Interesantno je dame i gospodo narodni poslanici, kako, eto, od strane jednih istih, prvo, slušamo kako se nešto strašno, drastično menja ovim predlozima zakona, kako je to neprihvatljivo, kako je to uništavanje izbornog procesa, da bi na kraju zaključili ono što smo čuli malopre. Kažu – ne, ništa se u stvari ne menja i ništa neće biti ni bolje, ni drugačije i sve će da bude, kako kažu, katastrofa, kako je bilo i ranije. Ako je to konačni zaključak, kažem, zabavno je kako se razvijala ta konstrukcija, ali nije tačno.

Pre nego što završimo raspravu na temu kako je bilo i kakva je bila praksa i šta to zapravo uopšte znači ili ne znači, jedna stvar, Nacionalni konvent, ne moramo da se složimo oko toga da li treba da postoji, da li Narodna skupština sa njim treba da sarađuje, mi smatramo da treba, ali treba znati, ne podrazumeva samo one organizacije koje se bave temama koje su možda nekome sporne, da se tiču politike na bilo koji način ili ljudskih prava, već podrazumeva i različita stručna udruženja.

Postoje dobri razlozi da Narodna skupština sa njima sarađuje, ali kada ima svoj sastanak, poput onog o kom je bilo reči malopre, kom prisustvuje predsednik Republike Aleksandar Vučić, pa poslednje što može da se kaže je da je tu neko propitivao Aleksandra Vučića. Pogledajte slobodno snimak svi koji ste zainteresovani za tu temu, pa ćete videti da je Aleksandar Vučić držao lekciju iz demokratije, ali i državničkog odnosa svima na tom sastanku koji su želeli sa njim da polemišu na bilo koju temu. Vrlo smo ponosni na njegovo držanje u svakoj prilici, pa i u toj.

Što se tiče one priče o izborima, rečeno je ovde svašta i keš lova je pominjana, raznorazni prehrambeni proizvodi, sredstva za održavanje lične higijene itd. Sad ispade da je to ono što određuje kako će ljudi glasati, to je ono što neposredno utiče na rezultate izbora, pa ko to radi taj pobeđuje, a ko to ne radi taj ne pobeđuje. U stvari to nema veze sa realnošću.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi znate jako dobro, pa i ovi što ovo kažu, a naravno samo smišljaju neke izgovore za sopstveni rejting, znaju da su stvari potpuno drugačije, da stoji kudikamo drugačije. Puna je Srbija primera poput čuvene „poslanikove krivine“, a kada se dešavalo u nekim prošlim vremenima da dođe jedan i kaže – ja ću da vam krivinu asfaltiram do ove tačke, a kada glasate za mene ja ću da nastavim, pa ostane ne asfaltirana za vjek i vjekova. Znate zašto? Narod neće da glasa na taj način i ne dozvoljava da na taj način svoj glas prodaje.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Ili ono – evo vam jedan opanak sada, a drugi dobijate posle izbora, pa nikad ne bude udaljen taj drugi opanak.

Lično sam bio prisutan u jednoj ulici u Barajevu za koju njeni stanovnici kažu – dolazio bivši režim ovde, nema šta nam dali nisu, asfaltirali nam ulicu, bivši režim, Đilas i ovi njegovi, i rekli samo još za nas da glasate. Znate li koliko su glasova dobili Đilas i ti njegovi na tim izborima? Vidim da znate. Nula. Šta vam to govori? Narod glasa onog momenta kada uđe iza paravana, uzme glasački listić, na osnovu onoga šta je kome na srcu. Nema načina…

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega Orliću.)

… šta god mu neko pričao lepo ili ružno, pre tog trenutka, da utiče na odluku čoveka za koga će glasati. Kada to znate, jasno vam je da Aleksandar Vučić i SNS pobeđuju zato što to narod hoće i nema načina da naterate narod da ne glasaju za one koje vole i podržavaju, baš kao što nema načina da ga naterate da glasa za bivši režim i uništitelje svega u Srbiji. LJudi znaju šta žele na osnovu toga…

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

… i rezultate imamo takve kakve imamo. Ako nije zadovoljan svoj rejtingom, ne mora da bude zadovoljan, ali neka se podseti šta je kako i zbog čega.

Eto vidite šta smo mi pokazali ulaskom u taj dijalog. Nekoliko stvari veoma važnih.

Prvo, pokazali smo da njih, bivši režim, nikakav dijalog zapravo ne zanima, da nije bitno ni vreme, ni mesto, ni da li će neko tu da bude u ulozi medijatora ili neće, kojim ćemo redom da pristupamo temama šta će ko da kaže, ma ništa ih to ne zanima. Nikakav dijalog njih zapravo ne zanima.

Pričali su kako imaju neke stvari da predlože, kako je tu nešto sporno, može da se unapredi itd. sve same gluposti su pričali, da bi se priča svela na to da mi pokazujemo, ne bežimo od dijaloga, hoćemo da ga vodimo, a onda oni zaključili beže od njega i ne zanima ih uopšte.

Jel znate zašto? Jer su pokazali da jedan jedini čestiti argument tu nemaju. Jer su pokazali teško neznanje, nepoznavanje zakona, nepoznavanje izborne prakse. Pokazali su da su šuplji odakle god da pogledate i naravno, pobegli.

Drugo što smo pokazali, mi nemamo čega da se bojimo, mi nemamo čega da se stidimo ili brinemo, mi smo potpuno čisti, nama je savest mirna. Pobeđujemo zato što je to narodna volja, a ne zbog toga što postoji bilo kakav mehanizam koji će nekome dati prednost. Nas to nikad nije zanimalo, niti je to, još jednom ponavljam, nešto što presuđuje, volja svakog čoveka, građanina ove zemlje, onog momenta kada dođe iza paravana i odluči po svojoj savesti koga će podržati. Te smo stvari pokazali.

Da vam kažem gospodine Jovanoviću, ja sam uveren da neće. Znate zašto? Zato što su oni dobro zaključili da se njima apsolutno neisplati da sa nama učestvuju u ovoj raspravi. Kako nisu argumente imali na dijalogu, nije važno gde, tako ga nisu imali ni u ovoj sali. Znate, grupacija bivšeg režima, sa kojim su rejtingom ušli u ovaj saziv? Kada se sve sabere, imali su možda dvadesetak, 20 i nešto posto svi zajedno na gomili onako. Jel znate koliki im je ukupni rejting svi da se saberu zajedno danas? Ako je 8%, mnogo im je. Šta to govori? Sučeljavajući argumente sa nama, oni su politički trpeli poraz za porazom, gleda narod i vidi, šta god da kažu nisu u pravu, šta god da kažemo imamo osnova, u pravu smo. I onda, jedna godina, druga, treća, zaključili i oni, ubiše nas u raspravi, bolje da se sklonimo i da kukamo, da lažemo kako nemamo gde da govorimo, nego da govorimo, a imamo gde, a da se vidi da nemamo šta da kažemo.

Zato sam ja uveren, oni se pojavljivati neće. Šta će da rade? Jedino što umeju, to njihovo mahnitanje, to njihovo vitlanje, to njihovo divljanje je jedino što imaju da ponude u ovom trenutku, a RTS, a Predsedništvo, a Narodna skupština, šta će biti četvrto mesto, možemo da se pitamo i da smišljamo sami, ali osim toga neće raditi ništa drugo, jer očigledno nisu u stanju da Srbiji ništa bolje ponude od ovoga što su imali da pokažu do sada.

Na samom kraju, bez dinara jednog u kampanji, mnoge su stranke opozicione, u godinama iza nas, umele da dobiju i po 20% i po 30%, sećate se tih vremena. Dakle, nije suština onoga što ćeš nekome da ponudiš materijalno, nije suština čak ni onoga što ćeš da mu kažeš, suština je poverenje naroda. Narod veruje onima koji pokazuju da su pošteni ljudi, koji pokazuju da su iskreno u onome što se naziva političkom borbom, da su srcem u tome, da vole Srbiju i svoj narod i umeju da obezbede neki rezultat za taj narod.

One lopuže, one kriminalce koji su gledali samo sebe, a taj narod temeljno upropastili, a tu državu ponizili na svakom mestu, narod da gleda neće. Mogu danas da mu ponude šta bilo, mogu da ga lažu i mažu od jutra do mraka, narod neće onog momenta kada svako sa svojom savešću stane iza paravana on odlučuje, i zbog toga pobeđuju rad, rezultati i ljubav prema otadžbini, zbog toga pobeđuju Aleksandar Vučić i SNS, a para ne fali ovim milionerima, nikada im falilo nije, a te pare im neće doneti narod, jer naš narod nije na prodaju. Hvala.

Još samo kratko.

Gospodine Jovanoviću, vi ste upravo postavili vrlo dobra pitanja. Hoću vama da kažem, ta pitanja ću iskoristiti priliku da postavim ja čim bude narednog sastanka vezanog za izborni dijalog. Postaviću ta pitanja našim prijateljima iz evropskog parlamenta jesu li informisani o tome šta su ovi Đilasovi i Obradovićevi divljaci radili tokom vikenda ovde u Narodnoj skupštini.

Dakle, pošto smo pričali na temu odnosa prema parlamentu i poštovanju parlamentarizma, samo da li su videli vesti iz Srbije šta su ti divljaci radili, kako su pokušavali da razbiju ovde vrata, sve uz povike – zapali, zapali Skupštinu, i da li to zaslužuje neku reakciju, komentar bilo kakav sa njihove strane.

Kao što sam pozvao, nisam još video nikakav odgovor, pa ću da pozovem i tom prilikom, predstavnike nevladinih organizacija koje su davali koje kakve preporuke za unapređenje parlamentarne prakse, da vidim šta je problem, nisu možda ispratili da je rasprava o budžetu održana baš kao što smo rekli sa jednom tačkom dnevnog reda u dvostrukom trajanju u regularnoj proceduri, pošto su rekli samo još treba to da se desi, pa da oni odaju priznanje Narodnoj skupštini, kao mestu na kom se sprovode najviši mogući standardi, da nema zemlje u okruženju koja to radi ovako kako radimo mi. Šta je problem da to sada javno kažu i da to priznanje upute?

Što se tiče samog procesa, mi dajemo svoj maksimum da on bude na visokom nivou, da bude na nivou još više nego što je danas i kažemo svima otvoreno, on je danas već kud i kamo bolji nego što je bio ikada za vreme bivšeg režima. To hoće da priznaju, ali Srbija zaslužuje da sve ove druge stvari kažu lepo, otvoreno, jasno, pa ako hoće da se sa tim koji rasturaju Narodnu skupštinu sreću privatno, to je njihova stvar, vidim hoće njihovu omladinu da uključe, kažu ovi Đilasovi omladinci iz udruženja Đilasovih pet miliona koji sami kažu mi smo omladina Đilasove stranke, DS ili omladina tog njihovog saveza, nije bitno koje stranke. Hoće da im oni još dodatno potvrde sve ono što im inače priča Boško Obradović.

Nikakav problem nema, ali neka pitaju jedni i druge, i seniore i omladince njihove, kakvo je to načelo, kakav je to standard i kakva je to vrednost uništavati institucije kao što je Narodna skupština, kakva je to vrednost oličeno u vešalima u testerama i u drugim stvarima koje očigledno jedine imaju da ponude narodu ove zemlje.

Još samo jedna rečenica, neće biti potrebno više.

Dame i gospodo narodni poslanici, uz sve ono oko čega sam uveren da smo se razumeli, a to je zašto, sa kojim motivima građani glasaju. Zna to svako, jako dobro da to čine zato što nekome veruju, nekoga vole i podržavaju ili ne. Ništa tu treće ne može da igra onog momenta kada je čovek sam sa sobom i svojom savešću.

Moja poslednja rečenica za danas je. Zahvaljujući svim ovim stvarima koje radim, ne samo da će jednog dana o ovom vremenu govoriti kao periodu kada je zahvaljujući Aleksandru Vučiću i SNS u Srbiji najzad bilo i posla i dostojanstva za čoveka i kada je rasla plata i kada su najzad izgrađivani auto-putevi, i kada su najzad izgrađivani kliničko bolnički centri i škole i naučno-tehnološki parkovi, ne samo da će reći da je to bila Srbija u kojoj je sa uspehom sprovedena digitalizacija, ali i modernizacija na brojne načine. Govoriće zahvaljujući i ovim našim rešenjima i drugim stvarima koje radimo. Zahvaljujući Aleksandru Vučiću i SNS tada je u Srbiji bilo više slobode i više demokratije nego ikada ranije. Živi bili, pa videli.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, priča o ovim predlozima za izmene i dopune zakona jeste priča o nivou izbornog postupka u Srbiji, ali u isto vreme i priča o teškom licemerju, o lažima i podmetačinama tajkunsko-lopovskog udruženja na čelu sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, Boškom Obradovićem i njegovim dverašima, Demokratskom strankom i raznim njenim restlovima i ostacima, koji su svi okupljeni u tabor tog nekog njihovog tzv. saveza.

Zašto je to priča o ove dve teme? Upravo zato što su se predstavnici bivšeg režima koje, dakle, predvode malo pre nabrojani, setili negde valjda 2018, 2019. godine da izborni postupak u Srbiji uopšte ne valja. Oni koji su donosili zakone, i to je važno da građani Srbije znaju, donosili sve zakone po kojima se sprovodi izborni postupak, sve one zakone kojima se reguliše svaki segment tog postupka do najsitnijeg detalja, oni koji su te stvari uredili dok su bili u prilici da se nešto pitaju u Republici Srbiji, odjednom su zaključili da ti zakoni ne valjaju uopšte, da naš izborni postupak nije fer, da nije demokratski i da oni nemaju šanse na izborima, ne zato što ih narod neće, što svi znaju da je notorna istina, nego zato što navodno uslovi nisu odgovarajući. Onda su zaključili - mora da se promeni niz zakona, mora da se donese niz različitih mera, pa će to onda valjda biti sve kako treba.

Odgovor Aleksandra Vučića, SNS ali i kompletne parlamentarne većine na tu vrstu poprilično detinjastih insinuacija bio je vrlo jasan od samog početka. Mi smo rekli - nema nikakvih problema. Imate neku zamerku na bilo koji segment procesa - kažite i biće urađeno sve što mislimo da treba, tako da taj segment poboljšamo. I sve ono što ste sami izmislili, a što smo mi primenjivali bez da jednu jedinu zapetu promenimo, mi možemo da učinimo boljim. Nikakav problem sa tim nemamo, naprotiv. Nama je interes da izborni postupak koji je već bio kudikamo bolji i kvalitetniji samom činjenicom da se sprovodio u duhu zakona i pošteno, da se nije kralo i da se nije zloupotrebljavalo, već je on bio pa možda i stotinu puta bolji, zahvaljujući radu različitih državnih organa koji su generalno uslove života unapređivali, pa, između ostalog, i pružili građanima sijaset novih mogućnosti koje one nisu imali na raspolaganju do 2012. godine, opet je taj postupak bio u značajnoj meri bolji.

Ali, ako mislite da možemo još nešto, nikakvih problema nema, mi to uvek hoćemo da uradimo. Jer, nama je interes da ko god od naših prijatelja iz sveta kaže - u Srbiji je dobar i demokratski standard postignut, da bude u pravu. A upravo to kažu.

Kada pogledate zaključke različitih misija koje su pratile izborni postupak u Srbiji, i 2014. godine i 2016. godine i za predsedničke izbore 2017. godine, svi ti izveštaji, a reč je o različitim međunarodnim misijama, počinju rečenicom - postupak je bio demokratski, građani su imali mogućnost da biraju i da izraze svoje mišljenje.

Mi hoćemo da takve ocene stoje. Dakle, da budu u pravu naši prijatelji iz sveta kada tako nešto, ali i da dodatno unapredimo apsolutno sve, pa da narednim izborima, odnosno nakon njih, mogu da kaže - e, a sada je još značajno bolje nego što je bilo ikada ranije, u odnosu na 2012. godinu ili godine pre nje, neuporedivo je bolje.

Naravno, pravili su se nevešti i rekli da taj naš odgovor i takav naš odgovor ne znači ništa. Menjali su svoje primedbe, svoje zahteve, svoje laže prepričavali pa onda prepakivali milion i jedan put. I više niko živi u ovoj zemlji verovatno ne može da se seti svega, kako je to išlo, koliko su oni sami sebe ispravljali i korigovali, sve pokušavajući nekako da smisle šta to u vezi sa izbornim postupkom u Srbiji ne valja.

A mi smo sve vreme radili. Mi smo sve vreme radili i to se, dakle, ne odnosi samo na poslednjih godinu ili dve. Da podsetim, Republička izborna komisija je, ima tome već više od godinu ili dve, čitav niz odluka sprovela u delo, koje se tiču dodatnog unapređenja izbornog sistema, upravo na osnovu različitih preporuka i komentara misija OEBS, a RIK je sa svoje strane do tada već uradio apsolutno sve što je mogao da uradi sam RIK, a da se tiče unapređenja izbornog postupka - uveo je odgovarajuće treninge i obuke, uveo je odgovarajuće nove sisteme fizičke zaštite biračkog materijala, niz stvari koje su bile neposredno navedene u tim preporukama RIK je realizovao u međuvremenu.

Ovi danas pametni za sve što kažu da ne valja izborni postupak, ne valjaju zakoni koje su oni sami donosili, kažu - nije dovoljno. Mi pitamo - šta još treba? Prvi komentar bio je - birački spisak da se uredi. Eto, setili se ljudi, birački spisak ne valja i zbog toga navodno nešto nije kako treba u vezi sa izbornim uslovima. Mi kažemo - nikakav problem. I mi kažemo - evo, uredićemo ga transparentno i vi možete u tome da učestvujete. I mi kažemo - ma, ne, dođite vi, u stvari, pa sve sami uradite, ne moramo mi ni da gledamo, preuredite ga kako god želite.

Mi smo u međuvremenu, i tome opet ima već par godina, pružili mogućnost svakom građaninu da može od kuće da proveri da li se nalazi u biračkom spisku, da li su mu ažurirani podaci, da li glasa tamo gde treba da glasa, da li je evidentirano gde stanuje, sve smo to omogućili.

Mislite da treba još? Dođite slobodno, uredite kako god hoćete. Onda su rešili da zaborave na birački spisak i na priču o njemu, hajde sada da potražimo nešto drugo. Pa su tako pričali o zloupotrebi javnih resursa, pa su onda pričali o funkcionerskim kampanjama, pa su pričali o tome kada i kako može da se u kampanju ide. Za svaki od tih njihovih komentara mi smo odgovarali sa – nikakav problem, hoćete da se promeni, promenićemo, hoćete nešto drugačije, neka bude drugačije.

Bitno je da građani Srbije imaju osećaj da je sve to što radimo, onog momenta kada izađemo na glasanje, nesporno dobro, jasno i čisto. Jer, u ovoj državi zakon je mišljenje naroda, zakon je volja naroda. Od kada se Aleksandar Vučić i SNS za to pitaju, to je zakon koji niko ne može da dovede u sumnju. Ne želimo da to uradi ni sledeće, ni bilo koje naredne godine, nego ćemo da se hvalimo. Zajedno samo sa našim partnerima mi uspostavili te standarde kakvih nikada u Srbiji nije bilo.

Dok su se kojekakvi Đilasi, Jeremići, Obradovići, Ljotićevci i ostali bavili vrištanjem na ulici, napadali institucije i sve vreme ponavljali da ne valjaju uslovi, mi smo, kao što smo rekli, radili. Radna grupa Vlade je formirana sa ciljem da sarađuje sa OEBS-om i ODIR-om, o koje je izvestio i prisutni ministar. Niz je odluka donela, a pripremila je i predloge za izmene i dopune zakona koje su tražili sve vreme.

Ovo o čemu mi danas raspravljamo, dakle ovo su te stvari koje su oni tražili i govorili da to nešto nije u redu i da to treba da se uradi drugačije. Način predviđen da se to promeni, koji se ogleda u ovom predlozima zakona, upravo je ono na šta su ukazivali u svojim izveštajima OEBS i ODIR, a kojekakvi Đilasi pričali je bez toga nema odgovarajućih izbora. Mi kada kažemo u redu, napravićemo, mi napravili. Uradila je radna grupa u saradnji sa nevladinim organizacijama, dakle svim onim organizacijama koje su učestvovale i u dijalogu međustranačkom, ali i u pripremi odgovarajućih rešenja predlog za izmene i dopune četiri zakona.

Danas kažemo, da ponosni smo što smo mi obezbedili sve one mere i mehanizme za nesporno dobar, jasan, kvalitetan demokratski postupak kakvih nikada nije bilo, kojih se niko setio nije. Da li ove predloge svojevremeno napravio, a mogao je, imao je za to sve vreme ovog sveta i sve moguće resurse Dragan Đilas? Nije. Da li ih je napravio Vuk Jeremić? Nije. Da li ih je napravio Boris Tadić? Nije. Da li ih je napravio bilo ko iz DS ili ostatka njihovog žutog preduzeća? Nije niko.

Dakle, dok su oni proteklih godinu dana vikali da ne valjaju njihovi rođeni zakoni, zaboravili su izgleda na činjenicu da oni nisu ni malim prstom makli da se te stvari o kojima kao nešto pričaju u zakone uvedu. E, mi ih uvodimo. Mi ih uvodimo, dakle, kao ozbiljni ljudi stojimo iza date reči. Promenićemo šta god ko izmisli da mu smeta. I kad se slažemo i kad se ne slažemo, mi smo rekli – da li treba nešto da se uradi transparentnije? Može. Da li treba da se bolje definišu neka pravila? Može. Da se precizira dodatno? Nikakav problem. Hoćete veće kazne? Evo veće kazne. Hoćete šira ovlašćenja za Agenciju za borbu protiv korupcije ili druge koji su angažovani da kontrolišu? Uvodimo. Hoćete fiksne rokove? Daćemo ih. Hoćete kraće rokove? I to ćemo dati. Sve se to lepo ogleda u ovim predlozima za izmene i dopune zakona.

Kažemo danas – mi ćemo ove predloge da izglasamo. Mi ćemo da se postaramo, dakle, da u svim ovim oblastima, a one se tiču i rada javnih preduzeća i Agencije za borbu protiv korupcije i načina kako se finansiraju političke aktivnosti, podignemo lestvicu standarda u Srbiji više nego što je ikada bila postavljena, a ponajmanje kako je izgledalo u vreme žutih lopova koje je samo novac zanimao. Dakle, ovo danas usvajamo mi i ovo su odgovori na sve one zamerke da ne govori istinu Aleksandar Vučić kada kaže – biće pripremljeno i biće usvojeno. Videćete ove nedelje još kako će biti usvojeno.

Dakle, lagali su. Lagali su, kao i milion i jedan put do sada. Time što ne učestvuju u ovoj raspravi oni direktno priznaju da su lagali sve vreme. Time što se neće udostojiti čak ni da uđu u skupštinsku salu kada se raspravljaju oni zahtevi koje su oni besomučno ponavljali, sve vreme pokazuju da su lagali, pokazuju da ih nikada nije ni zanimalo bilo šta vezano za izborni postupak, pokazuju, na kraju krajeva, da ih ništa od toga apsolutno ni ne zanima.

Sa izborima ovakvim ili onakvim oni nikada zadovoljni neće biti, jer je njima samima pre svega jasno da oni podršku naroda nemaju, da nema tih izbornih uslova pod kojima oni mogu da pobede Aleksandra Vučića i SNS. Oni znaju – narod će ponovo pokazati ogromnom većinom da podržava uspešnu politiku, onu politiku koja Srbiju izgrađuje, čini je zemljom pobednikom, zemljom koja postaje moderna, uspešna, koja odgovara na potrebe svojih građana sa velikim uspehom. To narod hoće.

Neće narod da ga ponovo pljačka Dragan Đilas za novih 619 miliona evra na računima svojih firmi, prosto neće, tu izborni uslovi da pomognu ne mogu. Kao što neće narod da se neiživljeni likovi, poput Boška Obradovića, pojavljuju što pred institucijama, kao što je uradio prekjuče ovde pred Skupštinom Srbije, kad je pokušavao državnom zastavom Srbije koju je koristio kao neku motku najobičniju da razbije staklo na ulaznim vratima i unutra provali. Onda dalje šta? Pa ono što su vikali dok su razbijali staklo – da zapali sve. Dakle, vikali su – zapali Skupštinu, zapali sve. Neće da takvi ponovo demoliraju RTS, gde su upravo tako, razbijanjem stakla na ulaznim vratima, uspeli da provale, unutra upadnu i naprave veću štetu. Neće da takvi opsedaju Predsedništvo, neće da takvi vijaju predsednika Republike kao lude Naste po Beogradu svaki put kada on treba da gostuje na Javnom servisu, a ponajmanje hoće da im takvi dolaze na kućni prag, kao što dolaze ti dveraši, ali i kojekakvi Miljuši, Bastaći i ostali fašisti ovih dana na kućni prag funkcionerima SNS.

Dakle, narod te stvari apsolutno neće. Hoće ove dobre, pametne i pozitivne, hoće nove auto-puteve, hoće viši standard, hoće škole, hoće kliničko-bolničke centre i drugo što rade Aleksandar Vučić, Vlada Srbije, SNS i parlamentarna većina. To je odgovor na sva pitanja na temu šta je ko zamerao, a u čemu je bio ozbiljan ili nije bio ozbiljan. Pošto su toga jako dobro svesni, ovi Đilasovi što vitlaju po gradu i gledaju šta će prvo da obore, unište, razbiju, zaključili su – njih izbori ne zanimaju nikakvi, oni hoće na vlast bez izbora, i to otvoreno kažu.

Oni danas traže da se potpuno zaboravi da su lagali mesecima kad su pričali da nešto sa našim izbornim postupkom nije u redu. Dakle, da sad svi dobijemo kolektivnu amneziju i da ih, slušajte taj genijalni plan, izaberemo mi za nekakve koministre u Vladi Srbije, da ih pustimo da budu vlast jedno devet meseci najmanje, da im onda još damo da budu direktori javnih preduzeća, da šefuju po lokalnim samoupravama, i sve to bez ikakvih izbora i bez ijednog jedinog glasa da su zaslužili, da im to prosto poklonimo, pa kad oni zaključe da su dobro prošli sa tom vlašću, onda će možda i da je produže još neku godinu.

Dakle, tu vrstu besmislica, koliko god se tome ozbiljan čovek danas mogao samo smejati, oni najozbiljnije izgovaraju i to oni traže. Obraćaju se stranom faktoru sa željom da ih neko spolja nekim dekretom, kako li, proglasi za vlast, ali na izbore ti ljudi neće. I ne moraju. To je najmanji problem u celoj priči. Samo nek ne uznemiravaju druge ljude, nek ne napadaju, nek ne ugrožavaju fizički, nek ne demoliraju kao huligani najobičniji, kao što rade, nek ne navlače kese na glavu ljudima sa kojima su u bilo kakvom sporu, nek ne premlaćuju bejzbol palicama na izlasku iz kuće ili zgrade u kojoj neko živi. Druge ljude, dakle, da ne ugrožavaju, a sami sa sobom nek rade šta god hoće i što im je volja, to je samo njihov problem.

Što se tiče mera koje su preduzete i koje će biti preduzete, u petak 13. decembra nas očekuje treća runda međustranačkog dijaloga u kom učestvuju oni politički akteri koji su ozbiljno pristupili ovom pitanju. Dakle, svi predstavnici parlamentarne većine, različiti predstavnici parlamentarne opozicije i vanparlamentarne opozicije učestvuju u tom dijalogu, zajedno sa medijatorima iz Evropskog parlamenta.

Sve ono što je dogovoreno da će biti implementirano sadrži se u određenom tabelama ispunjenosti. Danas, dakle, poručujemo građanima Srbije da je apsolutno sve što je dogovoreno, a tiče se na bilo koji način Vlade, radne grupe ili bilo kog ministarstva ponaosob ili Narodne skupštine duboko u implementaciji. Dakle, već ovog petka ništa što je na bilo koji način, u bilo kom smislu obaveza bilo Vlade, bilo Skupštine ili nekoga od političkih aktera koji čine našu većinu neće se nalaziti u toj tzv. crvenoj boji, što znači da nema pomaka.

Svuda smo, po svakom pitanju, pomak napravili. Svuda je implementacija u toku ili je čak kompletno završena. To su one zelene stavke na tom spisku, odnosno na toj tabeli naših obaveza, odnosno dogovora. Onog momenta kada ove predloge zakona o kojima raspravljamo usvojimo, dakle, ova četiri zakona usvojimo, biće još nekoliko novih stavki koje će biti u potpunosti zelene. Dakle, posao završen, implementirano, rešeno i to je najbolji mogući odgovor na pitanje ko je ozbiljan, a ko se samo pretvara da ga nešto na temu izbornih uslova zanima.

Kao što su lagali da izborni postupak nije dobar, tako su lagali i za sve drugo. Sećate se prethodnih izbora. Pričali su na sva usta – ako ne dođe OEBS, ti izbori neće biti dobri i legitimni. Mi kažemo – Misija OEBS već krajem 2019. godine u Srbiji pratiće ovo i baviće se time. Počeli su da to ignorišu i kažu – ma ne, to sad nema nikakve veze, nije to nikakav garant. Dobro, lažovi, hvala što ste priznali.

Pričali su – nadzorni odbor mora da formira Skupština Srbije, bez toga izbori neće biti legitimni, naravno, nisu se setili nijedan jedini put, ali nijedan jedini put, za sve godine koje su proveli na vlasti da sami formiraju taj nadzorni odbor, a mi danas opet rekli – nikakav problem, biće formiran. Kao što znate, u toku je procedura i to će biti okončano u nekoliko dana pred nama. Biće formiran nadzorni odbor Skupštine Srbije. Opet se prave da ništa nisu rekli, a jesu, i kažu – to sad nije važno i ničemu ne služi. Hvala, lažovi, što ste priznali da ste i tu lagali, samo nastavite tako.

Pričali su – ne može bez kompletnog sastava Saveta REM da se efikasno nadzire. Mi smo im rekli – biće popunjeno nedostajućim brojem članova, dakle, tri člana biće izabrana u proceduri koju predviđa zakon. To je u toku, raspisan je poziv, ljudi će biti izabrani, kao što je to nadležni odbor i definisao. Ovi sad kažu – ma ne, mi nećemo to, mi hoćemo da se sad nešto drugo uradi. Hvala, lažovi, što ste priznali da ste i tu lagali.

Jako je dobro da Srbiji svaki put kada nešto slažete, bez obzira da li je manje ili više masno, to lepo i priznate. Na kraju krajeva, nema lepšeg i boljeg načina nego kada hohštapleri, lažovi i lopovi sami priznaju ko su i šta su.

Kao što su priznali svojevremeno da su knjigu palili kao nacisti najobičniji, a onda lagali da nisu oni, pa su morali sve to da pojedu i da kažu – dobro, jesmo mi, ali nema veze, tako su danas priznali da su besomučno lagali i kada su optuživali Aleksandra Vučića i njegovu porodicu pričama o poljoprivrednom dobru „Jovanjica“. Danas je onaj njihov veseli Aleksić, koji je bio valjda zadužen da sve te stvari izgovara javno, zamislite šta, najavio je da će tužiti funkcionere SNS, gradonačelnika Novog Sada gospodina Vučevića i Aleksandra Vučića zbog toga što su rekli – treba tužilaštvo ovo da ispita, dajte u formalnoj proceduri kažite je li ovako ili onako, je li crno ili belo. I danas Aleksić premudri kaže – sve to što je Aleksić govorio, sve to što je Aleksić tvrdio, sve je to laž i nema osnova da se vodi bilo kakav postupak i ako to neko prijavi, to je protivzakonito, lažno prijavljivanje.

Kada sa takvim, ne samo lažovima, već političkim diletantima imate posla, onda vam je jasno šta možete da očekujete, onda vam je jasno i šta narod o tim i takvim ljudima misli.

Zato narod kaže, Aleksandar Vučić i SNS koji se na ozbiljan i odgovoran način odnose prema potrebama ove zemlje, koji obezbeđuju veće plate i veće penzije, koji obezbeđuju auto-puteve, koje smo čekali sedam decenija, koji obezbeđuju nove železničke koridore, koji obezbeđuju nove fabrike i radna mesta i koji obezbeđuju da u Srbiji ima više demokratije, više slobode, više jednakosti, vezano za izborni postupak, ali i bilo koji drugi segment života i rada u Srbiji, oni dobijaju podršku naroda. Ta je podršaka bila 50, 55, 60% na izborima koje smo organizovali prethodnih godina. Naredne godine, odgovor naroda biće, uveren sam, snažniji, jasniji, nego ikada. To će da bude još jednom apsolutna podrška za ovo što danas Srbiji obezbeđuje Aleksandar Vučić i SNS, za ovo što Srbiji treba.

Povampireni mrakovi iz najgore i najcrnje prošlosti ove zemlje, đilasi, jeremići, ljotićevci, Dveri i ostali pripadnici žutog preduzeća, oni ostaju tamo gde ih je i već narod poslao, tamo gde im je mesto, a, to je duboko na margini bilo kakvog političkog života u Srbiji. Hvala najlepše.

Pomenuli ste jednom ili dva puta da mi neke stvari, kako ste rekli, radimo kao mala deca. Ja neću da vam kažem da se vi kao mala deca lepo snalazite u vašoj koaliciji sa tim Đilasom, koga ste pomenuli takođe, na Starom Gradu, niti ću da kažem da se ponašate kao mala deca kada je reč o Narodnoj skupštini, između ostalog o u ovom dijalogu međustranačkom o kome ste takođe govorili.

Nema nikakvog faktora ni stranog, ni ne znam kakvom u onome što treba da utvrdi Narodna skupština, što se dešava u Narodnoj skupštini ili što nailazi kao rezultat zakona koje usvaja Narodna skupština.

Dakle, da vas podsetim, imate vi svo pravo da učestvujete ili ne učestvujete u bilo kom segmentu rada Narodne skupštine ili aktivnosti koja se u njoj sprovodi. Mi smo svojevremeno poručivali –dijalog se vodi među stankama u Narodnoj skupštini. Mi smo, da podsetim, u tom smislu, čini mi se, govorili isto što se govorili i vi, ali sada se taj dijalog vodi u Narodnoj skupštini. Mi u njemu učestvujemo. Što ne učestvujete vi? Vaše je pravo i vaša je volja. Neću da kažem da se u tom smislu ponašate kao mala deca, ali Narodna skupština treba da se izjasni o ovom predlozima, da ih raspravi, pa da se o njima izjasni i to je onda odluka narodnih predstavnika u ovoj zemlji. Nikog drugog, nikog treće. Nema veze da li je iz Srbije ili je iz bilo koje druge tačne na kugli zemaljskog.

Hoćete da učestvujete u tome? Može. Nećete? Ne morate. Samo budite pošteni do kraja i kažite – ovo će da usvoji ili neće da usvoji u ovom obliku ili onom u kom Narodna skupština smatra da je prikladan – Narodna skupština Republike Srbije.

Što se tiče tog dijaloga, mi smo tog vašeg Đilasa tu isterali na čistac, pokazali da njega nikakav dijalog zapravo ne zanima. Hoćemo da učestvujemo? Nema nikakvih problema. Mogu medijator da budu fakultet ili neko drugo mesto. Mi smatrao da je najbolje mesto Narodna skupština i na kraju smo dijalog tu i doveli. Domaćin je predsednica Narodne skupštine, gospođa Gojković i tu mi razgovaramo, pravimo neka rešenja, pa ko hoće i kako hoće, ali to je cela istina.

Oni koji su pričali da su navodno za neki dijalog, taj vaš Đilas i ovi njegovi, oni su od toga pobegli. Oni su videli da nijedan jedini argument nemaju. Oni su videli da nikoga na svetu da ubede ne mogu da su u pravu kada kažu da ne valjaju njihovi zakoni. Oni su videli da nikakav argument nemaju kada kažu da mi nešto hoćemo da sakrijemo, da napravimo nedemokratski, nefer ili kako god. Sve mi lepo uradimo što ko god ima šta da kaže na temu izbornih uslova, a da ima nekog smisla, saopšti i kao što vidite ni od čega ne bežimo jer znamo da nema tih izbora na kojima bilo ko može u Srbiji danas da pobedi Aleksandra Vučića i SNS.

Hoćete bolje rokove, evo vam bolji rokovi. Hoćete bolji spisak, evo vam bolji spisak. Šta god ko smisli, mi smo pokazali ništa nas ne plaši. Da vas podsetim, RTS je organizovao u predizborno doba emisiju u kojima se sučeljavaju politička mišljenja bez predstavnika SNS, bez predstavnika najveće i najznačajnije stranke, pa vi kažite da li tu on nas štiti ili pokušava da nas ošteti i ni na šta, kao što vidite, ne reagujemo i ne ljutimo se.

Našem predstavniku su utišavali zvuk kada je bio u raspravi sa tim Đilasom, ne vašem ili nekom četvrtom, pa kao što vidite najnormalnije živimo sa tim i niko nas tu ne protežira pa mi opet pobeđujemo.

Što se tiče toga šta kažu nevladine organizacije, da iskoristim što ste ih pomenuli, da im kažem. Pričali su da treba nešto da se menja u skupštinskoj praksi. Jel ima ijedne jedine stvari da oni, vi ili neko peti je rekao da treba da se uvede a nije već uvedeno? Jel imamo rasprave bez hitnog postupka? Jel imamo rasprave bez objedinjavanja? Jel imamo duplo vreme za raspravu o budžetu? Jel imamo čak i ove zakone o kojima sada pričamo u redovnom postupku? Sve ste to tražili i vi i oni.

Sada da ja pozovem te nevladine organizacije da se lepo jave i da kažu – svaka čast Narodnoj skupštini Republike Srbije, toliko dobro radi sve vezano za svoju parlamentarnu praksu da mi ovakvih primera na svetu nemamo. To bi bilo pošteno sa njihove strane. Vi da li će te se složiti ili nećete vaša je stvar i neću da vam dajem nikakav savet u tom pogledu.

Što se tiče ove krivične prijave, tu smo pokazali kakvi su lažovi. Tu smo pokazali koliko samo gluposti pričaju sve vreme onog momenta kada smo rekli – hajde tužilaštvo sada vi ispitajte ove njihove navode, ove njihove laži na teret Aleksandra Vučića i članova njegove porodice, šta su lažovi rekli? Skočili kao opareni – ne, to je lažno prijavljivanje, nema tu nikakvog osnova za postupak. Jel nema osnova? Što ste onda lagali lažovi? Čestitao sam im nekoliko puta što svaki put samo sebe lepo raskrinkaju. Čestitam im na ovome. Ovo je najbolji i najspektakularniji do sada, a da li ćete sa njima da se složite u tom pogledu ili nećete, to je opet vaša stvar baš kao i ona na Starom Gradu.

Moram da vas razočaram, nema SNS baš ništa sa kadriranjem u Košarkaškom savezu ili bilo kom klubu. Po toj logici onda ispada mi smo i one direktore i one trenere raznoraznih klubova i društava izabrali koji, i sami to dobro znate, najgore moguće stari pričaju i o Aleksandru Vučiću i SNS. Odakle vam to? Evo, ja pojma nemam. Zaista mi je teško da razumem.

Što se tiče gospodina Fabricija, pa vi ste se i to vi lično, sve složili sa njim na temu onoga šta i kako treba da radi Narodna skupština, jel tako? Jel smo bili zajedno na sastanku Odbora za evropske integracije kad smo mi štitili Narodnu skupštinu i objašnjavali - ovo nije tako kako ste vi rekli gospodine Fabrici, a vi rekli – u pravu je Fabrici, i sve to tako treba. Ima snimak, slobodno se podsetite, ako vam je teško da se setite šta je bilo i kako ste nastupali.

E sada, ta EU će u nekom svom izveštaju morati, to je prosto neminovno da prizna da Skupština zadovoljava sve te standarde o kojima su oni pričali. Kada sam vam rekao da li ćete vi priznati, pošto ste se lepo tad sa njima složili, da li ćete i vi priznati da nema hitnog postupka kao što je bilo, bilo kada ranije, da nema objedinjenih rasprava kao što je bilo, bilo kada ranije, slobodno uzmite koje god hoćete vreme, da je dvostruko vreme rasprave o budžetu, koji setite se kada došao u raspravu, pa i ovo da je u redovnom postupku, sve će to oni morati da priznaju.

Hoćete li vi rekao sam vam lepo, evo ponavljam, to je vaša stvar, ne tražimo ništa, razmislite možda bi bilo korektno da to uradite, ali to ćete da odlučite sami, baš kao što ste sami odlučili da sa tim Đilasom lepo sarađujete na Starom Gradu. Verovatno je lepo zajednički učestovati u fenomenalnim postignućima kao što je nestanak onih silnih miliona za geronto domaćice, za različite namenske usluge, itd, ali to su sve vaša lična pitanja na koje vi imate pravo na svoj stav.

Šteta je samo što ste u stanju da njihovo divljanje, kad su imitirali naciste u centru grada, nazovete fašističkim pirom, ako se dokaže, a kad se dokaže, a dokazalo se da su to priznali, kao i sve ostale svoje laži što su priznali, da se pravite nevešti kao da ništa niste rekli. Mislim da je to šteta pre svega za vas, ali još jednom to je samo pitanje za vas.

Na samom kraju, ništa mi ne radimo zbog toga što nas neko tera ili kakvu pohvalu specijalno očekujemo. U petak će biti treća runda razgovora koji se, još jednom ako niste čuli i razumeli, odvijaju u Skupštini Srbije čiji je domaćin, još jednom ako niste čuli i razumeli, predsednica Narodne skupštine. Mi ćemo ispred SNS učestvovati, došli ljudi iz Evropskog parlamenta ili ne. Verujem da će doći, ali svejedno, mi to radimo u našoj kući, za naše dobro i smatramo da ima nekog smisla kada se organizuje u parlamentu i kada to organizuje predsednica Narodne skupštine.

Doći ćete ili neće, to je vaše, ali podsetite se šta je Narodna skupština, čemu služi i šta predstavlja njen zakon, pa da budemo makar korektni prema ovom visokom domu, a da li ćete da budete korektni u podeli onog što je netragom nestalo na Starom Gradu, to vi među sobom vidite, samo nam javite na vreme da znamo jel ste sa Bastaćem, kada bude divljao u kampanji ili niste?

Moram da vam priznam da ste me pošteno nasmejali.

Kažete treba da se priča o tome u Narodnoj skupštini, čekaj da vidimo, gde smo mi ovo sad? Liči na Narodnu skupštinu.

Gospodine Šešelj, ako niste primetili, upravo ste govorili i to nekoliko puta u plenumu u Domu Narodne skupštine. Jel vam to treba? Čestitam, to ste dobili, a izgleda niste ni svesni toga. Dakle, bili ste u direktnom prenosu nekoliko puta u prethodnih pola sata, verujem da ćete biti još, ali da znate, to je dobra vest za vas. Vi ste u plenumu u Narodnoj skupštini.

Sada samo da vidimo, ovde vidim poslanike SNS, SDPS, SPS, vidim i vas, ne vidim nigde nijednu nevladinu organizaciju među prisutnima, ni ta imena koja ste izgovorili. Evo, pokušavam negde da vidim da li ima nekoga iz Fonda za otvoreno društvo, izgleda da nema. Ne znam koje ste druge organizacije pominjali.

Dakle, gospodine Šešelj, ako smo utvrdili gde se nalazite, ako smo utvrdili u čijem se okruženju nalazite, jedna stvar je tačna, vi ste bili jedini kom su se priviđali crtani filmovi na toj sednici Odbora za evropske integracije koju ste pominjali. To je potpuno tačno.

Ali, moram da vam kažem, dopadalo se to vama ili ne, što se tada obratio Sem Fabrici, vi ste od svih prisutnih narodnih poslanika Skupštine Srbije jedini rekli – u pravu je Evropska komisija što kaže da ima previše hitnog postupka u našoj parlamentarnoj praksi. Svi smo mi govorili - nije u pravu. Svi smo mi govorili - pogledajte kako izgledaju te vrednosti pa uporedite sa nekim zemljama iz okruženja kad su one bile u ulozi u kojoj je Srbija danas, kad su one bile kandidati, i videćete, u Srbiji je to mnogo, mnogo niže nego što je tamo bilo. Vi ste rekli – ne, u pravu je Evropska komisija, ovo je neprihvatljivo i to mora da bude mnogo niže.

Ja vam sad kažem, moraće da prizna Evropska komisija da je sada, ove godine to toliko nisko da takvih primera prosto nema. S kim god da poredite, u Srbiji je to na tako dobrom nivou da će to prosto morati da se prizna. Da li ćete priznati i vi? Ja iskreno ne znam, voleo bih da priznate, voleo bih da razumete da je to jedini ispravan način i da je to toliko očigledno, kao što je očigledno da kad ustanete u sred Velike sale Narodna skupštine i kažete - kad će o ovome najzad da se govori u Skupštini, da ljudi mogu samo da slegnu ramenima, nasmeju se malo i kažu – pa, dobro, eto, sad si nas ubedio da ti nisi u Skupštini, da nisi u direktnom prenosu, da se ne raspravlja o tome otvoreno i da se neće izjasniti institucija Republike Srbije.

Gospodine Šešelj, ako hoćete tako, možete i tako, ali to onda znači samo jedno, vi ste sami sebe sveli na nivo crtanih filmova sa Starog Grada, znate već one Bastaće, Miljuše i njima slične i vi mislite da je to ispravno.

(Predsedavajući: Hvala.)

Vi mislite da je to ispravno? Odgovorite na to pitanje sami sebi.

Dobro, znači, niste u Narodnoj skupštini, ne govorite u prenosu iz Velike sale, to smo utvrdili.

Hajmo dalje, šta smo još mogli da utvrdimo? Kažete, ove predloge zakona nije sastavila Vlada Srbije, nisu njen predlog. Evo vam prvi zakon, Vlada na osnovu člana taj i taj, podnosi Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama, to vam je prvi. Na drugom, neverovatno, opet Vlada Srbije podnosi Narodnoj Skupštini predlog. Treći, i to piše, verovali ili ne, evo vidim da vas to iznenađuje, verovatno ste toliko precizno pročitali ove predloge, pa znate, ali da vas dodatno iznenadim, nakon što smo utvrdili gde se nalazite, da vam kažem i da znate o čemu raspravljate. O četiri predloga koje je sastavila Vlada Republike Srbije i o kojoj će da se izjasni Narodna skupština, opet, verovali ili ne, Republike Srbije.

Nevladine organizacije za koje kažete da su presudno uticale na ove predloge, za vaš informaciju, evo šalju neke svoje predloge amandmana. Šta su onda oni tu napravili, napisali kao svoje ako sada kažu – ma, ne, mi hoćemo nešto drugačije. Dakle, razmislite malo, pa će vam se samo kasti, jel ovo nešto što utvrđujemo mi ili neko drugi.

Na kraju krajeva, sve i da je ne znam ko napravio predlog ko će da utvrdi u kom obliku se usvaja, pa mi ovde. Narodna skupština ako smatra da nešto valja, prihvatiće. Ako hoće da menja, menjaće do milje volje. Ako bude htela da usvoji, usvojiće. Ako ne bude htela da usvoji, neće. Ali, zna se ko se pita, pita se Narodna skupština, a ovi što vi kažete da nešto pišu, pa pišu, ali imaju neke svoje zahteva koji, kao što vidite, nisu predmet ovih izmena i dopuna.

Što se tiče stranaca u Narodnoj skupštini, tu ste me posebno oduševili. Nakon što smo utvrdili gde se nalazite i o kojim predlozima raspravljate, ajde još samo da utvrdimo jeste kršili zakon ili ko je kršio zakon kada smo ovde zajedno ugostili gospodina Medvedeva? Po vama ispade da smo kršili zakon i Poslovnik. Kažete – ne može stranac da nam se obrati ovde, a šta je bilo sa gospodinom Lukašenkom pre nekoliko dana? Molim vas, obavestite Vojislava Šešelja da je kršio i zakon i Poslovnik, što je bio tu, podržao govor Lukašenka, pa još prišao da se sa njim pozdravi. Vidite da je smešno, pa i vama je smešno.

Dakle, molim vas, umesto što izgovarate stvari koje su i vama samom smešne, a jesu smešne priznajem, sigurno su smešne svakome ko ovaj prenos gleda, razmislite malo i bavite se ovim kako dolikuje.

Hoćete da raspravljamo o zakonima, možemo. Nas, kao što vidite, nište ne opterećuje, ništa nas ne čini nervoznim, sve može. Potpuno smo sigurno u tom da ćemo imati dobre predloge zakona, da ćemo imati dobra rešenja na osnovu kojih ćemo da kažemo – mi smo ti koji su uveli i više transparentnosti i više tačnosti i više demokratije ako hoćete, nego što je iko ikada u ovoj zemlji. Pod tim uslovima, naravno da ćemo da pobedimo, kao što smo pobeđivali pod bilo kojim drugim, čak i tuđim. Pod tim uslovima, ako su bolji, sigurno možemo da pobedimo samo ubedljivije, a ko koga okuplja, pa ja ne znam, vi ste rekli Soroš. Koji Soroš vas okuplja sa fašistima na Starom Gradu nikako da mi kažete?

Znači, utvrdismo da su gosti iz različitih država učestvovali u radu Narodne skupštine u više prilika, na više različitih načina. Između ostalog, bilo je to i na skupštinskim odborima. Između ostalog, sećam se jednom kada su takođe bili određeni gosti iz Ruske Federacije i to vam ni najmanje nije smetalo, čak ste, čini mi se, sa ostalim narodnim poslanicima, neke od vaših kolega, učestvovali na zajedničkoj konferenciji za štampu sa tim gostima. Ali mnogo važnije je da ste utvrdili da nije ništa sporno kako ste, da vas citiram – pogrešno tvrdili da je neprihvatljivo da se stranac obraća u Narodnoj skupštini. Doslovno ste tako rekli.

Jako je dobro što nećete, pretpostavljam, snositi bilo kakve stranačke konsekvence u tom smislu. Verujem da bi bilo neprijatno da morate da objasnite lideru svoje stranke Vojislavu Šešelju da je kršio zakon i Poslovnik time što se ovde pozdravio sa predsednikom Lukašenkom. Ja verujem da bi to bilo vrlo neprijatno. Drago mi je ako ste pošteđeni te neprijatnosti.

Nakon što smo utvrdili gde se nalazite, gde govorite, nakon što smo utvrdili ko je sačinio predloge o kojima pokušavate da govorite, nakon što smo utvrdili kakva je standardna praksa Narodne skupštine kada je reč o gostima iz nama prijateljskih zemalja, još ostaje da vidimo šta ćemo sa tim aktivnostima o kojima raspravljamo. Ja rekoh, ali ko je čuo, čuo je. Ove aktivnosti, gospodo, traju godinama. Dakle, nije ovo ništa počelo pre mesec dana ili pre godinu dana. Godinama već se unapređuje naš izborni proces, između ostalog, to podrazumeva i različite aktivnosti RIK, ali i druge jer se Vlada bavi preporukama posmatrača godinama unazad, bukvalno godinama unazad.

Ovo o čemu sada raspravljamo jeste neka kruna dela tih aktivnosti. Neke aktivnosti tek ostaju da se finalizuju. Jedna od njih je svakako nadzorni odbor. Vaša stranka je, čini mi se, imala presudan uticaj da se ideja nadzornog odbora uopšte nađe u Zakonu o izboru narodnih poslanika. Je li tako? Taj nadzorni odbor bio je apsolutno neophodan preduslov, ako pogledate ovog vašeg Đilasa i ove njegove, da bi izbori bili fer i demokratski. Jesu li tako pričali? Ako ne bude nadzornog odbora, onda tu neće biti nikakve kontrole, bez tog odbora može vlast da vršlja, da radi kako hoće i šta hoće. Mi smo rekli – nikakav problem nije. Vi, dakle, bivši režim, Đilasov, Jeremićev i Tadićev, nikada ga niste formirali, ni jedan jedini put. Evo, mi hoćemo, nemamo problema sa tim, jer kao što sam vam rekao – ne bežimo od izbornih uslova nikakvih. Mi pod izbornim uslovima i boljim i lošijim pobedićemo svakako i napravićemo ih boljim nego ikada.

(Predsedavajući: Hvala.)

Završavam. Mi smo, koliko znam, dali svoj predlog za člana tog odbora, ne znam da li ste dali vi. Jel jeste? E, pošto ste prihvatili da postoje stvari koje mi implementiramo u ovoj zemlji i koje ćemo da implementiramo sve do dana kada budemo stupili u izbornu kampanju, budite u tome dosledni do samog kraja, dajte svoj doprinos, kontrolišite slobodno preko svog člana tog nadzornog odbora rad štampanih i elektronskih medija. Ali dok se time budete bavili, samo nas pride, uzgred, obavestite jeste li raskinuli sa kesom Bastaćem na Starom gradu ili ćete da nadzirete fer demokratski izborni proces u isto vreme sa tim Bastaćem, da ga minirate i pravite haos po Starom gradu, čisto da znamo.

Dobro, na kraju dođosmo do toga da mogu strani državljani da govore u Narodnoj skupštini, ali izgleda da je pitanje samo ko su. Znači, ako su oni koji se vama dopadaju, oni mogu, a oni koji vam se ne dopadaju, oni ne mogu. Na to se priča svela. I dobro, nema nikakvih problema, samo čudi me da vam se ne dopada gospodin Fabricio, onoliko ste se sa njim slagali. Iskreno, to me malo čudi. Neću da kažem da me brine. Sve me ovo jako zabavlja. E, pošto smo utvrdili sa kim se sve slažete, pošto smo utvrdili ko je poslao taj materijal o kom pokušavate da govorite, gde se nalazite, to je jako važno da smo utvrdili.

Samo hoću još par stvari na samom kraju da vam kažem.

Što se tiče tog vašeg Starog grada, vašeg i Đilasovog, i tog kese Bastaća, samo nemojte, molim vas, sutra, kad se time budu bavili nadležni organi, vi da se ponašati kao ovaj Jeremićev Aleksić, pa da vičete - jaoj, to je onda neosnovano prijavljivanje. Nemojte da se poput njih, kada dođe do tužilaštva, a sećate se, ovaj Aleksić je nešto pričao, kojekakve gluposti i laži, pa kad je došlo do toga, evo, mi ćemo, pošto vi junaci umete samo da pričate koješta ali nemate hrabrosti da se tužilaštvu obratite na način koji je propisan, evo mi ćemo umesto vas da kažemo, hajde, nek tužilaštvo utvrdi šta je tačno bilo, šta je ovde istina a šta nije. Neka pruži priliku svakome da se izjasni, pa da ni trag bilo kakve sumnje ne ostane kod građana Srbije šta je istina. Zavapio čovek na sva usta - jaooj, ne, to je neosnovano prijavljivanje i time praktično priznao da je laži pričao, time praktično priznao da u tome ničega nema. Mi smo samo rekli - ajd, proverite ovo što je Aleksić rekao. Aleksić viče - nema tu ništa.

Jel vam smešno to? Ja verujem da vam je smešno, taman koliko i ono malo pre kad ste se smejali. Meni je poprilično smešno, u izvesnoj meri je i tužno, kada sa Bastaćem, za koga sami kažete, ako je to stvarno radio on ili neko njegov, to je fašizam, sedite i dalje. Vi ste to tako nazvali.

Nas su optužili, kaže - ne štedimo reči prema Draganu Đilasu. Vi ste ovde pre neki dan rekli tom Đilasu, koji je tolika lopuža, tolika pokvarenjačina, ne priznajemo čak ni pravo na pretpostavku nevinosti, jer znamo, očigledno je, golim okom se vidi, šta je i koliko krao. To su vaše reči. Šta onda radite sa takvim ljudima?

Na kraju, šta će oni i kako da se odnose prema izbornom postupku, pa, kažu oni sami, kaže taj vaš Bastać - ja ću da zauzmem SO Stari grad i neću dati da bilo ko sem mene u nju ulazi. A ja samo pitam - hoćete to da podržavate, kao što ga danas podržavate dok tamo krade? Hoćete da ga podržavate u tome da uzurpira institucije? Hoćete u tome da učestvujete? Kažite nam, prosto da znamo. Sa jedne strane se borite za demokratiju, kontrolišete postupak kroz rad u nadzornom odboru, kroz rad u RIK-u, kroz rad u biračkim odborima, hoćete li to što štitite tu demokratiju za koju se navodno borite, u isto vreme da rušite sa tim bastaćima i sa tim vašim Aleksićem, koji je između ostalog rekao - sprečićemo izbore, fizički. To je rekao. Samo se prema tome odredite, svima sve da bude jasno.

Samo kratko. Prvo da kažem da žalim ako se zaista dogodilo da nije bilo moguće pročitati putnu ispravu, ali samo da znate, to nema nikakve veze sa bilo kim lično.

Isto to se događalo i nekima od nas. Poslaniku Rističeviću se desilo baš sa diplomatskim pasošem. Meni se dogodilo sa mojim ličnim pasošem. Nekada prosto, znate, tehnika zakaže. Onaj digitalni čitač, onaj uređaj koji se nalazi na stolu, ne uradi stvar kako treba. To ne utiče na validnost isprave niti bi trebalo da utiče na postupanje službenog lica u tom trenutku.

Druga stvar, važnija, koje ste se dotakli - birački spisak. Upravo ovim predlozima, ali ne samo ovim predlozima, vi to znate ovde, govorimo o onima koji su u stanju da čuju i razumeju, ovi koji neće ne moraju, upravo zahvaljujući svim ovim stvarima koje radimo mi danas imamo tačniji birački spisak nego ikada ranije i to nije sve. Danas postoji mogućnost da se elektronski, daljinski proveri da li je građanin upisan na onom biračkom mestu kom pripada, tamo gde trenutno stanuje.

Sada uvodimo i nešto potpuno novo - mogućnost da svaki čovek može da proveri nakon samog izbornog postupka, dakle nisu to samo mere vezane neposredno za izborni dan, nego je za čitav period pre i nakon tog izbornog dana, da može da proveri da li je registrovano da je on glasao. Možda neko ne želi na izbore da izađe, ima pravo na to, može da proveri da li je evidentirano da je on glasao ili nije i time se, uveren sam, potpuno otklanja svaka sumnja.

Čuli ste već kako pričaju ovi Đilasovi i mnogi drugi, iz tog njihovog tabora sve, kako neko zloupotrebljava pa glasa umesto ljudi koji na izbore nisu izašli. Sada o tome postaje potpuno deplasirano govoriti. Lepo može da se utvrdi crno na belo svako za sebe da proveri može. Ako nisam izašao da li je evidentirano da je neko glasao umesto mene, nije niko. Dakle, to je jedna od stvari koje smo omogućili, a na temu rezultata izbora.

Pored toga što su, ja sam uveren vi to dobro znate, apsolutno nemoguće nelegalne radnje na tu temu kada se zna da svi imaju svoje predstavnike na licu mesta, da ti predstavnici prate materijal, a kada materijal dođe da se broji da opet na mestu gde se broji svi svoje predstavnike imaju, sada još dodatno obezbeđujemo viši nivo transparentnosti.

Ti zapisnici koji su se uvek po pravilu objavljivali na biračko mesto, sada će biti i dostupni, što se kaže, on-lajn, po ovom novom govoru. Dakle, moći će da se daljinskim putem interneta, svako će moći da proveri i da se uveri da li je to baš ono što je utvrđeno stanje.

Ja sam siguran, složićemo se oko toga, takve mere i takvi predlozi zaslužuju samo da budu podržani od svih nas ovde i od vas i od nas i od svakoga kome je stalo do toga da imamo najbolji mogući izborni proces. Na kraju krajeva, to je interes građana Srbije.

Biće ovo kratko i samo na jednu temu, pošto smo već dosta pričali o tome ko i kako glasa iz sveta i kako je to uređeno.

Ono što sam smatrao važnijim, na pitanje – kako se danas država odnosi prema herojima koji su otadžbinu branili, takođe smo govorili dosta i o tome koliko se danas više poštuju i koliko, primera radi, danas imate i odgovarajućih obeležja, pa i bulevara koji nose ime po, nesporno, herojima naše zemlje i kako se država na najviše mogućem nivou odnosi prema različitim jubilejima i za nas važnim datumima. To je sve bilo potpuno nezamislivo do 2012. godine. Znate kako se odnosio bivši režim prema tim ljudima i koliko je značajno drugačija, u pozitivnom smislu, situacija danas.

Hteo sam samo na sve to što smo već rekli da dodam jednu stvar za koju verujem da niste čuli, vi ili građani Srbije, 2009. godine bilo je tačno 10 godina od odbrane države u vreme NATO agresije. Da li je tako? Ko se tih ljudi tada setio? Da li je taj jubilej obeležen na bilo koji način? Da li je iko tim ljudima ruku pružio i rekao – hvala? Nije. Sećate se i zašto. Državom su vladali oni koji su nalazili samo opravdanja za agresiju na sopstvenu državu, za uništavanje sopstvenog naroda.

Ove godine 20 godina. Ovako izgleda vojna spomenica povodom 20 godišnjice odbrane otadžbine od NATO agresije. Ovako se danas odnosi država prema tim ljudima. Dakle, država koju vodi Aleksandar Vučić i SNS ceni sve to što su ti ljudi pružili svojoj otadžbini i ona to ume na odgovarajući način da obeleži. Ono je bila povelja, a ovako izgleda sama spomenica.

Verujem da ćete se složiti da je razlika ogromna. Mi smo, pre svega, posvećeni svojoj zemlji i mi smo više nego svesni koliki je doprinos svakako ko je u odbrani otadžbine učestvovao. Za nas je ona svetinja, a ovi drugi sve su pokazali. Mnogo puta je na ovom primeru, a možda i ponajbolje koliko prekjuče kada su državnim znamenjem, zastavom, koristeći je kao motku najobičnijom, pokušavali a razbiju staklo na ulaznim vratima Doma Narodne skupštine. Toliko o njima, a toliko o Srbiji danas, Aleksandru Vučiću i SNS.

Gospođo Jovanović, ljude koje sam pominjao primaju penziju od 15 do 20 hiljada dinara. Ti ljudi su, dvoje penzionera u kući, spojili jednokratne podrške, imali nešto ušteđevine koja nikada nije bila dovoljna do te jednokratne podrške i kupili, da znate.

Znate šta još? Ne voze taksi, ne žive luksuzno, pristojni su ljudi u pitanju, skromni ljudi i ljudi, baš zato što su pristojni i skromni, realni ljudi. Oni gledaju jako dobro šta se u ovoj državi dešava i oni ljudi, znate šta još, jako dobro pamte. Pamte jako dobro kako nikada nisu mogli da prištede za tako nešto, a nije imao ko da ih se seti i da im pomogne, kao što im danas država pomaže, država koju predvodi Aleksandar Vučić.

U ono vreme kada su ovi sa kojima i dan danas vršljate po Starom gradu trpali 619 miliona evra na račune svojih firmi, tu mislim na Dragana Đilasa, a tu su i ovi ostali sa kojima ste zajedno na Starom gradu, ovaj Bastać, ovaj Miljuš, znate već tu ekipu, koja je milione, bukvalno milione, prebacila na svoja preduzeća, na finansiranje svojih ljudi, ali čini mi se i još nekih ljudi. Ima tu odbornika SRS koji su prijavljeni da primaju plate od strane njihovih finansijera i njihovih sponzora.

Dakle, u vreme tih Đilasa i njegovih 619 miliona, pratećih Bastaća i ostalih, vi jako dobro znate kojih, pošto se poznajete sa Starog Grada, to se nikada događalo nije.

A znate li šta je bilo sa njihovim penzijama i šta je bilo sa perspektivom njihovih unučića? Nije bilo ničega. Nije mogla Srbija da smisli šta će da radi i od čega da preživi jedan mesec, jedan mesec koliko nas je delilo od potpunog bankrota, od potpunog kolapsa, od situacije da više nema ni za jednu jedinu penziju, ni za te od 50 hiljada koje pominjete, a ni za ove od 15 i 20 hiljada dinara, da dođe u situaciju da više ne može da isplati ništa, a da ti unučići ne mogu da sanjaju ni čokoladu, ni keks, ni bilo šta treće.

Ti ljudi sve to jako dobro znaju i jako dobro pamte i baš zato što su skromni ljudi, pametni ljudi i baš zato što jako dobro pamte, šta mislite, za koga glasaju ti ljudi? Pa, oni kažu – zahvaljujući Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije, mi smo danas ovo mogli sebi da priuštimo i ti ljudi glasaju za Aleksandra Vučića, SNS…

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

… Za neki mesec upravo će ti ljudi u ogromnoj većini da podrže one koji se staraju o Srbiji, one koji grade budućnost, a o ovom Bastaću vašem i ostalim pljačkašima koji pale knjige po Knez Mihailovoj, znate šta misle, pa, da vam kažem ono što sam ja čuo, misle sve najgore, a vi ako mislite da ćete neki drugi odgovor da dobijete od njih, vi slobodno izvolite pa ih pitajte.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Vi slobodno izvolite pa ih pitajte. Bojim se samo da ćete se teško razočarati. Ako ništa drugo, možda vas to navede da sledeći put malo pažljivije birate reči jer znate, ti ljudi ne vole kada ih potcenjujete.

Odgovor na pitanje otkud penzioneri u mojoj priči je – zato što ste ih pomenuli, otud što ste rekli da je nemoguće da to rade penzioneri koji imaju 15 ili 20 hiljada dinara i da je sigurno reč o nekima koji imaju 50 hiljada dinara i voze taksi. Otud u mojoj priči.

Da vam kažem da to nije tako. Prvo da vam kažem da to nije tako. Drugo, šta ljude vređa? Znate šta te ljude vređa? Na primer, kada im neko poput ovih vaših na Starom Gradu kažu – poslaćemo vam pomoć u kući. Vidite kako smo lep program za to namenili, vidite koliko smo para izdvojili, pa se ne izvrši nijedna usluga te vrste, pa nijedan dokaz ne postoji da je izvršena usluga te vrste, ali se sve lepo naplati, pa se u milionima lepo naplati. A ko te pare podeli? Sve nešto mislim podeli pre svega onaj Bastać koji ljudima stavlja kese na glavu kada mu ne donesu kovertu koju su mu obećali. Nemojte ništa meni na reč da verujete, evo vam živ i zdrav, igrom slučaja živ i igrom slučaja zdrav, njegov kum Lešnjak koji mu je bio desna ruka u Veću, pa mu jednu kovertu nije dao i sada priča šta je bilo, kako je prošao. Tako što ga je ovaj vezao, mučio, tukao ga satima, stavljao mu kesu na glavu da ga uguši.

Znate zašto? Zato što treba para, zato što je malo para, zato što nije dovoljno što je Đilas 619 miliona evra već prebacio na račune svojih firmi, zato što nije dovoljno da Đilas sam prijavljuje 25 miliona evra vredne nekretnine, zato što nije dovoljno da ti Bastaći, Miljuši i ostali, koliko više, od decenije, jel toliko ima, po četiri miliona, pet miliona uzimaju na tim uslugama geranto domaćica. U stotinama miliona pronevere novca sportskog centra. Bog sveti zna koliko desetina miliona na nivou jedne godine samo prebace svojim ljudima preko nekih firmi koje navodno daju specijalističke usluge, a u stvari plaćaju batinaše i ove koji ih prate u stopu kada fašistički pir izvode bilo gde po centru grada i na sve to da plaćaju nečije odbornike. Znate vi jako dobro čije.

Kada kažete šta vređa – to vređa ljude. Da im kažete – to je za vaše dobro zato što ćemo vama penzionerima neku usluga da damo, pa im ne date ništa, nego se prebacuju milioni u privatne džepove. To ljude vređa, a ponajviše vređa kada nakon svega toga neko ustane ovde i kaže – bednih pet hiljada dinara. Što ne date pet hiljada dinara bilo kome od penzionera na Starom Gradu? Ne morate ni pet, dajte im četiri. Dinar jedan dajte. Dosta je više trpanja u svoje džepove. Dajte nešto narodu, jer znate šta je bedno? Bedno je ponašati se tako.