ARPAD FREMOND

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1981. godine u Bačkoj Topoli.

Osnovnu školu je završio u Pačiru, a nakon toga školovanje nastavlja u Bačkoj Topoli u Poljoprivrednoj srednjoj školi, na smeru veterinarskog tehničara. Maturirao je 2000. godine i studije nastavlja na subotičkom odeljenju Pedagoškog fakulteta u Somboru, gde diplomira 2004. U istoj instituciji u školskoj 2010/11. godini brani svoju master diplomu.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2000. godine. Jedan je od osnivača Omladinskog foruma Saveza vojvođanskih Mađara. Nakon parlamentarnih izbora 2014. godine postaje narodni poslanik republičkog Parlamenta u trećem mandatu, a izabran je i na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine .

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je postao narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 12:26

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ako je politika veština mogućeg, onda je popis poljoprivrede veština povezivanja aktuelnog stanja na terenu u određenom trenutku i realnog.

Popis poljoprivrede je slika trenutnog stanja, a ma koliko da ne može 100% preslikati realnost, nemoguće je bez redovnih statističkih praćenja odgovorne upravljati poljoprivrednim resursima, obradivim i korišćenim poljoprivrednim zemljištem, šumama, pašnjacima i ribnjacima, projektovati razvoj radne snage angažovane u poljoprivrednim gazdinstvima, što znači nemoguće je kreirati ne samo poljoprivrednu, već i politiku obrazovanja demografskih kretanja, infrastrukturnog i digitalnog razvoja, zaštite prirodnog okruženja, upravljati klimatskim promenama, razvijati prehrambenu i prerađivačku industriju.

Popis daje odgovor na pitanje kako naučna znanja pretvoriti u agrarnu politiku i podstaći ukupni društveni razvoj, jer teško je projektovati strategiju razvoja društva, a ne uzeti u obzir ključne trendove koji pokazuju popis poljoprivrede i ankete, depopulacija sela, smanjenog broja gazdinstava, smanjene površine obradivog zemljišta, neiskorišćene livade i pašnjaci.

Popis u poslednje dve decenije pokazuje da je pozitivna promena ukrupnjavanje poseda u Vojvodini se prosečno obrađuje skoro 13 hektara po gazdinstvu, a u Srbiji je to oko šest hektara, a slabost je starost nosilaca gazdinstava u proseku 61 godina, kao i starost mehanizacije, odnosno traktora više od 80% traktora starije je od 20 godina.

Rekapitulacijom pokazatelja za period između dva popisa poljoprivrede od 1960. godine, kada je rađen poslednji obuhvatni popis u bivšoj državi i 2012. godine, kada je rađen prvi popis poljoprivrede usklađen sa metodologijom UN i EU, može se konstatovati poražavajuća činjenica da je u Srbiji za infrastrukturne i druge neagrarne namere iskorišćeno preko 1,9 miliona hektara ili trećina ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je zavisno od cene zemljišta ekonomska šteta približno 10 milijardi evra.

Za poljoprivrednike popis je bitan, jer od mera agrarne politike zavisi subvencionisanje proizvodnje i podrška investicijama kako na republičkom, pokrajinskom, tako i na lokalnom nivou.

Za poslaničku grupu SVM važno je da su u pripremi Predloga zakona korišćena iskustva iz prethodnih popisa, gde je ovim predlogom utvrđena nešto drugačija metodologija, kao i da su precizirane definicije osnovnih pojmova oko kojih je bilo dilema u popisu održanom 2012. godine, npr. navođenje lokacije gazdinstava i šta podrazumeva pod porodičnim poljoprivrednim gazdinstvom. Nije bio propisan način obezbeđivanja podataka.

Sprovođenje popisa je u skladu sa svetskim programom, a popis poljoprivrede 2020. godine, kojim se preporučuje da sve zemlje u periodu od 2016. do 2025. godine sprovedu popis u skladu sa njihovim specifičnostima, a kako bi se prikupio minimum podataka neophodnih za analizu i praćenje globalne strategije razvoja statistike poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Shodno FAO preporukama za 2020. godinu bio je planiran popis poljoprivrede u državama članicama EU i mada je zbog pandemije kovid-19 došlo do određenih odstupanja. U jednom broju država popis je sproveden, a rezultati su objavljeni.

Cilj popisa poljoprivrede u državama članicama EU je da se definišu indikatori, pokazatelji uspeha zajedničke poljoprivredne politike. U tom cilju, tokom popisa se sakuplja i analizira oko 300 varijabli.

U postupku usvajanja pravnih tekovina EU upravo je usklađivanje sa Uredbom 2018/1091 Evropskog parlamenta i Saveta koje propisuje vođenje integrisane statistike poljoprivrednih gazdinstava, i to desetogodišnji popis u trogodišnjem periodu anketa, razlog je da danas raspravljamo o Predlogu zakona o popisu poljoprivrede.

Predlog zakona je usklađen sa Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2014. do 2024. godine, kao i sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU.

U procesu pristupanja i pridruživanja Republike Srbije EU, popisni podaci će se koristiti za izveštavanje o napretku u više pregovaračkih poglavlja i svakako predstavljati važan korak ka otvaranju Klastera 5 – resursi, poljoprivreda i koheziona politika.

Za Savez vojvođanskih Mađara u pripremi popisa od posebnog značaja je saradnja sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina, npr. saradnja na prevođenju upitnika i promotivnog materijala.

Svakako da priprema popisnog materijala na jezicima manjina učešće ispitivača pripadnika nacionalnih manjina u timovima na terenu predstavlja važne pokazatelje koji će ući u izveštavanje o napretku u realizaciji Akcionog plana za Poglavlje 23 i posebno Manjinskog akcionog plana.

Moramo podsetiti da je dobra priprema napravljena već za prethodni popis poljoprivrede, kojem je prethodio popis stanovništva 2011. godine, kad su popisni podaci prevedeni na osam jezika nacionalnih manjina.

Važno je naglasiti i to da će se sigurno posebno ceniti u oceni napretka u izveštaju Evropske komisije da je u Srbiji sprovođenje popisa dodatno olakšano dobrom umreženošću baza podataka, pa se za formiranje lista porodičnih gazdinstava koriste statistički registar poljoprivrednih gazdinstava, registar poljoprivrednih gazdinstava Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i informacije iz popisa stanovništva i domaćinstva i stanova koji će se sprovesti u oktobru 2022. godine.

Od posebnog je značaja činjenica da u pristupnim pregovorima Srbije i EU rezultati popisa praktično definišu kvote, preciznije osnov za povlačenje predprestupnih sredstava iz fondova EU. Ne smemo zaboraviti ni činjenicu da je i prilikom popisa 2012. godine, kao i tokom sprovođenja ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava 2018. godine jedan broj poljoprivrednika izražava skepsu i otpor prema popisu iz raznih razloga.

Na primer, zbog straha od novih poreskih opterećenja, dešavalo se da poljoprivrednici daju nepotpune podatke o površinama i kategorijama korišćenog zemljišta zbog straha da ne izgube svojstvo osiguranika, jer rade i dopunske poslove iz revolta zbog loše godine ili subvencija.

Sigurno je da su strahovi poljoprivrednika otklonjeni barem u jednom delu, a tiču se obavljanja dopunskih poslova. Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđeno da svojstvo osiguranika poljoprivrednika ne prestaje zbog vršenja poslova na osnovu ugovora.

Što se tiče tačnosti podataka, na primer, u Rumuniji vidimo posledice netačnih statistika. Rumuniji je shodno njenim statistikama odobrena kvota od pet milijardi litara mleka, odnosno milion krava koje daju po 5.000 litara mleka, što znači da u tom okviru može da konkuriše za sredstva EU. Zato je u Rumuniji došlo do pokolja stoke jer su na subvencije mogli da računaju samo na milion grla koliki im je bio limit.

Rezultati popisa značajni su i zbog kontinuiteta i uporedivosti sa rezultatima prethodnih strukturnih istraživanja, kao i zbog kvalitetnih podataka koji omogućavaju analizu trendova i projekcije razvoja poljoprivrede. Trendovi pokazuju, ne samo da se smanjuje površina obradivog zemljišta, već i da se smanjuje broj poljoprivrednih gazdinstava.

U popisu stanovništva iz 2002. godine evidentirano je skoro 800.000 poljoprivrednih gazdinstava, od tih u Vojvodini oko 200.000 gazdinstava. Podaci popisa poljoprivrede 2012. godine pokazali su da Srbija ima malo više od 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, tada u Vojvodini 150.000. Godine 2018. sprovedena je prva anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava. Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji je oko 560.000, a od toga u Vojvodini oko 127.000.

Brojni su uzroci pada broja poljoprivrednih gazdinstava. Pre svega nedovoljno ulaganje, nedovoljan obim investicija koje bi uticao na produktivnost i obim proizvodnje npr. uoči novog budžetskog ciklusa EU od 2014. godine. Procene su bile da EU po jednom stanovniku ulaže u agrar 130 dolara godišnje, a Srbija 29 dolara. U 2020. godini, kroz fondove zajedničke poljoprivredne politike, poljoprivrednici u EU su podržani sa skoro 59 milijardi evra, što je predstavljalo oko 35% ukupnog budžeta EU.

Bez obzira na teškoće mi moramo da gledamo unapred. Poljoprivreda je ključna grana naše privrede i zbog toga smatramo da treba više da se ulaže u poljoprivredu. Strateški cilj nam je da Srbija što pre uđe u EU, da bude članica EU, jer će onda naši poljoprivrednici dobiti znatno veću sumu za poljoprivredu i po hektaru i za stoku i za razne investicije. Posebno stavljajući budućnost, sigurnost i bezbednost poljoprivrednika i njihove imovine u prvi plan, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati Predlog zakona o popisu poljoprivrede. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 13.07.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani saradnici iz Direkcije za vode, dame i gospodo narodni poslanici, dosledno kao što smo 2010. godine podržali donošenje Zakona o vodama i kao što smo 2012, 2016. i 2018. godine podržali izmene i dopune, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati i Predlog izmene i dopune Zakona o vodama, ne samo zato što pitanje zaštite životne sredine, zaštite zemlje, vode i vazduha predstavlja centralno mesto programa Saveza vojvođanskih Mađara, već zato što je to pitanje političke i društvene odgovornosti naše stranke.

Svesni političke odgovornosti, Savez vojvođanskih Mađara je i u koalicionom sporazumu koji smo potpisali sa Srpskom naprednom strankom, posebno naglasila aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje standarda zaštite životne sredine.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati Predlog izmene i dopune iz istog razloga zbog koga smo podržali i sve prethodne.

Predloženim izmenama i dopunama, u skladu sa direktivama EU, pomera se akcenat samo sa zaštite voda na aspekt zaštite životne sredine, usvaja se kompleksan integrisani pristup koji podrazumeva da bez zaštite zemljišta i vazduha nema ni zaštite voda, kao i da zaštita voda znači zaštitu zemljišta i vazduha. To znači da zaštita voda podrazumeva kontrolu nad različitim izvorima zagađenja, kao što su komunalne otpadne vode, nitrati iz poljoprivrede, emisija opasnih supstanci iz industrijskih postrojenja, kao što i deponovanje otpada dovodi do zagađivanja zemljišta i podzemnih voda.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, više od 6% deponija se nalazi na manje od 500 metara od postojećih izvorišta za snabdevanje vodom, a nekad u samim koritima i na obalama. Tokom padavina koje se filtriraju kroz masu deponovanog otpada rastvaraju se štetne materije, čime se zagađuju zemljište i podzemne vode.

Sve su to razlozi zašto je EU 2000. godine usvojila Okvirnu direktivu o vodama, popularno nazvanu "Evropski ustav o vodama". Ključni princip tog dokumenta je da voda nije komercijalni proizvod nego nasleđe koje treba čuvati, zaštititi i shodno tome postupati.

Predlog izmena i dopuna pokušava da ostvari ravnotežu, da se uz kvalitetnu zaštitu životne sredine ostvari ekonomski napredak, da se postigne društveni razvoj, uz očuvanje kvaliteta vodenih tokova.

Cilj predloga je i usklađivanje sa odredbama drugih zakona. Kada smo kod usklađivanja sa Zakonom o javnoj svojini, za nas je važan deo koji se tiče nadležnosti AP Vojvodine i posebno za nas je važna novina u Predlogu izmena i dopuna, da prestaje pravo korišćenja i da se konstituiše pravo javne svojine AP Vojvodine na kanalskoj mreži na teritoriji AP Vojvodine koja nije deo plovnih puteva.

Zaključno sa 31. decembrom 2020. godine pravo javne svojine u korist AP Vojvodine upisano je na ukupno 4.203 katastarskih parcela, koje čine neplovnu kanalsku mrežu.

Kako Zakon o javnoj svojini ne sadrži odredbu o tome ko izdaje potvrdu da kanalska mreža nije deo plovnih puteva, precizira se da tu potvrdu izdaje "Vode Vojvodine".

Kada je reč o doslednosti u vreme donošenja Zakona o vodama 2010. godine, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara je pokrenula i temu - naknada za odvodnjavanje. Tražili smo da se utvrdi drugačija metodologija obračuna, kako bi se smanjio teret doprinosa za poljoprivrednike, da se naknada obračunava po hektaru, da se utvrdi najviši iznos i godišnje usklađuje sa stopom inflacije.

Iako ne na način kako smo želeli, ipak su naša zalaganja dala rezultat. Odredbe Zakona o vodama koje su regulisale naknade za odvodnjavanje prestale su da važe 1. januara 2019. godine, danom početka primene Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Novim zakonom je ustanovljena drugačija metodologija izračunavanja osnovice naknade za poljoprivredno zemljište, kao što smo tražili, u hektarima, s tim da se uvodi raspon naknada zavisno od kategorije zemljišta, koji se usklađuju sa godišnjim indeksom potrošačkih cena. U slučaju Bačke Topole, opštine iz koje ja dolazim, za 2019. godinu raspon naknada je bio 273 dinara do 1.656 dinara za najkvalitetnije zemljište. U drugim opštinama, gde je drugačiji kvalitet zemljišta, naknade su i do tri puta niže.

Za Savez vojvođanskih Mađara, koji je na terenu skoro 30 godina, nema dileme. Jasno je da su vodni resursi u Srbiji ugroženi, a pošto smo dnevno aktivni u Vojvodini, više ću govoriti o stanju vodenih tokova u AP Vojvodini.

Kada kažem da su ugroženi vodeni tokovi, mislim na zagađenje otpadnim, komunalnim i industrijskim vodama, izgradnju na vodnom zemljištu, komunalnim deponijama, ali mislim i na korišćenje pijaće vode za zalivanje kroz bunare koji su bušeni dublje nego što je to dozvoljeno.

Po pitanju kvaliteta vode govorimo o tri grupe problema. Prva grupa je neodgovarajući kvalitet vode za piće, koji je prisutan posebno u Bačkoj i u Banatu. Druga je nadeksploatacija podzemne vode, prisutna u celoj AP Vojvodini. Treća je nedovoljna zaštićenost izvorišta, prisutna na mnogim izvorištima u celoj zemlji.

U našem pravnom sistemu oblast voda ili sistema zavisnih od voda uređuju brojni zakoni, skoro 30 različitih zakona, a za našu poslaničku grupu je važno da predložene izmene i dopune, posebno u svetlu ove tri grupe problema, imaju za cilj da spreče zagađivanje površinskih i podzemnih voda i da obezbede saniranje zagađenih voda, kako bi se postigao dobar status na svim površinskim i podzemnim vodama.

Iskustvo nam govori da je ključni problem kontrola, kontrola i sprečavanje zagađivanja voda, kontrola korišćenja rečnih nanosa, kontrola korišćenja podzemnih voda, kao i kontrola izgradnje i sprečavanje ilegalne izgradnje na vodnom zemljištu.

U Izveštaju objavljenom u oktobru 2020. godine, Evropska komisija je ocenila da su neprečišćena kanalizacija i otpadne vode i dalje glavni izvor zagađenja. Zabrinjava nivo arsena u pijaćoj vodi, a podaci objavljeni u julu 2020. godine u Izveštaju o zdravstvenoj ispravnosti vode Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut" navode da je najveći broj neispravnih gradskih vodovoda u Vojvodini. Od 43 kontrolisana, ispravnih je bilo samo 10. Čak 21 gradski vodovod u Pokrajini imao je fizički, hemijski i mikrobiološki neispravnu vodu.

Kvalitet vode je dodatno ugrožen u slučajevima kada nije rešeno odvođenje otpadnih voda, kada ne postoji kanalizaciona mreža, kada su propustljive septičke jame i dolazi do direktnog ulivanja otpadnih voda. U Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine navodi se da gotovo 75% stanovništva Republike Srbije živi u naseljima većim od 2.000 stanovnika, da je u tim naseljima prosečna priključenost na javne kanalizacione sisteme 72%, a na septičke jame oko 27%.

Uz pobrojane najveće uzroke zagađenosti vode za piće u Vojvodini je i samo izvorište, jer zbog prirodnih karakteristika voda nije dobrog kvaliteta, a mali je broj fabrika koje prerađuju vodu.

Ujedinjene nacije su 2010. godine usvojile rezoluciju po kojoj je pravo na pijaću vodu uvršteno u ljudska prava i pozvale su države i međunarodne organizacije da pomognu u izgradnji kapaciteta i razmeni tehnologije kako bi se svim ljudima obezbedila kanalizacija i zdravstveno ispravna, čista, dostupna i pristupačna voda za piće.

Neprečišćene otpadne vode i dalje predstavljaju glavni izvor zagađenja površinskih, a time i podzemnih voda. Dok se u EU prečišćava više od 18% komunalnih otpadnih voda, u Srbiji je to manje od 10% sa velikim brojem domaćinstava u ruralnim predelima koja nisu ni priključena na kanalizacioni sistem. Prema analizi Ministarstva zaštite životne sredine iz 2019. godine, Srbiji nedostaje 300 novih pogona za tretman otpadnih voda, što košta između četiri i pet milijardi evra. Subotica, Šabac i Vrbas su jedina tri grada sa novoizgrađenim postrojenjima za preradu otpadnih voda, a za to su koristili evropske fondove.

U Vojvodini se, kada je reč o preradi otpadnih voda, grade dva postrojenja uz podršku Pokrajinske vlade, u Bačkoj Topoli i u Malom Iđošu. Često u svojim obraćanjima pominjem problem reke Krivaje, koja uz Begej i delove kanalskog sistema DTD spada u najzagađenije vojvođanske tokove, zato što je Krivaja primer do čega vodi nepoštovanje standarda zaštite životne sredine.

Stručni timovi sa Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu godinama analiziraju Krivaju, kvalitet otpadnih voda i kvaliteta površinskih voda i upoređuju ih sa vrednostima koje su propisane uredbama i pravilnicima. Svi rezultati su porazni.

Pre desetak dana više od 300 kilograma smuđa, najosetljivije vrste ribe, uginuo je u Krivaji na dva kilometra od ušća reke u kanal Dunav-Tisa-Dunav. Uginuće je uzrokovano, pre svega, izuzetno niskom količinom kiseonika u vodi, a zatim i nepovoljnim vremenskim uslovima, odnosno izuzetno visokom temperaturom vode i vazduha.

Jedno od pitanja koje sam pre nekoliko meseci postavi Vladi je bilo da li postoje sredstva i fondovi iz kojih bi mogli da se podrže projekti privatnih preduzeća iz opštine Bačka Topola kroz koje bismo omogućili rešavanje problema reke Krivaje.

Po mišljenju stručnjaka optimalno rešenje bi predstavljala izgradnja sopstvenih prečistača u svakom preduzeću čija bi izgradnja koštala više miliona evra. Do tih sredstava najlakše se može doći preko evropskih fondova, a naš zadatak je da pokušamo da dođemo do sredstava sa svih nivoa vlasti, iz budžeta Republike Srbije, iz AP i lokalnih samouprava i da saniramo barem deo problema.

U Bačkoj Topoli SVM je uz podršku Pokrajinske vlade i lokalne samouprave pokrenuo projekat izgradnje centralnog gradskog prečistača za koji se očekuje da će početi sa početnim radom još u toku ove godine, a kroz taj prečistač će se tretirati oko 30% otpadnih voda sa teritorije naše opštine.

Poslanička grupa SVM smatra da su od posebnog značaja i prelazne i završne odredbe Predloga izmena i dopuna kojim je propisano da će na teritoriji AP Vojvodine nadležni organ odredi granice vodnog zemljišta do 31. decembra 2023. godine. Ova odredba je važna jer se u praksi u katastru vodno zemljište često vodi kao građevinsko i poljoprivredno što omogućava njegovu nezakonitu prodaju, a takođe i nekontrolisano kopanje šljunka u priobalju što povećava rizik od poplava.

Nema ozdravljenja vode bez ozdravljenja zemlje, pa se SVM posebno zalaže da se u cilju sprečavanja difuznog zagađenja oko vodenih tokova, na primer oko reke Krivaje i jezera Palić, uspostavi mreža pojaseva koja se širi na osam do deset metara višespratnog zelenila.

Jedna od prioriteta našeg rada je i da zajedničkim zalaganjima pokušamo da obezbedimo sredstva iz fondova EU, iz budžeta Republike Srbije i uz pomoć lokalne samouprave za proces samoizlečenja Palićkog jezera, isušivanje jezera tokom jedne sezone kako bi se smanjila zapremina mulja, kao i za završetak sanacija prostora između gradske deponije Aleksandrovačka bara i jezera Palić.

Otprilike oko 50.000 tona otpada na godišnjem nivou dospe na deponiju Aleksandrovačka bara, što u ovom trenutku predstavlja oko tri miliona tona smeća. Procene su da bi remedijacija deponija koštala, zavisno od načina, između pet do 21 milijardu evra, a tri predloga za rešenje su upućena Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Park prirode Palić stavljen je pod zaštitu kao zaštićeno područje, a studije od pre nekoliko godina pokazuju da sveukupna investicija sanacije jezera Palić košta oko 10 milina evra. Problem je što se u jezeru izliva kanalizacija, što se poljoprivredne aktivnosti obavljaju uz samu ivicu jezera i svake godine povećavaju njegovu površinu usled odrona dela zemljišta i zagađuju jezero raznim herbicidima. Tek sa izgradnjom gradskog prečistača bi se problem ublažio, ali bi dugotrajno rešenje predstavljala sanacija vodotokova, podzemnih voda i izgradnja zaštitnog pojasa. Govorimo o poluvekovnim problemima i zato je sporo i zato je i skupo.

Budući da se poslednjih meseci raspravlja o ustavnim promenama u ovom trenutku u delu pravosuđa poslanička grupa SVM predlaže da se, kad za to dođe vreme, razmisli o formulisanju nove ustavne odredbe koja bi, uz odredbu člana 74. Ustava koja kaže da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu, kao i da su Republika Srbija i AP Vojvodina odgovorne za zaštitu životne sredine, garantovao pravo na zdrav život u smislu zaštite vode i poljoprivrednog zemljišta, da se voda i poljoprivredno zemljište definišu kao ustavne kategorije. Na primer, na način koji je Slovenija pravo n pijaću vodu uvela u najviši pravni akt, a vodne resurse definisala kao javno dobro kojim upravlja država. U Ustavu Slovenije se navodi da izvori pijaće vode ne mogu biti predmet trgovine.

Podsećam i da se poslanička grupa SVM još 2015. godine, u vreme rasprave o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, zalagala da se Ustavom reguliše zaštita poljoprivrednog zemljišta na način kako je to uradila Mađarska.

Na kraju, da potvrdim još jednom, naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, kao i ostale predloge koji se nalaze na dnevnom redu.

O Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o zaštiti prirode će govoriti kolega Ujhelji, naravno i taj predlog podržavamo. Hvala na pažnji.

Šesto vanredno zasedanje , 29.06.2021.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da na početku izlaganja potvrdim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Razlog ću navesti u jednoj rečenici. Ovaj predlog zakona daje odgovor na pitanje kako poljoprivredne potencijale prevesti u konkurentnost, u bolju zaradu i kvalitetniji životni standard, u povećanje poljoprivredne proizvodnje i stabilizaciju poljoprivrednih tržišta.

Nema dileme da smo svesni naših potencijala, ali i slabosti. Sami smo napisali zaključke u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije od 2014. do 2024. godine. Našu poljoprivredu karakterišu neefikasnost, neorganizovanost i fragmentiranost poljoprivredno-prehrambenog lanca. Da bismo potencijale preveli u politiku poljoprivrednog, ekološkog i ruralnog razvoja, a ove strateške politike u boljitak celog društva, potrebno je uskladiti naš zakonodavni okvir sa propisima koji regulišu zajedničku poljoprivrednu politiku EU, a posebno sa propisima prvog stuba zajedničke poljoprivredne politike EU sa politikom održivog i ravnomernog regionalnog razvoja i sa politikama održivog upravljanja prirodnim resursima.

Za poslaničku grupu SVM je važno da Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda uređuje konkretne segmente pobrojanih strateških politika, da uređuje ključna pitanja u oblasti organizacije poljoprivrednih tržišta i lanca vrednosti poljoprivrednih proizvoda, a među kojima je uređenje ugovorenih odnosa, kao i razvoj udruživanja u poljoprivredu.

Ne smemo zanemariti činjenicu da se polovina propisa koje Srbija mora da usvoji u procesu pristupanja EU odnosi na poljoprivredu, odnosno Poglavlja 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj, Poglavlje 12 – bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika i Poglavlje 13 – ribarstvo. Tri poglavlja iz klastera pet – resursi, poljoprivreda i koheziona politika, poglavlja 11, 12 i 22 – regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata još uvek nisu otvoreni i zato je važno da zakonskim uređenjem tržišta poljoprivrednih proizvoda ispunimo standarde u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja kako bi se uz već otvorena poglavlja 13 i 33 obezbedilo otvaranje klastera pet.

O važnosti tržišta EU govore podaci. Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije je više nego udvostručen u poslednjoj deceniji, beležeći rast od 640 miliona evra u 2009. godini na 1,3 milijarde evra u 2018. godini. Istovremeno, uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU je takođe udvostručen sa 440 miliona evra u 2009. godini na oko 1,1 milijardu u 2018. godini. Od ukupnog izvoza voća i povrća iz Republike Srbije 58% se plasira na tržištu EU.

Brojni su razlozi zbog kojih je važan predlog zakona, ali mislim da dugoročno, iz perspektive budućnosti, očuvanja zdravlja stanovništva, moramo posebno ukazati na član 29. predloga kojim će se uspostaviti sistem poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine, tzv. šeme školskog voća i povrća i mleka i mlečnih proizvoda. Podizanje svesti javnosti o značaju zdrave ishrane u razvoju dece i omladine dobija posebno značenje kada se analiziraju podaci koji pokazuju da je kod nas gojaznost najzastupljenije stanje ili oboljenje, a po istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije iz 2017. godine 40% stanovništva ima normalnu težinu, trećina stanovništva ima prekomernu telesnu težinu, a svaka peta odrasla osoba je gojazna.

U populaciji dece osnovnog školskog uzrasta 23% dece je prekomerno uhranjeno, dok se gojaznost registruje kod 7% dece ovog uzrasta. Zato je važno posvetiti pažnju na MOTO projekat "Podrška školskom razvojnom planiranju u oblasti kulture, ishrane učenika u osnovnim školama, zdrava hrana u školi za zdrave građane u životu".

Savez vojvođanskih Mađara je posebnu pažnju posvetio delu Predloga zakona koji ima za cilj jačanje pregovaračke snage malih poljoprivrednika u odnosu na prerađivačku industriju i maloprodajne trgovinske lance. Naime, zbog malog obima proizvodnje, odnosno usitnjene ponude, nestabilnog snabdevanja i niske specijalizacije, mali proizvođači su najslabija karika u tom lancu.

Takođe, nedovoljno je razvijen sistem otkupa i plaćanja na osnovu klasifikacije poljoprivrednih proizvoda prema kvalitetnim klasama. Na primer, stoka se kupuje i plaća po kilogramu, bez utvrđivanja mesnatosti i drugih proizvodnih karakteristika, male mlekare plaćaju mleko na osnovu mlečne masti.

Nedovoljne su i aktivnosti proizvođača na planu uvođenja i sertifikacije sistema bezbednosti kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla.

U javnosti se dosta govorilo o jednom rešenju predloga. Naime, očekuje se da će zakon obezbediti bolje uslove, kako bi se proizvodi malih poljoprivrednih proizvođača našli na policama velikih supermarketa.

Ne čudi pažnja po tom pitanju, jer su još uvek u sećanju iskustva od pre nekoliko godina, da kažem, u vreme tzv. "supermarket revolucije", koja je dovela do toga da trgovinski lanci prodaju poljoprivredne proizvode krajnjem potrošaču po ceni nižoj od bilo koje nabavne u nabavnom lancu tog proizvoda. Ispostavilo se da su naši poljoprivrednici godinama bili najveći kreditori trgovinskih lanaca, jer se na plaćanje za isporučenu robu čekalo i do 180 dana bez kamate.

Ništa bolje ne prolaze ni stočari. Svedočimo kartelskom udruživanju klaničara i velikih trgovina, pa su stočari izloženi ucenama i pri otkupu i pri pokušaju da uđu u velike trgovinske lance. Ucenjeni su da plate ulaz u megamarkete određenom količinom mesa, što povećava troškove i smanjuje dobit ponuđača.

Dobra je vest da je Predlogom zakona predviđeno da se pravilnicima o načinu obavljanja klasiranja svinjskih polutki na liniji klanja u uslovima za klasifikatora o klasama i cenama preciziraju uslovi plaćanja po procentu mesnatosti, jer u uslovima kada se cena žive vage svinja kreće od 120 do 130 dinara, kada ni za svinje ni za junad nema stalnosti u otkupu, nema cenovne sigurnosti i kontinuiranog izvoza, kada nema rešenja za probleme koji mogu doneti gubitke u odgajanju stoke na kraju ciklusa, izgleda da je skoro nemoguće istisnuti prekupce iz tog lanca.

Osim pobrojanim nepoštenim praksama naši poljoprivrednici su izloženi i tzv. faktoru straha. Slabija strana u poslovnom odnosnom lancu snabdevanja često se plaši da bi pokretanje sudskog spora moglo navesti snažniju stranu na raskid poslovnog odnosa i zato ništa ne preduzimaju.

Važno je razmišljati o iskustvima država članica EU, na primer Hrvatske koja je ovaj problem rešila donošenjem Zakona o zabrani nepoštenih trgovinskih praksi u lancu snabdevanja hranom.

Jedan od ciljeva Predloga zakona je jačanje pregovaračke pozicije proizvođača u lancu snabdevanja i zato su važne odredbe koje predviđaju podršku u formiranju proizvođačkih organizacija i jačanju njihove uloge i ovlašćenja u postupku kolektivnog pregovaranja u ugovaranju uslova i cene isporuka.

Na primeru otkupa mleka vidimo šta znači i nepoštena praksa i faktor straha i važnosti udruživanja. Naime, prošle nedelje Savez udruženja odgajivača goveda u Srbiji ukazao je na alarmantno stanje među proizvođačima mleka jer je otkupljivači šest godina plaćaju istu otkupnu cenu mleka. Prosečna proizvođačka cena litre mleka je 56 dinara, a prosečna otkupna cena je 30 dinara. Odgajivači su se zadužili kreditima u nadi da će se postići neki dogovor sa otkupljivačima o povećanju otkupne cene mleka, ali dogovora nema.

Dodatni udar na proizvođače mleka je i poskupljenje žitarica i uljarica od 50 do 80%, kao i činjenica da se na policama hiper marketa nalazi velika ponuda mlečnih proizvoda iz uvoza.

Organizovanje i udruživanje malih poljoprivrednika je važno, posebno imajući u vidu da je u poslednjoj deceniji došlo do ekspanzije maloprodajnih lanaca, super marketa, hiper marketa i diskontnih prodavnica, a uz pad učešća malih prodavnica iz komšiluka.

Problemi su brojni i dugo se čeka na ovaj Predlog zakona, pa iako je revidiranim nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU iz 2014. godine, usvajanje Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda bilo planirano za prvi kvartal 2016. godine tek danas razgovaramo o tekstu predloga, ali treba biti realan. Zajednička poljoprivredna politika EU se razvija i usklađuje skoro 60 godina nakon što je počela da se primenjuje 1962. godine. Već tokom prve dekade počele su analize pozitivnih i negativnih efekata.

U tom smislu reforma zajedničke poljoprivredne politike iz 2013. godine predstavlja verovatno najznačajniju reformu od šezdesetih godina prošlog veka. Jedan od rezultata te reforme je Uredba 1.308/2013, a cilj donošenja Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda je usklađivanje upravo sa ovom Uredbom EU.

Uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda je kompleksa oblast. Možemo u ovom trenutku pobrojati najmanje desetak zakona sa kojima se usklađuje ovaj Predlog - od Zakona o opštem upravnom postupku, inspekcijskom nadzoru, Carinski zakon, Zakon o carinskim tarifama, Zakon o trgovini, o bezbednosti hrane, veterinarstvu, o organskoj proizvodnji, o poljoprivredi i ruralnom razvoju, o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Dodatno na primenu ovog zakona potrebno je preduzeti odgovarajuće regulatorne aktivnosti koje se pre svega zasnivaju na donošenju podzakonskih akata i Predlog zakona predviđa ukupno 41 uredbu, pravilnik, odluku i naredbu.

Da usklađivanje sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU zaista omogućava prevođenje kapaciteta u bolji životni standard i uravnotežen teritorijalni razvoj pokazuje i analiza poljoprivrede Republike Poljske, s tim da ne smemo zaboraviti da su upravo poljoprivrednici bili najskeptičniji deo poljskog društva pre pristupanja EU.

Statistike pokazuju da se razvoj poljskih ruralnih područja ubrzao nakon pristupanja, posebno korišćenjem fondova EU, namenjenih za ruralni i poljoprivredni razvoj. Rast bogatstva među stanovnicima ruralnog područja u Poljskoj je dinamičniji nego u slučaju urbanih stanovnika. Od pristupanja EU 2004. godine nominalni prihod po glavi stanovnika iz ruralnih područja povećan je za skoro 80%. Prema centralnom zavodu za statistiku 80% poljskog poljoprivrednog izvoza hrane u 2019. godini prodato je na tržište EU, dok je oko 20% proizvodnje izvezeno u treće zemlje.

Da bi se stiglo do tržišta EU važna je standardizacija i sertifikacija proizvoda, ali bez obzira na činjenicu da su nacionalnim programom ruralnog razvoja od 2018. godine do 2020. godine predviđeni podsticaji za uvođenje i sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla u Srbiji je i dalje broj sertifikovanih farmi i primarnih poljoprivrednih proizvoda izuzetno nizak.

Godine 2019. 6.261 proizvođač je bio uključen u sertifikovanu organsku proizvodnju, od čega 534 nosilaca sertifikata, a 5.727 kooperanata u sistemu grupne sertifikacije. Poređenja radi, 2015. godine Srbija je imala 334 sertifikovana organska proizvođača, a na dan 11. jun 2021. godine ukupan broj izdatih sertifikata u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji je bio 178.

Jedan od razloga za mali broj sertifikacija je verovatno i dugotrajnost postupka. Na primer, tek nakon osam godina postupka Udruženje poljoprivrednika "Gozdakon" iz Feketića je 2013. godine dobilo sertifikat o posebnoj sorti višnje iz Feketića. Osam godina je trajao postupak utvrđivanja kvaliteta i geografskog porekla, da bi se donela odluka da se feketića višnja prizna kao posebna sorta prima.

Pitanje standardizacije je i pitanje organizovanja sistema klasiranja trupova u klanicama. Dobra je vest da su klanice koje će biti uključene u ovaj sistem već u prethodnom periodu investirale u nabavku neophodne opreme i edukaciju zaposlenih pa se očekuje da je za proces klasirana trupova spremno 14 klanica za goveda i 40 klanica za svinje.

Međutim, uz dobru vest idu i one koje ukazuju na teško stanje u našem stočarstvu. Republika Srbija raspolaže prerađivačkim kapacitetima u stočarskoj proizvodnji - 1.176 objekata za klanje goveda, svinja, ovaca, koza i živine i rasvrstavanje i preradu mesa goveda, svinja, živine i ribe, ali i njihov stepen iskorišćenosti je znatno ispod projektovanih.

Mali broj objekata je registrovano za izvoz, samo 114 objekata. Dozvolu za izvoz na tržište u zemlje EU ima devet objekata za klanje, kao i osam objekata za preradu mesa.

Tešku situaciju u stočarstvu potvrđuje i činjenica da Srbija može da ispuni tek 10% od referencione kvote od 8.700 kilograma za izvoz junećeg mesa bez carine na tržište EU, kako je utvrđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Da bi se ostvario izvoz od 8.700 kilograma junećeg mesa potrebno je 100.000 junadi u tovi, a u Srbiji je trenutnu u tovi između 12.000 i 15.000 grla.

Odredbe Predloga zakona o standardizaciji, plasiranju i sertifikaciji su važne, jer će omogućiti da se pokrene i tov svinja. Domaća potrošnja svinjskog mesa je na niskih 14 kilograma po stanovniku, a u Evropi je 30 kilograma.

Za Vojvodinu je važna najava da nakon 30 godina postoji mogućnost izvoza svinja u EU i da Predlog zakona uređuje organizovanja sistema plasiranja trupova u klanicama za svinje, jer se svinje u najvećem procentu gaje u Vojvodini, oko 42%.

Nakon što je obaveza vakcinacije svinja protiv svinjske kuge prestala u decembru 2019. godine stekli su se uslovi da se tov svinja organizuje u skladu sa standardima EU, jer tovljenici u Srbiji imaju 20 dana duži tov, neujednačenog su kvaliteta sa prosečno 55,5% procenta mesa u polutki.

Ukazujući samo na deo problema sa kojima se suočavaju mali poljoprivredni proizvođači, a za čije rešavanje Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda nudi mehanizme - usklađenje sa standardima EU, Savez vojvođanskih Mađara će glasati za Predlog zakona, jer će uređenjem tržišta poljoprivrednih proizvoda Srbija u trenutku pristupanja EU imati izgrađen zakonodavni i institucionalni okvir neophodan za implementaciju EU mehanizama i biće delimično usklađen sa Uredbom EU 1308/2013 o uspostavljanju zajedničke organizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Budući da se potpuna usklađenost sa ovom Uredbom očekuje nakon sticanja članstva Republike Srbije u EU nadamo se da će se potpuna usklađenost desiti u doglednoj budućnosti.

Hvala na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Poštovani predsedniče, predstavništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje koje sam već više puta postavljao i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača.

Pitanje je – kada ćemo konačno rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i pitanje bih postavio prvenstveno gospođi Ani Brnabić, ali i gospodinu Siniši Malom, ministru finansija.

Pre par dana kada smo imali raspravu o rebalansu budžeta za 2019. godinu onda je na moje izlaganje gospodin, ministar, Siniša Mali je dao odgovor kroz koji je naveo da se intenzivno radi na rešavanju ovog problema. Znamo dobro da je ovo jedno interesantno pitanje i mi poslanici SVM već godinama se bavimo ovim problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.

Smatramo da je izuzetno dobro ono što je već urađeno vezano za ovo pitanje prethodnih godina, izuzetno je dobro što je bilo reprograma. Izuzetno je dobro što je u porodici dovoljno samo jedan član da plati PIO. Izuzetno je dobro što je formirana Radna grupa u okviru više ministarstava za rešavanje ovog pitanja, a ipak pravo pitanje je samo da li ćemo u 2021. godini konačno rešiti ovaj problem naših poljoprivrednika?

Ostao je još problem vezan za sam iznos PIO, kao i dugovi koji su veliki problem našim proizvođačima. Prošle godine, poštovana gospođo Brnabić, vi ste obećali da ćemo u toku godine imati konačno rešenje i rekli ste da ste imali konsultacije sa Svetskom bankom i MMF. Međutim, zbog pandemije, zbog situacije sa Kovidom 19 naravno sve se odlaže, ali verujem da ćemo ipak imati šansu da u 2021. godini stavimo tačku na ovo pitanje. Poljoprivrednici koji gazduju na manjim posedima imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje koje na godišnjem nivou iznosi oko 100 hiljada dinara. Dug tih poljoprivrednika prema državi je više od dve milijarde evra, što nije mali iznos.

Svakom je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi ne mogu da plate iste iznose za PIO. I oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara, isti iznos ne mogu da plate. Ono što nas interesuje - kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, hvala vam na datom odgovoru. Pored izmene zakona, odnosno donošenja novog zakona, za nas poslanike SVM izuzetno je važno i da omogućimo barem reprogram u sledećoj godini. Izuzetno bi bilo dobro da taj reprogram traje najmanje godinu dana, pošto to nije bila praksa u prethodnom periodu.

Ono što je isto jako važno, da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu, da to plate odmah, ako su u stanju da to urade. Naravno, posle toga da im se otpišu kamate.

Veliki problem je i Poreska uprava koja je svim poljoprivrednim proizvođačima koji su ušli u reprogram i koji imaju dugove stavila hipoteku na poljoprivredno zemljište. To poljoprivredno zemljište ne može da se proda, ne može ni da se prepiše, ne može ni da se pokloni unutar porodice. Postoji još jedan problem vezano za to. Za neke proizvođače koji su ušli u reprogram i koji su plaćali redovno te rate nekima Poreska uprava nije priznala uplatu i nije im otpisala kamate, nije skinula hipoteku, treba da vidimo, da proverimo kakvo je stanje na terenu i smatram da treba da izađemo u susret s tim poljoprivrednim proizvođačima, da rešimo ovaj problem. Pitam vas – da li može po ovom pitanju bilo šta da se uradi?

Mi smatramo da treba da vodimo računa o najmanjim proizvođačima, moramo napraviti razne kategorije, kao što ste to i vi naveli. Po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manjoj površini od pet hektara nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda da plate sve ove doprinose. Želim da podsetim svakog da rešavanje ovog problema stoji i u koalicionom sporazumu između SNS i SVM. Smatramo da rešavanje ovog problema će biti dobro i za državu. Ako rešimo ovaj problem puniće se budžet, jer trenutno jako mali broj poljoprivrednika plaća ove iznose i ako rešimo ovaj problem onda država može samo da dobija, jer će poljoprivrednici početi redovno da izmiruju svoje obaveze. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, u ime poslanika Saveza vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje koje već godinama postavljamo i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača. Pitanje je kad ćemo rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i poljoprivredne proizvođače i pitanje bih postavio gospođi Ani Brnabić?

Ovo je jedno interresorno pitanje i mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara već godinama se bavimo ovim problemom, svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.

Moram da naglasim da je prethodnih godina dosta urađeno po ovom pitanju. Smanjili smo broj članova gazdinstva koji su u obavezi da plaćaju PIO. Imali smo reporgram. Za zdravstveno osiguranje poljoprivrednika smo rešili problem. Formirana je i radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede. Međutim, ostao je još i problem vezan za iznos samog penzijskog i invalidskog osiguranja, iznos tog osiguranja ubuduće, kao i dugovi koji su veliki problem sa tim proizvođačima.

Nas u Savezu vojvođanskih Mađara interesuje konačno rešenje. Pitanje je da li ćemo još u ovom mandatu imati rešenje za naše poljoprivrednike. Činjenica je da imamo ogroman broj poljoprivrednika koji gazduju na manjoj površini od pet hektara ili ne gazduju na tim površinama, nego su samo izdali u zakup to poljoprivredno zemljište.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje, koje na godišnjem nivou iznosi oko 100.000 dinara.

Naravno, ako gledamo visinu doprinosa može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer dva hektara, nema toliko prihoda na godišnjem nivou od kojih bi mogao da plati ove iznose.

Rešavanje ovog problema stoji u koalicionom sporazumu, zaključen između SNS i SVM iz kojeg je do sada mnogo toga zajednički rešeno i vezano za poljoprivredu skoro je rešeno iz tog sporazuma i nadam se da ćemo i ovo pitanje rešiti.

Svakome je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi plaćaju iste iznose za PIO i oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara. To jednostavno nema smisla. Ono što nas interesuje, gospođo Brnabić, kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.05.2021.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a pitanje je vezano za početak obavljanja delatnosti novog doma učenika u Bačkoj Topoli, kako bi se za više od sto učenika obezbedilo pravo na smeštaj, ishranu i vaspitni rad.

Završetak radova na domu učenika je praćen pomešanim osećanjima, sa jedne strane olakšanje, a sa druge strane velika briga. Olakšanje za roditelje i za nastavnike, pogotovo u vremenu pandemije kada svakodnevno putovanje nosi povećani rizik zaražavanja dece, a u Bačkoj Topoli tri srednje škole pohađa ukupno 1200 učenika. Više od polovine, oko 600 učenika su putnici. Najviše upisanih đaka putnika pohađa poljoprivrednu školu, u čijoj blizini je izgrađen dom učenika. To je škola koja će promenom delatnosti postati poljoprivredna škola sa domom učenika. Ipak, dom će biti otvoren za učenike svih srednjih škola na teritoriji Bačke Topole.

Planirano je da u školskoj 2021/2022. godini u 51 sobi, koje su urađene i opremljene shodno najvišim standardima, bude smeštena 102 učenika, s tim da je jedna soba pripremljena za učenike sa invaliditetom.

Radovi na domu su nedavno okončani i preostaje nam svega nekoliko meseci do početka nove školske godine, što podrazumeva napeto ispunjavanje brojnih zakonskih obaveza u veoma kratkim rokovima.

Sportskim rečnikom, moglo bi se reći da se nalazimo u finišu aktivnosti koje treba da se završe kako bi se dom mogao koristiti od septembra tekuće godine. Te aktivnosti su, između ostalog, sledeće: utvrđivanje mreže domova učenika i drugih ustanova učeničkog standarda na teritoriji AP Vojvodine, dobijanje saglasnosti na aktu, organizaciji i sistematizaciji, pokretanje postupka za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje, raspisivanje konkursa za prijem 21 radnika u domu, kao i raspisivanje konkursa za prijem učenika u dom.

Po informacijama dobijenim od škole, ovi postupci su u toku, a ključno je pitanje za Ministarstvo prosvete kako se planira finansiranje ove ustanove? Kako se planirana obezbeđivanje finansiranja novih radnih mesta i troškova funkcionisanja Doma učenika u Bačkoj Topoli?

Svesni smo da svi zakonom propisani postupci moraju biti rešeni u narednih par meseci, ali i da svi ti postupci podrazumevaju da su sredstva iz budžeta već obezbeđena.

Obezbeđena finansijska podrška je važna i da bi se shodno članu 3. stav 1. Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava pokrenuo i postupak za pribavljanje saglasnosti za zapošljavanje 21 radnika u domu učenika pred Komisijom za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava.

Obezbeđena finansijska podrška je važna i da bi shodno članu 6. stav 3. Zakona o učeničkom i studentskom standardu i članu 8. stav 1. Pravilnika o smeštaju i ishrani učenika i studenata Ministarstvo prosvete najkasnije tri meseca pre početka školske godine raspisalo konkurs za prijem učenika srednjih škola u ustanovu za smeštaj i ishranu učenika.

Obzirom da se pored škole i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, kao i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine i nacionalne zajednice u više navrata obraćao Ministarstvu vezano za ovaj dom iskreno se nadamo da Ministarstvo planira mrežu domova učenika za školsku 2021/2022. godinu, uključujući i novi dom učenika o kome danas govorim.

Očekujemo od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da zajedno sa nama učini dodatni napor kako bi novi dom učenika pri Poljoprivrednoj školi u Bačkoj Topoli započeo sa radom od naredne školske godine.

Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pitanje koje bih uputio Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je vezano za problem tzv. čobanske najezde. Već godinama prvenstveno na teritoriji Severnobačkog i Zapadnobačkog okruga ponavlja se isti problem. Čobani u potrazi za ispašom sa svojim stadima ulaze u tuđe livade, pašnjake i useve i nanose ogromne štete. Nažalost, iako su nadležne institucije upoznate sa problemom, do sada se nije došlo do koordinisanog odgovora nadležnih službi i inspekcija. Nadam se da ćemo iznošenjem ovog problema pred predstavnike Ministarstva zajednički doći do efikasnog i koordinisanog odgovora.

U tom smislu postavio bih dva pitanja. Prvo pitanje – postoji li način da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ustroji i uskladi postupanje nadležnih službi i inspekcija kako bi se efikasno i vodeći računa o bezbednosti ljudi i stoke rešio ovaj problem?

Drugo pitanje – da li postoji način da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima i kompanijama na čijim njivama se pravi šteta od čobanske najezde i da li oni mogu računati na pomoć države i na naknadu štete?

Svestan sam da se mnogi ponašaju po maksimi čije je stado njegova je i livada, ali smatram da ipak kod nas u Bačkoj to nije tako i da se tradicija čobanskog nepoštovanja tuđeg vlasništava mora prekinuti. Na primer, i ove zime u katastarskoj opštini Pačir, gde ja živim, stado oko dve hiljade ovaca je napravilo ogromnu štetu. U najvećoj meri šteta je načinjena na više hiljada hektara koju obrađuje „Matijević agrar“, ali ništa manja šteta nije načinjena ni na privatnim parcelama.

Stada koja su došla na ispašu u Pačirski atar nisu iz naše opštine, nisu ni iz našeg okruga i napasana su bez dozvole nadležnih službi i inspekcija. Naravno, ovo nije prvi slučaj da se više stotina ovaca napasa preko zime i proleća prvenstveno na teritoriji vojvođanskih opština. Dešava se da posle odlaska nomadskih čobana na njivama poljoprivrednici pronalaze i uginule životinje, što otvara dodatne probleme, jer se ne zna da li su te životinje uginule zbog bolesti, pa tako mogu biti izvor zaraze i za naše ovce i krave.

Kako nadležne službe postupaju u praksi? U opštini Bačka Topola postoji poljočuvarska služba, ali ova služba ne sme da reaguje samostalno, već samo u koordinaciji sa policijom i inspekcijom i, kada reaguju policija i poljočuvarska služba, ovčari biraju livade blizu opštinskih granica i preteraju stado sa teritorije jedne na teritoriju druge opštine i tako to traje danima i nedeljama.

Propisi kažu da čobani nemaju pravo da svojim stadima borave na nečijoj zemlji bez potpisane dozvole vlasnika parcele i da moraju imati potvrdu o zdravstvenom stanju stada, a provera tih potvrda je u nadležnosti veterinarske inspekcije. U slučajevima napasanja tuđih stada na teritoriji opštine Bačka Topola, po mojim informacijama čobani ni u jednom slučaju nisu imali i nisu posedovali propisanu dokumentaciju i dozvolu. Bilo je takvih slučajeva u našoj opštini i na teritoriji mesnih zajednica Mali Beograd i Gornja Rogatica.

Razumem da je čobanin deficitarno zanimanje, pa tako po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje samo u Srbiji nedostaje oko 300 čuvara stoke, a polovina od tog broja, oko 150, smatra se gorućim nedostatkom. Isto tako smatram da, kao i kod svakog zanimanja, čobanin mora da poštuje propise u očuvanju javnog zdravlja i ljudske bezbednosti, očuvanju životne sredine i, pre svega, mora da poštuje nepovredivost privatne imovine. Hvala.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Pitanje se odnosi na neisplaćene podsticaje poljoprivrednim proizvođačima, posebno stočarima, a glasi: koliko je tačan broj poljoprivrednih proizvođača koji nisu dobili podsticaje za stoku i da li je utvrđen krajnji rok do kada Ministarstvo planira da isplati podsticaje u potpunosti?

Takođe, ovo je pitanje i za Upravu za agrarna plaćanja i za Ministarstvo finansija.

Činjenica je da u drugoj godini borbe protiv pandemije poljoprivreda predstavlja jednu od ključnih privrednih grana, posebno imajući u vidu da su evropske vlade snabdevanje hranom proglasile pitanjem nacionalne bezbednosti. U Srbiji više od milion i po ljudi živi od poljoprivrede i važno je da svi zajedno razmišljamo kako da održimo i unapredimo poljoprivrednu proizvodnju. Država je donela niz mera kao pomoć poljoprivrednica, između ostalih i kredit za likvidnost Fonda za razvoj, uz povoljne kamatne stope, a prošlogodišnjim rebalansom i budžetom za 2021. godinu znatna sredstva su izdvojena za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, sa ciljem prevencije ublažavanja posledica Kovida – 19.

Različita vrsta podsticaja su važna mera. Nažalost, isplata podsticaja predstavlja problem o kojem se najviše priča, a poseban problem predstavlja i daje kašnjenje isplata podsticaja za stoku. Obraćaju mi se poljoprivrednici, najviše iz Zapadno-bačkog, Južno-bačkog, Severno-bačkog i Severno-banatskog okruga. Primer iz Kanjiže je ilustrativan za sve. Predstavnici lokalnog udruženja poljoprivrednika navode da su njihovi zahtevi, konkretno za podsticaje u iznosu od 20 hiljada dinara za svakog registrovanog tovnog bika koji se proda u klanicu, predate su prošle godine ali još uvek nema odgovora.

Po podacima ovog udruženja, svega 10% zahteva u opštini Kanjiža je obrađeno i isplaćeno. Nekima isplata podsticaja i dalje kasni više od godinu dana.

Sa druge strane, svesni smo i da se Uprava za agrarna plaćanja suočava sa problemima. Zbog Kovida – 19 deo zaposlenih je odsutan, godišnje dobijaju oko 80 hiljada zahteva, ali se realno radi na dvostruko većem broju predmeta, jer se veliki broj zahteva prenosi iz prethodne godine. Jedan od razloga otežanog rada je i taj što se zahtevi ne obrađuju hronološki, već što se najpre obrađuju najveći, a potom manji.

Svi znamo da se stočari suočavaju sa ozbiljnim teškoćama, smanjene subvencije po hektaru sa 5.200 na 4.000 dinara, što je dodatni problem, pogotovo u godini pandemije, koji i pored svega prati otežana prodaja poljoprivrednih proizvoda, posebno žive stoke. Trenutna cena svinja, junadi i jagnjadi isto nije zadovoljavajuća.

Izveštaj DRI za period od 2016. do 2018. godine navodi da je za tri godine iz republičkog budžeta izdvojeno 28 milijardi dinara, nekih 240 miliona evra za podsticaje u stočarstvu. Međutim, stanje se teško menja na bolje. U izveštaju DRI prepoznaje kao problem činjenicu da Ministarstvo poljoprivrede nije obezbedilo stabilnu i predvidivu politiku u sistemu podsticaja za stočarstvo i za te tri godine tri puta su menjane uredbe u raspodeli podsticaja, a pravilnik čak 12 puta.

Izuzev oblasti ovčarstva, broj proizvedenih grla u Srbiji ima trend pada, a razlog je, između ostalog, i smanjen broj poljoprivrednih gazdinstava. Prosečan broj grla po poljoprivrednom gazdinstvu je nešto malo veći od pet, a polovina poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ima jedan do dva grla goveda, dok se najviše goveda gaji na farmama.

Imajući u vidu sve navedeno, apelujem na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na Upravu za agrarna plaćanja i na Ministarstvo finansija da ubrzaju postupak obrade zahteva za podsticaje u stočarstvu i u što je moguće kraćem roku isplate sva dugovanja stočarima. Hvala.

Imovinska karta

(Pačir, 07.07.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69237.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -