Ako sam dobro razumeo, vaše pitanje je upućeno meni, želite da se upoznam sa vašim zahtevom da se održi sednica Odbora za obrazovanje, jel to pitanje. Samo mi klimnite glavom ako sam dobro razumeo. Jel to to? Dobro.
Ne znam da li je reč o nečemu novom. Ako je reč o onom zahtevu koji ste slali pre nedelju ili dve nedelje, rekao sam to i poslaniku Obradoviću, da 23. maja, čini mi se da me je on pitao za istu stvar. Dakle, odgovor koji ste dobili od predsednika Odbora je u potpunosti utemeljen na Poslovniku. Vaš zahtev nije bio utemeljen na Poslovniku, ali sve može da se uredi na pravi način, nije to sporno, ako ste u nečemu zaista iskreni. Nemojte sada da ulazimo u priču da li želite neku raspravu na sednici Odbora, a da se to pretvori u ono što ste radili sa zahtevom za raspravu na plenarnoj sednici. Samo da se u to ne pretvori. Da vam ne govorim da vas je jutros ukupno sa te strane u formiranju radnog kvoruma učestvovalo 18. znači, slovom i brojem ukupno vas 18 koji ste tražili sednicu, koji ste tražili ovu raspravu, pa da ne igramo iste igre i na odbora. Ovlašćeni predstavnik predlagača drugo jutro već nije došao u salu uopšte. Ne treba da se igramo ni sa Narodnom skupštinom, a ni sa građanima ove zemlje na taj način, a ja ću da proverim ako je nešto novo. Ako je u pitanju ovo od 23. maja, kao što sam vam rekao, zahtev nije bio usklađen sa Poslovnikom, ali mogu da probam da pomognem dodatno. Ako je ovog puta za ozbiljno bilo šta. Ako je neozbiljno, kao ovo što radite ovih dana ili svih ovih nedelja, nema smisla nikakvog.
Sledeći reč ima Borislav Novaković.

Pet minuta.
Jeste li vi to promenili ime poslaničke grupe u samoopredeljenje?
Reč ima Nenad Tomašević.

Reč ima Đorđo Đorđić.

Reč ima Snežana Paunović.

Reč ima Nebojša Bakarec.

Hvala vam.
Nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Veroljub Stevanović, a sprečeni su da prisustvuju i narodni poslanici Aleksandar Marković i Radomir Lazović.
Nastavljamo pretres o 3. tački dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik i članovi Vlade Republike Srbije, koje ovom prilikom pozdravljam.
Reč ima predstavnik predlagača.
Izvolite.
(Boško Obradović: Replika!)

Dao sam vam reč.

Pravo na repliku.

Hvala.
Što se tiče vaše napomene, značajno manje od pola je imalo bilo kakve veze sa temom dnevnog reda. Tek posle, čini mi se, pet i po minuta mi smo čuli prvi pokušaj rečenice da ima veze sa temom dnevnog reda, ali kada ne bi govorili o tome bilo bi prazno, ne bi imalo šta da se kaže, kao što su i jutros te klupe bile prazne.
Nije pet, dvoje ukupno, odnosno dvojica narodnih poslanika iz cele te poslaničke grupe je došlo jutros, ne uključujući predstavnika predlagača, Aleksića, koji je bio odsutan kao i juče.
Reč ima Aleksandar Jovanović.

Vi znate Jovanoviću da kazne ne izričem ni vama ni bilo kome drugom kada jednom vikne. Nego, Jovanoviću, kaznu dobijete kada vam ukažem na to da to ne treba da radite, pa ponovite i treći put i peti put itd.

Jovanoviću, hajmo bez direktnog obraćanja.

Sada dok vi govorite, niko ne viče na način na koji vi vičete svakoga dana.

Ako hoćete da o tome pričamo, možemo odmah. Ko sada viče onako kako vi vičete svakoga dana? Jovanoviću, kažite ime?

Jovanoviću, kažite ime? Kažite ime, Jovanoviću? Ko viče kao što vi vičete svakoga dana.

Ko?