ALEKSANDAR MARKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 22. maja 1981. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Bio je odbornik u Skupštini opštine Vračar od 2004. godine u tri mandata, kao i šef odborničke grupe. Od 2008 – 2009. godine je bio odbornik u Skupštini grada Beograda. Od osnivanja Srpske napredne stranke do aprila 2015. godine obavljao je dužnost poverenika/predsednika opštinskog odbora SNS-a Vračar. Predsednik je Saveta za saradnju sa verskim zajednicama opštine Vračar i član glavnog odbora SNS-a. Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i bio je član je Odbora za administrativno-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika. U XI skupštinskom sazivu bio je član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, Odbora za Kosovo i Metohiju, Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, zamenik člana Odbora za ustavna pitanja i zakonodovstvo i Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Takođe je bio zamenik člana Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo dobija poslanički mandat. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:07

Osnovne informacije

Statistika

  • 35
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana na društvenoj mreži Instagram upućene su stravične pretnje ubistvom predsedniku države Aleksandru Vučiću. U pitanju je izvesni Gvozdenović Petar, inače lice sa poternice, izvršilac različitih krivičnih dela, koji je napisao - Čeka te metak 9 mm, aludirajući na kalibar. U međuvremenu je taj čovek uhapšen.

Iskoristio bih priliku da čestitam pripadnicima MUP na efikasnosti, kao i Tužilaštvu za visoko-tehnološki kriminal.

Međutim, ono što je zanimljivo to je da, osim par medija, osim nekolicine medija i nekoliko funkcionera SNS koji su skrenuli pažnju na ove pojave i apelovali da nadležni organi reaguju na ovakve monstruozne pretnje, gotovo niko drugi nije našao za shodno da se ozbiljnije pozabavi ovim.

Ja sad pitam - da li je moguće da ovo više nije vest za pojedine medije u Srbiji? Kada je ovo prestalo da bude tema? Da li je moguće da smo se navikli na pretnje ubistvom? Da li je moguće da je to postala normalnost u Srbiji? Da li je normalno da se predsedniku države gotovo svakodnevno preti ubistvom i da se niko više ne potresa zbog toga? Ne prođe nedelja bez pretnji ubistvom koje su upućene Aleksandru Vučiću ili članovima njegove porodice. Teško da i jedan dan može da prođe a da se ne pročitaju najrazličitije uvrede i napadi na Vučića na raznim opskurnim portalima tzv. opozicionim medijima, kako štampanim tako i elektronskim, čitaj Đilasovim, društvenim mrežama, itd.

To vam je upravo odgovor na pitanje ko konstantno generiše ovakvu atmosferu mržnje u Srbiji, ko promoviše ovakav narativ i ko stvara atmosferu nasilja, progona i linča svih političkih neistomišljenika.

Setite se samo koliko je naslovnih strana raznih đilasovskih dnevnih i nedeljnih listova, da ih ne nabrajam sve, bilo posvećeno Aleksandru Vučiću, naravno, u potpuno negativnom kontekstu, svaki dan imate po neku naslovnu stranu.

Evo i danas, naslovna strana jednog lista na kojoj je Aleksandar Vučić, pa kaže - Još jedna Vučićeva predstava za glasače, imajući u vidu njegov govor na sednici Saveta bezbednosti. Za njih je ovo predstava za glasače. Čovek održi istorijsko obraćanje, čovek saspe njima svu istinu u lice, koju im niko ranije godinama nije smeo da saspe i za njih je ovo još jedna Vučićeva predstava za glasače.

Setite se koliko je tekstova, članaka, karikatura, do sada objavljeno u najnegativnijem mogućem kontekstu u tim istim listovima koji su pod kontrolom Dragana Đilasa. Setite se one naslovne strane NIN-a sa snajperom postavljenim tako da je uperen direktno na Aleksandra Vučića! Posle su oni povukli tu naslovnu stranu, zbog pritiska javnosti, naravno, ali nikada nije došlo do izvinjenja. Da ne pominjem one đilasovske televizije koje inače sedam dana u nedelji, 24 sata dnevno, vode isključivo, samo i jedino prljavu kampanju protiv Aleksandra Vučića. To su emisije, debate, okrugli stolovi, dokumentarni filmovi, itd.

Nismo zaboravili onaj sramni film na televiziji N1 iz dva dela, "Vladalac" se zove, dva nastavka od po sat i po vremena. Sećate se toga, to je bilo nešto više od pre godinu dana, kada je čitava gomila raznih nekih autošovinista, tzv. drugosrbijanaca, čitav niz najvećih gadosti iznosila o Aleksandru Vučiću, najrazličitije optužbe, najgore uvrede. Mislim da je nemoguće pobrojati sve uvrede koje su u tom filmu bile upotrebljene protiv Aleksandra Vučića. Ako se dobro sećam, 442 puta je Vučić u negativnom kontekstu pomenut u tom filmu, sa preko 40 različitih uvreda, direktnih, ličnih uvreda.

Najsmešnije od toga je što paralelno sa emitovanjem tog filma od istih tih ljudi konstantno stiže optužba kako je u Srbiji medijski mrak, kako je cenzura, neka strahovlada, itd, slične gluposti. Dakle, sve što im padne na pamet, svaka moguća pa i najvulgarnija bljuvotina, najmonstruoznije uvrede, sve su to onako prosuli u tom filmu, a s druge strane optužuju za cenzuru a dlaka sa glave im nije falila.

Sad je ta ista ekipa, ako primećujete, predsedavajući, ponovo aktivna, okupljena oko onog novinara u pokušaju Slaviše Lekića, to vam je onaj što je bio predsednik NUNS-a onda kada im je Đilas dao šest miliona dinara, ima tu i neka Jovana Polić, e sad su ovih dana ponovo aktivni i snimaju neke razne filmove. Sviđa im se to, vole to da rade. Svake nedelje novi film, novo pljuvanje, nove gadosti, novo raspirivanje mržnje. Prekjuče je bio film o Siniši Malom, pre toga nešto o Ivici Dačiću, videćemo ko je sledeći, ali ne sumnjam da će doći na red svako, ama baš svako ko se usudi da javno podrži ili sprovodi politiku Aleksandra Vučića.

Moje pitanje, predsedavajući, upućujem REM-u - da li će reagovati na ovu hajku televizije N1, a u cilju zaštite interesa javnosti i zaštite korisnika usluga elektronskih medija, a na način primeren demokratskom društvu?

Za sam kraj, poslednja rečenica, predsedavajući, želeo bih da iskoristim priliku da čestitam slavu građanima Beograda Spasovdan i da pozovem građane da se odazovu, odnosno pridruže litiji koja je organizovana večeras, naravno uz poštovanje svih epidemioloških mera. Zahvaljujem.

Četvrto vanredno zasedanje , 09.06.2021.

Zahvaljujem gospodine Tvrdišiću.

Uvažena gospođo Popović, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, najveći broj država, da kažem, savremenog sveta zaokupljen je rešavanjem brojnih i raznovrsnih bezbednosnih izazova i pretnji, a među njima terorizam svakako predstavlja jednu od najopasnijih, s obzirom da ga karakteriše visok stepen okrutnosti i bezobzirnosti. Dosadašnja iskustva država u borbi protiv terorizma ukazuju na činjenicu da državna politika ne može u toj borbi da se oslanja samo na instrumente sile u pokušaju naravno da ga pobedi. Neophodno je sagledati i sve ostale mogućnosti za korišćenje efikasnijih instrumenata koji bi u cilju veće delotvornosti trebalo da imaju snažan, da kažem preventivan efekat kako bi se pretnja terorizmom konačno zaustavila.

U skladu sa tim Republika Srbija nastoji da izgradi nacionalni bezbednosni i odbrambeni sistem kojim efikasno može zaštiti svoje vitalne vrednosti dajući nadležnim državnim organima mogućnost da u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima mogućnost da blagovremeno otkrivaju, prate, dokumentuju, sprečavaju i procesiraju konačno sve terorističke aktivnosti, usmerene prema Republici Srbiji i njenim građanima.

Ovo što bih napomenuo je da i do sada saradnja svih državnih aktera po ovom pitanju bila na najvišem mogućem nivou. Međutim, ovim Predlogom zakona, dakle Predlogom zakona o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, mi nadležnim organima dajemo još jedan alat, tako reći još jednu mogućnost da se na bolji i efikasniji način bore sa navedenim problemom.

Stvaranjem jedinstvene baze podataka o licima, bilo da su u pitanju pravna lica, fizička lica, grupe ili organizacije koje su označene kao terorističke ili se bave finansiranjem terorizma, omogućuje daleko brže i efikasnije identifikovanje lica i organizacija koje su direktno povezane sa terorizmom, naročito imajući u vidu da će navedena baza podataka sadržati lica sa lista označenih lica UN i drugih međunarodnih organizacija, kao i iz postojećih baza nadležnih organa uspostavljenih u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije. Naime, Nacionalna baza sastoji se od osnovne platforme koja je smeštena kod BIA i pojedinačnih servisa za pristup osnovnih platformi.

Kao predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove smatram da će uvođenje ovakve, da kažem, jedinstvene Nacionalne baze podataka značajno doprineti zaštiti nacionalne bezbednosti, ali i bezbednosti svih građana Republike Srbije, što je i cilj koji ćemo ovim zakonom postići.

Takođe iskoristio bih priliku da istaknem i značaj međunarodne saradnje, gde je zahvaljujući politiku koju vodi Vlada Republika Srbija prepoznata kao stabilan i pouzdan partner, kao zemlja koja veoma ozbiljno shvata borbu protiv ove grupe pošasti. Uz nadu da u Srbiji nikada nećemo biti svedoci terorističkih napada, kao što su napadi na zgrade Svetskog trgovinskog centra u SAD ili napada na Redakciju Lista „Šarli Ebdo“ zaključio bih ovaj deo svog izlaganja jednim citatom – „ Svako ko uništi jedan život kao da je uništio ceo svet, a svako ko spase jedan život kao da je spasio ceo svet“. Prema tome, ako na ovaj način uspemo da spasimo makar i jedan ljudski život sav naš trud imaće u toliko više smisla.

Ne mogu, gospođo ministre, u svom obraćanju da se ne osvrnem na ono što je obeležilo jučerašnji dan, a to je nastavak politike koja za cilj ima da se Srbi prikažu kao jedini krivci za sve što se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije, da ispadnemo jedini odgovorni za sve zločine koji su se desili i ponovilo se ono što je već decenijama na snazi, a to je tužna činjenica da za nas Srbe, za srpski narod, a naročito za srpske žrtve nema pravde, a pogotovo nema u Hagu.

Još jednom se pokazalo da je u pitanju politička institucija sa isključivo političkim motivima da se u Hagu sudi samo Srbima. Evo kako to izgleda. Optuženih Srba pred Haškim tribunalom je 109, što je 68% od svih lica kojima je potvrđena optužnica. Dakle, Bošnjaka je devet, Hrvata 34, Makedonaca dva i Albanaca sedam.

Još gore je kada je reč o osuđenima i o tom odnosu. Srba je osuđeno 65 uključujući i jučerašnju sramnu presudu, Bošnjaka pet, Hrvata 18, Makedonaca jedan, Albanaca dva.

Evo kako to izgleda, dame i gospodo – spisak osuđenih Srba u Haškom tribunalu – Ljubiša Beara, pukovnik Vojske Republike Srpske – doživotna robija, preminuo je 2017. godine, Stanislav Galić, general Vojske Republike Srpske – doživotna robija, Milan Luki, komandant paravojne formacije – doživotna robija, Ratko Mladi, general Vojske Republike Srpske – doživotna robija, Zdravko Tolimić, general Vojske Republike Srpske – doživotna robija, preminuo je 2016. godine, Radovan Karadžić, predsednik Republike Srpske – doživotna robija, ukupno sedam doživotnih robija, Goran Jelisić – 40 godina, Milomir Stakić, predsednik SO Prijedor, ratni predsednik – 40 godina, Radislav Krstić, general Vojske Republike Srpske – 35 godina, Milan Martić, predsednik Republike Srpske Krajine – 35 godina, Drago Nikolić, pukovnik Vojske Republike Srpske – 35 godina, on je preminuo, Radoslav Brđanin, potpredsednik Vlade Republike Srpske – 30 godina, Dragomir Milošević, general Vojske Republike Srpske – 29 godina, Dragoljub Kunarac – 28 godina, Sredoje Lukić – 27 godina, Zoran Žigić – 25 godina, Nebojša Pavković, general Vojske Jugoslavije – 22 godine, Mićo Stanišić, ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske – 22 godine, Stojan Žukljanin, načelnik Centra za službe bezbednosti u Banja Luci – 22 godine, Radomir Kovač, zamenik komandira Vojne policije Republike Srpske – 20 godina, Momčilo Krajišnik, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske – 20 godina, nažalost preminuo je prošle godine, Sreten Lukić, general Policije Srbije – 20 godina, Milan Mrkšić, general JNA – 20 godina, preminuo 2015. godine, Dragan Nikolić Jenki, komandant logora – 20 godina, Momir Nikolić, pukovnik Vojske Republike Srpske – 20 godina, Mlađo Radić, policajac Republike Srpske – 20 godina, Duško Tadić, stražar – 20 godina, Vlastimir Đorđević, general Policije Srbije – 18 godina, Radivoje Miletić, general Vojske Republike Srpske – 18 godina, Ranko Ćešić, policajac Republike Srpske – 18 godina, Nikola Šajinović, potpredsednik Vlade SRJ – 18 godina, Ljubomir Borovčanin – 17 godina, Darko Mrđa – 17 godina, Dragan Obrenović – 17 godina, Mitar Vasiljević – 15 godina, Dragan Zelenović Zelja – 15 godina, Milorad Krlejelac – 15 godina, Dragoljub Ojdanić, ministar odbrane SRJ – 15 godina, Duško Sikirica – 15 godina, Blagoje Simić – 15 godina, Vladimir Lazarević, general Vojske Jugoslavije – 14 godina, Milan Babić, predsednik Republike Srpske Krajine – 13 godina, Vinko Pandurović – 13 godina, Zoran Vuković – 12 godina, Biljana Plavšić, predsednica Republike Srpske – 11 godina, Miroslav Deronjić – 10 godina, Stevan Todorović – 10 godina.

Vojislav Šešelj, predsednik SRS 10 godina, Veselin Šljivančanin, major JNA 10 godina, Dragan Jokić devet godina, Predrag Banović osam godina, Miroslav Tadić osam godina, Pavle Strugar sedam i po godina, Miodrag Jokić sedam godina, Miroslav Kvočka sedam godina, Milojica Kos šest godina, Simo Zarić šest godina, Damir Došen pet godina, Milan Gvero pet godina, Dragoljub Prcač pet godina, Milan Simić pet godina, Dražen Jordemović pet godina, Dragan Kolundžija tri godine.

Ukupno sedam doživotnih kazni i 967 i po godina zatvora, dobili su Srbi u Haškom tribunalu.

Kada se tome doda i broj godina zatvora, koje su dobili takođe Srbi, ali čiji procesu su bili transferisani pravosuđu BiH, a njih je devet ukupno, da ne čitam sada, onda je taj broj mnogo, mnogo veći.

Možemo tome da dodamo i optužene koji su preminuli pre okončanja procesa, pa nisu pravosnažno osuđeni, Goran Borovnica, Slavko Dokmanović, Simo Drljača, Đorđe Đukić, Dragan Gagović, Janko Janjić-Tuta, Nikica Janjić, dr Milan Kovačević, Slobodan Miljković-Lugar, Slobodan Milošević, Željko Ražnjatović-Arkan, Vlajko Stojiljković, Momir Talić, Goran Hadžić.

I ako tome dodamo, a mnogi od njih su ubijeni od snaga SFORA u Bosni, ako se sećate, iako njima dodamo još dva procesa koja su u toku, dakle, Franko Simatović i Jovica Stanišić, gde je naloženo ponovno suđenje, onda dolazimo do celokupne slike kada je reč o odnosu Haškog tribunala prema Srbima.

I danas, nakon svega trpimo iste pritiske kao država, istu nepravdu kao narod, i svedoci smo sa kakvim pritiscima se suočava i predsednik države Aleksandar Vučić.

Poslednji u nizu tih pritisaka je jedan čist politički pritisak da izručimo funkcionere SRS Vjericu Radetu i Petra Jojića, iako oni nisu optuženi ni za kakav zločin, već je u pitanju optužba za nepoštovanje suda. I ne mogu da se ne osvrnem kada već govorimo o ovome i na odnos, da kažem nekih iz Srbije, kada je reč o Haškom tribunalu, kada je reč o presudama srpskog naroda i prosto je neshvatljivo ponašanje nekih medija u Srbiji i nekih pojedinaca koji su se juče bukvalno radovali, bukvalno radovali i seirili nad sramnom presudom Haškog tribunala.

I nije ni malo slučajno da su u pitanju isti oni mediji i isti oni pojedinci koji svakodnevnu kampanju vode protiv Aleksandra Vučića i SNS. Svaki dan, na svaku temu i po svakom pitanju, vode organizovanu kampanju, a ja bih rekao i to „hajku“ protiv predsednika države. I želim da skrenem pažnju javnosti da će, da kažem sasvim sigurno, da će se ti pritisci o kojima sam govorio i napadi na predsednika države Aleksandra Vučića u narednom periodu pojačavati, zato što dokazano vodi državotvornu politiku, zato što vodi odgovornu politiku i ponajviše, zato što vodi politiku zaštite srpskih nacionalnih interesa. Zahvaljujem.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih želeo da se zahvalim ministru na tome što su usvojeni svi amandmani koje je Odbor za odbranu i unutrašnje poslove predložio.

Dakle, mi smo na sednici, koja je održana juče, sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, odličili da podnesemo tri amandmana.

Dakle, u pitanju je tačnije preciziranje pojedinih odredbi. Konkretno, kada govorimo o amandmanu na član 1. dakle, navedeni amandman predstavlja usaglašavanje sa članom 8. zakona, kojim je propisano da ako obrazac lične karte sadrži čip, u njega se upisuje, između ostalog, i podatak o prebivalištvu.

Smatrali smo da je neophodno isti podatak upisati, čak i ako lična karta ne sadrži mikrokontroler, tj. čip, a naročito smo imali u vidu značaj koji adresa prebivalšta građana ima u upravnim poslovima, s obzirom da se na taj način određuje i mesna nadležnost organa za postupanje u upravnim poslovima, a koja se dokazuje ličnom kartom.

Ja bih želeo da iskoristim priliku da, s obzirom da u javnosti ili da kažem u delu javnosti su uočene neke nejasnoće i nedoumice u pogledu toga, naglasim da se ovim ne menja ništa u onom delu da će građani i dalje imati mogućnost da se opredele da li su za čipovanu ličnu kartu ili ne.

Dakle, primetio sam u javnosti određene nedoumice u tom smislu i želeo sam to da naglasim. Dakle, u obrascu lične karte će se navesti podatak o adresi prebivališta. To je i do sada bio slučaj. Dakle, za one građane koji odluče da nemaju čipovanu ličnu kartu, ponavljam da je to i do sada bio slučaj, a ovim se zapravo vrši samo usaglašavanje, odnosno preciziranje konkretno ovog dela zakonskog akta.

Gospodine ministre, želeo bih da iskoristim priliku, kada govorimo o Predlogu zakona o ličnoj karti, kada govorimo o ovoj temi, da ponovim ono što sam rekao i kada smo imali načelnu raspravu. Dakle, uvek kada su neki zakoni iz oblasti Ministarstva unutrašnjih poslova na dnevnom redu Skupštine, dobra je prilika da prodiskutujemo o još nekim stvarima koje se tiču bezbednosti naših građana, koje se tiču bezbednosne situacije u zemlji, koje se tiču borbe protiv kriminala i korupcije, koje se tiču organizovanog kriminala i svih ostalih stvari iz domena Ministarstva unutrašnjih poslova.

Mi smo u načelnoj raspravi istakli da smo kao Odbor za odbranu i unutrašnje poslove pre dve nedelje imali sednicu na kojoj je usvojena Informacija o radu ministarstva, kao i Izveštaj o stanju bezbednosti naše zemlje i da smo prilikom razmatranja tih informacija uočili da je stopa opšteg kriminaliteta u Srbiji danas na značajno nižem nivou nego nekad, na mnogo nižem nivou nego u nekim ranijim godinama, zapravo, kada su neki drugi vršili vlast u Srbiji. Iz izveštajnog perioda uočava se trend opadanja nivoa, odnosno stope opšteg kriminaliteta i ja bih želeo da istaknem, između ostalog, i vašu zaslugu, ministre, za to, jer reč je o izveštajnom periodu koji obuhvata oktobar-decembar 2020. godine, a jasno se vidi razlika u odnosu na isti izveštajni period nekih ranijih godina.

Ovom prilikom ne želim samo da ističem statističke podatke. Dakle, ti statistički podaci govore u prilog ovoj tezi i iz njih se jasno vidi, kada se uzme stopa opšteg kriminaliteta, kada se uzmu svi ostali parametri koji govore o konkretnim krivičnim delima, dakle, u svakom mogućem segmentu se vidi opadanje, ali ne želim samo da pričam o statističkim podacima. Želim da kažem da se to oseća kod svakog građanina naše zemlje.

Dakle, lični subjektivni osećaj je da je Srbija danas daleko bezbednija zemlja. Dakle, i posebno bih podvukao onaj deo koji se tiče borbe protiv organizovanog kriminala i vaše zasluge kada je reč o suzbijanju organizovanih kriminalnih grupa, pa i ove organizovane kriminalne grupe, koja je slovila za jednu od najopasnijih kriminalnih grupa na ovim prostorima u ovom delu Evrope. Reč je o kriminalnom klanu Belivuk – Miljković. To, naravno, nije kraj.

Mi iz sredstava javnog informisanja vidimo da se nastavlja sa tom akcijom, da je poruka da neće biti zaštićenih, da je poruka da niko nije jači od države, da je poruka da kada postoji politička volja u državi, da će država uvek naći načina i snage da se izbori sa svim vidovima organizovanog kriminala.

Želeo bih ovom prilikom da kandidujem jednu temu i da vas pitam, ministre, za vaše mišljenje kada je reč o jednom fenomenu koji se dešava u Srbiji, a to je da ne dele svi isto ushićenje i ne dele svi isto zadovoljstvo kada govorimo o rezultatima države u borbi protiv organizovanog kriminala. Dakle, u pitanju jedna kampanja. Ja sam o tome nekoliko puta govorio, ali nisam imao priliku sa vama još da razgovaram na tu temu, a to je da pojedini mediji, eto, slučajno pod kontrolom Dragana Đilasa, da li je slučajno ili ne, neka procene građani Srbije, ali ti mediji od samog starta, od samog početka ove oštre borbe države sa organizovanim kriminalom i mafijom nekako kao da podmeću klipove pod točkove.

Ako se sećate, ministre, kada je predsednik države kao neko ko je pokretač, ko je inicijator svega ovoga, bez čije energije naravno ne bi imali, ubeđen sam, ovakve rezultate, kada je prilikom gostovanja na jednoj televiziji nakon hapšenja ove grupe, ponavljam jedne od najopasnijih kriminalnih grupa u regionu, izvadio određene slike da demonstrira, da pokaže građanima sa čime smo imali posla, sa kakvim kriminalcima smo se borili.

Izvadio je slike i pokazao, tog sekunda u Srbiji je prestalo da bude važno da li mi vodimo borbu protiv organizovanog kriminala, kakvi su rezultati, ko je uhapšen, za kakva krivična dela su ti ljudi osumnjičeni, a nadam se uskoro i optuženi, tog sekunda je postalo samo važno za neke medije da li je predsednik smeo da pokaže fotografije ili nije, da li je to bilo degutantno po njima, da li je to bilo moralno, da li je mogao, da li je trebao, itd? I, samo se oko toga vodila rasprava.

Isto se dešava sada, dakle, pre desetak dana, kada je predsednik bio na jednoj televiziji na kojoj je govorio vrlo eksplicitno o načinu na koji su vršena krivična dela istih tih kriminalaca.

Ja mogu da se složim da je to možda neprijatno, da nije prijatno čuti da u 21. veku neko nekoga melje. Ja se slažem da to možda nije prijatno, ali to ne umanjuje težinu tih krivičnih dela. To ne umanjuje potrebu da čovek izađe i objasni građanima Srbije sa kakvim monstrumima smo se suočavali i tog sekunda ponavlja se slučaj. Ponovo ti isti mediji, samo se bave time da li je Vučić smeo da govori tako eksplicitno o tome da su kriminalci mleli ljude, itd. Nije više važno, nema ulaska u suštinu, nema ulaska u meritum stvari.

Na taj način, ministre, moje mišljenje je da oni pokušavaju da obesmisle čitavu borbu protiv organizovanog kriminala, da obesmisle, da omalovaže rezultate, na taj način da revitalizuju kriminalce. I, naravno, kulminacija svega toga je bila ona, ja nemam drugi izraz, nego monstruozna emisija pre nekoliko dana na, mislim Nova S, ne znam kako se zove emisija, a u pitanju su neka dvojica. Jedan se predstavlja kao pisac, drugi se predstavlja kao publicista i oni vode neku emisiju, koja je poznata javnosti samo po količini najbrutalnijih uvreda i najvaulgarnijih psovki protiv i vas, ministre, i predsednika države, i nas narodnih poslanika, i svih koji učestvuju u borbi protiv kriminala i korupcije.

E, u toj emisiji su doveli čoveka za koga cela Srbija tvrdi da je pedofil, cela Srbija tvrdi da je pedofil i on je odjedanput legitimni sagovornik. Pozvali su ga i sa njim jeli ćevape, podsmevajući se žrtvama kriminalaca koji su ubijeni, za koje se veruje da su posle samleveni. Na taj način, direktno se rugaju i porodici tih žrtava.

Želeo sam da kandidujem ovu temu, želeo sam i da čujemo od vas vaše mišljenje kako je moguće da danas u Srbiji postoje mediji, a dozvoliću sebi da kažem, a i određeni centri moći, koji direktno opstruišu borbu protiv kriminala i korupcije, borbu protiv organizovanog kriminala, borbu protiv mafije i na taj način pomažu kriminalcima? Zahvaljujem.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

To je jedna u nizu anomalija našeg Poslovnika o radu, ali bože moj.

Dame i gospodo narodni poslanici i uvaženi članovi Vlade, imam nekoliko poslaničkih pitanja, ali ne znam, s obzirom da je blizu 19.00 časova, da li ćemo uspeti da dobijemo odgovore, ali ako budemo efikasni možda i uspemo u tome.

Dakle, svakako prvo pitanje je upućeno ministru odbrane gospodinu Stefanoviću, a tiče se ulaganja u naoružanje i opremu, modernizaciju vojne tehnike, forsiranja u domaće proizvodnje u te svrhe. Takođe bih želeo da iskoristim priliku da se zahvalim na malopređašnjem iscrpnom odgovoru u vezi najave uvođenja obaveznog vojnog roka. Mislim da je to jako važno, zato što je u poslednje vreme na delu prava histerija u pojedinim medijima, uglavnom su to oni mediji pod kontrolom Dragana Đilasa, i vrši se snažna negativna kampanja protiv redovnog služenja vojnog roka i te ideje i te najave.

Doduše, oni inače vode kampanju protiv svega što je dobro za Srbiju, protiv svega što je patriotski, protiv svakog poteza koji štiti srpske nacionalne interese. Spremni su da napadnu i najbolju moguću ideju i najbolji mogući potez, samo ukoliko to dolazi od strane Aleksandru Vučiću, pa bile to vakcine, bio to najavljeni paket pomoći privredi i stanovništvu, bio to spomenik Stefanu Nemanji, bila to zlatiborska gondola, bilo šta, bilo šta da je u pitanju, oni će to napasti ukoliko to dolazi od Aleksandra Vučića.

I kad već spominjem najavljeni paket pomoći privredi i stanovništvu, želeo bih da nam se obrati, ukoliko nam vreme dozvoli, i ministar finansija gospodin Mali po ovom pitanju, jer ovi pomenuti mediji su, verovali ili ne, uspeli da napadnu i tu temu, uspeli su da napadnu i najavljen paket pomoći građanima, privredi i stanovništva. Kažu kako je 110 evra, dakle, 30 plus 30 plus 50 evra namenjenih za građane Srbije uvreda zapravo za građane Srbije, kako je to ništa, kako taj novac ništa ne znači, kako je to vređanje zapravo građana Srbije. Pa, izvinjavam se što nemamo svi toliko novca kao oni, što nismo toliko bogati, silni i moćni kao oni da im 110 evra ne predstavlja ništa u životu i da to smatraju uvredom. Izvinjavam se zbog toga u ime svih nas, u ime normalne Srbije, u ime zdrave Srbije i zaista im se izvinjavam u to ime.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine.

Poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, veliki broj medija u Srbiji je danas objavio informacije o ogromnom bogatstvu u nekretninama brata Dragana Đilasa, Gojka Đilasa, a koje se meri u hiljadama kvadrata raznih nekretnina. Dakle, stanovima, lokalima i garažama u samom centru grada, ali i u širem centru Beograda, a čija se vrednost meri u milionima evra.

S toga, postavljam nekoliko pitanja predsedniku Vlade, gospođi Brnabić, ministru unutrašnjih poslova, i ako nije tu, ministru pravde, takođe. Kako je Đilasov brat, kako je bilo ko u Srbiji, ali u ovom slučaju Đilasov brat, stekao toliko bogatstvo koje se meri u 29 stanova, lokala i garaža u centru Beograda?

Na koje načine je zaradio stanove poput stana u Siminoj ulici u Beogradu od 91 kvadrata, zatim stana u Beogradskoj ulici, takođe čak pet stanova u jednoj zgradi u ulici Velisava Vulovića od po 127 kvadrata svaki stan? U pitanju je Savski Venac, jedna od centralnih beogradskih opština. Zatim, stan u Gospodar Jevremovoj ulici od 143 kvadrata. Gospodar Jevremova, sam centar Beograda, i još mnogo nekretnina, kao što sam rekao, 29 ukupno čija je ukupna kvadratura 1.726 kvadrata.

Znate li koliko godina je potrebno da čitava porodica radi da bi zaradila jedan ovakav stan, a ne skoro 30, koliko godina je potrebno za to? Pedeset prosečnih porodica u Srbiji, ukupno 50 porodica nema ove nekretnine ili ovoliko nekretnina koliko ima samo jedan čovek, brat Dragana Đilasa, Gojko Đilas.

S tim u vezi pitam, kako je to moguće i da li će biti istraženo poslovanje firmi, pogotovo ofšor kompanija u kojima Đilasov brat ima upravljačka prava?

Smatram, gospođo predsedniče Vlade, da je potrebno detaljno istražiti sve ove navode, jer je to idealna prilika da vidimo kako su se pojedini tajkuni decenijama bogatili do enormnih granica na račun građana Srbije, dolazili do nenormalnog kapitala i bogatstva i to u vreme kada su građani Srbije rapidno siromašili. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem predsedavajući.

Zahvaljujem i vama, gospođo Brnabić, na odgovoru.

Želeo bih samo da kažem da se, kada govorim o toj temi, vrhunac licemerja tog dela opozicije upravo vidi u hajci i kampanji koju vode protiv Aleksandra Vučića i članova njegove porodice, konkretno brata, koga uporno napadaju za razne kvadrate, imovinu, zemljišta, itd. Naravno, uvek se ispostavi da su u pitanju gole laži, besmislice i izmišljotine, a oni su upravo ti koji poseduju nenormalno bogatstvo, dokazano, prijavljeno. Upravo u tome se vidi suština njihovog licemerja.

Iskoristio bih priliku da postavim i neka pitanja kada je reč o Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

Gospođo Obradović, nedavno ste pozvali građane da provere svoje podatke u Centralnom registru stanovništva na portalu e-uprave, pa me zanima kakve su prve reakcije građana? Imate li podatke da li građani uopšte koriste Centralni registar stanovništva?

Drugo pitanje za gospođu Obradović je sledeće. U medijima se spominje da odbornici SO Bujanovac žele da proglase počasnim građaninom ministra spoljnih poslova Albanije Gent Cakaja. Da li je u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave stigla zvanično ta inicijativa?

Treće pitanje – pre nekoliko dana Nacionalna akademija je započela obuku za nove gradonačelnike, odnosno predsednike opština. Kakav je odziv i kakve efekte očekujete od ove obuke? Zahvaljujem.

Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana na društvenoj mreži Instagram upućene su stravične pretnje ubistvom predsedniku države Aleksandru Vučiću. U pitanju je izvesni Gvozdenović Petar, inače lice sa poternice, izvršilac različitih krivičnih dela, koji je napisao - Čeka te metak 9 mm, aludirajući na kalibar. U međuvremenu je taj čovek uhapšen.

Iskoristio bih priliku da čestitam pripadnicima MUP na efikasnosti, kao i Tužilaštvu za visoko-tehnološki kriminal.

Međutim, ono što je zanimljivo to je da, osim par medija, osim nekolicine medija i nekoliko funkcionera SNS koji su skrenuli pažnju na ove pojave i apelovali da nadležni organi reaguju na ovakve monstruozne pretnje, gotovo niko drugi nije našao za shodno da se ozbiljnije pozabavi ovim.

Ja sad pitam - da li je moguće da ovo više nije vest za pojedine medije u Srbiji? Kada je ovo prestalo da bude tema? Da li je moguće da smo se navikli na pretnje ubistvom? Da li je moguće da je to postala normalnost u Srbiji? Da li je normalno da se predsedniku države gotovo svakodnevno preti ubistvom i da se niko više ne potresa zbog toga? Ne prođe nedelja bez pretnji ubistvom koje su upućene Aleksandru Vučiću ili članovima njegove porodice. Teško da i jedan dan može da prođe a da se ne pročitaju najrazličitije uvrede i napadi na Vučića na raznim opskurnim portalima tzv. opozicionim medijima, kako štampanim tako i elektronskim, čitaj Đilasovim, društvenim mrežama, itd.

To vam je upravo odgovor na pitanje ko konstantno generiše ovakvu atmosferu mržnje u Srbiji, ko promoviše ovakav narativ i ko stvara atmosferu nasilja, progona i linča svih političkih neistomišljenika.

Setite se samo koliko je naslovnih strana raznih đilasovskih dnevnih i nedeljnih listova, da ih ne nabrajam sve, bilo posvećeno Aleksandru Vučiću, naravno, u potpuno negativnom kontekstu, svaki dan imate po neku naslovnu stranu.

Evo i danas, naslovna strana jednog lista na kojoj je Aleksandar Vučić, pa kaže - Još jedna Vučićeva predstava za glasače, imajući u vidu njegov govor na sednici Saveta bezbednosti. Za njih je ovo predstava za glasače. Čovek održi istorijsko obraćanje, čovek saspe njima svu istinu u lice, koju im niko ranije godinama nije smeo da saspe i za njih je ovo još jedna Vučićeva predstava za glasače.

Setite se koliko je tekstova, članaka, karikatura, do sada objavljeno u najnegativnijem mogućem kontekstu u tim istim listovima koji su pod kontrolom Dragana Đilasa. Setite se one naslovne strane NIN-a sa snajperom postavljenim tako da je uperen direktno na Aleksandra Vučića! Posle su oni povukli tu naslovnu stranu, zbog pritiska javnosti, naravno, ali nikada nije došlo do izvinjenja. Da ne pominjem one đilasovske televizije koje inače sedam dana u nedelji, 24 sata dnevno, vode isključivo, samo i jedino prljavu kampanju protiv Aleksandra Vučića. To su emisije, debate, okrugli stolovi, dokumentarni filmovi, itd.

Nismo zaboravili onaj sramni film na televiziji N1 iz dva dela, "Vladalac" se zove, dva nastavka od po sat i po vremena. Sećate se toga, to je bilo nešto više od pre godinu dana, kada je čitava gomila raznih nekih autošovinista, tzv. drugosrbijanaca, čitav niz najvećih gadosti iznosila o Aleksandru Vučiću, najrazličitije optužbe, najgore uvrede. Mislim da je nemoguće pobrojati sve uvrede koje su u tom filmu bile upotrebljene protiv Aleksandra Vučića. Ako se dobro sećam, 442 puta je Vučić u negativnom kontekstu pomenut u tom filmu, sa preko 40 različitih uvreda, direktnih, ličnih uvreda.

Najsmešnije od toga je što paralelno sa emitovanjem tog filma od istih tih ljudi konstantno stiže optužba kako je u Srbiji medijski mrak, kako je cenzura, neka strahovlada, itd, slične gluposti. Dakle, sve što im padne na pamet, svaka moguća pa i najvulgarnija bljuvotina, najmonstruoznije uvrede, sve su to onako prosuli u tom filmu, a s druge strane optužuju za cenzuru a dlaka sa glave im nije falila.

Sad je ta ista ekipa, ako primećujete, predsedavajući, ponovo aktivna, okupljena oko onog novinara u pokušaju Slaviše Lekića, to vam je onaj što je bio predsednik NUNS-a onda kada im je Đilas dao šest miliona dinara, ima tu i neka Jovana Polić, e sad su ovih dana ponovo aktivni i snimaju neke razne filmove. Sviđa im se to, vole to da rade. Svake nedelje novi film, novo pljuvanje, nove gadosti, novo raspirivanje mržnje. Prekjuče je bio film o Siniši Malom, pre toga nešto o Ivici Dačiću, videćemo ko je sledeći, ali ne sumnjam da će doći na red svako, ama baš svako ko se usudi da javno podrži ili sprovodi politiku Aleksandra Vučića.

Moje pitanje, predsedavajući, upućujem REM-u - da li će reagovati na ovu hajku televizije N1, a u cilju zaštite interesa javnosti i zaštite korisnika usluga elektronskih medija, a na način primeren demokratskom društvu?

Za sam kraj, poslednja rečenica, predsedavajući, želeo bih da iskoristim priliku da čestitam slavu građanima Beograda Spasovdan i da pozovem građane da se odazovu, odnosno pridruže litiji koja je organizovana večeras, naravno uz poštovanje svih epidemioloških mera. Zahvaljujem.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamislite da ste Dragan Đilas. Zamislite da ste Dragan Đilas i da morate svako jutro da smišljate nove i nove ideje kako da iskonstruišete neku aferu preko svojih medija, a čime biste skrenuli pažnju javnosti sa vaših milionskih računa po inostranstvu. Zamislite da ste Dragan Đilas pa da morate svaki trenutak da se dovijate kako biste sakrili tragove firmi i kompanija koje ste osnovali po belom svetu. Zamislite da ste Dragan Đilas, pa da morate i da vam zapravo glavna briga bude visina poreskih stopa na Mauricijusu, Hong Kongu, Švajcarskoj i ostalim poreskim rajevima.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da baš svako jutro morate da smislite način kako da pokušate da omalovažite neki rezultat koji je Srbija postigla po bilo kojoj temi. Zamislite da ste Dragan Đilas i da svaki dan morate da osmislite novu laž i novu izmišljotinu usmerenu protiv Aleksandra Vučića i Vlade Srbije. Zamislite da ste Dragan Đilas i da iskreno mrzite svaki uspeh Srbije.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da svaki dan morate da dajete nove zadatke Mariniki Tepić, Borku Stefanoviću i ostalim iz te tužne ekipe. Zamislite da ste Dragan Đilas i da preko medija koje kontrolišete, vodite besomučnu kampanju protiv svega što ima veze sa Aleksandrom Vučićem, bez obzira na to da li je to dobro za državu i građane Srbije.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste nemoćni pred činjenicom da je Srbija među najboljim zemljama u svetu kada je reč o vakcinaciji stanovništva. Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste potpuno nemoćni pred činjenicom da je Srbija među zemljama sa najvećim privrednim rastom uprkos pandemiji korona virusa. Zamislite da ste Dragan Đilas i da, uprkos ogromnom trudu koji ulažete, ni na koji način ne možete da osporite činjenicu da Srbija danas ima neuporedivo veći ugled u svetu nego, rekao bih, u ko zna koliko decenija unazad. Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste apsolutno nemoćni pred činjenicom da je Srbija danas vojno najjača sila u ovom delu Evrope. Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste nemoćni pred činjenicom da je u Srbiju u 2020. godini stiglo preko tri milijarde evra direktnih stranih investicija, što je duplo više nego što je ušlo u četiri države regiona zajedno, dakle ukupno.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da ne možete da osporite da Srbija nikada nije imala veća izdvajanja za svoj narod van Srbije, dakle za Srbe u regionu. Zamislite da ste Dragan Đilas i da baš ništa ne možete da uradite kako biste osporili činjenicu da je Srbija danas neprikosnoveni lider na Balkanu.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste u stanju da napadnete čak i mere finansijske pomoći građanima pogođenim krizom usled korona virusa.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da koristite čak i svoju decu da biste lili lažne suze pred kamerama dok, istovremeno, preko svojih medija vodite prljavu kampanju upravo protiv dece, ali svojih političkih protivnika.

Zamislite da ste Dragan Đilas i ma koliko se trudili ne uspevate da poništite činjenicu da je Srbija danas pristojna uređena i uspešna zemlja, svetlosnim godinama daleko od one Srbije koju su vodili upravo on i Tadić i Jeremić i Borko Stefanović i Marinika Tepić i Ponoš i Lutovac i svi ostali iz te štetočinske ekipe.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da znate da vam je rejting takav da vam je i cenzus, prelazak cenzusa misaona imenica, pa onda iznova, iznova ispostavljate besmislene zahteve i nebulozne ultimatume. Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste imali monopol na pretprodaju reklamnih TV sekundi na RTS i ostalim televizijama i zaveli potpuni medijski mrak u Srbiji, a danas imate minimum dve televizije sa kojih vodite kampanju 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, i još tražite nacionalnu frekvenciju za te dve televizije.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste bili najgori gradonačelnik Beograda u istoriji, čije mandate su obeležili isključivo brojni korupcionaški skandali i višemilionske korupcionaške afere.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da imate 619 miliona evra i nikako ne uspevate da nađete način kako biste objasnili ljudima odakle vam taj novac. Zamislite koliko je to tužno. Zamislite koliko je tužan taj čovek.

Na sreću, građani Srbije ne veruju tom i takvom Đilasu i njegovim medijima dok se podrška Aleksandru Vučiću meri u milionima građana koji ga podržavaju, što će izbori pokazati. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, prekosutra, 1. maja, navršiće se 26 godina od čuvene zločinačke akcije „Bljesak“ u kojoj su svirepo ubijene i nestale 283 osobe srpske nacionalnosti, od čega 114 civila, a među kojima je bilo 57 žena i 11 dece.

Epilog ove zločinačke akcije je etničko čišćenje ovog dela zapadne Slavonije, jer je za nepuna dva dana proterano više od 20 hiljada Srba sa tog prostora na kojima su vekovima živeli. Ujedno, ova akcija predstavlja i pretposlednju veliku agresiju Republike Hrvatske na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu koja je, da podsetimo javnost, bila pod zaštitom snaga Ujedinjenih nacija. Nažalost, ta činjenica da je bila zaštićena zona nije sprečila da dođe do ubistva i proterivanja ogromnog broja Srba.

Radi podsećanja i kompletne slike, treba reći da je pre „Bljeska“ bilo tri velike agresije Republike Hrvatske na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu.

Napad na Miljevački plato kod Drniša 21. juna 1992. godine, kada je ubijeno i izmasakrirano 40 srpskih teritorijalaca i milicionera, a čija tela su posle bačena u jamu, da bi tek nakon dva meseca bila izvršena ekshumacija i identifikacija.

Posebna bizarnost ovog zločina je da je tom prilikom snimljena i video kaseta koja je u zemljama zapadne Evrope mogla da se iznajmljuje kao horor film. Za ove zločine niko nije odgovarao.

Zatim je usledila tzv. operacija „Maslenica“ ili napad na Ravne Kotare u severnoj Dalmaciji tokom januara 1993. godine. U ovoj agresiji život je izgubilo 348 osoba srpske nacionalnosti što vojnika, što civila, od čega 35 žena i dece, kao i troje dece uzrasta do 12 godina. Još 165 Srba je stradalo u zbegovima kao direktna posledica te agresije.

Ukupno je proterano preko 10 hiljada Srba, a spaljena, opljačkana i potpuno uništena mnoga sela tog područja severne Dalmacije. Posebno je monstruozan bio pokolj na planinskom prevoju Mali Alan, koji se desio 22. januara 1993. godine u neposrednoj blizini osmatračnice Unprofora na planini Velebit kada su pripadnici hrvatske policije mučki i iz zasede ubili i izmasakrirali 22 pripadnika vojske, odnosno srpske vojske Krajine, pritom i jednu bolničarku. Ni za ovaj zločin niko nije odgovarao.

Iste godine, 9. septembra 1993. godine usledio je masakr u Medačkom džepu, u Lici kada je hrvatska vojska izvela iznenadni napad na sprska podvelebitska sela kod Gospića, koja su se takođe nalazila pod međunarodnom zaštitom, odnosno kao zaštićena zona snaga UN. Epilog je 88 ubijenih sprskih vojnika, policajaca i civila. Među civilima je bilo 26 osoba starijih od 60 godina, od čega 17 žena. Srpska sela Divoselo, Čitluk i Počitelj su potpuno sravnjena sa zemljom, opljačkana i uništena.

Čuvena je izjava francuskog generala Žana Kota, koji je bio komandant snaga UN, koji je u svom izveštaju navodi – nisam našao znakove života, ni ljudi, ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli. Razaranje je bilo potpuno, sistematsko i namerno. Jedini koji je delimično odgovarao za ovaj zločin, bio je general Mirko Norac, koji je osuđen na, rekao bih, simboličnu kaznu od sedam godina koja mu je potom umanjena na šest godina zatvora, a tokom koje se oženio, dobio dete i sagradio kuću.

Nakon ovoga, 1. maja 1995. godine u pet sati ujutru dogodio se iznenadni napad hrvatskih oružanih snaga na srpske odbrambene položaje sa snagama brojnijim nego što je bilo stanovnika na tom području, a koji je doveo do ogromnog broja ubijenih i proteranih Srba i potpunog egzodusa Srba sa područja Pakraca, Okučana i ostalih delova zapadne Slavonije. Komanda UNPROFOR-a se povukla u svoje baze iz kojih su posmatrali stradanje Srba, iako su bili u obavezi da ih zaštite.

Duge izbegličke kolone prema Republici Srpskoj u kojima se nalazilo hiljadu i hiljadu srpskih civila gađane su i avionskim bombama i tenkovskim projektilima. Oko hiljadu i po pripadnika srpske vojske Krajine je zarobljeno, većina na prevaru, uz pomoć zaštitnih snaga UNPROFOR-a i odvedeno u logore u Bjelovaru, Varaždinu, Slavonskoj Požegi, Novoj Gradiški i Virovitici. Nakon zarobljavanja srpskih vojnika, hrvatski sudovi su ih osudili, zapravo veći broj tih vojnika, za tzv. ratne zločine a više desetina zarobljenika prošlo je višegodišnje torture u zloglasnom logoru Lora u Splitu.

Ovaj zločin direktno su osmislili i isplanirali Franjo Tuđman, tadašnji predsednik Hrvatske, Gojko Šušak, tadašnji ministar odbrane i Janko Bobetko, načelnik Generalštaba, generali Petar Stipetić, Mladen Markač i ostali generali. Ni za ovaj zločin niko nije odgovarao, jer su generali Ante Gotovina i Mladen Markač 16. novembra 2012. godine drugostepenom presudom Haškog tribunala oslobođeni svih optužbi.

U predmetnom periodu u zapadnoj Slavoniji živelo je više od 120 hiljada Srba, a danas jedva da ih ima 17 hiljada. Hrvatska nikada nije sankcionisana zbog napada na područje pod zaštitom UN, niti je bilo ko kažnjen za bombardovanje srpskih civila u zapadnoj Slavoniji.

Postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova – da li su preduzete sve raspoložive mere prilikom bilateralnih susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju pronalaženja i procesuiranja svih odgovornih za ratne zločine? Jer, ako Hrvatska pledira da bude demokratska zemlja, mora se suočiti sa svojom prošlošću i procesuirati sve odgovorne za ratne zločine. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 12.03.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 76000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 76000.00 RSD 03.06.2016 -
Predstavnik Republike Srbije kao akcionara NIP Kompanija Borba ad Beograd Javni Mesečno 40000.00 RSD 10.10.2018 -