Hvala vama, gospodine predsedavajući.
Da, to je onaj osnov pominjanja stranke, nekoliko puta za redom, nije sporno. Sačekamo mi uvek strpljivo, i ovako je ovo bila jedna rasprava inicirana sa željom da neko potpuno politički irelevantan dobije malo pažnje. Pa i nije loše u tom smislu što ste proredili osnove za repliciranje takvima. Takvima pažnju pridavati zaista ne treba.
Postavilo se pitanje – šta misle penzioneri? Ne znam da li je to kome poznato, ali bili su neki izbori na kojima su pravo glasa imali i ti penzioneri. Zaista, pokazalo se šta misle penzioneri. Umeli su da pokažu vrlo jasno, a pokazali su upravo podrškom za listu na čijem se čelu nalazio Aleksandar Vučić, za slučaj da je to ko propustio da primeti. I za njega i za tu listu su svakako čuli. A za ona neka udruženja koja je ovde neko pominjao, nisu sigurno.
Kada pominjemo pljačku, opet nije loše da se zapitamo za koga su to naši penzioneri sigurno čuli. Dakle, za ta neka udruženja ne, pa čak ni za stranku, pokret, šta god to bilo, onog čoveka koji ovde pokušava sebi da da na značaju, ali su čuli i te kako dobro za DOS i sve njegove varijante i podvarijante, ko ima takođe i taj glasni, ali čovek bez sadržaja pripada i sam i koji uporno reklamira ovde.
Danas smo, čini mi se započeli temu, a gde samog sebe u svemu tome vidi, šta bi on tamo pa mogao da bude? Predsednički kandidat, zaključili smo već odavno, apsolvirali to ne može, iako se servilno nudi svima, niko ga ne zarezuje ni 2%. Šta onda još preostaje? Šta bi on to mogao biti? Ni šef izbornog štaba definitivno ne, jer kako očekivati da organizuje druge neko ko ne može da kontroliše ni sebe samog. Ne može, znamo to pouzdano na osnovu ponašanja u ovoj sali ovde. Jer, iako uporno inicira replike i uporno polazi u njima ko bos po trnju, on se vraća po još. Možda, eventualno, ulogu običnog piJuna, e u njoj bi bio veoma dobar. Hvala lepo.

Pravo na repliku, pominjanje stranke. Slažete se? Hvala lepo.
Pre svega, Bog pomogao. Dakle, ponovo imamo izgleda isti trend kao juče, nema ništa sporno. Nije nama nikad teško ni najmanje da u dodatno obezbeđenom vremenu od dva minuta o nekim stvarima ovde malo poširoko porazgovaramo. Hvala na toj prilici svaki put kad nam se ukaže.
Dakle, opet pominjanje SNS u nečemu što bi trebalo opet da bude obrazloženje amandmana, a što je sve samo ne to. Moram da priznam, podseća me često, kada slušam predlagača u svojim diskusijama kako luta naokolo, radeći sve osim da obrazlaže ono što bi trebalo da je sam predložio, na situaciju koju je jednom slikovito opisao gospodin Lane Gutović, interesantno objašnjavajući kako može da se na efikasan način brani potpuni promašaj, pa kaže – tačno je da mi promašujemo cilj, ali tačno je da onaj ko promaši cilj, on pogodi sve ostalo, a mi naravno nismo ludi da promašimo sve ostalo. Mi smo zainteresovani baš za to sve ostalo. Upravo mi na to liči ono što radi predlagač ovog amandmana i juče i danas i svaki put kada se javi, pričajući uglavnom o SNS, o svemu, osim onome što bi trebalo da mu bude tema.
Između ostalog, pominjanje i toga nekih sudskih epiloga nema, pa naravno da ih ima. Naravno da ih ima. Ako treba, mi možemo da pričamo i o konkretnim primerima. Možda bi se iznenadio, ako zaključi, da je reč upravo o ljudima sa kojima sam politički sarađuje, upravo o ljudima koji su ga politički stvorili, koji su ga finansirali, upravo o onima kojima i danas poklanja pažnju, a koji izgleda i njemu uzvraćaju tu istu pažnju, podržavajući njegove ne preterano smislene predloge. Ako je to najava svojevrsne kohabitacije, kolaboracije ili neke podrške na predsedničkim izborima, ništa sporno. Samo ne bi bilo loše da ti drugi vode računa, ako njihov predsednik slučajno sazna da su podržali nekog drugog manekena, moglo bi da mu pozli, a to valjda ne želimo. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo, ne kaže se džabe da se svak češe tamo gde ga svrbi, niti sam ja pomenuo ono ime bivšeg predsednika koje je pomenuo onaj čovek malopre, niti bih to uopšte radio, niti sam pominjao poimence bilo kakve stranke. Ako on sam zna na koga se misli kada se kaže – oni koji su ga stvorili, u redu, mogu samo da se složim, nemam ništa protiv. On sam to verovatno najbolje zna.
Što se tiče odnosa SNS i prema tim bivšima i prema njihovim strankama i razno raznim varijantama tih stranaka, apsolutno me ne zanima da ih pominjem, nek se njima bavi onaj ko danas pokušava da se njima umili i da dobije njihovu naklonost, na sopstvenu žalost, verovatno vrlo neuspešnu.
Što se tiče tih nekih drugih iz SNS, realnost govori rečitije od bilo koga. Nek pogleda svako, ako mu eventualno nešto nije jasno, gde je SNS, a gde su ti drugi koji su joj bili politički konkurenti i nek bude svestan da su ti neki drugi tamo, koliko svojom zaslugom i sopstvenom nesposobnošću i svem onom lošem što su radili, toliko i zbog toga što su naspram sebe imali jednu SNS. To je naš odnos prema onima sa kojima se politički ne slažemo, i to dovoljno govori.
Potpuno je neumesno da nama bilo šta na tu temu prebacuje onaj koji sa tim istima šuruje. Nisam ja pominjao tog bivšeg predsednika, ali kada pominjete te bivše, nek kaže još koje ime, možda pomene onoga koji mu je novac davao, onoga ko mu štampane materijale pravio, onoga koga u gradu Beogradu nije smeo ni da zamisli, a kamoli pomene.
Sve to dobro vide građani Srbije. Nije bitan ni Brisel, ni Vašington, ni bilo koji drugi grad. Građani Srbije se pitaju u ovoj zemlji. To ćete verovatno jednom i vi da naučiti i ti građani su svoje rekli šta misle o evrointegracijama, ali i o svemu ostalom. Oni su rekli u podršci koja kaže preko 50% u ovoj sali.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Da, pravo na repliku, pominjanje stranke opet. I još jednom, nema nikakvih problema i, još jednom, hvala lepo.
Dakle, pitanje da li se ikada dogodilo ili nije dogodilo da mi imamo neke odgovarajuće presude, da li je tako? Obećao sam odgovor. Evo, na primer, odgovor na bazi jednog primera, objavljeno 4.11.2016. godine, kaže – zabeležen jedan predsednik jedne opštine koji izdržava zatvorsku kaznu i počeo da izdržava 17. oktobra u Kazneno popravnom zavodu u Ćupriji. Zbog čega je pravosnažno osuđen? Za zloupotrebu službenog položaja prilikom nabavke tri dečija igrališta u vremenu dok je bio predsednik opštine 2008-2012. godine.
Ne moram za početak da kažem ni ime, ni gde, biće dovoljno onome ko uporno pokušava da skrene pažnju time što spominje SNS da je, gle čuda, baš reč o političkoj porodici onih koji su njega stvorili, o političkoj porodici onih sa kojima on i dan danas bezuspešno pregovara, pokušavajući da se nekako samopreporuči za nekakvog kandidata na izborima koji još nisu raspisani. Pa, se sa tim u vezi šeta okolo, gostuje po emisijama. Kaže lepo – stavljam se na raspolaganje, nudim svoje usluge. A rezultat? Pa, verovatno kao i sve ostalo što taj čovek radi, jedna velika nula i jedno veliko ništa.
Šteta je što u amandmanu nije imao šta da kaže. Šteta, ali ne i čudno. Da je pročitao odgovor, verovatno bi i imao neki promil šanse da to uradi. Ja sam to hronično nečitanje ovde već tumačio kao izvesnu lenjost. Ali, znate šta? Možda stvar nije u tom, možda, prosto, čovek nema vremena. Možda je previše zauzet druženjem sa sumnjivim političkim tipovima od kojih posle mora i dan i noć da se ograđuje. Hvala lepo.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dobar predlog, samo jedna korekcija na početku, ovo je po osnovu ličnog pominjanja, a hvala onome ko je izazvao repliku što nam je ostavio i taj drugi osnov, možda ćemo da ga iskoristimo, videćemo.
Dakle, još jednom slušam ja predlagača amandmana i još jednom, kao juče, kao mnogo puta ovde, negde sa strane kao da čujem one reči – bolje znati mnogo i znati često, nego ne znati ništa, eventualno nikad, koje kuda. Dakle, onaj ko ne zna ništa, pa tvrdi da nikakvih presuda nije bilo, dobije posle podatak da stvarno ništa ne zna. Onda reaguje sa – e, sada mi je malo. Ni sam ne znam šta će da radi sa tim, nego vrti uzduž i popreko.
Pobegao je sada glavom bez obzira, pravo kroz ona vrata na drugu stranu sale, ali uopšte ne sumnjam da će negde u fotelji da upali televizor i da ovo prati, pa zbog toga da znam da me sluša, pitanje za njega, a može da odgovori kad god stigne, danas ili bilo koji drugi dan.
Pričamo o obračunu sa onima koji su nesumnjivo napravili velike probleme ovoj zemlji, koji su nesumnjivo izigravali zakon. Pitanje da li ovde ima zaštićenih ili nema, pa neko pitanje da li je iko od tajkuna ikada bio procesuiran, ne bi bilo loše čuti nekad negde da li je možda prezime Mišković čoveku koji je potegao ovu priču od nekuda poznato? Ako se ispostavi da mu je odnekuda poznato, može lako da se ispostavi da baš sa tim prezimenom ima veze i nastup njegovih koalicionih partnera juče, baš u ovoj sali ovde, kada su zagovarali, po očiglednoj narudžbini na žeton, neki amandman kojim bi trebalo da se pomogne dotičnom gospodinu. A ko mu se ikada suprostavio i kada?
Nešto mi se čini da to nikako nije moglo da se desi pre SNS. Nikada za vreme kada su se o ovoj državi, na veliku žalost svih koji ovde žive, starali i on i njegovi koalicioni partneri i svi koji pripadaju tom opskurnom miljeu. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Još jedna napomena možda bude od koristi. Potpuno je dobro primetila gospođa ministar. Ovo tehnički nije dobro, ne samo zbog onoga što se čulo u obrazloženju. Problem jeste u stavovima. Predlaže se brisanje stava 2, a ne predlaže se brisanje stava 3. u kome se sadržaj stava 2. pominje. Mislim da je više nego jasno zašto ovo ne može. Hvala.

Pravo na repliku gospodine predsedavajući, poslanička grupa.
Slušam i pada mi na pamet čuveni profesor sa Sorbone, Rajmond Daron koji je u svojim sećanjima na 1968. godinu, na jedno mesto, ukazao bila je to gomila kojekakvih napamet naučenih fraza bez smisla i značenja, jedna gomila gluposti, to je bio maratonac brbljanja. Ne znam zašto mi je baš to palo na pamet dok slušam ovoga koji uporno želi da nam da još dva minuta za priliku da ga čemu naučimo. Nije sporno, odlična je prilika.
Slušali smo danas i o statistici, slušali smo i o konkretnim primerima iz oblasti borbe protiv kriminala i korupcije, mada nije loše znati da se time bave pravosudni organi, a ne Vlada, ova ili ona stranka, ali previše je očekivati bilo kakvo znanje od nekoga ko pokazuje da je zapravo jedno obično ništa i jedno veliko prazno lice raspoloženo za priču. Hajmo dalje.
Šta još možemo da zaključimo i da naučimo? Samo par stvari. U prvih devet meseci ove godine ukupan kriminalitet manji je za 5,4%. Protiv 36.600 lica, pa i više od toga podnete krivične prijave. Rasvetljeno preko 51% krivičnih dela, oduzeta višestruko veća količina droge. Manji broj krivičnih dela protiv života i tela za 4%. Preko 70% ubistava rasvetljeno. Imovinskog kriminala manje za 10%. Samo jedan fragment na temu borbe protiv kriminala koja je kako neko reče odložena - da išta zna, ne bi ni razmišljao da to kaže.
Što se tiče borbe protiv korupcije da išta zna, znao bi da upravo iz Agencije za borbu protiv korupcije stigla ocena da je danas bolje nego ikada realizovana borba i da su sprovedene mere da se upravo oni funkcioneri, o kojima se toliko priča, danas transparentno prijavljuju i njihovo se imovinsko stanje skenira.
Sada, to što neko priča o nekih pet godina vlasti, to nije sporno. Nama je jasno šta je razlog tome. Razlog je kompleksna matematika za koju ne treba osnovna škola, nego prsti jedne ruke…

I kada neko priča o izgubljenim godinama izgleda da je sam izgubio godine od predškolskog, odnosno od dečačkog perioda pa sve do danas. Hvala lepo.
(Boško Obradović, s mesta: Replika. Prepoznao sam se da ne znam ništa.)

Hvala još jednom.
Čudo jedno dame i gospodo ne da se neko ne seća onog jučerašnjeg dana kada
smo mi ovde pričali o nekim stvarima pa se pravi kao da ih niko kazao nije. Čudo jedno da su neki ovde u stanju da memoriju drže desetak sekundi i ne više od toga. Ja taman pročitam neke rezultat, a onda ustane čovek i kaže – gde su ti rezultati, nismo čuli ništa. Ja ne znam je li to sposobno memorije i zaključivanja kojom može da se pohvali narodni poslanik. Neću ja da odgovaram.
Ja ću da edukujem. Hajmo dalje, rezulti – za 11% manje kradenih motornih vozila, opet skorašnji period. U oblasti maloletničkog kriminaliteta stopa manja 15,5%, učešće ovog oblika kriminala u opštem kriminalitetu opala za 6,6%. Kada je reč o suzbijanju sive ekonomije ostvaren je bolji rezultat za jednu trećinu u odnosu na prošlu godinu kada je takođe rezultat bio odličan, a da ne idemo u prošlu godinu. Nekome je i 10 sekundi problem. Dvostruko bolji rezultat zaplene akciznih proizvoda, posebno duvana i posebno cigareta.
Što se tiče stanja bezbednosti granice, stanje je stabilno, manje je krijumčarenja ljudi. U saobraćajnim nezgodama 1,4% manje stradalih. Vatrogasne jedinice intervenisale 18.600 puta. Manje nesreće, manje povređenih.
Sve ovo bi čovek mogao da sazna vrlo lako, ako bi ga zanimalo. Ali, kao što smo rekli, neki su za posao narodnog poslanika, ali posao verovatno čoveka kome je do bilo čega stalo i koji hoće javnim poslom da se bavi. Nekima je to malo teško. Neke malo mrzi da se tim stvarima bave. Nekima je izvanredan napor da bilo šta pročitaju, mada možda i nije samo napor, pričao sam danas, možda je nedostatak vremena. Ako previše vremena posvećuju posetama sumnjivim predstavama…

… pa posle toga moraju da demantuju, onda sigurno vremena ni za šta nemaju. Hvala lepo.
(Nemanja Šarović, s mesta: Replika.)

Hvala, gospodine predsedavajući.
Ne bi bilo potrebe da se javljam uopšte, da nije bilo ove reči „nesuvislo“ na samom kraju. Dakle, razlog ili izgovor, evo još jednom, da se ne prihvati je zbog tehničkih greški opet. Hvala lepo.

Nisam uopšte ništa čitao, ja sam dodao još jedan, a razlog, ili izgovor, neka se zove kako god hoće. I taj još jedan, na sve ovo što je već napisano, što smatram ispravnim, glasi – i tehničke greške. Hvala lepo.

Nema u transparentnosti apsolutno ništa sporno, mada je činjenica ovde, u ovom sad usmenom obrazloženju ona, pre svega, pomenuta kao izgovor. Kao i svaki put kada je neki ovde, i ne samo ovde, pominju, jer su imali prilike da je demonstriraju u praksi, pa je nekako ne bi nigde. To je najmanji problem.
Čitajte tekst onoga što ste predložili, podatke i podatke. Jer treba još tri, četiri puta u nizu da bude ista reč da bi nekome bilo jasno da ne može tako da se piše i ne može to da ulazi u zakon. Hvala lepo.

Ovo je već pravo na repliku, ali ne brinite, uštedeću svaki sekund.
Dakle, ja sa svoje strane praštam. Praštam sve što se tiče pravopisa, možda bih i mogao da pomognem, ali oko problema sa tim da neko ne može da pročita, tu izvinite ali tu neću moći da pomognem ni sada, ni bilo koji naredni put. Ostalo, kao što rekoh, praštam. Hvala lepo.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, bojim se da je neophodno da o ovome bar popričamo. Dakle, jeste, vi ste prokomentarisali sada sadržaj člana 103. i to je dobro. I član 107. je ovde, čini mi se, poprilično narušen. Više stvari je ovde problematično u isto vreme, pomenuću još jedan član.
Dakle, reklamiranje povrede Poslovnika tako što se neko okreće ka zidu i njemu pokazuje poslovničku knjigu, mislim da to prvo niste smeli da dozvolite. Mislim da niste smeli da dozvolite da se na taj način vređa, pa ne samo vaš posao, nego Narodna skupština, pa da se reklamira član 106. i neko izlaganje nakon pročitanog amandmana na koji se nije javio niko. Čije izlaganje? Na zvuk tišine da se reklamira da se neko nije izjašnjavao u skladu sa tačkom dnevnog reda, potpuno nesuvislo, sada i ja da iskoristim tu reč.
Član 103. ste lepo spomenuli, žao mi je što ste završili svoj komentar i zaključkom da nećete da primenjujete odredbu koja podrazumeva da se oduzme vreme onome ko zloupotrebljava pravo na povredu Poslovnika.
Ne moramo da glasamo, hajde samo da se dogovorimo oko nečega. Ako hoćemo da ovaj posao radimo kvalitetno i da ove zloupotrebe ne dozvoljavamo više, da ona znamo tačno kakvo ponašanje od određenih ljudi ovde i možemo da očekujemo, pa u skladu sa tim i da reagujemo, odnosno ne reagujemo, kada znamo da će podići ovu knjigu samo sa namerom da naprave određenu zloupotrebu. Da je drugačije, da imaju drugačije namere, podizali bi je i svaki put kada bilo ko sa te strane sale, mislim na te ljude sa kojima dele skaradne svetonadzore, pa i one neke pozicije na raznoraznim binama ispred RIK-a, ali ne samo na njima, kad god se takvi ponašaju na način da to nije u skladu sa tačkom dnevnog reda, a ovi to prećute.
Tako da, ovo nije samo pitanje povrede Poslovnika, ovo je pitanje i licemerja, ali da to ostavimo za neki drugi put. Hvala lepo.