DUŠICA STOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 06. avgusta 1979. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove.
Maturirala je u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu na katedri za međunarodne odnose. Dobitnik je stipendije nemačke fondacije Konrad Adenauer. Završila je specijalističke strukovne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na katedri za političke partije i izbore.

Bila je saradnica domaćih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava, omladinskih politika i preduzetništva.

Načelnica je Službe za informisanje Gradske opštine Rakovica.
U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja. Članica je Glavnog odbora i predsednica je Saveta za medije OO SNS Rakovica od 2009. godine. Nakon izbora 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu. Bila je kandidat za gradsku odbornicu u Skupštini grada Beograda 2014. godine. U prethodnom sazivu bila je članica Odbora za evropske integracije, Odbora za spoljne poslove i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i Odbora za kulturu i informisanje. Od 2014. godine članica je Ženske parlamentarne mreže.

Učesnica je brojnih međunarodnih i domaćih konferencija i seminara.

Završila je Londonsku školu za odnose sa javnošću 2013. godine.

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Članica je Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Članica je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Nemačkom, Francuskom, Norveškom, Holandijom, Slovenijom i SAD. Takođe, zamenik je člana u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu sa liste Srpske napredne stranke. U XI skupštinskom sazivu bila je članica Odbora za spoljne poslove, Odbora za evropske integracije i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo dobija poslanički mandat, kada se našla na 39. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.

Živi u Beogradu i ima ćerku.
Poslednji put ažurirano: 21.09.2020, 15:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 24.02.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre Vulin sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, Srbija zaista poklanja veliku pažnju kontroli granica, ali i daljom modernizacijom graničnih prelaza, kao jačanje kapaciteta granične službe, kroz organizaciju zaista velikog broja obuka, ali i nastavkom ulaganja u infrastrukturu, autoputeve, koridore, kao i uvođenje novih informacionih tehnologija i telekomunikacionih sistema na našim granicama, čime se kao zemlja kojoj je strateški cilj članstvo u EU približavamo evropskoj porodici naroda i implementacije svih onih neophodnih evropskih standarda.

Srbija je otvorila pregovore sa EU, te u skladu sa merilom za Poglavlje 24 – pravda, sloboda i sigurnost, usvojila višegodišnje strategije integrisanog upravljanja granicom i sprovodeći sve ove neophodne reforme u prethodnim godinama zaista učinila značajan napredak u oblasti usklađivanja, ne samo nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, već smo paralelno sa tim, rekla bih, i ojačali te administrativne i institucionalne kapacitete svih nadležnih službi na granici.

Podsetiću vas, osim Uprave granične policije, na našim graničnim prelazima, na ukupno 96 graničnih prelaza koliko Srbija ima, nalaze se i ostale službe, poput - carine, granične fitosanitarne inspekcije i granične veterinarske inspekcije, a kako bi se kao zemlja zaista približili efikasnom upravljanju granicama.

Na području Republike Srbije, kao što sam rekla imamo ukupno 96 graničnih prelaza, računajući i osam kontrolno-bezbednosnih punktova sa Crnom Gorom. Imamo ukupno 62 drumska, 15 železničkih, četiri aerodromska i 12 rečnih graničnih prelaza.

Glavni ciljeve koje želimo kao država da postignemo na našim granicama, odnosno na implementaciji svih onih zakonskih procedura koje obavljaju naše granične službe, idu u pravcu zaštite bezbednosti i imovine građana Srbije, otklanjanja pretnji za državnu granicu, zaštita javnog poretka i sveukupne bezbednosti Republike Srbije, sa jedne strane.

Sa druge strane, kada govorimo o granicama i graničnoj policiji, ciljevi koje želimo da ostvarimo takođe se odnose i na očuvanje zdravlja i životne sredine, kao i zaštita finansijskih interesa i olakšanje i ubrzanje međunarodne trgovine.

Ostvarivanje ovih ciljeva, pored bezbednosti same države Republike Srbije, čije je, rekla bih, osnovni i prvi cilj bezbednost naših građana, mi indirektno vršimo i zaštitu građana susednih država, ali i same EU, jer naša zemlja se nalazi na spoljašnjim granicama te nacionalne tvorevine kakva je EU.

Danas su međunarodne migracije rastuća pojava i po obimu i po složenosti, koja prožima gotovo sve zemlje sveta. Odnos migracija i razvoja je zaista kompleksan i poslednjih godina pored tema kao što su posmatranje fenomena emigracije i njenog odnosa prema razvoju jedne populacije, preko razmatranja razloga odlaska visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih lica i predstavljanje toga kao gubitak za zemlju porekla i dobitak za zemlju prijema i isticanje značaja priliva novčanih doznaka iz inostranstva, dovodi do toga da se sve više i više i sve češće i češće o fenomenu migracija analizira u funkciji socio-ekonomskog razvoja.

Danas, rekla bih, drage kolege narodni poslanici, da danas granice predstavljaju simbol odnosa, odnosa koji Republika Srbija ima sa susednim državama, ali i sa nacionalnom tvorevinom kakva je sama EU. I upravo kroz tu prizmu treba razmotriti značaj sporazuma o kojima danas raspravljamo sa Severnom Makedonijom o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, ali i o Sporazumu između Republike Srbije i "Fronteksa".

Pored ratifikacije brojnih sporazuma sa susednim državama koje je Republika Srbija zaista sa pažnjom prihvatala i ratifikovala u prethodnim godinama, a koje su se odnosile na oblast saradnje sa našim institucijama zadužene za borbu protiv trgovine ljudima, ženama, decom, kao i borbi protiv iregularnih migracija i praćenje migratornih tokova, jer tokom 2015. godine, samo kroz zapadno-balkansku rutu je prošlo blizu dva miliona ljudi i ta ruta ni danas nije zatvorena.

Srbija je paralelno sa tim zaista uložila velika finansijska sredstva i uz pomoć naših partnera iz EU, ali i iz ličnih sredstava kako bi modernizovao naše granične prelaze kako bi ulagala u opremu, ali i kako bi sa druge strane intenzivirala našu međunarodnu policijsku saradnju koja se ogleda kroz redovne mesečne kontakte, kao i učešće u zajedničkim operacijama u organizovanju od strane međunarodnih organizacija i institucija, kakvi su ne samo "Fronteks", već i rekla bih "Dikaf" koji predstavlja Centar za demokratsku kontrolu oružanih snaga, ali i Međunarodnu organizaciju za migracije.

Jedna od najvažnijih saradnji kada govorimo o toj međunarodnoj policijskoj saradnji se ogleda kroz učešće i saradnju naše zemlje sa "Fronteksom" kroz zajedničke operacije, edukaciju, ali i razmenu informacija. Reč je o onoj platformi koja se odnosi na upravljanju i analizu rizika zemalja Zapadnog Balkana i "Fronteksa".

Takođe, povećanje obima međunarodne saradnje, protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, jedna od četiri osnovne slobode na kome počiva samo tržište EU i što je ujedno i osnov inicijative koju je pokrenuo naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić, a odnosi se na regionalnu inicijativu "mini Šengen", doprineće ne samo ekonomskom jačanju i jačanju kapaciteta čitavog regiona Zapadnog Balkana, već i intenzivnijoj saradnji u oblasti kulturne i obrazovne razmene i sve to zahteva otvorene granice, granice koje će olakšavati trgovinu i razmenu ove četiri slobode.

Iz tog razloga, trebamo da imamo takve granične službe koje treba da stvore neku vrstu ravnoteže. S jedne strane, moramo imati otvorene granice, a sa druge strane moramo imati i tu strožu kontrolu čak i zatvaranje granica. Imali smo sada slučaj i u brojnim zemljama, samim članicama EU, koji su privremeno zatvarali svoje granice u cilju borbe protiv pandemije virusa Kovid – 19.

Takođe, neophodno je da nastavimo i dalje saradnju i da blisko sarađujemo sa različitim službama i međunarodnim organizacijama kako bi na jedan adekvatan i efikasan način upravljali danas granicama.

Granice moraju biti otvorene, kao što sam već rekla, za regionalnu saradnju, saradnju unutar regiona Zapadnog Balkana i zaista i u narednim godinama ćemo raditi i kao parlament kroz ratifikaciju brojnih sporazuma protiv, ne samo kod uvođenja transportne zajednice, regionalne kancelarije za mlade, već i tih transportnih koridora u oblasti energetike, kako bi se kao čitav region što bolje i brže integrisali pre punopravnog članstva u EU.

Moja koleginica Marković je spomenula da kriminal ne poznaje granice, da zaista ne poznaje naciju i veru. Zato je danas više nego ikada važno da pooštrimo kontrolisanje naših granica za sve one kriminalne aktivnosti koje ugrožavaju stabilnost naše zemlje, ali i čitavog regiona.

Problemi u vezi sa krijumčarenjem svih vrsta, iregularnim migracijama, terorizmom, organizovanim kriminalom se moraju rešavati u čitavom regionu i ti problemi su najviše vidljivi na našim zajedničkim granicama, na našim graničnim prelazima.

Moramo nastaviti i dalje sa borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali moramo nastaviti i sa jačanjem naših državnih institucija, posebno pravosuđa i graničnih službi, ali i čitavog sistema vladavine prava koji su temelj napretka naše zemlje na našem putu ka EU.

Sporazumom između Beograda i Brisela predviđeno je da na granicama budu raspoređeni pripadnici Evropske agencije za graničnu i obalnu stražu "Fronteks", koji će se starati o izvođenju zajedničkih operacija, angažovanju timova u regionu tih zemalja koje se graniče sa EU.

Aktivnosti će biti usmerene na zaustavljanje iregularnih migracija, posebno naglih promena migratornih tokova, o čemu je ministar Vulin govorio u svom uvodnom obraćanju, kao i prekograničnog kriminala. Zaista, usvajanjem, implementacijom "Fronteksa", jer kancelarija "Fronteksa" već postoji u Beogradu i oni imaju, uspostavljaju saradnju sa našim nadležnim institucijama, pre svega mislim na MUP i implementacijom i ratifikacijom ovog sporazuma, mi ćemo zapravo uključiti veću tehničku i operativnu pomoć "Fronteksa" na našim granicama, čime ćemo zaštiti kako Republiku Srbiju, tako i sve naše građane.

Jako je važno, rekla sam toko 2015. godine više od dva miliona ljudi je prošlo kroz našu zemlju. Mi čuvanjem naših granica ne samo da štitimo našu zemlju, mi štitimo i same građane EU i čitavu EU, ali i zemlje kandidate sa kojima se Srbija graniči.

Rekla bih da je reč o jednom tehničkom sporazumu, da je ovo sporazum o kome danas raspravljamo i koji ćemo u Danu za glasanje, nadam se uz podršku svih kolega narodnih poslanika, i usvojiti i ratifikovati. "Fronteks" je potpisao i sa ostalim zemljama u okruženju, reč je o sporazumu iste takve vrste, taj tehnički sporazum je potpisan i sa Crnom Gorom, Albanijom, Severnom Makedonijom.

Sporazum je potpisao evropski komesar za unutrašnja pitanja i migracije, tadašnji evropski komesar za unutrašnja pitanja i migracije, Dimitris Avramopulus, i srpski ministar policije, dr Nebojša Stefanović, čime se omogućava da Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu sprovodi zajedničke granične kontrole na teritoriji Republike Srbije, u saradnji sa srpskom graničnom policijom radi jačanja spoljnih granica EU, ali i veće bezbednosti imovine i građana naše zemlje.

Takođe, želela bih da kažem da "Fronteks" već sada može da raspoređuje timove i da bude operativan na teritoriji zemalja i koje nisu članice EU i uz prethodne konsultacije sa samom EU i zemlje koja je u pitanju.

Takođe, prema nekim podacima koje sam našla u saopštenjima Evropske komisije, navodi se da "Fronteks" planira, da je planirao u prethodnoj godini, do kraja 2020. godine da ima ukupno oko 10.000 ljudi i da će "Fronteks" moći da sklapa sporazume o saradnji sa zemljama koje nisu u samom neposrednom okruženju EU.

Ovaj sporazum, kada ulazimo u njegovu samu suštinu, čitavog teksta, rekla bih da je reč o jednom operativnom instrumentu, čiji će pripadnici "Fronteksa" biti pod kontrolom zemlje domaćina, a i radiće i na odobravanju ili odbijanju ulazaka na spoljnim granicama EU, ali i preispitivanju pojedinaca koje su granice prešli nelegalno.

Međutim, treba reći da oficiri Fronteksa za vezu već rade u Srbiji od prošle godine, da im je sedište regionalne kancelarije, te organizacije za koordinaciju, te da ovaj položaj treba da reguliše i položaj njihovih službenika i uslove rada u Srbiji.

Ja sam danas zaista čula, jednog nezavisnog kolegu, koji je nezavisni narodni poslanik u Skupštini, zaista je izneo niz neistina. Vidi se da gospodin nije pročitao sam tekst Sporazuma, jer da ga je pročitao video bi da u članu 7. Sporazuma gde su bolje definisane privilegije, imuniteti čitavih članova timova govori se o tome da matična država članica može članovima tima ukinuti imunitet od krivičnog, građanskog i upravnog sudstva Republike Srbije i tako ukidanje uvek mora da bude izričito.

Takođe, ukoliko se napravi eventualna šteta od strane pripadnika Fronteksa, Republika Srbija može putem izvršnog direktora zatražiti da odšteta plati država članica koja učestvuje u misiji Fronteksa, tako da ovaj sporazum će doprineti jačanju odnosa i bezbednosti naših građana, jačanje odnosa između Srbije i EU, ali i veće bezbednosti naših građana.

Na samom kraju želela bih da kažem da često granice predstavljaju i simbol odnosa između država i dobrosusedskih odnosa koja Republika Srbija ima sa našim susednim zemljama. Granice nas često razdvajaju, a kultura i dobrosusedski odnosi su to što će nas u budućnosti spajati. S tim u vezi ja bih pozvala sve svoje kolege narodne poslanike, bez obzira iz koje političke partije dolaze da podrže ratifikaciju ovako važnih sporazuma, kako u interesu Srbije, tako i u interesu veće bezbednosti svin našh građana. Zahvaljuje.

Drugo vanredno zasedanje , 10.02.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne Skupštine, uvaženi ministre Vulin sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, mi danas u Domu Narodne Skupštine diskutujemo o jednom važnom Sporazumu između Republike Srbije i Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, čijim ćemo potvrđivanjem ostvariti dve ključne stvari i dva cilja koja utiču na korist građanima naše zemlje.

Uspostavićemo intenzivniju saradnju u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata, ali i obezbedićemo veći stepen bezbednosti svim našim građanima, znači svim građanima Republike Srbije.

Svet je danas suočen sa brojnim tradicionalnim izazovima, pretnjama i rizicima, od aktivnih kriznih žarišta na Bliskom istoku i severu Afrike, ali rekla bih, i do onih novih asimetričnih izazova na kojima nije imun čitav XXI vek.

Iregularne migracije su jedan od ključnih bezbednosnih rizika, pored sajber kriminala, terorističkih napada, pojave novih virusa i ostalih bezbednosnih izazova novijeg doba.

Srbija nije neko izolovano ostrvo i nije imuna na brojne bezbednosne izazove i rizike. Tokom migrantske krize, rekla bih o tome, više mojih kolega je danas ukazivalo na to, zajedno sa ministrom Vulinom i najbližim saradnicima, slažem se da se Srbija na jedan dostojanstven i human način odnosila prema migrantima i tokom 2015. godine kada je bio taj najveći migratorni talas u našoj zemlji.

Reč je o zapadno-balkanskoj ruti, kopnenoj ruti gde prema različitim podacima prošlo više od milion ljudi, ali rekla bih da taj trend nismo gubili ni tokom 2020. godine, kada se Srbija na jedan odgovoran način i tokom pandemije korona virusa odnosila prema migrantima na svojoj teritoriji, obezbeđujući im neophodnu zdravstvenu negu, psihološku i socijalnu podršku i smeštaj.

Priliv tražilaca azila i migranata dostigao je svoj vrhunac, upravo te 2015. godine kada je zapadno-balkanska migraciona ruta postala jedan od glavnih ruta za ulazak migranata u Evropsku uniju.

Prema zvaničnim podacima i procenama socio-ekonomskog uticaja koje je objavila i Međunarodna organizacija za migraciju organizacije Ujedinjenih nacija, zvanična brojka registrovanih migranata bila je 579.518 osoba, migranata koji su prošli kroz našu zemlju. Ovaj broj, tih regularnih migranata, bio je 30 puta veći u odnosu na prethodnu godinu, tu 2014. godinu.

Zatvaranjem Zapadno-balkanske rute u martu 2016. godine, broj tražilaca azila značajno je opao na 12.800 u 2016. godini, dok je u 2019. godini bio na nivou oko 12.000 osoba koji su izrazile nameru da traže azil.

Takođe, treba naglasiti da je ukupan broj migranata, uključujući i ilegalne migrante koji su bili registrovani u centrima za migrante i koji su prošli kroz centar u prethodnih nekoliko godina bio znatno veći.

Tokom pandemije Korona virusa rekla bih da je odgovor naše države na borbu protiv pandemije Korona virusa bio zaista adekvatan, brz i efikasan i kada je reč o brizi prema svim našim građanima kroz različite pakete finansijskih mera, gde smo želeli da pomognemo našim građanima, ne samo u finansijskom smislu, već i da pružimo svu neophodnu zdravstvenu zaštitu.

Isto tako, želeli smo da ostvarujemo ravnopravno, odnosno paralelno sa tim i borbu za očuvanje svih radnih mesta i pomagali smo na različite načine i našoj privredi.

Rekla bih da smo se isto tako sa brigom i pažnjom odnosili i prema migrantima, obezbeđujući im otvoren pristup zdravstvenoj zaštiti bez diskriminacije.

Obezbedili smo pristup informacijama o kovid centrima, pružajući na različite načine kako mogu da se ispoštuju procedure za traženje o azilu, ali kako da integrišemo migrante na našoj teritoriji i da im obezbedimo sve one neophodne uslove za obrazovanje, za smeštaj, za pružanje socijalne zaštite, a i za pružanje besplatne pravne pomoći.

Sve je ovo u cilju održivog razvoja i Programa održivog razvoja Agende 2030, u delu koji se odnosi na …

Rekla bih, kod postupanja prema migrantima Srbija ni na koji način nije povredila jedan međunarodni standard, jednu normu međunarodnog prava, čak, naprotiv, mi smo i pre pojave 2015. godine, zaista kroz proces evropskih integracija, dosta propisa harmonizovali i uskladili i sa samom Evropskom unijom, ali i sa Savetom Evrope i brojne preporuke OEBS-a smo primenili u naš zakonodavni sistem.

Takođe, želim da kažem da pružajući podršku svim građanima Republike Srbije, ali i svim građanima koji borave na teritoriji naše zemlje, mi smo, zaista, vodili računa i o bezbednosti naših granica. Želeli smo da ni na koji način ne zaboravimo i da štitimo interese naše nacionalne bezbednosti.

Rekla bih da su se mnoge vlade suočene sa pandemijom širom sveta, upravo koristile ove nove alatke, nove programske alatke za upravljanje migracijama, kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti.

U Srbiji je zabeleženo, prema podacima procene socio-ekonomskog uticaja, uticaja Kovid 19 na migracije i mobilnost u Srbiji, međunarodne organizacije za migracije u okviru organizacije UN, zabeleženo je četiri pozitivna slučaja testirana na Kovid 19, u populaciji izbeglica i migranata od početka pandemije virusa. Oni su se sada zaista uspešno oporavili, na svu sreću. Ovo su podaci koji su sastavni deo izveštaja UNHCR koji su objavljeni i publikovani avgusta prošle godine, 2020. godine.

Takođe, Ministarstvo unutrašnjih poslova se na jedan odgovoran način ponašao prema migrantima. Tokom vanredne situacije MUP je želeo da pomogne ovoj populaciji, ljudi koji su u našoj zemlji, pripremljene su višejezične brošure na jezicima migranata sa korisnim informacijama o pristupu centrima zdravstvene zaštite, psihološkoj podršci, restrikcijama kretanja i merama zdravstvene prevencije putem različitih postera, letaka, otvoreni su i telefoni gde su migranti mogli da kontaktiraju nadležne službe, takođe, rađena je i jedna dobra kampanja preko društvenih mreža.

Rekla bih da su i centri za smeštaj migranata opremljeni sa svom onom neophodnom opremom i maskama i rukavicama, ali i higijenskim paketima i proizvoda i sve je to bio deo dobrog odgovora, odnosno brze reakcije države na prevenciju i sprečavanje daljeg širenja Kovida–19 i u populaciji azilanata, migranata i izbeglica u Republici Srbiji.

Rekla bih da, usvajanjem ovog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije, pored tog univerzalnog sistema zaštite koji se ogleda u Konvenciji i organizaciji UN protiv trasnacionalnog organizovanog kriminala iz 2020. godine i dodatnog Protokola o sprečavanju i suzbijanja, kažnjavanja trgovine ljudima, naročito ženama i deci, postoje još tri regionalna sistema zaštite, Američki i Afrički i Evropski.

Naša zemlja kao pristupajuća zemlja EU teži implementaciji svih onih evropskih standarda regionalne zaštite kada je reč o zaštiti slobode i ljudskih prava na čitavoj našoj teritoriji i upravo su tri regionalne organizacije prepoznate, a to su Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju u Evropi, Savet Evrope i EU.

Srbija je, rekla bih, zaista dosta napredovala, o čemu svedoči stepen usklađenosti i u Poglavlju 24, kada je reč o implementaciji svih onih evropskih standarda, direktiva, ali i harmonizaciji propisa sa propisima EU. Sve je to učinjeno kako bi zaštitili naše građane, ali i kako bi obezbedili i zaštitu onih prava ljudi koji borave na našoj teritoriji, i migranata, i dece, i žena i stranaca koji privremeno borave u našoj zemlji.

Glavni razlog zašto je važno da usvojimo danas ovaj sporazum u danu za glasanje jeste to što smo i te kako razmišljali o bezbednosti naših građana i osnovni cilj ovog Sporazuma je zaštita i bezbednost naših građana i povećanje te bezbednosti u godinama pred nama.

Rekla bih da su se bilateralni odnosi između Beograda i Skoplja menjali u decenijama iza nas, ali da sada Beograd i Skoplje imaju jako intenzivnu saradnju i dobre odnose, koji su, pre svega, zasnovani i na međusobnom poverenju i u uvažavanju i da je politički dijalog fokusiran na bilateralna pitanja, ali i jačanja regionalne saradnje. Upravo se ta regionalna saradnja odvija kroz inicijativu „Mini Šengen“, čiji je glavni inicijator i pokretač predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić i da su promoteri „Mini Šengena“ na Zapadnom Balkanu upravo Srbija i Albanija, ali i da je i Severna Makedonija značajan partner.

Pored ekonomskih odnosa koji čine okosnicu bilateralnih odnosa, jako su važni i ekonomski odnosi i to međusobno povezivanje kroz izgradnju ključnih infrastrukturnih projekata. Tih projekata je bilo u prethodnom mandatu Vlade premijerke Ane Brnabić i oni se, reklo bi se, nastavljaju i danas u ovih prvih 100 dana Vlade.

Ti ekonomski kapitalni projekti koji se odnose na učvršćivanje ekonomskih odnosa naše dve zemlje baziraju se na projektima završetka Koridora 10, izgradnja železničke pruge Budimpešta – Beograd – Skoplje, rekonstrukcija i modernizacija deonice pruge Beograd – Niš, Niš – Preševo, pa sve do granice sa Severnom Makedonijom.

Želela bih sve građane i sve narodne poslanike da podsetim da je 2016. godine realizovan i dalekovod Niš – Štip, dužine od 70 kilometara.

Takođe, u prethodnom periodu izgrađen je i integrisani prelaz Preševo – Tabanovci, koji je u mnogome doprineo povećanju brzine protoka robe, ljudi, usluga i kapitala. Reč je o četiri slobode na kome je bazirano i samo jedinstveno tržište EU.

Svi ovi projekti su, kao što sam rekla, rezultati prethodne Vlade premijerke Ane Brnabić, ali i predsednika Aleksandra Vučića.

U prvih 100 dana Vlade nova Vlada je obeležila nastavak u uspešne borbe protiv korona virusa. Zaista smo beležili sjajne rezultate i u nabavci vakcina, izgradnju novih kovid bolnica, ali i nabavke sve neophodne opreme u cilju pružanja adekvatne zdravstvene zaštite svim našim građanima.

Rekla bih da svaka ona porodica koja se prethodnim meseci suočavala ili imala nekog bolesnog člana svoje porodice zaraženog korona virusom je zaista mogla da potvrdi koliko je Republika Srbija i koliko je njen zdravstveni sistem zaista bio žilav i otporan na taj pritisak tokom više pandemijskih talasa.

Nama nije nedostajala nijedna zdravstvena oprema. Zaista smo se trudili kao Vlada Republike Srbije da svim svojim građanima obezbedimo neophodnu zdravstvenu zaštitu. Nije nedostajalo ni kiseonika, ni respiratora, ni bilo kakvih lekova, ali rekla bih da, paralelno sa ovom borbom za očuvanje zdravlja i života građana Republike Srbije, tekla je i ta borba za očuvanje radnih mesta i za oporavak naše ekonomije.

Rekla bih da je Srbija danas tema svetskih medija i da je dobar primer i zemlja lider po broju vakcinisanih građana i po uspešno organizovanoj imunizaciji.

Zaista sam ponosna na našu zemlju po pitanju vakcinacije i imunizacije našeg stanovništva, jer se zaista ponašala na jedan ozbiljan i posvećen način, brinući i o ekonomiju, beležeći zaista sjajne rezultate i najveći rast i u 2020. godini. Nadam se da će sa ovakvim trendovima nastaviti i u ovoj 2021. godini.

Takođe, želim da kažem da nas je juče obradovala informacija predsednika Vučića koji je, rekla bih, najzaslužniji zašto Srbija ima ovako dobre vesti o kojima pišu brojni svetski mediji kada je reč o broju vakcinisanih osoba i o broju nabavljenih vakcina, ali i uopšte na koji način smo dobro organizovali čitav proces imunizacije u našoj zemlji i nabavka obe doze jedne od tri vakcine koje su u ovom trenutku dostupne našim građanima.

Juče nas je obradovala vest da vakcina ima dovoljno za sve naše građane, da stiže još 500.000 doza kineske vakcine, da će do kraja februara „Fajzer“ isporučiti 80.000 doza. Juče je stiglo 50 doza prve doze ruske vakcine „Sputnjik V“, a u naredne dve nedelje očekuje se još 50.000 druge doze ove ruske vakcine.

Ovo sve svedoči i potvrđuje kako kada se na jedan ozbiljan i odgovoran način pristupa ovom problemu i kada se, rekla bih, 24 sata zaista pokazuje briga i pažnja o svakom građaninu naše zemlje, to na kraju će dovesti do vraćanja poverenja građana u institucije Republike Srbije i u politiku predsednika Republike Srbije, za čiji mandat smo i dobili poverenje i mi ovde kao narodni poslanici iz Srpske napredne stranke.

Ohrabruje vest i da će do kraja godine naša zemlja početi sa proizvodnjom ruske vakcine, da će naš Institut „Torlak“ sarađivati sa našim ruskim partnerima i da će se do kraja godine i vakcina „Sputnjik V“ proizvoditi u našoj zemlji.

Danas je Srbija primer drugim zemljama i mnogo bogatijim zemljama od Srbije, brojnim zemljama članicama EU, koje se porede sa nama, koji nam se i obraćaju za pomoć ili prepisuju naše iskustvo i kada je reč o borbi protiv pandemije korona virusa, ali i kada je reč o beleženju tih sjajnih rezultata u oblasti ekonomije. Zasluga za to pripada svakako rukovodstvu Vlade Republike Srbije, ali i predsedniku naše države gospodinu Aleksandru Vučiću.

Rekla bih, i to je neki opšti zaključak koji nas navodi da se tokom pandemije korona virusa jako važno je bilo da pokažemo da je naš sistem otporan, da nećemo ni u jednom trenutku pokleknuti i da zaista na razne načine kao zemlja trudimo da očuvamo zdravlje i živote svih ljudi u našoj zemlji.

Od migrantske krize na tlu Evrope te 2015. godine kada je bio taj najveći talas migrantske krize, preko sajber napada na infrastrukturne objekte i različite hibridne napade, do pandemije korona virusa koja u ozbiljnim razmerama i dalje ugrožava živote i zdravlje ljudi i koja se direktno odražava i na naš sektor bezbednosti su teme kojima će se MUP i mi kao država i kao narodni poslanici, članovi brojnih odbora i delegacija, baviti u narednim mesecima i narednim godinama pred nama. Zbog toga je danas više nego ikada važnije da uspostavimo i da razumemo zašto je važno uspostaviti saradnju i solidarnost sa drugima, jer današnji karakter tih tradicionalnih izazova, pretnji i rizika jasno pokazuje da bezbednosne probleme ne možemo samostalno rešavati, već ih možemo rešavati isključivo u saradnji sa drugima, isključivo u saradnji sa drugim subjektima međunarodnog prava, sa drugim međunarodnim organizacijama, sa Evropolom, sa Interpolom, a i sa Fronteksom.

Kolega Unković je u svom izlaganju spomenuo taj sporazum sa Fronteksom. Želela bih da informišem građane Republike Srbije da je Savet EU 27. marta prošle 2020. godine doneo Odluku o zaključivanju Sporazuma sa Evropskom agencijom za graničnu i obalsku stražu - Fronteksom i sa državama Republikom Srbijom i Crnom Gorom u cilju prevencije i sprečavanja iregularnih migracija. U prošlogodišnjem izveštaju o napretku Srbije u procesu pristupanja EU, koju je donela Evropska komisija za 2020. godinu i koju smo mi u plenumu prvi put i raspravljali, govori se i na jedan pozitivan način predstavlja, daje se za primer kako se Srbija u Poglavlju 24. odnosila prema legalnim i iregularnim migracijama, ali kroz formiranje i jačanje kapaciteta različitih institucionalnih struktura tokom 2019. godine, kao i jačanje Uprave kriminalističke policije. Sa tim, ministre, ne možemo stati moramo nastaviti i u budućnosti.

Na osnovu svega iznetog, ja pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže usvajanje i potpisivanje jednog ovako važnog sporazuma. Reč je o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije po pitanju sprečavanja krijumčarenja migrantima i trgovine ljudima. Zahvaljujem.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi predsednici Vlade, drage kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, članstvo Srbije u EU je prvi strateški i spoljnopolitički prioritet naše zemlje. Vrednosti oko kojih su se okupile postojeće države članice EU Srbija prepoznaje kao vrednosti koje želi dalje da neguje, a pristupni proces kao priliku za reforme i jačanje evropskih standarda.

Evropska unija je danas naš najveći donator i tradicionalno ključni trgovinski partner Srbije, sa oko dve trećine spoljnotrgovinske razmene koja se obavlja sa zemljama EU. Takođe, dve trećine svih stranih ulaganja dolazi iz EU.

Srbija je i najveći korisnik kredita Evropske investicione banke sa 4,6 milijardi evra odobrenih sredstava u prethodnih 15 godina i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj je važan investitor u Srbiji. Od 2009. godine uložila je 3,5 milijardi evra uglavnom u infrastrukturu i razvoj finansijskih institucija.

Nema sumnje da je Srbija iskreno posvećena daljim i dubljim reformama u našem društvu, kojima zaista pristupa na jedan odgovoran i ozbiljan način. U saradnji sa institucijama EU i njenim članicama nastoji da usvoji i primeni principe najbolje prakse. Reforme koje činimo i danas ovde u Narodnoj skupštini i svih ovih dana, reforme koje čini naša Vlada činimo isključivo zarad koristi i benefita naših građana.

Nakon otvaranja prvih poglavlja decembra 2015. godine, reč je o Poglavlju 32, da vas podsetim, „Finansijska kontrola“ i Poglavlje 35 „Ostala pitanja“, Srbija je do sada otvorila ukupno 18 od 35 pregovaračkih poglavlja, s tim što je dva pregovaračka poglavlja privremeno zatvorila, a reč je o Poglavlju 25 koje se odnosi na nauku i istraživanje, kao i Poglavlje 26 koje se odnosi na obrazovanje i kulturu.

Narativ ovogodišnjeg izveštaja je rađen u skladu sa novom metodologijom koja podrazumeva ubrzanje reformi, koje zemlje kandidati treba da sprovedu što je pre moguće kako bi se otvarali klasteri. Klasteri će sada biti organizovani po grupama. Pregovori će se otvarati u svim poglavljima iz klastera odjednom, nakon što se ispune merila za otvaranje poglavlja. Tamo gde ne bude bilo ispunjenje specifičnih merila za otvaranje, gde reforme daju rezultate u pogledu ispunjavanja postojećih merila, državi kandidatu će se ostaviti period od godinu dana za realizaciju merila za zatvaranje u zavisnosti od ostvarenog napretka u procesu reformi.

Kao što sam rekla, nova metodologija podrazumeva postojanje šest klastera, osim za Poglavlje 34 koje se odnosi na institucije i Poglavlje 35. Na osnovu trenutnog stanja u procesu pristupanja, Srbija je spremna da otvori nova pregovaračka poglavlja. U većini klastera je već otvorila značajan broj pregovaračkih poglavlja, osim u Klasteru 4 koji se odnosi na zelenu agendu i infrastrukturno povezivanje, gde smo predali pregovaračke pozicije za tri od četiri poglavlja.

Dinamika sadašnjeg preseka stanja što se tiče klastera je takva da Klaster 1 koji se odnosi na mostove svih pet otvorenih pregovaračkih pozicija od pet pregovaračkih pozicija, plus jedno dodatno Poglavlje 35. Što se tiče Klastera 2, koji se odnosi na unutrašnje tržište, otvorili smo četiri i dve pregovaračke pozicije su predate od ukupno devet pregovaračkih pozicija.

Takođe, što se tiče Klastera 3 „Konkurencija, socijalna inkluzija, ekonomski rast“ otvoreno je pet pregovaračkih pozicija, a dve su privremeno zatvorene od ukupno osam pregovaračkih poglavlja. Klaster 4 koji sam već napomenula, „Zelena agenda i infrastruktura“, predate su tri pregovaračke pozicije od ukupno četiri pregovaračka poglavlja. Klaster 5 „Resursi poljoprivrede i koheziona politika“, dva su otvorena od pet pregovaračkih poglavlja. Klaster 6 „Spoljni odnosi“, jedna pregovaračka pozicija je otvorena od dva pregovaračka poglavlja.

Mi smo nedavno imali raspravu na Odboru za evropske integracije, gde su bili predstavnici Ministarstva za evropske integracije koji su nam podneli izveštaj o trenutnom stanju u pregovorima Srbije ka članstvu u EU. Mogu da vas izvestim da su predate pregovaračke pozicije za još pet poglavlja, reč je o poglavljima 2,3,14,21. i 27, a da su pregovaračke pozicije za još dva poglavlja, reč je o Poglavlju 28 koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlja i Poglavlje 10 „Informaciono društvo i medije“, ušle u završnu fazu konsultacija i usaglašavanja sa komentarima Evropske komisije.

Iz svega iznetog može da se zaključi da Srbija zaista vodi istinski proces evropskih integracija i da želimo naše društvo i našu državu što pre da uvedemo u jednu evropsku porodicu naroda, kojoj zaista težimo i kojoj pripadamo.

Od samog početka evropskih integracija, od kada smo krenuli da otvaramo pregovaračke pozicije, od kada smo otvorili pregovore, zaista se zalažemo za prihvatanje evropskih vrednosti i to zaista nisu prazne priče, jer želimo da istinski implementiramo sve one evropske vrednosti u našem društvu.

Da vas podsetim, svaka država koja poštuje set vrednosti koje su definisane u članu 2. Ugovora o EU, a reč je o vrednostima ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava, poštovanja ljudskih prava, uključujući i prava manjina, koja se obavezala da ih promoviše, može da na osnovu člana 49. ovog ugovora podnese zahtev za pridruživanje u EU.

Imamo takođe još i dodatne kriterijume, a reč je o kriterijumima iz Kopenhagena iz 1993. godine, koji se odnose na političke, ekonomske i pravne kriterijume i još jedan dodatan kriterijum iz Madrida o postojanju odgovarajućih administrativnih kapaciteta za postepenu i skladnu integraciju.

Danas u Domu Narodne skupštine raspravljamo po prvi put u plenarnom zasedanju o zaključcima o Izveštaju Evropske komisije o Srbiji u 2020. godini. Ovaj izveštaj je formalno uručen resornoj ministarki zaduženoj za evropske integracije, još 6. oktobra 2020. godine. Zaista je važno kada čitamo, pošto smo imali danas zaista jednu plodnu raspravu, više od pet sati raspravljamo o zaključcima o Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2020. godine, moramo zaista da taj izveštaj čitamo na različite načine i moramo da imamo jednu širu sliku šta se dešava u ovom trenutku ove 2020. godine i u samoj EU i mnogim zemljama punopravnim članicama EU i šta se dešava u pregovorima koje vodi Vlada Republike Srbije.

Najznačajnije poglavlje za Srbiju su svakako napredak u poglavljima 23 i 24, a reč je o poglavljima koja se kod zemalja kandidata prva otvaraju, a poslednja zatvaraju. Tu se navodi da Srbija ima određeni nivo pripremljenosti uz primenu evropskih standarda u ovoj oblasti i da je sveukupno postignut vrlo ograničen napredak.

Pozitivni delovi se odnose na mirno rešavanje sporova, na smanjenje broja zaostalih sudskih predmeta u okviru borbe protiv korupcije govori se da Srbija ima određeni nivo pripremljenosti u borbi protiv korupcije.

Želela bih sve narodne poslanike da podsetim da je ove godine u septembru mesecu stupio na snagu i počela primena Zakona o sprečavanju korupcije, da smo mi kao Narodna skupština, odnosno, resorni Administrativni odbor sve ovo vreme radili na jačanju kapaciteta ove Agencije za suzbijanje korupcije.

Takođe, pozitivno su ocenjeni i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i Zakon o javnim preduzećima u delu koji se odnosi na finansiranje političkih aktivnosti tokom kampanje.

Takođe, pozitivne rezultate ostvarila je i primena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Danas smo ovde, na početku današnje rasprave, čuli i pojedine predstavnike opozicionih političkih partija koji su na različite načine tumačili komentare u izveštaju kada je reč o zaštiti prava nacionalnih manjina. Ja želim da istaknem, kao poslanik koji dolazi iz SNS sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, da je deo zaštite prava nacionalnih manjina, zaista, pozitivno ocenjen i bez bilo kakvih negativnih političkih konotacija u celom onom delu koji vam je moja koleginica, Elvira Kovač iznela, a odnosi se na osnovna prava.

Takođe, u Poglavlju 24. Srbija ima određeni nivo pripremljenosti za primenu pravnih tekovina EU o pravdi, slobodi i bezbednosti i da je određeni napredak postignut u pogledu prošlogodišnjih preporuka, posebno u pogledu usvajanja Strategije i Akcionog plana za kontrolu lakog i malokalibarskog oružja gde je Srbija nastavila da unapređuje svoju međunarodnu policijsku saradnju i da značajno doprinosi kao tranzitna zemlja u upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu i efikasnu sarađujući sa svojim susedima i državama članicama EU. S tim u vezi, u ovaj deo izveštaja za Poglavlje 24. naglašava i značajan Sporazum sa Fronetksom koji je ratifikovan i čiju primenu očekujemo.

Sporazum o saradnji između Evrodžasta i Srbije je stupio na snagu u decembru 2012. godine. Takođe, u ovom delu izveštaja istaknuta je i dobro uspostavljena saradnja sa Interpolom i Evropolom.

Nivo saradnje sa Agencijom EU za obuku i sprovođenje zakona je zadovoljavajući. Srbija je u junu 2019. godine, uklonjena sa liste finansijskih akcija, FATS zemalja sa strateškim nedostacima u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Reč je o onom zakonu, koji smo mi na jednoj od prethodnih sednica i usvojili, odnosno usvojili smo njegove izmene i dopune, reč je o Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. I, kada na jedan odgovoran način želite da se posvetite procesu evropskih integracija onda, zaista, morate da pratite sve one preporuke i one međunarodne i evropske standarde koje dobijate od relevantnih međunarodnih i evropskih institucija.

Želela bih takođe da istaknem da izveštaj pokriva period od juna 2019. godine do oktobra 2020. godine, i da je on sličan onom izveštaju o vladavini prava iz juna 2020. godine, u pogledu političkih kriterijuma.

Mi možemo kada čitamo ovaj izveštaj u celom integralnom tekstu, svih 140 strana prevedenih na srpski jezik, da kažemo da je sa nekim ocenama, možemo da se složimo ili ne, da je on relativno objektivan i da se ne vodi računa i da se ne prepoznaju potpunosti svi oni napori koje je prethodna Vlada Republike Srbije uložila na polju reforme pravosuđa, slobode medija, zaštite novinara, pluralizam i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Ja želim sa ovog mesta da podsetim sve građane Republike Srbije da je Vlada na početku ove godine 30. januara 2020. godine, usvojila medijsku strategiju za period od 2020. godine, do 2025. godine, na jedan zaista transparentan i inkluzivan način i koja je definisala na jedan dobar način glavne izazove u pogledu slobode medija u Srbiji.

Početkom decembra ove godine, znači pre par dana, usvojen je i Akcioni plan, prvi Akcioni plan za period od 2020. do 2022. godine, koji ima za cilj upravo sprovođenje ove medijske strategije koja obuhvata oblasti koje se tiču unapređenja sistema javnog informisanja, koje garantuje slobodu izražavanje, slobodu medija, bezbednost novinara, medijski pluralizam i osnaženu medijsku profesiju.

Iz godine u godinu, rekla bih, u svim ovim prethodnim izveštajnim periodima, ekonomski kriterijumi su zaista na najbolji način ocenjeni i to je najbolje pohvaljeni deo izveštaja i tako je iz godine u godinu.

Srbija je postigla određeni napredak i umereno je pripremljena, odnosno ima dobar nivo pripremljenosti u razvijanju funkcionalne tržišne privrede.

Takođe, se navodi da je Srbija postigla visok stepen usklađenosti sa pravnim tekovinama u oblasti zaštite evra od falsifikovanja i zaštite finansijskih interesa Evropske Unije.

U delu eksterne revizije kvalitet revizorskog rada se kontinuirano poboljšava. Navedeno je da je Srbija zabeležila dobar napredak u oblati politike konkurencije i navodi se da je Srbija dobro pripremljena u oblasti transportne politike i da su nastavljene reforme u oblasti železnice.

Takođe, u izveštaju možete da nađete i onaj deo koji nisam čula da su danas poslanici posebno apostrofirali da su pohvaljeni napori i odgovorno postupanje Vlade Republike Srbije tokom pandemije i tokom tog prvog talasa pandemije u Srbiji.

Vlada je obezbedila dva paketa finansijske pomoći, ukupne vrednosti 5,7 milijardi evra za podršku privredi tokom trajanja pandemije izazvane virusom Kovid-19. Paketi su sadržali namenska budžetska sredstva za direktne novčane subvencije u privatnom sektoru, za program poboljšanih kredita, ali i za kredite uz garanciju države.

Takođe, dodatna finansijska pomoć kroz programe podrške obezbeđena je i za posebno pogođene sektore tokom pandemije poput turizma.

Osim toga, Vlada Republike Srbije je isplatila minimalnu zaradu zaposlenima u malim i srednjim preduzećima u Srbiji i odložila plaćanje poreza i doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje. Svim građanima starijim od 18 godina, ponuđen je gotovinski transfer u iznosu od 100 evra.

Godina 2020. je godina izazova, ali i godina evropske solidarnosti, rekla bih. Srbija je dobar primer za predstavljanje solidarnosti i pokazivanje prave solidarnosti na delu.

Srbija je tako donirala dva miliona evra na međuvladinoj konferenciji EU, održane u maju 2020. godine, kako bi pomogla razvoju obezbeđivanju javnog pristupa vakcinama, testovima i lekovima namenjenim za borbu protiv bolesti Kovid 19. Prvi kontingent … stigao je u Srbiju i vakcinacija je počela u Srbiji pre nego što je počela u nekim zemljama punopravnim članicama EU.

Kada pričamo o građanima, Srbija uvek apostrofiramo koji su to benefiti evropskih integracija. Mi, kao narodni poslanici, kada smo u kontaktu sa građanima zaista možemo da kažemo da su te koristi i ti projekti koje sprovodimo zajedno pod pokroviteljstvom EU u značajna finansijska sredstva EU, zaista vidljivim i na svakom mestu, od obnove škola, porodilišta, univerziteta, mostovi koji nas još više povezuju sa čitavim regionom Zapadnog Balkana, sa Evropom, ali i čitavim svetom.

Ne morate u ovom trenutku da budete evrofanatik, ili preterani evrooptimista, i da to vidite i da uočite da se ti pozitivni primeri zaista mogu videti i u nekoj najmanjoj jedinici lokalne samouprave, u nekom malom selu, varošici, ali i u velikim gradovima u Srbiji.

Iz Izveštaja se navodi takođe da je još jedan od značajnih benefita koji je uspostavljen u prethodnom periodu, to je usvajanje novog regionalnog sporazuma o romingu i to je ključno postignuće na polju realizacije ciljeva digitalne agende za Evropu.

Takođe, dobar napredak je postignut u pogledu prava poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja usluga, usvajanjem Zakona o poštanskim uslugama i Zakona o priznavanju profesionalnih kvalifikacija.

Želim da istaknem sa ovog mesta da se i sama EU tokom ovog izveštajnog perioda susretala i dalje se susreće sa brojim izazovima, od Bregzita, migrantske krize, usvajanje Finansijskog plana za period od 2021-2027. godine, ali i naglaskom evroskepticima u pojedinim državama članica EU.

Inače, evroskepticizam je fenomen sa Britanskog kontinenta. Prvi put je termin evroskepticizam pomenut 1986. godine u jednim britanskim novinama. Prevashodno je uska specijalnost bila da je to isključivo bio fenomen na početku u Velikoj Britaniji, Ujedinjenom Kraljevstvu, međutim, evroskepticizam sada imaju i mnoge zemlje jezgra Evropske unije. Možete naći predstavnike političkih grupacija, političkih partija koje se zalažu za neki, prosto, kritičniji, obazriviji pogled u kom pravcu i kakva je budućnost same Evropske unije i u mnogim zemljama kao što su Francuska, Nemačka, Irska ili druge zemlje punopravne članice Evropske unije.

Takođe, rekla bih da je čitav svet, pa i EU i Srbiju, pogodio jedan globalni fenomen kakva je pojava pandemije korona virusa i da smo u tom trenutku zaista svi bili na istom zadatku, sa jedne strane da očuvamo zdravlje ljudi, da se borimo da očuvamo živote ljudi u pandemiji, a sa druge strane, paralelno sa tim, da radimo i na očuvanju i da se borimo za očuvanje radnih mesta.

Kao što sam već rekla, 2020. godina je godina evropske solidarnosti. Srbija je pomagala drugim zemljama tokom pandemije korona virusa. Zaista smo poslali pomoć našim italijanskim prijateljima kada im je pomoć bila najpotrebnija. Reč je o pomoći u vidu medicinske opreme koja je namenjena za civilnu odbranu u Italiji. Donacija se sastojala od dva miliona hirurških maski, dva miliona epidemioloških maski, milion zaštitnih rukavica i 100 hiljada skafandera za zdravstvene radnike, uz jednu jasnu poruku – pobedićemo zajedno, hrabro Italijo, Srbija je uz tebe.

Ja bih sada ovaj svoj prvi deo današnjeg izlaganja završila. Često su nam te reči ohrabrenja potrebne i rekla bih najpotrebnije u ovom trenutku kada se suočavamo sa jednim ovako opakim neprijateljom. Srbija je zaista primila i značajnu finansijsku pomoć od strane Evropske unije.

Ja bih iskoristila priliku sa ovog mesta, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, da se zahvalim našim evropskim partnerima za sve ono što su činili tokom pandemije.

Pozvala bih sve kolege narodne poslanike, bez obzira iz koje političke partije dolaze, da podrže zaključke, da se aktivno uključe u proces evropskih integracija, jer to je onaj zajednički imenitelj koji nam u ovom trenutku nedostaje kako bismo obezbedili zaista ostvarenje sna, a to je da Srbija postane punopravna članica Evropske unije. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući gospodine Arsiću, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine želim da iskoristim svoje pravo i postavim pitanje ministarki Neli Kuburović i Ministarstvu pravde.

Za vreme vlasti DS radna mesta su se gubila na sat i u Beogradu i u čitavoj Srbiji. Podsećam vas, dugovi koje nam je žuto preduzeće ostavilo u gradu Beogradu iznosili su 1,2 milijarde evra. Ova vlast je uspela da ih smanji za 500 miliona. Svaki Beograđanin je manje dužan za 250 evra u ove prethodne tri godine. Ostavili su nam u Beogradu pustoš i u gradskoj kasi, ostavili su nam ogromne dugove i kada je reč o beogradskim opštinama, javno komunalnim preduzećima, bili smo na korak od bankrotstva.

Upravo ta koalicija na čelu sa Jankovićem, Šapićem, Đilasom i Jeremićem je koalicija DS u više kolona. Svi ovi ljudi su inače bili članovi DS ili su bili predstavnici najviših organa ove stranke kada je ona bila na vlasti. Vidim da je ta koalicija stvorena i danas i da je jedini njihov program upravo da se vrate na vlast. To nisu novi ljudi. Nije reč o novim ljudima na političkoj sceni Srbije. To nisu novi ljudi, ni Šapić, ni Jeremić, ni Janković, ni Đilas.

Podsećam vas da su Dragan Đilas i Šapić vodili i upravljali gradom Beogradom. Jedan je bio gradonačelnik, dok je Šapić bio pomoćnik. Oni su Beogradom vladali tako uspešno da su nam ostavili ogroman dug od 1,2 milijarde evra, povećali stopu nezaposlenosti, radnici u Beogradu su tokom noći ostajali bez posla, ostajali su radnici bez posla i u Rakovici, i u Mladenovcu, i u Grockoj, i u Barajevu.

Za to vreme šta smo imali sa druge strane što nam je ostavila DS u vreme dok je vladala Beogradom na čelu sa Draganom Đilasom i Šapićem? Imali smo propale investicije. Podsetiću vas samo na neke od propalih investicija. Imali smo maketu Terazija na Novom Beogradu koja je koštala 600.000 evra svakog građanina Beograda, umesto da ta sredstva budu utrošena pametnije, na izgradnju nekih škola, vrtića, bolnica, puteva, svega onoga što nam nedostaje. NJihove propale investicije i dan danas možete videti na svakom ćošku u Beogradu. Imate podzemne kontejnere, imate različite malverzacije, mahinacije oko rekonstrukcije Bulevara Revolucije, imate ogromne troškove i ogromne dugove koje su fabrikovali u vreme DS kada su upravljali javnim preduzećima u gradu Beogradu. Pomenuću samo neke od njih – Beogradput, Beogradski vodovod i kanalizacija imali su ogromne troškove i ogromne dugove koje su ostavili nama u amanet.

Podsećam vas, sa druge strane, dok su se zaduživali kao javnakomunalna preduzeća, nisu gradili i danas imamo situaciju da Beograd, znači okolina Beograda, pozivam vas da dođete i da vidite na šta liči okolina Beograda, nema ni kanalizaciju, ni put, ni vodu, ništa ono što građani jedne velike prestonice zaslužuju u 21. veku. NJih zaista nisu zanimali problemi građana Beograda. NJih je zanimalo nešto drugo.

Molim ministarku Nelu Kuburović da mi odgovori na sledeća pitanja. Do danas je ostala bez odgovora divlja gradnja žutog dr Šapića. Imali smo tako navode u medijima u aprilu 2013. godine, gde nas je jedan dnevni list izvestio, da je dr Šapić od grada Beograda dobio 18 ari zemljišta oko svoje vile na Dedinju, što pomenuti gospodin nikada do sada nije demantovao. Kako je moguće da je dr Šapić, desna ruka tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, iskoristio svoj uticaj da od gradske uprave na poklon dobije tačno 1.884 m2 atraktivnog zemljišta oko Autokomande. Reč je o pet parcela koje nose broj kat. opštine Savski Venac. Prema tržišnoj vrednosti, zakup za ovo zemljište po kvadratu u delu grada u kome Šapić ima vilu bezmalo košta oko 140 miliona dinara ili 1,16 miliona evra. Pitam vas – koliko je grad Beograd mogao da prihoduje da je to zemljište bilo ponuđeno na licitaciji?

Takođe, postavljam pitanje, mediji su izveštavali u 2013. godini da je dr Šapić uzurpirao ulicu Laze Lazarevića da bi proširio plac svoje vile na Dedinju. Predsednik opštine Rakovica i nekadašnji šef beogradskog odbora DS Aleksandar Šapić izgleda da zaista voli konfor, pošto je praktično prisvojio celu jednu beogradsku ulicu u opštini Savski Venac kako bi proširio svoje dvorište. Naravno, za to nije odgovarao, divlja gradnja se ne zaustavlja ni sada i sada bez dozvole dr Šapić gradi 627 kvadrata stambenog i pratećeg prostora.

Na žalost, pet minuta nije dovoljno da nabrojim sve mahinacije, čitav spisak Šapićevih malverzacija i šarenih laža. Neću spomenuti da je nelegalno sazidao kuću i bazen, da je državi dužan 2,5 miliona dinara na ime poreza, da je plaćao zakupninu vrtića po trostruko većoj ceni od tržišne.

Samo je za gorivo, za svoje džipove i svoje automobile trošio 600 hiljada dinara. Plagirao je svoj doktorat, o čemu navodi Komisija Univerziteta Union; privatizovao je opštinu Novi Beograd, gde vi danas ne možete ni jedan papir na toj opštini da dobijete bez veze sa dr Šapićem; odbio je da sruši i drugi ujakov objekat. Od Dragana Đilasa je dobio pet parcela na poklon, dok je Dragan Đilas bio predsednik opštine.

Verovatno da sve ove…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem predsednice.

Drage kolege narodni poslanici, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da iskoristim svoje pravo da kao narodni poslanik uputim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Nižu se afere čelnika Demokratske stranke i Dragana Đilasa.Do sada je uhapšeno i procesirano 44 najbliža saradnika Dragana Đilasa i visokih funkcionera Demokratske stranke, ali činjenica je da su neki ipak prošli nekažnjeno. Upravo oni koji nam danas govore o kolapsu i o uništavanju, su isti ti koji su uništili budžet Republike Srbije, budžet Grada Beograda. Izgleda da su neki od njih, ipak, izbegli ruku pravde da za svoja nedela i nenamensko trošenje državnih para.

Želim da mi odgovorite na pitanje, da li su tačni navodi da je Vuk Jeremić, koji je bio ministar spoljnih poslova opustošio budžet građana Srbije za 3,6 miliona evra, za svoja luksuzna putovanja, za svoje dnevnice, hotele i privatne avione? Tačnije, bivši ministar Jeremić potrošio je 3,4 milione evra, samo za svoje luksuzne letove, i preko 200.000 evra za noćenja po luksuznim hotelima.

Moje pitanje je, koja turistička agencija je radila aranžmane za ova luksuzna putovanja? Ko je potpisivao i odobravao ova putovanja? Šta vam je ta preskupa šatl diplomatija dobroga donela? Zar nije bezobrazluk da upravo taj Vuk Jeremić, koji je ruku pod ruku sa Đilasom, Šapićem uništavao Grad Beograd i vodio ga u ambis, upravo sada govori o nefunkcionisanju grada i sada nam priča o poštenju? Šta je sve moglo u Beogradu da se izgradi i u Srbiji za 3,6 miliona evra građana Republike Srbije? Kada će neko za to da odgovara? Skandalozno je da Jeremić i njemu slični kritikuju gradsku vlast, zato što se u Beogradu sada radi, zato što se grad razvija i menja na bolje. Očigledno je da im je jedini program, program mržnje i kritike radi kritike, a sve u cilju borbe za vlast, sve u cilju fotelje, za funkcije, za privilegije.

Sa ponosom mogu da kažem da je zahvaljujući SNS-u u Beogradu, naš Beograd, naša predstonica je grad kranova. Imamo više od 1.111 aktivnih gradilišta danas u Beogradu. Sada se infrastruktura obnavlja, Beograd se modernizuje i sređuje iz dana u dan, i zbog toga sam zaista ponosna.

Odgovorna vlast, predvođena SNS uspela je da pored svih benefita za Beograd i Beograđane da vrati nagomilani dug koje nam je ostavilo žuto preduzeće, pa je tako SNS uspela da dug od 1,2 milijarde evra prepolovi, da vrati sva dugovanja za trudnice i porodilje, socijalno ugrožene kategorije.

Pored vraćanja dugova žuto preduzeće nam je ostavilo u amanet i da vodimo računa i o našim gradskim opštinama. Važno nam je i da se gradske opštine u Beogradu ravnomerno razvijaju, da više nemamo građane prvog i drugog reda. Nama su isti i građani Vračara, Rakovice, Savskog venca, kao i građani Sopota, Barajeva i Grocke. Upravo u tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 3,6 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo milione evra građana Beograda i Srbije. Mi znamo koliko je teško danas zaraditi taj novac da bi ga tako uzaludno trošili. Mi znamo koliko je teško vraćati njihove dugove, zato su nam sada budžetski prihodi, prihodi Grada Beograda uvećani i konstantno su u rastu, zato je budžet Grada Beograda u ovoj godini veći za više od 200 miliona evra. To je novac koji možemo pametno utrošimo, da gradimo naše škole, bolnice, vrtiće, parkiće, naše domove zdravlja, naše autoputeve i mostove po meri Beograđana, po meri građana Srbije. Nemojmo dozvoliti da nam žuto preduzeće i dalje kroji sudbinu u zemlji i sudbinu u gradu Beogradu.

Na samom kraju, molim nadležne organe da ispitaju trošenje budžetskih sredstava za luksuzna putovanja, hotelske troškove, dnevnice i avio karte Ministarstva spoljnih poslova u vreme dok je Vuk Jeremić bio ministar ali i svih ostalih ostataka tzv. žutog preduzeća koji su danas samo promenili dresove i zovu se drugačije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 11.12.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Gradska opština Rakovica (Načelnik za informisanje i upravljanje AI sistemima) Opština Mesečno 82659.00 RSD 06.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.06.2016 -