najbolji mogući način voditi ovaj resor i da će u njega uneti pozitivne promene i sprovesti neophodne reforme.

Tanja Miščević, čiji posao neće biti nimalo lak u okolnostima kada vlada kriza i unutar same EU, kada se sve manje ili uopšte ne govori o proširenju, ali ona je kandidat koji poseduje dragoceno znanje i iskustvo, razume proces pridruživanja i mislim da će evropski put Srbije voditi u dobrom smeru.

Ne sumnjam da će se u novoj Vladi odlično snaći i najmlađi među ministrima Husein Memić, zadužen za turizam i omladinu, ministarstvo o kojem se najviše polemisalo u raspravi o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i poznavajući Memića sigurna sam da je za njega izazov da dokaže da se radom, posvećenošću i upornošću na dobrim temeljima i postignutim rezultatima, koji su ostavili njegovi prethodnici Rasim Ljajić i Tanja Matić, može napraviti odličan uspeh.

Husein Memić je bio uspešan u svemu što je radio i u sportu, i kulturi, i oblasti turizma. Dolazi iz Novog Pazara, grada sa najvećim brojem mladih i odlično razume izazove sa kojima se mladi suočavaju. Verujem da će opravdati ukazano poverenje i napraviti dobar rezultat.

Ono što je za nas u Socijaldemokratskoj partiji Srbije od velike važnosti je to što ćemo među budućim ministrima imati pripadnike nacionalnih manjina, što će doprineti položaju i osnaživanju nacionalnih manjina u Srbiji i većoj zaštiti njihovih prava. Po prvi put u izvršnoj vlasti imamo predstavnika hrvatske zajednice, čime država Srbija pokazuje dobru volju i spremnost za normalizaciju odnosa u regionu i rešavanje otvorenih pitanja.

Neće mi zameriti ostali kandidati za ministre, jer nemam vremena da nabrajam sva imena pojedinačno, ali ono što želim da poručim je da očekujem jedan timski rad, bez soliranja, što smo imali prilike da vidimo u nekim prethodnim vladama, jer to je preduslov za uspeh jednog tima kakav je Vlada Srbije.

Ovo će biti Vlada kontinuiteta, što je vrlo dobra osnova za dalji napredak i ispunjenje osnovnih strateških ciljeva, jake ekonomije i uređene države sa nezavisnim institucijama. Dobro je i da bi se nastavili svi započeti projekti, da bi se sledio pravac prethodne Vlade koja je napravila vidljive i merljive rezultate u mnogim oblastima počev od infrastrukture, izgradnje železnica, puteva, bolnica, digitalizacije, dovođenje spoljne politike zemlje u okolnostima velikih pritisaka koji se nastavljaju iz dana u dan, od rešavanje pitanja Kosova do revidiranja stava prema Rusiji. Kao što sam i rekla, rezultat rada prethodne Vlade je očigledan i merljiv. Reforme u većini oblasti društvenog života koji je započela i sa uspehom sprovela su značajne, ali svakako ne znači da su i završene.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije zalažemo se za istrajnost u reformama i kada su one teške i kada rezultati ne dolaze tokom mandata jedne Vlade. Nema stajanja na pola puta. Ove i neke buduće vlade moraju do kraja sprovesti reforme poreskog, penzionog, zdravstvenog, obrazovnog pravosudnog sistema, kao i reforme javne uprave. Kako mi vidimo te reforme, govorićemo ovde u plenumu kada zakoni iz spomenutih oblasti uđu u Skupštinu.

Naša stranka je od svog osnivanja uvek bila i uvek će biti evropski orijentisana i naš primarni spoljnopolitički cilj ostaje ulazak Srbije u EU, bez obzira na sve zamerke i unutrašnje slabosti i institucionalnu krizu unutar same EU, jer Srbiji jeste mesto u Evropi i našoj zemlji jesu potrebni standardi i kriterijumi EU.

Gospodo budući ministri, ja sam uverena da ćete biti kadri da ispunite svoj osnovni zadatak, odnosno očekivanja građana da očuvate ekonomsku, energetsku i finansijsku stabilnost, da dobro pozicionirate Srbiju u teškim vremenima koja su pred nama. Hvala.
Hvala, potpredsednice Kovač.

Poštovani ministre Nedimoviću, poštovani članovi kabineta ministra poljoprivrede, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas ovde govorimo o sredstvima potrebnim za izgradnju i završetak velikih infrastrukturnih projekata, odnosno sredstvima za nastavak gradnje autoputeva kroz Srbiju, za unapređenje životne sredine, unapređenje poljoprivrede, sredstvima potrebnim za izgradnju široko pojasne infrastrukture u ruralnim predelima Srbije koji još uvek nemaju dobar ili uopšte nemaju internet.

Sve su ovo projekti koji olakšavaju život i podižu životni standard građana, za čiju realizaciju su potrebna ogromna finansijska sredstva. U Srbiji u ovom trenutku projektuje se i gradi oko 1.300 kilometara modernih saobraćajnica, osam autoputeva i 16 brzih saobraćajnica.

Moramo se prisetiti da je budžetom za tekuću 2022. godinu za ove namene predviđeno čak 486 milijardi dinara i da ulaganje u kapitalne projekte predstavlja jedan od nosećih stubova razvoja naše ekonomije.

Pre nekoliko dana otvoren je autoput Miloš Veliki od Preljine do Pakovraća, a do kraja godine biće završen kompletan deo autoputa do Požege. Vi ste imali priliku prvog dana nakon otvaranja ove deonice da vidite da je duplo više vozila prošlo kroz naplatnu rampu Pakovraće nego kroz Preljinu. To je najbolji pokazatelj koliki je značaj ove deonice.

Otvaranje ove deonice je od posebnog značaja takođe jer će se smanjiti gužve koje su se stvarale kroz Čačak na putu ka Zlatiboru i Crnoj Gori i čekanja na naplatnoj rampi u Preljini, a kroz nju će sada prolaziti samo vozila koja idu u smeru ka Kraljevu i dalje ka Novom Pazaru.

Takođe, značaj ovog autoputa je i u tome što će se gradovi zapadne Srbije približiti Beogradu, odnosno mnogo brže i bezbednije će se do Beograda stizati iz Požege, Užica, Lučana, Ivanjice.

Ovaj put doprineće i većem razvoju turizma u zapadnoj Srbiji, jer će se mnogo manje vremena provoditi da stignete do Zlatibora, Tare, Zlatara, Uvca, Ovčar Banje, odnosno Ovčarsko-kablarske klisure u koju država takođe ulaže značajna sredstva i koja zajedno sa planinom Kablar postoje sve posećenija i značajnija turistička destinacija.

Izgradnjom ove deonice autoputa izmešta se saobraćaj iz Ovčar banje, odnosno smanjuje saobraćajna gužva na jednoj od najopasnijih deonica duž Zapadne Morave i jezera Međuvršje, koja je odnela mnogo ljudskih života kao i Ibarska magistrala.

Moglo bi se još mnogo govoriti o značaju autoputa Miloš Veliki koji će omogućiti i mnogo više investicija u ovom delu Srbije, ali važno je spomenuti i ostale saobraćajnice koje se u ovom trenutku grade kroz našu zemlju.

Na autoput Miloš Veliki nadovezaće se i autoput od Požege do Duge Poljane i dalje ka Boljaru, odnosno granici sa Crnom Gorom. Taj put proći će kroz Arilje i Ivanjicu i ta deonica počeće da se gradi već u martu ove godine. Ovaj put ići će preko Pešteri i od životnog je značaja za stanovnike Sjenice, Tutina i Novog Pazara, koji će biti na svega 20 kilometara do autoputa.

Autoput će za stanovnike ovog kraja značiti bržu, bolju i bezbedniju vezu sa Beogradom, sutra sa Crnom Gorom i Sarajevom, ali i bolje uslove za dolazak investitora i ostanak mladih ljudi u tim krajevima, koji imaju ogromne potencijale kako u oblasti turizma, tako i u proizvodnji zdrave hrane.

Početak izgradnje ovog dela autoputa najavio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom nedavne posete Sjenici i Novom Pazaru, govoreći o značaju ovog puta i ogromnim potencijalima tog kraja naše zemlje.

Mi danas treba da potvrdimo Ugovor o kreditu koji se odnosi na izgradnju Moravskog koridora od Preljine do Pojata. Ovo su ogromne investicije i nijedna zemlja finansijski ne može da podnese da istovremeno gradi ovoliki broj autoputeva iz sopstvenih sredstava. To moramo da razumemo. Zato je važno da potvrdimo ovaj ugovor koji će omogućiti završetak 112 kilometara autoputa koji će proći kroz Kraljevo i Kruševac i povezati koridore 10 i 11, ali i 500 hiljada ljudi koji žive duž trase budućeg autoputa.

Ono što je karakteristično i zbog čega je još važan Moravski koridor je što će ovo biti moderan autoput, imaće sistem za odbranu od poplava koji će štiti sva mesta duž celog autoputa i što će ovaj pravac biti potpuno digitalizovan, jer će se duž cele trase postavljati optički kablovi i to će omogućiti digitalizaciju tog dela Srbije, što će biti dobar signal i odlična osnova investitorima da ulažu u ovaj kraj naše zemlje.

Mi danas na dnevnom redu imamo i potvrđivanje Ugovora o zajmu za kredit za izgradnju brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, odnosno Fruškogorskog koridora. Ova trasa je važna u ekonomskom smislu, jer će povezati Vojvodinu sa zapadnim i severozapadnim delom Srbije, sa Šapcem, Loznicom i dalje sa Bosnom i Hercegovinom, ali je značajna i zbog toga što će se probijanjem tunela dužine 3,5 kilometra kroz Frušku Goru rešiti ogroman problem prolaska teretnih vozila i kamiona preko Fruške Gore i kroz Irig, kuda trenutno prolazi jedna od najprometnijih i najzagušenijih saobraćajnica u Srbiji.

Da ne govorimo o problemima u zimskom periodu, kada ukoliko se jedan kamion popreči na Iriškom vencu, onda imati potpuni kolaps. Izgradnjom ove brze saobraćajnice takvi problemi biće prošlost.

Stručnjaci naglašavaju da ogroman broj kamiona i automobila koji prolaze ovom trasom znatno utiču i na životnu okolinu, odnosno zagađenje vazduha, i da će probijanjem tunela problem zagađenja biti uspešno rešen i pogodovaće očuvanju životne sredine Fruške Gore.

Ova brza saobraćajnica, kao što sam i rekla, doneće višestruku korist, od smanjenja zagađenja, smanjenja zagušenosti saobraćaja, do bržeg i bezbednijeg putovanja. Zato je važno da potvrdimo sporazum koji je pred nama sa kineskom Eksport-import bankom, kako bi ova brza saobraćajnica bila završena početkom 2024. godine, kako je i planirano.

Mi danas treba da potvrdimo i nekoliko ugovora o zajmu za sredstva za unapređenje životne sredine koja je zauzela visoko mesto na listi prioriteta ove vlasti. Jedan od tih ugovora odnosi se na sredstva iz kineskog aranžmana za prvu fazu sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda, odnosno izgradnju kolektora, nakon čega treba da usledi izgradnja prve fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, u Velikom Selu. Ovaj projekat je od ogromne važnosti za Beograd, koji sve svoje otpadne vode ispušta u Savu i Dunav i jedini je grad u Evropi koji nema sistem za prečišćavanje otpadnih voda. To nije ni brz, ni jednostavan posao, on zahteva i vreme i ogroman novac. Čak se navodi cifra od nekoliko milijardi evra, da Beograd u narednoj deceniji u potpunosti reši problem otpadnih voda i kanalizacija.

Ovo je projekat od izuzetnog značaja, jer je to pitanje životne sredine i boljeg kvaliteta života građana i zato je važan ovaj aranžman sa Kinom, jer će se izgradnjom prve i najveće od ukupno pet planiranih fabrika za preradu otpadnih voda za 80% smanjiti ispuštanje otpadnih voda u Savu i Dunav.

Mi ovde danas imamo i nekoliko aranžmana između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj i Francuske agencije za razvoj programa za rešavanje problema čvrstog otpada. Ovo su važni projekti, a tiču se izgradnje osam regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom koji će zbrinjavati i selektovati otpad iz 30 gradova u Srbiji.

Planirana je izgradnja centra u Kaleniću koji će zbrinjavati otpad iz 11 jedinica lokalne samouprave, Somboru koji obuhvata pet jedinica lokalne samouprave, Dubokom devet, Novoj Varoši sa četiri jedinice lokalne samouprave. Zatim, u drugoj fazi planirana je izgradnja centara u Pirotu, Požarevcu, Inđiji, Sremskoj Mitrovici.

Ova sredstva namenjena su i za nabavku kontejnera i vozila za odvoz smeća, što je trenutno jedna od najslabijih karija, jer lokalne samouprave često nemaju dovoljan broj vozila ili su ona najčešće stara i po nekoliko decenija. Značaj ovakvog načina upravljanja otpadom ogleda se i u tome što se njime uvodi praksa održivog upravljanja čvrstim otpadom kroz izgradnju sanitarnih deponija, izgradnju postrojenja za ponovnu upotrebu materijala, postrojenja za kompostiranje i primarno sortiranje otpada. Dakle, ovaj projekat ima za cilj da odgovori, odnosno reši goruće izazove u sektoru čvrstog otpada širom Srbije.

Ja ću samo napraviti jednu malu digresiju i navešću primer da sam ja krajem prošle godine zajedno sa kolegama iz Zelene poslaničke grupe boravila u studijskoj poseti Sloveniji. Tamo smo posetili njihov centar za preradu otpada koji prerađuje dve trećine otpada koji generiše čitava Slovenija i 43 opštine iz Slovenije odvozi otpad u taj centar. Taj centar koštao je 155 miliona evra. Ljudi u Sloveniji su nam rekli da nijedna država nije u mogućnosti da iz sopstvenih sredstava finansira ovakvu investiciju i da je 70% ovih sredstava obezbeđeno iz fondova EU.

Ovaj sistem je održiv i on se finansira iz novca koji građani plaćaju za odvoženje otpada, zatim, taj centar sam proizvodi gas koji je potreban za pokretanje ovog centra, tako da je on samoodrživ, kakvi će biti i budući reciklažni centri u Srbiji.

Izgradnjom ovakvih modernih i savremenih centara mi u potpunosti ispunjavamo standarde koji važe u zemljama EU i zato očekujem da će narodni poslanici podržati ove sporazume.

Važno je za kraj da kažem da damu punu podršku ovim, ali i svim ugovorima koji su danas na dnevnom redu Skupštine, jer se tiču ulaganja u infrastrukturu, koja je najbolji pokretač privrednog rasta i podizanja BDP-a. Moja poslanička grupa, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije u danu za glasanje podržaće ove sporazume. Zahvaljujem.
Hvala potpredsedniče Krkobabiću.

Poštovani ministre Nedimoviću, poštovani gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u ovom delu svog izlaganja osvrnuti na ugovor o zajmu koji se tiče uvođenja širokopojasnog interneta u ruralnim delovima Srbije.

Projekat izgradnje komunikacione infrastrukture u ruralnom području postavljen je sa ciljem da se ubrza razvoj širokopojasnih mreža u zonama koje nemaju internet, što su uglavnom sela koja su udaljena od velikih gradova.

Naime, plan je da u tim selima obezbedi konekcija brzine od najmanje 100 megabajta po sekundi, što omogućava sasvim pouzdan i siguran internet, a kao pristupne tačke biće korišćene škole i to je uglavnom u 90% slučajeva, a u mestima gde nažalost nema škola koristiće se druge javne ustanove.

Ovim projektom biće povezano 1.200 škola i javnih ustanova u Srbiji i to je jedan od strateški važnih projekata.

Kada govorimo o važnosti ovog poduhvata treba imati u vidu da pola miliona domaćinstava u Srbiji nemaju internet, a složićete se da je u 21. veku život bez interneta nezamisliv. To se pokazalo naročito u vreme pandemije kada su deca pohađala onlajn nastavu i kada je veliki broj ljudi radio od kuće.

Ovde moram da pohvalim Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija koje je pokrenulo projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture sa ciljem da poslednja kuća u selu dobije internet.

Na taj način hiljade mladih ljudi dobiće mogućnost savremenog obrazovanja, a privrednicima i poljoprivrednicima iz takvih ruralnih krajeva omogućiće uspešnije poslovanje. Ovo je od ključnog značaja za ravnomerni regionalni razvoj i za suzbijanje digitalnog jaza između urbanih i ruralnih sredina. U tom kontekstu ja ovde moram da istaknem podatak da je u razvijenim ekonomijama podela urbano-ruralno zanemariva i da 89% stanovnika urbanih područja koristi internet u odnosu na 85% stanovnika ruralnih područja. U državama u razvoju slika je drastično drugačija i taj odnos je 72% u urbanim u odnosu na 34% u ruralnim sredinama.

Zato je važan ovaj projekat u Srbiji da bi se, kako sam već rekla, taj digitalni jaz sveo na najmanju moguću meru. Ono što je dobra stavka ovog ugovora između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, od koje i uzimamo zajam je obuka o digitalnoj pismenosti, odnosno obuka ljudi na selu da koriste internet, kao i druge usluge E uprave.

Ovaj projekat daje niz pogodnosti ljudima u udaljenim krajevima, da mogu elektronski od kuće da plaćaju račune, da apliciraju za razne projekte, za subvencije, naročito iz oblasti poljoprivrede, da se informišu, da koriste internet televiziju koja im omogućava mnoštvo kanala i različitih programa, itd. Jednostavno, bez interneta vi ne možete da razvijate ni turizam, ni ekonomiju, ni savremenu poljoprivrednu proizvodnju. Bez interneta nema ni savremenog načina života.

Još za kraj, kada govorimo o značaju interneta u savremenom svetu, želim da istaknem jednu zanimljivu činjenicu, a to je da je Finska prva zemlja na svetu koja je 2010. godine pristup internetu svrstala na listu osnovnih ljudskih prava. Iduće 2011. godine u izveštaju UN navedeno je da je pristup internetu ljudsko pravo i da jedan od prioriteta svih država mora biti omogućavanje interneta svim građanima.

Projekat izgradnje komunikacione širokopojasne infrastrukture u ruralnim delovima Srbije je dobar pokazatelj da i naša zemlja rukovodi tim preporukama. Ja se nadam da će se u najkraćem mogućem roku Srbija približiti razvijenim zemljama sveta kada je u pitanju pristup internetu njenih građana. Zato pozivam kolege narodne poslanike da podržimo i ovaj predlog. Hvala.
Zahvaljujem, potpredsednice Jevđić.

Koleginice i kolege narodni poslanici, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom za nas socijaldemokrate Rasima Ljajića je od velike važnosti, jer su socijalne teme, odnosno socijalna zaštita u korenu imena naše stranke i temelj na kome počivaju sve vrednosti koje baštini SDPS.

Srbija ima zakon kojim se uređuje ova oblast, a pred Narodnom skupštinom su izmene kojima se roditeljski dodatak povećava sa 100 na 300 hiljada dinara.

Ovim izmenama, kao što smo čuli juče u obrazloženju, one se odnose na prvo dete koje je rođeno posle 31. decembra 2021. godine. Trista hiljada dinara za prvo dete nije mali iznos i svakako je dobrodošao za poboljšanje uslova za novorođenče, kao i za zadovoljenje osnovnih potreba u najranijem periodu bebe, jer će se celokupni iznos isplaćivati jednokratno.

Izmenom ovog dela zakona, gde se za 200.000 dinara povećava iznos za prvo dete, država pruža podršku, pre svega, porodicama sa slabijim materijalnim stanjem, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju, ali i deci bez roditeljskog staranja.

Ovo je, takođe, i značajna mera populacione politike koja će postati sastavni deo zakona i ideja je da posluži kao podsticaj rađanju dece.

Da li će ona dati pozitivne rezultate, to niko ne može da garantuje. Dosadašnja iskustva govore da mere za podizanje nataliteta koje su dale rezultat u jednoj zemlji, nisu uspele u nekoj drugoj, ali to ne treba da nas obeshrabri i mi treba da nastavimo da podstičemo natalitet.

Srbija i pored toga što je višestruko povećala sredstva za podsticaj rađanja, i dalje ima negativan prirodni priraštaj i to je problem ne samo naše zemlje, već se sa tim demografskim problemima suočava i cela Evropa.

Stopa nataliteta je svuda niska. Ako uzmemo u obzir pandemiju, gde je povećana stopa mortaliteta, zatim, ekonomsku krizu, onda dolazimo do nepovoljnih rezultata i do usložnjavanja problema.

Upozoravajuća je činjenica da mi ovu godinu završavamo sa 70.000 manje ljudi u odnosu na prethodnu samo po osnovu prirodnog priraštaja, a da ne govorimo o emigraciji. To je broj ljudi jednog većeg grada u Srbiji. Zato je jasno što je rešavanje demografije visoko na listi prioriteta i ono mora biti nacionalno pitanje broj jedan u Srbiji.

Bez podmlađivanja stanovništva nema ni jake ekonomije, jer na mladima je da usvajaju nova znanja, da prihvataju nove tehnologije i nove izazove za budućnost, a na državi je da vodi dobro osmišljenu populacionu politiku, da donosi ona zakonska rešenja koja doprinose ostvarivanju prava mladih na stvaranje porodice, uvažavajući pritom pravo svakog pojedinca da slobodno odluči da li će i koliko dece imati.

Ono što su identifikovani kao najveći problemi mladih kada je u pitanju stvaranje porodice je posao i stambeno pitanje, jer složićete se, teško je u 21. veku očekivati da se neko odluči na brak i decu ako ga roditelji izdržavaju i ako u istom stanu žive dve ili tri generacije.

Svesna ovog problema, država je, donoseći mere populacione politike predviđene ovim izmenama i dopunama zakona, predvidela pravo na novčana sredstva za izgradnju ili kupovinu stana, odnosno stambene jedinice po osnovu rođenja deteta. Pravo na ova sredstva stiču majke za dete rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije, pod uslovom da im je to prvi stan u vlasništvu.

Ovo je dobra podsticajna mera naročito ako se ima u vidu pravo da na nju imaju majke za dete rođeno posle 1. januara 2022. godine bez obzira da li im je to prvo ili imaju stariju decu za koju nisu lišene roditeljskog prava, odnosno decu o kojoj brinu.

Ono što majke treba da znaju je da zahtev za ostvarivanje ovog prava, odnosno novčane pomoći podnose preko jedinica lokalne samouprave u roku od godinu dana od rođenja deteta. Takođe je važno napomenuti da stambena jedinica izgrađena ili kupljena iz ovih podsticajnih sredstava nije predmet zajedničke imovine, već ona predstavlja posebnu imovinu majke i nije predmet deobe. Kada sve ovo uzmemo u obzir nameće se zaključak da su ove zakonske izmene deo ukupne brige o deci, da daju poseban podsticaj rađanju, kao i materijalno ugroženim porodicama i deci bez roditeljskog staranja i pokazuju nam jasno opredeljenje države da stalno unapređuje socijalnu zaštitu.

Takođe, ovaj zakon je važan segment ukupne populacione politike Srbije, jer demografija je pitanje opstanka i jedno od najvažnijih političkih pitanja i, ukoliko je populaciona politika dobro osmišljena i ukoliko smo odlučni da je sprovedemo, ona je, ne mogu reći garancija, jedna realna osnova za podizanje nataliteta i opstanak.

Ništa od toga neće biti i ne možemo očekivati vidljive rezultate ako mlade ne motivišemo i ako im ne stvorimo uslove da ostanu u Srbiji, da ovde formiraju porodicu i rađaju decu. Mladi hoće posao, hoće stabilnost, hoće sigurnost, hoće zdravu životnu sredinu. Na nama je da uradimo sve što možemo, a Srbija čini mnogo u tom pravcu. Svakako deo populacione politike i stvaranje ambijenta za ostanak mladih su i putevi koje gradimo i fabrike i naučno-tehnološki parkovi i škole, vrtići, bolnice i ulaganje u obrazovanje, unapređenje života na selu. Sve su to investicije za budućnost koje osiguravaju i radna mesta i osnov za sticanje dodatne vrednosti i udobniji život građana.

Mislim da je ključ svega međusobno poverenje i podrška između mladih i države. Država treba da čuje mlade, da ima sluha za njihove potrebe, da ih osnaži, da im omogući da učestvuju u donošenju zakona u kreiranju politika i odluka, da omogući njihovu samostalnost i da im bude konstantna podrška. Mladi treba da imaju poverenja u državu, da budu informisani, zainteresovani za politiku, za poslove od javnog interesa, da budu posvećeni demokratskim vrednostima, da budu politički aktivni, da iznose svoje mišljenje i da učestvuju u kreiranju budućnosti zemlje. Jedino takav odnos može biti pretpostavka za rešavanje izazova sa kojima se trenutno suočavamo, ali i onih koji nas čekaju u budućnosti.

Što se tiče ovoga, ali i ostalih predloga zakona koji su na dnevnom redu ove sednice, SDPS će u danu za glasanje podržati sve predloge. Hvala.
Hvala.

Svoje pitanje postavljam Ministarstvu građevine, saobraćaja, infrastrukture, a tiče se parking mesta za automobile.

Naći slobodno parking mesto je problem ne samo u Beogradu, već i u manjim gradovima u Srbiji. Ipak, najveći problem parkiranja je u prestonici, budući da u Beogradu trenutno ima oko 700.000 registrovanih vozila, što je rekordan broj u istoriji ovog grada, a takođe, svakodnevno se u Beograd slije ogroman broj vozila iz čitave Srbije.

Prema zvaničnim podacima svakom objektu u centru Beograda nedostaje 25 parking mesta, ali parkiranje više nije noćna mora samo za uži centar grada. Recimo, na Novom Beogradu vi ste do samo pre par godina nekako uspevali da nađete slobodno parking mesto kada se vraćate kući s posla. Međutim, danas to je nemoguća misija, kako na Novom Beogradu, tako i na Karaburmi, Voždovcu, Čukarici, u celom Beogradu.

Zbog nedostatka parking mesta ne pate samo vozači koji traže parking, već i pešaci koji ne mogu normalno da se kreću trotoarima koji su često zauzeti automobilima, majke sa kolicima, invalidi, a otežano je i kretanje vozilima zbog automobila parkiranih na obe strane ulice.

Mi smo pre neku noć imali slučaj u jednom gradu u Srbiji da je u jednoj ulici oštećeno oko 20 automobila parkiranih na delu predviđenim za kretanje vozila, verovatno zato što su zakrčili prolaz za neko veće vozilo, a da ne govorimo o slučajevima kada, recimo, vozila „Hitne pomoći“, vatrogasci, gradska čistoća, vozila za čišćenje snega jednostavno ne mogu da priđu određenoj lokaciji zbog parkiranih vozila na mestima predviđenim za prolaz prioritetnim službama.

I ovde je šteta višestruka. Vlasnici automobila nemaju mesta za parking. Ako svoje vozilo nepristojno parkiraju nanose štetu drugima, a i sebi, jer će sigurno biti uhvaćeni u prekršaju i moraće da plate kaznu, a s druge strane kruženje nekada i od 10 do 15 minuta u potrazi za slobodnim mestom utiče i na zagađenje životne sredine.

Moje pitanje – da li postoji plan ili strategija kako doći do većeg broja mesta gde će građani moći da parkiraju, odnosno kako smanjiti broj nepropisno parkiranih vozila, a da to nisu samo kazne?

Svedoci smo sve veće gradnje stambenog prostora i prema Zakonu o planiranju i izgradnji investitor je dužan da obezbedi onoliko parking mesta koliko ima stambenih jedinica. Problem je što većina ljudi koja kupuje stan nije u mogućnosti da kupi i parking mesto i oni su prinuđeni da parkiraju napolju i na taj način ionako prebukirane ulice dobijaju nove parking korisnike.

Svesni smo da ovo nije jednostavno rešiti, ali mora da postoji način. I moje pitanje – da li su to javne garaže koje bi sklonile automobile sa ulica, da li je u planu njihova izgradnja, u kojim delovima grada i kojom dinamikom i da li postoje još neka rešenja koja su na pomolu? Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarko Atanacković, poštovani gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je danas set važnih zakona iz oblasti finansija i privrede. Na samom početku želim da istaknem da će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržati sve ove zakone jer se tiču podrške privredi i građanima.

U svom izlaganju osvrnuću se na Predlog zakona o izmeni i dopuni druge garantne šeme, kao mere podrške i pomoći privredi. Država Srbija je na samom početku pandemije vrlo brzo i odgovorno reagovala odlučivši da pomogne građanima i privredi da što lakše prebrode posledice pandemija korona virusa. Ta pomoć nastavila se tokom najveće zdravstvene krize i traje i danas.

Mi smo još u aprilu 2020. godine, na samom početku pandemije, usvojili Zakon o utvrđivanju garantne šeme, kao meru podrške privredi za ublažavanje posledica izazvanih kovidom-19. Ove godine u aprilu mesecu doneli smo Zakon o utvrđivanju druge garantne šeme, kao mere dodatne podrške, kada se Republika Srbija obavezala da kao garant izmiri potraživanja banaka, nastala po osnovu odobrenih kredita za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava za kreditiranje privrede zbog produženog negativnog uticaja pandemije na privredu. Ova šema iza koje stoji država kao garant podrazumeva podsticaj bankama da daju podršku preduzećima u vidu kredita, a da za deo tih odobrenih sredstava garantuje država.

Izmenama i dopunama Zakona o drugoj garantnoj šemi koje su danas pred Narodnom skupštinom predviđen je izuzetak u pogledu mogućnost garantovanja države Srbije za kredite koji mogu biti odobreni preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima koja posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i delu hotelijerstva, i to hotelima koji se nalaze u gradovima, jer su oni mnogo više pogođeni krizom u odnosu na hotele koji se nalaze u banjama i na planinama. Država je ovde prepoznala sektore i delatnosti koji su direktno povezani sa epidemiološkim rizicima i naročito pogođeni krizom, a u kojima radi relativno veliki broj ljudi.

Prema svim pokazateljima najveći udar krize osetili su zaposleni u turizmu, ugostiteljstvu, kao i prevoznici i tim sektorima je pomoć zaista i dalje neophodna. Da bi dobila garanciju države ova preduzeća moraju prethodno u celosti da izmire obaveze po kreditima odobrenim u skladu sa prvom garantnom šemom i to je logično. Krediti dobijeni na ovaj način mogu se koristiti za refinansiranje i prevremenu otplatu nedospelih rata postojećih kredita za likvidnost i obrtna sredstava. Rok otplate je 60 meseci i to je povoljno.

Ovo je odličan mehanizam podrške države, jer garancije Republike Srbije za kredite koje banke odobravaju privredi podstiču i ubrzavaju kreditne aktivnosti, a preduzećima omogućavaju da očuvaju likvidnost, da budu solventne i da mogu da nastave da žive i posluju, da bi u što bližoj budućnosti mogla sama da finansiraju svoj rast i razvoj. Takođe ovo je važno i zbog očuvanja radnih mesta.

Ovde želim da istaknem još jedan vid pomoći države da bi se ublažile posledice koje je pandemija korona virusa ostavila na sektore turizam i ugostiteljstvo, a to su subvencije po osnovu korišćenja vaučera za usluge smeštaja u ugostiteljskim objektima. U Predlogu budžeta za 2022. godinu država je opredelila sredstva za 100.000 vaučera od po 5.000 dinara. Ovih dana ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija uputila je poziv ugostiteljima da se prijave za ovu vrstu subvencija.

Za kraj svakako, kao još jedan vid obzira prema ugostiteljima, o kome treba razmisliti, je da bi Krizni štab trebalo da uradi analizu efekata uvođenja kovid propusnica od 20 časova u ugostiteljskim objektima koja je u Srbiji na snazi od 8. novembra. Ovde ne polemišem o značaju vakcina, moram da istaknem da se apsolutno zalažem za vakcinaciju, da sam primila sve tri doze, ali da se vratim na kovid propusnice.

Ovde treba posebno analizirati da li tih dva sata razlike između 20 i 22 časa od kada je do 8. novembra trebala kovid propusnica prave razliku zdravstvenoj bezbednosti građana, jer bi tih dva sata, naravno pod uslovom da ne ugrožavaju zdravlje ljudi, bilo od velike koristi za ugostitelje, odnosno za njihovo održivo poslovanje. Uvođenje kovid propusnica je svakako bila dobra podsticajna mera koja je doprinela vakcinaciji većeg broja ljudi i Krizni štab bi trebalo da analizira i javnosti predstavi i rezultate tih mera i predloge daljih koraka. Sve ovo je važno kako zbog zdravstvene bezbednosti i zdravlja stanovništva, tako i zbog ekonomske i privredne aktivnosti naše zemlje.

U danu za glasanje poslanička grupa SDPS će, kao što sam na početku rekla, podržati kako ovaj, tako i ostale zakone koji su na dnevnom redu današnjeg zasedanja. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovana ministarko, koleginice i kolege, mi ovde danas govorimo o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, odnosno o Predlogu zakona kojim se ta prava regulišu.

Ko su ljudi na kojoj se ovaj Predlog zakona odnosi? Korisnici usluga privremenog smeštaja mogu biti lica sa invaliditetom, lica sa poremećajem mentalnog zdravlja, lica koja se oporavljaju od određenih bolesti, odrasla i starija lica, deca bez roditeljskog staranja, zatim deca i mladi sa smetnjama u razvoju, sa poremećajima u ponašanju, beskućnici, žrtve nasilja. Sve ove kategorije neretko su u stanju da im je neophodan privremeni smeštaj kroz usluge socijalne zaštite.

Kada govorimo o privremenom smeštaju moramo imati na umu da to nije najsrećnije i najbolje rešenje. Ono je prelazno, ali je kao kratkotrajan boravak tih lica u institucijama nužno za njihovo lečenje, neku vrstu adaptacije, rehabilitaciju, a sve to u cilju njihovog povratka u zajednicu, odnosno vraćanju normalnom životu.

Ove institucije za privremeni smeštaj morale bi da korisnicima pored udobnog stanovanja, higijene, hrane, zdravstvene i psihološke zaštite i podrške omogući i programe usmerene na razvijanje i očuvanje njihovih sposobnosti, potencijala, kao i programe podrške za postizanje pune inkluzije u društvu.

Ono što je uočeno kao problem je da su korisnici najčešće nedovoljno informisani o svojim pravima prilikom smeštaja u ustanove socijalne zaštite, uslovima života u njima, ali i mogućnostima za napuštanje smeštaja.

Ovim Predlogom zakona unapređuje se njihov položaj i to kroz načelo nediskriminacije po bilo kom osnovu, što znači da pravo na smeštaj imaju svi, bez obzira na rasu, nacionalnu pripadnost, etničko poreklo, pol, rod, rodni identitet, seksualnu orijentaciju, jezik, državljanstvo, imovinsko stanje, starosnu dob.

Iako, kao što sam već navela, privremeni smeštaj nije najbolje rešenje, ono je ponekada nužno radi zaštite onih lica kojima se ne može obezbediti ostanak u sopstvenom domu i porodici dok se ne stvore uslovi za neki drugi alternativni smeštaj van institucija.

Kada je reč o odraslim, punoletnim licima, ona su informisana o svim uslovima, procedurama i pravima tokom boravka u privremenom smeštaju, za šta unapred daju svoj pristanak. To je regulisao predlog ovog zakona.

Zakon propisuje da se privremeni smeštaj maloletnih korisnika može obezbediti izuzetno ako za to postoje naročito opravdani razlozi, dok se ne stvore uslovi za neki drugi vid smeštaja van institucije i to uz pristanak zakonskog zastupnika maloletnika.

Budući da je smeštaj u ustanovi vremenski ograničen na period od 12 meseci za punoletna lica, odnosno šest meseci za maloletnike, neophodno je stvoriti uslove, odnosno programe za osposobljavanje korisnika za samostalni život i puno i ravnopravno učešće u društvu.

Ono na šta moramo obraditi pažnju i što su najveće zamerke je što je previše korisnika na jednom mestu, a smeštajni kapaciteti često ne zadovoljavaju standarde i da su deca neretko smeštena sa odraslima.

Potresna je i činjenica da je veliki broj mališana u ustanovama i da često dele prostor sa odraslima, a većina njih ostaje u institucijama do kraja života.

Ovde se posebno mora voditi računa o zaštiti od zlostavljanja i zanemarivanja. Zakon je u članu 4. predvideo da su stručni saradnici, stručni radnici, zdravstveni radnici dužni da se staraju da korisnik ne bude zlostavljan od strane drugih korisnika, zaposlenih u ustanovi ili trećih lica i da su, ukoliko dođe do zlostavljanja, po zakonu dužni da to prijave nadležnom organu.

Takođe, ustanova je dužna da na vreme i na razumljiv i pristupačan način upozna i edukuje devojčice i žene kako da izbegnu ili prepoznaju i prijave nasilje i zlostavljanje.

Prema predlogu ovog zakona, korisnici smeštaja imaju pravo na ostvarivanje građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih i drugih prava u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Ovaj predlog zakona je u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom.

U okviru procesa pridruživanja EU, Republika Srbija je usvojila Akcioni plan za pregovaračko Poglavlje 23 koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava koji je strateški dokument u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava.

Ono što je takođe važno je Predlog strategije gde institucionalizacije koju Republika Srbija treba da sprovede kako bi se smanjio broj osoba koji koriste usluge domskog smeštaja, naročito dece i u tom smislu nužno je da, pored toga što ulažemo u institucije u proširenje kapaciteta za izgradnju novih objekata za smeštaj dece, pokušamo, ministarka, da ta sredstva preokrenemo, da više ulažimo u podršku porodicama, da im obezbedimo uslove da dete zadrže u svom domu, da obezbedimo sve ono što bi detetu trebalo da bude na raspolaganju da bi imalo adekvatno obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, da bi moglo da se rekreira, da provodi vreme sa drugom decom.

Porodici je, takođe, potrebna dodatna podrška za roditelje koji rade. Neko treba da brine o detetu, da ga odvede u školu i iz škole da ga dovede kući nazad. To je zadatak i lokalnih samouprava u čijoj je nadležnosti da obezbede finansiranje ovih usluga. Ovde treba da postoji spremnost celokupne zajednice, ali i svest o potrebi te vrste usluga, a u sve u cilju dobrobiti dece sa poteškoćama, odnosno smetnjama u razvoju.

Ne smemo da problem svedemo na to da deca onih porodica koje nemaju dovoljno sredstava ili dece iz siromašnijih opštine završe u instituciji i tamo ostanu do kraja života.

Odvajanje dece od porodice ne zato što porodica ne želi da brine o njima, već zato što ne postoji način da ih zadrži je nedopustivo i ne bi smelo da se dešava. Zato je Predlog strategije deinstitucionalizacije dobar i važan deo socijalne zaštite kako bi se smanjio broj osoba smeštenih u institucijama.

Ovde moram da napomenem da je Srbija visoko na lestvici onih zemalja u Evropi koje imaju najmanji procenat dece u institucijama u odnosu na broj stanovnika i mi moramo da nastavimo sa tom praksom.

Kada sve ovo uzmemo u obzir i kada pažljivo analiziramo, možemo videti da je Srbija posvećena unapređenju ljudskih prava kroz svoj zakonodavni i institucionalni okvir. Naravno, još mnogo toga je potrebno da se uradi, ali ovaj predlog zakona je veliki korak u tom smeru.

Ono što ne može regulisati nijedan zakon i što je, rekla bih, iznad svih zakona, a posebno se tiče tema socijalne politike i socijalne pravde, ako hoćete, a za šta se zalaže stranka kojoj ja pripadam, Socijademokratska partija Srbije Rasima Ljajića, je da mi kao društvo moramo da nastojimo da vratimo vrline kao što su ljudskost, humanost, plemenitost, solidarnost, saosećanje, jer su to načela kojima moramo da se rukovodimo u cilju ozdravljenja i politike i javnog prostora i društva u celini.

Kao socijalno odgovorna stranka Socijaldemokratska partija Srbije, odnosno poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će podržati ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem.
Hvala, potpredsednice Jevđić.

Poštovana ministarko Mihajlović, poštovani članovi Kabineta ministara privrede i turizma, trgovine i telekomunikacija, koleginice i kolege, kada govorimo o ovoj temi konkretno o Zakonu o patentima, treba da pravimo razliku između pronalaska i patenta.

Pronalazak možemo definisati kao proizvod ili postupak koji nudi nov način da se nešto uradi ili novo rešenje nekog tehničkog problema, a patent je univerzalno prihvaćen pravni oblik zaštite pronalaska.

U Srbiji pravna zaštita pronalaska je uređena Zakonom o patentima iz 2011. godine. Još uvek aktuelni zakon je definisao da se pronalazak štiti patentom ili malim patentom. To znači da lice koje je podnelo prijavu za zaštitu pronalaska ima isključivo pravo na njegovo ekonomsko iskorišćavanje dok ta zaštita traje.

Predlog o izmenama i dopunama Zakona o patentima, koji je danas pred nama, usklađen je sa propisima EU u ovoj oblasti i donosi nam određeno unapređenje, odnosno poboljšanja važećeg zakona, kojim se pre svega štite proizvođači u farmaceutskoj industriji.

Konkretno, najvažnije izmene u ovom Predlogu zakona sastoje se u sledećem. Prva izmena odnosi se na sertifikat o dodatoj zaštiti. Naime, šta to znači? Za određene proizvode, kao što su lekovi i sredstva za zaštitu bilja, potrebno je dobiti posebno odobrenje nadležnog tela ili organa pre stavljanja u promet. S obzirom da proizvođač za to vreme nije u mogućnosti da stavi lek ili sredstvo za zaštitu bilja u promet, on nije u mogućnosti ni da ekonomski profitira. Stoga je uveden institut na svetskom nivou, a to je sertifikat o dodatnoj zaštiti.

Taj sertifikat je teritorijalno pravo i predstavlja produženje trajanja patenata za najviše pet godina, uz jasno ograničenje da se mogućnost produženja odnosi samo na slučaj kada je predmet zaštite patentom lek ili sredstvo za zaštitu bilja. Sa sve većim i sve bržim razvojem farmaceutske industrije i proizvodnje lekova, dolazi i do velikog porasta proizvodnje generičkih, odnosno lekova ekvivalentnih originalima kojima je istekla patentna zaštita ili je nikada nisu ni imali.

Proizvođači iz zemalja koji su usvojili institut sertifikata o dodatnoj zaštiti i uneli ih u svoja zakonodavstva, kao što je Srbija, vrlo često mogu doći u neravnopravan položaj sa proizvođačima iz zemalja koje to nisu uradile. Naime, dok je proizvođač lekova u Srbiji zakonom ograničen da bilo kakvu aktivnost u smislu privremenih radnji za proizvodnju leka ili skladištenje dok ne dobije odobrenje, proizvođači u zemljama koje nisu unele ovaj institut u svoje zakonodavstvo su slobodni da za to vreme vrše svoje pripremne radnje za proizvodnju leka ili sredstava za zaštitu bilja i da ih skladište.

Onog trenutka kada istekne sertifikat dodatne zaštite, proizvođač iz Srbije tek tada može da počne sa pripremama za proizvodnju, dok je onaj drugi proizvod već stavio u promet i tu je u apsolutnoj prednosti. Ovo je sve legalno, ali zakonodavac je ispravno smatrao da je potrebno našeg proizvođača zaštiti u ovakvim slučajevima, te je zato ovim Predlogom zakona predviđeno da, i pored toga što nosilac patenta ima sertifikat o dodatnoj zaštiti, to neće sprečiti proizvođača leka ili sredstava za zaštitu bilja iz zemlje koja ga priznaje da počne sa pripremama za proizvodnju leka i da ga skladišti.

Naravno, u ovom periodu lek se ne može staviti u promet, jer je to suština sertifikata, ali mogu se vršiti sve pripremne dodatne radnje. Na ovaj način otklanja se dizbalans, otvara se mogućnost proširenja proizvodnje, a samim tim i novih radnih mesta u farmaceutskoj industriji, a naši proizvođači postaju konkurentniji na tržištu.

Smatram da ovakvo rešenje doprinosi većoj mogućnosti stvaranja društva jednakih šansi, a upravo humanijem društvu jednakih šansi i solidarnosti stremi Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića, kojoj ja pripadam. Jer, jedan od osnovnih principa socijaldemokratije jeste jednakost ljudi i pravo svakog pojedinca na jednake mogućnosti.

Druga izmena ovog zakona se sastoji u promeni pravnog režima malog patenta. Naime, zakonodavac poznaje više razlika između patenta i malog patenta. Osnovno je da kod malog patenta nije potrebno da budu ispunjeni kriterijumi navedeni u prijavi za zaštitu patenta, a to su da je proizvod nov, da ima intelektualni nivo i da je industrijski primenjiv.

Mali patent ne podleže obavezi suštinskog ispitivanja. Nivo inventivnosti jedna je od glavnih razlika između patenta i malog patenta. Mali patent namenjen je samo za pronalaske u vidu rešenja koja se odnose na konfiguraciju ili konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njegovih sastavnih delova.

U važećem zakonu predmet malog patenta je limitiran. Predloženom izmenom zakona se proširuje, te se predlaže da se sada može zaštiti i proizvod koji predstavlja tehničko rešenje određenog problema, a ne samo konstrukcija proizvoda. Iako je obim tih proizvoda donekle limitiran, ova izmena doprinosi efikasnosti i ekonomičnosti, jer je postupak zaštite malog patenta brži i jeftiniji nego postupak zaštite patenta.

Sledeća izmena se odnosi na izdavanje patentnog spisa u elektronskoj formi. Kada se podnese prijava, Zavod za intelektualnu svojinu preduzima određene radnje u smislu ispitivanja svih navoda iz prijave, zatim, utvrđuje da li su ispunjeni svi uslovi, a potom izdaje ispravu o patentu koji se objavljuje u „Službenom glasniku“ i na kraju izdaje patentni spis. Predloženom izmenom se patentni spis, pored papirne forme, izdaje i u elektronskoj formi, u skladu sa potrebama prakse, savremenim tokovima i u skladu sa pravilima Evropske patentne organizacije.

Konačno, poslednja izmena je u stvari usklađivanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku. Naime, u Zavodu za intelektualnu svojinu vodi se registar patentnih zastupnika, te će kod upisa ovih zastupnika u registar Zavod za intelektualnu svojinu po službenoj dužnosti tražiti sve one podatke koje su drugi državni organi dužni da dostave. Ovo bi bile ukratko i najvažnije izmene ovog Predloga zakona kada je reč o inovativnim rešenjima i pronalascima, odnosno prijavi za zaštitu patenta.

Ako govorimo o novim inovativnim rešenjima i patentima u protekloj godini, Evropskom zavodu za patente prijavljeno je više od 180.000 patenata. Ovaj broj možda deluje impozantno, ali je to ipak pad od skoro 1% u odnosu na godinu dana ranije. Naravno, i na ovu oblast pronalazaštva je uticala pandemija izazvana virusom Kovid 19. U skladu sa stanjem u kojem se našao čitav svet, najviše patenata bilo je prijavljeno iz oblasti medicine, farmakologije i biotehnologije.

Sledeća najinovativnija oblast u 2020. godini su bile digitalne komunikacije, zahvaljujući pronalascima u sferi 5G mreži i veštačkoj inteligenciji. Upravo u skladu sa okolnostima izazvanim pandemijom, najmanje patenata je bilo prijavljeno u oblasti vazdušnog, svemirskog i automobilskog saobraćaja.

Prema Konvenciji o evropskom patentu, potpisanoj 1973. godine u Minhenu, nosilac evropskog patenta u svakoj zemlji ugovornici uživa prava i pravnu zaštitu kakvu bi imao i u svojoj državi. Među 44 potpisnice Konvencije je svih 27 zemalja EU. Srbija se Konvenciji pridružila 2010. godine i pripada toj evropskoj porodici, odnosno Evropskom zavodu za patente, najvećem u svetu. Zanimljivo je napomenuti da ima čak 6400 zaposlenih i jedan je oda najvećih institucija u EU.

Evropskom zavodu za patente protekle godine najviše zahteva je podneto iz SAD, oko 44.000, zatim iz Nemačke, blizu 26.000, iz Japana 22.000, iz Kine 13.000 i iz Francuske 10.000. Porast broja zahteva beleži i Južna Koreja. U regionu Hrvatska je imala 22 zahteva, Srbija osam, Bosna i Hercegovina četiri, Crna Gora dva i Severna Makedonija jedan.

Inače, u Srbiji se prosečno godišnje zaštiti oko 200 novih patenata. Najviše pronalazaka je iz oblasti elektrotehnike, poljoprivrede i medicine. Republika Srbija ima dugu tradiciju pronalazaštva. Još u srednjem veku negovan je odnos prema tehničkim unapređenjima. Tokom nekoliko vekova, mnogi srpski pronalazači su dali ogroman doprinos razvoju i unapređenju društva u celini.

Nekada su pronalazači bili genijalni pojedinci, često neshvaćeni i ponekad odbačeni od društva, ali uglavnom uporni i u potpunosti posvećeni svojim izumima. Vrlo često nisu doživeli zaslužena priznanja i ekonomsku korist, ali je zato čovečanstvo bilo bogatije za njihov pronalazak. Svima nam je poznat primer Nikole Tesle koji je ceo svoj život posvetio pronalazaštvu i celokupno svoje intelektualno bogatstvo ostavio čovečanstvu u nasleđe.

Pored javnosti dobro poznatih pronalazača i njihovih dela, poput Tesle, Mihajla Pupina, Milutina Milankovića, tu su i oni manje poznati čiji je doprinos pronalazaštvu izuzetno veliki. Mnogi od njihovih pronalazaka, nažalost, nisu bili zaštićeni. Smatram da treba neprestano da radimo na edukaciji stanovništva, pre svega privrednika i preduzetnika, o potrebi zaštite pronalazaka, kako u cilju sprečavanja prisvajanja, tako i o načinu njihovog najefikasnijeg korišćenja i unapređenja poslovanja.

Kada je reč o prisvajanju pronalazaka, jedan od najpoznatijih sporova o patentima u nauci se odnosi na pronalazak sijalice. Pojedini veruju da je sijalicu izmislio Nikola Tesla, a patentirao Tomas Edison i pokupio sve zasluge.

U današnje vreme situacija na polju pronalazaštva je malo drugačija. Pored toga što postoji veliki broj kompanija koje stimulišu i izdvajaju velika finansijska sredstva da bi se naučnici motivisali da stvaraju inovacije i pronalaze nova tehnička rešenja i unapređenja, pojedinci, ali i pravna lica svoje pronalaske štite putem patenta.

U savremenom dobu biti vlasnik patenta pored velike ekonomske opravdanosti, ponekad je i stvar prestižan. Zaštita patenata je u današnje vreme od izuzetne važnosti kako zbog ekonomske sigurnosti pojedinca ili kompanija, tako i zbog napretka celokupnog društva, ali ne smemo zaboraviti i u cilju sprečavanja krađe inovacije i pronalazaka. Zato je nužno potrebno u zakonodavnom smislu i u svakom drugom pogledu u oblast koja se ubrzano razvija, stalno unapređivati kako bi se pronalazaštvo podstaklo za dobrobit svih.

Slavni američki naučnik i pronalazač, izumitelj Polaroid kamere, doktor Edin Land je rekao, jedina stvar koja nas održava u životu je naš sjaj, jedini način da zaštitimo naš sjaj su naši patenti. Ove izmene i dopune idu u smeru unapređenja i modernizovanja Zakona o patentima koji je u skladu sa zakonima EU, koji regulišu ovu oblast i zato će poslanička grupa SDPS podržati ovaj predlog.

Takođe, podržaćemo i Sporazum sa Moldavijom i Sporazum o kreditu za finansiranje gasovoda u Zlatiborskom i Raškom okrugu, jer je on jedan od životne važnosti za građane više opština, Prijepolja, Priboja, Nove Varoši, Novog Pazara, ali takođe je i projekat koji će u mnogome doprineti poboljšanju stanja životne sredine u celoj Srbiji, zbog toga ćemo, kao što sam rekla podržati sva ova tri zakonska predloga. Zahvaljujem.
Hvala, potpredsedniče.

Poštovani ministri, koleginice i kolege, na početku svog izlaganja o budžetu za 2022. godinu želim da istaknem jednu vrlo pozitivnu stranu, a to je da je budžet došao na vreme, odnosno da je ispoštovan budžetski kalendar. To nam govori da je ova 2021. godina bila zdrava osnova i jak temelj za projektovanje budžeta za 2022. godinu. Budžet koji se danas nalazi pred nama je razvojni i okrenut investicijama i podizanju standarda građana kroz rast plata i penzija.

Kao što smo čuli danas na početku rasprave od premijerke, planirani budžet za iduću godinu iznosi 1.516 milijardi dinara, odnosno nešto je manji od 13 milijardi evra. To je 38,6 milijardi dinara uvećanje u odnosu na budžet za 2021. godinu, što nam ukazuje na to da se vrlo oprezno i konzervativno pristupilo prihodnoj strani budžeta. Ovde treba naglasiti da se očekuje da prihodi tokom iduće godine budu veći u odnosu na planirane, što smo imali i u ovoj 2021. godini, kada smo zbog uvećanja prihoda dva puta donosili rebalans budžeta.

Budući da je rashodna strana budžeta planirana, kako bi to ekonomisti rekli, široko, u iznosu od 1.717 milijardi dinara, tu se mogu očekivati značajne uštede, što je dobro, jer u uslovima kovid krize, koja još uvek traje i neizvesno je kako će se ona dalje odvijati, odgovorno je planirati rezerve u budžetu.

U rashodnoj strani budžeta planirane su sve povišice, kao što je povećanje penzije za 5,5% po švajcarskoj formuli, plata u javnom sektoru od 7% do 8%, kao i povećanje minimalne cene rada za 9,4% i ona će iznositi oko 300 evra. Kao što je premijerka rekla, to nije dovoljno i mi očekujemo rast minimalca, da bi on mogao da se izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

Nama socijaldemokratama Rasima Ljajića važna je sigurnost svakog radnika, svakog pojedinca u poslovima koje obavlja, zaštita interesa zaposlenih i njihovih porodica i zato podržavamo svako povećanje plata i penzija, kada god je ono zasnovano na zdravim i realnim osnovama.

Kada sve ovo uzmemo u obzir, odnosno prihodnu i rashodnu stranu budžeta, dolazimo do toga da je planirani deficit 3% BDP-a, a budući da su u rashodnoj stani planirane sve stavke koje sam nabrojala, može se očekivati da deficit do kraja godine bude znatno niži, a Fiskalni savet prognozira čak i manje od 2%.

Podsetimo samo da je u ovoj budžetskoj godini između dva rebalansa budžeta od aprila do oktobra deficit smanjen sa 6,9%, koliko je iznosio u aprilu, na 4,9% BDP-a. Ako te cifre uporedimo sa prognozama Fiskalnog saveta na manje od 2% deficita do kraja naredne budžetske godine, onda to samo po sebi govori u kakvom su stanju naše javne finansije. Ovako nizak nivo deficita prognozira i smanjenje javnog duga na 55,5% u odnosu na BDP do kraja 2022. godine, što je odličan rezultat, budući da će prema svim izgledima i naredna godina biti godina i kovid i energetske krize.

Ako Srbija uspe da do kraja iduće budžetske godine, izložena velikim izazovima, kao što su energetska kriza i inflatorni pritisci, smanji javni dug sa 58,2, koliko je očekivano do kraja ove godine, na 55,5% BDP-a, a znamo da je ograničenje, odnosno crvena linija preko koje nije dobro da zemlje idu 60% BDP-a, onda je to, složićete se, dobar rezultat. Sve ovo govori u prilog činjenici da je budžet vrlo oprezno planiran, da su prihodi planirani konzervativno i da je očekivano, odnosno da ima prostora da tokom godine prihodna strana budžeta bude znatno veća.

Ono što podstiče privredni rast su svakako javne, odnosno kapitalne investicije, a to su izgradnja puteva, železnica, komunalne infrastrukture, izgradnja i obnova bolnica i ovim budžetom predviđeno je 7,3% BDP-a, odnosno oko četiri milijarde evra za one investicije koje stimulišu, odnosno pokreću i guraju privredni rast. Ovako visok procenat iz budžeta za javne investicije trenutno ne izdvaja nijedna zemlja jugoistočne Evrope i to nam govori da Srbija radi dobar posao.

Kada je reč o javnim investicijama, treba istaći da su budžetom za narednu godinu planirana sredstva za završetak radova na izgradnji fabrike vakcina, jedine takve na Balkanu, za završetak Kliničkog centra Beograd, za proširenje Kliničkog centra Vojvodina u Novom Sadu, za završetak Instituta za tropske i infektivne bolesti i izgradnju još novih bolnica širom Srbije.

Za stranku kojoj ja pripadam, Socijaldemokratsku partiju Srbije, ovo je od suštinskog značaja, jer se mi zalažemo za konstantno podizanje kapaciteta našeg zdravstvenog sistema kroz obnavljanje kliničkih centara, domova zdravlja, ambulanti, kao i kroz unapređivanje i usavršavanje kadrova. Ove investicije u zdravstvu omogućiće i veću dostupnost zdravstvene zaštite svim građanima, a mladim ljudima lakše zapošljavanje i usavršavanje.

Kada govorimo o ostalim kapitalnim investicijama, trenutno se kroz Srbiju gradi sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica. U idućoj godini biće završena pruga Beograd-Novi Sad, kao i deo auto-puta „Miloš Veliki“ od Preljine do Požege. Ovim budžetom predviđena su sredstva za nastavak radova na izgradnji brze pruge od Novog Sada do Subotice, za Moravski i Fruškogorski koridor, za put Požega-Boljare, za obilaznice oko Užica, Kragujevca, Gornjeg Milanovca. Ovo govori da nijedan kraj Srbije nije zanemaren.

Sve ovo su investicije od nacionalnog značaja koje upošljavaju veliki broj građevinskih radnika, a njihovim završetkom poboljšava se privredni ambijent zemlje u smislu privlačenja investicija, pa sve do podizanja životnog standarda i stvaranja boljih uslova za život građana i podizanja BDP-a.

Ono što posebno želim da istaknem, to je da je Vlada prepoznala veliki značaj ulaganja u zaštitu životne sredine i da je došao trenutak da problem zaštite životne sredine mora da se rešava pre svega zbog zdravlja stanovništva, ali i zbog obaveza Srbije na putu ka Evropskoj uniji.

Ako posmatramo razdeo 25 budžeta, vidimo da je ove godine za životnu sredinu izdvojeno 15,5 milijardi dinara, što je za više od 50% povećanje u odnosu na inicijalni budžet 2021. godine, koji je iznosio oko sedam milijardi dinara. Ako tome dodamo potencijalnih devet milijardi dinara koje jedinice lokalnih samouprava imaju mogućnost da povuku iz kreditnih linija, onda dolazimo do 24 milijarde dinara koje mogu da budu uložene u zaštitu životne sredine.

Ovde je sada na lokalnim samoupravama da izrade projektno-tehničku dokumentaciju, da kandiduju projekte i da iskoriste ovu mogućnost da povuku sredstva iz kredita. Koliko je meni poznato, 26 jedinica lokalne samouprave već je izradilo projekte koji su trenutno na proveri i ako budu zadovoljili uslove, oni će moći da povuku kredite.

Takođe, ovde treba dodati i planiranih 12 milijardi dinara kod Ministarstva građevine namenjenih za izgradnju reciklažnih centara i kanalizacione mreže. Kada sve saberemo, to je 36 milijardi dinara, odnosno 300 miliona evra namenjenih životnoj sredini za iduću godinu.

Samo za Zelenu agendu planirano je šest milijardi dinara, to je 50 miliona evra, i to za toplanu u Kragujevcu, za izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i za osam reciklažnih centara. Ovo su do sada najveća sredstva namenjena životnoj sredini i mi moramo biti svesni značaja ulaganja u infrastrukturu zaštite životne sredine, jer pored obezbeđivanja normalnih uslova za život, kao što su čista voda, kanalizaciona infrastruktura, smanjenje zagađenja vazduha, skladištenje otpada, ulaganje u ovu oblast nesumnjivo doprinosi i rastu BDP-a jedne zemlje.

Ukratko bih se osvrnula i na razdeo 28, odnosno Ministarstvo energetike, gde prvi put imamo sredstva za podizanje energetske efikasnosti, odnosno za zamenu stolarije, fasada, kotlarnica, za solarne panele, gde je budžetom za iduću godinu za te namene opredeljeno dve milijarde dinara, odnosno oko 16 miliona evra.

Budući da je ovo posao za koji su građani veoma zainteresovani i da pored države i jedinica lokalne samouprave treba da učestvuje u finansiranju ovih radova, očekujem veću zainteresovanost lokalnih samouprava i da se iz godine u godinu povećava budžet za ove namene, jer je ulaganje u energetsku efikasnost jedan od sigurnih načina uštede energije i smanjenja zagađenja životne sredine.

Na kraju još nešto što mi je zapalo za oko, to je smanjenje sredstava za Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, i to za 60% u odnosu na rebalans budžeta krajem 2021. godine. Taj budžet sada iznosi 6,2 milijarde dinara. Treba reći da je kroz sredstva za oporavak najteže pogođenih privrednih grana pandemijom ove godine ovo ministarstvo dobilo značajna sredstva za oporavak ugostiteljstva i zato je budžet za 2021. godinu bio oko 13 milijardi dinara. Međutim, moramo imati u vidu da je ugostiteljstvo još uvek pod uticajem epidemioloških mera i ja se nadam da će se iznaći model, odnosno sredstva za pomoć i oporavak ove grane privrede.

Ono što još želim da naglasim je i povećanje sredstava za obrazovanje, nauku, poljoprivredu, kulturu. Mene posebno raduje to što je Čačak, moj rodni grad izabran za prestonicu kulture 2023. godine i što će, kao što ste ministarko Gojković rekli, Čačak dobiti muzej košarke i rokenrola. Čačak to svakako zaslužuje i sigurna sam da će opravdati poverenje.

Sve u svemu, budžet je dobro projektovan, on je razvojni i dobar je pokazatelj da su javne finansije zemlje na zdravim nogama, odnosno stabilne i održive. Zato će moja poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije čiji je jedan od osnovnih postulata društvo koje se odgovorno ponaša prema potencijalima koje poseduje i troši samo ono što može da zaradi, a raspodelu sredstava vrši na pravedan i solidaran način, na čemu se u najvećoj meri bazira i Predlog budžeta za iduću godinu, u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Hvala.
Hvala, predsedniče.

Ja svoje pitanje upućujem Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, ovih danas se užurbano privode kraju radovi na deonici autoputa „Miloš Veliki“ od Preljine do Pakovraće, a na celoj trasi autoputa od Preljine do Požege, na najzahtevnijim građevinskim radovima, 24 sata dnevno angažovano je oko devet stotina radnika.

Na deonici Preljina – Požega, dugoj 31 kilometar, grade se tri tunela, jedan kroz Trbušine i dva tunela Laz i Munjino brdo kroz planinu Jelicu, ukupne dužine od 2.800 metara i to su najduži tuneli u našoj zemlji.

Da je ovo jedna od zahtevnijih deonica govori i podatak da će pored ova tri tunela na trasi Preljina – Požega biti 35 mostova, četiri nadvožnjaka, dve saobraćajne petlje i čak dva miliona kubika nasipa.

Dodatno radove usložnjava i potreba za izmeštanjem postojeće tehničke infrastrukture. Od naplatne rampe Preljina do buduće petlje u Pakovraću potrebno je izmestiti elektroenergetske i telekomunikacione vodove i gasne instalacije.

Na ovoj deonici dugoj 14 kilometara autoput prolazi kroz pet mesnih zajednica i tokom radova dešavalo se da građevinske mašine preseku vodove i da meštani ostanu bez struje, vode, telefona i interneta. Takođe, zbog potrebe izgradnje autoputa, usled prolaska kamiona i teških građevinskih mašina, devastirano je oko 40 kilometara puteva kroz sela Prijevor, Trbušani, Rakova, Pakovraće i Preljina.

Svesni značaja autoputa, meštani su, iako često paralisani jer nisu mogli da dođu do svojih njiva, a ostajali su bez struje i vode, bili strpljivi i pokazali gostoprimstvo i prema domaćim i kineskim izvođačima radova, ali očekuju da se sve vrati u prvobitno stanje.

Moje pitanje je – kada će lokalni putevi biti rekonstruisani, a ostala infrastruktura, poput strujnih, telekomunikacionih vodova, vodovodna i gasna mreža u potpunosti biti osposobljeni i stavljeni u funkciju? Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre Vulin, koleginice i kolege, u tradiciji naroda sa ovih prostora je da priteknu jedni drugima u pomoć kada je to potrebno, naročito u velikim nevoljama i teškim situacijama. To je deo našeg nasleđa, naše kulture, odlika nesebičnosti, solidarnosti, empatije, svega onoga ljudskog što je utkano u nama.

Mi smo nebrojeno puta u našoj daljoj i bližoj prošlosti svedočili koliko je pomoć u katastrofama bila ona u ljudstvu, opremi, znanju, značajna i presudna kada oni koji su pogođeni katastrofom nisu u mogućnosti sami i sopstvenim sredstvima da se suprotstave nepogodi koja ih je zadesila.

Katastrofe izazvane brojnim prirodnim pojavama, odnosno opasnostima tehnološkim, zatim ratnim, bezbednosnim rizicima i pretnjama su stalno prisutna realnost za ljudska društva širom sveta i zato zemlje treba institucionalno, odnosno kroz zakone i sporazume da urede okvir, odnosno uslove za pružanje pomoći u takvim situacijama.

Ovaj Sporazum koji je pred nama, odnosno Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu je deo inicijative Mali Šengen, sada „Otvoreni Balkan“, zaključen sa namerom da se unesu pozitivne promene u celom regionu, da se podstakne privredna saradnja, olakša trgovina, kretanje ljudi, roba i usluga i da za svaki drugi način učini lakši život građanima i da približi naše narode.

Svesni izazova sa kojima se suočava savremeno čovečanstvo, a posebno porasta prirodnih katastrofa uzrokovanih klimatskim promenama, kao što su poplave, požari, ekstremne temperature, potpisnici ovog Sporazuma predsednik Srbije i premijeri Severne Makedonije i Albanije su još jedan iskorak napravili u odnosima tri zemlje, a naši parlamenti stavljajući u zakonski okvir sve uslove i načine pružanja pomoći predviđene ovim Sporazumom.

Meni je žao i nadam se da će se to promeniti i da će Crna Gora i Bosna i Hercegovina shvatiti prednosti ovakve saradnje i pridružiti se ovom Sporazumu, jer katastrofe ne znaju za granice, a niko nije bezbedan dok svi nismo bezbedni.

Setimo se samo poplava 2014. godine koje su pokazale koliko je društvo ranjivo i bespomoćno pred prirodom i koliko je pomoć koja je tada odigrala značajnu ulogu u spasavanju ljudskih života i materijalnih dobara bila dragocena.

Prirodne katastrofe koje su se gotovo svake godine dešavale, ne samo u Srbiji, nego i u regionu i čitavom svetu, podsetimo se zemljotresa u Petrilji prošle godine, zatim u Albaniji 2019. godine, ekstremno visokih temperatura i suša tokom ove godine, i da ne nabrajam, upozoravaju da je neophodno da se svi bolje organizujemo u budućnosti.

Tim pre, ovaj Predlog zakona je od velikog značaja, jer predviđa način, odnosno okvir za dobrovoljno pružanje pomoći i saradnje u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu, a naročito u planiranju i sprovođenju mera za zaštitu od poplava, zemljotresa, požara, zagađenja životne sredine, opasnosti izazvane radijacijom.

Takođe, Predlog zakona predviđa i pomoć u slučaju pandemijskih katastrofa. Mi smo tokom ove pandemije videli, s jedne strane sve slabosti i sebičnost savremenog sveta, a naročito najrazvijenijih zemalja kada se vodila bitka za nabavku respiratora, zaštitne opreme, sredstava za dezinfekciju, vakcina u borbi protiv virusa Kovid19, a s druge strane videli smo i solidarnost pojedinih zemalja koje su nesebično pružale pomoć drugima u borbi protiv ovog virusa, među kojima je i Srbija, koja je neretko bila i kritikovana potpuno neosnovano.

Zato je bilo nužno donošenje ovog Zakona, da bi zemlje potpisnice poštujući njegove odredbe, kao i potpisane međunarodne sporazume međusobno nesmetano sarađivale u cilju sprečavanja, odnosno ublažavanja posledica katastrofa.

Kada govorimo o prirodnim katastrofama, one su i podsetnik da je neophodno da promenimo svest i stav ljudi prema životnoj sredini, jer samo tokom zadnje decenije posebno se vidi porast katastrofa uzrokovanih klimatskim promenama u kojima je stradalo na hiljade ljudi, a milioni su pogođeni zdravstveno, stambeno, glađu.

Ovde želim da istaknem da je zato važno u situacijama katastrofa, kada ljudski životi bivaju suštinski izmenjeni zbog gubitka najbližih, gubitka osećaja sigurnosti i nade, o čemu svedočimo i tokom ove pandemije, obratiti posebnu pažnju i na pružanje psiho-socijalne pomoći podrške. Ta vrsta pomoći je neophodna radi olakšavanja oporavka pojedinaca porodica i čitave zajednice i mislim da ona treba da postane sastavni deo borbe u prevazilaženju posledica katastrofa.

Poslanička grupa Socijaldemokratske partije će podržati ovaj i predlog o priznavanju vozačkih dozvola između Republike Srbije i Narodne Republike Kine, budući da veliki broj kineskih državljana radi u Srbiji. Nemali broj naših državljana živi u Kini i, naravno, ove dozvole treba priznati uz svo poštovanje pravila i standarda zemlje domaćina.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem, potpredsedniče Skupštine.

Poštovana ministarko Vujović, poštovane članice Kabineta Ministarstva za zaštitu životne sredine, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas na dnevnom redu imamo još dva u nizu zakona koji je ovaj skupštinski saziv usvojio, a tiču se zaštite životne sredine. To su zakoni koje usklađujemo sa propisima Evropske unije i upravo oni su jasni pokazatelj koliko je životna sredina postala važna tema i koliko je visoko na listi prioriteta ove vlasti.

Da će država znatno više ulagati u oporavak i zaštitu životne sredine govori i činjenica da su sredstva namenjena budžetom za iduću godinu za životnu sredinu duplo veća u odnosu na inicijalni budžet 2020. i taj iznos je oko 15.000.000.000 dinara.

Ovoliki procenat budžeta za ekologiju do sada nikada nismo imali i meni kao članici Odbora za životnu sredinu, kao koordinatorki Zelene poslaničke grupe, nekome ko se kroz svoj rad zalaže za čistu i održivu životnu sredinu ta činjenica mnogo znači i posebno me raduje.

Zakoni koji se danas nalaze pred nama, a to su Predlog zakona o biocidnim proizvodima i Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, tiču se zdravstvene bezbednosti, odnosno zdravlja ljudi, životinja i zaštite životne sredine.

Kada govorimo o Zakonu o biocidnim proizvodima treba da znamo šta su to biocidi, čemu služe, kako se koriste, na koji način se obeležavaju, skladište i kako se oni bezbedno zbrinjavaju.

Najjednostavnije rečeno, biocidi su aktivne supstance ili proizvodi koji sadrže jednu ili više aktivnih supstanci i kao takvi se stavljaju na tržište i koriste kao zaštita od različitih vrsti patogena, odnosno štetnih organizama kao što su virusi, bakterije, gljivice. Mi se svakodnevno susrećemo i koristimo neki biocidni proizvod, a da toga najčešće nismo ni svesni. Bez njih bi savremeni način života bio nezamisliv i neodrživ.

Ovi proizvodi imaju široku upotrebu u medicini, koristimo ih za dezinfekciju domaćinstava, u bolnicama, vrtićima, javnim ustanovama, prevozu. Biocidi se koriste za čuvanje hrane od štetnih mikroorganizama, za zaštitu bilja, tretiranje zemljišta, vode.

Ono što je ključno, to je pravilna upotreba i korišćenje ovih sredstava i zato je neophodan zakon kojim se regulišu liste aktivnih supstanci, dostupnost ovih proizvoda na tržištu, adekvatno pakovanje, obavezno obeležavanje biocidnog proizvoda.

Ovaj zakon prvenstveno se zasniva na načelu predostrožnosti kojim se obezbeđuje visok nivo zdravstvene zaštite ljudi, životinja, a posebno osetljivih grupa kao što su trudnice, deca, starija populacija, ali i radnici i stanovništvo ako su u velikoj meri i duže vreme izloženi dejstvu nekog biocidnog proizvoda. Zbog toga je veliki značaj i važnost ovog zakona, čije odredbe se odnose upravo na predostrožnost i zaštitu od biocida.

Širok je spektar biocidnih proizvoda i prema predlogu ovog zakona oni se razvrstavaju prema nameni, odnosno štetnom organizmu na koji deluju i zato svaki od ovih proizvoda mora da ima odobrenje da bi se našao na tržištu, odnosno stavio u promet, mora da ima rešenje o upisu u listu biocidnih proizvoda koji mogu biti dostupni na tržištu, odnosno koji se mogu koristiti. To rešenje mora biti doneto u skladu sa propisima koji važe u EU.

Ovaj i ovako koncipiran zakon je značajan i utoliko što građanima daje sigurnost da mogu da se pouzdaju u institucije koje na način propisan zakonom vode brigu o zaštiti ljudi, u smislu da su biocidni proizvodi bezbedni i da ih treba koristiti na adekvatan i propisan način.

Recimo, u krizama poput ove izazvane Kovidom 19 neznanje šta smemo da koristimo za dezinfekciju kože, a šta za dezinfekciju podova, kuhinjskih površina, toaleta, može da bude veliki neprijatelj i da ugrozi zdravlje. S druge strane, stavljanje biocidnih proizvoda u promet predstavlja veliki izazov i za domaću privredu. U trenutnim okolnostima pandemije veliki broj privrednika se odlučuje da otpočne i proizvodnju sredstava za dezinfekciju. Tim pre ovaj zakon nam je još potrebniji kako bi se ispunili svi standardi koji se odnose na zaštitu zdravlja i zdravstvenu bezbednost i koji su nam u skladu sa propisima zemalja EU.

Međutim, zakon propisuje i da se određeni biocidni proizvodi ne mogu naći na tržištu. Član 17. Predloga zakona kaže da Ministarstvo neće dati odobrenje za činjenjem dostupnim na tržištu biocidnog proizvoda radi korišćenja za opštu upotrebu ako taj proizvod ispunjava kriterijume za klasifikaciju kao akutno toksičan ili specifično toksičan za ciljani organ, ako je kancerogen ili reproduktivno toksičan.

Dakle, prema odredbama ovog zakona na tržištu se mogu naći samo oni biocidni proizvodi za koje je Ministarstvo izdalo odobrenje, a odobrenje se izdaje ukoliko se aktivne supstance u tom proizvodu nalaze na listi za biocide, odnosno ako ispunjavaju sve uslove navedene tim listama: da su dovoljno efikasni, da nemaju neprihvatljive efekte direktno ili indirektno preko vode za piće, hrane, hrane za životinje, vazduha ili druge indirektne efekte za zdravlje ljudi i životinja.

Ova predlog zakona prvi put uvodi i termin „tretirani proizvod“. Šta to znači? Na primer, to može biti semenska roba koja je tretirana određenom vrstom biocida radi zaštite od neke vrste patogena. Takav proizvod jasno na etiketi mora da ima podatke koji sadrže naziv svih aktivnih supstanci, sva relevantna uputstva za upotrebu, uključujući i sve mere predostrožnosti. Etiketa mora biti jasno vidljiva i lako čitljiva.

Biocidni proizvod, prema Predlogu zakona, da bi se našao na tržištu ne sme imati neželjene efekte na životnu sredinu u smislu kontaminacije površinskih i podzemnih voda, vode za piće, uticaj na biodiverzitet i ekosistem. Nadzor nad primenom

ovog zakona vrši Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, a inspekcijski nadzor vrše tri ministarstva, i to: Ministarstvo nadležno za zdravlje preko sanitarne inspekcije, Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine preko inspektora za životnu sredinu i Ministarstvo nadležno za poslove veterine preko veterinarskih inspektora.

Inspektor može da vrši uzorkovanje biocidnog proizvoda ili tretiranog proizvoda radi utvrđivanja da li su ispunjeni uslovi da bi se ta vrsta biocida ili tretiranog proizvoda našla na tržištu, odnosno u upotrebi. Ukoliko se utvrdi da se određeni biocidnni proizvod čini dostupnim na tržištu ili koristi bez odobrenja, propisane su kaznene odredbe. Novčane kazne za pravna lica iznose od milion i po do tri miliona dinara ukoliko biocidni proizvod stavi na tržište, a ne poseduje odobrenje, odnosno dozvolu propisanu ovim zakonom.

Ova oblast je do sada bila uređena Zakonom o biocidnim proizvodima iz 2009. godine, koji je tada bio u velikom delu usklađen sa uslovima koji su važili u EU. Međutim, u međuvremenu EU donela je uredbu o biocidnim proizvodima, naročito zbog obezbeđivanja jedinstvenih uslova poslovanja u okviru jedinstvenog evropskog tržišta. Evropska komisija je u okviru Poglavlja 27 zahtevala da Republika Srbija nastavi proces usklađivanja propisa kojima se uređuju biocidni proizvodi sa uredbom koja važi na nivou EU.

Budući da Uredba o biocidnim proizvodima reguliše unutrašnje tržište EU, ovde nije moguće govoriti o potpunoj harmonizaciji, ali ovaj predlog zakona predvideo je maksimalnu moguću usaglašenost i njime će se, pored visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, unaprediti i nivo trgovine biocidnim proizvodima kako sa zemljama EU, tako i van nje. Zato ja pozivam kolege narodne poslanike da podržimo ovaj zakon.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, treba istaći da se ovaj predlog zakona odnosi na postrojenja koja spadaju u najveće zagađivače i oni su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu koja u stvari propisuje uslove pod kojima mogu da obavljaju svoje aktivnosti. To su uglavnom postrojenja iz energetskog sektora, sektora proizvodnje i prerade metala, mineralnih industrija, hemijskih postrojenja, postrojenja upravljanja otpadom, životinjske farme.

U Srbiji danas postoji 227 takvih postrojenja koja podležu izdavanju integrisanih dozvola, a do danas je izdato 46. Da bi ušla u procedure za pribavljanje integrisane dozvole, postrojenja mora da izrade dokumentaciju iz oblasti zaštite od velikog hemijskog udesa koja sadrži politiku prevencije od udesa, kao i plan zaštite. Tek po pribavljanju saglasnosti na predloženu dokumentaciju, ulaze u procedure za dobijanje dozvole za rad i to je suština ovog zakona.

Budući da su procedure za dobijanje integrisanih dozvola veoma složene i da su uočeni brojni problemi, počev od nepotpune dokumentacije, velikih materijalnih ulaganja potrebnih za realizaciju mera, mnogi od njih nemaju ni jasne planove kako da sprovedu mere u skladu sa evropskim standardima, veliki broj njih ne poseduje upotrebne dozvole, projektnu dokumentaciju, moramo se složiti da je posao oko ispunjenja zahteva odnosno standarda za integrisane dozvole veoma složen i da iziskuje dosta vremena.

S druge strane, i nadležni organi, davaoci dozvola, suočavaju se sa drugom vrstom problema, a to je nedostatak administrativnih odnosa kadrovskih kapaciteta. Zaposleni nisu dovoljno obučeni za pisanje dozvola i zbog toga je neophodno jačanje kapaciteta i zapošljavanje novih stručnih kadrova.

U EU važi nepisano pravilo da jedan pisac dozvole može godišnje izdati maksimalno tri do četiri dozvole. Ovde je potrebno da zaposleni poznaje veliki broj evropskih dokumenata, da konstantno prati evropsko i domaće zakonodavstvo. Zato je i predviđen novi rok za izdavanje integrisanih dozvola - 31. decembar 2024. godine, umesto kraja 2020. godine, povoljniji i za operatere koji će imati dovoljno vremena i za pribavljanje dokumentacije i za nadležne organe koji izdaju dozvole.

Budući da je ovde reč o dozvolama kojima se reguliše rad velikih zagađivača da bi se smanjila štetna dejstva emisija i uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu, tim dozvolama se obezbeđuje praćenje uticaja na kvalitet vode, vazduha, zemljišta, donose mere za sprečavanje hemijskih udesa i ograničavanje njihovih posledica, predviđa zaštita životne sredine posle prestanka rada i zatvaranje tih postrojenja, važno je temeljno pristupiti izdavanju ovih dozvola i zato je pomeranje roka na kraj 2024. godine opravdano.

Moja poslanička grupa će u danu za glasanje podržati oba ova predloga i nadam se da će to učiniti i ostale kolege poslanici. Zahvaljujem.