Hvala, gospodine predsedavajući.

Dakle, u najkraćem, reč je o jednoj čisto tehničkoj korekciji iz vrlo jednostavnog razloga. Ovaj predlog zakona je izvanredan. Dakle, kvalitetni predlozi nisu ni zahtevali da se bilo kakva druga vrsta korekcija u ovom smislu izvrši.

Kratko bih, takođe, podsetio kolege da mi treba danas da se bavimo dobrim predlozima, dobrim implikacijama na sadržaj i kvalitet zakona, statistika...

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, izveštavamo stav Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, koji je na svojoj sednici u prisustvu predstavnika predlagača razmatrao u načelu Predlog zakona o informacionoj bezbednosti.
Predstavnici ministarstva su tokom detaljnih obrazloženja predloženih mera istakli važnost predloženih rešenja za svakodnevnu praksu jednog društva koje u značajnom obimu, koje u presudnom obimu koristi informaciono-komunikacione tehnologije.
Takođe, istaknuta je i važnost formiranja dodatnih napora da se regulativa u ovoj važnoj oblasti učini dodatno celovitom, što se postiže upravo predloženim zakonom.
Treće, istaknuta je važnost i međunarodnog aspekta, kako u kontekstu evropskih integracija Srbije, tako i u kontekstu međudržavne saradnje, koji svakako diktira dimenzija izazova u informaciono-komunikacionoj bezbednosti.
Tokom diskusije, članovi Odbora su se sa ovim utiscima složili. Oni su i potvrdili, a sa svoje strane dodatno naglasili kako nacionalni, tako i međunarodni aspekt mogućnosti daljih unapređenja privrednih aktivnosti, kao i naučno-istraživačkog rada, upravo u ovoj oblasti.
Izjasnivši se glasanjem, svi prisutni članovi Odbora podržali su predlog jednoglasno. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podržavam zakone koji se nalaze na dnevnom redu danas.
Prvo, kada je reč o Zakonu o oglašavanju, verujem da je uspela namera koja je istaknuta od strane predlagača zakona, a to je da se obezbede transparentna i objektivna merila u ovoj oblasti. Dakle, merila koja će obezbediti jednu korektnu, fer tržišnu utakmicu, a kada je reč o angažmanu privrednih subjekata, a sa druge strane na najbolji mogući način uvažiti, zaštiti interese potrošača.
Takođe, smatram pohvalnim činjenicu da je ovo dobar napor u daljoj harmonizaciji naše regulative sa evropskom, važan majstor na našem putu, kada je reč o evropskim integracijama, ali takođe ništa manje važno što rešavamo neke bitne izazove iz prakse koji su bili uočeni u prethodnom zakonu, odnosno zakonu koji je još uvek na snazi. Uvek je vrlo važno uvažavati konkretne, realne, životne potrebe i rešavati izazove te vrste.
Što se tiče Zakona o informacionoj bezbednosti, ja ću početi bilo kakvo izlaganje na tu temu rečima – čestitke i komplimenti. Dakle, smatram izvanredno dobrim činjenicu da mi imamo priliku da raspravljamo o ovom zakonu. Ovaj zakon je bio suštinski iz vrlo jasnih, objektivnih razloga potreban ovoj državi. Mi smo se ovom problematikom bavili u pojedinačnim zakonima, podtemama, a na ovaj način zaokružujemo priču adekvatno, dobro i kvalitetno. Na ovaj način postavljamo temelj da se jedan zajednički okvir uspostavi na najbolji mogući način, kada je reč o sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija, bezbednosti, u tom smislu.
Dakle, sve ono o čemu smo razgovarali ovog jutra, ali i na sednici Odbora, podvukao bih još jednom u najkraćem, pošto je to detaljno i vrlo dobro uradila koleginica Pešić.
Ono što se tiče harmonizacije i usklađivanja naše tekovine sa evropskom, na ovaj način je odrađeno na najbolji mogući način. Ono što se tiče međudržavne saradnje, kada je reč o informacionoj bezbednosti, na ovaj način je urađeno više nego kvalitetno.
Sa svoje strane, ističem da je ovim predlogom prepoznat jedan vrlo važan aspekt, a to je kako se podstiče informaciona bezbednost. Time što je aspekt kriptološke zaštite dobio svoje dostojno mesto u ovom Predlogu zakona. To više nego pozdravljam. To je zaista fundamentalno važno, ali i zbog toga što smatram da smo uvođenjem ovog predloga, a uveren sam kroz dan ili dva, kada se budemo izjasnili glasanjem o ovom zakonu koji će stupiti na snagu, otvorili jedno važno poglavlje u daljem uređenju ove oblasti.
Dao bih sebi prostora da u još minut ili dva dam par smernica ili preporuka sa svoje strane čime bismo sve mogli da se bavimo na ovu temu nadalje. Preporuka broj jedan, uz puno uvažavanje važnosti kriptološke zaštite, smatram da bi bilo dobro razmišljati na temu uvođenja još jedne dodatne komponente, a koja bi se odnosila na odgovarajuću autentifikaciju korisnika, kroz mehanizme koji su zasnovani na biometrijskim podacima. Dakle, sa jedne strane štitimo sadržaje, obezbeđujemo da oni budu takvi, da budu dostupni samo onima kojima su namenjeni, nikome ko nema pravo, ko nije namenjen da bude njihov konzument.
Sa druge strane, autentifikacijom obezbeđujemo integritet po pitanju ko tačno komunicira, koja prava ima i koju opremu koristi. To su aspekti koji tehnički, ali praktično čine jednu nerazdvojivu celinu.
Što se tiče predloženih mera da se uredi oblasti kripto-zaštite u našoj državi, po Predlogu zakona u članu 21. njime će se baviti ministarstvo nadležno za poslove odbrane. Potpuno pozdravljam. To ima pun smisao. Tu se nalaze stručnjaci koji se bave ovom oblašću. Tako je bilo do sada. Tako je prirodno i tako će biti ubuduće.
Predviđeno je da, pored toga, što će se baviti verifikacijom konkretnih pojedinačnih rešenja, što će se baviti distribucijom odgovarajućih sistema, rešenja, baviti se određenom konkretnom regulativom na nižem nivou, da se bavi organizacijom naučno-istraživačkog rada.
Ovde mislim da je dobro mesto da otvorimo zagradu. Mislim da kao država koja ima čime da se podiči iz svoje istorije, a na ovu temu, ima čime zbog toga što smo mi u nekim prethodnim periodima, zahvaljujući pronicljivosti, pameti i sposobnosti naših stručnjaka pre svega tada angažovanih u oblasti odbrane, razvili u svetu prepoznatljivu školu kriptološke zaštite. U svetu prepoznatljivu i uvažavanu, uvažavanu što je veoma važno zbog toga što u domenu ovako osetljivih poslova, dakle u domenu bezbednosti poverenje je ključ svega.
Mi smo se pokazali, kao neko ko je sposoban ne samo da formira dobra, kvalitetna rešenja, već neko ko je u tom smislu pouzdan partner i prepoznati smo od strane bukvalno kompletne planete. Mi na osnovu te tradicije danas imamo šta da razvijamo dalje, mi imamo čime da se bavimo i u budućnosti. Istraživanja u ovom smislu, dakle smatram sinhronizovano od strane Ministarstva odbrane, mogu da obuhvate naše naučne institucije u vrlo širokom spektru, naše naučne institute, naučno istraživačke centre, ali i našu privredu.
Dobra, kvalitetna rešenja ove vrste imaju svoje mesto i na svetskom tržištu i to je još jedan dodatni aspekt na koji bih takođe ukazao, ovo je potencijalno dobra oblast za dobre rezultate, kao i informaciono-komunikaciona tehnologija, kao oblast koja je dušu dala zbog toga što je odnos ulaganja sa jedne, a potencijalne koristi sa druge strane tu drastično bolji i povoljniji nego kada je reč o nekim, da tako kažem, klasičnim tehnologijama. Dakle, nešto na čemu vredi raditi.
Dalje, smatram da je ovaj Predlog zakon odlična baza za bilo šta što bi smo mogli da dalje nadogradimo na tu temu, da možda detaljnije uredimo moguće odnose između onoga ko se o ovoj oblasti na državnom nivou stara, ali i istraživanja razvoja, još jednom, privrede koja bi mogla da se sutra, konkretnije i samim tržištem bavi.
Ovde u ovoj oblasti informacione bezbednosti možda bolje nego na bilo kom drugom mestu potvrđuje se ona narodna mudrost „ko se sam čuva i bog ga čuva“. Dakle, u savremenom svetu kada mi nismo u situaciji da kontrolišemo putanje podataka, servera na kojima će se naći, prosto rečeno, mesta na kojima će se ti podaci čuvati i ko će moći da im pristupa, jedini pravi način, jedini način koji garantuje da ćemo ih zaista sačuvati jeste da sami kontrolišemo sve ono što spada u domen zaštite. I zato još jednom podvlačim važnost mogućnosti da ta rešenja razvijamo sami, kako algoritme, kako same uređaje koji za to služe, tako i ono što je možda najvažnije, ključeve koji će se koristiti u toj kriptografskoj zaštiti.
Naši generatori, naši ključevi, nešto što u potpunosti od početka pa do samog konca tog procesa držimo u rukama, biće pravi garant apsolutne bezbednosti i još jednom, nešto što čak možemo da ponudimo i drugima. Pokazali smo decenijama iza nas da to umemo više nego dobro. Sve su ovo, još jednom, izvanredni predlozi, aspekti i odlični potencijali za bilo šta što ćemo raditi zajednički, Bože zdravlja, na daljem ubrzanju modernizacije i hvatanja koraka, pa čak i prestizanje sveta u svemu onome u čemu možemo, a možemo zaista u mnogo toga. Zato se pridružujem ocenama koje su izrekle kolege danas.
Srpskoj naprednoj stranci će biti zadovoljstvo da i glasanjem podrži sve što je predloženo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku, reći ću vam da podržavam predlog za donošenje autentičnog tumačenja, na način na koji je predložen od strane nadležnog Odbora, odnosno Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i izraziti žaljenje što ova rasprava koja je mogla apsolutno da bude od samog početka pa do kraja izvedena na jedan miran i dostojanstven način, u prikladnom tonu, na žalost nije tekla tako, i bilo je očekivanih, na žalost bura, to je loše, ali postoji mogućnost da ovu raspravu ipak privedemo kraju ukoliko se tako dogovorimo na taj pravi i dostojanstven način i to je dobra stvar.
Što se tiče predloga o kom se uglavnom i govori danas, jer izgleda da se za ovaj drugi predlog ne pojavljuje neko preveliko interesovanje i ja ću se baviti ovim posebno interesantnim ponajviše. Reč je o Predlogu za donošenje autentičnog tumačenja odredaba člana 11. st. 4, 5. i 6. Zakona o elektronskim medijima.
Mnogo toga smo čuli u izvesnoj šumi ponekad konfuznih i kontradiktornih poruka, priznajem nije baš najlakše ispratiti sam tok, priču, pa ni poentu za onoga ko se u materiji nije našao dovoljno duboko da se seća uvertire za ovu današnju sednicu i kako smo uopšte došli do donošenja autentičnog tumačenja.
Čisto zarad zainteresovane javnosti koja ovo prati, ja ću prvo u minuti pročitati šta je predmet ovoga čime se bavimo danas, odnosno kako počinje tekst Predloga za autentično tumačenje. I on kaže da se članom 11. u st. 4, 5. i 6. Zakona o elektronskim medijima, propisuje da na sastanku iz stava 2. tog člana organizacije dogovorom utvrđuju konačan predlog dva kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije.
Dalje, kaže ako se dogovor ne može postići saglasnošću svih organizacija iz stava 1. ovog člana, konačan predlog zajedničkog kandidata utvrđuje se glasanjem.
Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, na sastanku koji se održao dogodilo se upravo ovo – dogovor nije postignut. Potpisi na zajednički zaključak onoga što se na tom sastanku desilo nisu nikakva garancija da je dogovor postignut.
Šta ti potpisi kažu? Potpisi kažu da su svi potvrdili da se dogodilo ono što u papiru piše, a u papiru piše da se odlučivalo glasanjem. Kao što kaže član zakona – ako se dogovor ne postigne onda se glasa, dogovora nije bilo, jer da ga je bilo svi bi se potpisali ispod samo dva imena i rekli - ovo je naš zajednički predlog. Dogovora nije bilo zato se glasalo. Činjenica broj jedan.
Šta se dešavalo? Dešavalo se da su zbog nekog razloga određeni predstavnici organizacija predviđenih ovih zakonom glasali, tako što su glasali za dva kandidata, a drugi su glasali samo za jednog. I jedni i drugi u punom uverenju da je to što oni rade ispravan način, da glasanje treba da bude baš tako.
Zašto se to dogodilo? Iz jednog, jednostavnog logičnog razloga, što zakon po tom pitanju nije bio precizan, on nije kazao - ni glasaće se ovako, ni glasaće se onako. Zakon u tom smislu ne daje za pravo ni jednima ni drugima.
I, ja bih danas zaista voleo da o ovome raspravljamo ozbiljno, odgovorno koliko je god moguće i da umesto bilo kakvih paušalnih ocena o, kako ono beše nekim partijskim direktivama, da u stvari pričamo o principima i načelima.
O procedurama dame i gospodo, načelo jednakosti prilikom glasanja, po mom skromnom mišljenju, a ne sporim pravo nikome da zaključi da ja grešim, načelo jednakosti u glasanju je nešto što bi u svakom glasanju trebalo da bude svojevrsna svetinja. Time što su dali sebi širinu, prostor, opet možda za to sami nisu krivi, jer zakon u tom smislu nije bio jasan, da sami procene koliko će njihov glas vredeti, a to su radili upravo tako što su uzeli, pa neki glasali za dva imena, neki za jedno.
Oni koji su se izjašnjavali ovom prilikom narušili su to načelo. Načelo jedinstva. Ne može niko sopstvenim tumačenjem da dovede sebe u situaciju da njegov glas vredi više nego glas nekoga ko bi trebalo da bude u tom glasanju ravnopravan, pa ne može čak ni da dovede sebe u situaciju da njegov glas vredi manje.
Činjenica je da niko o ovome nije razmišljao dok se naprosto nije dogodilo. Zašto mi danas tumačimo kako je danas rečeno zakon koji smo sami i doneli, da li je to bilo kakva sramota za ovu Skupštinu? Nije zato što je nama kada smo se ovim zakonom bavili ovde nikakve dileme nisu ni postojale. Nama je apsolutno bilo jasno, razumljivo, očekivano, prirodnog čak, da ukoliko dođe do glasanja svaki glas mora da vredi isto.
Mi ovo ne tumačimo sada sami sebi, mi ovo tumačimo onima koji bi trebali da taj zakon primene koji su ga primenili na način za koji još jednom smatram da nije pravi. I, kada kažemo da li se poštuju ili se ne poštuje glas civilnog sektora, problem je to što sam taj sektor na tom glasanju i tom prilikom nije svoj glas poštovan na adekvatan način, sopstveni ili sa svojih kolega, apsolutno razlike nema.
Kada kažem princip, smatram da postoji obaveza Narodne skupštine da jedan normalan demokratski proces glasanja zaštiti, uredi tamo gde je neophodno, ovde je očigledno neophodno, oni koji su to trebali da učine sami nisu bili u stanju. Još jedom, tumačili su svako na svoj način i tako mi dođemo do ove sednice da se bavimo autentičnim tumačenjem.
Radi ga Narodna skupština. Zašto? Jer su po mom još jednom skromnom mišljenju koleginice Stojković i Nikolić uradile jedino ispravnu stvar. Kada dođe do ovakve situacije i ako nešto treba da se tumači ko je pozvan da to uradi? Narodna skupština. Jednostavno, ne može jednostavnije.
Mi dođemo do predloga da se donese autentično tumačenje, predloga koji onako kako je koncipiran od strane nadležnog odbora glasi i ja ću pročitati završetak predloga gde se nalazi suština onoga što je ponuđeno rešenje, da konačni predlog zajedničkog kandidata utvrđuje se glasanjem tako što predstavnik svake organizacije glasa za jednog kandidata.
Dakle, ovim je crno na belo ustanovljeno upravo to načelo jednakosti u glasanju i ja to takođe smatram dobrim predlogom i zbog toga sam i počeo bilo kakvu diskusiju na ovu temu podrškom predloženom rešenju za autentično tumačenje.
Zaštita načela, još jednom, zaštita principa. Principa koji je iznad svega i iznad svakoga pojedinačno. Meni, dame i gospodo, kao nekome ko nije član skupštinskog odbora, ko se nije bavio preduvertirama, ni jedno ime u ovom postupku, ni jedno ime koje smo čuli danas lično ne znači ništa.
Dakle, da li će biti izabran čovek koji se zove ovako ili čovek koji se zove onako, meni lično ne znači apsolutno ništa. Ja danas pričam o principima i o načelima.
Naša je obaveza kao narodnih poslanika da njih zaštitimo, a ko će posle biti izabran, određuje zakon i uopšte ne stoji prigovor da su osramoćeni i Skupština i da je prekršena procedura time što se mi danas bavimo autentičnim tumačenjem na ovaj način.
Čime je osramoćena Skupština, bio je jedan komentar? Time što se autentičnim tumačenjem menja zakon. Apsolutno ne. Svaki deo bilo kog stava zakona ostaje kao što je bio, svaka zapeta ostaje na svom mestu. Ništa mi ne menjamo, apsolutno ništa. I dalje će pisati da će odgovarajući predstavnici, odnosno predlagači da ustanove kandidate dogovora. I dalje će pisati da ako ne mogu da se dogovore da će glasati.
Mi im danas samo kažemo – u redu je ljudi, glasaćete, izjasnićete se kako god vi želite, ali molimo vas tako da svakome glas vredi isto. Tako je jednostavno. Nećemo mi, ponovo odgovaram na jedan od komentara današnjih, na ovaj način izabrati ni milom ni silom ovoga ili onoga. Izabraće ga oni za koje je zakon predvideo da to uradi i tu se apsolutno ništa ne menja.
Ako pričamo o EU, pozivamo se na njene tekovine. Da li u njih spada i ovo načelo jednakosti? Treći put po svom skromnom mišljenju, uveren sam da pripada i time što ga štitimo mi zapravo činimo dobro u smislu uvažavanja onih dobrih tekovina i one dobre prakse koji vlada u onom delu sveta na koji se u izvesnoj meri ugledamo i kome želimo da pripadamo upravo po tim vrednostima, standardima, procedurama, jasnoći i fer pleju.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je jedino ispravan način da ovo rešimo tako što ćemo usvojiti predloženo autentično tumačenje, a kada pomenemo mogućnost da se raspravlja o zamerkama i nekih drugih organizacija koje su u ovom procesu učestvovale, koje svakako postoje, podsetio bih na samom kraju stav odbora na sednici kojoj sam bio prisutan pa sam to igrom slučaja čuo, bio je – nije ništa sporno. Raspravlja će se o svemu, saslušaće se svako, ali zar nije logično da ako idemo u proceduru autentičnog tumačenja, prvo tu proceduru realizujemo do kraja pa onda da razgovaramo sa svakim ko to želi.
Možda oni koji su imali određene primedbe, određene nedoumice, tih nedoumica više ne budu imali kada im Narodna skupština autentičnim tumačenjem kaže svoj stav i neke stvari razjasni. Mislim da je sve to potpuno i smisleno logično na mestu.
Još jednom, apelujem da ovu diskusiju privedemo kraju na dostojanstven način, a da se svako izjasni po svojoj savesti. Nama savest je apsolutno mirna. Ne samo to, meni je lično čast a možda i kolege podele moje mišljenje, da budem na usluzi narodu svaki put kada postoji mogućnost da se odbrani neko načelo, svaki put kada postoji potreba za tim. Mi smo zato, dame i gospodo, i ovde. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice. Biće i drastično kraće.
Odgovor na par pitanja upućenih meni. Zašto se nije reagovalo prilikom nekih ukazivanja da ovde postoji problem? Koliko se ja sećam, ali apsolutno sam spreman da se suočim sa kontrapodsećanjem s druge strane ako nekad u nekoj prilici to neko oseti za potrebu, apsolutno se ne sećam da je bilo ko ukazao na potencijalni problem ovde, po ovom pitanju kojim se bavimo sada, po ovom autentičnom tumačenju. Zašto? Iz onih razloga koje sam ja pomenuo malo pre, koje, nažalost, izgleda neki nisu čuli, hajde, popusti pažnja, razumem sve, jer je to nama kao narodnim poslanicima bilo apsolutno razumljivo, jer smo mi podrazumevali određeni princip i određeno načelo.
Još jednom, mi sad ovo ne tumačimo jedni drugima, ni sami sebi. Mi sada pomažemo onima koji bi trebalo da donesu određenu odluku, ali očigledno bez odgovarajućeg tumačenja sa strane, odnosno od strane Skupštine, to, praksa je, nažalost, pokazala, nisu bili u stanju. Jednostavno je tako.
Još jednom, ja bih pozvao da mi ovo odredimo na odgovarajući način, ispravno i korektno i da izbegnemo da se oko ovoga dalje politički obračunavamo. Činjenica da u isto vreme sa iste strane stižu poruke da je ovde sve apsolutno u redu i da ne treba ni da se tumači autentično i poruke – ma, ništa nije u redu, mi smo mislili da ceo zakon treba da se reši, to nisu, dame i gospodo, ozbiljno, kako mesto na kom se nalazimo i zahteva. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Dame i gospodo, pozivam da se amandman ne prihvati. Ovakvo obrazloženje mislim da nedvosmisleno pokazuje da ovde nema zapravo razumevanja za materiju koja je predložena. To, nažalost, nije jedina manjkavost ovog amandmana. Po svemu što smo čuli, biće ovo nažalost još jedan pokušaj da se u ukupnom broju članova, koliko ih zakon ima, u trajanju od dva minuta sluša iznova jedna načelna rasprava koja nema previše veze sa pojedinim članovima zakona, što je po Poslovniku moguće, ali znate da takav pristup apsolutno ne podržava i smatram ga svojevrsnom banalizacijom u konzumiranju nesporno postojećeg prava da se podnose amandmani. To nije sporno, ali pristup je apsolutno neadekvatan. Takođe se ne slažem sa predlogom da se odbije zakon u celini, zato što predviđa više dobrih stvari. Između ostalih, neke od tih stvari nisu uopšte ni sadržane u ovom obrazloženju koje smo sada čuli.
Dakle, ako je nešto sporno, molim da se predloži da se to eventualno sporno i na određeni način reguliše, a ne da se odbija sve, pa i ono što je nesporno dobro. Ako ćemo slušati načelne rasprave u trajanju od dva minuta, pozivam sve predlagače amandmana koji imaju nameru da se time bave da nam, recimo, objasne šta je loše u uvođenju savremenog geo-informacionog sistema? To bi zaista bilo dobro čuti. Nisam siguran da ćemo čuti šta je tu loše, a dok ne čujemo, verujem da ovde razumevanja nema.
Dakle, da se ne prihvati. Hvala.

Dame i gospodo, još jednom poziv da se ne prihvati iz istog razloga. Ovo je do krajnjih granica neozbiljno. Pozivamo da se nešto briše, reč je konkretno o novim terminima, uz kakve izgovore, molim vas? Da je time neko ugrožen, ugrožena gazdinstva ili porodice. Dajte da se uozbiljimo.
Dakle, ako ne umeju predlagači ovakvih amandmana da objasne šta je konkretno loše u nesporno jasno dobrim stvarima ili recimo u onom informacionom sistemu koji sam pomenuo najbolje, da se ne zamajavamo, uz dužno poštovanje.
Nije loše da vidi Srbija kako se ponašaju neki koji je zastupaju. Iz takvog njihovog ponašanja i te neozbiljnosti izvodimo zaključke i mi i Srbija. Hvala.

Gospodine predsedavajući, još par sekundi u duhu diskusije uvaženog profesora. Svakako se neću previše baviti samim amandmanom. Cenim da nema potrebe da ga podržavamo, jer ga više i ne zastupa ni sam predlagač.
Vezano za ovu argumentaciju koju smo čuli, nazovimo je argumentacijom, ja iz ovih podataka koje smo upravo čuli izvodim određenu analogiju. Zaključujem da u ukupnoj populaciji eskima 8,81% čine milioneri. Ovo je podjednako ozbiljno i podjednako u vezi sa logikom koliko i ona druga analogija koju smo čuli. Hvala.

Zahvaljujem.
Pozivam da se amandman ne prihvati, a saopštavam i zašto.
Dame i gospodo, da bi se kritikovalo na široko, mora da se zvuči makar malo ozbiljno. Da bi se zvučalo makar malo ozbiljno, mora da se da predlog koji zadovoljava bar neki minimum ozbiljnosti. Ja stvarno ne znam da li je bilo nekih ispravki originalnog teksta amandmana. Ja ih ne vidim. Vidim da ovaj tekst u materijalu za današnju sednicu odgovara onom izvornom. On doslovce glasi – Ministar nadležan za poslove finansija, na predlog Ministarstva nadležni organ pokreće postupak utvrđivanja. Ko sad? Ministar, nadležni organ? Kao dve misli spojene, jedna drugu trebalo da zameni. I sad, šta smo dobili? I jedno i drugo. Šta to znači? Pa, praktično ništa. Na sve to i pravopisna greška. Na sve to, mišljenje predlagača amandmana da nije dobar predlog AP Vojvodine. Pa, ovo već zvuči kao onaj model ponašanja - sad neću ni kako ja hoću. Mora ozbiljnije, zakon je u pitanju.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo, pozivam da se amandman ne prihvati. Čekao sam da čujem obrazloženje za ovakav predlog i kako sam razumeo autora amandmana – suština je u tome da su oni protiv predlagača ideje, kako smo upravo čuli, ne protiv predložene ideje. Sa takvim pristupom ne mogu da se složim i ako će to biti argument za sve ostale amandmane moraću da pozovem da postupimo isto. Hvala lepo.

Hvala gospodine predsedavajući.
Ja, gospodo, ponovo pozivam da se amandman ne prihvati. Gospodine ministre, uz ovu ocenu o nivou razumevanja koji je uspostavljen poprilično ste u pravu. Član 2. se ne bavi pitanjem definisanja bilo kakvog interesa od strane komora. Pozvao bih na ozbiljnost u radu, do tada apsolutno ne možemo da prihvatimo ovakve stvari. Hvala.

Hvala. Jedna rečenica svega.
Kako ovo trenutno izgleda, ovaj predlog amandmana ne utiče na ukupan broj članova Saveta, nego tri neka člana predlaže da se zameni sa šest plus tri, plus ne znam šta, a ukupan broj ostaje i dalje kao što je bio. To se onda matematički ne slaže.

Hvala.
Ne bih se javljao nakon obrazloženja ministra da ne osećam potrebu, jer smatram da će predlagač ovog amandmana razumeti obrazloženje zato što vidim da postoji intencija da se ova vrsta brisanja izvrši na nekoliko pozicija, odnosno gde god se ova vrsta istraživanja pominje u Predlogu zakona.
Dakle, čak i ako mislimo da bi moglo biti drugačije strukturirano po članovima, po tačkama i rednim brojevima, to nije razlog da u potpunosti izbacimo ovu vrstu istraživanja. One imaju svoj smisao i svoje, kako svi, siguran sam, zajednički verujemo, dobro ishodište u praksi sutra. Dakle, nije razlog da se toga lišimo samo zbog toga što možda imamo drugačije pitanje ukusa prema tome kako je trebalo organizovati neku numeraciju rednih brojeva. Verujem da se slažete. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Mislim da apsolutno nema prostora za bilo kakvo nezadovoljstvo. Ono što je bila sitna zamerka, ali opet dovoljno značajna da se iz tog razloga ne usvoji amandman, ispravljena je kroz onu verziju koja je došla na odbor i ono što je bila glavna intencija predlagača ovog amandmana time je zaista postignuto. Čisto da ne bude zabune, kod članova odbora toga nema, ali kod naše javnosti i da se autorstvo poštuje. Ja potvrđujem s ove strane kao član odbora da je odborski amandman na član 21, koji je i usvojen od strane Vlade, rezultat ideje profesora Stojadinovića. Hvala.

Zahvaljujem.
Koliko vidim, jedina izmena koja se predlaže amandmanom u odnosu na ono što je sam predlog tačke 2. odnosi se na krug lica na čiji zahtev bi trebalo da se donese zaključak o pokretanju postupka. Jedina razlika. Dakle, ostale tačke nisu obuhvaćene predloženom izmenom.
Smatram da bi ono što je predloženo u tekstu predloga zakona trebalo da ostane kako i jeste u neizmenjenom obliku iz vrlo jednostavnog razloga. Omogućava da oni koji se određenim stvarima zaista bave i koji ih razumeju da budu u prilici da donesu i određeni zaključak, odnosno iznesu određenu sumnju. Kud i kamo bi svašta bilo i lepše i bolje kada bi se ljudi bavili stvarima samo koje lično razumeju i kojima se bave. Hvala.