ELVIRA KOVAČ

Savez vojvođanskih Mađara

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Elvira Kovač do sada je bila narodna poslanica u 6 saziva. Prvi put je izabrana za narodnu poslanicu u sedmom sazivu, 2007. godine, a zatim i u narednih pet skupštinskih saziva, tako da je na funkciji narodne poslanice i poslanice u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. od 2007. godine do danas.

U više saziva bila je članica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i Odbora za prava deteta.

U 11. sazivu bila je zamenica predsednika Odbora za evropske integracije i potpredsednica Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje. U periodu od januara 2018. do januara 2020. godine je bila predsednica Komiteta za jednakost i nediskrimaciju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

U 12. sazivu obavljala je funkciju Potpredsednice Narodne skupštine i zamenice predsednika poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara. Takođe je bila predsednica Odbora za evropske integracije i članica Odbora za spoljne poslove i Odbora za prava deteta. Od januara 2022. godine je potpredsednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je provela 495 sati, 46 puta se obraćala u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja učestvovala je jednom, a u traženju obaveštenja i objašnjenja učestvovala je tri puta. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovala je 283 puta, i svaku put glasala “za”.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao druga na listi Vajdasági Magyar Szövetség – Pásztor István – Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu potpredsednica je Narodne skupštine, i zamenica predsednika poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara. Predsednica je Odbora za evropske integracije, i članica Odbora za spoljne poslove. Takođe, članica je Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje i Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

BIOGRAFIJA

Rođena je 18. jula 1982. godine u Zrenjaninu, gde je završila gimnaziju. Studirala je na Ekonomskom Fakultetu u Subotici, gde je bila i student-prodekan i jedan semestar na Wirtschaftsuniversitaet-u u Beču. Diplomirala je 2006. godine.

2005. godine se pridružila timu regionalnih trenera Nacionalnog Demokratskog Instituta.

Od diplomiranja do jula 2007. je radila u Izvršnom Veću Vojvodine, u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu politiku.

Pored maternjeg mađarskog, i srpskog, tečno govori i engleski jezik.

Njena karijera u političkom životu Srbije je počela 2000. godine, kada je postala je članica Saveza vojvođanskih Mađara. Od 2006. godine bila je članica predsedništva Omladinskog Foruma ove stranke. Na osnivačkoj skupštini Foruma žena Saveza vojvođanskih Mađara 2009. izabrana za predsednicu, a 2013. godine je i reizabrana, i na toj funkciji ostala do 2015. godine.

Prvi put je izabrana za potpredsednicu Saveza vojvođanskih Mađara 2015. godine, a zatim ponovo i 2019. godine, te je na toj funkciji i danas.



Poslednji put ažurirano: 03.09.2022, 18:29

Osnovne informacije

Statistika

  • 46
  • 3
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poštovana

čeka se odgovor 10 meseci i 17 dana

Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva posebna sednica , 14.09.2022.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Republike, predsedniče Narodne skupštine, predsedništvo, poštovani i uvaženi predstavnici Srba sa Kosova, dame i gospodo narodni poslanici, mi u Savezu vojvođanskih Mađara smatramo da je izuzetno značajno da još pre formiranja nove Vlade imamo posebnu sednicu po pitanju Kosova i Metohije. Smatramo da je ova rasprava izuzetno dobra, realna, otvorena, mada smo juče čuli i neke zbunjujuće stvari. Stoga ću pokušati da najpre iz ugla evropskih integracija i toga da je Republika Srbija na putu ka Evropskoj uniji, da pričam o ovom pitanju.

Dakle, Vlada Republike Srbije ima obavezu da redovno izveštava Narodnu skupštinu o ovom pitanju. Ovde juče nije ni spomenut, ali postoji i vrlo aktivno radi Odbor za Kosovo i Metohiju. S druge strane, Narodna skupština Republike Srbije je ovlastila Vladu da razgovara sa predstavnicima Prištine u okviru datih smernica, to su činjenice. Ako pričamo o realnom životu i o realnosti, mi smatramo da je uspeh svake politike da na celoj teritoriji Republike Srbije život bude što bolji, da situacija bude takva da se u svim tim juče spomenutim gradovima, mestima, da li pričamo o Kosovu i Metohiji, da li pričamo o drugim gradovima i o Vojvodini, da je život što bolji i da ljudi ostanu i ne odlaze iz ove zemlje.

Uvaženi predsednik Republike u svom uvodnom izlaganju spomenuo je da je nama, i to svakako podržavamo, najznačajnije da se čuvaju ljudi, da se obezbedi život. Zato smatramo da su izuzetno značajne regionalne inicijative, kao što je na primer „Otvoreni Balkan“ i ostale, da jednostavno svi treba da se priključe tome i da bude što aktivnije. Važna je izgradnja konkretnih puteva koji ih povezuju.

Kao što je poznato, proces dijaloga između Beograda i Prištine uz posredstvo Evropske unije je pokrenut 2010. godine i činjenično stanje je, kao što sam spomenula, da smo mi na tom evropskom putu, a još 19. aprila 2013. godine potpisan je Briselski sporazum koji je izuzetno značajan. Ali nismo ovde spomenuli da je jedna najznačajnijih odredaba upravo tog Briselskog sporazuma da se navodi da se obavezuju da nijedna strana neće jedna drugu blokirati, niti podsticati druge da blokiraju evropske integracije druge strane.

Tužna činjenica je i to da opada podrška građana kada pričamo o približavanju Evropskoj uniji, građani su jednostavno nestrpljivi, postoji zamor od čekanja da se pristupi Evropskoj uniji. Zbog toga smatram da je odgovornost svih nas da vodimo što jaču i proaktivnu komunikaciju u Evropskoj uniji, kako bi se zaista građanima Srbije približila ideja i konkretni benefiti procesa pristupanja Evropskoj uniji, jer mi u Savezu vojvođanskih Mađara smatramo da je svima nama zajednički cilj i interes da budemo u Evropskoj uniji.

Kada pričamo o tome i o procesu pregovora Republike Srbije, u samoj uvodnoj izjavi na Međuvladinoj konferenciji o pristupanju Evropskoj uniji još iz 2014. godine, dakle 21. januara 2014. godine, stoji da je od vitalnog značaja za primenu Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, kao i za ukupnu normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine upravo sprovođenje rezultata lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji i formiranje Zajednice srpskih opština, u skladu sa izbornom voljom građana. U potpunosti razumevajući da je proces pristupanja Evropskoj uniji i normalizacija, to mora da teče paralelno i da oni podupiru jedno drugo. Republika Srbija će ostati, mi verujemo u to i svakako u potpunosti podržavamo, potpuno posvećena nastavku procesa normalizacije i dijaloga sa Prištinom.

Pošto su ovde u jučerašnjoj raspravi spomenute neke zbunjujuće poruke o samoj našoj saradnji sa Evropskim parlamentom, Evropskom komisijom o izveštajima, moram i to da naglasim, pošto neki ljudi to mešaju, poznato je da je Rezolucija Evropskog parlamenta o Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2021. godinu objavljena, odnosno u Evropskom parlamentu prihvaćena još u julu ove godine, i naravno da se mnogi, i mi, ne slažemo sa mnogim ocenama iz te rezolucije, koja nije obavezujuća, ali ne bežimo od nje.

Stoga, kao predsednica Odbora za evropske integracije mogu da kažem da mi planiramo posle formiranja Vlade Republike Srbije da pozovemo izvestioca Evropskog parlamenta i da na sednici Odbora za evropske integracije razgovaramo o svim ovim pitanjima i da kasnije planiramo, kao što je to već ustaljena praksa, da kada u oktobru dobijemo izveštaj Evropske komisije i ovde na plenarnoj sednici organizujemo raspravu o ovom pitanju i očekujemo i predlog zaključaka poslanika.

Ali, da se vratim na Izveštaj o kojem razgovaramo, dakle, u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini od sredine juna prošle, do 1. septembra ove godine. Izuzetno je značajno da ovaj Izveštaj naglašava istorijsko pomirenje srpskog i albanskog naroda i to smo čuli juče i u izlaganju predsednika poslaničke grupe SVM, od kolikog je značaja i u izlaganju gospodina predsednika da bez ove dubinske normalizacije ni institucionalno politička normalizacija neće imati ni potrebne ni dalekosežne domete.

Izuzetno je značajan kompromis, spremnost na kompromis i konstruktivnost i to se naglašava u samom Izveštaju, a vrlo je jasno svima nama da je Beograd spreman na kompromis u dijalogu sa Prištinom i da se postigne kompromisno rešenje dok druga strana ne želi da postigne dogovor. To je jasno, mislim kada razgovaramo otvoreno i realno da je dijalog trenutno na jednoj prekretnici, dakle, ili će se formirati zajednica srpskih opština ili će ovaj dijalog, nažalost, potonuti i u relevantnost. Mislim da to i Izveštaj naglašava i da je došlo do kulminacije dugogodišnje krize ovog dijaloga, ona se spominje već, recimo, 2018. godine, da dijalog nažalost nije napredovao, ali to je sve zbog ne postupanja Prištine. Činjenica je, i to smo čuli u uvodnom izlaganju gospodina, predsednika Republike, da sa strane evropskih zvaničnika, zemalja članica i visokih zvaničnika, Priština ne dobija nikakvu kaznu ili sankcije zbog ovog.

Ono što je značajno, što po meni treba da se podvuče je da zaista Beograd očekuje da EU s jedne strane, kao posrednik, a sa druge strane, kao garant implementacije onog što je dogovoreno, što je postignuto mora u budućnosti da izvrši ozbiljniji i jači pritisak na Prištinu da se postupi u skladu sa dogovorenim, a pre svega da se formira zajednica srpskih opština.

Stoga u nadi da će zaista visoki zvaničnici i EU i ostalih zemalja, juče smo ovde pričali možda samo o najznačajnijima, znači svi oni se angažuju u ovom procesu, da će se oni odlučnije angažovati upravo u tome da Prištini objasne, da se stavi do znanja da mora da se primeni dogovoreno i da je njihov deo obaveza i da se što pre formira zajednica srpskih opština.

Savez vojvođanskih Mađara uvek stoji na raspolaganju kao partner i spremni smo za bilo koju vrstu doprinosa i pomoći. Zahvaljujem.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 14.02.2022.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar finansija.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 14.02.2022.

Pravo na repliku ima Vladan Glišić.
Izvolite.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, predsednice Vlade, članovi Vlade, pre sedam-osam dana evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varhelji je predstavio ambasadorima zemalja članica Evropske unije tzv. „non-paper“, primenu revidirane metodologije za Srbiju i Crnu Goru. Ovaj dokument je zapravo razrada u februaru prošle godine predstavljenog dokumenta „Jačanje procesa pristupanja, kredibilna EU perspektiva za zapadni Balkan“, kojim je zapravo načelno predstavljena nova metodologija.

Komesar Varhelji je tada naglasio da „non-paper“ sadrži četiri osnovna principa: princip kredibilnosti procesa, drugi kao snažnijeg političkog upravljanja procesa, treći – ubrzanja dinamike pristupnih pregovara, kao i četvrti princip – predvidivosti procesa.

Suština nove metodologije, kao što smo to čuli i kao što već znamo, je zapravo to pregovaranje ne po poglavljima, već po klasterima, ali zapravo najveća novina koja postoji, samo što je sada definisana, je jača politička kontrola od strane visoke politike, kao i da je pojačavanje te uslovljenosti sa jedne strane dobro zbog nagrađivanja, ali sa druge strane je to kažnjavanje, znači mogućnost vraćanja procesa pregovora ako nema napretka. Kao što sam spomenula, ono što bi trebalo da bude dobro su konkretne nagrade u vidu veće finansijske podrške ili uključivanja u neke od internih politika.

Imajući u vidu izuzetnu kompleksnost ovog procesa, da on zaista već predugo traje, da kada pričamo samo, na primer, o pripremi izveštaja o skriningu, naravno ne računajući Poglavlje 31, samo da se izradi i usvoji izveštaj sa skrininga je bilo potrebno 15,6 meseci, da izveštaj sa skrininga za Poglavlje 31 nije usvojeno ni nakon šest i po godina, da ni nakon 56 meseci Srbija nije ispunila prelazna merila za poglavlja 23 i 24, a sada je naglašeno da nijedno poglavlje neće biti zatvoreno ukoliko se ne ispune upravo ova prelazna poglavlja. Znamo, ne predstavlja nikakvu novinu politička kontrola ovog procesa i znali smo da će ova fundamentalna poglavlja biti još nadjačana.

Konkretno pitanje poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara je ne da li je Vlada spremna za primenu ove nove metodologije, već da li je Vlada konkretno pripremljena za tu prvu, nadamo se što raniju, međuvladinu konferenciju na kojoj će se tačno definisati kako će to izgledati, dinamika monitoringa, konkretno preciziranje primene metodologije, planiranje sektorskog pristupa i da li možda postoji šansa da otvorimo ne jedno, već više klastera. Znamo da su sva poglavlja iz prvog klastera već zapravo otvorena. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Zahvaljujem.

Ja ću nekako simbolično iskoristiti tri i dva minuta u tri minuta i onda posle mene i onako nećete imati vremena za komentar, ali pošto uvažena predsednica Vlade spomenula, mislim da sada, pošto ovog momenta objavljuju rezultate glasanja da će Evropski parlament je ovih dana, tačnije konkretno o Srbiji raspravljaju danas o Izveštaju zapravo Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta u Srbiji koji je moramo to naglasiti nikada nije bio ovako obiman, ali nikada nije bio ni ovako politički nastrojen i kritičan.

Mislim da je jako, jako čudan. Primedbe u potpunosti izlazi iz okvira pregovaračkih poglavlja. To nije izveštaj. Mnoge stvari nisu vezane za Evropske integracije Srbije. Vrlo je zastareli naprotiv, birokratske fraze su koje ne prepoznaju realnost Srbije.

Jedan od najgorih primera koji ćete mi dozvoliti da baš konkretno prikažem je na primer tačka 41. koja apeluje na Vladu Srbije da građanima pruži sve relevantne informacije o pandemiji kao i vakcinama i dovode se u pitanje statistički podaci vezani za Kovid 19, dok smo čuli da smo mi zapravo trenutno, kada pričamo o procentu vakcinacije na milion stanovnika prvi u Evropi, sedmi u svetu, a kada pričamo o zemljama članicama Evropske unije procenti su mnogo niži, imaju mnogo više problema.

Srbija je zemlja u kojoj građani mogu da biraju od četiri vakcine, tako da ima, ovo je samo jedan jedini primer jel ima jako puno kritika i ako mogu u ime poslaničke grupe SVM da naglasim da smo svi mi svesni da je ovaj Izveštaj u ovakvoj formi zbog političkih snaga u Evropskom parlamentu, zato što više i Pipilit i Evropska narodna partija, bez obzira da su naši koalicioni partneri mi u IPP sa njihovim dugogodišnjim partnerima nemaju većinu i upravo zbog toga je trebalo napraviti neki širi kompromis koji je ispao takav kakav je, ali da naglasim da su poslanici mađarskog FIDESA upravo zbog jako dobrog odnosa, kako FIDESA, tako i Mađarske i Republike Srbije, ako mogu tako da kažem ipak smo mi neki most su glasali protiv ovog Izveštaja, zato što smatraju da on zaista nije na mestu i zato što oni žele iskreno da pomognu što brže učlanjenje Republike Srbije u Evropsku uniju, ali mislim da je to u interesu svih nas pa tako i vojvođanskih Mađara, Mađarske nacionalne manjine koju mi ovde zastupamo i da kažem da Narodna skupština i posebno Odbor za evropske integracije Narodne skupštine je spreman da i dalje radi, naravno u saradnji uz koordinaciju sa predsednikom parlamenta i sa Vladom Republike Srbije na ispunjenju svih naših obaveza. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Predsedništvo, predsednice i članovi Vlade, moje pitanje se tiče strategije podsticanja rađanja. Naime, ovu strategiju je Vlada Republike Srbije donela je još 16. marta 2018. godine. U okviru nje i konkretno posebno cilja dva, usklađivanja rada i roditeljstva, kao pojedinačan cilj navedeno je usklađivanje roditeljskog i profesionalnog domena. Jedna od aktivnosti predviđenih za realizaciju tog cilja je tzv. uvođenje licence, podržavajuće za porodične obaveze, za firme koje poštuju obaveze i ritam roditelja.

Moje konkretno pitanje je da li su preduzete konkretne mere u cilju realizacije pojedinačnog cilja usklađivanja roditeljskog i profesionalnog domena? Koje su te mere? Koji i kakvi su efekti do sada preduzetih mera? Posebno, koji su efekti uvođenja licence podržavajuće vrlo rogobatno formulisano, za porodične obaveze, jer mi to razumemo kao femili, frendli za firme koje poštuju obaveze i ritam roditelja?

Pitanje bih postavila, ako je moguće, samoj predsednici Vlade, ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, u drugom krugu i samoj ministarki zaduženoj za populacionu politiku i dodatna pitanja. Pošto u samoj strategiji stoji da su nosioci za realizaciju pojedinačnog cilja u ovoj strategiji upravo Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo privrede, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i smatram da su autori strategije vrlo dobro definisali da zapravo ova tri ministarstva budu nosioci realizacije cilja usklađivanja roditeljskog i profesionalnog domena zato što je zaista kompleksno ovo pitanje, jer su posledice demografskih promena evidentnog starenja našeg stanovništva, smanjenja stope fertiliteta, migratornih procesa.

Znači, sve to zajedno su zaista vidljivi u svim oblastima života, kako ekonomije, socijalne i zdravstvene politike, samim tim se nekako menjaju i menja poslovno ponašanje, kulturne navike, drugačija je nekako tražnja za uslugama i proizvodima, menja se ka pojedinim vrstama usluga.

Činjenica je da demografi već duži niz godina, da ne kažem decenijama, upozoravaju na posledice fenomena nedovoljnog rađanja u Srbiji, nažalost, i zalagali su se za strateški pristup države, zato je dobro što mi imamo ovu Strategiju za podsticanje rađanja, prirodni priraštaj, za to je potrebno 2,1 dete. Cilj zapravo ove strategije je 1,85 deteta po ženi, a trenutne brojke su nažalost svega 1,48. Zahvaljujem.

Sedmo vanredno zasedanje , 06.07.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je poznato, 1. jula ove godine Slovenija je preuzela predsedavanje Savetom EU, pod sloganom „Zajedno. Otpornost. Evropa“. Budući da je stav slovenačkog predsedavanja da nema EU bez više zajedništva i više Evrope, kao i da je, kao što znamo, Slovenija tradicionalno za proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana, očekivano se konačno, nakon dužeg vremena, pitanje proširenja EU našlo konkretno među definisanim prioritetima predsedavanja.

Dakle, polazeći od ovog, a i od nekoliko činjenica, kao što je da je na Prvoj međuvladinoj političkoj konferenciji koja je održana nedavno, tačnije 22. juna ove godine, praktično konačno zaista počela primena nove metodologije proširenja i na pregovarački proces Republike Srbije i da je potvrđeno da prema ovoj novoj metodologiji Srbija otvorila prvi klaster, čiju osnovu čine osnovna prava, da je takođe činjenica je je prema novoj metodologiji Republika Srbija spremna za otvaranje dva klastera, za otvaranje klastera tri – konkurentnost i inkluzivni rast, kao i četiri – zeleni dogovor i održiva povezanost, koji su u potpunosti pripremljeni u skladu sa novom metodologijom, kao i da su nedavno u proteklih nekoliko nedelja usvojene još četiri pregovaračke pozicije, dakle, pregovaračke pozicije za četiri poglavlja, konkretno, 10, 15, 16 i 19, da je Srbija zaista jako posvećena jačanju regionalne saradnje, kroz nekoliko inicijativa, najznačajnije su mini Šengen i Berlinski proces, da se iskreno radi na procesima političke stabilizacije i ekonomskog jačanja celog regiona, uz brojne inicijative, najavljen je i početak izgradnje „Auto-puta mira“ između Niša i Merdara, da npr. istraživanje Saveta za regionalnu saradnju predstavljenu u Tirani ove godine, konkretno 10. juna, na Samitu lidera Zapadnog Balkana, pokazuje da veliki procenat, 77% građana, veruje da regionalna saradnja jača Zapadni Balkan, kako politički, tako i bezbednosno i ekonomski, i ono što je značajno, o čemu smo čitali ovih dana, da je u 7. tački Manifesta o budućnosti EU, Viktor Orban, predsednik Vlade Mađarske posebno naglasio da nema prosperiteta EU bez članstva Republike Srbije, kao i da su prošle godine predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i premijeri, slovenački i mađarski premijer zajedno složili da žele jaku i kompetitivnu Evropu koja je dom različitih naroda.

Moje pitanje koje želim da postavim, kako ministarki tako i Ministarstvu za evropske integracije, a i samoj predsednici Vlade Republike Srbije je - da li tokom slovenačkog predsedavanja, dakle, u drugoj polovini ove godine, možemo očekivati dodatnu političku dinamiku i konačno važne konkretne korake koji će značiti merljiv, konkretan napredak Srbije, pa i celog regiona zapadnog Balkana u procesu pristupanja EU?

Dalje, da li pored ekonomskih stvari, ekonomske podrške, ne manje značajnog, izuzetno važnog ekonomskog investicionog plana, koji će obezbediti socijalno-ekonomski napredak i oporavak Srbije i regiona, možemo konačno da očeku9je postizanje i političkog konsenzusa između 27 zemalja članica EU za otvaranje klastera tri i četiri, kao snažnog impulsa i nedvosmislene podrške reformama koje Republika Srbija sprovodi? Zahvaljujem.

Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

Zahvaljujem poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici.

Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost utvrđuje kao ciljanu vrednost da sve žene na selu budu pokrivene zdravstvenim i penzijski osiguranjem. Od kolikog je ovo značaja, govori između ostalog i podatak da duže od godinu dana kod lekara nije bilo 16,5% žena na selu, odnosno da skoro 2% žena nikada nije ni bilo na zdravstvenom pregledu.

Izuzetno važan korak su i odluke Ustavnog suda od kraja prošle godine, tačnije od 3. decembra 2020. godine kojima je Ustavni sud Srbije utvrdio da nisu u saglasnosti sa Ustavom određene odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koja s jedne strane to su odredbe koje isključuje pravo na naknadu plate ili zarade roditelja za vreme odsustva sa posla radi posebne nege, znači nege bolesnog deteta, u slučaju da je već ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.

Drugo pitanje. Takođe odredbe koje je Ustavni sud Srbije proglasio protivustavni se odnose na majke poljoprivrednice osiguranice.

Savez vojvođanskih Mađara je od samog stupanja na snagu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koji smo ovde usvojili u julu 2018. godine ukazivao na određene diskriminatorske odredbe ovog zakona, koje između ostalih, ženama poljoprivrednicama se naknada po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta obračuna na drugačiji način i po drugim uslovima, znači od onoga što je slučaj sa ostalim ženama.

Napravljena je razlika prilikom utvrđivanja lica koja imaju pravo na naknadu, pa je tako predviđeno da naknadu može ostvariti žena koja je 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po osnovu zaposlenja, samostalne delatnosti, ugovora o delu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima, dok je za žene koje su poljoprivrednice osiguranice kao uslov za sticanje naknade predviđeno da su one osigurane ne 18 već 24 meseca pre rođenja deteta.

Upravo zbog toga smo početkom marta ove godine, ovde u ovom visokom domu, sam ja u ime poslaničke grupe SVM postavila pitanje, tražila obaveštenje od Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, u toku pripreme predviđenog Nacrta o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Raduje nas da je ovaj predlog prošao Vladu Republike Srbije i da se on trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri i da ćemo negde u poslednjoj nedelji ovog meseca raspravljati o ovom predlogu i da će se konačno na ovaj način ispraviti nepravda, znači razlika koja je napravljena između žena poljoprivrednica koje dobiju decu i onih koje su osigurane po nekom drugom osnovu. U svakom slučaju će to biti 18 meseci.

Ali nezavisno od rođenja i nege deteta, žene poljoprivrednice svakog dana rade skoro sat vremena više od muškaraca, s tim što za žene sve statistike ukazuju na to da 60% svog vremena se bave tzv. neplaćenim poslovima i dodatno 17,8% žena poljoprivrednica nema zdravstveno osiguranje. Najčešće su naravno one zdravstveno osigurane preko svojih partnera, supruga, a u malom broju lično, kao poljoprivrednice osiguranice, to je tek svaka deseta ili još manje, negde oko 9% tih žena. Žena su manjina među zaposlenima na imanju, žene čine 55% nezaposlenog ruralnog stanovništva i 74% neplaćenih pomažućih članova poljoprivrednih gazdinstava. Broj gazdinstava registrovanih na žene, prema podacima Uprave za agrarna plaćanja je sada već recimo porastao na 26%, uvek je bio ispod 20%. procenat muškaraca koji su vlasnici poljoprivrednog zemljišta je dva puta veći od procenta žena, a čak 88% seoskih kuća u seoskim područjima pripadaju muškarcima, znači vlasnici su muškarci.

Znamo da je na pokrajinskom nivou uvedeno nekoliko mera da se upravo ispravi ova neravnopravnost. Upravo zato je naše pitanje, odnosno obaveštenje koje tražimo pošto je ovo multisektorsko pitanje od Ministarstva poljoprivrede, ali i od ministra bez portfelja zaduženog upravo za selo, pa i od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i socijalna pitanja koja su te mere koje su predviđene za žene poljoprivrednice kako bi se koliko, toliko one motivisale i izjednačile ove razlike između žena i muškaraca na selu. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM traži obaveštenje od ministra za brigu o porodici i demografiju gospodina Ratka Dmitrovića o toku pripreme nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a u skladu sa odlukama Ustavnog suda Republike Srbije povodom ocene ustavnosti i zakonitosti određenih odredaba članova Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Naime, poslednjim izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, podsetiću vas, koji je donet 2018. godine i primenjuje se od 1. jula 2018. godine, majke, odnosno porodilje su diskriminisane po više osnova. Prvo, utvrđivanje mesečne osnovice za naknadu zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, obzirom da je zakonom propisano da maksimalan, najveći mogući iznos, znači, osnovica ne može biti veća od tri prosečne plate u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva, što je u suprotnosti sa Zakonom o doprinosima sa obavezno socijalno osiguranje.

Drugo, osiguranicima, ženama poljoprivrednicama se naknada po osnovu rođenja i nege deteta obračunava na drugačiji način i po drugim uslovima. Naime, napravljena je razlika prilikom utvrđivanja lica koje ima pravo na naknade, Predviđeno je da naknada može da se ostvaruje kada žena uplaćuje osiguranje u najkraćem, znači najmanje, 18 meseci iliti godinu i po dana pre rođenja deteta. Znači, ostvarila je prihode, uplaćivala je zapravo doprinose, kada je ostvarivala prihode na osnovu zaposlenja, samostalne delatnosti, ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Dok je za žene poljoprivrednice osiguranice, kao uslov za sticanje naknada predviđeno da su osigurane po tom osnovu za šest meseci duže ili 24 meseca, minimum dve godine.

Povodom izuzetno velikog broja pritužbi, sama Poverenica ili Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je 19. septembra 2018. godine podneo Ustavnom sudu Republike Srbije predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti pojedinih članova Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Povodom predloga za ocenu ustavnosti i zakonitosti ovog predloga, Ustavni sud je doneo dve odluke krajem prošle godine, tačnije 3. i 17. decembra 2020. godine kojima je utvrdio da odredbe koje se odnose na majke poljoprivrednice osiguranice nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Ustavni sud je upravo zbog toga predložio objavljivanje odluke u Službenom glasniku Republike Srbije za šest meseci.

Od početka primene ovog zakona, kao što sam spomenula, to je 1. jul 2018. godine, do sada više puta, u više navrata su tada zadužena ministarka bez portfelja, za demografiju i populacionu politiku, gospođa Slavica Đukić Dejanović i ministar za rad, boračka i socijalna pitanja naglašavali da će se ove nepravde ispraviti na vreme. Međutim, do dana današnjeg, skoro posle tri godine iliti dve i po godine, izmene i dopune ovih zakona nisu donesene.

Veliki broj majki i porodilja i dalje je oštećen po osnovu uslova za ostvarivanje iznosa naknade zarade i mi smatramo da u skladu sa Odlukom Ustavnog suda treba da se donesu što pre ove izmene i dopune. Obaveza Vlade Republike Srbije je da uskladi zakona sa odlukama Ustavnog suda u ovom periodu.

Kada pogledamo plan rada Vlade za 2021. godinu predviđeno je da se ove izmene i dopune zakona donesu u martu 2021. godine, s obzirom da je danas drugi mart, mi apelujemo na ministra za brigu o porodici i demografiju da se u što kraćem roku pripremi nacrt, pa potom da Vlada usvoji predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskog podršci porodici sa decom, a u skladu sa odlukama Ustavnog suda. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Zrenjanin, 11.02.2021.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110585.00 RSD 03.08.2020 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 34308.00 RSD 03.08.2020 -