Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8850">Elvira Kovač</a>

Elvira Kovač

Savez vojvođanskih Mađara

Govori

Zahvaljujem.
Reč ima Danijela Nestorović.
Zahvaljujem.
Radi istine, pre par minuta ste rekli - javno glasanje. A elektronsko glasanje je javno glasanje. U Poslovniku piše da narodni poslanici i radna tela odlučuju javnim glasanjem, upotrebom elektronskog sistema za glasanje, član 124. Ali, idemo dalje. Sve ste razjasnili.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Aleksandar Vučić, Ana Brnabić.
Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćena predstavnica Danijela Nestorović. Izvolite.
Molim ovlašćenu predstavnicu da nastavi, svakako se čuje to što vi pričate. Nastavite, Danijela.
Samo da objasnimo šta se dešava, pre nego što nastane… Narodni poslanik Jovanović je na isti ovakav način aplaudirao dok je Ana Brnabić pričala.
Ništa, mikrofon je uključen. Molim vas da se ne raspravljate sa mnom.
Reč ima ovlašćena predstavnica.
(Aleksandar Jovanović: Hajde još. Što ste stali?)
Narodni poslaniče Jovanoviću, molim vas da sednete, molim vas.
Danijela, prijavite se.
(Danijela Nestorović: Ja sam se prijavila.)
Ovo je bilo simbolično predstavljeno kako je to zvučalo dok je Ana Brnabić govorila, jer je Jovanović aplaudirao sve vreme.
Izvolite, Danijela.
Pravo na repliku Ana Brnabić.
Reč ima predsednica Skupštine Ana Brnabić.
Izvolite.
Po Poslovniku narodni poslanik Aleksandar Jovanović.
Izvolite.
Aleksandar Jovanović Ćuta.
Ministarka želi da odgovori na jedno pitanje.
Reč ima ministarka Dubravka Đedović Handanović.
Izvolite.
Zahvaljujem se.
Pošto smo završili sa ovlašćenim predstavnicima i predsednicima poslaničke grupe, krećemo na listu.
(Zoran Lutovac: Replika.)
Na osnovu čega? Kada?
(Zoran Lutovac: Tražio sam pre pola sata.)
Ne, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanike Žarko Ristić.
(Zoran Lutovac: Replika, molim vas. Ne možete da me ignorišete, imam pravo na osnovu Poslovnika.)
Pominjala je zakon, ovlašćeni predlagač je odgovarao. Molim vas ne ulazite u raspravu sa mnom.
Prelazimo na listu govornika.
Prvi reč ima narodni poslanik Žarko Ristić. Nije tu.
(Zoran Lutovac: Molim vas da me ne ignorišete.)
Ne ignorišem, vodim sednicu.
Sledeći prijavljeni, narodni poslanik dr Muamer Bačevac. Izvolite.
Pravo na repliku, predsednica parlamenta gospođa Ana Brnabić.
Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Dubravka Đedović Handanović.
Izvolite.
Zahvaljujem se ministru Vesiću.
Pošto nemamo nikog drugog od ministara, članova Vlade u sistemu, Branimir Jovanović želi dodatnih tri minuta, podpitanje. Izvolite.
Zahvaljujem.
Ministar Vesić, izvolite.
Zahvaljujem, poštovana potpredsednice, predsedniče, potpredsednici, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici.

U prethodnih šest godina od kada se primenjuje Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, on se menjao sedam puta. Pet puta je Ustavni sud Srbije postupao po inicijativa za ocenu ustavnosti ovog zakona. Da odmah naglasim da će poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara i osmi put podržati ove izmene i dopune zakona koji se nalaze pred nama, najviše zbog toga što smo u protekle tri decenije, pošto je ove godine ravno 30 godina kako postoji SVM, uvek smatrali i uvek se ponašali, uvek naglašavali da je stub naše politike porodica i deca.

Ono što je za nas izuzetno značajno, da se na svim nivoima borimo protiv, kako kažemo, bele kuge, dakle, na nacionalnom nivou izmenama zakona, odnosno određivanjem u zakonu iznosa i svega ostalog, uslova, značajno je da je dozvoljeno da AP Vojvodina, a i jedinice lokalne samouprave na svojim nivoima donesu neka veća prava ili dodatno pripomognu tome da nas ima više, svih nas.

Kada pogledamo jedinice lokalne samouprave, jednostavno je vidljivo iz statističkih podataka da upravo raste natalitet onim jedinicama lokalnih samouprava gde se ne baziramo samo za finansijska davanja, već je bitno i šta ćemo raditi posle, da li će se plaćati vrtić, naknade koje nisu samo finansijske prirode. Zbog toga smatram, eto, kao neko ko dolazi iz Zrenjanina, da naglasim da je bitno da u gradu Zrenjaninu nemamo liste čekanja za vrtiće, da su se sada proširili i uključili i mesne samouprave, mesne zajednice i sela, da i tu u vrtiće primaju decu od tri godine pa nadalje. Mislim da treba da se razmišlja u tom pravcu. Zbog toga je značajno i to što je rađeno i za vreme nekadašnje ministarke Slavice Đukić Dejanović, da lokalne samouprave same na osnovu projekata koje obezbeđuje ministarstvo, imaju još nekih dodatnih pomoći.

Ali, pošto je vreme kratko, moram da naglasim ono što je značajno, mi svakako podržavamo i to što predsednik Republike, a i ne ulazim u to da li ministar ili ministarka zadužena za populacionu politiku i brigu o porodici i demografiju radi na ovom polju. Moram da naglasim da je za nas značajna saradnja sa Mađarskom, da je vidljivo da se preuzimaju određeni modeli Mađarske. Mađarska je poznata po tome.

Pošto je ovde i predsednik Vlade, da naglasim da je značajno da u potpisanom koalicionom sporazumu SVM i SNS, koji je najnoviji i najsvežiji potpisan 13. septembra, tačno se jedan deo odnosi na to da mi podržavamo menjanje metodologije i kriterijuma kako bi i dečiji dodatak postao dostupniji za sve. Zbog toga je značajno da ovaj zakon i to dozvoljava. Dakle, manje dokumentacije je neophodno da bi se došlo do dečijeg dodatka. Sve ono što ovde, dakle, i uslovi kako da se obezbedi da država još i finansira one vrtiće za decu kako sa invaliditetom, smetnjama u razvoju, koje, recimo, jedinice lokalnih samouprava ne.

Razmišljalo se o široj slici. Iznosi su, naravno, veliki. Svakako podržavamo to da smo mi prvi sada u regionu po ovim novim iznosima, ali još jednom naglašavam, novac je bitan. Nije jedini presuđujući faktor zašto se ljudi određuju za više dece. Potrebno je razmišljati i na dalje šta posle, obezbeđivati celodnevnu nastavu u školama itd. Kažem, mogli bi da pričamo još mnogo o tome.

Jedna zanimljivost, možda da se razmisli o tome. Kada pričamo o Mađarskoj, Mađarska je pre nekoliko godina dozvolila da bake i deke idu na porodiljsko odsustvo ili da oni koji još rade, ipak oni budu sa svojim unučićima, jer neke statistike pokazuju da bi se mladi ljudi aktivni, koji rade, možda lakše odlučivali za više dece kada bi se više uključivale bake i deke. Zahvaljujem na pažnji.
Zahvaljujem se.

Samo da raščistimo. Dakle, sam grad Zrenjanin iliti vrtići na teritoriji grada nemaju liste čekanja i to je dobro, ali Zrenjanin je u proteklih nekoliko godina proširio mogućnost na mesne zajednice iliti na sela u okolini Zrenjanina da i tamo vrtiće pohađaju ne samo deca predškolskog uzrasta, kao što je to bilo ranije, već od tri godine pa nadalje. Tu sada ima nezadovoljstava zato što ljudi jesu srećni, ali sve je veći i veći broj dece, pa su kapaciteti ograničeni.

Ja sam se baš ovih dana čula i proveravala kakva je situacija i, eto, i gospođa Slavica Đukić Dejanović zna da je Zrenjanin i ranije konkurisao i bio je dobar primer, upravo to što ste spomenuli, i to subotom, dakle, tražio se način kako da zaista olakšamo život roditelja. Sada sam sa terena čula razne komentare, kako naseljena mesta, sela u okolini, razmišljaju o tome, sve zavisi kako se dogovore sa vaspitačicama, dakle, da to ne bude ad hok, već jedno konstantno rešenje. Roditeljima jako mnogo znači kada znaju da su im deca na sigurnom.

Upravo zbog toga i govorim da je celodnevna nastava u školama takođe značajna, jer, još uvek je to pilot projekat i funkcioniše samo u određenim školama. U Zrenjaninu jedina škola na teritoriji grada gde se nastava odvija na mađarskom nastavnom jeziku je osnovna škola "Sonja Marinković" i tu, na primer, deca ostaju. Dakle, samo pre podne idu u školu, ali je celodnevna nastava, roditelji su mirni jer imaju taj boravak. Vidim da je to popularno i naravno da svi moramo da razmišljamo o tome da pored povećanja roditeljskog dodatka, a tu je ministar finansija i predsednik Vlade, sve više da se ulaže u zdravstvo, socijalu i obrazovanje. Zahvaljujem na pažnji.