Dame i gospodo narodni poslanici, podržavam predlog da se donese autentično tumačenje na način kako je obrazloženo od strane predlagača. Uz sve one razloge koji su već izneti tokom rasprave koju smo imali juče i danas, želim da kažem da je posebno važno što ovakvim tumačenjem potencijalno, a ja sam siguran u praksi i definitivno, umanjujemo troškove za same građane. To nikada nije aspekt za zanemarivanje.

Dosta se toga moglo čuti i mi smo o tome govorili sasvim glasno kada se dotaknemo teme - izvršitelji, a bilo je neminovno da se govori i o tome. Nema nikakvog smisla da se to pitanje na bilo koji način stavlja na teret nama, nama kojima su ti isti, koji pokušavaju štogod da nam prebace, ovde priznali juče da jesmo i zaista jesmo, mi ti koji su ograničili izvesne nepravde koje su postojale u vezi sa ovom oblašću, da smo, dakle, mi ti koji su u upravo ovom sazivu u nekoliko navrata korigovali različite aspekte principa izvršenja. Dakle, i onda kada se govorilo o tome da se limitiraju oni najozbiljniji postupci protiv ljudi čija su dugovanja mala i koja su vezana za različite komunalne usluge, mi smo menjajući zakon te pojave eliminisali.

Takođe, mi smo i one naknade, nadoknade za koje se smatralo da su nesrazmerno visoke ograničili. Mi smo te stvari popravljali, a oni koji hoće da kažu da je velika šteta, ali ne umeju to da kažu na razumljiv način, jer sami znaju da to nije tačno i nije istina, ali pokušavaju da kažu da je velika šteta što uopšte to imamo kao temu, zaboravljaju da to od 2011. godine, kao temu nismo uspostavili mi, jer tada naravno nismo ni bili u mogućnosti da to uradimo. Uostalom, jel se baš ovih dana međusobno svađaju, za guše hvataju Dragan Đilas i Jovo Bakić, zato što Jovo Bakić kaže da je Đilas lično kriv što su izvršitelji uvedeni 2011. godine. Jel treba da vas podsećamo da su u pravu i jedan i drugi kada god govore o tome ko je za šta u ovoj zemlji kriv, jer je krivica svih koji su pripadali bivšem režimu tolika da je zaista teško pobrojati sve i zaista je teško preterati kada kažete da su nešto loše uradili koliko je toga bilo. Dakle, oni su različite stvari koje nisu dobre za ovu zemlju uvodili, nisu umeli da ih postave na pravi način. Mi smo mnogo toga popravili, pa između ostalog i u ovoj oblasti mi smo to uradili.

Kada je reč o svim drugim temama kojih smo se dotakli, naravno, neminovno je govoriti o pravosuđu nešto šire, kada razgovaramo o pitanju koje se tiče advokata, koje se tiče sudija, koje se tiče tužilaca. Šteta je što neće to da saslušaju oni koji o tome govore najčešće, ali pravosuđe danas u Srbiji, moramo da kažemo, jeste tema puna kontroverzi i mi se suočavamo sa paradoksalnim situacijama. LJudi koji su u stanju da otvoreno lažu, otvoreno kleveću druge ljude, u stanju su da iznose najgore, najmonstruoznije optužbe, a onda beže od toga da se obrate nadležnim institucijama koje bi bile pravosudne svakako i da zatraže od njih odgovarajući zaključak ili odgovarajući epilog za svoje tvrdnje i svoje optužbe.

Koliko smo samo pokušaja da se napumpaju kakve lažne afere slušali od strane pripadnika bivšeg režima, od Dragana Đilasa lično, od Vuka Jeremića lično, od kojekakvih ostataka žutog preduzeća, DS i njenih filijala i podružnica, koliko od njihovih Marinika, koliko od kojekakvih Aleksića. I kada god ste pitali te ljude - dobro, jeste li u stanju da se obratite Tužilaštvu, da iznesete dokaze, ako tvrdite da ih imate, šta su odgovarali? Ma, ne, nećemo mi time da se bavimo, to treba tužilaštvo da radi samo. Naravno, izbegavali su da se utvrdi činjenično stanje i da se dobije odgovarajući zaključak institucije.

Primera radi, Aleksić je toliko puta ponavljao najbanalnije moguće laži vezano za poljoprivredno dobro „Jovanjica“, a toliko puta odbijao da sa tim svojim saznanjima lepo ode u tužilaštvo, pristojno, kao što bi trebao civilizovan čovek da uradi. Onog momenta kada smo mi iz SNS inicirali postupak kojim treba da se utvrdi jel tačno to što Aleksić priča ili je laž, mada je svima u Srbiji bilo potpuno jasno da je laž, ali, evo, neka institucije kažu. Šta se dogodilo? Zakukao kao Damjanov Zelenko - ne smete vi to da prijavljujete, ne smete vi da tražite da se to istražuje, jer su to lažni navodi. Priznao čovek da su njegove priče sve same izmišljotine i lažni navodi.

Međutim, naravno, kada se započne postupak pred određenim državnim organom, to onda mora da doživi neki svoj konac i zaključak i jeste. Tužilaštvo za organizovani kriminal zaključilo je – laž je da je bilo ko sa tog poljoprivrednog dobra zbog marihuane ili ne znam čega, zvao bilo Aleksandra Vučića, bilo njegovog brata ili bilo kog iz njihove porodice. Zaključilo tužilaštvo da je laž i reklo – tačka. Znate kako je zaključilo? Tako što je uradilo baš ono što je Aleksić sve vreme vikao – veštačite telefone, veštačite aplikacije. Baš to, kada pogledate obrazloženje, ovi su ljudi uradili, pogledali telefone, pogledali sve pozive, pogledali sve te aplikacije i odgovorili – lagao si sine, nema ništa.

Sada, mislite da tu postoji neka odgovornost sa druge strane? Mislite da da tu postoji bilo kakvo ljudsko dostojanstvo da čovek kaže – pogrešio sam? Ne, nastavlja dalje i priča – ne, ne, ništa ja nisam pogrešio, ali dokazaće se jednog dana. Jednako neozbiljno, jednako neodgovorno, jednako besmisleno i smešno, kao što je njegova drugarica Marinika Tepić pričala da u Vojnoj ustanovi „Morović“ ima opet nekakve marihuane. Ispostavilo se šta? Utvrđeno crno na belo, da tamo nema marihuane, nego su tamo kokoške. Utvrđeno je da toga tamo ima. Utvrđeno je takođe da te kokoške nose jaja i valjda za Mariniku Tepić, Aleksića, njihove gazde Đilasa i Jeremića je to apsolutno neprihvatljivo, ali te kokoške su jedini stanari, da tako kažem, tog dobra i one nose jaja.

Mislite da je bilo ljudskosti, da je bilo obraza da sa strane onih koji su te potpuno sulude optužbe izgovorili ne trepnuvši, naiđe bar jedno – izvinjavam se, greška je, ne znam šta mi je bilo, slagali me ovi što su mi rekli da to kažem? Naravno da nije, nego je jedina reakcija – ne, u pravu sam ja, videćete vi svi jednog dana ja ću to da dokažem.

Sa tim besmislicama treba da se suočava svakoga dana, ali bukvalno svakog dana po ko zna koliko puta dnevno, celo naše društvo, svi politički akteri koji ne žele da se tim gadostima služe, koji ne žele da lažu, koji ne žele da varaju i kleveću druge ljude, ali izgleda da mora i pravosuđe.

Dakle, ljudi koji su dokazani lažovi, koji sami sebe demantuju, sami sebe proglašavaju za lažove, opet pokušavaju da nam svima pamet sole i prave se kao da nikad ništa bilo nije. Isti ti ljudi, i to jeste važno za tužilaštvo i zato o tome pričam, uveli su, pred tog sumanutog pravila da ne postoji nikakva odgovornost za javno izgovorenu reč, da se može lagati šta god hoćete, uveli su i to sumanuto pravilo da se može izreći bilo kakva pretnja samo ako je na račun Aleksandra Vučića, članova njegove porodice, članova Vlade Srbije ili drugih političkih predstavnika SNS.

Isti oni, koji su paradirali po Terazijama noseći vešala, koji su pričali da su ta vešala za Aleksandra Vučića, koji su pričali da su ta vešala za Anu Brnabić, nastavljaju, tu kraja nema, tu ne može tačka da se stavi i da se kaže – hajde sad malo nečim pametnim da se bavimo, nego nastavljaju, pa sad kažu – e, i da dodamo Vučića, ministra Đorđevića, ministra Vulina i Anu Brnabić, i opet mašu vešalima i opet ta vešala prikazuju.

Isti oni dveraši, Đilasovi fašisti koji su to već radili, jer im nikad nije dosta, kao što im nije bilo dosta kada su upadali sa motornim testerama u RTS, razbijali ulazna vrata, pretili tamo, zastrašivali novinarke, pretili da će da prekinu program, da će ne znam šta da zauzme, uništavali javno dobro, ali i privatnu svojinu mnogim ljudima. Isto tako pokušavali da naprave belaj pred predsedništvom Srbije i kod RTS-a i kod predsedništva Srbije, flašama gađali policiju, komandovao Boško Obradović LJotićevac da se gazi policija onim kombijem. Isti ti koji su pokušavali tada da demoliraju i tu instituciju u ovoj zemlji, došli mesec ili dva kasnije pred Narodnu skupštinu, pa sve to isto opet ovde da rade, da razbijaju ulazna vrata. Sećate se kako su sladostrasno uzvikivali – razbi to, pa onda zapali Skupštinu, zapali sve. Dakle, ti ljudi kao što vidite imaju obrazac sumanutog, nasilnog ponašanja koji ponavljaju iz dana u dan, iz nedelje u nedelju i to jesu stvari kojima mora da se bavi, nad kojima mora da se zapita pravosuđe. Zato o tim stvarima govorimo. Da to nije kraj, kažu oni sami.

Dakle, ako ste pratili onaj tužni skup koji je bio organizovan prethodne subote u Komank dvorani u sali koja, naravno, nije mogla da bude ispenja zato što oni pristalica nemaju koliko ni za jedan pošten autobus. Ti ljudi su nastavili sa pretnjama, opasnim pretnjama. Izgovorili doslovce sledeće – ne priznaju naredne izbore, što bi naravno bio samo njihov problem, da nisu dodali sledeće – da će svim sredstvima, svim sredstvima tako su rekli, da se bore protiv institucija koje budu formirane nakon tih izbora. Šta znači svim sredstvima? Znači, između ostalog i nasilne. Inače to ne bi bilo svim. Je li tako? Ta odrednica ne bi bila kompletna.

Sam Aleksić, ovaj lažov koji je lagao za Aleksandra Vučića, njegovog brata i druge članove porodice Vučić izgovorio i to ne jednom – oni će sprečiti, fizički sprečiti ljude da glasaju na izborima ovog proleća. NJihov Bastać, onaj koji se već proslavio kao miroljubiv čovek navlačeći plastične kese na glavu svojim kumovima, kada su pokušavali da ga skrate za reketaški novac koji su zajedno delili, dakle, jedan divan, miroljubiv čovek.

U pravu ste svi vi koji ste to primetili. Očigledna spona između kriminala koji vršljaju beogradskim ulicama i njihovih izvorišta iz susedne Crne Gore. Taj čovek kada kaže – ja ću fizički sprečiti da bilo kakva vlast bude formirana na ovoj opštini kojom ja danas drmam nakon sledećih izbora. To su ozbiljne stvari, to su ozbiljne pretnje. Zbog toga nad njima mora da se zapita pravosuđe, nad njima moraju da se zapitaju za to nadležni, ali to treba da znaju građani Srbije i svi koji se politikom u Srbiji bave.

Ovoj zemlji da bi napredovala dalje, a napredovala je značajno od koda sprovodi politiku Aleksandra Vučića i SNS, potrebno je da obezbedi mir, da obezbedi stabilnost, da obezbedi sve preduslove za dalji ekonomski razvoj i napredak. Podigli smo prosečne plate značajno i dogovorili se, hoćemo, radićemo zajedno na tome da ih podignemo još više, da dostignemo ostvarenja plana „Srbija 2025“, onog plana koji je predstavio Aleksandar Vučić, da dostignemo prosečna primanja koja će se meriti, pa zašto da ne, sa oko 900 evra u proseku, da dostignemo plate koje će biti na tom nivou, penzije koje će biti značajno bolje nego danas, iako opet popravljene nego pre nekoliko godina, pa da se mere sa 400, 430 evra u proseku.

Mi to možemo, sa onim rastom koji obezbeđujemo već sada i koji ćemo imati u godinama pred nama. Sa onim razvojem infrastrukture koji pokazujemo već danas gradeći koridore, fabrike i koji ćemo sigurno nastaviti u godinama pred nama, mi to možemo. Da bi to moglo, dakle, mir, stabilnost, pre svega pamet u glavu, poštovanje drugih ljudi, tuđih prava i ljubav za Srbiju. To znači sve suprotno od mržnje, sve suprotno od uništavanja, sve suprotno od kompletne devastacije svega postojećeg. Da bi tajkuni, lopovi bivšeg režima ponovo mogli da pune sopstvene džepove. Tu su stvari potpuno jasne i tu nikakve dileme nema.

Mi ćemo da u ovom sazivu završimo svoj posao, između ostalog usvajanjem onih zakona koji obezbeđuju fer uslove za sve koji žele da se civilizovano i demokratski u politici takmiče, sve ono što će ono poput ovog tumačenja obezbedi da našim građanima bude bolje kada vrše poslove koji su od njihovog interesa. Mi ćemo svojim ponašanjem pokazati da je Srbija toliko drastično drugačija, toliko značajno bolja nego što je bila u vreme tajkunskog-lopovskog preduzeća da je proces nepovratan. Hvala vam najlepše.

Eto, videli ste maločas u izlaganju Nemanje Šarovića kako izgleda potpuna konfuzija kada neko pokušava da pošto-poto, a sve na silu, nešto smisli da prebaci Aleksandru Vučiću, SNS, parlamentarnoj većini ili Vladi Srbije, kako zna i ume, a po pravilu slabo zna i još slabije ume.

Potpuna konfuzija. Kažu – ne stara se država danas dovoljno da pokaže da uvažava ljude koji su učestvovali u odbrani zemlje. To kaže neko ko naravno dovoljno retko dolazi u Narodnu skupštinu da bi čuo kada mi pričamo, a pričamo i pokazujemo.

Evo, vidite, ovako se odnosi ta država prema tim ljudima danas. Ovako izgleda vojna spomenica povodom dvadesetogodišnjice od herojske odbrane države 1999. godine. Ovo je potpisao Aleksandar Vučić, ovako izgleda samo odličje i to se ove godine dodeljuje svim ljudima koji su učestvovali u toj odbrani 1999. godine. To vam je živ primer kako se država prema tim ljudima odnosi danas.

To kaže neko i zbog toga je ponajviše zbunio samog sebe, koji bez stida i srama sedi i dan-danas u vlasti sa onima koji su se uvek stideli ljudi…

(Milorad Mirčić: Bastać.)

Tako je, vaš Bastać i vaš Đilas, na njih mislim. Na vašeg Bastaća i vašeg Đilasa i vašeg Vuka Jeremića i ostale sa kojima sedite zajedno i trošite narodne pare na Starom Gradu, koji su se stideli svih ljudi koji su branili ovu zemlju, koji su ih potcenjivali, nipodaštavali.

Godine 2009. kada je bilo 10 godina od odbrane zemlje, nisu se nikoga setili. Naprotiv, te su ljude izbacivali, tim ljudima su prekidali radni odnos i gledali samo kako da ih se reše pošto-poto, nisu to ni krili.

E, dok sa takvima delite te vrednosti i sedite zajedno, vi nas pitate nešto. To je taj nivo demagogije. Pa, ja ne znam da li sam ga čuo skoro, osim možda od poslanika Ševarlića danas, koji, koliko vidim, ne može sam da odluči više jel za celovito Kosovo nezavisno ili se vratio na pozicije Sande Rašković Ivić i Samardžića, da hoće samo da trguju i šićare, pa neka bude 10, 20, 30% nije važno, samo da nam njihovu vlast niko ne ugrozi ili je nešto treće.

Dok ste vi tako lepo zbunjeni, da vam kažem nešto, 3% je, i kada mi dođemo do 3% cenzusa, za vas misaona imenica. Ali, samo nastavite tako, što više tako radite, više ljude podsećate koliko je danas sve bolje, drugačije i sa mnogo više dostojanstva za ovu zemlju.

Ona priča ko je tu, ko nije tu, Nemanja Šarović služi samo za to što se on nada da ćemo mi da primetimo da je on tu, jel tako, pošto se to dovoljno često dešava da mi to moramo da primetimo, jer se ne podrazumeva. Svaka čast što je smogao snage i hrabrosti da se pojavi u Skupštini jednom i ovog meseca.

Koliko je to konfuzno i koliko je to samo sa sobom u zavadi potpuno je jasno na osnovu svega što je ovde rečeno. Kažu ljudi da su oni protiv enormnog bogaćenja, kažu da su protiv nekih tajkuna, čak i kritikuju Dragana Đilasa zbog one pljačke koju je napravio na mostu. Jeste, napravio je, a sede i dan danas sa tim istim čovekom u koaliciji na Starom gradu. Da li dele pare od mosta? Šta rade tamo? Da li im smetaju tajkuni i enormno bogaćenje? Odlično. Da li ste se setili da pitate tog vašeg Dragana Đilasa ili, ako je zauzet nešto ovih dana, pitajte tog vašeg Bastaća sa kojim se družite tamo svaki dan po Starom gradu, tog švercera što navlači ljudima kese na glavu, koji je recept za to famozno uspešno bogaćenje da se postane multimilioner, da se 619 miliona evra nabaci na računa svojih firmi tokom vlasti, tokom bavljenja politikom na najodgovornijim funkcijama, a upravo zahvaljujući bavljenju politikom? Recimo, ispitajte kakve postoje veze između te vrste bogaćenja i direktnih veza sa kriminalnim klanovima koji vršljaju po Beogradu, a na koje je upravo ukazao i Aleksandar Martinović.

To su sve stvari koje možete, što se kaže, u krugu porodice da razjasnite, da pitate te vaše najbliže saradnike i verne koalicione partnere kako to ide. To bi bilo dobro da nam objasnite.

Bio sam ubeđen da ljudi koji su na nivou onih priča Marinike Tepić, deca sirota padaju u nesvest od gladi, u ovoj sali više nema nakon što su oni rešili da se prebace na restoran „nikada dovoljno siti i zabrinuti za glad“ i na blagajnu. Međutim, imamo njihove eksponente i ovde. Nemanja Šarović sada priča priče Marinike Tepić – jadna deca padaju u nesvest od gladi, baš kao što je pričao Kenine priče ili priče Boška Obradovića kako je ovde neka strašna diktatura i niko neće da pronađe minimum nekog konsenzusa. Vi koji ste svoj konsenzus sa tajkunima i lopovima našli odličan tamo na Starom gradu, taj konsenzus negujte, nemojte da se brinete za demokratiju u Srbiji, nemojte da pokušavate da izigravate Boška Obradovića u njegovom odsustvu, kada smo kod toga ko je prisutan, ko je odsutan, jer da znate sve i da ste umesto njega vi, a to vam je očigledno najveća želja, sada uz skute Đilasu u Savezu za Srbiju, da vi budete Boško Obradović umesto Boška Obradovića, vama bi i dalje tih 3% koje ćemo da napravimo kao cenzus bili misaona imenica. Gospodine Rističeviću, vaš predlog da amandmanski spustimo to još niže 2%, 1%, možemo da raspravljamo o tome, ali znate šta, njima je i to veliko kao kuća.

Fantastično, šta da vam kažem!

Čuo sam, negde je neko nešto rekao ili prikazao, ali nisam video dobro kad, ko i kad je to bilo - e, to vam je nivo svih priča na tu temu.

A jeste videli, gospodine Ševarliću? Ti ljudi sa kojima ste izašli na izbore, šta su napravili na Kosovu i Metohiji? Jel ste videli to? Za to vam nije trebao neki ekran da mu priđete bliže. Kakvu su politiku vodili? Jel ste zaključili da se nešto pametno tamo dešavalo zaslugom tih ljudi 2004. godine kad je narod stradao? Ili ste možda propustili da primetite njihovo sramno ponašanje 2008. godine?

Evo, taj Vikiliks pomenu danas i gospodin Rističević. Taj isti Vikiliks kaže - ljudi, sa kojima ste vi na izbore izašli, sa kojima ste delili vrednosti u dovoljnoj meri da svoje ime uz njihovo stavite i na kontu toga postali narodni poslanik, molili su američku ambasadu da ne proglašava nezavisnost do izbora u Srbiji, da njima rezultate ne ugrozi i da oni mogu da postanu opet narodni poslanici, opet ministri, itd.

Posle toga, dan, dva posle izbora nije ih ništa bilo briga. Mogli su da rade šta god hoće. Rekli su američkoj ambasadi – onda slobodno proglasite, mi da se mešamo nećemo. Jel vam to poznato? Jel vam poznato na primer zašto je dao ostavku svojevremeno gospodin Koen koji je bio zadužen da vodi te pregovore? Jel vam možda poznato ili ste čuli? Za to vam ne treba Vikiliks. Za to vam treba samo da pročitate dnevne novine, da pogledate vesti iz tog perioda, zvanične državne informacije, da čovek nije mogao svojim očima i ušima da veruje kada je slušao od evropskih zvaničnika koji svedoče da ih je kabinet Borisa Tadića, Vuk Jeremić lično u Tadićevo ime molio da zajednički naprave implementaciju Ahtisarijevog plana. Jel vam je poznato da taj plan, taj Ahtisarijev plan podrazumeva nezavisnost tzv. Kosova?

To je radila država, to su radili ti ljudi u ime države na našu sramotu, na našu nesreću, otvoreno i javno. O tome su govorili i dogovarali se sa kojekakvim zvaničnicima raznih država, što evropskih, što svetskih i sa tim ljudima ste vi delili stavove, prihvatili te njihove rezultate kao svoje da bi postali narodni poslanik. Jel vam za to treba neki film, neka projekcija ili da sedite malo bliže da biste to videli i razumeli?

Na kraju krajeva, kakva je politika, vi nam objasnite, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, ovih ostataka od reslova DS, što danas hoće državu ponovo da ruše, što hoće opet da pale Skupštinu, opet da odavde uzimaju šta se kome dopada da bi oni bili na vlasti. Jel te ljude predstavljate politički danas ili ste im samo bliski? Evo objasnite nam pošto od njih ne može čestit čovek jednu reč da čuje. Šta vi to predlažete geniji za KiM nakon što ste sve temeljno uništili i temeljno upropastili ili je možda istina da ne smeju ništa da kažu jer nemaju šta da kažu? Nikada ih nije zanimalo Kosovo, nikada Metohija, nikada srpski narod gde god živeo. Zna se šta ih je samo zanimalo, samo pare, samo moć i samo vlast. Jel znate vi nešto više od toga na tu temu, evo da podelite sa nama?

Gospodine Ševarliću, sad stvarno ne znam kako da vas razumem. Vama nije poznato da ste koliko do juče sedeli u istoj poslaničkoj grupi, odnosno bili na listi iz koje su nastale poslaničke grupe među kojima su bili narodni poslanici koji žive na teritoriji KiM, učestvovali na izborima, za njih tamo glasali neki ljudi i za druge koji su se kandidovali na našim izborima i onda ovde sedeli najnormalnije, predstavljali nekoga. Vi se sad tome čudite i pitate se da li je to moguće?

Ne znam koga predstavljaju danas, verovatno ste u pravu što kažete da mnogi od njih nemaju ni dva glasa iza sebe. Verovatno ste u pravu, ali ti su vam ljudi živi dokaz, laži koje su sami iznosili i koje ste sa njima delili, da nema pravo naš narod da glasa na KiM, da nije mogao ili neće moći. Kako? Eto. Ti ljudi su vam dokaz da to veze sa vezom nema.

Kad se već dotakosmo pitanja našeg naroda na KiM i izbora, da li ste, možda, pratili kako glasa naš narod na KiM, koga podržava naš narod tamo? Za Srpsku listu, ako ste to možda propustili da primetite, koju jesu politički podržali Aleksandar Vučić, SNS, ali i svi drugi, i, pazite sad, ne samo iz parlamentarne većine, nego i iz opozicije u Srbiji koji su svesni ljudi, razumeju koliko je važno da imamo zajedničku, jedinstvenu, složnu politiku na KiM baš da bismo zaštitili naš narodni interes tamo. Za tu listu glasalo je, čini mi se, 98% naših sunarodnika na KiM.

To vam je odgovor na pitanje – kako ti ljudi doživljavaju pitanja ko njih štiti, kako ti ljudi razumeju ko je na njihovoj strani, kako ti ljudi razumeju ko je njihov, ne samo zaštitnik, nego čovek koji je u stanju da izbori ono što je dobro za njihove interese. Naravno, Aleksandar Vučić, naravno, svi mi koji smo tu politiku sledili, zagovarali i podržali Srpsku listu, između ostalog.

Znate li da nisu bili svi na toj istoj strani? Da li znate da su postojali i oni koji su išli protiv Srpske liste, protiv narodnog jedinstva na KiM, protiv autentičnog predstavljanja naših političkih stavova, nego su radili za to da se nekako, šićardžijski, pilićarski, ogrebu negde za neki mandat, ako ikako bude moguće, da bi prodavali naše nacionalne interese, da bi prodavali naš narod tamo, da bi se umilili svima onima koji nam u Prištini ne misle dobro, a znate koliko ih samo ima.

Ti koji su bili na drugoj strani, to su ovi sa kojima ste vi učestvovali na izborima 2016. godine za naš parlament ovde. To su Dragan Đilas, to je Vuk Jeremić, to je Rada Trajković, to je onaj Rašić koji na tečnom albanskom kaže – ja sam Kosovar, molim vas glasajte svi za mene. Znate li koliko su dobili glasova?

To je bilo toliko smešno, mi smo čitali te podatke ovde, od mesta do mesta gde su Srbi glasali, negde nula, uglavnom nula, negde jedan glas, negde dva. Znate ono kada neko greškom promaši broj pa slučajno zaokruži nekoga koga nije hteo.

Naravno da nisu nijedan jedini mandat osvojili, ali to je bilo bukvalno, kad se sve sabere na nivou statističke greške. To vam je najbolji mogući odgovor gospodine Ševarliću šta misle Srbi na KiM, ko za njih radi, ko njih štiti, ko je u stanju da se za njih izbori. Prema tome i ti ljudi glasaju, 90 i plus posto za Aleksandra Vučića, SNS i politiku koju sprovodi Vlada Srbije, koju brani i zastupa ova parlamentarna većina.

Ovi sa kojima ste na izbore izašli, toliko da i upravu ste kada kažete gospođo Jovanović, možete samo ruke da raširite i kažete – pa za njih ne glasa više niko, njih ne predstavlja više niko.

Sada nam samo recite na samom kraju, jel smo se razumeli ko se ovde za srpski narod na KiM bori i ko se ovde ne samo zalaže, nego je u stanju da za njih na teškom terenu, na terenu na kom su svi protiv nas, ipak dobro osvoji.

Dve stvari gospodine Ševarliću.

Prvo, ne možete, pošto već dolazite iz redova onih koji nama svako malo zameraju na patriotizmu i govore da smo ne znam kakvi izdajnici, da smo ne znam šta prodali, a znate da najviše to rade Aleksandru Vučiću.

Pa jel su ovi ljudi koji su sedeli sa vama do juče u poslaničkoj grupi zajedno dolazili ovde u Narodnu skupštinu sa onim transparentima na kojima piše „Vučić izdajnik“? Jel su nosili transparente „Vučić nije moj predsednik“? upravo govorili sve najgore što mogu da izmisle i slažu, a sve izmišljaju i sve laži na temu KiM, pokušavali da prebace na teret Aleksandru Vučiću, a šta se desilo zapravo? Šta se dešavalo u stvarnom životu u međuvremenu?

Pa jel ste čuli da je 17 svetskih država upravo zahvaljujući neumornom radu Aleksandra Vučića povuklo priznanje tzv. nezavisnosti Kosova? To se desilo u praksi, to se desilo u stvarnom životu, to je bilo stvarno, a ovi sve vreme pričali – vi ste izdajnici. Oni pričali, mi nešto izdali, mi nešto prodali, a mi obezbedili da naš narod može da živi sigurnije i materijalno zbrinutiji nego ikada ranije. Taj narod sam kaže gospodine Ševarliću – pa, da tako je. Naš narod sam kaže – Aleksandar Vučić se brine o nama i pokazuje da nam je stalo i može to da nam obezbedi što obeća i zbog toga i za njega glasaju.

Sada, vi nas optužujete za izdaju, a onda kažete – ali, ne može, nije u redu da mi sad govorimo na temu ko je šta više učinio i više pomogao. Nije to ni pošteno ni korektno ako ćemo da pričamo iskreno.

Dakle, to je prva stvar koju imam da vam kažem. Ljudi sa kojima ste sedeli do juče, ne znam da li sedite i dalje, evo, verujem vam da ne sedite, ali oni te stvari govore na naš račun, oni te optužbe bez stida i srama nama pokušavaju da prikače na leđa, a onda kad mi kažemo - hajde da izmerimo, hajde da pokažemo šta ste vi uradili 2004, šta ste uradili 2008. godine, hajde da pokažemo jeste milion i jedan put tvrdili otvoreno u medijima da ste protiv Srbije na KiM, e da bi se dodvorili što međunarodnim predstavnicima ili prištinskim vlastima.

Ti ljudi, gospodine Ševarliću sa kojima ste listu delili, koji su izašli na izbore, i pokušali protiv srpske liste da igraju, pa nisu dobili ni jedan posto glasova. Ta Rada Trajković, koliko je puta pričala da su naši napori da pomognemo našem narodu tamo, remetilački faktor. Koliko puta su pričali da se time Beograd meša i pokušava da uništi sve ono što su oni, veliki geniji, koji nemaju dva glasa iza sebe, pokušali da ostvare od 1999. na ovamo, a šta su i koliko su ostvarili, sve sam vam već rekao.

Dakle, gospodine Ševarliću, to su stvari oko kojih moramo da se razumemo. Da li vi znate za neki drugi plani, neki novi plan Đilasa, Jeremića, ovog Obradovića, Ljotićevca, nekog trećeg, petog, nije bitno, ko pripada toj strani, koji u nas upire prstom, a mi spašavamo što god možemo na terenu na kom su oni sve upropastili što god su mogli, na kom su već sve prodali, sve uništili. Gledali gde će granicu da postave između Srba i Srba, gledali sa kim će da se dogovore, kome da se umile, da dobiju malo više međunarodne podrške i malo podrške za svoje međunarodne karijere, da mogu po belom svetu da troše pare koje nikad zaradili nisu, a sve na račun državnog suvereniteta i srpskog nacionalnog interesa. Dakle, to su stvari oko kojih moramo da se razumemo, gospodine Ševarliću.

Ko je bio juče tu, pa slušao, mi smo razgovarali o ovome, mogao je da čuje upravo ono čemu bi se radovali svi oni koji srpskom narodu ne misle dobro, srpskom narodu generalno, pa ni srpskom narodu u Crnoj Gori, bilo bi da se daje bilo kakav alibi onima koji danas nečovečno postupaju prema našim sunarodnicima u Crnoj Gori, da se izvuku iz situacije koju su sami zamesili, a ništa dobro nisu uradili ni sebi ni Srbima, ali bi bilo kome trećem u Crnoj Gori, da može da kaže – vidite, sve vreme smo mi pričali da iza ovoga stoji Beograd, da iza ovoga stoji nekakva zavera političke prirode koja hoće da uništava nezavisnu Crnu Goru, a upravo tu vrstu opravdanja mi nikada nismo hteli da im damo i sve vreme ponavljamo, poštujemo, apsolutno poštujemo to što su danas Srbija i Crna Gora dve kažemo, a nažalost mi bismo voleli da je drugačije, ali nije, dve različite države, ali postoje neka prava, postoje neki standardi i postoje neke obaveze koje imate prema svojim građanima, a ako imate i prema tom svetu u kom kažete da želite da pripadate i to su naši argumenti i kao što vidite, protiv tih argumenata nikakvih opravdanja nema, nikakvih kontra argumenata nema.

Šta je uradio Aleksandar Vučić, šta je uradila Srpska napredna stranka, a zvanično Srbija ako hoćete, za srpski narod u Crnoj Gori? Evo, vi, koliko već dana ponavljamo, da li pitate nekada Srbe iz Crne Gore – šta vi mislite o tome šta čini Srbija za vas danas? Da li znate zašto ne pitate? Jer znate njihov odgovor. Znate da će reći – niko nije učinio za srpski narod u Crnoj Gori više od Aleksandra Vučića i Vlada koju okuplja Srpska napredna stranka, niko nikada. I znate dobro da će reći da zahvaljujući zvaničnoj Srbiji Srbi u Crnoj Gori danas imaju mnogo više kada je reč o medijima, prilici da zaštite svoje interese, i kada je reč o crkvu u Crnoj Gori, kada je reč o njihovim institucijama i institutu i kulturnom klubu i Matici srpskoj, kada je reč o prostorima o kojima se okupljaju, kojima organizuju sve svoje aktivnosti, sve to imaju zahvaljujući tome što se lično zauzeo Aleksandar Vučić, vlada koju predvodi Sprska napredna stranka.

Šta rade oni koji drsko nas pitaju šta smo uradili, a nikada malim prstom mrdnuli nisu, osim što su propustili raspravu juče, a ovde se pojavili pre pet sekundi da kažu – član 33. a ne znaju ni dokle smo stigli, pa nikada ništa uradili nisu, toliko uspešni, toliko veliki politički koliko jesu, nikada ništa uraditi neće.

Ne treba niko da uči Srbe u Crnoj Gori šta oni misle, koga oni podržavaju i koga oni vole. To oni sami kažu. I znaju sigurno jako dobro, mnogo bolje nego neko ko provodi dane zaludno tumarajući po Beogradu i obilazeći kafiće. E, ti Srbi kažu - njihov lider i njihov zaštitnik je Aleksandar Vučić, baš kao za sve Srbe u čitavom regionu, u Srbiji, ali i u svim drugim krajevima u kojima Srbi žive. To kažu ti ljudi tamo. I toliko na temu drskih napomena da je neko saučesnik u nečemu.

Ko ima osećaja za ono što se srpskom narodu dešava, pa ko je prvi govorio o tome u ovoj sali ovde? Još onda kada je krenulo sve oko tog zakona, prvi su bili poslanici koji sede na ovoj strani. Ko je o tome prvi govorio danas? Pa, naš narodni poslanik, Aleksandar Marković je pokazao ovo i rekao - ovo je ono što se dogodilo porodici poslanika Kneževića u Crnoj Gori, ovo je premetačina u stanu njegove majke, starice od 70 godina. Mi smo to osudili, ako neko pita, da li mi nešto znamo ili ne znamo.

A da je tragedija to što se dešava i da je glavni razlog, koren te tragedije, u poražavajućoj činjenici što Srbi sami danas nisu načisto, pa neki osećaju da Srbi jesu, a neki su to zaboravili i smatraju drugačije. To je tačno. Ali, ko se prvi bori protiv toga? Ko prvi govori - svest, jedinstvo, sloga, braćo? Govori Aleksandar Vučić. Ko je ustanovio politiku koja kaže - jedinstvo na prvom mestu? Jedinstvo na prvom mestu, pa to je Aleksandar Vučić. I ko to pokazuje političkom praksom, pa danas ujedinjuje Srbe, ne samo u Srbiji, gde ima apsolutnu podršku, nego i u toj Crnoj Gori, i Srbe u Bosni i Hercegovini, u Republici Srpskoj pre svega, ali i u Federaciji, i Srbe u Hrvatskoj, i Srbe u Severnoj Makedoniji? Ko danas ima apsolutnu podršku svih Srba i srpskih predstavnika na Kosovu i Metohiji? Pa, to je Aleksandar Vučić.

Dakle, ako je poruka narodnog jedinstva nečija, onda je to poruka Aleksandra Vučića… (Isključen mikrofon.)

Zaista dirljiva briga za naše poslanike i predsednika naše stranke, ujedno i predsednika Srbije, šta nama odgovara, odnosno ne odgovara kada se kaže. Naravno da nam odgovara kada se kaže da jeste Aleksandar Vučić čovek koji je prvi, kako je to lepo primetila i sasvim tačno iznela naša koleginica, definisao kao temu kojom se bavi Srbija javno pitanje kako ćemo sutra, kakva nam je budućnost i šta možemo da učinimo da osiguramo da ta budućnost bude izvesnija, da bude bolja. Između ostalog, i tako što ćemo pokazati da ta budućnost pripada mladima u ovoj zemlji, da tim mladim ljudima obezbedimo više perspektive, svakako mnogo više mogućnosti, što znači i više posla i drugih uslova za život i one infrastrukture o kojoj mi često govorimo, koju nismo imali, a imamo sada, kao i bolji standard, naravno. U to svakako spadaju i mere kojima se neposredno podstiče dobra, mudra populaciona politika.

Dakle, ne može niko da kaže da nije dobro to što smo značajno povećali davanja za prvo dete, za drugo dete, za treće dete. Uporedite samo današnju situaciju sa onim kako je to izgledalo nekada, pa ćete da vidite kako je to sa faktorom od 2, 3, 5 puta bolje. Uporedite sa onim što je lično izneo Aleksandar Vučić kao plan šta ćemo da uradimo tek u periodu koji se nalazi pred nama. Budite svesni i ne budite nekorektni da to prećutite ili pokušate to čak i da izvrgnete ruglu, da smo u poziciji da sve to radimo upravo zato što nam se domaćinski danas državom upravlja, što ta država ima dovoljno snage i potencijala, što ima sredstava da može te stvari da finansira i podrži. To su sve, naravno, plodovi politike koju je ustanovio lično Aleksandar Vučić i koju predvodi lično Aleksandar Vučić i nema šta kome da smeta kada se to jasno i glasno kaže.

Poslednje, posebno je licemerno da neko kaže – zbog toga što je loša politika u Srbiji neki ljudi iz ove zemlje odu. A što onda ljudi odu iz bilo koje druge zemlje koja se smatra uspešnom? Da li ste čuli nekada da je neko rešio da promeni sredinu, pa ne živi više u SAD, u Nemačkoj ili u Francuskoj? Hoćete da kažete da se to ne dešava? Pa, neće biti da se ne dešava. Ljudi imaju različite motive, ali to da je nešto bolji kvalitet života ili neki će reći značajno bolji, nek budu u pravu, u različitim zemljama zapadne Evrope nego u Srbiji, to je prosto činjenica i ne verujem da će jednog dana moći da se kaže da smo mi standardom njih nadmašili. To će svakako i tada biti motiv za neke ljude da požele da sredinu promene. Ono što je istina, jeste da danas u Srbiji imamo uspešnu politiku, kud i kamo uspešniju nego u vreme kada se bivši režim o ovoj državi starao, i ta politika je danas okrenuta upravo traganju za dobrim odgovorima na pitanja šta još možemo da uradimo da ljude dodatno ohrabrimo da u ovoj zemlji ostanu. Danas se o tim stvarima ozbiljno razmišlja, danas se na tim stvarima ozbiljno radi i sve što može da uradi čestit čovek je da kaže – svaka čast za takav pristup!

Hvala vam još jednom.

Pre svega hvala i vama gospođo Vukojičić na izvanrednim podacima kojima ne može da se parira nikakvim verbalnim driblinzima.

Svima je jasno da smo mi ovde reagovali na dve stvari. Prva je, svakako preporuka šta i kako treba da misli Aleksandar Vučić o tome kako mi predstavljamo njegovu politiku i dajemo joj podrušku.

Druga je jedna potpuno nekorektna izjava da zbog toga što se u ovoj zemlji vodi loša politika, da zbog toga neki ljudi požele da promene zemlju. Dakle, u vezi sa tim drugim. Prvo, moram da podsetim, politika koja se vodi u Srbiji danas dovela je do toga, evo tu je i ministar koji te stvari odlično poznaje pa može da me ispravi ako pogrešim.

Stopa nezaposlenosti padne ispod vrednosti od 10%. Jel tako? Devet koma osam. Uporedite to sa onim periodom kada se vodila, kakva bi to bila politika. Jel uspešna, jel lepa i dobra? Kada je ta stopa iznosila po 25%. Kažite da to danas nije značajno vidljivo bolje. Ne morate da opet idete u one pokušaje ekstremnih, verbalnih manipulacija koji kažu upravo to što je rečeno malopre. Smanjuje se broj nezaposlenih u Srbiji zato što ljudi zemlju napuštaju.

Pogledajte činjenice, pogledajte podatke i videćete da tu nema nikakve negativne razlike u odnosu na ono što se dešavalo pet ili deset godina unazad. Naprotiv, mi sada pozitivne trendove možemo da očekujemo samo. Poslušajte one koji sigurno ne navijaju za SNS, već misle o njoj sve najgore moguće. Kada vam ti kažu da je na stotine hiljada novozaposlenih u ovoj zemlji, pa to može da bude samo istina. Jel tako?

A evo, to između ostalog kaže Milojko Arsić. Znate šta već misli o nama i o našoj politici. On kaže, jedan od uspeha aktuelne vlasti je povećanje registrovane zaposlenosti tokom prethodnih sedam godina. Kaže – zaposlenost u ovoj godini je veća za blizu 300.000 ili 16% u odnosu na 12%. Ako vam to kaže onaj za koga znate da vas apsolutno ne voli, ja ne znam ko to onda može ospori.

Dakle, to je rezultat politike koja je usmerena ka budućnosti onoj koja je svesna da više posla treba obezbediti mladima da bi bili više ohrabreni i da u ovoj zemlji ostanu.

Na kraju, kakav je odnos prema budućnosti i prema mladima Aleksandra Vučića, pa u smislu onog prvog pitanja, ko nas predstavlja i ko treba da nas predstavlja? To je najbolje rekao sam Aleksandar Vučić. Minimum 30% mesta na našoj listi sa kojom ćemo izaći pred građane Srbije ovog proleća biće potpuno novi mladi ljudi, ljudi kojima se pruža šansa, ne samo da političke rade, nego da pre svega pokažu da su kadri da se bore za svoju zemlju i da za nju izbore nove vredne rezultate. To rade oni koji imaju uspešnu politiku, a koji imaju mlade ljude koji su spremni da se politikom bave.

Sa punom sigurnošću vam kažem svih sto posto kandidata na našoj listi biće oni koji će da se staraju o dostojanstvu naših institucija i Narodne skupštine među njima, naravno ako će SNS u toj Narodnoj skupštini predstavljati, pošto je bilo danas iskazane brige za institucije, Narodnu skupštinu prvu među svima.

Pouzdano vam kažem, sto posto naših ljudi i naših predstavnika na toj listi će voditi računa o tom dostojanstvu i nikada se neće ponašati, pa na način koji je mogao da se vidi juče u ovom domu Narodne skupštine. Znate na šta mislim.

Pošto je ovo bilo direktno obraćanje poslanicima Srpske napredne stranke, jel tako, već ste čuli, samo ne znam da li ste razumeli da je za nas apsolutno neprihvatljivo, kao prvo, da se iznose stavovi da u Vladi Republike Srbije sede špijuni i da se to izgovara sa takvom lakoćom, takvom nonšalancijom, da je to nešto prosto neverovatno, kao da ste rekli – jutros smo došli na sednicu, a nismo pročitali ništa, i znamo da niste, ali smo došli da pričamo ono što inače hoćemo da pričamo zato što ne vidimo drugi smisao bavljenja politikom ili boravka u Narodnoj skupštini, za šta sve znamo da je tačno, jer kad počnete sednicu, a tako ste je počeli danas pričom – mi ćemo sad da pričamo o ovom amandmanu zato što ne volimo ministra. Mi ćemo sada da objasnimo da smo podneli amandman zato što ne volimo ministra. Mi ćemo sada da pričamo sve najgore o zakonu zato što ne volimo ministra. E, to su reči sa kojima ste počeli dan danas.

Nama je potpuno jasno ono što je jasno svima koji ovo gledaju da vi ovde danas saopštavate koliko samo ne volite ministra. Šta treba bilo ko od nas da kaže o ovom amandmanu ili bilo kom drugom, koji se uopšte zakona ne tiče? Šta bilo ko od nas treba da kaže o nečemu što je podneto samo zato da biste vi pričali dva minuta ili nešto više? Ovo nije amandman koji se tiče zakona, ovo je amandman koji se tiče onoga što ste čitali na internetu jutros i u nekim novinama juče popodne, o čemu ste ćakulali uz popodnevnu kafu ili nedeljni ručak, i to treba da bude problematika kojom se bavi Narodna skupština?

Vlada Republike Srbije, ako niste čuli i ako niste razumeli, ima podršku srpskog naroda gde god on živeo. Politika Aleksandra Vučića ima apsolutnu podršku naroda, ne samo u Srbiji, nego Srba i u Hrvatskoj i u BiH, i u onom delu koji je Federacija, a u kom takođe ta politika obezbeđuje opstanak i da ljudi ostanu na svojim ognjištima, da imaju gde da rade, a pogotovu u Republici Srpskoj, a pogotovo na Kosovu i Metohiji, u Crnoj Gori, ako vas zanima. I pitajte srpske predstavnike, političke predstavnike, relevantne ljude, koga vide za svoj lidera, koga vide za svog zaštitnika, svi će vam reći jedno isto ime, sve će vam reći to je Aleksandar Vučić. I onda neko se nađe pametan da kaže – mi ne vodimo računa o našim interesima, mi ne vodimo računa o interesima države, nego radimo za nekoga drugo, mi, špijuni ili nešto tome slično.

Znate šta, pošto je neko ovde spominjao izbore, to može samo neko ko se izgleda apsolutno sa svoj sudbinom pomirio, pa ne očekuje da ta tim izborima može da učini bilo šta, nego trošiti poslednje sekunde u poslednjim danima svog mandata da istera nešto svoje da sutra može da se pohvali u razvalinama nečega što mu je nekada predstavljalo politiku stanku, jeste videli kako sam bio opasan i kako sam umeo svakome svašta da kažem, a izbori takve ne zanimaju.

Mi ćemo, kad smo izbora, cenzus da smanjimo. Mi ćemo glasati za to da to bude 3%. Sa ovakvim pričama, pa znate koliko podrške može da se dobije? Ne može ni 1%. Tu nikakva naša dobra volja i želja da podržimo razvoj demokratije u ovoj zemlji ne pomaže, otprilike taj procenat ljudi zanimaju ove stvari o i kojima te pričali na način koji ste pričali. To nikakve politike u sebi nema, to ničemu pametnom ne služi. I ako mislite da će vam rači biti značajnije, da ćete biti ubedljivije, time što ćete da dodate na to, da nakitite lepo ličnim uvredama koje su uprene protiv ljudi koji sede u klupama, da znate, niko od nas, poslednja rečenica, vas ne ceni više zbog onih odvratnih stvari koje ste izrekli, a niste imali obraza da se izvinite Aleksandru Martinoviću danas. Možemo da vas cenimo samo manje, a vi sami birajte, jer kako sebi skrojite, tako vam i dođe.

Dobro, pošto vi prisustvujete najvišim organima naše stranke, vi ćete da me informišete o tome, verovatno.

Znači, ovako, da neko od vas ustane, uperi prst i kaže – e, ovaj je špijun i ovaj isto, pa da vi određujete ko jeste, ko nije. I to je vama potpuno u redu. A, da mi kažemo – ne možete tako da govorite, a vi kažete – nemate pravo, ne, ne, ne, to neko drugi treba da odluči. Pa, to prosto tako ne ide. Elementarna logika, to je prva stvar, a drugo je pristojnost. Neću ja tome da učim nikoga od vas.

Ali, to da razumete da tako funkcioniše, teško će ići. Uostalom, kao št smo rekli, mi možemo na isti način da razgovaramo. Ako vi mislite da vam je to korisno, hoćete li da pričamo šta ste sami vi naveli u delima koje ste potpisali vi, tvrdnje ko je špijun, a sedi u vašim redovima? Jel treba o tim stvarima da pričamo? Mislite li da će to da bude divna tema za današnji dan i da će to Srbiju da obraduje najviše da čuje iz ove sale danas? Mnogo više i značajnije da to bude, nego da imamo 350 kilometara autoputeva, da je to mnogo značajnije da se ljudima objasni, nego koliko znači Koridor 10 i Koridor 11.

Uopšte me ne zanima koliko neko o tome zna, ne zna, hoće da zna ili neće da zna. Hoćemo li da pričamo o odgovornosti? Kad se kaže – hoćete da nastupate odgovorno, odlično. Hajde, počnite već jednom. Hoćete da se borite protiv kriminala, korupcije i bilo koje loše pojave u ovom društvu bez kompromisa, odlično. Hajde počnite još jednom.

Za početak, imate onog Bastaća što nabija ljudima kese na glavu. Jeste li se setili možda ko je to? Zaboravili ste bili pre nekoliko nedelja kad smo o tome pričali i poslednji put nikako da se setite da je to, igrom slučaja, isti čovek kog vi držite na vlasti, onaj koji reketira po Starom gradu, kome koverte dolaze. O tome govore njegovi najbliži saradnici, kumovi njegovi govore. E, to je onaj isti, to je onaj vaš Marko kome vi držite tu stolicu, omogućavate da stvari radi.

Hoćete li da se borite protiv kriminala? Hoćete li da se borite protiv korupcije? Hoćete li da se postarate da te negativne pojave u Srbiji nestanu? Vrlo dobro. Počnite od mesta na kom ste najpre u prilici da to uradite. Počnite od vaše koalicije sa Đilasom, Bastaćem, Jeremićem i ostalim, kako neki vole da kažu, jel ste špijuni rekli, to vi mislite o njima. Odlično. Dakle, sa tim sa kojima sedite, a to im mislite, na Starom gradu, pa da idemo dalje.

Aha, znači, odustajete sad od onih tvrdnji da smo špijuni. E, pa na to smo reagovali.

Pa, sad, da se malo pravimo mudrijim nego što jesmo, pa kao nismo mi to rekli, mi smo nešto drugo rekli. Čuli smo svi jako lepo šta ste rekli i znaju svi na šta smo reagovali mi ovde.

Hoćete da pričamo o vašim saznanjima? Je li vam doprlo u krug saznanja da vam onaj Miljuš, koji je palio knjige kao fašista najobičniji, još uvek sedi u veću na Starom gradu. Za kog je Vojislav Šešelj rekao – ako se utvrdi da je to radio, to je nešto neoprostivo. Ako je nešto sinonim fašizma, to je paljenje knjiga. Jel utvrdio Vojislav Šešelj da je Miljuš sam priznao da je to radio? Jel utvrdio Vojislav Šešelj da je Dragan Đilas doveo Miljuša, zajedno stali pred kamere, pa rekli – jesmo mi smo palili i ovaj je tu bio, ali nije on mislio ništa loše.

Ako ste to utvrdili i ako niste utvrdili, hajde utvrdite, pa onda pokažite na primeru vaših saznanja i te vaše čuvene odgovornosti kako se borite protiv negativnih pojava u našem društvu, pa se setite da taj Miljuš nije sam tamo na tom Starom gradu, da ima tamo i drugih reketaša, počevši od kese Bastaća pa nadalje, da tamo ima i drugih ogrezlih u kriminal, da im omogućavaju da to rade, da im fotelju drže vaši odbornici koji, pored toga što imaju raznorazna nameštenja, dobijaju i pare preko onih firmi koje peru novac iz budžeta opštine Stari grad, i to otvoreno pričaju ljudi koji rukovode tim firmama.

Sad se javljaju ti uzbunjivači, to se tako zove, da plaćaju između ostalog i naše odbornike, pa da vidimo mi te principe, da vidimo mi na delu te stvari o kojima volite da pričate kada prstom upirete optužujući bilo koga bez ikakvog dokaza. Hajde ovo za šta je dokazano i pokazano da se dogodilo, da vidimo tu koliko ste čvrsti, koliko ste jaki, koliko principijelni. Jel vam više znači da vam potraju te pare od naroda uzete još dva meseca na Starom gradu?

Znate šta, onih 1% veliko je kao kuća. Kad ljudi vide da to podržavate, da vam je to merilo svih principa, da niste u stanju da priznate kad kažete fašizam je paliti knjigu i to ćemo da osudimo, da tu reč možete da držite duže od jednog jedinog dana…

Možda na samom kraju, što se tiče svih onih stvari koje planirate da izgovorite u nastavku ove rasprave, da vam kažem jedno – vi sami sebi ste u tom smislu najveći neprijatelji. Mi nećemo da dozvolimo da se ovo pretvori u vaš pokušaj da u potpunosti uništite to malo što vam je od rejtinga ostalo. Mi ćemo pre svega danas da o zakonu govorimo, ali nemojte da pokušavate da zamerate na patriotizmu, rodoljublju, na onome što smo spremni da i govorimo i radimo za narod i za državu. Nikome ko politički pripada SNS, naš je predstavnik u Skupštini, u Vladi Srbije ili na bilo kom trećem mestu, u Srbiji neće biti bolje ako budete želeli da na taj način isterujete nešto što je samo vaša lična potreba, ali mi nećemo da dozvolimo, koliko god bili svesni da to nije dobro da te stvari radite ne trpeći nikakve političke posledice, pa ako vi tako želite da pričamo dalje, vi izvolite.

Dobro, ako tako više vole, dve rečenice.

Prvo, pozdravite kesu Bastaća, fašistu Miljuša i čestitam vam na tome što ste prihvatili da ste sa tim takvim fašistima jednaki.

Druga stvar, ne treba vam nikakav Laufer, u knjizi Vojsilava Šešelja stoji navod da je britanski špijun Vojislav Šešelj. Toliko vam vrede sve vaše priče o špijunima.