Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, cenjene koleginice i kolege, ispravljanje svake nepravde koja je zadesila bilo kog čoveka devedesetih godina je za svaku pohvalu, a posebno kada je reč o tome da ljudi koji su svoju životnu ušteđevinu, ono što su generacije sticale, ulagali u banke, verujući u taj sistem, da kako da je važno da im se danas omogući da tu svoju celoživotnu ušteđevinu na neki način povrate i da je to put ozdravljenja jedne cele nacije, jednog celog naroda.

Na koncu, takva vrsta odvažnosti ove Vlade i države Srbije pokazuje da smo na putu ozdravljenja i na putu prosperiteta koji će omogućiti da, poštujući tuđe imetke, tuđe zarade, i drugi poštuju i ispravljaju one svoje stereotipne slike koje su imali prema ovoj državi i prema ovim bankovnim sistemima.

Zato ćemo mi u danu za glasanje, svakako, podržati ovaj predlog i ove predloge, jer smatramo da je osnovno pravo svakog pojedinca da mu se vrati ono što je dug prema njemu, a u ovom slučaju pogotovo što je on verovao u taj sistem, uložio svoj životni rad, životnu ušteđevinu i iščekivao, evo, skoro tri decenije da mu se to vrati. S druge strane, vrlo je važno da se ovim i ovakvim postupcima ukazuje na to da je država dovoljno postala jaka, snažna i finansijski i u svakom drugom smislu da poštuje ne samo svoje građane, već i one koji su imali poverenja u nju, a danas pripadaju drugim državama i na taj način se izgrađuje i vraća poverenje u jednu državu, u jedan sistem i u jedno celokupno društvo.

Naravno, i ovaj drugi predlog zakona takođe je važan jer uvezivanjem različitih vrsta saradnji i konvencija itd. u poreski sistem mislim da se mnogo manje daje mogućnost onima koji pokušavaju različitim vrstama pronevera, prevara da zamaju određene sisteme kako bi na taj način uzeli deo svog imetka i prebacili, recimo, tamo gde je mnogo lakše zaobići porez. Zato je važno da imamo što više ovih i ovakvih zakona i da celokupan sistem poreskih upravljanja ozdravljujemo, jer ćemo, samim tim, ojačati i našu poziciju i time imati veći deo sredstava na raspolaganju, koji, opet, možemo vratiti građanima kroz kapitalne i druge projekte.

Zato poslanici Stranke pravde i pomirenja uvek podržavaju ovakve zakone koji su odraz jedne kvalitetne, odraz jedne organizirane i odraz jedne dobro promišljene politike i koji daju jednu posebnu sigurnost i nadu građanima da konačno idemo ka putu da ova država postane sređen sistem, jer ako promatramo zapadnu Evropu, pa i tu Nemačku, koja je jedna od najrazvijenijih država zapadne Evrope i sveta, videćemo da ta sigurnost koju građani osećaju u nju, zapravo počiva na stabilnom poreskom i bankovnom sistemu. Zato ovaj primer i ovakva vrsta odnosa, pre svega prema starim štedišama, onda i prema drugih obavezama, idu u tom pravcu.

Vrlo snažno podržavamo svaku vrstu ovakvih odluka i u danu za glasanje ćemo podržati ove zakone. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Danas smo više puta čuli o važnosti postojanja Agencije za borbu protiv korupcije i njenim dosadašnjim rezultatima. Naravno da mi kao poslanici koji dolazimo iz krajeva gde cvetaju korupcija i kriminal nismo u potpunosti zadovoljni dosadašnjim radom ove agencije.

Podsetiću na april 2018. godine kada se ovde u ovoj sali govorilo o korupciji. U pitanju je bila izgradnja puteva u 37 sela u opštini Tutin, gde su ponuđeni dokazi da je od građana uziman novac. Tada je premijerka kazala da će Vlada pokrenuti hitnu istragu. Očekivali smo da Agencija za borbu protiv korupcije zaista radi po tom nalogu premijera, međutim, do danas ništa nismo dobili konkretno.

Evo i konkretno jedno pitanje za Agenciju, da li je uopšte išta pokrenuto po tom pitanju uzimanja novca od građana za izradu puteva, recimo, na tim lokacijama gde apsolutno niko od lokalnih funkcionera, kao što je to rađeno u opštini Tutin, nije smeo, niti imao bilo kakvog zakonskog osnova da uzima novac od građana? Naravno, podsetiću i na aferu „junice“, kada je utvrđeno da je gradonačelnik Sjenice svojim rođacima, prijateljima podelio 102 junice iz državnog fonda. Agencija je oko toga nešto radila, ali nikada nismo dobili konačan epilog toga.

Da ne govorim o vremenu kada je gospodin Ugljanin, s obzirom da su ovo sve njegovi kadrovi, i u Tutinu i u Sjenici bio na čelu Agencije za razvoj nedovoljno razvijenih područja, kada su se dodeljivale razne poljoprivredne alatke, plastenici, motokultivatori i ostalo, sasvim neregularno, sasvim nelegitimno, i rođacima, ljudima koji žive u soliterima, u zgradama, ali nikada nismo videli da je neko iz Agencije procesuirao takvu zloupotrebu ovlašćenja, evo, ni na lokalnom, ni na državnom nivou.

Prosto, to pomalo dovodi građane iz tih područja u neku vrstu dileme, da li postoji neko ko štiti, recimo, te ljude koji se bave korupcijom u ovim krajevima, da li nekom to odgovara, zašto nisu podjednako procesuirani svi oni koji zloupotrebljavaju javna sredstva, opštinske budžete, državne budžete, ono što sleduje građanima i što im je dodeljeno, na koncu, i da li je uopšte Agencija pokrenula bilo kakve procese o tom pitanju, a posebno, opet naglašavam, s obzirom da je premijer 2018. godine ovde, u ovoj sali, prilikom odgovaranja na pitanja poslanika kazala da će Vlada pod hitno pokrenuti istragu po pitanju uzimanja novca od građana za izradu puteva. Očekivali smo tada da će prva da se uključi Agencija za borbu protiv korupcije, ali ne znamo, nikada niko nije saopštio, nikada Agencija se nije po ovom pitanju oglasila. Naravno, imamo i drugih slučajeva, kada su podnošene prijave Agenciji za borbu protiv korupcije za razne vrste zloupotreba iz različitih projekata, odnosno finansija, i lokalnih budžeta i svega nečeg ostalog, ali nikada se Agencija po tom pitanju nije oglašavala.

Još na koncu ću spomenuti taj famozni izveštaj o zloupotrebi 20 miliona evra iz budžeta grada Novog Pazara, kada je gospodin Ugljanin sa pozicije gradonačelnika zloupotrebio taj budžet i uzeo 20 miliona evra. To je ono vreme, milion ćevapa pojedeno itd. Nikada se Agencija nije oko toga izjašnjavala.

Prosto, da li postoje dvostruki aršini kada su u pitanju i ove zloupotrebe u borbi protiv korupcije ili je to jednostavno neki promašaj, propust? Mi bismo voleli da se Agencija zaista podjednako bavi svim koruptivnim delovanjima, ali od svih ovih primera ja sam samo naveo one koji su najvidljiviji, medijski najviše bili prisutni i najnormalnije bi bilo da se vi bavite ovakvim slučajevima, međutim, nismo imali do sada slučajeva. Koristim priliku da pitam zašto nije bilo takvih procesuiranja i hoće li konačno Agencija za borbu protiv korupcije početi da se bavi ovim slučajevima. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani izvestioci, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo su važni ovi izveštaji, vrlo su važni zakoni koji tretiraju ove dve kategorije, posebno Zakon o zaštiti informacija i ličnih podataka. Naravno, implementacija ovog zakona vrlo često zavisi od mesta gde se događaju zloupotrebe ličnih podataka. Sigurno je da u perifernim krajevima mnogo više imamo zloupotreba i mnogo manje reakcija i Poverenika i nadležnih institucija u pogledu kažnjavanja onih koji vrše takve zloupotrebe.

Spomenuću slučaj iz 2018. godine, prilikom izbora za Bošnjačko nacionalno veće, kada je u samo jednom danu lista gospodina Ugljanina u sudu u Sjenici, bez da dovodi ljude, zloupotrebila nekoliko stotina ljudi, odnosno njihove lične podatke, kako bi overila i predala tu listu, iako smo mi podneli žalbu na to, jer to niti je fizički moglo da se uradi, niti je to uopšte bilo urađeno, jednostavno neko je zloupotrebio lične podatke određenih ljudi i na taj način predao takvu listu.

Međutim, niti jedan državni organ nije se oglasio, niti ozbiljno tretirao ovakvu situaciju. To nažalost nije usamljen slučaj. Dakle, posebno kada su u pitanju predaje lista na različitim vrstama izbora, vrlo često imamo zloupotrebe podataka, a naročito u onim mestima gde se overe tih podataka vrše u sudovima, a ne kod institucije notara.

Dakle, mi smo taoci takvog jednog ponašanja već tri decenije u nekim manjim sredinama, posebno Sjenici, posebno u Tutinu. Naravno, vrlo često imamo i zloupotrebe kada su u pitanju određeni mediji, ličnih podataka, recimo vrlo je interesantno da se digla velika hajka ovih dana zato što su Jugoslavu Ćosiću, kao navodno neki mejlovi probijeni. Mi smo prijavljivali, podnosili krivične prijave za bukvalno snimanje, lažiranje, krađu ličnih podataka određenih političkih funkcionera još 2016, 2017. godine, pa nikada ni jedan organ, iako postoje krivične prijave, nije na to reagovao, niti je na bilo koji način zloupotrebljavao iako se brutalno dešavalo da određeni politički centri moći, koji upravljaju određenim medijima baš na najrigidniji način zloupotrebljavaju lične podatke ili probijaju određene elektronske medije u kojima su podaci njihovih političkih protivnika.

Naravno, svesni smo mi da je interes onih koji žive u centralnim delovima Srbije drugačiji, ali bi dobro bilo da i poverenik, pa i ostali organi podjednako tretiraju celokupnu državu Srbiju, jer ubeđen sam da se dogodilo nešto tako u Beogradu, da recimo neko zloupotrebi nekoliko stotina ljudi, lične podatke njihove, da bi overio neku listu na nekim izborima i da to bude, onako, vidljivo i golim okom, sigurno bi radili istražni organi, radili bi pravosudni i sudski organi, a ne bi ćutao ni Poverenik, niti Zaštitnik građana.

Naravno, to se dogodilo u Sjenici, u jednom malom mestu i to se dogodilo na izborima za nacionalne savete. To je bilo u režiji gospodina Ugljanina, koji očigledno imao neku vrstu podrške, zaštite, ne znam ni ja koga, odnosno i to jeste deo onoga kada smo govorili juče, o korumpiranosti pojedinih delova sudskih i tužilačkih sistema.

Još uvek nismo imali epilog, niti bilo kakvo javno oglašavanje po tom pitanju, ne verujemo ni da ćemo imati, ali zato skrećemo pažnju i pozornost i predstavnicima institucije Poverenika, ali i svim nadležnim državnim organima da bar u budućnosti takvih zloupotreba, posebno ličnih podataka, ne bude ili da ih bude u što manjoj meri, kako bismo jednostavno uspeli da imamo jednakopravni status svih građana i svih ljudi u pogledu zaštite njihovog ličnog identiteta i integriteta. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvažene koleginice i kolege, kao što smo danas mnogo puta čuli, javne nabavke su izuzetno važna stvar, a sa druge strane, stvar koja je vrlo često izložena različitim vrstama korupcije, posebno što se javne nabavke protežu od državnog aparata, preko AP do lokalnih samouprava.

Posebno sleduje što je javnom natečaju ili konkursu, kao jedno od zaista ozbiljnih instrumenata odabira članova za bilo kakvu vrstu poslova izabran onaj koji zaslužuje to da bude sa 42 ukupno boda od onih, dakle, koji je moguće 42. Takođe nam je drago što je taj neko rodom iz onih krajeva odakle javne nabavke zaista treba posebno dobro analizirati i gde su najpodložnije korupciji.

Kolega Arsić je govorio o tome da je u prethodnom periodu bilo mnogo zloupotreba javnih nabavki, međutim postoje gradovi i opštine gde to još uvek nije prošlost, gde se još uvek dešavaju konstantno zloupotrebe javnih nabavki, pa tako i rodni grad kandidata koga danas biramo, a to je grad Tutin, gde 30 godina u kontinuitetu se zloupotrebljavaju javne nabavke kao jedan osnovni instrumentarija koju lokalna vlast, gospodina Ugljanina iz godine u godinu, iz budžeta u budžet koristi kako bi crpila novac od građana svoga grada i kako bi taj novac zaživeo privatnim džepovima.

Naravno, zato smatramo da je dobro da kandidatkinja koja je poreklom iz ovog grada i koju ćemo mi podržati kao izuzetnog kandidata, kako smo se informisali, prvo krene da se bavi tim javnim nabavkama i svoje opštine i da utvrdi da je zaista bilo puno zloupotreba i da se te zloupotrebe i danas dešavaju, recimo u toj opštini Tutin.

Zato me ne čudi kada jedan ministar u Vladi Srbije dođe da poseti tu opštinu, kao što se to dogodilo prethodnog vikenda, da gradonačelnik te opštine ne bude u svojoj kancelariji ako je najavljeno da ga dočeka, baš zato što taj ministar donosi jednu veliku investiciju, gde će opet biti vrlo važne javne nabavke.

Dakle, ministar Đorđević prethodnog vikenda dolazi da poseti opštinu Tutin, zakazuje uredno kod gradonačelnika Tutina prijem, međutim taj gradonačelnik ne želi da primi ni ministra, ni državne sekretare. Zašto? Zato što su ministar Đorđević i državni sekretar Redžepović obezbedili ozbiljan novac kako juče, čuli smo za potpunu rekonstrukciju doma u Tutinu.

Ja im se ovog puta u ime građana Tutina, u ime nas koji dolazimo s tih krajeva zahvaljujem i zaista smo obradovani ovakvom vrstom investicije Vlade Srbije u jedan grad koji je tri decenije predmet zloupotreba budžeta lokalnog i svih transfera koji dolaze iz republičkih budžeta.

Zato je vrlo važno kada govorimo o korupciji, kada govorimo o zloupotrebama javnih nabavki da bacimo snop svetla i na ove krajeve i zato smo posebno radosni što će neko ko je kompetentan, pre svega, ko je prošao anonimnom konkursu, imati prilike da se pozabavi i ovim delom države i naročito se nadamo da će to biti posebno motivisan da uradi zato što je poreklom iz tog mesta i zato što ima jako puno posla, jer kako smo čuli u drugim krajevima države se tu već ponešto odradilo. Međutim, građani Tutina još uvek, evo tri decenije, nakon uspostave višepartijskog sistema, još uvek su žrtve jedne lokalne politike, koja kao krvopija ispija sve ono što je zdravo i što bi trebalo biti iskorišćeno u svrhe poboljšanja kvaliteta života ovih građana. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovane kolege i koleginice, mi smo ovde mnogo puta govorili o sudstvu i tužilaštvu, obzirom da danas imamo na dnevnom redu nekoliko tačaka koje se tiču izbora javnih tužilaca i sudija koji se biraju prvi put na ovu funkciju.

Ne želim.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovani predlagači, uvažene koleginice i kolege, mi smo o sudstvu i tužilaštvu više puta govorili u ovoj Skupštini, naravno, svakog puta ukazujući na situaciju u gradovima iz kojih dolazimo, regionu Sandžaka i o svojevrsnoj sprezi između pojedinih delova tužilaštva, sudstva i kriminala. Nažalost, tu se nije mnogo štošta promenilo. Još uvek u sudovima u Novom Pazaru, u Sjenici, u Tutinu i još nekim drugim postoji ta čvrsta veza i građani ovih gradova su na neki način taoci takve veze i takvih kriminalnih delovanja pojedinih struktura iz tužilaštava i, naravno, pojedinih korumpiranih sudija. To smo više puta govorili, ja ću sada malo govoriti o nekim drugim fenomenima koji takođe nas donekle zabrinjavaju i koji izazivaju određenu vrstu nelagode kod građana Novog Pazara i drugih mesta ovog kraja.

Recimo, vrlo je indikativno i mi smo imali ovde nekoliko puta spominjanje slučaja studenta Bakana Ernada iz Novog Pazara koji je ubijen na pešačkom prelazu u Zemunu. Na insistiranje nas poslanika Stranke pravde i pomirenja, ministar unutrašnjih poslova nas je uverio da je zaista policija tu radila adekvatno i kvalitetno svoj posao. Međutim, i dalje porodica pa i dosta građana protestuje zašto taj slučaj, evo, četiri meseca nakon događanja tavori u sudstvu. Još uvek nemamo konkretnih pomaka u tom slučaju.

Recimo, ja sam se lično susreo sa određenim situacijama u Višem sudu u Beogradu kada sam prisustvovao jednoj parnici u kojoj je jedan medij tužen od od određenih političara, kada je bukvalno sudija pokušavala da ne poštuje Ustav i Zakon o zaštiti ljudskih prava i sloboda, naročito pripadnika nacionalnih manjina i zajednica, pokušavajući da ospori pripadnicima bošnjačke nacionalnosti da imaju suđenje na svom maternjem jeziku. Kao narodni poslanik sam tu prisustvovao i uverio se zaista. To je bilo pre mesec dana. Sudija Dragana Marčetić, sudija Višeg suda u Beogradu je to pokušavala i tek nakon insistiranja tih ljudi koji su tražili Ustavom zagarantovano pravo ona je to odobrila. Međutim, to njeno ponašanje uopšte nije ušlo u taj zapisnik sa tog suđenja.

Dakle, sve ovo dovodi nas u poziciju, posebno pripadnike nacionalnih zajednica, da još uvek imamo nekakve dvostruke standarde, nažalost, jer to se popuštanje u pogledu toga da poštuju ustavno pravo pripadnika nacionalnih zajednica dogodilo zato što sam tom suđenju prisustvovao ja kao narodni poslanik. Toga je postala nešto kasnije svesna ta sudija, te je zato dopustila da se to pravo poštuje. Inače, oni koji nemaju takvu vrstu pravne ili hajde da kažemo druge podrške, verovatno nailaze vrlo često na ovakve probleme.

Zato bi bilo jako dobro da Visoki savet sudstva poradi zaista na ovim stvarima i da, recimo, da neka dodatna uverenja time što će ubrzati neke procese, čak i porodici Bakan. Želimo da pravda bude jednaka za sve, da onaj ko ubije dete iz provincije na pešačkom prelazu u Zemunu, dete koje je uz to pripadnik manjinskog naroda, bude kažnjen onako kako se kažnjavaju svi ostali koji počine bilo koji zločin, recimo, nad onim ko je iz Beograda, ko je pripadnik većinskog naroda. To je nešto što je danas jako aktuelno i uzrujava ne samo porodicu, nego veliki broj građana Novog Pazara, isto tako i Sandžaka. Da nam se omogući da svugde, u svim sudovima i u svim tužilaštvima imamo jednakopravan proces, kada je u pitanju poštovanje ustavnih kategorija, posebno na službenu upotrebu maternjeg jezika i posebno na jednakopravan status.

Recimo, još uvek je aktuelan i ne znamo da li je ubistvo Skarepa Farudina od pre dve godine dobilo svoj epilog, iako je tu mladić ubijen od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. Dakle, to su neki slučajevi za koje više nije nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova, već sudstvo, tužilaštvo i koji još uvek na neki način tavore i izazivaju zaista neku vrstu nelagode kod pripadnika manjinskih naroda, u ovom slučaju Bošnjaka, na to da je sudstvo u našoj državi podjednako za sve građane, pripadnike svih nacionalnih zajednica i svih naroda.

Uz to, ako dodam ovu i dalje prisutnu svakovrsnu spregu kriminala i delova tužilaštva i sudstva u našim sudovima, onda zaista donekle smo mi potčinjeni u odnosu na ono što nam Ustav, što nam zakoni garantuju. Ovo koristim kao još jedan apel i važnost, nadajući da će novoizabrani sud ili sudije koje se biraju prvi put na ovu funkciju biti senzibilnije prema ovim slučajevima i doprineti da pravo i pravda budu jednaki i dostižni za sve građane Republike Srbije. Hvala.

Hvala.

Kolega verovatno nije dobro čuo. Nisam ja generalizovao, već sam govorio o sudovima u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici i striktno se na te sudove obazirao, a posebno jer su podnete brojne krivične prijave, posebno jer su podnete čak i Tužilaštvu za organizovani kriminal, čak iz 2013, 2014. godine, pa nadalje, zbog umešanosti određenih i delova tužilaštva i delova sudstva u takve afere.

Nažalost, mi nikada nismo dobili odgovor niti od Tužilaštva za organizovani kriminal, niti od bilo koga drugog. Ali, postoje pisani dokumenti o tome. Ne bih govorio ovde, zato što te istrage nisu završene. Verovatno bi trebalo da dobijemo takve vrste odgovora od Tužilaštva za organizovani kriminal. Očekujem ih od 2013. godine. Nakon šest godina, još uvek nemamo nikakav odgovor na veći broj tužbi protiv konkretnih izgrednika ili onih koji su zloupotrebili ta svoja ovlašćenja.

Opet podvlačim, ja sam kazao: „delova“, ne nikako celog sistema, ne nikako svih sudija, ne nikako svih tužilaca i ne nikako ukupnog sistema. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, zahvaljujem se Vladi i Odboru na prihvatanju ovog amandmana. Naravno da je za nas, kao što smo već oglašavali, ovaj zakon izuzetno važan i trudili smo se da doprinesemo, kako bi se još preciznije određene stavke iz ovog zakona mogle definisati, tako da smo ovde dodali jednu reč "društvenog interesa". Smatramo da opšteg interesa zakon treba imati društvenu odgovornost.

Zahvaljujemo se Vladi koja je prihvatila ovu našu konstataciju, jer bez društvene odgovornosti ne može biti koristi bilo kog zakona, posebno što se ovde definiše da je ovaj zakon, odnosno ovim članom se govori o tim drugim programima. To je previše uopšteno. Ukoliko imamo i društvenu odgovornost svakog člana zakona, svakog zakona, svake odredbe, onda možemo biti zaista ponosni na to i možemo očekivati da ćemo u budućnosti imati benefite i koristi od bilo kakvog ulaganja u bilo koju zakonsku, pa, ako hoćete, i svaku drugu programsku regulativu.

Smatramo da celokupan ovaj zakon, kao što smo već kazali, i sa ovim amandmanom, i sa svim ostalim amandmanima, u svakom slučaju doprinosi poboljšanju kvaliteta rada naučnih radnika, istraživača i u mnogome će koristiti svima koji se bave naukom, a samim tim što će ta njihova naučna dostignuća biti društveno pozitivna, društveno odgovorna, koristiće celokupnom našem društvu i zato smo podneli ovaj amandman. Hvala.

Ja se zahvaljujem profesoru Stojmiroviću.

Međutim, obrazloženja naših amandmana su pisana na bosanskome jeziku. Iz tog razloga u bosanksom jeziku po pravopisu, dakle, iza titule dr uvek stoji tačka. Zarez i zapeta su jedno te isto.

Dakle, mi smo obrazloženja naših amandmana pisali na bosanskom jeziku, dok integralni tekst sadržine amandmana nismo hteli da opterećujemo time, obzirom da nam je sugerisano da bi to zahtevalo veliku intervenciju prevođenje itd. Dakle, ovde su samo u pitanju različita shvatanja pravopisa, norme i kulture jezika tako da ovo što ste vi kazali odnosi se na pravopis srpskoga jezika i vi ste tu u pravu.

Međutim, ono što smo mi napisali i kako stoji to je pravopis bosanskog jezika i to su te neke jezičke različitosti koje ove jezike i dovode u poziciju zasebnih standarda, normiranih jezičkih izraza. Tako da meni ne smeta ni dr sa tačkom, ni dr bez tačke, jednostavno to je naš jezički osećaj, to je vaš jezički osećaj i mi imamo pravo poštovati jedne druge i uvažavati i različite jezičke standarde. Hvala.

Prema Ustavu i prema drugim zakonskim odredbama pripadnici nacionalnih zajednica imaju pravo na službenu upotrebu maternjeg jezika.

Mi kao narodni poslanici bošnjačkog naroda koristimo svoj maternji jezik, što ne znači da ne uvažavamo, ne cenimo, ne poštujemo jezik većinskog naroda, ali isto tako, zakonodavac i Ustav su nam omogućili da svoj maternji jezik negujemo, poštujemo, čuvamo, upotrebljavamo.

Tako da mislim da ovde zaista nema nikakve kontraverze, niti potrebe da bilo kome bilo šta spočitavamo. Jednostavno vi imate vaš srpski jezik, standardni srpski jezi, mi imamo naš bosanski jezik standardni i mi uvek koristimo svoj maternji jezik da li ovde u Beogradu, da li u Novom Pazaru, da li bilo gde na svetu, jer je to naš jezički standard i iskaz kojim se mi koristimo, tako da vas molim da u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonskim odredbama poštujete pravo nacionalnih zajednica i manjina na službenu upotrebu maternjeg jezika i pisma. Hvala.

Zahvaljujem.

Takođe, i ovog puta izražavam zahvalnost Vladi i Odboru koji su prihvati i ovaj amandman.

Naravno da pored znanja za konkretnu korist od nauke potrebna su i iskustva i veštine, jer teorijsko znanje kod određenih, recimo, oblasti bez praktičnog iskustva primene može biti kontraproduktivno, kao na primer u oblasti medicinskih nauka, primenjene medicine, jer hirurg koji ima samo teorijsko znanje bez iskustva i veština, nije osposobljen da zbrinjava pacijente. Ukoliko kao takav uđe u operacionu salu može napraviti katastrofalne posledice.

Zato smo smatrali da je važno dodatno precizirati ovu odredbu sa iskustvom i veštinama, kako bismo u zakonskom rešenju imali kompletnost onoga što obuhvata celokupan domen korisnog znanja, a imajući u vidu tendencije Ministarstva i Vlade da sve više idemo ka praktičnoj upotrebi znanja kroz dualno obrazovanje i druge oblike veoma važnog implementiranja stečenih znanja, smatrali smo da je ovde važno dopuniti ovu zakonsku odredbu i naišli smo na odobrenje i prihvaćanje ovog predloga od strane Ministarstva, Odbora, Vlade, tako da se i ovo prilikom zahvaljujem i jednima i drugima i smatram da će ovo dodatno doprineti da ovaj zakonski član bude još kvalitetniji i da bude deo onog pokretačkog za celokupnu našu nauku i istraživanje. Hvala.

Ovde je čisto, dakle, ti felerska stvar kada je u pitanju lektura, i ovde je ono što je regirao profesor Stojmirović. Međutim, zaraz ili zapeta zaista nema neke velike razlike.

Ono što je bilo intencija čini mi se profesora Stojmirovića jeste da malo ukaže više na negovanje jezika ili možda mu je zasmetala ijekavska varijanta koju smo mi koristili, ali u tom slučaju bi se on morao odreći Vuka Karadžića i Njegoša i mnogih velikih pisaca srpske kulture i baštine koji su pisali na toj varijanti i zato smatram zaista besmislenim takve vrste rasprava.

Dakle, nama je intencija bila da budemo korisni, da u svakom smislu pomognemo da ovo zakonsko rešenje bude što kvalitetnije, što učinkovitije, pa i na ovaj način da se isprave određene, da kažem, te felerske greške, koje su prirodne kada je u pitanju jedan veliki dokument poput ovog da se dogodi, zato smo kao narodni poslanici osećali obavezu, recimo, da ukažemo na takvu vrstu pogrešaka i na koncu nadamo se da je to jedan mali doprinos nas da ovaj zakon bude što precizniji, što kvalitetniji i što efikasniji u svakom smislu. Hvala.

Ja se zahvaljujem profesore i zaista sam ovo shvatio prijateljski, ali opet ponavljam i zarez i zapeta su recimo u bosanskom i pravopisu standardnog bosanskog jezika, a do skora su bili u srpsko-hrvatskom pravopisu, dakle do devedesetih jednaki.

Tako da, obzirom da se radi o službenoj upotrebi, mi kao narodni poslanici koji dolazimo iz manjinskih naroda, koji imamo pravo na vlastitu upotrebu službenog jezika, koristimo to pravo i zaista nema nikakvih problema uz poštivanje, veliko poštivanje standardnog jezika većinskoga naroda, dakle srpskog jezika. Isto tako zahtevamo i trudimo se da poštivamo, iznosio svoj maternji jezik i standard svog jezika gde god smo i kako god smo. Tako da, nismo mi ovde ni u kakvom, hajde da kažemo raskoraku, kada je u pitanju standardni jezik ovaj ili onaj, bitno je da smo ovim amandmanom doprineli ili pokušali da doprinesemo da se ovo zakonsko rešenje ispravi. Hvala.

Zahvaljujem.

Kao što smo čuli, ovaj član Zakona se odnosi na načela i mi smo smatrali da pored 12 načela koja su precizirana ovim predlogom zakona treba dodati i 13. ili 13. tačku originalnosti i autentičnosti, baš zbog ovih različitih strujanja koja su prethodnih godina prisutna u našoj javnosti o tome koliko su određeni naučni radovi, doktorske teze itd. originalni i autentični. Smatrali smo da je dobro i da je važno da se to precizira i ovim zakonskim rešenjem, kako bismo u budućnosti mogli da predupredimo svaku vrstu insinuacija na to da li je jedno naučno delo autentično, originalno ili ima, recimo, određeni broj manjkavosti koje se tiču upravo ove dve kategorije.

Zaista smo posebno zahvalni Vladi i Odboru koji su prihvatili i da ovaj naš predlog amandmana bude sastavni deo ovog zakona. Smatramo da će on suštinski doprineti da mnoge dileme, mnoge sumnje, pa onda i zloupotrebe različitih vrsta insinuacija u političke svrhe itd. budu uklonjene makar u budućnosti, jer će, pretpostavljamo i verujemo, svako naučno delo, svako naučno istraživanje, doktorska teza itd, morati da bude kroz jedno određeno sito prosejana, a posebno pod ovom tačkom originalnosti i autentičnosti, jer se ovako relativizacijom stavljaju zaista pod sumnju mnogi ozbiljni naučni radnici, mnogi doktori nauka koji su godine i godine proveli u mukotrpnim istraživanjima i onda nekako sad ovom konstantnom pričom koja je prisutna ili sveprisutna u našem društvu i njihov veliki, dugogodišnji mukotrpni rad se donekle omalovažava i donekle biva diskreditovan. Zato smatramo da je izuzetno važno i korisno da i ova tačka bude među načelima i posebno smo zahvalni Vladi i Odboru koji su prihvatili i ovaj amandman. Hvala.