Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanje činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i na teritoriji Smedereva i Mladenovca, u Malom Orašju i Duboni.
Sama činjenica da je predlagač ove tačke dnevnog reda narodni poslanik koji dolazi iz redova opozicije govori u prilog tome da smo mi iz Srpske napredne stranke ili ako hoćete iz vladajuće većine spremni za dijalog, da želimo da razgovaramo sa svim relevantnim faktorima u društvu, ma šta mislili o njima, da ne bežimo ni od jedne teme, već naprotiv, želimo da volimo dijalog o svim bitnim pitanjima za državu i građane.
S tim u vezi, proteklih nedelja smo imali nekoliko iscrpnih rasprava, raspravu o Izveštaju o bezbednosti koju nam je dostavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, zatim o Izveštaju o nadzoru programa pružalaca medijskih usluga, koje nam je dostavilo Regulatorno telo za elektronske medije, a danas evo, kao i juče, raspravljamo o predloženom anketnom odboru.
Dame i gospodo narodni poslanici, prošlo je nešto više od mesec dana od kako su nas zadesile nezapamćene tragedije koje su, ubeđen sam, ostavile ranu i trag na svakom čoveku u Srbiji. Ti zločini, kako onaj u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru, ja moram da kažem – na mom Vračaru, u opštini u kojoj sam rođen, opštini u kojoj živim celog života, tako je i u selima Malom Orašju i Dubona, otvorili su niz pitanja na koja kao društvo, ali u ovom slučaju kao Narodna Skupština treba da pronađemo odgovore. Ta pitanja su - kako nam se ovo dogodilo? Kako da se izborimo sa ovim? Kako da sprečimo da nam se ovako nešto više nikada ne ponovi?
Anketni odbor, kada ga budemo obrazovali, nesumnjivo će dati izvesne odgovore na ova pitanja i ja ću se maksimalno potruditi da dam i lični doprinos u radu ovog tela. Međutim, ako je suditi po atmosferi u kojoj i ova sednica protiče, ona ne obećava da će se svi članovi budućeg odbora postaviti nepristrasno i principijelno u radu ovog tela.
Ja izražavam veliku bojazan da će se deo članova anketnog odbora postaviti na način da im je partijski interes ispred istine, da im je dnevna politika važnija od onoga što ovo telo treba da uradi i da im je politizacija ovih tragedija bitnija od činjenica koje treba da prikupimo, kao kada smo pre par nedelja imali Izveštaj o bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji nastaloj nakon ovih masovnih ubistava, a gde je svako imao priliku, gde je svaki narodni poslanik mogao na jednom mestu da sagleda sve činjenice i relevantne podatke o ovim tragičnim događajima, uključujući i hronologiju samih zločina, postupanje pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, uključujući i pregled bezbednosnih mera pre nego što su se desili predmetni događaji, dakle, redovno postupanje pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. Zatim, pregled bezbednosnih mera koje su uvedene nakon predmetnih događaja, kao i zaključnu ocenu trenutnog stanja bezbednosti u zemlji.
Poražavajuće je koliko se narodnih poslanika, koji sede preko puta mene, ponašalo kao da nije ni pročitalo taj Izveštaj ili još gore kao da ih taj sadržaj tog Izveštaja apsolutno ne zanima.
Neki su se bavili protestima, neki su napuštali sednice, neki nisu ni glasali za dnevni red i to za dnevni red na kojem su oni insistirali, za sednice na kojima su oni insistirali da se održe. Važnije im je bilo da pokušaju da ispolitizuju ove tragedije i da brže-bolje okrive Aleksandra Vučića, Vladu Srbije i SNS. Uostalom, oni to rade od prvog dana. Bukvalno, od prvog dana, a neki od njih i od prvog sata.
Ja sam i pre neki dan tačno i taksativno navodio kako je jedan od njih, a on im je najlepši, najpametniji, najelokventniji među njima narodni poslanik, perjanica srpske opozicije, perjanica njihovih poslaničkih grupa, ponos i dika srpskog parlamentarizma, organizator protesta poznat po žuto šarenim odevnim kombinacijama, kako je objavljivao tvitove iz sata u sat prvog dana kada se dogodio prvi masakr.
I on i njegove brojne kolege i predsednik njihove stranke i mnogi drugi su od prvog dana otpočeli kampanju protiv Aleksandra Vučića, ne vodeći računa pri tome ni o žrtvama ovih masakra ni o bolu njihovih porodica, ni o emocijama ljudi u Srbiji, ni o čemu. Dakle, jedino im je bilo važno da po svaku cenu, na svaki mogući način iskoriste ove tragedije, da optuže vlast, da okrive Aleksandra Vučića i da povedu kampanju koja i dan-danas traje.
Istog momenta je otpočela kampanja od svih stranaka i od ovih sa levog spektra političke scene i od ovih sa desnice. Nema te stranke koja se nije uključila u hajku koja se vodi. Nisu se udostojili ni da sačekaju da prođu makar dani žalosti, a počeli su već sa organizovanjem tobože građanskih protesta, a u stvari političkih protesta, što danas više i ne kriju.
Dakle, ako su i prvih dana pokušavali da sakriju, onda bar ovih dana to javno govore i šta su i motivi protesta, ko su organizatori, šta su im zahtevi i šta im je krajnji, a u stvari i osnovni cilj. Osnovni, glavni i jedini cilj je rušenje Aleksandra Vučića i ako za nešto može da se kaže u celom ovom haosu da je dobro, dobro je to što se ovo makar potpuno razgolitilo, što su to makar potpuno ogolili.
Šta za to vreme mi radimo? Hitro i munjevito smo doneli niz mera koje se primenjuju i to vrlo uspešno i već daju efekte kao što su oduzimanje nelegalnog oružja, smanjenje broja legalnog oružja, pooštravanje uslova za držanje i nošenje oružja i uvođenje obaveznih provera, pregleda, testova za ljude koji imaju dozvole i formiranje Saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja i radne grupe za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih i čitav niz drugih mera u vezi sa tim.
Ono što je takođe važno i na čemu insistiram, od prvog dana nudimo dijalog. Vučić je nebrojeno puta do sada pozvao sve njih, dođite da sednemo i razgovaramo i da tražimo modalitete za rešavanje različitih problema u društvu. Tražili ste prvo ostavku ministra prosvete, podneo je ostavku. Tražili ste hitnu sednicu Narodne skupštine koja bi raspravljala o svemu ovome, evo nas, raspravljamo već nedeljama.
Evidentno je da veliki deo građana percepira krivca za sve ovo u rijaliti programima, a ja ne znam šta bih tu rekao. Niti sam stručan, još manje merodavan da o tome govorim. Prosto, ne gledam to. Ni jednog minuta, čak ni sekunda svog života nisam odgledao ni jedan rijaliti program, čak ni onog vašeg „Velikog Brata“, zbog koga ste svojevremeno devastirali čitav Pionirski grad na Košutnjaku, znači čak ni to nisam gledalo, ali okej, građani traže, dajte da sednemo da razgovaramo o tome.
Hoćete promene u REM-u, dajte da sednemo da razgovaramo o tome. Dakle, poenta cela je ste u tome da probleme moramo da rešavamo institucionalno. Dakle, imate otvoren poziv predsednika Republike da dođete i da razgovarate o svim važnim pitanjima u društvu. Kako vi odgovarate na te pozive za dijalog? Pozivom na vešanje predsednika Republike.
Da li tako odgovarate? Da li je to vaš odgovor? Da li to ovako izgleda, predsedniče? Znam da RTS to neće prikazati, evo ovo je njihov odgovor na poziv predsednika Republike.
Pozivom na ubistvo Aleksandra Vučića i sve češće članova njegove porodice i ja sada pitam i to sve onako elitistički, sve onako demokratski, ja sada pitam, a koji put to radite? Po koji put pozivate na obračun ove vrste, na otvoren poziv na ubistvo predsednika države i članova njegove porodice?
Bezmalo nedelju dana ne prođe u Srbiji, dakle to više nije ni vest da neko preti Vučiću ubistvom, bezmalo nedelju dana ne prođe a da nismo svedoci ovakvih događaja. Tu, dame i gospodo, dolazimo do najvećeg licemerja predstavnika opozicije, njihovih medija i potpune zamene teza. Zamene teza u kojima se uporno od žrtve pravi krivac, u koje se onaj kome se preti ubistvom svaki dan, koji je predmet najmonstruoznijih i najbrutalnijih pretnji i uvreda optužuje za širenje mržnje i stvaranje atmosfere nasilja.
Ta mantra o širenju mržnje i nasilja dolazi od najvećih nasilnika na srpskoj političkoj sceni i od onih medija koji godinama već vode najbrutalniju kampanju protiv Aleksandra Vučića. Kampanju potpune dehumanizacije, kriminalizacije i satanizacije Aleksandra Vučića, kampanju u kojoj se prave specijalne emisije, čitavi serijali koji su posvećeni samo jednoj stvari, a to je blaćenje Aleksandra Vučića, bilo da je na funkciji prvog potpredsednika Vlade, bilo da je na funkciji premijera, bilo da je na funkciji sada predsednika države.
Setite se, dame i gospodo, serijala „Vladalac“ na jednoj televiziji, u stvari reći ću na kojoj, na „N1“, gde su u jednom serijalu čak 442 puta pomenuli Vučića u najnegativnijem mogućem kontekstu sa 40 različitih uvreda u tom smislu.
Setite se serijala „Junaci doba zlog“ gde je kroz medijsko blato provučen svako onaj ko bi se usudio da javno podrži politiku Aleksandra Vučića.
Setite se serijala „Decenija AV“ gde je svako kome je palo na pamet iznosio svaku moguću bljuvotinu na račun Aleksandra Vučića.
Setite se, ako želite, nekadašnje emisije, a današnjeg Potkasta „Dobar, loš, zao“ koji se emituje na portalu televizije Nova u kome one dve spodobe, i sad nema tu vađenja, oni pokušavaju da se vade, kao nije to je emisija, to je potkast, nije to nikakav potkast, nije to nikakva nezavisna produkcija, to je produkcija Nove, gde one dve spodobe, jedna se predstavlja kao novinar, a drugi, da zlo bude još gore se predstavlja kao pisac, književnik, koliko su puta najotvorenije psovali Vučića, iznosili najgnusnije uvrede i psovke. Nagradu bi trebalo dati onom ko je u stanju samo da prebroji sve njihove uvrede, psovke i pretnje na račun Aleksandra Vučića.
Nagradu bi takođe trebalo uručiti onome ko bi uspeo samo da prebroji karikature u brojnim dnevnim i nedeljnim izdanjima raznih listova, koje su najčešće toliko vulgarne, toliko odvratne, da pristojnom čoveku izazivaju gađenje.
Pazite, ne govorim o tekstovima, o člancima, govorim samo o karikaturama, o slikama i evo ovako to izgleda. Ja ću ustati da bi kamera to mogla da vidi. Evo, ovo su samo karikature u vašim medijima u kojoj je tema Aleksandar Vučić. Pogledajte koliko ih je. Koliko bi mi vremena trebalo samo da vam ih pokažem? Znate li otkad je ovo? Ovo je samo za nekoliko meseci. Ovo je od ove godine i to sve nije govor mržnje predsedniče, to sve nije širenje mržnje, to sve nije stvaranje atmosfere nasilja.
Setite se naslovnice NIN-a gde je snajper uperen u Aleksandra Vučića, a to je demokratski, to je kulturno, to je pristojno, to je elitistički. Isto kada poslanik u žutoj košulji tvituje da Danilo i Andrej treba da prođu kao Gadafi i to je demokratski i to je elitizam ili kada predsednik njegove stranke javno preti šamaranjem Milenku Jovanovu i to je isto onako demokratski i to je isto onako elitistički ili kada njegova koleginica kaže da je život Aleksandra Vučića u rukama njenog muža zato što on valjda radi u Kontroli letenja ili gde već, i to je demokratija i to je elitizam ili kada onaj jedan što je pravosnažno osuđen za nasilje, doduše, istine radi on je osuđen za mnoge stvari, ali u ovom slučaju za nasilje nad policijom nasrće na Milenka Jovanova i ovde u Narodnoj skupštini i u Pokrajinskoj skupštini svojevremeno i to je demokratski i to je elitistički ili kada onaj jedan lažni sindikalac što sedi tu sa vama poziva na silovanje Ane Brnabić i to u direktnom prenosu i to je demokratija i to je elitizam, ni to nije nasilje, ni to nije govor mržnje ili kada Jovo Bakić kaže kako će nas juriti po ulicama itd, itd ili kada jedan lažni patriota ovde, koji ne može ni da pobroji sve incidente čiji je vinovnik bio, pazite, on sam za sebe kaže – pa, to je moja takva reputacija, pitaju ga – zašto ne ideš na proteste, kaže – nije zgodno, znate ovo su protesti protiv nasilja, a mene bije takva reputacija i on nama spočitava nasilje ili onaj njegov Srđan Nogo, koji je gradom šetao vešala za predsednika Republike, ajde istine radi taj Srđan Nogo, više nisu zajedno, ali tada kada je Srđan Nogo nosio vešala tada su bili zajedno.
Dakle, u pitanju je vrhunsko licemerje predstavnika opozicije i s sleva i s desna i čisti pokušaj da se politički okoriste o sve ove teme i jasno se vidi predsedniče da njih ne interesuje ni bezbednost, ni REM, ni dijalog, ni stanje u društvu, niti bilo šta od suštinskog značaja za građane i državu.
Jedino što njih zanima to je da dođu na vlast i to ako je moguće bez izbora jer znaju da na izborima tako nešto ne mogu da ostvare. Ali, moraju da znaju da se bez izbora neće dolaziti na vlast, da nikakvi peti oktobri, nikakvi scenariji u današnjoj Srbiji, u Srbiji Aleksandra Vučića nisu mogući. Zahvaljujem.