Ne smatram da sam prekršio Poslovnik. Mada, da vam kažem, nisam do kraja ni razumeo šta ste rekli. Član 86. – sednica u redovnom zasedanju. Mi smo juče pričali o ovoj sednici koja je posebna sednica i razumeli ste sve. Pogotovo nema nikakvog smisla da zamerate zbog dostavljanja materijala za koji znate, i to zna cela Narodna skupština, da je dostavljen svima u petak, sredinom dana. To što određeni narodni poslanici nisu išli u svoju kancelariju od petka pa naredna tri dana, to ne može da bude greška ni onog ko predsedava, ni onog ko je saziv pustio, niti bilo koga drugog ovde u sali.
Tako da, ne smatram da je tu bilo kakav propust načinjen, ali vas pitam, pošto mi je to obaveza, da li želite da se izjasnimo u ovome? (Da)
Izjasniće se Skupština u danu za glasanje.
Da li se još neko javlja za reč?
Pošto ne vidim nikog u sistemu u ovom trenutku, po bilo kom pitanju, ako ne…
(Đorđe Miketić: Ja se javljam.)
Kao ovlašćeni? Ne? Onda po Poslovniku?
Samo jedna stvar, morate da budete u sistemu da bih vam dao reč.
(Đorđe Miketić: Ja sam u sistemu.)
Ali ja vas ne vidim u sistemu, morate da sednete na neko mesto.
(Đorđe Miketić: Ne dozvoljavaju mi.)
Molim vas, narodni poslanici, vi koji niste bili juče na Kolegijumu ne znate, ali mi smo o ovome razgovarali, da ovo ne treba da bude slika iz Narodne skupštine. Vi da se raspravljate jedni sa drugima gde će ko da sedne…
(Đorđe Miketić: Baš zbog toga, naši poslanici…)
Molim vas da ne govorite dok ja pokušavam da vam objasnim šta se trenutno dešava.
Dakle, da vi stojite tu i protestujete zato što niste seli na sedište na koje želite jer je seo neko drugi, to stvarno nema smisla.
(Đorđe Miketić: Izbačen je naš poslanički klub.)
Molim vas da ne vičete, jer znate da Poslovnik i za to predviđa šta ide dalje.
Dakle, ako možemo u miru nekom da ovu sednicu nastavimo, to bi bilo najbolje za sve. Morate da sednite na neko mesto, bilo koje, za neku jedinicu, bilo koju. Vidite koliko ima slobodnih mesta i jedinica u vašem sektoru, koliko tu poslanika nije došlo, bilo gde možete. Ubacite karticu, prijavite se za reč. Samo budite kod mikrofona.
Nebojša Cakić, tu ste karticu ubacili, ali to nije vaša. Nemojte, molim vas.
(Aleksandar Jovanović: Ne možemo da radimo dok nam ne omogućite da sednemo na naša mesta.)
Ne možemo ovako da radimo.
Miketiću, vidim vas u sistemu. Evo, daću vam reč.
Molim sve ostale da pokažete neko elementarno uvažavanje i mesta i teme i svega što danas radimo.
Izvolite.