Samo izvolite.
(Boško Obradović: Što se pravite ludi? Kažem vam da koleginica Vasić ima pravo na repliku na ovo što je ministar govorio. Šta vam nije jasno? Ministar je rekao – lažete. Jel postoji pravo na repliku u srpskom parlamentu?)

To je bilo dva minuta i plus ono vreme koje ste tražili. Ne znam šta je to. Znam po koma osnovu sam vam dao reč. Kad se sami za reč javite i dobijete i onda dramite i glumatate. Šta god da je, to je vaša stvar. Reč ima potpredsednik Vlade.

Poslovnik.

To ste meni nešto rekli?

Ali, ne može tako. Kada ukazujete na povredu Poslovnika obraćete se predsedavajućem.

Na Poslovnik ste ukazali.

Onda se obraćate onome ko vodi sednicu, ako je Poslovnik.

Ne može i meni i ministru. Samo onome ko vodi sednicu.

Slušam vas.

Dobro. To je sada replika.
Znači, moram da primetim mnoštvo stranih izraza, a sve neki zapadni jezici. Nema to nikakve veze sa Poslovnikom. Ali i to što radite nema baš mnogo veze sa pristojnošću, ali nema to veze. To je vaše lice. Nema veze ni sa kim drugim u ovoj Skupštini. Samo sa vama, ali razumem da ste ushićeni zbog nacionalnog okupljanja oko Dragana Đilasa.
Na član 16. amandman je podneo Milovan Jakovljević.
Na član 16. amandman je podneo Strahinja Erac.

Signalizirali smo da je naopačke. Jeste, pogledajte snimak posle.
Na član 16. amandman je podneo Miodrag Gavrilović.

Potpredsednik Vlade ima reč.

Na član 17. Miodrag Gavrilović.
Po amandmanu?
Mislio sam da čekate sledeći, izvinite gospodine Gavriloviću.
Boško Obradović po amandmanu.
Izvolite.

Hvala.
Videli smo to isto. To je bilo prošle godine u onom dvorištu sa Đilasom.
Reč ima Miodrag Gavrilović.

Hvala gospodine Gavriloviću na potvrdi da ste bili u tom dvorištu sa svima ostalima zajedno.
Na član 17. Marijan Rističević.