DUŠICA STOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 06. avgusta 1979. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove.
Maturirala je u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu na katedri za međunarodne odnose. Dobitnik je stipendije nemačke fondacije Konrad Adenauer. Završila je specijalističke strukovne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na katedri za političke partije i izbore.

Bila je saradnica domaćih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava, omladinskih politika i preduzetništva.

Načelnica je Službe za informisanje Gradske opštine Rakovica.
U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja. Članica je Glavnog odbora i predsednica je Saveta za medije OO SNS Rakovica od 2009. godine. Nakon izbora 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu. Bila je kandidat za gradsku odbornicu u Skupštini grada Beograda 2014. godine. U prethodnom sazivu bila je članica Odbora za evropske integracije, Odbora za spoljne poslove i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i Odbora za kulturu i informisanje. Od 2014. godine članica je Ženske parlamentarne mreže.

Učesnica je brojnih međunarodnih i domaćih konferencija i seminara.

Završila je Londonsku školu za odnose sa javnošću 2013. godine.

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Članica je Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Članica je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Nemačkom, Francuskom, Norveškom, Holandijom, Slovenijom i SAD. Takođe, zamenik je člana u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu sa liste Srpske napredne stranke. U XI skupštinskom sazivu bila je članica Odbora za spoljne poslove, Odbora za evropske integracije i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo dobija poslanički mandat, kada se našla na 39. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.

Živi u Beogradu i ima ćerku.
Poslednji put ažurirano: 21.09.2020, 15:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2021.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvažena ministarka Vujović sa saradnicima, poštovani građani Srbije, nema sumnje da smo se sa bukom svi u svom životu suočavali, kada se umorni vratimo sa posla, kada nas uveče budi muzika iz obližnjeg kafića ili kada se gradilište ili auto-put ili neka magistralna saobraćajnica nalazi tik u našem naselju ili u neposrednoj blizini naše stambene zgrade.

Pitanje koje se nameće je koja je podnošljiva granica tih različitih zvukova, galame, buke, koji dopiru do nas i koja je to podnošljiva granica koja ne ugrožava naše zdravlje i naš san? Da li prijavama komunalnoj miliciji ili inspekciji mi potencijalno zatvaramo neki lokal, neko radno mesto, zbog preglasne muzike iz kafića ili iz nekog drugog ugostiteljskog objekta? Kako odrediti granicu podnošljivosti? Koje su to granične vrednosti u urbanim gradskim zonama koje ne ugrožavaju zdravlje građana?

O sličnim temama u formi rešenja i te kako se na jedan odgovoran način odnosila Vlada Republike Srbije i resorno Ministarstvo za zaštitu životne sredine kada je predložilo ovaj zakon koji se danas nalazi pred nama narodnim poslanicima u Domu Narodne skupštine. Reč je o usklađivanju propisa sa propisima EU i implementaciji evropske Direktive iz 2002. godine i, rekla bih, prvi put se na jedan celishodan i svrsishodan način Srbija bavi ovim problemom.

Niko se ovim problemom u Srbiji nije bavio decenijama. Često se ovaj problem rešavao tako što su građani pozivali policiju ili komunalnu miliciju i katkad su ove institucije bile neme i oglušili su se o pozive građana. O tome su svedočili i građani Cetinjske ulice koji su pomoć za rešavanje svog problema potražili čak i u Strazburu pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Ključni cilj ovog zakona je kako da se uspostavi jedan jedinstven sistem i utvrde mere zaštite kako bi se smanjili ti štetni efekti po zdravlje ljudi. Brojna naučna istraživanja pokazuju da kontinuirana buka zaista ozbiljno može narušiti opšte zdravlje pojedinca, može narušiti njihov kvalitet života, socijalnu komunikaciju i svakako može ugroziti i međuljudske odnose.

Negativan uticaj čoveka na buke može dovesti do različitih oštećenja, različitih problema zdravstvenih, od oštećenja sluha, do poteškoća u komunikaciji, pa čak i problema u radnom okruženju u radnoj efikasnosti. U psihološkom smislu brojna istraživanja su pokazala da buka izaziva i dugoročne posledice koje se ogledaju u smanjenju tolerancije, anksioznosti, pa čak i agresije.

Kako se definiše buka? To je jedan od ozbiljnih pojmova koje definiše ovaj zakon. Buka se definiše kao svaki neželjen ili neprijatan zvuk. Ona izaziva akustičan stres za čitav organizam i buka na čovekov organizam različito reaguje u zavisnosti od jačine decibela kojima je čovekov organizam izložen. Ukoliko su ti decibeli veći, ti štetni efekti po zdravlje čoveka su takođe veći.

Zvuk može najpre delovati na naše čulo sluha, ali i na ostale organe izazivajući one neželjene posledice kao što su poremećaj sna, gubitak sna, razdražljivost, uznemirenost, može dovesti do pada imuniteta i u onim najekstremnijim slučajevima do skoka krvnog pritiska, do brojnih kardio-vaskularnih bolesti, pa čak i do različitih stresnih reakcija čovekovog organizma.

Svetska zdravstvena organizacija nas je u prethodnim godinama i te kako upozoravala na buku i na činjenicu da, osim što je štetna buka u ekstremnim situacijama, može biti i kobna po zdravlje ljudi i zato je zaštita od buke jedna jako važna ekološka tema i ona je deo ekoloških prava svih građana Srbije, i rekla bih pitanje od posebnog političkog interesa u kome se u ovom trenutku Srbija bavi i hvata u koštac kako bi se obezbedio, rekla bih, bolji kvalitet života svih građana koji žive u Republici Srbiji i kako bi se zaštitila njihova prava, pre svega mislim na njihova ekološka prava.

Najčešće u urbanim gradskim sredinama mi imamo taj pojam – komunalne ili opšte buke, kojima su izloženi ljudi koji žive u urbanim gradskim sredinama i u toj užoj čovekovoj okolini. Glavni izvori buke su različiti, oni mogu biti od saobraćaja. Svesni smo činjenice da, ako pogledate samo Beograd, jedna porodica ima više automobila. Na godišnjem nivou imamo jako veliko povećanje broja motornih vozila, kamiona i ostalih prevoznih sredstava. Takođe, jedan od izvora buke može biti industrija, građevinski i javni radovi, sport, rekreacija, brojne manifestacije i zabave i buka koja dolazi iz ugostiteljskih objekata.

Važno je da reagujemo na vreme, da posle ne bude kasno i važno je da u naše zakone implementiramo i primenimo sva ona pozitivna iskustva od razvijenih zemalja EU, koje su se sa ovim problemom izborile na jedan adekvatan način.

Ovaj zakon u svojoj srži, u svojoj biti implementira direktivu EU iz 2002. godine i to je jedan od važnijih delova ovog zakona.

Takođe, važno je da iz primera dobre prakse nešto i naučimo, da ne bude to samo selektivna primena ovih propisa i da sav teret padne na vlasnike ugostiteljskih objekata, na vlasnike građevinskih firmi, na neke pojedince, već da se na jedan sistemski način reši ovaj problem.

Neophodno je da se sama država aktivnije uključi u ovaj problem, da naši gradovi i opštine izrade planove zaštite od buke, akustično zoniranje, a i da posebnu pažnju posvetimo i u oblasti planiranja i izgradnje.

Takođe, potrebno je pogledati na koji način su neke razvijenije zemlje EU izašle sa ovim problemom na kraj. Države EU su upravo kroz to stalno merenje i izradu planova za kontrolisanje buke u svojim gradovima zahtevale kroz regulativu država članica da se na svakih pet godina izgrađuju nove mape od buke, novi planovi za njeno upravljanje.

Srbija sada ovim primerom, ovim zakonom koji je danas pred nama u domu Narodne skupštine, ovaj zakon je, da podsetim sve kolege narodne poslanike i sve građane Srbije, prošao kroz javnu raspravu gde se uključio veliki broj vladinih organizacija i grad Beograd je davao svoje inicijative, što smatram da je dobro, kako bi se kreirao jedan zajednički zakonodavni okvir po meri svih građana Srbije, bez obzira da li žive u nekom velikom ili malom gradu, na provinciji ili u urbanim delovima Srbije. Jako je važno da imamo jedno dobro i kvalitetno zakonsko rešenje.

Nacrtom zakona definisan je pojam buke kao što sam rekla, proširena je lista izvora buke, kao i nadležnih organa za izradu strateških karata buke i akcionih planova. Uređuju se ko su to subjekti zaštite od buke, koje su to mere i uslovi zaštite, dozvoljen je pristup informacijama o buci, nadzor, ali i brojna druga pitanja koja na jedan dobar način idu u pravcu zaštite životne sredine i zaštite zdravlja ljudi građana Srbije.

Dobar primer izrade planova karata i merenje buke, o čemu su govorile moje kolege narodni poslanici, imamo na primeru grada Niša, koji je izradio stratešku kartu od buke, ali neophodno je da i ostali gradovi u Srbiji krenu u izradu ovako značajnih dokumenata kako bi se zaštitili od buke.

Dok sam bila u gimnaziji, XV beogradskoj gimnaziji, imali smo jedno značajno delo kao obaveznu lektiru na nastavi srpskog jezika, Vilijama Foknera „Buka i bes“, gde Fokner u jednoj svojoj rečenici kaže – život je bajka koju idiot priča, puna buke i besa, a ne znači ništa.

Koliko nama, koliko vama znači buka, to je nešto sa čime treba da se svi zapitamo pre nego što usvojimo ovaj zakon, a i onda kada ga usvojimo kakva će biti njegova implementacija.

Koliko se vi sa problemom buke suočavate u vašem naselju, u vašem gradu u kom živite? Koliko buka utiče na vaše psihofizičko zdravlje, na vaš kvalitet života? Koliko buka prekida vaš poslepodnevni odmor? Koliko vam smeta uveče u noćnim časovima buka iz obližnjeg kafića? Da li čujete buku sa vašeg prozora ukoliko vam se zgrada, stambena zgrada, nalazi u blizini autoputa ili železnice? Koliko košta tišina?

To su sve neka od pitanja kojima ćemo se baviti praćenjem i implementacije ovog zakona. Nema sumnje da se sa bukom ne možemo izboriti brzo, da je potrebno uključivanje svih odgovornih lica u lancu odgovornosti. Najpre, bazirati se tom urbanističkom planiranju naših gradova i opština, uključiti naše gradove i opšte u izradu tih akustičnih karata i akcionih planova u cilju smanjenja i zaštite građana od buke, ali i postavljanje zelenila duž saobraćajnica izgradnjom tzv. vertikalnih zidova i barijera za zaštitu od saobraćajne buke.

Kakvi su primeri i šta to kažu iskustva iz razvijenih zemalja EU? Iskustva kažu sledeće – efikasne barijere smanjuju nivo buke za pet do 10 decibela. Na taj način smanjuju jačinu zvuka saobraćajne buke za čak polovinu. Na primer, ako imamo zaštitnu barijeru od buke, samim tim postiže se smanjenje buke za 10 decibela koje može proizvoditi kamion koji tuda prolazi na nivo zvuka prosečnog automobila ili pak, ako imamo drvored, ako imamo gustu vegetaciju, ako imamo gusto rastinje duž naših autoputeva i ako je širina tog rastinja, te zelene vegetacije oko 30 metara, takvo rastinje i takvi drvoredi mogu smanjiti nivo buke za čak pet decibela.

Prednost pošumljavanja nije samo zaštita od buke već i pošumljavanje. Mi se borimo i za smanjenje nivoa zagađenosti vazduha u našim gradovima.

Takođe, kada pogledamo iskustvo u SAD dolazimo do podataka da po važećem saveznom propisu SAD nivo buke u naseljima uz puteve ne sme da prelazi 65 decibela. Generalno, intenzitet varira između 70 i 90 decibela na prometnim putevima i autoputevima.

Smanjenjem nivoa buke za pet do 25 decibela putem odgovarajućeg izbora akustičnih materijala i izgradnju barijera u velikoj meri možemo u budućnosti rešiti ovaj problem.

Po zakonu koji je na snazi u samoj EU potreba za postavljanje barijera protiv saobraćajne buke u oblasti kod koje ona dolazi na rastojanje od 100 metar gde postoje četiri crne tačke. Šta to zapravo znači? To znači da je buka na četiri uzastopna mesta veća od 60 decibela. Na Odboru za evropske integracije, zaista mogu da posvedočim kao član ovog Odbora, smo imali zaista konstruktivnu raspravu, gde su se uključili i vaše saradnice iz Ministarstva za zaštitu životne sredine i narodni poslanici su izneli niz problema sa kojima se suočavamo u opštinama i gradovima iz kojih dolazimo kada je reč o buci.

Organizovano je, kao što sam rekla, javno slušanje. Dobro je da se i grad Beograd uključio i da je dao svoje predloge koji su postali sastavni deo ovog zakonskog rešenja.

Takođe, želela bih da kažem da je dobro što će sada pored inspekcije i komunalna milicija u jedinicama lokalnih samouprava imati veće nadležnosti, da će moći da meri i kontroliše buku ugostiteljskih objekata. Usvajanjem ovog zakona naši komunalni milicajci, naši inspektori će moći na licu mesta da izmere intenzitet i nivo buke i odmah će moći da izriču zaštitne mere od kojih je jedna od najrigoroznijih – oduzimanje instrumenata, oduzimanje aparata sa kojeg se emituje muzika ili buka. Ove mere će i te kako ići u koristi građana, a sankcionisaće sve one bahate ugostitelje koji nisu poštovali propise.

Ova zakonska rešenja na dobar način odgovaraju zaštiti ekoloških prava građana Srbije, ali i potrebama privrede, vlasnika ugostiteljskih objekata koji poštuju meru, koji su savesni, koji nisu bahati, koji poštuju zvanične propise države Srbije i ovog zakona koji ćemo usvojiti i koji je danas na dnevnom redu.

Na samom kraju mislim da je najbolji put u uspostavljanju reda u ovoj oblasti, ali i praćenje i implementacija svih onih dobri zakonskih rešenja i direktiva EU, kako bi se unapredio kvalitet života građana Republike Srbije i kako bi se zaštitilo njihovo zdravlje. Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 22.09.2021.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Zukorliću, poštovani građani Republike Srbije, uvažena potpredsednice Vlade Republike Srbije gospođo Gojković, uvaženi ministre Popoviću sa saradnicima, naš narod kaže - kako se odnosimo prema kulturi, istoriji, tradiciji, jeziku i pismu, sve ono što čini naše nacionalno tkivo, o tome svedoče naša dela, naš identitet kao naroda.

Još je čuveni Stefan Nemanja pisao: „Kada čovek zida kuću, ne zida je za sebe, nego za svoju decu i unučad. Tako nastaje porodica i domaćinstvo. Kada vladar zida crkvu, ne zida je za sebe, ni za svoje sinove, ni za unučad, nego za narod koji će je kroz vekove pohoditi. Tako se stvara država. Kuća je ono što ostaje posle čoveka. Crkva je ono što ostaje posle vladara. Kuća ostaje deci, crkva narodu. Crkva je velika lađa koja plovi prema dubokim i dalekim nama neznanim vremenima i ljudima. U koji god vek doplovi dovešće nas i pokazati nas našim još nerođenim potomcima.“ Tako je u svom „Zaveštanju“ o crkvama pisao Stefan Nemanja, naš veliki župan Raški, rodonačelnik dinastije Nemanjić.

Tako vam je i danas, drage kolege narodni poslanici. Kada pogledate kako se odnosimo prema svojim manastirima, prema svojim svetinjama, na koji način se staramo o kulturno-istorijskom nasleđu našeg manastira Hilandara, a i o ostalim crkvenim i verskim objektima, ne samo u Srbiji već i van granica naše zemlje, na koji način se odnosimo prema Sopoćanima, Dečanima, Žiči, Đurđevim Stupovima, Bajrakli džamiji.

Istorija manastira Hilandar je svakako bogata. O tome su svedočile u svojim izlaganjima i moje kolege narodni poslanici iznoseći niz istorijskih činjenica i podataka. Manastir Hilandar je bez svake sumnje rastao i uzdigao se kao i njegov narod i prolazio kroz brojne nedaće i izazove. Nema sumnje da je manastir Hilandar od svog osnivanja 1198. godine predstavljao i predstavlja i dan danas jedan jedinstveni centar srpske duhovnosti, naše kulture, obrazovanja, tradicije i zaista predstavlja jednu neprocenjivu vrednost za srpsko kulturno i istorijsko nasleđe.

Kao što je moja koleginica Jasmina Karanac istakla, Hilandar je zaista četvrti po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira i jedan od, rekla bih, najvažnijih simbola pravoslavlja i najznačajnijih duhovno-kulturnih središta našeg naroda. Hilandar je upisan zajedno sa celokupnom baštinom Svete Gore Atonske u listu Svetske kulturne i prirodne baštine UNESKO.

Predlog zakona koji je danas pred nama u domu Narodne skupštine, pred nama narodnim poslanicima će svakako njegovim usvajanjem kreirati jedan dobar pravni osnov i urediće način pružanja podrške i finansijske pomoći Republike Srbije u očuvanju jednog ovakvog, pre svega, kulturnog i istorijskog nasleđa, kako predstavlja bez svake sumnje manastir Hilandar. Moramo pomagati opstanku i rekla bih ostanku ovog hrama srpske duhovnosti i pravoslavlja kroz pružanje nekontinuirane i stalne finansijske pomoći iz budžeta Republike Srbije.

Svedoci smo kako se u vreme prethodnog režima zaista šakom i kapom davalo za razne virtuelne projekte, razne besmislice, rekla bih. Možete da uzmete primer Beograda. Ja dolazim iz gradske opštine Rakovica i mogu da vam posvedočim na šta je sve novac iz budžeta Republike odlazio, za razne neke brojne virtuelne projekte, od „Pazl grada“ na Voždovcu, preko podzemnih kontejnera, preko replike starih Terazija na Novom Beogradu. Znači, davalo se šakom i kapom, nije se mislilo na narod, nije se mislilo na očuvanje kulture, istorije, kulturne baštine. Tada se nije vodilo računa ni o našim muzejima, o našim školama, vrtićima, u kakvim bolnicama se lečimo. Tada se nije vodilo računa ni o našim putevima, mostovima, o našim pozorištima i ostalim ustanovama kulture. Kultura i istorija, rekla bih, su im bili na poslednjem mestu. Bilo im je važno samo da neki njihov projekat prođe, da se oni od toga ovajde, da se ugrade i da budu srećni.

Po tome se mi razlikujemo od prethodnog režima, jer danas kada pogledate sve što se gradi i obnavlja, rekla bih, puno vam je srce. Za to je zadužen jedan čovek u ovoj zemlji, za celokupan ekonomski napredak koji jednom odgovornom politikom sa celokupnom Vladom Republike Srbije na čelu sa Anom Brnabić zaista brine gde ide svaki dinar i kako se sredstva troše. Za jako kratko vreme danas u Srbiji imate izgrađene tri kovid bolnice u Batajnici, u Kruševcu, u Novom Sadu. Nekako se menja i taj odnos prema istoriji, prema tradiciji, prema kulturi, nešto što nam je do sada i te kako falilo.

Baš kada je najteže, da podsetim sve građane Srbije, sve narodne poslanike, svi to jako dobro znamo, mi smo u drugoj godini virusa korona, svetske pandemije koja je pogodila čitav svet, tek kada je najteže, upravo u takvim trenucima, mi moramo da pokažemo tu sabornost, nešto po čemu su Srbi i svi građani Srbije i te kako bili poznati i to je nešto što nas je čuvalo i zbrajalo na gomili da opstanemo i ostanemo kao narod. Kada narod izgubi svoju istoriju, svoju tradiciju, svoju kulturu izvesno je da gubi i svoju budućnost. Zato pozivam kolege narodne poslanike, bez obzidra kojoj političkoj partiji pripadaju, kojoj konfesiji pripadaju da u danu za glasanje podrže ovaj predlog koji uređuje način pružanja podrške i pomoći očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa manastira Hilandar.

O ciljevima i svrsi usvajanja ovog zakona i o brojnim javnim raspravama koje je organizovalo Ministarstvo kulture neću govoriti. O tome je govorila ministarka Gojković.

Želim na samom kraju da vas upoznam sa rečima našeg blaženopočivšeg patrijarha Pavla koji je govorio – prolaze godine i vreme, a nama je da se trudimo, ne da budemo važni i slavni, već da budemo dorasli vremena u kome smo i mestu na kome smo, a to na samom kraju zavisi od nas samih. Naš zadatak je da vratimo dug prema precima, prema Stefanu Nemanji, prema Svetom Savi, prema svima onima koji su stvorili srednjovekovnu srpsku državu i koji su se izborili za autokefalnost SPC. Usvajanjem ovog zakona ćemo zapravo vratiti dug prema našim precima i biće nam to zalog za buduće generacije koje stasavaju, ne samo u našoj zemlji, nego i širom granica naše zemlje. Zahvaljujem.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarko Matić sa saradnicom, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Srbija je danas kredibilan i pouzdan partner na međunarodnoj sceni, zaista razvijamo istinska partnerstva i sa zemljama zapada i istoka. Srbiji se danas sve više veruje i ona ravnopravno sedi sa stolom sa velikim silama. Njen glas se danas i te kako čuje, ona se poštuje i uvažava u svetu.

O tome najbolje svedoči i nedavno održani forum u Skoplju na kojem je Srbija potpisala, zajedno sa Severnom Makedonijom i Albanijom, tri jako važna sporazuma koja će i te kako unaprediti kvalitet života građana ovog regiona, regiona zapadnog Balkana. Reč je o regionalnoj inicijativi mini Šengen koju je inicirao naš predsednik Aleksandar Vučić. Tri sporazuma koje je Aleksandar Vučić potpisao u Skoplju odnose se na ukidanje barijera, na ubrzanje protoka robe i usluga između Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Takođe, drugi sporazum se odnosi na zajedničku prevenciju i pomoć i podršku u slučaju prirodnih katastrofa i nepogoda.

Naši građani Srbije mogu da posvedoče onim razornim posledicama majskih poplava koje su pogodile čitav naš region tokom maja 2014. godine. Srbija nije neko izolovano ostrvo i zaista i majske poplave 2014. godine, ali i ova pandemija korona virusa pokazale su da su zemlje u susedstvu, zemlje u regionu zapadnog Balkana zaista usmerene na saradnju. Zaista je neophodno da sarađujemo, da razmenjujemo iskustva, ne samo kada su nedaće i nepogode, prirodne katastrofe u pitanju, već kada je reč i prilikom vakcinacije, a u čemu je Srbija zaista dobar primer.

Mi danas raspravljamo o ratifikaciji jednog važnog međunarodnog sporazuma, kakav je CEFTA sporazum, koji se odnosi na potvrđivanje Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi i izmena Aneksa 4 CEFTA 2006, kojim se utvrđuje definicija pojma „proizvodi sa poreklom“ i metode administrativne saradnje iz člana 14.

Takođe, reč je o dva protokola – protokol A i B, gde protokol A predviđa da se u svrhu primene pravila o poreklu robe primenjuju odredbe Regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu, a protokol B sadrži odredbe u punoj kumulaciji porekla robe, o ukidanju zabrana povraćaja ili oslobođenje od plaćanja carine u okviru CEFTA sa mogućnošću proširenja i na ostale zone i ostale partnere CEFTA. Tu mislimo na samu EU, ali i na države EFTA i na Tursku.

U odnosu na ova PEM pravila alternativna pravila mogu biti mnogo fleksibilnija, liberalnija u pogledu materija bez porekla, a moguće je lakše status porekla određenog porekla materijala.

Takođe, ratifikacijom ovog međunarodnog sporazuma građani Srbije će zaista imati ogromne olakšice, a pre svega mislim na naše poljoprivredne proizvođače, zaista će se u mnogome unaprediti naš privredni ambijent, podići će se naša ekonomija, izvoz naših poljoprivrednih proizvoda, ali i svih onih ostalih proizvoda – industrijskih proizvoda, tekstilnih proizvoda. Neophodno je da imaju dokaz o poreklu robe kod usvajanja ovog sporazuma i jedan od benefita ovog sporazuma, koji ćemo danom ratifikacije u Narodnoj skupštini, jeste da će omogućiti da će doći do jednog lakšeg i jednostavnijeg načina. Na primer, to možete videti na jednom klasičnom primeru, sada će proizvođaču izvozniku biti data mogućnost da bira lakši uslov sticanja porekla, bar kada je reč o industrijskim proizvodima.

Što se tiče poljoprivrednih proizvoda, tu mislim na biljna ulja, na orašaste plodove, na duvan, oni će sada imati znatno lakša i fleksibilnija pravila, nego što su imali do sada. Takođe, isto se odnosi i na proizvode iz pletarstva, masnoće i ulja, bilo da su životinjskog, bilo da su biljnog porekla, takođe i proizvodi od voća, ostaci ili otpaci prehrambene industrije, pripremljena hrana za životinje, duvan i duvanski proizvodi.

Prema podacima koje sam našla u medijima, u Srbiji ima ukupno 53 proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, 47 su poljoprivredni, prehrambeni proizvodi, poput leskovačkog ajvara, đerdapskog i kačerskog meda, ariljskih malina, zlatarskog sira. Imamo i one ne tako jestive proizvode, kao što su šabački peškir, pirotski ćilim ili sirogojno pletnine.

Kada pogledamo zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku mi možemo da zaista vidimo koji su to ključni partneri kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni u Srbiji. U izveštajnom periodu, koji je sačinio Republički zavod za statistiku, od januara do marta 2021. godine, vidimo da su na prvom mestu svakako zemlje EU sa 63,4% ukupne spoljnotrgovinske razmene.

Takođe, naš najvažniji drugi partner prema ovim podacima su svakako zemlje CEFTE sa kojima imamo suficit i razmenu od 566 miliona dolara i to je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda. Pre svega mislim na žitarice i proizvode od žitarica, ali i nafte, naftne derivate, električne mašine i aparate, drumska vozila, gvožđe i čelik.

Izvoz prema ovim podacima Srbija iznosi u ove zemlje, CEFTE zemlje 838,7 miliona dolara, a uvoz 272,7 miliona dolara. Tako da je pokriveno sa uvozom i izvozom 307,6%. To nam govori zašto je važno da nastavimo da usvajamo one međunarodne ugovore, zašto je važno da ratifikujemo međunarodne ugovore i zašto je važno da olakšamo proces razmene i liberalizaciju trgovine i protoka robe, jedne od četiri osnovne slobode na kojima počiva samo jedinstveno tržište EU.

Kada govorimo o ovom CEFTA sporazumu reč je o sporazumu koji predviđa kumulaciju porekla i izvan CEFTA zone sa zemljama članicama EU, sa EFTA, pre svega mislim na Island, Norvešku, Švajcarsku i Linhenštajn, ali i na Tursku.

Takođe zaista moram da kažem da je Srbija u mnogome ratifikovala veliki broj međunarodnih sporazuma, veliki broj međunarodnih konvencija koje i te kako olakšavaju proces, kako našim privrednim subjektima, tako i svim našim građanima.

Srbija snažno podržava sve regionalne i evropske inicijative, Berlinski proces je samo jedna od tih inicijativa, ali i sve one inicijative koje imaju u fokusu izgradnju zajedničkog regionalnog tržišta i regionalne inicijative, kakva je mini Šengen, čiji je jedan od inicijatora naš predsednik Aleksandar Vučić. Mini Šengen se zasniva na četiri slobode, na slobodi kretanja robe, usluga ljudi i kapitala i i te kako će u narednom periodu se raditi na ovoj inicijativi. Ova tri sporazuma koja su potpisana nedavno u Skoplju će omogućiti da naši ljudi bez radnih dozvola zaista mogu da se kreću. Vi danas možete da živite u Skoplju, Tirani ili Beogradu, da radite i poslujete bez ikakvih barijera i na ukidanju ovakvih barijera nastavićemo i u mesecima i danima koji su pred nama.

Takođe, pored CEFTA sporazuma Republika Srbija je ratifikovala i na snazi su i jedan od najznačajnijih sporazuma je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je potpisan i koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine. Reč je o sporazumu koji itekako dovodi do toga do jačanja partnerstva između EU i Srbije, i koji ima zaista za cilj da doprinese napretku Srbije ka pristupanju EU.

Pored sporazuma sa EU, Srbija takođe ima i sporazume koji su na snazi koji se odnose na slobodnu trgovinu sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Turskom, ali i sa EFTA zemljama. Nije samo ugovorno stanje i ratifikacija određenih međunarodnih konvencija i međunarodnih sporazuma važno za razvoj i unapređenje kako bilateralnih, tako i međunarodnih odnosa jedne zemlje. Svakako je važna i saobraćajna i energetska infrastruktura i povezanost. Srbija je primer i lider u regionu Zapadnog Balkana kada je reč o unapređenju saobraćajne i energetske infrastrukture tokom prethodnih godina. Zaista smo dobro povezani sa saobraćajnicama i autoputevima kako zemalja članica EU, tako i ostalim komšijama koji nisu članice EU.

Nedavno je počela i implementacija Sporazuma o ukidanju naknada za roming za Zapadni Balkan koji nam je umnogome unapredila poslovanje i život svih građana ovog regiona.

Korona kriza je pokazala da značaj saradnje i neophodnosti povezanosti svih partnera na međunarodnoj sceni. Takođe, pokazala je i koliko je jedna zemlja otporna, koliko je jedna zemlja spremna da izađe u susret sa svim izazovima koji su pred njom. Srbija je dosta toga učinila i na reformi javne uprave, na procesu digitalizacije i naši građani su zaista brojne od tih usluga koristili više nego ikad tokom pandemije virusa Kovid – 19.

Takođe želim da kažem da mi nismo do sada još iskoristi te pune kapacitete regionalne saradnje. U danima i godinama pred nama i te kako možemo da radimo na daljoj realizaciji te regionalne povezanosti i regionalne saradnje, da realizujemo sve one planove koji se odnose na bolju povezanost naših industrijskih proizvoda na našoj industrijalizaciji naših zemalja, a i da nastavimo da radimo na tome po čemu je zaista Srbija lider u regionu Jugoistočne Evrope, a pre svega mislim na direktne strane investitore. Iako je bila pandemija mi smo nastavili da privlačimo strane investitore i da u onim malih gradovima, opštinama i selima otvaramo proizvodne pogone, da upošljavamo ljude i da dovodimo nove investitore, zato što je Srbija danas stabilna zemlja u koju ljudi hoće da dođu i da ulažu svoj kapital i svoj novac.

Srbije je danas, kao što sam rekla, jedna kredibilan i pouzdan partner na međunarodnoj sceni, zemlja kojoj se i te kako veruje.

Takođe bih iskoristila ovu priliku da današnji dan, reč je o ratifikaciji jednog važnog sporazuma, da zaista ne trebaju da postoje nikakve političke podele, da treba da budemo u istom pravcu, na istom cilju i ja bih iskoristila ovu priliku da pozovem sve svoje kolege, narodne poslanike, bez obzira iz koje političke partije dolaze, da podrže ratifikaciju jednog ovako važnog međunarodnog sporazuma kako bi naši poljoprivredni proizvođači, naši tekstilni proizvođači, naši industrijski proizvođači, naša privreda mogla lakše da plasira svoju robu van granica naše zemlje jer Srbija je danas jedna stabilna, sigurna i prosperitetna zemlja. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući gospodine Arsiću, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine želim da iskoristim svoje pravo i postavim pitanje ministarki Neli Kuburović i Ministarstvu pravde.

Za vreme vlasti DS radna mesta su se gubila na sat i u Beogradu i u čitavoj Srbiji. Podsećam vas, dugovi koje nam je žuto preduzeće ostavilo u gradu Beogradu iznosili su 1,2 milijarde evra. Ova vlast je uspela da ih smanji za 500 miliona. Svaki Beograđanin je manje dužan za 250 evra u ove prethodne tri godine. Ostavili su nam u Beogradu pustoš i u gradskoj kasi, ostavili su nam ogromne dugove i kada je reč o beogradskim opštinama, javno komunalnim preduzećima, bili smo na korak od bankrotstva.

Upravo ta koalicija na čelu sa Jankovićem, Šapićem, Đilasom i Jeremićem je koalicija DS u više kolona. Svi ovi ljudi su inače bili članovi DS ili su bili predstavnici najviših organa ove stranke kada je ona bila na vlasti. Vidim da je ta koalicija stvorena i danas i da je jedini njihov program upravo da se vrate na vlast. To nisu novi ljudi. Nije reč o novim ljudima na političkoj sceni Srbije. To nisu novi ljudi, ni Šapić, ni Jeremić, ni Janković, ni Đilas.

Podsećam vas da su Dragan Đilas i Šapić vodili i upravljali gradom Beogradom. Jedan je bio gradonačelnik, dok je Šapić bio pomoćnik. Oni su Beogradom vladali tako uspešno da su nam ostavili ogroman dug od 1,2 milijarde evra, povećali stopu nezaposlenosti, radnici u Beogradu su tokom noći ostajali bez posla, ostajali su radnici bez posla i u Rakovici, i u Mladenovcu, i u Grockoj, i u Barajevu.

Za to vreme šta smo imali sa druge strane što nam je ostavila DS u vreme dok je vladala Beogradom na čelu sa Draganom Đilasom i Šapićem? Imali smo propale investicije. Podsetiću vas samo na neke od propalih investicija. Imali smo maketu Terazija na Novom Beogradu koja je koštala 600.000 evra svakog građanina Beograda, umesto da ta sredstva budu utrošena pametnije, na izgradnju nekih škola, vrtića, bolnica, puteva, svega onoga što nam nedostaje. NJihove propale investicije i dan danas možete videti na svakom ćošku u Beogradu. Imate podzemne kontejnere, imate različite malverzacije, mahinacije oko rekonstrukcije Bulevara Revolucije, imate ogromne troškove i ogromne dugove koje su fabrikovali u vreme DS kada su upravljali javnim preduzećima u gradu Beogradu. Pomenuću samo neke od njih – Beogradput, Beogradski vodovod i kanalizacija imali su ogromne troškove i ogromne dugove koje su ostavili nama u amanet.

Podsećam vas, sa druge strane, dok su se zaduživali kao javnakomunalna preduzeća, nisu gradili i danas imamo situaciju da Beograd, znači okolina Beograda, pozivam vas da dođete i da vidite na šta liči okolina Beograda, nema ni kanalizaciju, ni put, ni vodu, ništa ono što građani jedne velike prestonice zaslužuju u 21. veku. NJih zaista nisu zanimali problemi građana Beograda. NJih je zanimalo nešto drugo.

Molim ministarku Nelu Kuburović da mi odgovori na sledeća pitanja. Do danas je ostala bez odgovora divlja gradnja žutog dr Šapića. Imali smo tako navode u medijima u aprilu 2013. godine, gde nas je jedan dnevni list izvestio, da je dr Šapić od grada Beograda dobio 18 ari zemljišta oko svoje vile na Dedinju, što pomenuti gospodin nikada do sada nije demantovao. Kako je moguće da je dr Šapić, desna ruka tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, iskoristio svoj uticaj da od gradske uprave na poklon dobije tačno 1.884 m2 atraktivnog zemljišta oko Autokomande. Reč je o pet parcela koje nose broj kat. opštine Savski Venac. Prema tržišnoj vrednosti, zakup za ovo zemljište po kvadratu u delu grada u kome Šapić ima vilu bezmalo košta oko 140 miliona dinara ili 1,16 miliona evra. Pitam vas – koliko je grad Beograd mogao da prihoduje da je to zemljište bilo ponuđeno na licitaciji?

Takođe, postavljam pitanje, mediji su izveštavali u 2013. godini da je dr Šapić uzurpirao ulicu Laze Lazarevića da bi proširio plac svoje vile na Dedinju. Predsednik opštine Rakovica i nekadašnji šef beogradskog odbora DS Aleksandar Šapić izgleda da zaista voli konfor, pošto je praktično prisvojio celu jednu beogradsku ulicu u opštini Savski Venac kako bi proširio svoje dvorište. Naravno, za to nije odgovarao, divlja gradnja se ne zaustavlja ni sada i sada bez dozvole dr Šapić gradi 627 kvadrata stambenog i pratećeg prostora.

Na žalost, pet minuta nije dovoljno da nabrojim sve mahinacije, čitav spisak Šapićevih malverzacija i šarenih laža. Neću spomenuti da je nelegalno sazidao kuću i bazen, da je državi dužan 2,5 miliona dinara na ime poreza, da je plaćao zakupninu vrtića po trostruko većoj ceni od tržišne.

Samo je za gorivo, za svoje džipove i svoje automobile trošio 600 hiljada dinara. Plagirao je svoj doktorat, o čemu navodi Komisija Univerziteta Union; privatizovao je opštinu Novi Beograd, gde vi danas ne možete ni jedan papir na toj opštini da dobijete bez veze sa dr Šapićem; odbio je da sruši i drugi ujakov objekat. Od Dragana Đilasa je dobio pet parcela na poklon, dok je Dragan Đilas bio predsednik opštine.

Verovatno da sve ove…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem predsednice.

Drage kolege narodni poslanici, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da iskoristim svoje pravo da kao narodni poslanik uputim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Nižu se afere čelnika Demokratske stranke i Dragana Đilasa.Do sada je uhapšeno i procesirano 44 najbliža saradnika Dragana Đilasa i visokih funkcionera Demokratske stranke, ali činjenica je da su neki ipak prošli nekažnjeno. Upravo oni koji nam danas govore o kolapsu i o uništavanju, su isti ti koji su uništili budžet Republike Srbije, budžet Grada Beograda. Izgleda da su neki od njih, ipak, izbegli ruku pravde da za svoja nedela i nenamensko trošenje državnih para.

Želim da mi odgovorite na pitanje, da li su tačni navodi da je Vuk Jeremić, koji je bio ministar spoljnih poslova opustošio budžet građana Srbije za 3,6 miliona evra, za svoja luksuzna putovanja, za svoje dnevnice, hotele i privatne avione? Tačnije, bivši ministar Jeremić potrošio je 3,4 milione evra, samo za svoje luksuzne letove, i preko 200.000 evra za noćenja po luksuznim hotelima.

Moje pitanje je, koja turistička agencija je radila aranžmane za ova luksuzna putovanja? Ko je potpisivao i odobravao ova putovanja? Šta vam je ta preskupa šatl diplomatija dobroga donela? Zar nije bezobrazluk da upravo taj Vuk Jeremić, koji je ruku pod ruku sa Đilasom, Šapićem uništavao Grad Beograd i vodio ga u ambis, upravo sada govori o nefunkcionisanju grada i sada nam priča o poštenju? Šta je sve moglo u Beogradu da se izgradi i u Srbiji za 3,6 miliona evra građana Republike Srbije? Kada će neko za to da odgovara? Skandalozno je da Jeremić i njemu slični kritikuju gradsku vlast, zato što se u Beogradu sada radi, zato što se grad razvija i menja na bolje. Očigledno je da im je jedini program, program mržnje i kritike radi kritike, a sve u cilju borbe za vlast, sve u cilju fotelje, za funkcije, za privilegije.

Sa ponosom mogu da kažem da je zahvaljujući SNS-u u Beogradu, naš Beograd, naša predstonica je grad kranova. Imamo više od 1.111 aktivnih gradilišta danas u Beogradu. Sada se infrastruktura obnavlja, Beograd se modernizuje i sređuje iz dana u dan, i zbog toga sam zaista ponosna.

Odgovorna vlast, predvođena SNS uspela je da pored svih benefita za Beograd i Beograđane da vrati nagomilani dug koje nam je ostavilo žuto preduzeće, pa je tako SNS uspela da dug od 1,2 milijarde evra prepolovi, da vrati sva dugovanja za trudnice i porodilje, socijalno ugrožene kategorije.

Pored vraćanja dugova žuto preduzeće nam je ostavilo u amanet i da vodimo računa i o našim gradskim opštinama. Važno nam je i da se gradske opštine u Beogradu ravnomerno razvijaju, da više nemamo građane prvog i drugog reda. Nama su isti i građani Vračara, Rakovice, Savskog venca, kao i građani Sopota, Barajeva i Grocke. Upravo u tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 3,6 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo milione evra građana Beograda i Srbije. Mi znamo koliko je teško danas zaraditi taj novac da bi ga tako uzaludno trošili. Mi znamo koliko je teško vraćati njihove dugove, zato su nam sada budžetski prihodi, prihodi Grada Beograda uvećani i konstantno su u rastu, zato je budžet Grada Beograda u ovoj godini veći za više od 200 miliona evra. To je novac koji možemo pametno utrošimo, da gradimo naše škole, bolnice, vrtiće, parkiće, naše domove zdravlja, naše autoputeve i mostove po meri Beograđana, po meri građana Srbije. Nemojmo dozvoliti da nam žuto preduzeće i dalje kroji sudbinu u zemlji i sudbinu u gradu Beogradu.

Na samom kraju, molim nadležne organe da ispitaju trošenje budžetskih sredstava za luksuzna putovanja, hotelske troškove, dnevnice i avio karte Ministarstva spoljnih poslova u vreme dok je Vuk Jeremić bio ministar ali i svih ostalih ostataka tzv. žutog preduzeća koji su danas samo promenili dresove i zovu se drugačije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 11.12.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Gradska opština Rakovica (Načelnik za informisanje i upravljanje AI sistemima) Opština Mesečno 82659.00 RSD 06.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.06.2016 -