Hvala, gospodine Markoviću.
Reč ima Milica Đurđević Stamenkovski.
Izvolite.

Vi isto po Poslovniku?
Izvolite vi prvi.

Samo jedna stvar, gospodine Nikoliću, nikome nije uskraćena sloboda govora. Svi su slobodno govorili.

Nije to sporno. Samo vam kažem u čemu niste u pravu, pošto se meni obraćate i meni iznosite svoje primedbe.
Dakle, nije stvar u tome da nema slobode govora. Vama je smetala tuđa sloboda govora, odnosno što su drugi razgovarali među sobom. Primetili ste verovatno da sam preko signalizacije reagovao ja sa svoje strane i to ne jednom, nego nekoliko puta.

Nije problem nikakav. Samo kažite kako stvari zaista stoje i šta je zaista problem.

Završite, slobodno, nije problem.

Nemojte da se plašite, nema razloga.

Hvala vam. Razumeo sam vas.
Glasaćemo, nije problem. To, pretpostavljam, znači da vas dalje obrazloženje ne interesuje s moje strane nikako. Nikakav problem. I vi ste imali svoju slobodu govora, kao što, pa ne mogu da kažem retko ko, nego baš bukvalno niko nije imao u vreme onih sa kojima ste, čini mi se, hteli neku koaliciju da pravite odmah posle izbora. Samo uočite tu razliku između ovih sloboda koje imamo danas i onoga što nismo imali nikada ranije.
Gospodine Dragićeviću, vi isto po Poslovniku?
Izvolite.

Razumem.
Sigurno ste primetili da sam reagovao kada je bilo žamora i sa jedne i sa druge strane sale. Šta da vam kažem, ali svaki put isto. Svi govore. Mislim da nije bilo pauze u dobacivanju u jednom trenutku sa ove strane i naravno, smatraju da je to sve savršeno uredu. Onog momenta kada njima najmanji šum zasmeta, reaguju i podižu Poslovnik, i uvek tako i uvek isto.
Trudim se da imamo ista pravila za sve, ali razumeo sam da ne smatrate da treba da se izjašnjavamo oko ovoga.
Gospodine Jovanov, izvolite.

Samo da vam kažem, gospodine Jovanov, a očekujete to verovatno već, rok jeste bio duži nego što je rečeno od strane gospođe Đurđević Stamenkovski. Duži, svaki put duži. U pravu ste za ovaj drugi deo vaše primedbe. Šta da vam kažem? Video sam i ja, kao i vi, kao i svi ostali, ko se sve sa kim udruživao i odmah posle izbora, ali čini mi se i pre 10 dana, u „Medija centru“, jel tako?
Dobićete pravo na repliku, gospođo Đurđević Stamenkovski, samo da pitam pre toga – da li se još neko od ovlašćenih predstavnika prijavio za reč, pošto je trenutno jedina prijava koju imam ova replika.
(Zoran Lutovac: Ja čekam.)
Vi čekate?
Dobro.
Dakle, kad završimo sa replikama, Zoran Lutovac je sledeći.
Izvolite.

Gospodine Jovanov, izvolite.

To je to. Pretpostavljam da nećete sada da se žalite na dobacivanje iz sopstvene poslaničke grupe? Pretpostavio sam da nećete.
Gospodine Lutovac, izvolite.

Samo da konstatujemo, gospodine Lutovac, 20 minuta i još 30 sekundi, da imate u vidu kada budete posle rekli da niste imali priliku da govorite, da vam nije bilo omogućeno i da ste za bilo šta uskraćeni. Ima veze i sa tim poštovanjem međusobnim o kojem govorite.
Gospodine Jovanov, izvolite.

Morate samo da se prijavite. Dva minuta.

Milenko Jovanov.