Zahvaljujem. Osnov replike je pominjanje predsednika stranke i bilo je pitanja, jel tako?

Što se tiče odnosa Srbije i Savezne Republike Nemačke, mislim da je potpuno bespredmetno da mi ponovo ovde onima koji prosto nisu zainteresovani za to, a da jesu saznali bi vrlo lako, objašnjavamo koji je nivo saradnje između dve države, koliko je to značajno za Srbiju i koliki je, recimo, broj ljudi u ovoj zemlji zaposlen zahvaljujući upravo investicijama koje dobijamo, koliko nam znači politička podrška i zašto u Srbiji jesu, ali iskreno jesu važne te evropske integracije koje neko ovde kudi u svakoj prilici koju dobije, a pitanje je koliko je samo u tome iskren. Na to ćemo se vratiti na samom kraju.

Pitanje da li je zaduženje ili nije zaduženje? Nije, jer je reč o davanju nekih garancija. Da li je neko izašao Srbiji u susret? Još jednom, potpuno bespredmetno, hajde dajte nađite bolji uslov od 0,8% kamate godišnje. Neka neko objasni, neka dokaže na bilo koji način da to nije povoljno i da to ne predstavlja dobar aranžman za ovu zemlju. Ako to jeste posledica dobre saradnje, dobre komunikacije i međusobnog uvažavanja između Srbije i de fakto najznačajnije evropske zemlje danas, šta tu onda ima nekome da ne bude jasno?

Naravno, ovo je opet prilika za još malo priče po sistemu – hajde da iskoristimo vreme, ali koliko je to zaista iskreno i koliko je to realno prosudiću na osnovu toga od koga dođe. U konkretno ovom slučaju, ja cenim kada dolazi od strane onih koji su spremni na apsolutno sve i svaki politički stav ako je to stvar neke momentalne procene, ja za to, izvinite, ali ne hajem baš previše. Kad Evropu, evropske integracije i bilo šta u vezi s tim kritikuje neko ko je u stanju da glasno aplaudira na najvišem stranačkom organu na rečenicu – mi ćemo biti ravnopravan član u EU, a posle toga priča sve ono što priča, ja cenim da je to čisto priča priče radi. Koliko je ozbiljno ovo, toliko i sve ostalo što čujemo. Hvala lepo.

Predsedavajući, imam repliku.

Ovaj osnov je pitanje stranke, a ima još replika. Hvala lepo. Ne čudi me, ama baš ništa, da je toliko jaka fascinacija Aleksandra Vučića, pa da mora da se pominje i da se pokuša naružiti, bukvalno svakom besmislicom koju ovde neko smisli, samo zato što neko očigledno ima snažnu potrebu da izgradi sebi poziciju u svom novom okruženju, „by the way“ što bi rekli oni tamo, sa te strane sale, čestitke na tom okruženju.

Mislim, pre svega, na ovaj, pokret slobodnih zidara, Saša Janković, kad nekoga na tu žurku ne pozovu, taj se neko zabrine pa, poželi da obezbedi bolju poziciju u futuru i onda krene da se ovde preporučuje na sve moguće i nemoguće načine. Između ostalog, i diskusijom poput ove koja je izazvala repliku.

Šta je štetno u sporazumu ovde? Bespametno je da ovde pričam. Da li je neko našao ovde od 0,8% godišnje kamate, pa da li je to komentarisao? Nije. Taj neko nije to ni pročitao, da je pročitao to bi video. Da se pominje šta znamo o evropskim integracijama, hoću da odgovorim ali neću sada onima koji ovu repliku izazivaju. To ću da odgovorim nekome koji nije brukao državu Srbiju i Narodnu skupštinu baveći se evropskim integracijama. Kad pričamo o pranju biografija, poslanici Saše Jankovića, ako žele da se bave pranjem biografija, neka imaju na umu, ne isplati mu se da pominje temu. Da li on sam da opere činjenicu, da je učestvovao kao državni službenik one vlasti protiv koje su se ti famozni petooktobarci borili, a sad pokušava da se predstavi kao pripadnik njihovog ešalona, on to ne može. To zna cela Srbija. To je sakriti nemoguće.

Onda, nekako zabašuri činjenici da je iskoristio baš svaku varijantu i podvarijantu DOS-ovskih struktura i sve ih prevario. Baš kao što je prevario i ove koji mu se srvinalno nude da mu budu poslušnici u Narodnoj skupštini, pa zbog toga ne dobijaju mesto u predsedništvu, niti u bilo čemu drugom, to je njegov „modus operandi“, a to je nažalost i činjenica sa kojom će ti, koji se danas nude morati da žive.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, želeo bih pre svega na prvom mestu, u najkraćem da izrazim podršku predlozima zakona. Dakle, i Zakon o osiguranju depozita i Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, jer zaista smatram da više nego ima smisla, potpuno je ispravno zaštiti novac građana ove države i kroz predloženo rešenje u ova dva zakonska predloga.

Drugo, kada je reč o novcu koji treba da posluži na modernizaciju jednog sistema u TE Nikola Tesla, i novcu koji treba da posluži za unapređenje kapaciteta prenosnog sistema EMS. Dakle, i jedno i drugo je bez ikakve sumnje korist za ovu državu, korisno za njene građane, i tokom raznoraznih rasprava, teoretisanja i ostalih naklapanja, ponekada mi nismo danas čuli nijedan jedini razlog, a zašto bi bilo koji od ova dva programa bio loš, pogrešan, štetan, bilo šta slično.

Čuli smo što šta drugo, ali da nema smisla uložiti na primer na ove dve teme, to nismo. Da li smo mogli uopšte da čujemo da finansijski uslovi koji su predloženi nisu dobri. Bio je jedan pokušaj, nije bio baš najspretniji, moram da priznam, ali da pogledamo malo konkretno i realno, da li su ovi uslovi, a dati su vrlo detaljno u materijalu koji je dobio svaki narodni poslanik, vrlo precizno, da li su oni nepovoljni. Da li je recimo, 0,8% kamate godišnje nepovoljno? Vrlo je dobro što je konkretno i ministar Vujović tu, ja sam više puta pozdravio činjenicu da baš svaki put kada je tu i kada se postave određena pitanja, veliko je zadovoljstvo slušati obrazloženja i kako se šta dešavalo u ovoj zemlji i kako je danas i kako iznose određeni brojevi, zbog čega i zašto.

Velika je šteta, i to moram i danas da ponovim, što mnogi, na žalost propuštaju priliku da iz toga što ministar kaže nešto i nauči, da nešto bolje razumeju. Ako ni zbog čega drugog da sutra ne ponavljaju istu grešku, pa da pričaju iznova i iznova izanđale fraze, na koje je lako odgovoriti i zaista je ponekad mučno i tužno gledati narodnog poslanika koji se sramoti iznoseći jedno te isto i uvek prolazeći na jedan te isti način kada dobije kontra argumentaciju od ministra. No dobro. Svako neka brine o sebi i u tom smislu, dakle ovo su uslovi dobri i ovo su uslovi koje uvek mi napravimo, paralelu ne može ni da poredimo ni sa deset puta većim iznosom kamate na godišnjem nivou kakve smo imali.

Evo, koliko sam ja ovde u ovoj sali, ima par godina. Kada god dođemo do budžeta, obavezno se podsetimo i neke stavke koja se odnosi na uslove zaduživanja sa 8%. Evo, uporedite ovih 0,8% sa 8% i kažite da nije dobro. Ne može to niko. Par komentara samo na nešto što se moglo čuti u smislu određenih napomena danas, pri tom ne mislim na one pokušaje dobacivanja likovne sekcije žutog preduzeća, video sam da je čovek doneo danas neki crtež, verovatno da nam se pohvali kako je nešto lepo nacrtao. Šteta jeste što izgleda kao siva mrlja, pa nisam mogao da se nadivim koliko, siguran sam zaslužuje. Nadam se da ćemo dozvoliti preduzeću da u budućnosti koristi bojice, kada bude crtao.

Što se tiče, recimo napomena da neki istorijat odnosa između Nemačkog i Srpskog naroda nije dobar, pa zbog toga treba da sumnjamo u ove sporazume. Dakle, molim vas da budemo ozbiljni do kraja, da se bavimo ovim poslom tako da to bude sigurno u interesu društva. Da se ne pitamo da li je važno ili nije važno, ne samo negovati dobre odnose, nego razvijati privrednu saradnju. Da se podsetimo, ako ih ne znamo da saznamo na kom je ona nivou, koliko nam je važna privredna aktivnost kompanija koja dolazi iz te države, koliko nam je važna i značajna politička podrška, koliko nam je važna, evo baš ovakve korisne sporazume, mi možemo da dobijemo sutra i da ih iskoristimo još jednom za nešto što direktno služi ovoj zemlji i njenim građanima, našim javnim preduzećima ali i važnim sektorima na bilo koji način, dakle to apsolutno nije način.

Druga stvar, što se tiče Železare, razumem da je bilo malo šire rasprave danas, opet nije dobro da ona ide previše u širinu ali Železara je interesantno pitanje evo i danas iz bar dva razloga.

Prvi razlog, i moj pozdrav i moje divljenje likovnoj sekciji žutog preduzeća, prvi razlog zato što Železara zaista jeste jedan dobar primer, jedan vrlo efektan primer. Kako može veliki i krupan problem da se reši? Kada se tim problemom bavi neko kome je zaista stalo i neko ko zaista ume da rešenje nađe? Ja to sigurno, opet mislim pre svega na Aleksandra Vučića i Vladu koju vodi. Železara jeste nastavila da radi, iako su oni koji su i danas nešto ovde pričali o njoj imali fenomenalna rešenja u vidu da se ona likvidira, da se zatvori. Nisu čak ni krili da to misle i to su doslovce govorili. Mogu da se pronađu izjave iz 2013. i 2015. godine.

Imamo problem sa Železarom, šta ćemo sa njom? Ma katanac na vrata, pa svako neka brine svoju brigu, kako zna i ume. E pa, ne dame i gospodo, ne, drugarice i drugovi kako god se vi tamo oslovljavali, pronađe se rešenje, tako da ne samo sistem nastavi da radi i ne samo da 5.000 porodica opet ima izvor prihoda, nego da taj sistem nastavi da radi tako što ima i veći rezultat nego što je imao pre nego što je došlo do uspešnog partnerskog odnosa sa našim prijateljima iz Republike Kine pa beleži bolje rezultate i to se moglo u medijima pročitati, ako se samo neko potrudi da to pogleda. Pa, zbog toga što ima bolje rezultate, zapošljava i više ljudi nego što je zatekao, pa zbog toga što ima bolje rezultate, on i podigne primanja tim ljudima koji su angažovani, pa zbog toga što ima bolje rezultate najavi i prijem novih ljudi u redu veličine od stotina, dakle, o stotinama pričamo.

Sada, uporedite to što se dogodilo, to je zaista više nego uspešno rešenje sa onim što su veliki politički geniji i ekonomski stručnjaci, razno-razni eksperti opšte prakse sa druge strane predlagali, katanac na vrata, svi na ulicu i kud koji mili moji. E, recimo i to je dobar primer razlike u odnosu između onih kojima je stalo i koji hoće da rešenje nađu, i koji imaju načina da ta rešenja nađu, koji to umeju i oni koji bi samo nešto pričali i ponašali se po sistemu - brigo moja pređi na drugog.

Što je još recimo interesantno ovo pitanje? Pa zato što je aktuelno. Evo i ovih dana mi smo imali više, veoma, veoma važnih vesti, baš zbog delegacije koju lično predvodi Aleksandar Vučić, 20 i ministara i gradonačelnika, delegacija na najvišem mogućem nivou u poseti Narodnoj Republici Kini. Bavi se, podjednako važnim pitanjima, bavi se npr. mogućnošću da rešimo sudbinu RTB Bora, koju smo takođe pominjali danas i tako se recimo traže rešenja kada zaista hoćete da ih nađete i tako se recimo otvaraju vrata da tog rešenja zaista i bude. Neću da pitam, znamo već šta je predlog rešenja sa druge strane. Opet onaj katanac na vrata i opet svako kako zna i ume. Samo da niko tamo ne brine ni o čemu, da se ne zamara dok crta, bez bojica za sada.

Slušali smo, recimo, i o tome da postoje veoma dobre šanse i značajna politička podrška od samog vrha, najviših autoriteta u Narodnoj Republici Kini da se uspostavi direktna avio linija.

(Radoslav Milojičić: Jel to tema?)

Šta bi to onda značilo za ovu zemlju? Da se unapredi turizam i u infrastrukturi, a tema je taman koliko i ona „Železara“ za onoga ko pita.

Kako beše, kolega? Univerzitetski profesor, jel tako? Dakle, taman je toliko tema.

Koliko bi značilo za ovu zemlju da dalje unapređujemo infrastrukturu? Mi smo i memorandum potpisali, a i ugovor se potpisuje za putnu infrastrukturu sve do granice sa Crnom Gorom.

Da ne pričam o svemu onome za šta ugovori već postoje. Na papir su stavljeni konkretni uslovi koji će omogućiti da se i ona brza pruga do Beograda do Budimpešte uradi. Sve je to podjednako važno kao i ova „Železara“, jer je od životnog značaja za građane ove zemlje. Pa kada se tako nešto pomene, na čemu ja zahvaljujem, red je da se što god i dalje čuje na tu temu, o njemu promisli, možda nešto i nauči. To nikad nije loše. To je uvek korisno.

Kada se pominju javna preduzeća i to što neko u jednoj rečenici kaže da nema odgovarajućeg menadžmenta, a ima, ima jedan, ima tri, koliko sam zna o čemu priča, to nek ostane pitanje za te druge.

Pošto su se pominjale kvake, za sam kraj jedno pitanje s moje strane – pa, u čemu je kvaka? Zašto neki ljudi ovde uporno odbijaju da se stvarima bave na ozbiljan, ispravan način, da izvuku određene zaključke i pohvale, ono što je zaista dobro, makar i sami ne prošli na izborima mnogo bolje zbog toga, ali gore od ovoga kako su prošli, teško?

Dakle, šta je kvaka? Kvaka je da se neke stvari ovde, dame i gospodo, zaborave, da se nekako izbace iz prvog plana. Na primer, činjenica je da se ovde o budžetu ove zemlje, o nivou novca kojim mi raspolažemo bave ljudi koji su u stanju da sami sa sobom potpisuju ugovore kako bi tim novcem koji dobiju od države raspolagali na nepošten način, da sa svojim fantomskim udruženjem fantomski pokret potpisuje neki ugovor. Zamislite, sam sebi izdaje grejalice, zamislite taj nonsens, a onda brine o budžetu, brine o profesionalnom menadžmentu, brine o biografijama, kvalifikacijama i transparentnosti?

Inače, uzgred budi rečeno, imali su priliku da pokažu i biografije i kvalifikacije i transparentnost i da li znate šta je bilo od svega toga onda kada su imali priliku? Pa jedno veliko ništa. Znači, ono o čemu su pričali pokazali nisu, a imali su evo baš ovde, u glavnom gradu, više od dve godine prilike da pokažu to u praksi. Ništa, slovo na slovu. Dakle, jedna obična priča, potpuno prazna.

Šta se još želi, recimo, zaboraviti ili izbaciti iz prvog plana? Pa evo oni koji pominju s vremena na vreme Mlađana Dinkića, nekako bi hteli da se zaboravi da sa njegovim okruženjem druguju, da sa njima šetaju na onim neuspelim protestima. Ne znam da li još uvek ima tih protesta? Nešto ih ne viđam ovih dana. Oni bi voleli da mi to nekako nemamo u vidu.

Kad spomenuh procente, da se ne setimo šta je rezultat tih i takvih priča, teorija i tog nedostatka odgovarajućeg znanja. Taj se rezultat meri baš procentima, nekim procentima na nekim izborima. Sada ću ja ovo da završim citatom, jer sam video da to kolega Atlagić radi veoma efektno. Stavili su kao zvaničan stav, kao zvaničan zaključak ti veliki politički geniji iz internet pokreta sledeću misao u jedan svoj materijal pre samo neku godinu: „Stvorio se utisak“, dakle, oni imaju neki utisak, „da su građani maloumni i da samo demagogija može da se proda“. Svaka čast.

Kao što se i moglo zaključiti, dame i gospodo, debelo su potcenili građane Srbije. to što ih doživljavaju ovakvima, pa se ponašaju tako kako se ponašaju, pa to građani vide. To građani prepoznaju, pa se građani tome na odgovarajući način i oduže, zahvale im se onim malopre pomenutim procentima – jedan posto glasova na izborima, dva posto glasova na izborima. Ima tamo i četiri. Bio je jedan i šampion od pet posto. To je plafon političkog domašaja onih koji se politikom bave ovako ozbiljno koliko se bave.

Što se nas tiče koji ove stvari ipak malo bolje razumemo i malo više cenimo, još jednom, ovakvi predlozi zakona dobiće podršku. Hvala vam lepo.

Hvala, gospođo predsednice.

Osnov je pominjanje predsednika stranke. Opet bučno, tendenciozno i sa željom da se malo privlači pažnja, ali opet to ima neku svoju posledicu, a to znači dva minuta prilike da neke stvari ovde objasnimo, ako treba. Verovatno opet ne onome ko je repliku izazvao, nego pre svega ljudima koji ovo slušaju.

Prva stvar, mora da se bude na sednici Narodne skupštine, uvažene kolege. Mora da se bude na sednici Skupštine kada se o nečemu raspravlja, da se ne bi grešilo i postavljala potpuno suvišna pitanja. Na primer, pitanje razvojne banke. Mi ne samo da raspravismo, nego smo čuli vrlo precizno obrazloženje od ministra evo ovde prisutnog. Ali onaj ko sada to ponovo pita ne bude ovde, nego bude – gde? Ispred Vlade sa trubačima, igra kola. Onda, naravno, ne čuje odgovor i onda, naravno, ovde ponovo pita jedno te isto, potpuno promašeno, ali najveći problem je jedno te isto. Molim vas, nije ovo nivo zabave sa trubačima i igranja kola.

Znači, ovo je ozbiljno mesto i ozbiljne teme. Kad nije tu ne može ni materijal da pročita. Pa, da ne zna, onda naravno, šta je sadržaj i jednog i drugog zajma, odnosno sporazuma, dakle, da je reč o modernizaciji postojećih sistema da se jedan odnosi na termoelektranu, prikupljanje, skladištenja pepela. S druge strane, povećanje kapaciteta mreže niskog napona ni jedno, ni drugo nije projekat naučnog razvoja. Nije, i potpuno je besmisleno pričati na taj način i na te teme opet da je neko bio ovde, a ne sa trubačima se družio i kolo igrao i to bi znao.

Dakle, treća stvar partijsko, stranačko, itd. Ako neko ne savlada materijal za sednicu, onda verujem ne može da se očekuje da je pročitao Zakon o javnim preduzećima koji je usvojila, pa baš ova parlamentarna većina i da baš taj problem rešen, a kad ništa od toga ne uradi, a reč je o čoveku koji ima fenomenalna rešenja za ekonomiju u vidu, hajde da naštampamo parice, pa ćemo da imamo za sve. Mislim da više ne treba obraćati pažnju ni našta odatle. Hvala lepo.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Nervoza, očigledno, i to ozbiljna nervoza, zavladala je danas sa one strane sale. Vidimo mi to i u ovoj raspravi na plenumu, videli smo to i na onim konferencijama za štampu, kako se u nekim medijima pojavila bilo kakva, ma i najmanja špekulacija da postoji neka mogućnost da bude nekih izbora u ovoj zemlji. Odmah panika. I to panika teške kategorije. Svi oni oni koji su bili veliki pobednici na izborima ove godine, danas su pošto-poto počeli da se reklamiraju po ovoj sali, istrčavaju na konferencije za medije i tamo objašnjavaju – ne, ne, samo ne, nikako izbori. Zašto? Pa zato što su tako veliki pobednici. Zato što tako snažno trijumfuju i sad se ovde reklamiraju, a sve vreme, vidi im se u očima, ta predstava o velikom trijumfu koji su proglasili, izgleda istom takvom, ako ne još većem trijumfu, koji će sigurno doživeti na izborima kad ih bude ako ih bude.

Šta nam pričaju i ko nam priča? Evo, sad opet Kosovo i Metohija. Ali od strane koga? Sad pitam, i predsedavajućeg i narodne poslanike i ljude koji ovo gledaju, da li od strane poslaničke grupe onog Vuka Jeremića, koji se tako uspešno Kosovom i Metohijom bavio da je poklonio, bukvalno, mišljenje Međunarodnog suda pravde separatistima iz Prištine. Toliko im je lepo pomogao da danas Fljora Čitaku, a to je ona samozvana ambasadorka, te samozvane države, koju se nedavno gađali onim pokvarenim jajima, priča da je kruna na njihovu umišljenu nezavisnost upravo to mišljenje Međunarodnog suda pravde. Da li se ti brinu za Kosovo i Metohiju? Ti se brinu.

Da li nam ovde pominju Zvezdana Jovanovića oni koji su sa njim najbolji drugovi bili, koji su mu pozajmljivali fantomke i duge cevi i slali ga da hapsi bivšeg predsednika Republike, koji su sa njim organizovali proslave, zabave, pravili dilove i državne poslove mu davali? Da li su to ti ljudi koji se danas Srbijom bave i nad njom su strašno zabrinuti? Ne. Biće da su zabrinuti samo nad onih svojih 1%, 2% do 4% na izborima, a i to će im biti previše uskoro. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Nekoliko pitanja je ovde otvoreno kroz do sada iznete diskusije. Hvala lepo baš na ovoj prilici za repliku, da neke stvari raščistimo odmah.

Što se tiče Strategije reforme pravosuđa, piše, lepo piše za onoga ko je u stanju da to pročita i na odgovarajući način obradi, u mišljenju datom od strane predlagača zakona, da što se tiče strategije, ona sama predviđa, ja ću sada to da pročitam, izmene normativnog okvira u saglasnosti sa postojećim ustavnim okvirom, sa postojećim ustavnim okvirom. Dakle, potpuno je bespredmetno pričati o tome šta će biti nakon neke buduće izmene Ustava, kad god bila i šta god podrazumevala. Sada se to radi ovako kako je i predvidela ta strategija koja, naravno, nije ničim ugrožena.

Što se tiče pitanja nezavisnosti, odnosno politizacije, da li postoji jedan jedini argument da je sada nešto više politički nego što je bilo? Ko je birao sudije do sada? Isti onaj koji će birati nakon što se, ja verujem, usvoji ovaj predlog zakona. Dakle, ništa tu nije drastično drugačije. Ništa tu nije dramatičnije i sve što se kaže na tu temu, više je deo folklora, da budemo iskreni, dakle, jedne estradizacije, da bi se ovde malo o nečemu i pričalo.

Mnogo zanimljivije - puna usta Evrope, čuo sam doslovce takvu rečenicu bar dva puta i nakon ovog poslednjeg obraćanja, koje je razlog za repliku. Hajde, ako ćemo da pričamo o Evropi, da pričamo na nivou rezultata. Koliko je otvorenih poglavlja za mandata ove Vlade i prethodne Vlade koju vodi Aleksandar Vučić? Osam otvorenih. Koliko zatvorenih? Dva zatvorena. Koliko otvorenih ili zatvorenih od strane onih koji kritikuju i kažu da su nama puna usta Evrope? Pa, nula. Nula. Jel ima neko kadar da izračuna kolikko je puta samo više i koliko puta uspešnije danas?

Zašto ne čudi ova priča o penalima? Ne čudi jer je potpuno manir onih koji ne vole svoju zemlju i za nju ne navijaju da prizivaju bilo kakvu štetu, pa i plaćanje i bilo kakve posledice, oni ljudi koji ništa drugo i ne rade do svoju zemlju do klevetaju i pričaju najgore o njoj, svaki put kada imaju kontakt sa Evropom, ovakve stvari da prizivaju, više nego logično. Hvala lepo.

Hvala još jednom.

Da, to je osnov, čuli ste, pominjanje predsednika stranke. Hajdemo još jednom, možda nije bilo dovoljno malopre.

Što se tiče ponovo iznetih napomena, zapažanja da je nešto sada jako loše jer će biti dodatne politizacije, pritisaka itd, po principu mehanizam biranja može da utiče ili ne može da utiče. Da li se nešto menja kada pričamo o mehanizmu biranja? Ne.

Dakle, ono što je važilo, u smislu ko bira, važiće i nakon što ovo usvojimo. Ništa se tu promenilo nije. Bilo je nekih koji su u svojim amandmanima, od kojih su izgleda odustali, bar u smislu odustali od obrazloženja, što je jako dobro, malo diskutovali na temu kako se uklapa mandat Skupštine sa predloženim trajanjem mandata sudija.

Ne možete da ne primetite da nema tu uopšte smisla, nikakve logike pričati o politizaciji. Ako neko hoće da se osigura za mandat, taj ne može da ima predstavu ko će činiti većinu koja će, eventualno, možda, nemamo pojma, u teoriji, raspravljati o tome da li će on biti reizabran ili neće. Dakle, on mora da bude dobar, mora da bude stručan, on mora da uliva poverenje svima, da bi neka buduća većina u datom momentu imala poverenje i želela da ga predloži.

Potpuno je deplasirano pričati o bilo kakvim političkih pritiscima, da je u skladu sa Ustavom, naravno da jeste, i na to ne bih trošio vreme. Kad smo već kod trošenja vremena, pozvao bih i da se koncentrišemo na raspravu. Nije na mestu da se raspravlja o predlogu amandmana, a da se priča o izborima tužilaca. Ovo je amandman na jedan zakon koji se tiče ovih mehanizama izbora, odnosno reizbora sudija. Dakle, da se držimo ove priče.

Razumem da postoji dobro raspoloženje da neke stvari treba proslaviti. Čuo sam ovog vikenda da su neki politički preživeli, i na tome, sa svoje strane čestitam, ali nije to razlog da od ove sednice pravimo nešto što ona ne treba da bude. Hvala lepo.

Jedna reč na mestu, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, i to ona reč – neverovatno. Koliko je bilo, dva puta do sada. Mi pričamo ovde – hajde pokažite gde je veza između te famozne priče o političkom uticaju, o povećanju pritiska, o povećanju uticaja na sudije i ovog predloga. U čemu se ona ogleda? Ko je birao? Ko će birati te iste ljude o kojima mi pričamo danas? Isto je, isto je. Nema tu razlike. Nema tu više slobode, moći, bilo čega za nekoga ko bi iz politike mogao da utiče na sudije. Toga nema i zato oni koji kritikuju i ne mogu da pokažu, ne mogu ni u pola reči nekako da opišu šta se to promenilo i šta je sada drastično drugačije. Mogu samo da ponavljaju – pritisak, pritisak, pritisak, a da ga objasne ne mogu.

Velika je šteta kada neko pominje prvi čas logike u srednjoj školi, što je izgleda baš taj čas propustio. Gde baš taj čas da propusti, nije mi jasno, ali četiri je manje od pet. Ako je nešto trajalo pet godina, a predlaže se da traje četiri u osnovnom trajanju, kako onda to može da bude povlašćeni položaj sada u odnosu na prethodno stanje? Kako je to povlašćeno? Jer kraće? Jeste. Jel reizbor obavezan? Pa nije. Reizbora može biti, a i ne mora biti. Da li će biti zavisi od tog konkretnog lica o kome je reč, a zavisi i od onih koji treba da odluče hoće li biti reizabran ili neće.

Ko će biti ti ljudi zavisi od trenutnog odnosa snaga, od onoga ko formira neku većinu u nekoj Skupštini, sve ono što neki red institucije predviđa, a ne ono što neko samo zamišlja.

Neverovatno još jednom – zbog čega? Zato što neko ovde uporno pita – koje je ime i prezime lica za koje se ovo pravi i neko ovde uporno kritikuje politički uticaj i taj neko dođe iz redova onih koji su, a reč je o jednoj čuvenoj žutoj stranci, bez stida i srama potpisivali i pečatom overili svog opštinskog odbora predloge i karakteristike sudija 2009. godine. Hvala lepo.

Uveren da će da bude najkraća danas…
(Nemanja Šarović: Nema osnova za repliku.)

Ili da počnemo?

Dakle, hajde još jednom. U uverenju da će da bude verovatno najkraća danas, primitivno i sirovo i taman onoliko i pametno i sadržajno koliko je bilo ama baš svaki put kada se čulo, bilo na tim konferencijama za štampu, TV emisijama ili ovde.

Ne moguće je da to bude išta ozbiljnije, ako znamo da mu je izvor jedna novina tipa „Tabloid“, i ako znamo da se odnosi na stvari koje su direktno na teret onih koji su proizveli, napravili, finansijama i propagandnim materijalom opremili poslaničku grupu koja te stvari ovde priča i koja uopšte ne ulazi u to koliko su samo prazne i besmislene, koja priča o ljudima koji su već odgovarali pred sistemom i pred ovom državom, koja pokušava danas da to predstavi kao aktuelnu temu, a to je toliko bajato da ga se više niko i ne seća i nema baš nikakve veze sa današnjim trenutkom.

Samo par godina kasne u otkrivanju toga što su navodno otkrili, pa su napravili neku svoju aferu. Dakle, nit sadržaja, nit poente. Čemu služi? Da neko ovde bude glasan, da upire prstom. Ja to mogu da shvatim isključivo kao posledicu nervoze i ja to ljudski mogu da razumem.

Ne mogu da prihvatim da neko takvo ponašanje unosi ovde, mada, od koga je – dobro je. Bitno da nikoga ne tuku, naročito ako nije reč o ženama. Ne mogu da opravdam to čak i kada je posledica nervoze. Da mene neko optužuje da sam crkveni novac proneverio, ja bih se, siguran sam, veoma loše osećao i tu nervozu bih, na neki način, pokazivao. Ali, čak i tada bih se uzdržao da to uradim ovako sirovo i ovako primitivno, kako to rade oni koji to već rade. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, 112. Koristili smo ga već danas, ali bojim se, izgleda da nije dovoljno i moraćemo opet još koji put, da se neke usijane glave ovde malo ohlade.

Član 112. vama daje pravo da vi odredite pauzu makar i na par sekundi, ali čisto da se neki kojima je to ovde očigledno neophodno malo saberu i u red dovedu. Zašto mislim da je pauza potrebna? Ne, samo zato što se maše poslovnicima s one strane sale samo da bi po sistemu – živ mi Todor da se čuje govor, svako sebi da oduška, pa priča šta god hoće, uključujući i one koji dobacuju upravo sada, i one koji se ljute kada im se kaže da im je ponašanje sirovo, a nikako da ga koriguju i promene. Dobro bi došla pauza i zbog toga što se internet pokreti sa po 1% i 2% rezultata na izborima trude da nam objasne da Poslovnik ne znaju.

Mi nismo dužni da slušamo ta njihova obrazloženja i ta dokazivanja. To što ne znaju, to je njihov problem. Zbog toga mislim da bi bilo zgodno par sekundi pauze.

Sledeće, da nam daju dokaze za ono što mi tvrdimo, da se iz tabloida oni snabdevaju informacijama, kvaziinformacijama, npr. iz sadržaja da je neka Emina bez šminke bledunjava domaćica. E, to je taj nivo diskusije, rasprave i svega ovde što se dešava. I mislim i zbog toga pauza.

Još nešto, takođe važno, pauza zbog toga što neki koji se ovde hvale da neke stvari rade infantilno, takođe i to treba da zadrže za sebe, a ne da opterećuju Narodnu skupštinu, i zbog toga par sekundi dobro bi došlo, gospodine predsedavajući.

Još jedna stvar, što se tiče priča o direktivama, nemojte da oni koji rade na navijanje ovde ustaju i pričaju o tim stvarima nama. Dakle, ako treba, neka se saberu, pa tokom te pauze koju ćete, nadam se, dati, popiju malo šećera, malo vode, zajedno, sigurno će im dobro doći i godiće im. A onima koji ne znaju o čemu je ovde danas reč, da se u međuvremenu snabdeju informacijama, naoružaju znanjem, pa da mogu da diskutuju. Ako nisu stigli da se pripreme za sednicu zato što su bili ovog vikenda u Blajburgu, razumem ali… (Isključen mikrofon.)

Ako se završio ovaj masivni aplauz, kako kaže pesma – tamburalo momče u tamburu. Je li tako?

Malo je neobično da se ovde počinje rasprava argumentom, mi treba da promenimo ono što ne valja, a ne da ostavimo loše kako je sada, a predlog koji se podržava, predlog amandmana koji se podržava treba da ide upravo u smeru da se zadrži kako jeste, da se ne usvoje izmene i dopune, nego da se zadrži kako jeste. Jel to zvuči kao da ima smisla? I jedna i druga stvar, jedna rečenica i ovo drugo postupanja u isto vreme, teško.

Što se tiče privilegija, ajmo još jednom, šta znači mogućnost reizbora? Potencijal. Da li je unapred jasno ko će vršiti i ko će se izjašnjavati u tom reizboru? Ne. Znači, sve ono na šta se bilo ko žali, makar u teoriji, makar izmaštan, baš i treba da se popravi u praksi, kroz postupanje sudija, ukoliko želi da sutra on bude reizabran. On ne zna ko će to raditi. To unapred niko ne može da kaže. Šta se ko nada? NJegova je lična stvar. Ali ako hoće da bude reizabran, sudija mora da bude siguran da ima odličan utisak kod svih i da će ga imati u budućnosti. Da li je to teško za razumevanje? Ako je teško za razumevanje, onda moram da kažem – jasno mi je zašto se tako nastupa u ovoj sali i zašto se tako diskutuje i takvi strašni argumenti iznose. Onda mi je jasno zašto kao posledicu se dobija jedan posto glasova na izborima, zašto se dobija manje nego što ima nevažećih listića. Završava ona pesma, tu strofu rečima – tambura mu od suvoga zlata, verovatno zlato plaćeno dolarima, ali rezultat je tamburanje u prazno i ništa osim toga. Hvala lepo.

Ovog puta osnov javljanja rasprava po amandmanu i, iskreno se nadam, zaključujemo i sumiramo naše utiske po pitanju člana 1. Iskreno se nadam, od jutros ovo traje.

Želeo sam da napomenem da pre svega uvažavam predloge i obrazloženja koja je dao predlagač izmena i dopuna. S druge strane, nisam još uvek ubeđen da oni koji su za to da se obriše ovaj član Predloga zakona znaju tačno šta žele ili bar zbog čega to žele. Nisam siguran i sada možda još samo dve ili tri napomene, pritom, ne mislim na treći krug iste pesme sa onim tamburanjem u prazno, to ćemo sigurno da slušamo i dana i ko zna koliko još puta. Odgovaraćemo već kad bude.

Znači ovako, kada neko traži da se obriše član, a pritom daje argument da je ovo rešenje zakasnelo, dakle, ne kaže da je loše, nego da je zakasnelo, pa onda očigledno nama ovde svima kaže – nije protiv njega. Priča protiv njega samo da bi pričao. Mislim da to dovoljno govori na temu o čvrstini argumenata, kada neko ovde raspravlja da li mogu ili ne mogu predsednici suda da utiču na sud ili možda treba da budu potpuno menadžerske funkcije u pitanju. To nije tema.

Dakle, hajmo još jednom – pitanje trajanja mandata. A, ako ćemo da pričamo o tome, ali nemojmo danas, apsolutno je nemoguće tretirati sud kao preduzeće, pa uvoditi profesionalne funkcije. Dakle, nije tema, a nema ni šta da se kaže na ovoj sednici sa ovim predlozima ni u tom kontekstu.

Šta je cilj? Još jednom, slažem se sa kolegom Jovanovićem, jeste ovde očigledno cilj da se izazove određeni utisak kod ljudi koji ovo gledaju i kada je reč o utisku prema institucijama našim, ali kad je reč o onim praznim pričama, floskulama i političkom marketingu, kome, nažalost, prisustvujemo ovde kad god se neko sa one strane sale javi za reč, ustane i štogod nam ovde kaže.

No, ako je kontinuitet u tom postupanju i kontinuitet u rezultatima, pa će onda opet da imaju jedan posto na izborima, dva posto na izborima, pet u najboljem slučaju.

To nisu razlozi da mi ovaj amandman prihvatimo, pa zato i pozivam da ga ne prihvatimo.