Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8849">Vladimir Orlić</a>

Vladimir Orlić

Srpska napredna stranka

Govori

Čisto da ne bude zabune, gospodine Marinkoviću, malopre kada sam govorio o Duing biznis listi, nisam kazao da je Srbija u ukupnom rangu 11. na svetu. U ukupnom rangu je, čini mi se, po poslednjem podatku negde 48, ali kada se pogledaju pojedinačne kategorije, građevinske dozvole, tu smo 11. na svetu. Dakle, to je tačno. I, naravno, ima veze sa ovim stvarima o kojima smo pričali danas. Dakle, ne stoji Srbija, kada se pogledaju svetski okviri i svetska praksa, loše po tom pitanju. Naprotiv, mi zaista jesmo 11. na svetu po mišljenju Svetske banke i ove liste.

Druga stvar koju ste napomenuli, ja smatram da je dosta važnija. Šta je ono što činimo za Srbiju danas i šta je ono što možemo da očekujemo u perspektivi? Upravo sastanak u Narodnoj Republici Kini, dakle, važan skup za našu zemlju, državnu delegaciju lično predvodi Aleksandar Vučić i jedna od glavnih tema jeste upravo i ugovor o izgradnji industrijskog parka u Borči.

Pre dan ili dva o tome je govorio i ministar gospodin Mali, mislim upravo u ovoj sali ovde. Po onome što mi očekujemo od tog objekta i tog programa, to bi moglo da ugrubo iznosi oko hiljadu različitih firmi i to bi moglo da iznosi ugrubo oko 10 hiljada novih radnih mesta. I nazovite ovu procenu optimističkom, neka se ispuni samo u delu, pa to će biti fantastično. Nek se ispuni samo u delu, to će za našu državu biti dragoceno i upravo za tog običnog čoveka o kome ste govorili i vi i gospođa Radeta i gospođa Jovanović. To je važno i to su stvari koje ja smatram potpuno realnim. Šta mi je dokaz, šta smatram zalogom da je to nešto što će Srbija uspeti da dostigne? Pa sve ono što smo već napravili.

Sećate se sigurno svi koliko su se smejali, koliko su podrugljivo dobacivali na naše priče o planovima, vezano i za Železaru i za Bor, ovi pripadnici bivšeg režima, koji se ni sada, koliko vidim, ne nalaze u sali, nego tamo muve love verovatno po parkovima i šumama. Nije bitno šta oni rade.

Dakle, mi smo uspeli u Bor da dovedemo investiciju 1,6 milijardi vrednu. Mi smo uspeli da spasemo kompletan kraj u okolini Smedereva. I to smo uradili, zaista, zahvaljujući dobrom razumevanju, sluhu naših kineskih partnera, ali mnogo važnije, zahvaljujući odgovornom radu i sposobnosti da se pronađu rešenja za Srbiju korisna, od strane Aleksandra Vučića, naravno, od strane Vlade koju podržava i koju sa ponosom, moram da dodam, podržava, između ostalih, i SNS.

Mislim da sam razjasnio ono od malopre. Hvala.
Ništa sporno, gospodine Marinkoviću, ali samo osećam potrebu da na jednu stvar reagujem.

Pomenuli ste Vuka Jeremića kao čoveka koji je primio raznorazne sumnjive transfere i ne zna se odakle i ne zna se za šta, i to je sve tačno. Znači, samo na jednu stvar reagujem ovom prilikom. Mislim da ste rekli naš kolega. Dakle, apsolutno nikakve mi kolege nismo sa tim čovekom. Zna se ko je njegovo društvo. Njegovo društvo je onaj njegov poslovni partner, belosvetska lopuža Patrik Ho koji trenutno izdržava kaznu u SAD. Jel tako?

Vuk Jeremić, da vas podsetim, je te silne milione primio tako da ni on danas kada ga pitate – od koga i za šta, ne ume da vam odgovori ni na jedno ni na drugo pitanje, nego po raznoraznim televizijskim studijima muca. Jednom kaže – to sam primio od kompanije, a nisam od njihovog instituta, pa na drugom mestu kaže – ne, samo od instituta nisam od kompanije. Na trećem kaže – ma, i jedni i drugi su mi dali. Ni sam više ne zna ni od koga, ni zašta ili ne sme da kaže. Ja mislim da će pre biti ovo poslednje, pa onda izmišlja da je član borda direktora, kako je rekao, raznoraznih velikih svetskih kompanija. Posle kad ih pitate jel to istina, oni se ljudi čudom čude, krste se praktično i levom i desnom, kažu – ne, odakle vam to? Dakle, sa takvim čovekom, siguran sam, to je bila greška, jedan lapsus je to bio, mi nikakve kolege nismo.

Zna se ko su njegove kolege i njegovo društvo u Srbiji. Oni što sam rekao malopre da verovatno jure muve po parku preko puta. Utvrdio sam u međuvremenu nešto preciznije gde su. Eno su na gradilištu kod Trga Republike i znate šta rade? Verovali ili ne, čuče u nekom kanalu koji su tamo ljudi iskopali i tako protestuju i rešili su da dvanaest sati čuče u tom kanalu, jer će na taj način da zaustave da se nastave radovi koje oni smatraju štetnim i opasnim. Neka čuče do prekosutra, samo neka to rade u nekom kanalu ispred svoje kuće, neka ne blokiraju razvoj grada, neka ne blokiraju razvoj države i, pre svega, neka ne uništavaju, neka poštede i saobraćajne znakove i ograde pored gradilišta, neka ne razbijaju ničiju imovinu, pre svega, ljude druge neka ne diraju i od njih je više nego dovoljno.

Ono što je mnogo važnije, i to će biti moja poslednja rečenica, u jednoj stvari ste bili bez greške u pravu. Srbiju danas u svetu doživljavaju drugačije iz jednog razloga što Srbija danas pokazuje da vodi računa o sebi, da vodi računa o svom interesu. Srbija danas pokazuje samopoštovanje. Zbog toga Srbija danas koju predvodi Aleksandar Vučić zaslužuje poštovanje i drugih aktera u svetu. I to da se poredi sa onom krpom kakvom su pravili Srbiju Dragan Đilas, Vuk Jeremić u sasluženju ovih ljotićevaca, fašista i ostalih koji su tamo bili čisto iz interesa ličnog džepa. To da se poredi ne može. To je daleko kao nebo od zemlje, i to narod pre svega dobro vidi.

Zbog toga taj Bastać ne može da napabirči koliko hiljadu i po glasova za izbore u Beogradu, a Jeremić, veliki genije svetskog ranga u svojim očima, uspeo je jednu stvar, uspeo je da bude beznačajniji politički čak i od tog i takvog Bastaća. To je njihov nivo, a mi se bavimo ovim stvarima koji su za državu važni. Hvala.
Na temu ovih, rekao bih, zamerki zbog puta u EU. Slušajte rečenicu – Mi želimo da budemo ravnopravan partner u EU sa Kosovom i Metohijom u sastavu Srbije. Ravnopravan partner u EU. E sad, nagradno pitanje – čija je to rečenica? Kad je ta rečenica izgovorena ili napisana?

Ako se neko zaboravio, to je rečenica Vojislava Šešelja iz 2008. godine, iz njegovog pisma koje je poslato baš u vreme kada je došlo do razdvajanja nekada zajedničke stranke.

Na sednici Centrale otadžbinske uprave, ako se ne varam, na kojoj su neki želeli da politički sude Tomislavu Nikoliću, Aleksandru Vučiću i ostalima ta je rečenica u tom pismu pročitana i tako glasi. Toj rečenici su aplaudirali oni koji danas, izgleda, žele da zamere Srbiji što se nalazi na putu u EU. Da budemo malo iskreniji jedni prema drugima i da se malo bolje sećamo šta je bilo i kako je bilo.

To pitanje EU ili evropskih standarda važno je zbog još jednog detalja sa ove sednice. Pomenuto je u jednom momentu da zvanična statistika koju vodi Republika Srbija nije tačna, odnosno osporena je uz napomenu – a, mi ćemo reći jednog dana šta su pravi rezultati i kako glase pravi brojevi i kada je reč o ukupnom broju zaposlenih u Srbiji i kada je reč o nezaposlenosti, kako je iznosila nekada, kako iznosi danas.

Oni koji to kažu treba da znaju da je otvaranjem pregovaračkog Poglavlja sa tom EU koje se odnosi na statistiku država Srbija dobila potvrdu da je naša statistika na istom onom nivou standarda na kojem se nalazi zvanična državna statistika danas država članica EU. Pa, koliko ako neko smatra da laže neka nemačka ili neka francuska ili bilo koja država koja pripada tama, e taman toliko odstupa i Srbija.

Složićete se, reč je o ozbiljnim zemljama, reč je o ozbiljnim stvarima i reč je o nepobitnom dokazu da onaj ko to hoće da ospori, bojim se, nije očigledno bio dovoljno zainteresovan za temu ili je možda zaboravio neke stvari koje se tiču i njegovih ličnih stavova. Nije ta 2008. godina bila tako davno, a još je skorije bila i potvrda koju smo mi čuli iz usta samog Vojislava Šešelja u ovom sazivu ovde. Jeste, ja sam to tada rekao i obrazloženja tada rekao. Mislim da je sada nešto, bar nama trenutno prisutnima na ovoj raspravi, za nijansu jasnije. Ispravite me slobodno, ako grešim.
Hvala još jednom, gospodine predsedavajući.

Član 104. u vezi sa pravom na repliku, mogli ste da iznesete napomenu da smo mi počeli da pričamo na ovu temu samo zato što su je pokrenuli samo oni koji su tom temom očigledno trajno opsednuti, a to nismo mi. Zna se ko je ovde krenuo sa komentarima – a šta je rekao ovaj, a šta je rekao onaj tada, pa u vezi sa EU. Mi smo na to reagovali sa željom da im stvari razjasnimo, da se podsete šta je rekao njihov lider, da se podsete kojoj su rečenici aplaudirali sami. Da se podsete šta su tvrdili da zastupaju nekada.

(Vjerica Radeta: Ti meni da objasniš? Tvoja pamet meni da razjasni?)

Da li imaju problem sa tim u ovom trenutku? Ja to ne znam, ali ako žele da se bave tom temom, ponavljam ono što ponovim svaki put, ali svaki put kad se te teme dotaknu, ta tema im se ne isplati, jer se uvek suoče sa ovim podsećanjem.

Što se tiče mene, avgusta 2008. godine baš kao i septembra, oktobra, novembra, decembra te godine ili bilo kog drugog meseca narednih godina ja sam politički pripadao tamo gde pripadam i danas i baš zbog toga što sam sledio onu politiku koju sam poštovao i tog avgusta, ja sam ovde gde jesam. Da li je neko aplaudirao u avgustu pa zaboravio u septembru? To mora da razmisli taj neko.

Što se tiče one priče ko je koga formirao i osnovao. Još jednom SNS nikada ni dan nije finansirao Dragan Đilas, nije nas činio dobrovoljno integrisanim u njegov sistem ni sa onim upravnim ni nadzornim odborima, nije nas terao da se obračunavamo politički sa onima sa kojima smo nekada bili u istoj stranci. Šta su dokazi? Da smo mi bili najjasnija i najopasnija po njih opozicija, režimu Borisa Tadića, Dragana Đilasa i svih ostalih. Pa, činjenica da ih nije pobedio niko drugi nego Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i SNS. Oni su danas duboko u mračnoj istoriji ove zemlje zato što smo ih na izborima 2012. godine pobedili mi, i nastavili da ih ubedljivo pobeđujemo od te godine pa na ovamo svaki put.

Dakle, ako nekome Srbija treba da kaže da je uspeo da napravi rezultat za to što ti ljudi, na sreću Srbije, više se ni za šta u ovoj zemlji ne pitaju, to smo onda mi. A, ostali, neka razmisle dobro o temama koje ih zanimaju, o kojima žele da govore i nek se podsete pisma iz 2008. godine, lako se pronalaze, a ima i nas koji i dalje pamtimo jako dobro.
Ona napomena koja je išla mimo ozvučenja, dok sam ja maločas govorio, a to se tuče člana 106, bila pitanje koje smo čuli sada, da li želimo da raspravljamo po amandmanima, slobodno prenesite gospodine predsedavajući, nemamo ništa protiv. To je naša jasna želja, to je čak i bila dobronamerna preporuka s moje strane.

Sve što kažem, kažem potpuno dobronamerno. Da se ne bavimo temama koje se drugima ne isplate. Mi druge, pre svega čuvamo od snage sopstvenih argumenata, zato što ne smaramo da je to neka velika šteta ako se neko podseti s vremena na vreme čemu je aplaudirao, nego što smo se ovde ipak okupili iz nekih drugih razloga.

Dakle, umesto ponude da se bavimo navodima iz magazina „Tabloid“, znate već šta mislim o tome i koliko je to, ne neozbiljno, već poprilično smešno, predlog bi bio, evo ga opet član 106, da se mi vratimo na raspravu u pojedinostima. Tu ste potpuno u pravu.

Ako je malopre mimo ozvučenja, a u vezi sa članom 106. bio neki citat – mi želimo da budemo član, partneru u EU sa KiM u sastavu Srbije.

Molim vas gospodine predsedavajući tu nema potrebe da intervenišete, to se neko samo podseća onoga čemu je aplaudirao i tu ništa sporno nema. Slobodno neka to radi.
Hvala, gospodine predsedavajući.

U vezi sa napomenama koje je dao predlagač amandmana, ali i u vezi sa drugim rečima iznetim tokom današnje diskusije, pošto su važne. Koliko sam ja razumeo, sve se to tiče teme u užem ili nešto širem smislu jer se tiče pitanja ekonomije i privrede naše zemlje.

Pre svega napomena na temu onih materijala koji su dostupni, odnosno izveštaja koji su sačinjeni, postojao je komentar od strane predlagača amandmana da ne postoji, odnosno da ne treba uvažiti one izveštaje sa kojima nije upoznata Narodna skupština.

Dakle, ministar je pomenuo izveštaj DRI. Ista institucija je 18. decembra 2018. godine upoznala Narodnu skupštinu i svakog poslanika pojedinačno sa sadržajem izveštaja o kom je ministar govorio. Dakle, evo sada upravo gledam, postoji zavodni broj tog datuma. Izveštaj o reviziji završnog budžeta Republike Srbije za 2017. godinu dostavljen je svakom narodnom poslaniku. Razumem da je ponekad sortirati izveštaje DRI koji stižu poslanicima zametan posao. Reč je o obimnim materijalima kojih zaista primamo dosta na nedeljnoj bazi, ali ako se zbog toga dogodilo da neki izveštaj promakne, trebalo bi da proverimo pre nego što tvrdimo da nismo upoznati sa tim da li on postoji, ili ne.

Što se tiče napomena da li nešto postoji ili ne postoji, zavisno od toga da li je Skupština sa tim upoznata. Postoje različiti izveštaji, postoje različiti navodi, kao što dobro znate, već uobičajena stvar da se neki navodi izveštaja koriste onda kada ih neko doživljava kao za sebe korisnim. Recimo, čuveni Fiskalni savet, o kom su oni koji, koliko vidim i danas nešto izbegavaju da svrate do velike sale, pre nego što obave doručak, i ove konferencije za štampu koju čujem upravo drže, taj Fiskalni savet oni često pominju. Između ostalog reče poslanik Ševralić, ili je to neko drugi bio danas, kako mi znamo da imamo suficit u budžetu. Između ostalog, i taj Fiskalni savet na koji se vrlo pozivaju pripadnici bivšeg režima npr. kad god im nešto što je kritički usmereno prema Vladi Srbije ili Aleksandru Vučiću, ili SNS, bez razlike, kad god im odgovara oni se na taj savet pozovu.

Isti taj savet utvrdio je u svom izveštaju da postoji suficit u budžetu na kraju prethodne godine i to recimo vredi znati. Postoji drugi izveštaj koji čine drugi organi koji pokazuje kakvo je stanje u našoj privredi. Pomenuću neke od njih, ali u vezi sa onim pre svega što je pomenuo poslanik Ševarlić. Hteo sam, gospodine predsedavajući, da intervenišem prvo po Poslovniku. Ono je bilo ukazivanje na neku povredu, a u stvari bila je čista replika, ali nisam mogao da pronađem odgovarajući tehnički model. Poslanik trenutno nije član nijedne poslaničke grupe, jel tako?

Između ostalog ako neko u Narodnoj skupštini to nije znao, ni poslanička grupa kojoj je pripadao, poslanička grupa Dveri, više opšte ne postoji. Od jutros ja sve i da pronađem model da adresiram tu grupu, džabe bih to radio. Ta grupa se raspala. Kako sam čuo, i to ima veze sa finansijama, gospodine predsedavajući i dame i gospodo narodni poslanici. Kakve veze sa finansijama? Ako niste pratili, tu su poslaničku grupu napustila zvanično još dva narodna poslanika. Mislim da je reč o poslaniku Nogu i poslaniku Radojičiću. Kakve to veze ima sa finansijama kaže u svom otvorenom pismu taj poslanik Radojičić. Naime, on se obratio svim članovima tog pokreta, koji je registrovan kao stranka. Mada znate, gospodine Ševarliću, oni ne vole da kažu da su stranka jer su se nekada zaklinjali da nikada neće biti stranka, ali oni to jesu jer su se tako registrovali.

Dakle, tim članovima se obratio Radojičić jednim otvorenim pismom i šta on kaže na temu svog nezadovoljstva koje je kulminiralo napuštanjem i raspadom poslaničkog kluba, šta kaže na temu finansija. Kaže sledeće – kaže da Nogo, kog su pre Radojičića proterali iz Dveri, je unutar vrha bio predvodnik suprotstavljanja kriminalu. Kriminalu koji se sprovodio tamo Nogo se suprotstavljao. To kaže Radojičić, pa su Noga izbacili. Pa onda Radojičić na to ukaže, pa i Radojičića izbace i šta još kaže član predsedništva u tom trenutku i dalje Radojičić? Napisao je da se u tom pokretu, u Dverima ćuti na finansijske malverzacije i ozbiljan kriminal, pa dalje kaže – finansije Dveri kriju se od države i kaže da se kriju i od članova i od funkcionera stranke.

Jedan izvešaj se šalje unutrašnjoj strukturi, drugi se šalje državi, treći, onaj stvarni, poznat je tek nekolicini ljudi. Niko u Dverima ne zna stvarne tokove novca. Brojni saborci uvučeni su u kriminal. Mnogi su na pravdi Boga povlačeni kroz blato u medijima, saslušavani u policiji zbog toga i zbog toga niko od stvarnih uzročnika ne odgovara. Još kaže –moramo to isterati na čistac, gde je novac i ko je, pazite sada dobro, potkradao i budžet države, ali i budžet Dveri, pitao je Radojičić.

To ima veze sa finansijama i to ima veze sa onim na šta je želeo da ukaže, verujem, i gospodin Ševarlić, sa pitanjem odgovornog odnosa prema novcu, sa pitanjem dobrog poslovanja. Komentarisao je npr. neke fiskalne parametre, govorio je o nekim trendovima. Pomenuo je recimo uvoz – izvoz. Ne mogu da se ne osvrnem, gospodine Ševarliću, kada kažete – pao je nešto prošlog meseca ili pretprošlog, ne znam šta ste tačno mislili, izvoz. Da li pričamo o onom izvozu koji je rastao stabilno, vodite računa, od momenta kada se Aleksandar Vučić i SNS počela da stara o ovoj državi? Taj izvoz koji je jedan od glavnih nosećih stubova našeg razvoja je rastao sve vreme. Da li imamo pravo onda kao predstavnici ili bivši predstavnici onih koji su bili odgovorni za to da taj izvoz bude na vrlo niskom nivou da kritikujemo danas njegov viši nivo i sa kojim osnovom, sa kojim ciljem? Da li je pokrivenost uvoza izvozom danas veća? Razlog za kritiku, ima li tu uopšte prostora da kritikuje neko ko je predstavnik, makar bivši predstavnik onih u čije vreme taj gep, kao se danas zove, taj jaz je bio samo veći? Mislim da to nije baš politički ispravno.

Kada govorimo o dugu, na temu onih izveštaja koji postoje ili ne postoje, zavisno od toga da li nam se sviđaju ili da li smo sa njima zvanično upoznati, Uprava za javni dug postoji i to valjda svako zna. Koliko su se puta sa one strane sale pripadnici bivšeg režima pozivali na – ima sada izveštaj na sajtu Uprave za javni dug. Na tom istom sajtu, za koji znamo da su sa njim upoznati, među tim izveštajima, za koje znamo da su ih do sada čitali i tumačili, vidi se i koliki je taj dug i vidi se, što je jako važno, da je taj dug, ako posmatrate procentualno, oko 50% danas i vidi se da je tih 50%, to valjda svako zna bez da mu ja bilo šta kažem, značajno ispod one vrednosti od 70 i nešto, skoro 80%, koliko je bio nekada.

Ako hoćemo da kritikujemo danas, hajde da budemo toliko pošteni pa da kažemo - da, ovo je odličan rezultat. Ljudi, ovo ne samo da je ispod nivoa mastrihta, ovo je drastično, dramatično bolje nego što mnoge evropske zemlje danas imaju. Ako ćemo da kritikujemo, ima li prostora da kritikujemo tu? Ima li po tom osnovu ili je jedino pošteno i ljudski da kažemo – za ovo svaka čast. Naći ću ja neki drugi razlog da vam kažem šta ja mislim da bi moglo bolje, ali za ovo stvarno kapa dole. Mislim da je to jedini ispravan pristup ovde.

Pričamo o suficitu. I taj Fiskalni savet je pričao o tome da suficit postoji i mnogi drugi su pričali, ali kako možemo da ga kritikujemo zato što postoji ili da se pravimo da ga ne vidimo. Jel se sećate koliki je suficit bio na nivou budžeta?

Kada mi ovde usvajamo budžet i kažemoplanirani i projektovani će biti onaj deficit koji se smatra pet puta manjim, pazite pet puta manjim nego što je za Evropu dobar standard. Pet puta bolji nego što je za razvijeni svet dobar standard. Nama se kaže - e neće biti. Završavamo sa suficitom, nama se kaže - ma ne valja ni to, u stvari to je još gore, pa ovde teoretišu kako nije dobro imati suficit.

Samo se pitam kako nije bolje imati nešto što si napravio, zaradio, pošteno stekao, za šta se nisi dodatno zadužio, što nisi nikome ukrao, što su ljudi u ovoj zemlji sebi obezbedili da bi mogli da ulažu u dobre stvari, između ostalog i za one stanove za pripadnike snaga bezbednosti koje znate da radimo. Juče je u Kragujevcu jedan takav projekat započet, u Kraljevu.

Dakle, kako nije dobro obezbediti dobar prostor ovoj državi da u takve stvari ulažu? Ja mislim da su to samo stvari na kojima može da se kaže, ako ćemo pošteno i ljudski, svaka čast za ovo i kapa dole za ovo. Kako može da se poredi to sa deficitom koji je bio dvocifren, sa inflacijom, koja je bila dvocifrena?

Grad Beograd da pogledate u vreme onog velikog genija Đilasa, njemu je projektovani deficit na preko 20% bio odlična stvar. Bio je nešto što se podrazumeva kao normalno, šta tu ima da pričamo. Dan danas da ga pitate šta bi ti radio majstore danas? On kaže – pa ja bih sve to isto tako radio. To on kaže. Mi planiramo deficit u zakonskim okvirima, koji je recimo šest ili sedam posto, on kaže – ja bih na sve to dao sve besplatno. Kada ga pitaš – odakle? Kaže, pa još 16% deficit. Pa to će opet u zbiru da bude preko 20 čoveče, šta ti je? Kaže – pa šta.

Dakle, da takve stvari, tu neodgovornost, tu vrstu nedomaćinskog odnosa, štetočinskog odnosa, smislite sami bolji izraz, poredite sa suficitom, sa plusem, sa nečim što je dobro i što je dovelo do toga da mi danas povećamo plate i povećamo penzije, o tome smo puno puta pričali. Ja mislim da nema osnova.

Kakva je bila privreda u 2018. godini? Koji su najnoviji podaci? Evo vam podaci od pre neki dan. Privredna Srbije u prošloj godini na osnovu navoda Agencije za privredne registre, znači još jedan navod, zvanični podatak koji postoji, svidelo se to nekome ili ne, ostvarila neto dobit od skoro 500 milijardi dinara. Dakle, 4,2 milijarde evra, ako volite više u evrima da računamo, što je rast od 33,7% u odnosu na prethodnu godinu. Eto svežih podataka. Jel su loši? Nešto ne bih rekao. Da li ima šta da im se zameri? Pa ne bih rekao, jedino da se pravimo da smo geniji poput Jeremića i Đilasa da trubimo mesecima – pala je industrijsko proizvodnja, pala je, pala je, pa onda dođe zvanični podatak, e pa nije baš, nego je porasla između jedan ili 2%, ali je porasla. Dakle, malo zvaničnih podataka.

Kolike su plate? Da li smo pričali da će biti 460 evra. Šta smo dobili kao kontra komentar? Da nema šanse. Ma to je glupost, to neće da bude nikad. Evo vam još jedan zvanični podatak. Prosečna januarska zarada 54.521 dinar. U kovertama po 460 evra, nešto preko toga. Da li je bilo? Pa nego šta nego je bilo.

Na sve ovo, mi samo dodajemo još i znamo da nije dovoljno, znamo da treba još, znamo, spremni smo da radimo, da naporno radimo kao što smo radili i do sada, da to bude još bolje. Zašto? Jer smo ubeđeni da je to jedini ispravan način, jer imamo i u Aleksandru Vučiću odličan primer kako može da se radi naporno, kako može da se radi danonoćno i da se na kraju naprave dobri rezultati.

Ovako dobri rezultati kojima, oni čija je prosečna plata bila oko 320, 330 evra, pa nikad da priđu blizu ne mogu. Nikada blizu. Njihov je standard i njihova norma, ovo o čemu je pričao Radojičić, krađa pokreta, krađa od kolega, krađa jednih od drugih, na kraju krađa budžeta i krađa države. To je njihova svakodnevica, njihov dnevni standard, nešto sa čime žive danas, zbog čega se i dan danas ujedaju i glože, pa napuštaju jedni druge i raspuštaju poslaničke klubove, odborničke grupe i pitaj Boga šta sve ne. Pri tom, onako punih usta citiraju, kako beše, Džordža Vašingtona – mi smo danas jedna velika papazjanija svega i svačega, zato što više volimo zajedno da jašemo, nego da visimo. Džordž Vašington je rekao nešto drugo. On je rekao – bolje biti sam nego u lošem društvu. Da je tu do nekog boljeg razumevanja u međuvremenu došlo ja vidim, da je bolje biti sam nego u lošem društvu, ja verujem da je to gospodin Ševarlić, razumeo pre izvesnog vremena. Vidim da su to sada, izgleda razumeli i Nogo i Radojičić i još neki.

Ali, mnogo važnije od toga da znate i vi gospodine Ševarliću, biti sam ili ne, mnogo važnije je biti na pravoj strani. Danas u Srbiji biti na pravoj strani, znači podržavati ove rezultate koje je za otadžbinu, za njenu budućnost i za našu decu, izborio Aleksandar Vučić, Vlada Srbije koju podržava SNS, danas biti na toj strani znači biti na strani Srbije. Hvala.
Hvala još jednom.

Gospodine Ševarliću, ja sam mislio da je to bilo potpuno jasno, ja sam pomenuo vas kao bivšeg pripadnika poslaničke grupe Dveri, u tom kontekstu, nisam ja rekao ni da jeste ni da niste vi imali od toga neke finansijske koristi, ja u to ne ulazim.

Ja vam samo kažem, ta poslanička grupa Dveri, koja se raspala jutros, činili su je, koliko se ja sećam, članovi političke organizacije koja se zove Dveri, je li tako, ove političke organizacije čije je doskorašnji član predsedništva Radojičić, javno ustvrdio da je ogrezla u kriminalu, tako kaže čovek, kriminal u našim redovima. Koja je potkradala, ne samo sopstvenu kasu i obezbeđivala da se određeni, uzak krug ljudi, verovatno neposredno okruženje Boška Obradovića, nenormalno bogati, nego je potkradala, što je najstrašnije, u celoj priči budžet, državu je potkradala.

Dakle, to tvrdi Zoran Radojičić, čovek koji je bio do juče vaš kolega iz poslaničke grupe, vi ste tu grupu napustili pre izvesnog vremena, on čini mi se ovog jutra i ta poslanička grupa više ne postoji. Ja sam na tu činjenicu ukazivao, vi ste govorili o tome šta su primeri dobre prakse i uspešnih finansija. Pa, ja sam rekao da to što se dešava u Dverima, očigledno nisu dobri primeri.

Nešto mnogo važnije, pitali ste za javni dug. Dakle, sajt Uprave za javni dug, ja rekoh malopre, ko ima da me čuje, evo sada vam čitam sa njega, 50,09% apsolutni iznos. Pitali ste da li se promenio prošle godine? Decembar mesec, 31 dan, 2018. godina 23 milijarde 015. Godinu dana pre toga 23 milijarde 222. Jel manje za 200 miliona? Jeste. Hoćete opet u procentima? Preko 4% manje. Pa, kako god pogledate manje. Šta je onda sporno? Šta onda nije uredu? Šta onda sprečava da, još jednom, uradite ono što sam rekao malo pre, budete korektni i kažete, za ovo svaka čast, kapa dole, odlično je, ali ajmo dalje. Mi ćemo na to da reagujemo uvek sa - tako je, u pravu ste i idemo dalje, i biće još bolje, nemojte imati nikakve sumnje. To je bilo važno da čujete i vi građani, koji ovo gledaju.

Što se tiče, ovim završavam gospodine predsedavajući, besplatne edukacija. Hvala na pomoći, ja uvek visoko cenim dobru volju, od koga god da dolazi. S tim što ja ne volim da bilo šta bude besplatno, ja volim da se na pomoći zahvalim. Dakle, znak zahvalnosti sa moje strane, ovako izgleda naslovna strana izveštaja koji ste primili, svako od vas ponaosob, na poslaničke grupe. Tu se nalazi broj pod kojim je zaveden materijal, pa još jedna, da kažem ljubaznost, ovog puta sa moje strane, možete čak smatrati besplatno. Ovo je pomoć da locirate gde se nalazi materijal i preporuka, proverite da vam ko slučajno ne krade poštu. Hvala.
Da, dakle rekao sam vam član gospodine predsedavajući, biće potpuno kratko i u potpunosti u znaku dobre volje.

Dakle, ja sam pominjao zahvalnost, ja sam pominjao nešto besplatno zato što mi je nešto tako bilo ponuđeno sa vaše strane. Sećate se one rečenice – evo malo besplatne edukacije itd? Na tome sam se ja zahvalio i na tome sam se ja odužio time što sam nešto besplatno ponudio zauzvrat, u vidu, kako ste rekli gospodine Mirčiću, informacije.

Smatram da vi ništa niste pogrešili što ste rekli da je ovo za vas informacija. Nema tu ništa sporno, ali mi je drago što ste potvrdili da ste sa ovim sadržajem upoznati i o tome mi govorimo ovog jutra. Nije naš spor dublji od tog pitanja jeste upoznati ili niste. Ministar je rekao da jeste, ja sam razumeo da vi negodujete i tvrdite da niste. Možda sam ja u tome pogrešio, ali drago mi je što ste upoznati i još više od toga drago mi je što sada znam da vam niko ne krade poštu, to me čini spokojnim.
Par kratkih napomena dame i gospodo, mislim da je važno zbog iznete tvrdnje da se Narodna banka nije bavila ovim pitanjem ranije.

Pomenuta je 2013. godina, zapravo, ta tvrdnja ne stoji. Godine 2013, kao što, siguran sam, dobro znate, Narodna banka jeste donela preporuku. To je bila preporuka bankama da se, to je bilo u maju 2013, sada proveravam, klijentima vrati preplaćeni novac. Šta je bio problem? Što mnoge banke nisu želele da tu preporuku ispoštuju. Međutim, Narodna banka se bavila ovim problemom i dalje. Godine 2015, znate i to sigurno jako dobro, predložila je više mera, čini mi se četiri ili pet različitih načina da se ovaj problem sanira.

Zašto mi to radimo danas i radimo na ovaj način? O tome je govorio ministar koji predstavlja Vladu? Zato što danas zahvaljujući stabilnim finansijama Republika Srbije jeste u mogućnosti i može to da priušti da na ovaj način pomogne da se deo duga relaksira.

Dakle, mi ovih 99 miliona o kojima sada govorimo danas da priuštimo možemo i govorili smo puno na temu kako smo do toga došli da danas tako nešto možemo da priuštimo. Upravo tim ozbiljnim i odgovornim odnosom prema finansijama i prema našem zajedničkom budžetu. Upravo stvaranjem neke vrednosti koja treba da nam ostane, koja posle omogućava da se uloži u stvari koje smatramo najhitnijim ili najvažnijim. Tu spadaju i ulaganje u budućnost i u onu infrastrukturu o kojoj govorimo često i autoputevima koje nismo imali, koje smo čak decenijama samo najavljivali i u drugim važnim projektima koji, pričao je o tome i kolega Marković, danas smetaju neuspešnima. Ne mislim tu na predlagača amandmana, naravno, mislim na one koji prosto ne mogu da žive više od zlobe koju osećaju kada pogledaju šta se sve dešava, na primer u gradu Beogradu, da se uređuje njegov centar, da se čini da Kalemegdan bude i lepši ljudima i atraktivniji. Pa, kad pogledaju parametre koji govore da nas turisti iz godine u godinu sve više posećuju zbog takvih projekata i takvih lepih slika koje smo izgradili u međuvremenu oni sa tim da žive ne mogu. Danas finansiramo o tome, danas učestvujemo upravo zbog toga što smo uspeli da napravimo određenu vrednost većim izvozom, većim privlačenjem investicija, znate sigurno i taj podatak, u tome smo uspešniji nego sve zemlje iz okruženja zajedno, sve da ih stavite na jednu gomilu, pa na jedan tas, a Srbiju na drugi tas, nas će da pretegnu.

Dakle, zbog toga mi smo sebi napravili prostor da možemo i ovo rešenje i danas da napravimo. Koliko će ljudi biti zadovoljno, videćemo na osnovu toga što će se ljudi sami izjasniti. To se isto može reći za prethodna rešenja, pa i ova iz 2015. godine koja je definisala tada Narodna banka, uvek se ostavlja prostor za slobodnu volju, onaj ko smatra da mu je na koristi, on može da se izjasni u smeru da prihvati rešenje. Tako će biti kada ovaj zakon izglasamo. Nikoga ne forsiramo, nikoga ne primoravamo ni na šta, onaj ko zaključi da je za njega ovo bolje, on će to prihvatiti slobodnom voljom, baš kao što se nekada, nažalost moram da kažem slobodnom voljom, i odlučivao za zaduženje u švajcarskim francima ili u nekoj drugoj valuti.

Dakle, to je pitanje slobodne volje, pitanje onog okvira koji kreira država, mislim da je to pitanje nedvosmisleno jasno. Ono se pokazuje i kroz ulaganje u našu budućnost ali i kroz brigu za svakog čoveka. Ne treba vam snažniji dokaz za tu brigu od scene u koju vi vidite, svojim očima vidite predsednika republike Aleksandra Vučića kako prelazi ulicu dolazi do ljudi koji protestuju zbog teškog probleme i muke koja ih je snašla, razgovara sa njima i kaže im - ne brinite, danas Srbija može da ponudi rešenje. Budite uvereni to ćete rešenje videti u nekoliko dana od današnje i onda to rešenje, ne samo da bude napravljeno, ne samo da dođe u Narodnu skupštinu i mi da danas o njemu raspravljamo, nego za to rešenje se u smislu podrške izjasne i predstavnici tih istih ljudi, tih koji su tog dana aplaudirali Aleksandru Vučiću jer su videli da mu je do svakog čoveka stalo, i koji su rekli kada su pogledali kako to rešenje glasi, pa zaista, ovde su uvažene sve naše primedbe, ovde je svaka naša želja ugrađena u zakonski predlog.

Kada pogledate sve to, mislim da možemo da uradimo samo jednu stvar. Ako se slažemo da treba o građanima brinuti to može da ima samo jedan epilog, za dva ili tri dana od danas, verovatno dva dana od danas da se nađemo ponovo u ovoj sali, vi i mi i šta da uradimo, jedino što je ispravno, da glasamo za ovaj predlog zakona. Hvala vam.
Hvala, gospodine predsedavajući.

Ono što u svakom slučaju treba izbeći, to je da upadnemo u zamku da vodimo kampanju protiv banaka. Sećate se sigurno, govorili smo o tome i kada je ovde bila rasprava u načelu. Dakle, zašto je ovakvo rešenje jedini ispravni tip modela, da tako kažem? Iz samo jednog jedinog razloga – mora da bude tako, da se oko njega saglase akteri, svi koji su umešani, i građani i banke. Ako je potrebno da država u tome učestvuje i na svoj način pomogne, mi smo rekli – evo sada ima prostora, hoćemo i možemo to da učinimo i to smo i uradili. Ali, jedino ovakvo rešenje je bilo ispravno.

Građane, i vi ste ispravno primetili, niko ne tera ni na šta. I ko je rešio da se obrati sudu, ko je rešio da se obrati sudu, i sa ovim rešenjem ima pravo da u toj svojoj odluci istraje. Ako želi da vodi spor, može da nastavi. Ukoliko želi da prihvati ponuđeno rešenje, to će još jednom učiniti slobodnom voljom.

Ali, pogledajte, na primer, možda vam ovo što ja govorim ne zvuči dovoljno interesantno, možda sam dosadan, ali, pogledajte, na primer, argumentaciju koju koristi, možda znate za ovu profesorku sa ekonomskog fakulteta, zove se Danica Popović. Nju je Dragan Đilas svojevremeno, ako se toga sećate, to je bilo u kampanji za beogradske izbore, reklamirao kao svog ministra finansija sutra. Međutim, šta se dogodi? Ona o Đilasu i o njegovom bivšem režimu misli sve najgore. Ona kad joj pomenete finansije u njihovo vreme, kaže – to je bilo katastrofa, to pas s maslom pojeo ne bi. Izgleda da je Đilasu srce slomila i od tada je više ne reklamira kao ministra finansija. Sad reklamira nekog, čini mi se, njenog asistenta koji je slučajno Đilasov odbornik u Skupštini grada Beograda, toliko je nezavistan momak u pitanju. Ali, nije to bitno.

Pogledajte šta ona priča o tome kako Đilas jednom popuno promašenom, populističkom, demagoškom pričom, vodi kampanju protiv banaka i reći će – ovo u savremenom svetu ne može da se zamisli. Ovo je, dakle, za kameno doba. Verovatno ima veze i međusobni uticaj ovih koalicionih partnera Đilasa i Obradovića, jednog na drugog. Dakle, biti sa Obradovićem verovatno znači prihvatiti kamenje kao neku argumentaciju i neko kameno doba.

Ali, šta sam hteo da vam kažem, toliko to slikovito ona objašnjava Draganu Đilasu, da ja mislim da je dovoljno zanimljivo za svakoga da pročita.

Šta je važno ovde reći? Kažete – nije pravedno rešenje, može pravednije. Hajde da razgovaramo o tome, nije to sporno. Ali ovaj amandman, i zbog toga pozivam da se ne usvoji, to nije. Ovaj amandman prosto glasi da obrišemo jedan član zakona. Ako imate predlog kako može da se stvar reši na pravedan način, a da to za državu bude realno, da je to nešto što država može da izdrži, sa ovim stanjem koje ima, to predložite. Predlog da se jedan član prosto izbriše, to jednostavno nije.

Pošto nema boljeg predloga, ja mislim da je ovaj koji mi podržavamo najbolji na stolu i zbog toga ponavljam poziv da njega mi zajednički podržimo u danu za glasanje, a da će Srbija vremenom biti jača i da će imati više prostora da i na ovaj način i na slične pomaže svojim građanima.

(Predsedavajući: Vreme.)

Evo vam još jedan dokaz. Radićemo na svom rastu i razvoju i dalje. Krajem aprila Aleksandar Vučić će o tome u Kini, na samitu koji se tiče projekta „Pojas i put“, dogovarati sa Si Đingpingom, predsednikom Narodne Republike, sa Vladimirom Putinom, predsednikom Ruske Federacije, sa predsednikom Švajcarske konfederacije Maurerom, sa predsednikom Republike Belorusije Lukašenkom, dakle, tamo, mi pričamo o dobrim perspektivama za to da gradimo dalje, da stvaramo više, pa i da dobrih sredstava koja će nam služiti za to da pomognemo našim građanima, ali i da uložimo u budućnost, vremenom imamo sve više. Do tada, osmislimo bolje rešenje, ako možemo.
Hvala lepo.

Nove banke su i došle u međuvremenu, da li znate? Nove banke, uključujući i kineske. Evo, vest, januar 2017. godine, kineska počinje sa radom 21. Dakle, to je jedna od stvari koje su danas u Srbiji realnost. Nije nešto što je priča radi priče pa mi kažemo – jednog dana biće. Mi smo te rezultate uspeli da napravimo.

Nešto drugo je važnije. Nisam ja ni na sekund vama prebacivao da vi radite ono što radi Dragan Đilas. Ja sam rekao da svi mi moramo da vodimo računa da u tu zamku ne upadnemo i napomenuo da je zanimljivije, recimo, kada to obrazlaže Danica Popović koja se smatra nekim ko bi trebalo da bude blizak Đilasu, ali ga je izgleda, u međuvremenu, otkačio.

Nije se on sigurno zbog toga previše uzrujao, njegov konto u banci nije zbog toga ni za evro manji. Naprotiv, ja bih rekao da je njegovom kontu u banci odlično. Ja koliko vidim, to toliko dobro stoji, gospodine predsedavajući, možda ste i vi to videli da čovek ima dovoljno da kupuje stranke.

Evo, pre neki dan je postao predsednik stranke „Zelenih“. Dakle, drug Đilas danas je veliki vrhunski stručnjak i autoritet za ekologiju, bavi se različitim pitanjima, između ostalog i pitanjem banaka. Da li to ima neke veze, gospodine Rističeviću, sa onim navodima iz njegove bivše stranke, DS, da ih kamati zelenaškim kamatama? Ne znam, možda ima neke veze, sve je to neka „zelena“ priča, ali njegovom kontu nije ništa lošije.

Sa druge strane, verujem da mu nisu prijatne reči, ovo je baš tekst te profesorke, kaže – Dragan Đilas poručuje: „Nemojte da slušamo bajke o riziku za poslovanje u Srbiji zbog kog su krediti preskupi. Građanima se kroz razne namete dere koža sa leđa. Ko neće da radi po evropskim pravilima, slobodno neka zatvori poslovnice i neka ode“. Ona zaključuje – Ovo treba zapamtiti.

Ovim on pokazuje da je još gori od onih koje kritikuje.

Ja sam na ovo ukazivao.

Što se tiče boljih predloga, gospođo Jovanović, nemamo ništa protiv, predložite ih. Predložite pa da razgovaramo. Trenutno pošto razgovaramo o ovom amandmanu, jasno je, on nije bolji od predloga koji imamo na stolu, zakonskog predloga i zbog toga ja i dalje pozivam da zajednički mi ipak zakon podržimo. Hvala.
Gospodin Arsić, kada je pomenuo Aleksandra Vučića, biću vrlo precizan, rekao je da reč o čoveku sa najvećim političkim autoritetom. Dakle, to je precizno rekao gospodin Arsić i precizno pitao, šta to nekome smeta. Evo, mi i dalje nismo dobili odgovor na to, ali vidimo i dalje dokaze da nekome smeta, kroz reči gospodina Arsića ili kroz činjenicu da jeste Aleksandar Vučić čovek sa najvećim političkim autoritetom, i koji jeste rekao, naći ćemo rešenje.

Nije tačno da se to rešenje svodi na konverziju u evro i to je to, i kraj i tačka. Apsolutno to nije tačno.

Malopre je bilo postavljeno pitanje, kome će ovo da se isplati, kome će ovo da znači, pa čak i konstatovano, neće ovo nikome da se isplati, niko ovo neće želeti. Dakle, neistina. Direktno će značiti onim ljudima koji su u međuvremenu tužili, a nalaze se u lošim parnicama, onim ljudima koji bez ovog zakona nemaju način da elegantno za njih korisno i povoljno, iz tih parnica izađu. Na ovaj način dobili su to rešenje.

Znate kome još? Onima koji su na korak od toga da ostanu bez stanova, koji su na korak od toga da se suoče sa tim izvršiteljima o kojima pričate. Njima ovaj zakon daje rešenje da do tog ishoda ne dođe.

Ako se brinete za pitanje izvršitelja, evo odgovora na njega.

Znate kome još, onima gde će glavnica biti smanjena značajno. Imate u raznoraznim medijima analizu slučajeva, pa ako je neko doterao do duga od 117.000, a isplatio 115.000, a uz sve to sada duguje još 95.000, sa ovim zakonom, njemu će biti smanjen dug za 36.000.

Šta mislite, hoće on da prihvati? Hoće, nego šta će. Ko sve o ovome govori? Upravo predstavnici tih udruženja koji njih zastupaju. Dakle, potrebno je samo da imate elementarno interesovanje za posao kojim se bavite, pa da sve ovo znate.

Kosovo i Metohija, odgovorio je gospodin ministar, ali ako niste razumeli, 99% glasova su dokaz da naši ljudi na KiM, smatraju, ne da kao što se neko ovde odvažio da tvrdi da njima Aleksandar Vučić ne govori istinu, ne, ti ljudi smatraju, stoje imenom i prezimenom iza stava da im je Aleksandar Vučić jedini govorio istinu uvek, jedini u toj meri, da danas isključivo za njega žele da čuju, samo sa njim da razgovaraju, samo njemu veruju i samo za njega glasaju.

Više je ljudi sa KiM bilo na onom fantastičnom skupu u petak, kada je 150.000 ljudi došlo ovde da pokaže da veruje i u rezultate, i u viziju, perspektivu koja se nalazi pred ovom zemljom zahvaljujući Aleksandru Vučiću, 150.000 ukupno, a među njima više ljudi sa KiM, nego što je ukupno onih nesrećnika koje je uspeo da zavede Đilas sa sve Jeremićem i Obradovićem, bilo sedam dana ranije, više ljudi sa KiM, predstavnika naših sunarodnika je bilo ovde u petak, nego što je bilo ukupno ljudi iz čitave zemlje, inostranstva, ko je odakle doputovao, neću u to da ulazim, da pozdravi Đilasa, koji nije skupio na kraju ni kuraž da im se obrati i da ih u oči pogleda.

To vam je dokaz kome građani veruju. Kada budu naredni izbori, sećaćemo se mi prethodnih, ali na tim narednim, bez obzira gde mi brojali glasove, biće u biračkim odborima, biće u RIK i vaših predstavnika, posvedočiće kao i svaki prethodni put da je onaj rezultat koji je na papiru zapisan, upravo rezultat koji je izbrojan.

Evo sada vam kažu najnovija istraživanja, govore 50% plus za Aleksandra Vučića, za SNS, pa i za vlade koje mi formiramo, čak neki bi sad dodali, i šta više. Nakon ovih zajedničkih analiza šta smo napravili i ovih zajedničkih planova koje smo utvrdili pred 150.000 ljudi pre neki dan, a ta je podrška još veća nego što je ikada bila.

(Vjerica Radeta: Ha, ha, ha.)

Bilo je po 52, 53% u poslednjim istraživanjima, izvinjavam se, pretposlednjem. Znate li koliko je danas? Danas je 57%, 58% podrške građana Srbije za Aleksandra Vučića, pa uz to vaše „ha, ha, ha“, dodajte i prst na čelo i zapitajte se gde smo u tim analizama mi, gde ćemo na tim izborima ili posle tih izbora biti mi?
Ja pozivam da se amandman ne prihvati, a ne mogu da ne primetim da nam amandman nije obrazložen, možda iz zanimljivog razloga što je predlagač Demokratske stranke?

Imali smo mi već u prepodnevnom delu sednice čini mi se čitanje jednog amandmana koji su predložili poslanici Vuka Jeremića, što je takođe zanimljivo, i Borisa Tadića, oni zajednički imaju neku svoju grupu, možda su se i oni u međuvremenu posvađali i raspali, kao što su se ovi „dveraši“ slavno raspali jutros pa ih više nema, ne znam, ali da su podneli amandman – jesu.

Evo, sada vidim i amandman Demokratske stranke, pa moram da se zapitam glasno - da nije možda reč o nekakvom bojkotu nekakvog bojkota? Ja ne znam šta to drugo treba da predstavlja i šta drugo treba da znači? Mogli su bar da se pojave i da se upristoje da nam koju reč kažu, predlagači amandmana, kad su već papir podneli, da nam ovde objasne svoje ideje ili svoju motivaciju da bojkotuju rođeni bojkot.

Naravno, reč je o lažnom bojkotu, mi to ovde dobro znamo. Jer, dok oni tobože bojkotuju, oni stvarno naplaćuju svoj nerad od Narodne skupštine.

Konkretno, poslanici Demokratske stranke su se, neki od njih, i danas, verovali ili ne, upisali tamo u onom papiru za evidenciju da su prisutni u Narodnoj skupštini, da su došli na sednicu, a ja od jutros ne videh nijednog u ovoj sali. Međutim, oni su se uredno upisali, da podignu troškove putovanja. Mogao je bar neko od tih velikih radnika, koji je taj nadljudski napor preduzeo da podigne olovku i upiše svoje cenjeno ime i prezime kako bi ga naplatio, da uđe u ovu salu i da nam, recimo, ovaj amandman obrazloži. Ili neki drugi. Možda amandman onog lažnog Vlaha Vukadinovića, koji je takođe podneo neki amandman? Ili ovaj prethodni, koji su podneli zajedno predstavnici Vuka Jeremića i Borisa Tadića? Ne znam zašto to nisu uradili, kad su se već upisali, sa namerom da taj trud naplate?

Ako je njima teško, ne moraju oni lično, evo, može neko od predstavnika Dveri. I oni su se upisali da su došli na sednicu, verovali ili ne. Ja opet ne videh nikoga od njih. Jedan od ovih što su i danas u pratnji ovog fašiste Obradovića, takođe se upisao, to sam malo pre proverio. Mogao je on da pomogne kolegama, jednim, drugim, trećim, petim, ne znam, da pomogne gospodu Bogu da im objasni šta rade. Međutim, ni njega u sali nema, a upisao se i on.

Gde su, šta rade, pitamo se mi? Ja sam u međuvremenu samo primetio Boška Obradovića da se pojavio na trenutak pred novinarima, da potvrdi informaciju da Dveri više u Narodnoj skupštini ne postoje. Dakle, rasturili su se u paramparčad. Na spisku evidentiranih poslaničkih grupa njih više nema. Ali, Obradović, veselio ga Bog, onako sa osmehom od uha do uha kaže - nema to veze, mi ćemo sada da napravimo neki svoj paralelni parlament u šumici ispred zgrade, pa ćemo mi tamo da formiramo svoje poslaničke grupe, tamo gde nema nikakvih pravila i gde mi, tako, igrala se deca, izmišljamo svoje parlamente, teme, pa i nepostojeće poslaničke grupe, mi ćemo opet da se formiramo.

Svu sreću mu želim, i njemu i ovim velikim radnicima iz žutog preduzeća Demokratske stranke d.o.o, i ovima koje je kupio Dragan Đilas, o tome smo govorili danas, a možda i nije kupio, možda je uz onu stranku, one ekologe, zelene, dobio? Danas je, čini mi se jedan analitičar to prokomentarisao i to je vrlo dobro uradio, kada je kupio stranku, možda je uz stranku dobio i neke poslanike gratis? Znate ono, uz polovna kola, nekada dobijete i zimske gume gratis, doduše, takođe polovne. Dakle, svima njima želimo svu sreću ovoga sveta.

Dok se tamo zabavljaju u šumici, dok se deca igraju, neka budu bar toliko pošteni, da ne uzimaju prave, a ne izmišljene plate, ovde, u ovom parlamentu, ako ga ne podnose. Neka ne naplaćuju putne troškove prave, a ne izmišljene, od ove Narodne skupštine, ako ni nju ne podnose. Neka se ne obraćaju ovde ni za paušale, ni za devizne dnevnice, pošto i dalje uredno putuju po belom svetu kada god ugrabe priliku.

Na samom kraju, konkretno Boško Obradović, onaj mali ljotićevac i fašista, neka vrati lepo sredstva dobijena od ove Narodne skupštine, a ne njegove izmišljene u nekoj šumici tamo, za stan u Beogradu, koji mu ovaj narod plaća. Za šta? Da razvuče osmeh od uha do uha, izađe pred novinare, malo vređa Aleksandra Vučića, malo SNS, a onda sa ostalom decom, u onu šumicu ovde prekoputa, da se siti zabavljaju, dok pare na račun samo ležu.

Ako su ih Nogo i Radojčić napustili, kako sami kažu, zbog kriminala, ja sam siguran, oni su jako dobro znali šta misle i zašto to kažu. To je tamo toliko pohlepno, toliko nezajažljivo, da ja ne verujem da je bilo šta osim kriminala i moglo da bude razlog.

Što se tiče ovih amandmana, ne znam, onog momenta kada nam se obrate sa željom da nam pojasne svoje visokoumne ideje, ja predlažem da o njima razgovaramo malo dublje, u međuvremenu, da mi ove stvari ne podržavamo. Hvala lepo.
Hvala. Član 103.

Mislim da je bilo prostora, gospodine predsedavajući, i ovo je bilo preko dva minuta, ali to je manji deo problema, da i ovde reagujete. Mislim da je stvar nerazumevanja koja se jednostavno otklanja. Ako neko nije razumeo šta je naša poruka i šta je naša motivacija, siguran sam, mogli ste to da objasnite u dve rečenice.

Dakle, mi dajemo napomene sa svoje strane upravo zato što čuvamo ugled ovog doma. To je naša motivacija. I rečima koje koristimo mi upravo stajemo iza ugleda ovog doma.

Na šta smo mi ukazali, da se oko toga razumemo? Ukazali smo na činjenicu da neko navodno, tobože nešto ovde bojkotuje, a onda kada bude član delegacije koja ima neki sastanak ili drugi državni posao, službeni u nekoj zemlji na nekoj destinaciji, koja tom koji navodno bojkotuje deluje interesantno, pa bi hteo da ode malo tamo da vidi put, što se kaže, onda ne bojkotuje, pa onda uzme kartu koju mu plati Narodna skupština, pa ode na tu neku lepu destinaciju da tamo kao nešto radi, a ne radi ništa, pa provede 10 dana nekada u hotelu koji mu takođe plati Narodna skupština, onda sve to plate građani Srbije, i na sve to dobije i te dnevnice koje su zaista u iznosu od 15 evra, a naše pitanje je – kakav je to bojkot? Kakvo je to zamajavanje javnost. Jel oni bojkotuju ili ne bojkotuju. Neka bojkotuju što se nas tiče do mile volje, ali hajde onda da ne prave trošak ovom narodu tako što uzimaju avionske karte, idu u te hotele, uzimaju i te devizne dnevnice, koliko god da iznose, i onda kažu – ma ne, ja ovde nešto bojkotujem.

Što se tiče ovih koji su sada predložili tu neke amandmane, verujte, nas najmanje na ovom svetu zanima šta oni sad rade i kud se smucaju. Da li Đorđe Vukadinović ponovo pokušava da za tezgu napravi neko lažno istraživanje pa da onda opet tamo nekome objašnjava - eto, samo što nije pao u Beogradu Aleksandar Vučić, evo ga na 30%, pa onda kada dođu izbori, pa taj Aleksandar Vučić predvodi listu koja osvaja 46%, kako će on to da objasni i kome, to je njegov problem.

Naš problem je da se o ovom domu ovde vodi računa. Naš problem je da se ta slika, koja jeste kod dela građana ne tako sjajna, popravi. Između ostalog, štitimo integritet time što ukazujemo ko ga ruši i kojim sve nedelima. Mislim da je sada bilo dovoljno jasno i to ste i vi mogli da objasnite, ali sada verujem da nikakve više nedoumica nema. Jesam li u pravu?
Član 104. pošto je ono maločas bilo, pa ne baš ukazivanje na povredu Poslovnika, nego replika meni. Jel tako?

Dakle, niko od nas kojih uzgred budi rečeno i u ovom trenutku ima nekoliko puta više u sali nego vas, ali, to nije važno, niko od nas nije rekao da mi ovde pričamo na temu da li je nekom nešto oduzeto, uskraćeno, poklonjeno, svi znaju kako se postaje član skupštinskih delegacija.

Na nešto drugo govorimo sve vreme, pričamo o foliranju, pričamo o pretvaranju, kada neko od pripadnika bivšeg režima ovde prodaje maglu, pričama kako nešto bojkotuje, a ne bojkotuje ništa, jer onda šeta po belom svetu, pa na primer, jel su Sanda Rašković Ivić i Aleksandra Jerkov, sedam dana išle u Dohu, nedavno? Jel to bilo blizu? Koliko je koštala ta karta? Ko im je to platio? A gde su odsele? I na sve to, pitanje – jel pričaju da su u bojkotu? To je suština stvari. Da li one pričaju da su u bojkotu? Na to mi ukazujemo ovde. Jel su dobili te devizne dnevnice? Jesu i to. Ništa mi slagali nismo.

Mi samo govorimo da je to ono što srozava ugled Narodne skupštine u očima građana, kada se tako neodgovorno ponašate. Sve to radite, u svemu tome uživate, sve vam to narod plati, a vi ne budete pošteni da kažete – jesam, ja sam narodni poslanik i radim taj posao, vi kažete – ne, ja bojkotujem. Pa se onda ti isti, evo sada proverite onaj spisak koji se nalazi na ulazu, nađu dovoljno pametni da i danas potpišu da su došli na sednicu. Eno su tamo njihovi potpisi na spisku. Proverite ima li tu poslanika DS, proverite ima li tu poslanika Dveri. Ja vam tvrdim da ima. A gde su danas u sali i što su se onda upisali, ako u salu ušli nisu? I vi i mi znamo šta je odgovor. Odgovor je da bi naplatili putne troškove. Za nekoliko hiljada dinara oni to rade, a onda opet tamo viču – ja sve ovo bojkotujem, ja se ovde ne pojavljujem. To je cena ponosa po koju se srozava ugled Narodne skupštine. I na to ukazujemo mi. Đilasovi, Jeremićevi, Obradovićevi poslanici to rade i ne treba u tome da se prepozna, niti oseti ugrožen niko od vas ovde prisutnih.

Ako treba u nečemu da se nadmećemo, možemo i u poznavanju zakona i u broju prisutnih poslanika, nije problem. Ali, da čuvamo Dom Narodne skupštine i da čuvamo institucije od tih što mašu testerama i vešalima, to ćemo da radimo svaki put i nemojte da mislite da će bilo koje lažno ukazivanje na povredu Poslovnika da nas u tome spreči. Hvala.