Zahvaljujem.
Sledeći prijavljeni je prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Hvala vama, profesore Atlagiću.
Sledeći prijavljeni, narodni poslanik Samir Tandir.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali.

Zahvaljujem ministru.
Reč ima ministarka Maja Gojković.
Izvolite.

Sledeći prijavljeni je narodni poslanik dr Muamer Bačevac. Preostalo vreme poslaničke grupe je 12 minuta.

Zahvaljujem.
Ministarka Maja Gojković ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem.
Sledeći na listi je narodni poslanik mr Slavenko Unković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, odnos Narodne skupštine prema nezavisnim institucijama, kako se nazivaju najčešće, vidi se, između ostalog, i to rekao bih vidi se jako dobro, i na osnovu svega onoga što se dešava na tekućoj sednici Narodne skupštine.

Mi se, da podsetim sve koji ovo prate, a koje iole zanima da razumeju to što prate, sa uvažavanjem odnosimo prema svim tzv. nezavisnim institucijama. Mi raspravljamo o njihovim godišnjim izveštajima, kao što smo to uradili, i to prvi put uradili, da to bilo ko može da se seti da je učinjeno na taj način.

Kada smo prethodni put dobili njihove godišnje izveštaje, ovde u plenumu raspravljali o svakome, ovde u plenumu se njima obratili, dali komentare na sve što smatramo da je važno da se čuje, ali ih pitali za mišljenje i za stav da podele sa građanima Srbije, kako oni to doživljavaju i iz svog ugla vide, kako sarađuju sa Narodnom skupštinom koja ih je birala i kako sarađuju sa drugim organima Republike Srbije. Sećate se šta su rekli, svi do jednog, ali bukvalno svi do jednog. Imali su samo reči hvale za tretman koji imaju od strane Narodne skupštine i za podršku koju dobijaju od nadležnih državnih organa, kako onda, pa tako i sada.

Ako niste primetili, vi koji ovo pratite, a imate samo žuč da prosipate i na teret Narodne skupštine, predsednika države Aleksandra Vučića, Vlade Srbije i svakoga ko vam politički ne odgovara, primetite sada, tek smo počeli rad u ovom sazivu, odmah smo, ekspresno pozvali te ljude da dođu i da predstave svoje godišnje izveštaje. To smo uradili sa četiri institucije juče, danas raspravljamo o različitim zahtevima da sa svoje strane podržimo i pomognemo potrebe nekih ostalih, nekih drugih. Ali, dakle, to je naš odnos prema njima. A kakav je njihov odnos i kakvo je njihovo viđenje stoji u tim izveštajima i to lepo piše, za one koji su eventualno shvatili u međuvremenu da čitanje ne boli, mnogi iz bivšeg režima nisu još uvek, te neznalice da čuju i da shvate.

Primera radi Agencija za sprečavanje korupcije kaže da ima dragocenu, suštinsku pomoć od strane nadležnih organa u Republici Srbiji, da bez toga oni ne bi mogli tako dobro da realizuju svoje redovne zadatke, da pristupe svom redovnom radu. Imali su podršku i kada je reč o njihovim potrebama da se na odgovarajući način budžet projektuje, usvoji, da im se odobri zapošljavanje važnih kadrova, sve što su tražili, bukvalno sve što su tražili njima je danas država omogućila.

Isto to kaže, tvrdi i ovde svedoči i Fiskalni savet sa kojima bi verovatno mnogi voleli samo da nas posvađaju. Ali, eto ti ljudi, koliko god se mi nekada ne slagali kažu - od strane Narodne skupštine mi smo uvaženi, od strane Narodne skupštine i resornog odbora mi smo uvek imali podršku za svoj rad i za svoje potrebe. Dakle, to je naš odnos prema njima.

Kakav je odnos bivšeg režima i onih koji imaju samo da prosipaju i umeju samo da prosipaju žuč i bes, što preko svojih medija, što preko svojih tvitera. To najbolje pokazuju i govore oni sami. Primera radi, kada se nađu neki dežurni geniji iz ne vladinog sektora, pazite sada ovo – osporavaju nama, kao narodnim poslanicima, pravo da uradimo ono što zakon propisuje, da mi predložimo svoje kandidate za rad u tim nezavisnim institucijama. Da li možete to da zamislite? Da li to bilo ko na ovom svetu može da shvati? Dakle, onima kojima su puna usta, ali bukvalno puna usta priče o vladavini prava, tu vladavinu prava ne da suštinski ne razumeju, nego ih suštinski baš briga za bilo kakvu vladavinu prava.

Danas kažu nama, ne smete vi da izaberete za članove Saveta REM-a, a to je tema, jer pričamo o tim institucijama, one koje vi želite da predložite, nego imate da izaberete one za koje mi kažemo da su dostojni i da treba da budu izabrani. Dakle, zakon tamo propisuje neke kandidate treba da predlože crkve i verske zajednice. I oni to urade u skladu sa zakonom i to bude ovde na nadležnom skupštinskom odboru u skladu sa zakonom, a nađu se dežurni geniji, sve sami Šolakovi i sve sami Đilasovi i kukajte i plačite koliko god hoćete što im pominjemo imena, jer se oni tako zovu. Kada se budu zvali eventualno drugačije, onda ćemo da ih zovemo drugačije. Dok se zovu Đilas i Šolak tako ćemo da ih zovemo.

Dakle, njihovi dežurni geniji kažu – e ne možete vi iz crkava i verskih zajednica da date svoje predloge i svoje kandidate, nego će to da budu neki drugi za koje mi kažemo da to treba da budu. I ne možete vi iz poslaničkih grupa da dajete svoje predloge, nego ćemo mi da damo predloge, da vam ih ovako dostavimo, a vi ste tu samo da slušate našu volju i da radite ono što vam mi naredimo i serviramo. Jednako pametno i mudro kao ovi geniji što znaju da na izborima nemaju šta da traže, da ne bi dva glasa čestita dobili, pa zato na izbore ne izlaze. E, ti geniji se posle nađu pametni da kažu, ali to ne znači da mi ne treba da budemo vlast.

Nismo izašli na izbore, nismo ni dva glasa dobili, niko nas ne voli, svi znaju da smo obične barabe koje su ovu državu upropastile i opustošile, ali to ne znači da mi ne treba da budemo u nekoj vladi. Zašto? Zato što mi tako kažemo. Baš vam hvala, svi smo se strašno potresli zbog uvaženog mišljenja i toga što vi tako kažete. Ali, dok je u ovoj zemlji demokratija, a demokratija je, za to ko će da snosi odgovornost i ko će da se bavi organizacijom države zato će narod da se pita. Onako kako se pita danas, pitaće se sve dok smo mi u stanju da o tome odlučujemo. Kao što vidite ova većina izabrana sa izborne liste Aleksandar Vučić – za našu decu, jaka i ubedljiva, dovoljno je čvrsta da se o tome pita sve dok smo u ovom sazivu. Nemojte vi ništa da se brinete ni za Narodnu skupštinu, ni za državu generalno.

Ali, ti geniji koji nama osporavaju čak i pravo da predlažemo u skladu sa onim što zakon nalaže, koje suštinski baš briga za vladavinu prava, daju sebi za pravo da mimo svakog, pa ne zakona, nego čak ni ne principa, elementarnog poštenja i poštovanja prema drugom čoveku, prema živom biću, sude o svakome ko im se ne dopada, onako odvratno kako sude o Aleksandru Vučiću, o njegovoj deci, o drugim članovima njegove porodice, tako i o bilo kom drugom ko im se ne dopada, i narodnim poslanicima, dabome.

Primera radi, mora da bude meta za odstrel i Marko Atlagić od strane izvesnog Dušana Teodorovića koji voli da ga zovu akademik koji je zaključio da je on pozvan da se pita zašto Marko Atlagić ima državljanstvo Srbije i odakle to. Da je on pozvani kadar ko od nas treba da bude uopšte građanin ove zemlje, možda i pripadnik srpskog naroda. Zašto? Jer on tako smatra.

Marko Atlagić koji je meta iz jednog jedinog razloga, ovih dana, ne govorim za inače, a znate svi jako dobro da nije meta prvi put. I nije samo on već je to svaki narodni poslanik koji se usudi da ima hrabrosti da kaže popu pop, a bobu bob i nazove stvari pravim imenom, zbog toga što je za neke stvari koje su svakom razumnom očigledne i jasne, saopštio šta on misli o tome. Saopštio sa čime se ne slaže. Saopštio šta smatra čak i sramnim i zbog toga on treba da bude danas meta i da bude predmet linča. Koji je to veliki greh Marko Atlagića da mu danas prebrojavaju krvna zrnca i da ti geniji iz bivšeg režima, sve potpomognuti i nošeni krilima Đilasovih i Šolakovih medija da čuju još jednom i da zapamte, da zapišu ako treba, da on bude na tapetu? Zato što je reagovao na jedan intervju?

Intervju koji je dala jedan poznata glumica, to je tačno, jeste žena poznata, a koja je rekla znate šta, rekla je da se mi danas u ovoj zemlji bavimo čistkama na način koji je to činio Staljin. Da mi danas proterujemo ljude, profesore Atlagiću, u Sibir, el tako? Pa, neću da vas pitam da li je to istina, jer svako normalan ko je razborit zna da nije istina. Mogu samo da vas pitam, ima li trunke razuma u tim rečima? Šta je pa i strašno, šta je pa pogrešno kada neko od nas smatra i oseća da je to najobičnija nepravda, da je to uvreda. Da je to uvreda i za ovu državu i za svakog od nas ko se o toj državi stara. Onda je greh reći da nam to smeta, da je to uvreda, da je to nepravda, da je sramota govoriti takve stvari o sopstvenoj državi i o ljudima koji se o njoj staraju.

Slušajte te strašne i teške reči Marka Atalgića, gospođi koja je rekla, a reč je o glumici Sablić ne dostaje patriotizam. To je strašno. Ništa manje strašno, vi gospođo imate manjak ili ti nedostatak patriotskih osećanja. To je sva kritika u rečima Marka Atlagića. Osim ovoga Marko Atlagić je pročitao šta je stavljeno na teret državi, osim ovoga Marko Atlagić je govorio kako Holanđani vole svoju zemlju iako geografija nije naročito sjajna, isto je i sa Švajcarcima, Arapima koliko vidim, citirao je Sokrata. Šta vam je tu sporno i strašno? Nije vam to sporno, nego vam je sporno što mi kažemo šta smatramo patriotskim, odnosno ne patriotskim. Da li je to greh? A šta je onda geniji kada vi nama kažete da smo mi izdajnici. Šta je to? Da li je to od ovog lepše ili strašnije? Šta ste onda vi? Vi ste licemeri najobičniji, odmah to da znate, da to shvatite i da zapamtite.

Ko vama daje za pravo da vi sudite o bilo kome od nas da li zaslužuje ili ne zaslužuje da bude građanin ove zemlje. Marko Atlagić se za srpski narod borio u vreme kada je to bilo najteže i bio je tamo gde je bilo najveći izazov biti. Stajao tamo gde je trebalo biti najtvrđi da se pokaže ko si i kakav si. To Marku Atlagiću zbog svega onoga što je činio za Srbe što u Republici Srpskoj Krajini… čuli ste građani Srbije šta misli Narodna skupština, a ništa drugačije, odmah da vam kažem ne misli ni narod kada izađete na ulicu. Isto ovako aplaudiraju Marku Atalgiću, jer znaju da je sve tačno. Sve ovo što je činio za svoj narod u Krajini činio je i u Srbiji kada nisu bila ništa posebno bolja ni lakša vremena od ovih koje sam pomenuo pre nekoliko sekundi.

Tom i takvom Marku Atlagiću vi koji ga iz usta ne vadite ovih dana, dokoni, zaludni, beskorisni sami sebi, niste dostojni ni kaput da pridržite, ni vrata da otvorite, e, tu je on i tu ste vi.

Kada pominjete Narodnu skupštinu i naše narodne poslanike, odmah da znate, danas je Biljana Pilja reagovala na jednu stvar za koju vam je bilo teško da je ponovite zato što optužuje direktno vas, zato što vas je suočila sa vašim rečima. Ovo će biti pretposlednja stvar koju želim da kažem danas. Biljana Pilja je u ovoj sali pročitala ono što su objavili ovi sa Šolakove N1, a što besomučno ponavljaju, repriziraju, retvituju ovi sa takođe Šolakove i Nove S ili sa Đilasovog „Direktno“ i sa ostalih budi bog s nama koji pripadaju tajkunima i lopovima. Njihovo veliko mišljenje o Narodnoj skupštini i svima nama ovde, slušajte kako glasi, ovo su oni zapisali – velika skupštinska štala postala je razbojište u kome komični pajaci, opasne budaletine, narikače i nedovršene kreature brane svoga tvorca od atentata.

Dakle, da mi reagujemo na pretnje atentatom predsedniku države Aleksandru Vučiću, to nas čini narikačama, kreaturama, to nas sve zajedno čini štalom. To su njihove divne reči, njihov odnos prema institucijama, ovim drugim o kojima govorimo, ali i prema ovoj ovde, prema Narodnoj skupštini.

Naravno, i tu su našli za shodno da opet sve to lepo, kako samo oni umeju, kažu i o Marku Atlagiću. On je za njih, slušajte ovu sramotu – apatrid hulja za bednike najobičnije. Mi smo još, takođe, i stvorovi i mi smo balega iz ove štale koja se godina ne čisti. Da li je to odnos prema Narodnoj skupštini, prema institucijama?

Ovo je, da znate vi koji se ovakvim stvarima kitite i ponosite, ovo je vaše ogledalo i ako neko ponižava institucije u ovoj državi, to ste vi sami. Zašto? Znate vi jako dobro, jer vam je Aleksandar Vučić trn u oku baš zato što je neprobojna prepreka za vaše nezdrave ambicije i želju da se ponovo na vlast vratite, da ponovo harate i pustošite i ponovo punite svoje džepove, da opet brat Gojko Đilas ima 29 ili 35 nekretnina i vrištite koliko god hoćete, ali to je istina i to kaže sam Dragan Đilas.

Ne dopada vam se iz naših usta, ne dopada vam se kad pročitate negde. Poslušajte Dragan Đilasa kad objašnjava – moja i Gojkova firma „Multikom“ kupila je onu vilu. Kupila je tu vilu, a onda je malo kasnije preprodala preko ćerke firme u kojoj je direktor bio Gojko Đilas. To je istina i to sami kažete.

Kukajte i vrištite koliko hoćete. Slobodno to radite, a mi ćemo to, takođe, da ponavljamo i nećemo da dozvolimo da se ponovo dešava ovoj zemlji i ovom napaćenom narodu kom ste već ogulili kožu sa leđa.

Ne dopada vam se Narodna skupština zato što je izabrana na demokratskim izborima, i to znate, zato što je OEBS i njegova misija ODIR rekla ne samo da su izbori ove godine održani efikasno u neljudskim uslovima pandemije Kovid-19, već zato što su, slušajte sada šta kaže taj izveštaj, učesnici izbora mogli da sprovode kampanju, osnovne slobode izražavanja i okupljanja bile su poštovane. Tačka. Dakle, to kažu ljudi koji su posmatrali ove izbore i vi znate da je sve istina, baš kao što je istina da nećemo dozvoliti da ponovo harate i pustošite, da se ponovo besomučno bogatite, preprodajete sami sebi svoje reklamne sekunde da bi utajili porez, da bi ova država imala manje sredstava, između ostalog, i za ove bolnice koje gradimo ovih dana, između ostalog i za sredstva za lečenje.

Nadate se bilo kakvoj nesreći, jer mislite da ćete na krilima te nesreće vi da se vratite. Nećete nikad. Dok je u ovoj zemlji ubedljive većine, a kako stvari stoje biće je i ne bojte se ni za to, za politiku Aleksandra Vučića, dok je podrške tog čoveka lično i sve ono što radi, uprkos svemu onome što rade ovi njemu sa druge strane, sigurno ćemo se mi boriti za ovu državu, sigurno ćemo se boriti za njene institucije. Još jednom pokazujemo to i na ovoj sednici, ali budite uvereni pokazivaćemo na svakoj narednoj ništa manje energično, ništa manje srčano i ništa manje jasno, jer smo mi ovde u ovoj sali zakletvu položili da služimo građanima Srbije, istini i pravdi. Ta je istina i ta je pravda danas na strani poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, na strani naše politike i hrabrih ljudi poput Marka Atlagića i ostalih.

Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Socijaldemokratske partije Srbije gospodin Muamer Bačevac.

Hvala vama.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, gospodin Đorđe Milićević.

Hvala gospodine Milićeviću.
Mislim da je opšte poznato da smo više nego tolerantni kada je reč o pravima narodnih poslanika da saopšte ono što smatraju da je važno i takvi smo prema svima.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, zamenik predsednika, gospođa Sandra Božić.

Zahvaljujem ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“.
Prelazimo na rad po listi prijavljenih za reč.
Reč ima, narodni poslanik Samir Tandir.

Hvala vama.
Reč ima Jasmina Karanac.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću iskoristiti priliku da sa vama, a i sa građanima Srbije koji prate Skupštinu u ovo vreme, naravno, podelim par reči, budući da je današnja rasprava, odnosno proces koji je prethodio ovoj raspravi poslužio ponovo za još jednu hajku na Narodnu skupštinu Republike Srbije, a predstavlja, složićete se svi, jedan mali segment, možda samo jedan sastavni delić šire slike, ukupnog mozaika onih stvari koje su danas u Srbiji nažalost aktuelne, koji čitavu zemlju i čitavo društvo opterećuju.

Pitanje odnosa prema Narodnoj skupštini pojedinih, i da tu budemo odmah načisto, onih koji ne žele dobro ni Narodnoj skupštini, a ni Srbiji uopšte, poznato je od onog momenta kada je položio zakletvu ovaj saziv, ali ako ćemo iskreno, poznat je i od ranije. Ne zna se prosto danas da li imaju veći problem sa prethodnim sazivom parlamenta ili sa ovim koji tek upoznaju, da li više sa ljudima koji su, baš zato što su pokazali u prethodnom sazivu da su u stanju da argumentima, srčanošću, borbom u paramparčad rasture sve one grupe bivšeg režima koje su sedele sa one strane tamo, mislila je da mogu agresijom i bahatošću da dominiraju ovom salom, pa se gorko pokajali i prevarili, zbog toga čini mi se i više od dve godine proveli izvan ulaznih vrata Doma Narodne skupštine, ili im više smetaju novi mladi ljudi, a preko 50% sadašnjeg saziva čine upravo takvi, dakle ljudi kojima je ovo prvi mandat kao narodnim poslanicima. Oni među njima koji su završili akademiju SNS verovatno smetaju najviše.

Ali da čujemo šta tačno smeta i zbog čega tačno smeta. Jel im bilo loše? Ako jeste, neka objasne tačno šta i zbog čega im je bilo loše ono što smo mi uradili ovde u ovoj sali zajednički četiri godine unazad, time što smo raspravljali o svim onim stvarima koje su bile 50. rupa na svirali svima onima pre nas, što smo organizovali posebne sednice da govorimo i o Kosovu i Metohiji i o Vojvodini, pokazali da ne bežimo od tih tema, naprotiv, da ih cenimo i poštujemo, pa da to radimo čak i na predlog ljudi koji su bili opozicioni narodni predstavnici. Nikada takav problem imali nismo.

Je li to loše? Nek objasne zašto je to loše. Možda samo zato što nikada nikome na pamet nije palo da se na taj način odnosi prema tim pitanjima ranije. Stvarno? Je li to loše i koliko je tačno loše što smo stavljali na dnevni red predloge koji su dolazili sa druge strane sale, pokazujući time da poštujemo svakoga, i verovatno je od toga gore što to radimo danas? Traže, između ostalog, i cenzuru u Narodnoj skupštini. Traže da se zabrani nama da govorimo ovde o čemu mi smatramo da je potrebno, ispravno i korisno i da nam se verovatno nametne da govorimo ono što oni smatraju da treba da kažemo. Pa nije nego.

Dakle, prethodni saziv je verovatno kriv, između ostalog, i za to što smo mi ovde usvojili one standarde kakve nikada opozicija bilo kakva u ovoj zemlji nije mogla ni da sanja. Jesmo li spustili izborni prag sa 5% na 3% na svim nivoima? Ko je to uradio pre nas i kome to koristi? Nama ne sigurno, ali smo to uradili, pokazujući da smo u stanju da razumemo potrebu za pluralizmom, potrebu za tim da se uvaži svako, ma koliko malu podršku imao, ako je ima, ako za njega ljudi hoće da glasaju. Mi ćemo svaki glas da poštujemo i poštovali smo ga uvek, kako onaj koji dobijemo mi, tako i onaj koji dobiju i oni drugi, o kome god da je reč. Je li to greh? A onda je verovatno ispravno što su oni svojevremeno sa 3% za lokalne izbore dizali na 5% preko noći, da bi na taj način sputali svoju političku konkurenciju.

A šta je danas tajno, kako kažu, gospođo Janković, vezano za ovu sednicu, pa su oko toga ponovo pravili hajku i harangu? To što smo mi pristojno, normalno, kako se uvek radi, javno objavili u petak da zakazujemo sednicu Odbora za ponedeljak, da se raspravlja o Predlogu kandidata za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Šta je tu tajno, kad se to objavi zvanično na glasilu Narodne skupštine, kada za to zna cela Srbija, osim onih kojima je teško da se bave svojim novinarskim poslom, a reč je o predstavnicima tajkunskih medija, Đilasovih i Šolakovih. Pa kažu – a mi saznali tek u nedelju. A što ste saznali tek u nedelju? Jel vam bilo teško da se bavite svojim poslom dva dana? Išli ste na vikend? Jesmo li mi za to krivi? Pa onda dođu na sednicu Odbora i kažu – zakazana je tajno, a ne znamo kako smo za nju saznali kada je to tako tajno bilo, ali evo došli smo, pa sad snimamo ovde raspravu i prisustvujemo onome što se dešava u direktnom prenosu, što cela Srbija gleda, ono što se nalazi i na strimu na našem sajtu, toliko je tajno bilo. Onda nas maltretiraju kojekakvim pitanjima i zapažanjima, da li zbog toga što nije predložen kandidat kojeg oni smatraju za svog. Što bi to nas opterećivalo i što bi to nas zanimalo? Pa nemojte, ljudi, da maltretirate Narodnu skupštinu, nemojte one koji su narodni poslanici postali koliko juče, koje još ni upoznali niste čestito i pošteno, a našli ste da ih maltretirate svaki dan po svojim televizijama, dnevnim novinama, nedeljnicima, veb portalima, šta već sve imate, bog sveti zna šta sve već imate.

Onda dođemo na sednicu Narodne skupštine, evo nas u velikoj sali ovoga doma, usred plenuma, mi govorimo otvoreno, raspravljamo i opet se sve prenosi na javnom servisu i ko god hoće može to da gleda i da komentariše. I šta mi to tajno i loše radimo? Ama baš ništa. Ali to je ta potreba da se ocrni ovo mesto i da se kaže sve najgore i o Skupštini i o svakome ovde, svakom poslaniku koji ovde sedi, o državi pre svega. Zbog čega? Zato što je predsednik te države Aleksandar Vučić. Pa tako kažite. Kažite da vam to pre svega smeta. I nemojte vi da se smatrate pozvanim da nam brojite koliko smo puta izgovorili njegovo ime ili bilo koje drugo ime.

Verovatno vas boli, bezmalo fizički boli, svaki put kada vidite da se negde na vašem televizoru ispod imena i prezimena narodnog poslanika koji govori nalazi i „Aleksandar Vučić – Za našu decu“. Izvinite, molim vas, ako treba zbog toga mi da nešto brinemo i da patimo. Tako se zove naša poslanička grupa koja je izabrana upravo sa izborne liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ i za to su glasali građani ove zemlje. A to što vi smatrate da ste pametniji nego 60% i više od 60% ljudi u ovoj zemlji, i vi sa, koliko imate, je li 2%, je li to po njihovim najnovijim istraživanja toliko, 2% ili 3%? Pa neće biti da je baš tako.

I baš zato što mislite da ste vi bolji i vredniji od svih drugih u ovoj zemlji, a 2% vas meri narod, da ste zbog toga vi veći nego 60% sa druge strane, zato ste i zaslužili da vam svi kažu da ste umišljeni. Zaslužili ste da vam svi kažu da niste nikakva elita, samo ste lažna elita, koliko god sami sebe doživljavali za nešto specijalno i posebno, lažni ste i nikakvi. I kada vam to kaže visoki predstavnik Srpske pravoslavne crkve i kada vam to kaže neko od nas – jednako je istina, a može da nas boli ovoliko ili onoliko, vaša je stvar.

Jesmo mi nešto pogrešili što smo prvi put za 20 godina formirali Nadzorni odbor u ovoj Skupštini da kontroliše izbore? Jeste vi to tražili genije? Rekli ste ne može da se živi bez toga. Rekli ste nema izbora bez toga. I, evo, mi uradi. I, ne samo uradili. Od ukupno pet predstavnika u tom Nadzornom odboru, koji dolaze na predlog poslaničkih grupa, većinu smo izabrali na vaš predlog. Tri, došlo je direktno na predlog opozicionih grupa. Nije nam to nikakav problem bio. Nikakav problem, pa ne valja ni to.

Hajde objasnite zašto? I što smo izabrali tri plus dva pet članova Saveta REM-a, opet jer ste vi to tražili. Ako ne razumete tačno šta to znači, novu većinu smo napravili u tom REM-u koji ima ukupno devetoro ljudi. Toliko članova okuplja. Vi to tražili i opet od onoga što predlažu poslaničke grupe i one iz Skupštine Srbije, a Skupštine AP Vojvodine, predložili, izabrali ljude koji su bili vaši favoriti i evo ovi sad što tamo prave cirkus, oni koji su vam najveći heroji tamo. Pa, to su ljudi koji su izabrani pre samo nekoliko meseci od strane naše većine, da vam pokažemo da hoćemo da vam uvažimo i taj predlog i da nikakav problem nemamo. Sad ne valja ni to.

I, baš ništa vezano za Narodnu skupštinu nije valjalo. Taj dijalog, koji ste pominjali danas međustranački. Pa, na taj dijalog mi smo sve pozvali kad smo ovde usvajali zakone, a ceo smo set usvojili svega što ste hteli i za jače, više, rigoroznije kazne i za kraće rokove odlučivanja i da se bolje sankcioniše svaka zloupotreba javnih resursa i da se sprečava funkcionisanje kampanjama, ma ljudi sve što ste hteli. Sve smo usvojili i rekli nikakav problem nije. Mi možemo na izbore sa tim ili bez toga, ali videćete pobedićemo svakako.

Tada smo organizovali ovde javna slušanja, evo da se spusti cenzus, mi ovde, u ovoj sali, maloj sali doma Narodne skupštine, organizovali javnu raspravu i pričate niste nikad, a zato što vi niste došli, zato nismo nikada. Pozvali sve, ne samo poslaničke grupe, ne samo svaku stranku, svaku pojedinačnu stranku koja je bila zastupljena u ovom domu, nego i svaku stranku koja nije bila zastupljena u ovom domu.

Nije postojala ni opozicija ni bivšeg režima ako ćemo iskreno, ni stranke, ni pokreta, ni udruženja, ni Bog sveti zna kako se ne nazivaju, da ih nismo pozvali. I ko je od njih došao? Nije niko. Eto, toliko ih je bilo briga za bilo šta vezano za taj proces.

Ali, toliko smo sa druge strane mi pokazali spremnosti za taj dijalog. Ovo u čemu su učestvovali predstavnici Evropskog parlamenta. Od ukupno 17 tačaka u tabeli obaveza. Za dve smo se još tada dogovorili sa njima, to ćemo da vidimo, da raspravljamo nakon izbora 2020. godine. Onih 15 koje na bilo koji način moguće realizovati sve je realizovano do kraja. Pogledajte tu tabelu danas. Pored svake rubrike napomena, realizovan u potpunosti.

I šta sad tu ne valja? I šta je sad tu pogrešno? I, hajde evo, da prihvatimo to vaše da tu ništa nije bilo dobro. Što smo sve izabrali što ste tražili, što smo sve usvojili za čim ste plakali. Šta je sad problem sa novim sazivom onda? Eno, onaj ne možete da prežalite nikako. Šta su vam krivi ovi ljudi koji danas ovde nešto rade, mladi ljudi, zbog toga što pripadaju poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Za našu decu, zbog toga što su sa te liste izabrani, pa onda ne prestajete bukvalno da se bavite time, maltretirate ih. Stavljate u vaše novine, kačite na vaše portale, vrtite po onim, nikome smešnim i zabavnim šou programima. Zbog čega tačno?

Da li je Luka Kebara kriv zbog onoga što je rekao, pa vam se pride ne dopada njegova frizura ili boja odela koju je izabrao? Izvinite, molim vas, ako vas pogađa lično što ne idemo kod frizera kod kog idete vi, što se ne oblačimo u skupim salonima i buticima u kojima se oblačite vi, ali to nas uopšte ne opterećuje. Biće da je tu problem što je taj mladić rekao istinu.

A šta vam je rekao? Rekao vam je da ste se kao divljaci ponašali i u ovoj sali do pre samo nekoliko meseci, da ste ovde vitlali kamenjem. Jel nije istina? Da ste razvaljivali ulazna vrata. Jel nije istina? Da ste upadali u kabinet predsednice Skupštine Maje Gojković, napali ženu fizički. Jel nije istina? Da ste ovde izazivali tuče, udarali narodne poslanike, da ste na kraju pokušavali da provalite, to se dogodilo sada krajem leta, da provalite u dom Narodne skupštine, uspeli da probijete vrata, bacali upaljene baklje sa sve pokličima - zapali sve. Šta vam je to narodni poslanik Kebara rekao, a da nije istina? Biće da boli to što i sami znate da je apsolutno sve istina.

Janko Langura, kome čestitam na izvanrednom obraćanju danas kada je imao ulogu našeg ovlašćenog predstavnika. Zbog toga što se drznuo da kaže neće ovaj saziv biti partner tajkunima, bahatim lopužama iz prethodnog režima, a vi mislite da moramo da budemo saveznici sa takvima. Da mi budemo saveznici sa onima koji hoće da spale Narodnu skupštinu. Izvinite, molim vas, što nas to nešto ne privlači naročito, pa nemamo želju da sa takvima sarađujemo, što o takvim ne mislimo ništa specijalno lepo, a za to je kriv verovatno.

Ivana Nikolić, što se usudila da izgovori ime Aleksandra Vučića. Vi geniji ako to još niste shvatili i naučili, evo danas prilike da neke stvari naučite.

Narodna skupština je politička institucija. U političkoj instituciji se govori o politici. Šta je politika koju zastupa poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu. Pa, ona politika koja je dobila tu i takvu fantastičnu, rekordnu, snažnu, plebiscitarnu podršku građana ove zemlje i mislite da se mi stidimo, da smo dužni da se stidimo te i takve politike. Vi onda ne znate ni samo šta očekujete od nas, jer to što očekujete nije realno. Mi smo na tu politiku ponosni. Na svaki rezultat te politike i svaki rezultat te politike ćemo sa ponosom da ističemo ovde, o tome da govorimo, o našim planovima, o svemu onome što dodatno napravimo u periodu pred nama koliko god da traje ovaj mandat i sve to naravno ide uz ime Aleksandra Vučića.

To je čovek koji je tu politiku ustanovio, to je čovek koji je taj rezultat napravio, to je čovek koji je dobio podršku naroda ove zemlje u tom i takvom fantastičnom broju. Šta očekujete o čemu da govori poslanička grupa koja predstavlja tu politiku i koja je sa te liste izabrana? Možda je malo veći problem kada se neko usudi pa pomene vas bandite najobičnije iz bivšeg režima, da pomene vas i da kaže šta ste radili. Izvinite, molim vas i za to.

Evo, baš smo se svi potresli zbog toga što vama nije prijatno da se čuje, a moraće da se čuje, bojim se, baš zato da se ne bi nikada zaboravilo šta ste i kako ste radili i o vašem odnosu prema Skupštini, lažima i muljačinama kada ste glasali iz koje kakvih Bodruma i Soluna, kad ste uspevali da zapalite Narodnu skupštinu, da popljačkate i poharate sve živo, ali prema državi u celini. Da se nikada ne zaboravi da ste više od pola miliona ljudi izbacili na ulicu. Banditi najobičniji, u vreme kada ste bili da se o njima brinete i starate, da obezbedite budućnost njihovoj deci, vi ste tako obezbedili što ste poslali njihove roditelje da lutaju gradovima i selima u ovoj zemlji gledajući gde da nađu koricu hleba. Da ne pričamo o bilo čemu drugom što se tiče budućnosti te zemlje.

To da se zaboravi. Pa, neće dok smo mi ovde. Naša je obaveza da se to ne zaboravi, a kada vam neko to kaže, još kaže imenom i prezimenom da ste to radili, taj onda zaslužuje da bude stavljen na stub srama. Šta zna Lav Pajkić o Ustavu, pa da bude član Odbora za ustavna pitanja. Pa, zna mnogo više nego vi genije, jer on za početak taj Ustav nikada kršio nije, niti je pozivao da se krši, a vi to radite svaki božiji dan kad filozofirate na temu – e, hoćemo da redovni izbori budu danas ili za mesec dana ili dok se dogovorimo kad nam odgovara. Redovni izbori, to u Ustavu piše kada su, ali dobro. Ni to vama ništa bitno nije, bitno je samo da ispirate usta mladim ljudima koji su od vas stotinama puta i bolji i pametniji i sposobniji i već su do sada pokazali da su u politici uspešniji, a koliko su puta moralniji, koliko puta su čestitiji i bolje vaspitani, bolje da ne upoređujemo. Bolje da ne upoređujemo postidećete se još više ako ste za stid uopšte sposobni.

Loše je što je Ivana Popović rešila da bude u Beogradu kada dolazi na sednice Narodne skupštine. Stvarno? Šta vas je tu posebno potreslo? Činjenica da hoće da dolazi na sednice Narodne skupštine, pa zbog toga ima pravo na određeni trošak koji pokriva Narodna skupština. Možda je trebalo da iznajmi stan od Đilas Gojka, čuli ste za njega, ima odličnu ponudu stanova, a ništa nije smetalo kada je batina Dragana Đilasa, Boška Obradovića u prethodnom sazivu uzimao silne pare i na tzv. putovanja za Beograd, ali i za stan koji je navodno iznajmljivao na Dedinju, što bi rekao profesor Atlagić – gle čuda, ne ume čove da izabere komšiluk. Baš nema ukusa i to je od nekog svog prijatelja iznajmljivao samo za nerad, ne za to da dođe kao i ostali naši narodni poslanici u dom Narodne skupštine svaki put kad je sednica.

Nije taj sednice ni video pošteno, nego je vitlao po Beogradu dan i noć, čupao saobraćajne znakove i to je bio kompletan njegov doprinos radu Narodne skupštine. Taj se ovde hvalio da je zvanični predstavnik, koordinator tajkunskog saveza za Srbiju u domu Narodne skupštine.

I danas oni koji su sebe navikli da nazivaju velikim liberalima, velikim demokratama, nosiocima sloboda svih boja i vrsta, pod pokličem „živela cenzura“ traže ne slobodu, traže ograničenja, traže zabrane, ne daju nama da zastupamo svoju politiku, ne daju nama da pomenemo ko je tvorac te politike i ko je najzaslužniji za dobre rezultate te politike. Kažu nama, ne smete da pomenete imenom nas zato što mi nismo učestvovali na izborima.

Šta bi tačno bilo drugačije da ste na izborima učestvovali? Nisam baš siguran da biste uopšte prešli cenzus ni ovaj od 3% koji smo vam mi obezbedili, ako sami kažete da ste na nivou podrške 2 do 3%, realno niste ni tu. Upravo njihovi mediji, dakle njihovi izvori su u pitanju kažu tako. Uzeli za vreme onih mitingovanja i šetanja, anketirali, pazite, ne građane Srbije, nego samo njihove simpatizere one koji su im došli na skup. Kažu, evo među ovim okupljenima, njih ukupno 6% podržava sve njih zajedno, a pojedinačno ko 1, ko 2%, to vam je to.

Ako vi u sopstvenim redovima, među ljudima koji su vam naklonjeni na bilo koji način nemate podršku veću od 2%, šta biste onda u Srbiji napravili, koji biste rezultat tu ostvarili? Da li biste ušli u Narodnu skupštinu uopšte, baš nešto nisam siguran, ali sve i da uđete? Šta biste onda? Opet napolje i opet praznu salu da gledamo, odnosno deo sale u kome biste vi, eventualno dobili da sedite. E oko toga smo se stvarno mnogo zabrinuli i baš smo zbog toga rešili, kako kažete, uvedemo strahovitu diktaturu, autokratiju, strahovladu, zbog toga smo mi, kako danas vode da filozofiraju ovi njihovi geniji, nekakav hibridni režim. Strašni zli hibridni režim koji njima omogućava da pređu cenzus. Samo kada bi imali bar za lek glasova, a nemaju.

Strašni, užasni hibridni režim koji dozvoljava da se u Narodnoj skupštini diskutuje otvoreno i slobodno. Sada i to ne valja i to vam smeta. Strašni, odvratni hibridni režim koji ima, prosto, hrabrosti da kaže kako je to danas dobro i navedeno svakome u lice i popu pop i bobu bob. Ne valja ni Marko Atlagić zato što nikada nije pokušavao da ima drugačiji stil, nego tako, direktno u lice svakome ono što je zaslužio.

Marijan Rističević, što na isti način slobodno govori. Vi biste hteli da se ponašamo kao vaši robovi poslušnici, pa da zaslužimo mala pauza s druge strane. Taj nas aplauz uopšte ne zanima. Da nas je to zanimalo ne bismo mi bili ovde. I da jesmo zastupali onu politiku koju zastupamo.

Kako traže cenzuru oni koji sami sebe kite nazivima liberala, demokrata i čega sve ne. U Narodnoj skupštini tako je tražio u medijima, a sve se to tiče između ostalog i vaših dužnosti. Tačno je, rekao je danas jedan od naših narodnih poslanika, gospodin Mirković je to rekao – ljudi koji su predmet odmazde zbog određenih ličnih svojstava jesu ljudi nad kojima treba da se zabrinete i vi i o kojima treba da brinete i vi.

Između ostalog jedna od stvari koje spadaju u vaše nadležnosti i obaveze je da o takvim pojavama alarmirate javnost, da o tome govorite javno. I kada to kažu naši narodni poslanici, mladi narodni poslanici na sednici odbora, ovi geniji kažu – niste pročitali zakon. Ajde vi nam ga pročitajte, molimo vas lepo. Ajde vi nam ga pročitajte, pa kada zaključimo da ti mladi ljudi znaju sve 500 puta bolje od vas, šta ćemo onda. A, u medijima hoćete cenzuru. Jeste pretili, ne samo jednom nego stotinama puta da ćete da progonite i hapsite novinare, baš kao što ćete i policajce, e samo da dođete na vlast nekako, baš kao što ćete i sve nas ovde.

Jeste li otvoreno pretili, to su činili Boško Obradović, onaj fašista Ljotićevac i oni njegovi, da će da se založi za strožije zakone, da svi novinari koji se njima ne dopadaju dobiju dugogodišnje robije. Bilo mu je malo, pa je rekao da se založi za to da se uvedu smrtne kazne za takve novinare. Zamislite to, smrtne kazne za novinare koji se njima ne dopadaju, a da bi sve bilo onako kako je njima lepo i kako se njima dopada. Sada ću da vam pokažem malo preciznije šta to tačno znači, to lepo i to što se njima dopada.

Izašao je zvaničan izveštaj REM koji se bavio analizom rada medija u prethodnoj izbornoj kampanji. Na tajkunskim televizijama, a to su ove televizije Đilasove i Šolakove, ova N1, Nova S i slično, da vidite šta su to standardi slobode, jednakosti, ravnopravnosti i fer pleja.

Zastupljenost učesnika predizborne kampanje na televiziji N1, evo izmereno sve i prikazano, Savez za Srbiju, tako su se krstili ovi pripadnici bivšeg režima do skoro, a kako se zovu danas, ne znaju ni oni sami, ali tako su se zvali tada 16,81% kada im se pridodaju filijale 20,44% lepih 20,5%.

Aleksandar Vučić – za našu decu, kompletna lista 5,5%. Pazite, neko ko ima plebiscitarnu podršku u ovoj zemlji, to je njegova politička težina i relevantnost, da ima četiri puta manje vremena nego oni koji sami sebe ocenjuju na 2 do 3%. Da li je to ravnopravnost, da li je to fer plej, to je cenzura, da mi stvari nazovemo pravim imenom.

Dnevne informativne emisije, ista televizija, opet N1, oni svi đuture 28,3%, a kompletna izborna lista Aleksandar Vučić – za našu decu 7%, četiri puta manje, jer njihovih 2% je verovatno četiri puta veće, nego naših 60%.

Centralna informativna emisija iste televizije, oni opet 16,4% a kompletna izborna lista Aleksandar Vučić – za našu decu 4%, jer je to verovatno normalno i logično da oni koji uopšte ne izlaze na izbore imaju četiri puta više od onih koji imaju nadpolovičnu podršku građana Srbije.

Šta bi bilo tek da ste na izbore izašli, ne bi imali četiri, nego koliko, četrdeset puta više.

Redovna i specijalizovana informativna emisija, opet četiri puta više zastupljeni oni koji kao za izbore nisu ni najmanje zainteresovani. Šta ste onda imali ovoliko da pričate i pišete, ako ste potpuno nezainteresovani za temu i kakva je to ravnopravnost, kome ćete to da objasnite. Nadležnim telima u Luksemburgu?

Nova S televizija, da vidite sada šta je ekstremizam, zastupljenost učesnika predizborne kampanje, ovi što nisu ni učestvovali ni u čemu navodno 16%, 15,9%, a onda krenete da tražite gde se tu nalazi izborna lista koja je dobila 60% glasova, pa nije ni na drugom mestu, tu su ovi slobodni građani koji nisu ni prešli cenzus, a pokušali su, nije ni na trećem, ni na četvrtom, tu su opet neki koji su ispod 1%, ni na petom ni na šestom, pa lupom morate da tražite, ovo je deseto mesto, rekao bih.

Aleksandar Vučić – za našu decu 1,16% njihovog uvaženog vremena. Tu smo petnaest puta manje relevantni, mi koji predstavljamo 60% glasova građana, preko dva miliona živih fizičkih glasova u odnosu na one koji sami znaju i sami priznaju da ni za cenzus nemaju.

Centralna informativna emisija Nova S, 16,4% oni. Ovde moram da priznam, da ne grešim dušu, ovde smo se značajno popravili, ovde imamo samo četiri puta manje, nije petnaest puta manje u odnosu na ukupan program, samo četiri puta manje imamo vremena nego oni sa svojih fantastičnih 2%. Bilo je tu različitih razloga za ovu vrstu rezultata, u pravu ste gospodine Atlagiću.

Redove i specijalizovane informativne emisije, taman kada pomislite da se stvari popravljaju, opet oni 16%, a tražite i tražite rezultat izborne liste Aleksandar Vučić – za našu decu i nema ga nigde, dok ga slučajno ne nađete na samom začelju 0,58% njihovog izbornog vremena. Toliko smo bili zastupljeni na bilo koji način.

Kažete, ovo je neka strašna autokratija, strašna diktatura, ovde prostora za vas nema. Šta je onda ovo? Kako to da vi možete da imate negde po 16% ukupnog učešća u programu, a mi vlastodršci, tirani, 0,58%? Kada ukupno pogledate sve televizije, da budemo egal, vi koji navodno ne učestvujete ni u čemu, da imate isto onoliko vremena koliko imaju oni koji imaju suštinski značaj i većinsku podršku građana ove zemlje.

Kako to uspevate u diktaturi, i dalje mi nije jasno, ali to vam je to, oko 10% i jedni i drugi.

Zbog čega je vama toliko stalo da morate da kontrolišete sve medije? Da biste mogli da sprovodite uređivačku politiku na koju ste navikli. Evo jednog primera. Da li ovo hoćete da radite na svim medijima, kao što ste radili onom prilikom kada je prvo lagao žuti tajkun Đilas Dragan da nisu njegovi poslušnici palili knjige kao nacisti najobičniji, a to su radili kada su na sred Knez Mihajlove, kao da je Berlinski Opren plac, palili knjige, divljaci najobičniji, pa onda lagali nedeljama – e, nismo mi, to je neko drugi, da bi na kraju, pritisnuti dokazima, pritisnuti video snimcima, morali da priznaju pred kamerama i Đilas i Miljaš.

Evo kako „N1“ izveštava. Prvo izađe vest, Đilas rekao – član SSP zapalio knjigu. To je ova partija koju je on kupio. Onda shvati, ne zvuči to dobro, pa se menja naslov, 12 minuta kasnije, sad glasi – član SSP se pridružio paljenju knjige. Nije on palio, neko drugi je palio, a on je video šta se dešava, pa se pridružio.

Kako završi ta vest? Na kraju tako što dobije nekim čudom naslov - Dragan Đilas rekao – za sve je kriva BIA, oni su montirali ceo slučaj.

To je ta uređivačka politika i odnos prema medijima koju vi zagovarate i koja bi valjda trebao da bude standard samo da vi dođete na vlast. Dakle, samo laž i samo cenzura.

Da ovakve stvari postanu standard ili ono što je danas izašlo u jednom od vaših nedeljnika, one skaradne karikature na kojima su članovi SNS prikazani listom kao huligani, mafijaši, batinaši, a među njima da nacrtate i patrijarha, pokojnog patrijarha, da mu na kapu stavite znak SNS, da kažete da je za vas on politički patrijarh bio, naš valjda.

(Marko Atlagić: Sram ih bilo!)

Čoveka koji je preminuo pre neki dan, da.

To su ti divni standardi kojima treba da stremimo svi. To je ta divota u kojoj treba da uživamo svi ponovo samo ako vi dođete na vlast. To nam želite svima? Izvinite što se sa tim ne slažemo i što smatramo da Srbija može i mora mnogo bolje od toga.

Toliko želite da imate kontrolu nad medijima da se takve stvari isključivo vide i prikazuju, a da se ne vidi i ne prikazuje šta? Na primer, istina. Da ste u tim svojim medijima na kriminalan način obračunavali cenu reklamiranja u političkom programu, da ste one vaše spotove za bojkot tarifirali na par hiljada dinara po sekundi ili po prilogu, ali brat bratu 60 puta manje nego što ste naplaćivali ostalima, da za druge ono što košta između 180 i 212, 215 hiljada, za vas košta nekoliko hiljada dinara samo. Da se to slučajno ne vidi, da se to slučajno ne sazna. Jel zato hoćete cenzuru u medijima? Jel zato hoćete apsolutnu kontrolu nad svim medijima? Da za vaš lopovluk niko ne čuje u ovoj zemlji.

Što ste ovo uopšte radili? Zbog toga što nemate dovoljno para, pa da uštedite malo? Nemojte da se lažemo, ne fali vama ništa, kad je o parama reč. Šest stotina devetnaest miliona evra tačno toliko su prihodavale samo četiri, četiri one veće firme Dragana Đilasa u vreme dok je bio na vlasti.

Dakle, nisu imali tih 619 miliona evra u momentu kada je stupio na vlast. Prihodovale su do momenta kada ga je narod najurio. Ako nemaš nešto kada stupaš na vlast, a imaš u momentu kada sa vlasti silaziš, pa kad si ga stekao, majstore? Mogao si samo u međuvremenu. Vremenski tok je jedan jedini, tu je fizika neumoljiva.

Ko je onda zgrtao i ko je onda pljačkao, ko se besomučno bogatio tokom bavljenja politikom, e baš od tog bavljenja politikom? Pa, ti si, Đilas Dragane, koliko god ti se ne dopadalo da čuješ, ali to je istina i to svi u ovoj zemlji znaju. Laž je da se time ne bave nadležni organi, gospodin Bakarec je na to podsetio ovih dana.

Zvanično se istražuje i obrađuje od strane za to nadležnih organa povezanost „Dajrekt medije“ i njenog menadžmenta i zaposlenih. Dakle, Đilasove firme za vreme dok su se slivale, kap po kap, a pre će biti kamion po kamion sume od 619 miliona evra u zbiru u njegove i onako prepune džepove i onako već otežale bankarske račune.

Dakle, te „Dajrekt medije“, njegove „Dajrekt medije“, s jedne strane, i marketinga RTS-a, s druge strane, u koje je Dragan Đilas, po povlašćenoj ceni, od jedan prema 10 u odnosu na tržišnu, preprodavao sekunde. Tad se to desilo i to se istražuje i obrađuje.

Procenjena šteta u ovom trenutku, gospodine Bakarec, pet ili šest miliona evra, a videćemo šta će sve da bude obuhvaćeno na samom kraju, ali to, znate, ne sme da se čuje i da se vidi.

Šta još ne sme da se čuje i da se vidi? To da je čovek imenom Đilas Gojko trgovao vilama čija je vrednost takođe merena u milionima evra.

Izvinite, vi koji ne vadite iz usta brata Aleksandra Vučića, brata predsednika države i nema za šta ga niste optužili, od toga da je vlasnik ovog ili onog restorana, vinarije i kojekakvih čuda, a sve vreme lagali, samo besomučno lagali da su morali da izlaze pravi vlasnici da govore – ljudi, nema ovo veze sa istinom, mi smo vlasnici, nije nikakav čovek pod tim i takvim imenom, a vi samo ponavljali sirove, odvratne laži na račun tog čoveka.

Hoćete sada možda da nas ubedite da je neko ko se zove i preziva Gojko Đilas, brat Aleksandra Vučića? Neće to ići, prezime ne odgovara, ali odgovara prezime onom drugom Đilasu, onom koji se zove Dragan, a ne voli da čuje kada mu se ime izgovara.

Dok vi optužujete tu zlu državu, tu autokratsku, despotsku vlast, da navodno nešto loše radi sa našim javnim preduzećima, sa našom Namenskom industrijom, vaš brat, vaš rođeni brat sa direktorima tih preduzeća o kojima vi pričate i samo laži iznosite, tereteći druge, razmenjuje ispod ruke, ispod žita, ispod cene svake vile koje vrede za pravo malo bogatstvo. Pa, kako vas nije sramota?

Kako vas, ljudi, nije sramota da vi sami radite sve vreme, sve vreme ono za šta druge optužujete? Gde to ima? Sad hoćete da se mi pravimo glupi i gluvi, da budemo nemi na sve to i da se pravimo kao da se ništa desilo nije da bi se vama dodvorili, da bi se vama zbog nečega i na neki način dopali.

Bojim se da to tako neće ići, ali isto to što rade vezano za Narodnu skupštinu, što su uradili u Narodnoj skupštini dok su ovde bili, isto to što rade u medijima, isto to rade i na društvenim mrežama.

Opet da se potpuno razumemo i otvoreno govorimo, oni to rade, bivši režim, poslušnici Đilasa i ostalih tajkuna. Da li su mu braća ili šta su mu drugo, ne znam i ne zanima me, ali njihovi ljudi su ti koji iznose najgore, najmonstruoznije moguće optužbe uvrede na račun porodice predsednika Republike Aleksandra Vučića, na račun njegove dece.

Nema tome, čini mi se, ni godinu dana. Mi smo isto ovako kao danas u ovoj sali protestvovali, nismo mogli da verujemo šta se dešava, kada su javno upućene preko društvenih mreža, pretnje deci Aleksandra Vučića. Pozivali na silovanje, odnosno smrt i silovanje njegovog starijeg sina i njegove ćerke. I, kako su se branili od tih stvari? Rekli su – pa, to su neki anonimni ljudi sa društvenih mreža, mi sa tim nemamo ništa. Pa, neće biti, jer kako se onda dogodi da baš ti anonimni ljudi, a nisu nimalo anonimni. Aleksandra Janković Aranitović je u pitanju. Ime se zna.

Kada budu procesuirani od strane nadležnih organa, postanu vaši heroji. Vaši heroji! Čiji je portal „Direktno“ koji slavi ovu ženu? Kaže Sergej Trifunović, a ja mu verujem, jer je to koalicioni partner Dragana Đilasa, zajedno su na izbore u Beogradu izašli, imaju zajedničku odborničku grupu, to je portal Dragana Đilasa, taj „Direktno“. Čiji je ovaj tajkunski NIN? E, vidite, i kod jednih i kod drugih je ta žena što je upućivala pretnje, što je pozivala na likvidaciju i silovanje dece Aleksandra Vučića, heroina. Iznose dramatičan tekst o njenoj teškoj sudbini političkog pobunjenika i progonjenika i kažu – tužiće ona državu zbog toga što joj se desilo, nije ona ništa kriva.

Slušajte sada ovu fantastičnu misao. Kažu – što se tiče tvitera, to su te mreže gde oni te stvari pišu, aktivna je Aleksandra, pa povremeno piše pesme rugalice Aleksandru Vučiću, sporadično ponovi i post zbog kog je bila kažnjena. Dakle, sporadično ponovi te odvratne, monstruozne stvari, a slušajte nastavak rečenice – jer ona je stvarno neustrašiva. Ona je stvarno neustrašiva i treba svi da joj se divimo zbog tih gadosti, zbog toga što je ne neljudski, to je zverski bih rekao.

Neko kaže „vaša aktivistkinja, vaši ljudi, ti koji i vas slede koji sa vama sve to zajedno rade“, oni kažu „ne, to su neki, mi ne znamo ko su“. Ali evo, nekako čudom završe u tajkunskim medijima, dožive hvalospeve, u zvezde ih kuju i dive im se, jer su stvarno neustrašivi. Zbog čega, šta su to tako hrabro uradili?

Koliko tačno hrabrosti treba da pozivaš na silovanje i smrt nečije dece? Da izgovoriš neke od ovih stvari koje izgovaraju ovih dana, da je stariji sin predsednika Republike „mentol“, da mu je ćerka „bolesna“, da da mu je mlađi sin „pašče“? Da li treba mnogo hrabrosti, mnogo pameti za takve reči? Ne treba ni jednog ni drugog. Ali, to je prava slika onoga ko ste vi, šta želite ovoj zemlji i deci ove zemlje, samo ako smatrate da njihovi roditelji zaslužuju vašu odmazdu.

Ne može ni za, neću da kažem najbezazleniju, ali najčistiju, najpozitivniju moguću stvar, da izađe supruga predsednika Republike da podrži jednu lepu plemenitu akciju, poziv da se omogući bolje, kvalitetnije lečenje za decu i odrasle, da se ne nađe opet neko pametan i da kaže – ovo je katastrofa, ovo je zloupotreba, ovo je tiranija. Zašto? Jer gospođa stoji pored srpske trobojke, državne zastave.

Hoćete da nam zabranite da volimo i svoju zastavu? Hoćete da nam zabranite da budemo ponosni na naše nacionalno znamenje, da nam oduzimate zastave koje imamo i koje volimo?

(Marko Atlagić: Oni cepaju te zastave.)

Tako je. Cepali su oni te zastave, znamo šta su im radili, ali nas da sprečite da svoju zastavu volimo, da svoju zemlju volimo, bojim se da očekujete previše. To se prosto nikada dogoditi neće.

Mi smo, dame i gospodo narodni poslanici, u obavezi da osećamo brigu i odgovornost prema ovoj zemlji, da cenimo i poštujemo njena znamenja, da čuvamo svako dete u ovoj zemlji, da se trudimo da pomognemo svakom čoveku. Konačno, da volimo, jer ovaj posao ne možete da radite, ako ne volite. Neću da kažem posao, ali ono o čemu treba da brinete, a to nešto je samo najvažnije što imamo, najvrednije što imamo. To je naša država, to je naša zemlja, to je naša Srbija.

Biće puno posla kao što su mnogi rekli, gospođo Janković, da se o ovakvim stvarima brine i bavi, ali time što mi danas praktično na početku mandata pristupamo poslu, formiranja odgovarajućem kapacitetu jedne od nezavisnih institucija i za to ste vi svedok i dokaz, mi pokazujemo između ostalog i kako se odnosimo i prema svojoj državi i kako poštujemo sve njene institucije.

Uvek ćemo tako dobrim odnosnom, vodeći računa o institucijama koje treba da štitimo i koje zastupamo, mi da pokazujemo kako se odnosimo prema našoj državi. Borićemo se za nju sigurno svakoga dana, koliko god to nekima smetalo i govorićemo sa ponosom da je to politika kojoj je narod dao podršku. To je politika koju smo mi obavezni da zastupamo, jer naše obaveze se sastoje u tome da svoju zemlju volimo i da pokazujemo da nam nije teško, ni najmanje teško, već nam je, naprotiv, zadovoljstvo da se borimo do poslednjeg daha, do poslednje kapi znoja za tu zemlju, jer mi drugu nemamo.

Na tu ljubav mi smo obavezni i na tu obavezu poslanička grupa „Aleksandar Vučić – za našu decu“ je ponosna. Neka to dobro čuje i dobro zapamti cela Srbija. Hvala.

Imate predviđeno vreme. Ispočetka.