Dobro.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
(Aleksandar Jovanović: Recite da se ne deru ovi vaši.)
Jovanoviću, nije vaš red. Dobićete reč, prijavljeni ste za reč. Dobićete reč.
(Aleksandar Jovanović: Recite da se ne deru vaši. Ne može da za jedne važi, a za druge da ne važi.)
Jel vi morate čak i na ovoj sednici da radite isto što i na svakoj drugoj? Jel moguće?
Kako uđete u salu da se istaknete, valjda da svima stavite do znanja da ste prisutni, vi krenete da vičete iz tog poslednjeg reda, na ovoj sednici.
Svaka vam čast Jovanoviću.
(Aleksandar Jovanović: Svaka vama čast.)
Gospodine Obradoviću, vezano za ove dve stvari, kada ste se obratili meni.
Rekli ste mi da niste hteli da glasate za dnevni red, koji ste tražili na kolegijumu sa mnom, svi vi koji predstavljate poslaničke grupe opozicije, bio je prisutan vaš predstavnik gospođa Vasić, ako se ne varam. To je bio vaš predlog i dogovor sa većinom. Za to niste hteli da glasate juče, a sad ste mi ponudili kao obrazloženje, navodno, da vi niste hteli to, nego ste hteli neke dodatne mere i neke predloge vaše. Ja ovde imam dnevni red koji ste vi potpisali, dnevni red koji ste potpisali vi svi zajedno.
(Boško Obradović: Vratite mi vreme.)
Šta je bilo? Sad ne možete da saslušate moj odgovor vama. Ajde budite toliko pristojni, budite toliko pristojni pa saslušajte mog odgovor vama. Ovo ste vi potpisali, vas 84, svi zajedno. Tu se nalaze i potpisi svih vas iz grupe Dveri. Evo, potpisali: Vasić Radmila, Jakovljević Milovan, Kostić Ivan, Milenković Kerković Tamara, Obradović Boško, Puškić Borko, zajedno sa svim ostalima tamo.
Koliko ovde ima tačaka dnevnog reda i koje su? Ima dve. Jesu li i ove o kojima ste vi govorili sada? Ne. Ovo ste vi potpisali, to je dnevni red koji ste tražili.
(Boško Obradović: Jesu li i one tri u skupštinskoj proceduri?)
Dobili ste ne samo ovo što ste tražili, nego i duplo više. To je došlo na dnevni red i vi onda za to niste glasali. A sada mi kažete, dakle, ne samo da niste tražili i niste potpisali ovo o čemu govorite malopre, da bi opravdali sebe, nego mi kažete - imamo mi sad neke tri nove mere i tri neka nova predloga, koje ste, koliko ja vidim, predali, kada?
(Boško Obradović: Još u decembru.)
Sedamnaestog maja 2023. godine. Jel 17. maj bio u decembru?
(Boško Obradović: U decembru, 13. decembra, o prevenciji nasilja u školama.)
Preporuka Vladi Republike Srbije o hitnim merama u prosvetnom sistemu. Evo, nalazi se, i to mogu da nađu svi narodni poslanici zavedeno, čitam vam sada, pečat 17. 5. 2023. godine.
(Boško Obradović: Pročitajte 13. decembar, ako ste pošten čovek.)
Nemojte da vičete, Obradoviću. Nemojte da vičete, Obradoviću.
Kad je bio 17. maj?
(Boško Obradović: Kad je bio 13. decembar?)
Ja vam čitam šta ste vi podneli. Jeste li vi podneli preporuku Vladi?
(Boško Obradović: Da, 13. decembra.)
Jeste li podneli preporuku Vladi 17. maja? Ne sećate se. Ne sećate se da ste ovo podneli?
(Boško Obradović: Ne sećaš se da smo 13. decembra?)
Dobro. Ono što mogu da učinim to je da ovo umnožim, pa da podelim i vama i ostalim narodnim poslanicima, da se svi uvere da je istina ovo što govorim.
Sedamnaestog maja ste podneli preporuku Vladi Republike Srbije.
(Boško Obradović: Trinaestog decembra.)
Pa ćemo na osnovu toga, Obradoviću, da pričamo o svemu ostalom.
(Boško Obradović: Tako je.)
Tako je, e, vidim da klimate glavom, zadovoljni ste.
(Boško Obradović: Apsolutno. Na osnovu toga ćemo da pričamo.)
I još jednu stvar da vam kažem, kada podnesete nešto ovako, dan pred sednicu koja je verovatno bila već zakazana u tom trenutku, stavite makar oznaku hitnosti, jer kada predate 17. 5, bez oznake hitnosti, vi ste narodni poslanik i znate šta to znači. Vi onda tražite da to bude na dnevnom redu za, koliko, 15 dana ili malo dalje. Jel i to treba da podelim i vama i ostalima?
(Boško Obradović: Ne treba. Trinaesti decembar 2022. godine, upamtite taj datum.)
E dobro, drago mi je što neke stvari znate i da ne moram da vam podelim, ali čisto da ne biste neistine govorili meni ili bilo kome ovde u sali.
(Boško Obradović: Trinaesti decembar 2022. godine, jedina mera za prevenciju nasilja u našem društvu.)
I sada vičete iz klupe. Isto tako ste se ponašali i kada je govorila predsednica Vlade. A onda primetite kada govorite vi kako vam smeta buka. Jeste li videli?
(Boško Obradović: Možeš ti da zloupotrebljavaš ceo dan. Ništa nije sporno. Vidim šta radite.)
I dalje vičete.
(Boško Obradović: Ništa nije sporno. Sve je u redu. Samo da znate da znamo šta radite.)
Ja uvek intervenišem. Pritisnem zvono, zamolim narodne poslanike da se primire i vama onda buka smeta. A šta mislite, Obradoviću, ovo što sad radite, da li to smeta nekome? Ne. Nego je vama uvek važno samo da li nešto smeta vama.
(Boško Obradović: Samo ti radi svoj posao.)
I to što sad vičete iz klupe, šta mislite? To nikome ne smeta. Kao što sam rekao i vama i svima ostalima, to ponašanje koje pokazujete danas i koje gleda cela Srbija jeste slika o vama koju kreirate sami.
(Boško Obradović: Samo ti radi svoj posao.)
Tako da, nadam se da smo to konačno razjasnili.
Pravo na repliku.