DUŠICA STOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 06. avgusta 1979. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove.
Maturirala je u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu na katedri za međunarodne odnose. Dobitnik je stipendije nemačke fondacije Konrad Adenauer. Završila je specijalističke strukovne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na katedri za političke partije i izbore.

Bila je saradnica domaćih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava, omladinskih politika i preduzetništva.

Načelnica je Službe za informisanje Gradske opštine Rakovica.
U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja. Članica je Glavnog odbora i predsednica je Saveta za medije OO SNS Rakovica od 2009. godine. Nakon izbora 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu. Bila je kandidat za gradsku odbornicu u Skupštini grada Beograda 2014. godine. U prethodnom sazivu bila je članica Odbora za evropske integracije, Odbora za spoljne poslove i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i Odbora za kulturu i informisanje. Od 2014. godine članica je Ženske parlamentarne mreže.

Učesnica je brojnih međunarodnih i domaćih konferencija i seminara.

Završila je Londonsku školu za odnose sa javnošću 2013. godine.

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Članica je Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Članica je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Nemačkom, Francuskom, Norveškom, Holandijom, Slovenijom i SAD. Takođe, zamenik je člana u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu sa liste Srpske napredne stranke. U XI skupštinskom sazivu bila je članica Odbora za spoljne poslove, Odbora za evropske integracije i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo dobija poslanički mandat, kada se našla na 39. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.

Živi u Beogradu i ima ćerku.
Poslednji put ažurirano: 21.09.2020, 15:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Predsedavajući, uvaženi ministre, drage kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, Srbija se svakoga dana reformiše i menja na bolje, Srbija je danas jedna moderna država koja ide u pravcu savremenih ekonomskih trendova i kada je reč o kreiranju povoljnijeg poslovnog ambijenta, ali i kada je reč o olakšavanju i ubrzavanju poslovanja.

S tim u vezi danas raspravljamo o jednom jako važnom zakonu kakav je Predlog zakona o elektronskom fakturisanju, upravo ovaj zakon sledi najbolju praksu prelaska na elektronsko poslovanje koje primenjuju razvijene zemlje sveta kako Srbija teži, koji primenjuju brojne zemlje članice EU.

To nije smo naša obaveza kao pristupajuće zemlje EU, kada je reč o harmonizaciji naših propisa, sa propisima EU i usaglašavanje sa direktivama, već mi, pre svega, želimo ovim zakonom da pokažemo i da damo značajan impuls našim privatnim i javnim preduzećima, da kreiramo bolji poslovni ambijent i da olakšamo i ubrzamo poslovanje, da smanjimo sve one rizike, a i da smanjimo, prosto bih rekla, utrošak vremena koji nam omogućava sam proces digitalizacije. Želim sve građane Srbije da podsetim, da je Srbija upravo lider u procesu digitalizaciju jugoistočnoj Evropi, a nesumnjivo lider na Zapadnom Balkanu.

Takođe, osnovno pitanje koja se nameću kada čitate ovaj tekst zakona i šta to predstavlja elektronsko poslovanje i elektronsko fakturisanje, i koji su benefiti od uvođenja elektronske fakture za privredu u Srbiji, ne samo za privatne kompanije, već, rekla bih, i za javna preduzeća koja posluju u našoj državi.

Elektronsko fakturisanje u osnovi predstavlja izdvajanje računa, bez upotrebe papira, to znači da se svi procesi i korici, koja obuhvataju tradicionalno fakturisanje na papiru, sada mogu obavljati putem elektronskih uređaja, putem kompjutera, pametnih telefona i slično, dok se razmena ovakvih računovodstvenih isprema može vršiti elektronski, znači, putem interneta.

Evropska komisija je zaista sponzorisala dva dokumenta na osnovu kojih se izrađuje elektronska faktura u Srbiji. Ova dva dokumenta podržavaju primenu direktive o elektronskom fakturisanju u javnim nabavkama, što zaista podrobnije definiše ovaj Zakon o elektronskom fakturisanju. Tu su sve one naše obaveze u Poglavlju 5 koje se tiču javnih nabavki.

Država želi da na jedan ozbiljan, rekla bih sistemski način uredi oblast slanja, prijema i čuvanja elektronske fakture i dat je rok do januara 2023. godine da se ceo privatni sektor bude u obavezi da se osposobi za prijem i slanje elektronskih faktura. Za javni sektor ste dali nešto kraće rokove.

Zajedno sa Zakonom o fiskalizaciji i ovim Zakonom o elektronskom fakturisanju, reč je o dva sistemska zakona koji će u mnogome poboljšati ambijent u Srbiji, obezbediti veću pravnu sigurnost i olakšati poslovanje po ugledu na brojne zemlje članice EU. Radi jasnije slike, vi ste ministre, u vašem uvodnom izlaganju govorili o tome da u svetu ima više od 550 milijardi elektronskih faktura. Ja sam došla do podatka da su u zemljama članicama EU samo tokom 2015. godine izdato više od 35 milijardi faktura u samo jednoj godini. Kada govorimo o Evropi, pre svega mislim na evropska preduzeća i na države članice EU, preko 17 milijardi e-faktura je učinjeno godišnje, u toj 2015. godini, što je činilo 24%. Postoji prosto glad za elektronskim fakturama i one će se u ovim godinama koje dolaze imati rast upotrebe u praksi, ne samo kada je reč o poslovanju sa stanovništvom, već i kada je reč o poslovanju kompanija i samih država članica.

Većina ekonomskih prednosti i suštini ne dolazi samo iz troškova štampe i poštarine, već pre svega dolazi, ti ekonomski aspekti koji olakšavaju proces upotrebe elektronske fakture, vodi ka toj automatizaciji, integraciji celog procesa od početka do kraja. Vi danas možete da kontrolišete uvođenjem elektronske fakture čitav proces od porudžbine do plaćanja, o smanjenja rizika poslovanja preko smanjenja rizika vremena i samog ubrzavanja poslovanja.

Takođe, uvođenjem e-fakture zaista ima višestruke prednosti, ne samo za privredu nego i za građane, već i za samu Republiku Srbiju. Te prednosti se ogledaju u transparentnosti samog procesa, smanjenja kašnjenja u plaćanju, manje grešaka, jer je reč o digitalnom formatu, umanjuju se troškovi štampe, vrši se integrisana obrada, brži je povraćaj PDV za privredu, veća je pravna sigurnost, izvesnost investicija čime kao zemlja zaista postajemo jedan atraktivniji ambijent za direktna strana ulaganja, ali i za ulaganja domaćim privrednika.

Takođe, brojne su uštede u vremenu, troškovima poslovanja. Dobar primer za to, u pripremi današnjeg izlaganja našla sam kod Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, NALED je u jednoj od svojih publikacija dao dobar primer koji govori na najbolji način kako će upotreba elektronske fakture smanjiti troškove poslovanja jedne firme. U NALED-ovoj brošuri sledeće – jedan trgovinski lanac svake godine generiše oko 2,5 miliona dokumenata, a svaki od njih ima u proseku četiri lista. Kako papir košta pola, a toner jedan evro cent, proizilazi da štampa deset miliona stranica godišnje košta i do 150 hiljada evra. A gde su tu troškovi magacina, troškovi skladištenja faktura, troškovi ormara, polica, registratora, plaćanje radnika, plaćanje struje, plaćanje servisiranja ovog poslovanja.

Znači, na ovom jednom primeru, prosto plastičnom, možete da vidite koje su to prednosti kada je reč o uvođenju elektronskih faktura i na koji način ćemo doći do smanjenja utroška vremena i smanjenja troškova samog poslovanja. Osim smanjenja troškova i smanjenje utroška vremena mi takođe možemo govoriti o smanjenju rizika u poslovanju i većoj efikasnosti koje će nam uvođenje elektronskih faktura u praksi, u poslovanju naših javnih kompanija, javnih preduzeća i privatnog sektora u praksi i omogućiti.

Ta veća efikasnost ide u pravcu bolje isplate kupaca na vreme, poboljšavanje naplate faktura, zatim rizici, doći će do smanjenja rizika, nećemo više imati one situacije u praksi koje smo imali da se na pogrešan način tumači datum fakture, da se izgube fakture, da imamo problem sa autentičnošću ili integritetom same fakture, jer upravo elektronske fakture to stavljaju po strani.

Takođe, dodatnom primenom elektronske fakture može se očekivati smanjenje tih administrativnih troškova koji su u praksi postojale kada pogledate čitav lanac poslovanja ne samo izdavaoci i primaoci fakture već i sve druge učesnike u poslovanju, učesnike kao što su država, poreska uprava i carina.

Prednost e-fakture mogu imati i krajnji korisnici, primanje i čuvanje elektronskih faktura je značajno lakše u odnosu na one tradicionalne kakve su papirne.

Veoma važan aspekt za sistem e-fakture je da bude usaglašen sa zahtevima za zaštitu podataka o ličnosti i privatnosti i zaštiti od eventualnih zloupotreba o davanju poslovne tajne ili podataka o poslovanju firme.

Ja, sam ministre danas u pripremi svog današnjeg izlaganja zaista gledala i šta su to udruženja vama davala kao predloge tokom organizacije javnih rasprava. Udruženje računovodstvene komore Srbije je izrazilo neku vrstu straha od toga da podaci mogu biti zloupotrebljeni ili dostupni konkurenciji kod primene ovih informacionih posrednika, što ste vi u svom uvodnom izlaganju dobro objasnili i rekli da do toga u praksi neće doći.

Takođe, ovaj zakon predstavlja neku vrstu novine i u našem pravnom sistemu prošao je, kao što sam rekla, prošao je veliki broj javnih rasprava, gde su sve relevantni faktori i akteri u našem sistemu mogli da se uključe u jednu konstruktivnu debatu, produžili ste i obezbedili dodatne rokove kako za javni sektor tako i za privredni sektor, omogućivši više vremena da mogu da se na vreme pripreme za uvođenje elektronskih faktura u svoje poslovanje.

I, na kraju važno je pomenuti, ne manje značajne prednosti elektronske fakture, koji ide u pravcu zaštite životne sredine u odnosu na tradicionalne papirne fakture, jer najznačajniji uticaj je za smanjenje potrošnje papira, i na taj način očuvaćemo naše šume, smanjićemo utrošak energije na transport, a samim tim posledično, imaćemo i nižu emisiju štetnih gasova koje bi dovele do smanjenja ugljen dioksida.

Znači, pored ovih ekonomskih faktora značajni su nam i ovi ekološki faktori i aspekti jer moramo da razmišljamo kakvu planetu ostavljamo našem potomstvu.

Usvajanjem zakona o elektronskom fakturisanju, daćemo značajne impuls srpskoj privredi, javnom sektoru takođe, omogućićemo izvesnije poslovanje i bolju i bržu naplatu PDV-a od čega korist imaju svi sa jedne strane država Srbija, sa druge strane privrednici i javna preduzeća, koja će sada brže moći da raspolažu sa svojim novcem od povraćaja PDV-a.

Znamo da je vreme novac i da svako ubrzavanje poslovanja i olakšavanje poslovanja u budućnosti će imati zaista višestruke koristi, ne samo za privredni sektor u Srbiji, već za čitavu državu Srbiju i sve njene građane.

Boljom naplatom PDV-a novac će se sliti u državnu kasu i moći će se graditi više vrtića, škola, autoputeva, više mostova, moći ćemo u Beogradu da izgradimo metro, imaćemo brže pruge i sve ono što nam nedostaje kako bi obezbedili bolji kvalitet života i opstanak, a rekla bih i ostanak u našoj zemlji, zato će u danu za glasanje SNS podržati ovaj set finansijskih zakona. Zahvaljujem.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.03.2021.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovana ministarko sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, rekla bih da danas više nego ikada klimatske promene zahtevaju jedan globalni odgovor. One nisu samo pitanje našeg opstanka i naše budućnosti, mi te promene živimo i u ovom trenutku. One su sve više deo naše sadašnjosti, ali rekla bih i ove nove realnosti, kada se čitav svet bori sa pandemijom virusa Kovid 19.

Srbija kao pristupajuća zemlja EU nastoji da u svoje zakonodavstvo implementira i primeni sve one međunarodne i evropske standarde i da pruži punu podršku dosadašnjim naporima u iznalaženju jednog univerzalnog rešenja, za jedan od problema savremene civilizacije na koji ni jedna zemlja nije imuna, kakav predstavlja problem klimatskih promena.

S tim u vezi, Srbija je u novembru prošle godine potpisala Deklaraciju u Zelenoj agendi za zapadni Balkan, koja je na on-lajn samitu u Sofiji u ime Vlade potpisala premijerka Ana Brnabić. U skladu i sa novim ekonomskim investicionim planom za zapadni Balkan značajno mesto će upravo imati čista energija, životne sredine i klimatske promene, održivi transport, digitalna budućnost, privatni sektor i ljudski kapital, za šta je izdvojeno ukupno 9 milijardi evra u okviru instrumenata pretpristupne pomoći. Reč je o IPA3 za jedan višegodišnji period koji će finansirati EU od 2021. do 2027. godine.

Takođe, upravo su te teme, kao što su čista energija i podrška u oblasti energetike jako važne i za šta će EU izdvajati značajna finansijska sredstva. Mi kao pristupajuća zemlja kandidat ćemo aplicirati i imaćemo šanse da naša postrojenja i naše kompanije budu konkurentne sa svojim proizvodima kada žele da izvoze neke proizvode u EU. To je sve deo onih ambicija koje ima i sama EU, da se ostvari ta klimatska neutralnost do 2050. godine.

Takođe, Zelenom agendom kada govorimo o ovom investicionom i ekonomskom okviru za zapadni Balkan predviđeno je i biće pokrivene i teme kao što su zelena tranzicija, dekarbonizacija, remedijacija vazduha, vode i zemljišta, cirkularna ekonomija, unapređenje biodiverziteta, urbana mobilnost i zeleno rešenje u oblasti saobraćaja.

Kada sve ovo pročitamo, ja bih rekla da već neki naši gradovi u Srbiji poput Beograda i Novog Sada su neka od ovih rešenja već implementirali, neki od tih projekata već sprovode.

Nabavka električnih autobusa u Beogradu, niže cene priključka za gas u brojnim gradovima i opštinama u našoj zemlji, ali i ohrabrenje da se smanje putarine za električna i hibridna vozila, da se subvencioniše njihova kupovina, da se izgrade fabrike za preradu otpadnih voda, da nastavimo dalje da u našim gradovima i opštinama izgrađujemo adekvatnu vodovodnu i kanalizacionu mrežu, jer naša prestonica kakva je Beograd nema izgrađenu kanalizacionu mrežu u svim gradskim i prigradskim opštinama, što je jako važno ali i projekti poput zamene individualne kotlarnice.

Ja vas molim, ministarko Vujović, da sa ovim projektima nastavimo i u narednom periodu kako bi zaista našim građanima osigurali jednu sigurniju i izvesniju budućnost.

Paralelno sa tim, jako je važno da nastavimo kao država sa pojačanom kontrolom postojećih propisa i izricanja adekvatnih sankcija zbog skladištenja otpada kako se ne bi ponovili oni akcedenti koji smo mogli iz medija da čitamo i da gledamo, one poražavajuće slike poput deset hiljada kubika plivajućeg otpada u Potpećkom jezeru ili poput onih snimaka opasnog otpada u luci Beograd ili poput onih neodgovornih kompanija koje ni na koji način ne poštuju propise u oblasti rada, propise u oblasti upravljanja otpadom, različite nepravilnosti koje imamo i po pitanju odlaganja otpada životinjskog porekla o kojima svedoči nedavna afera fabrike „Premijum čikn“.

Takođe, mi danas raspravljamo o jednom jako važnom zakonu, Zakonu o klimatskim promenama i želim sve svoje kolege narodne poslanike, ali i sve građane Srbije da podsetim na rad srpskog naučnika svetskog ugleda u oblasti klimatskih promena kakav je bio Milutin Milanković, koje je pre više od sto godina objasnio vezu između varijacije zemljine orbite i dugoročne promene klime.

Savremena naučna proučavanja zasnovana su upravo na Milankovićevom učenju da ciklusi i drugi prirodni uzroci definišu trend i intenzitet varijabilnosti klime i da je odgovornost naše generacije koja stasava danas u Srbiji, da pokušamo da pronađemo rešenje kako bi se zaustavili ili makar ublažili ovi negativni trendovi i kako bi smo izbegli da budućim generacijama ostavimo svet koji bi bio nezamislivo drugačiji i opasniji.

Srbija je na Zakon o klimatskim promenama, rekla bih, čekala ukupno tri godine i nakon usvajanja ovog jednog jako važnog krovnog zakona sa zakonskim propisima nećemo stati. Nas očekuje još i usvajanje brojnih podzakonskih akata poput strategije borbe protiv klimatskih promena i akcionog plana, strategije nisko ugljeničnog razvoja kojim treba da se uredi pravac dekarbonizacije, da se utvrde mogućnosti za smanjenje emisije gasova sa efektom „staklene bašte“ i da se definišu ključne mere adaptacije za izmenjene klimatske uslove.

Nacrt upravo ove strategije preporučuje smanjenje emisije gasova sa efektom „staklene bašte“ za 33% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu.

Takođe, rekla bih da je tokom usvajanja ovog zakona, nismo čekali ove tri godine samo zakon, već su organizovane brojne javne rasprave gde je veliki broj naučnika, stručnjaka, eksperata, organizacija civilnog društva se uključila u javne debate koje su bile i u periodu od 15. marta do 20. aprila 2018. godine i da je upravo cilj tih predloženih amandmana, jedna od njih je bila i Koalicija 27, da se pripremi srpska ekonomija na sve one izazove klimatskih promena koje proizilaze iz samih naših obaveza ka članstvu u EU, a koje se odnose na ovako jednu važnu temu kakva je tema klimatskih promena.

Veliki broj mojih kolega se danas zaista uključuje u jednu zaista konstruktivnu raspravu o jednom jako važnom zakonu. Pričao je o tim novinama koje zakon uvodi. Ja bih samo napomenula tri osnovne novine, uvodi se inventar gasova sa efektom „staklene bašte“ koju vodi Agencija za zaštitu životne sredine, zatim uvodi se lista industrijskih i energetskih stacionarnih postrojenja koja će biti objavljena na sajtu vašeg Ministarstva i Ministarstva za zaštitu životne sredine, ali je i obaveza da se sama postrojenja prijave ukoliko su iz nekog razloga sa ove liste izostavljena.

Takođe, novina je i uloga Nacionalnog saveta za klimatske promene, jednog savetodavnog organa u kome su uključeni predstavnici naučne i stručne javnosti pored vas iz Ministarstva, brojni predstavnici civilnog društva koji će zaista na jedan adekvatan način se truditi da se utvrde i sprovode sve one aktivnosti u cilju borbe protiv klimatskih promena u Srbiji.

Takođe, rekla bih, u pripremi ove današnje sednice i svog današnjeg izlaganja rekla sam da Srbija povećava svoje klimatske ambicije prema obavezama iz okvirne Konvencije UN o promeni klime kojoj se definišu njene obaveze izveštavanja prema Konvenciji.

Takođe, u skladu sa zahtevima preuzetih međunarodnih obaveza Srbija je 2015. godine izradila i predstavila svoj nacionalni određeni doprinos smanjenju emisije gasova koji je iznosio 9,8%, smanjenje gasova sa efektom staklene bašte do perioda od 2030. godine.

Takođe, kada pogledamo tu strukturu emisije gasova mogu da kažem da pored odgovornosti privatnog sektora prisutna je i neophodna je veća odgovornost i javnih preduzeća i javnog sektora.

U Srbiji energetski sektor je odgovoran za približno 80% ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Elektroprivreda Srbije mora da pokaže spremnost da dovoljno investira u čistije oblike proizvodnje električne energije. Ukupna vrednost ovih investicijama se meri milijardama evra. Elektroprivreda Srbije godišnje emituje između 30 i 35 tona ugljen-dioksida i ukoliko ne uspemo da smanjimo emisije imamo probleme i penale koje će to preduzeće morati da plati i koji se odnose na više desetina milijardi evra godišnje.

Takođe, dugoročni troškovi ne preuzimanja poteza u oblasti klimatskih promena se procenjuju na iznos od 53 milijarde evra i oni su svakako veći nego troškove primene strategije.

Šteta izazvana klimatskim promenama u periodu od 2000. do 2015. godine se procenjuje na pet milijardi evra. Kada pogledamo ovu strukturu rekla bih da je više od 70% gubitaka vezano za pojavu suše i za pojavu visokih temperatura, a da su drugi glavni uzročnik svakako poplave koje, rekla bih, se ciklično javljaju na teritoriji Republike Srbije. Ne samo one istorijske poplave koje su zabeležene 2014. godine, nego i u godinama nakon 2014. godine.

Stičem utisak, kao narodna poslanica SNS koja se zaista bavila temom zaštitom životne sredine i u prethodnim godinama i znamo kako smo tretman imali, ja dolazim iz gradske opštine Rakovica, zaista primećujem konkretne korake da vi idete u susret problemima i da vi zaista ne zanemarujete i brzo i efikasno rešavate sva ona pitanja, sve one, rekla bih, nagomilane probleme koji su vas u ovom resoru zatekli.

Sve građane Srbije i sve narodne poslanike ja želim da obavestim da na jednoj maloj površini u staroj industrijskoj zoni u samom srcu Rakovice su se nalazila dva prljava postrojenja, i dan danas se nalaze dva prljava postrojenja. Reč je o postrojenjima čije je osnovna nadležnost upravljanje otpadom, neopasnim i opasnim otpadom. Reč je o dve firme „Miteko“ i „Junirisk“. Nakon upućivanja poziva za reakciju vaše ministarstvo je zaista u rekordnom roku reagovalo. Poslali ste vanredni inspekcijski nadzor i u ovom trenutku što se tiče firme „Junirisk“ upravni postupak je u toku i čekamo epilog.

Tako da, zaista se neke stvari menjaju. Nije dovoljno samo da otkrivamo otpad po Srbiji, da se slikamo pored tog otpada, moramo građanima Srbije da damo i adekvatne odgovore.

Takođe, nije suština da izmestimo prljava postrojenja iz Rakovice ili bilo koje druge beogradske opštine i da ih premestimo u Barajevo ili u neki drugi deo Beograda ili neki drugi deo Srbije. Mi moramo zaista da zabranimo rad spalionica, miks reaktora, svih onih prljavih postrojenja koja zagađuju našu životnu sredinu, koja zagađuju zdravlje naših građana. Mi se tu razlikujemo od ostalih prethodnika koji su vodili resor zaštite životne sredine. Mi zaista se borimo za čistiju i sigurniju Srbiju, mi zaista delima pokazujemo da se brinemo o zdravlju naših građana i da iznalazimo nova rešenja.

Upravo kada govorim o tim novim rešenjima želim da istaknem da je budućnost u razvoju koncepta tih pametnih gradova, da se naši gradovi, opštine, naše jedinice lokalne samouprave sve više moraju okretati tom konceptu pametnih gradova i da moramo više aktivnosti u realnom vremenu posveti ne samo konstatovanju stanja, već moramo voditi računa i o načinu trošenja finansijskih sredstava.

Kada pogledam na koji način je ministarstvo trošilo finansijska sredstva pre vašeg dolaska dolazim do podataka, na osnovu Izveštaja o izvršenju budžeta za 2018. godinu, da su izdvojena sredstva u visini od 40 miliona 543 hiljade 505 dinara iz zelenog fonda za pošumljavanje.

Prema podacima bivšeg ministra Trivana iz avgusta 2019. godine u periodu od dve godine samo na teritoriji Beograda je pošumljeno približno 700 hektara. Da li su ove mere dovele do boljeg kvaliteta vazduha Beograđana? Da li su samo te aktivnosti, samo da se novac iz zelenog fonda ulaže na pošumljavanje dovoljne za građane Beograda, za građane Srbije ili moramo raditi više i u ostalim sektorima i u drugim oblastima.

Razumem da je pošumljavanje najjednostavniji način, nekada i najjeftiniji, ali moramo učiniti još više aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena u Srbiji. Danas razvojem tehnologija i tim nekim senzorskim sistemima je moguće najaviti problem, locirati sam problem u trenutku nastajanja. Ako uspemo da ga lociramo u trenutku nastajanja nećemo dovesti do toga da se on proširi, da se on prenosi i onda imamo dovoljno vremena da pripremimo adekvatan odgovor.

Vidim da ste pokrenuli brojne aktivnosti i da pokazujete entuzijazam za rešavanje nagomilanih problema u oblasti zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena u Srbiji i drago mi je. Molim vas da nastavite sa svim onim ambicioznim projektima i konkursima, jer zaista, dolazim iz jedne gradske opštine Rakovica i znam koliko su i opštine u Beogradu zaista željne da apliciraju i da konkurišu na ovakvim konkursima. Znam da je prisutno veliko interesovanje.

Naša zemlja je dosta napredovala u usvajanju zakonodavstva koje ide u pravcu harmonizacije propisa sa propisima EU, ali svi zajedno moramo raditi na kontroli tih propisa i na implementaciji tih propisa. Znam da nemamo dovoljno ekoloških inspektora i da u narednim godinama moramo jačati njihove kapacitete, da ih moramo osnažiti, ali kada vidimo broj inspektora i broj građana koji žive u Srbiji i broj privrednih subjekata, onda svakako ih nemamo dovoljno.

Takođe, moramo nastaviti i moje kolege su to rekle nekako kao misao dana, čitav dan se o tome pričalo, moramo raditi na prevenciji, na edukacijama, moramo proširiti i reformisati taj deo koji se odnosi i na obrazovanje kako bi zaista učinili počevši od mlađih generacija, dosta toga učinili i za buduće generacije koje stasavaju u našoj Srbiji i moramo učiniti više u budućnosti, samim tim i za našu životnu sredinu.

Mnogi su problem ekologije u Srbiji posmatrali na jedan crno beli način, kao neka crno bela slika, često zaboravljajući da najveću ekološku cenu upravo plaćaju građani Republike Srbije, upravo plaćamo mi, upravo plaća naše zdravlje.

U danu za glasanje pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da podržimo ovo jedno jako važno zakonsko rešenje kakav je zakon o klimatskim promenama, jer želimo da obezbedimo veću otpornost na klimatske promene, da zaštitimo našu životnu sredinu, da osiguramo i veću energetsku bezbednost ili i zdravlje naših građana. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 24.02.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre Vulin sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, Srbija zaista poklanja veliku pažnju kontroli granica, ali i daljom modernizacijom graničnih prelaza, kao jačanje kapaciteta granične službe, kroz organizaciju zaista velikog broja obuka, ali i nastavkom ulaganja u infrastrukturu, autoputeve, koridore, kao i uvođenje novih informacionih tehnologija i telekomunikacionih sistema na našim granicama, čime se kao zemlja kojoj je strateški cilj članstvo u EU približavamo evropskoj porodici naroda i implementacije svih onih neophodnih evropskih standarda.

Srbija je otvorila pregovore sa EU, te u skladu sa merilom za Poglavlje 24 – pravda, sloboda i sigurnost, usvojila višegodišnje strategije integrisanog upravljanja granicom i sprovodeći sve ove neophodne reforme u prethodnim godinama zaista učinila značajan napredak u oblasti usklađivanja, ne samo nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, već smo paralelno sa tim, rekla bih, i ojačali te administrativne i institucionalne kapacitete svih nadležnih službi na granici.

Podsetiću vas, osim Uprave granične policije, na našim graničnim prelazima, na ukupno 96 graničnih prelaza koliko Srbija ima, nalaze se i ostale službe, poput - carine, granične fitosanitarne inspekcije i granične veterinarske inspekcije, a kako bi se kao zemlja zaista približili efikasnom upravljanju granicama.

Na području Republike Srbije, kao što sam rekla imamo ukupno 96 graničnih prelaza, računajući i osam kontrolno-bezbednosnih punktova sa Crnom Gorom. Imamo ukupno 62 drumska, 15 železničkih, četiri aerodromska i 12 rečnih graničnih prelaza.

Glavni ciljeve koje želimo kao država da postignemo na našim granicama, odnosno na implementaciji svih onih zakonskih procedura koje obavljaju naše granične službe, idu u pravcu zaštite bezbednosti i imovine građana Srbije, otklanjanja pretnji za državnu granicu, zaštita javnog poretka i sveukupne bezbednosti Republike Srbije, sa jedne strane.

Sa druge strane, kada govorimo o granicama i graničnoj policiji, ciljevi koje želimo da ostvarimo takođe se odnose i na očuvanje zdravlja i životne sredine, kao i zaštita finansijskih interesa i olakšanje i ubrzanje međunarodne trgovine.

Ostvarivanje ovih ciljeva, pored bezbednosti same države Republike Srbije, čije je, rekla bih, osnovni i prvi cilj bezbednost naših građana, mi indirektno vršimo i zaštitu građana susednih država, ali i same EU, jer naša zemlja se nalazi na spoljašnjim granicama te nacionalne tvorevine kakva je EU.

Danas su međunarodne migracije rastuća pojava i po obimu i po složenosti, koja prožima gotovo sve zemlje sveta. Odnos migracija i razvoja je zaista kompleksan i poslednjih godina pored tema kao što su posmatranje fenomena emigracije i njenog odnosa prema razvoju jedne populacije, preko razmatranja razloga odlaska visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih lica i predstavljanje toga kao gubitak za zemlju porekla i dobitak za zemlju prijema i isticanje značaja priliva novčanih doznaka iz inostranstva, dovodi do toga da se sve više i više i sve češće i češće o fenomenu migracija analizira u funkciji socio-ekonomskog razvoja.

Danas, rekla bih, drage kolege narodni poslanici, da danas granice predstavljaju simbol odnosa, odnosa koji Republika Srbija ima sa susednim državama, ali i sa nacionalnom tvorevinom kakva je sama EU. I upravo kroz tu prizmu treba razmotriti značaj sporazuma o kojima danas raspravljamo sa Severnom Makedonijom o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, ali i o Sporazumu između Republike Srbije i "Fronteksa".

Pored ratifikacije brojnih sporazuma sa susednim državama koje je Republika Srbija zaista sa pažnjom prihvatala i ratifikovala u prethodnim godinama, a koje su se odnosile na oblast saradnje sa našim institucijama zadužene za borbu protiv trgovine ljudima, ženama, decom, kao i borbi protiv iregularnih migracija i praćenje migratornih tokova, jer tokom 2015. godine, samo kroz zapadno-balkansku rutu je prošlo blizu dva miliona ljudi i ta ruta ni danas nije zatvorena.

Srbija je paralelno sa tim zaista uložila velika finansijska sredstva i uz pomoć naših partnera iz EU, ali i iz ličnih sredstava kako bi modernizovao naše granične prelaze kako bi ulagala u opremu, ali i kako bi sa druge strane intenzivirala našu međunarodnu policijsku saradnju koja se ogleda kroz redovne mesečne kontakte, kao i učešće u zajedničkim operacijama u organizovanju od strane međunarodnih organizacija i institucija, kakvi su ne samo "Fronteks", već i rekla bih "Dikaf" koji predstavlja Centar za demokratsku kontrolu oružanih snaga, ali i Međunarodnu organizaciju za migracije.

Jedna od najvažnijih saradnji kada govorimo o toj međunarodnoj policijskoj saradnji se ogleda kroz učešće i saradnju naše zemlje sa "Fronteksom" kroz zajedničke operacije, edukaciju, ali i razmenu informacija. Reč je o onoj platformi koja se odnosi na upravljanju i analizu rizika zemalja Zapadnog Balkana i "Fronteksa".

Takođe, povećanje obima međunarodne saradnje, protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, jedna od četiri osnovne slobode na kome počiva samo tržište EU i što je ujedno i osnov inicijative koju je pokrenuo naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić, a odnosi se na regionalnu inicijativu "mini Šengen", doprineće ne samo ekonomskom jačanju i jačanju kapaciteta čitavog regiona Zapadnog Balkana, već i intenzivnijoj saradnji u oblasti kulturne i obrazovne razmene i sve to zahteva otvorene granice, granice koje će olakšavati trgovinu i razmenu ove četiri slobode.

Iz tog razloga, trebamo da imamo takve granične službe koje treba da stvore neku vrstu ravnoteže. S jedne strane, moramo imati otvorene granice, a sa druge strane moramo imati i tu strožu kontrolu čak i zatvaranje granica. Imali smo sada slučaj i u brojnim zemljama, samim članicama EU, koji su privremeno zatvarali svoje granice u cilju borbe protiv pandemije virusa Kovid – 19.

Takođe, neophodno je da nastavimo i dalje saradnju i da blisko sarađujemo sa različitim službama i međunarodnim organizacijama kako bi na jedan adekvatan i efikasan način upravljali danas granicama.

Granice moraju biti otvorene, kao što sam već rekla, za regionalnu saradnju, saradnju unutar regiona Zapadnog Balkana i zaista i u narednim godinama ćemo raditi i kao parlament kroz ratifikaciju brojnih sporazuma protiv, ne samo kod uvođenja transportne zajednice, regionalne kancelarije za mlade, već i tih transportnih koridora u oblasti energetike, kako bi se kao čitav region što bolje i brže integrisali pre punopravnog članstva u EU.

Moja koleginica Marković je spomenula da kriminal ne poznaje granice, da zaista ne poznaje naciju i veru. Zato je danas više nego ikada važno da pooštrimo kontrolisanje naših granica za sve one kriminalne aktivnosti koje ugrožavaju stabilnost naše zemlje, ali i čitavog regiona.

Problemi u vezi sa krijumčarenjem svih vrsta, iregularnim migracijama, terorizmom, organizovanim kriminalom se moraju rešavati u čitavom regionu i ti problemi su najviše vidljivi na našim zajedničkim granicama, na našim graničnim prelazima.

Moramo nastaviti i dalje sa borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali moramo nastaviti i sa jačanjem naših državnih institucija, posebno pravosuđa i graničnih službi, ali i čitavog sistema vladavine prava koji su temelj napretka naše zemlje na našem putu ka EU.

Sporazumom između Beograda i Brisela predviđeno je da na granicama budu raspoređeni pripadnici Evropske agencije za graničnu i obalnu stražu "Fronteks", koji će se starati o izvođenju zajedničkih operacija, angažovanju timova u regionu tih zemalja koje se graniče sa EU.

Aktivnosti će biti usmerene na zaustavljanje iregularnih migracija, posebno naglih promena migratornih tokova, o čemu je ministar Vulin govorio u svom uvodnom obraćanju, kao i prekograničnog kriminala. Zaista, usvajanjem, implementacijom "Fronteksa", jer kancelarija "Fronteksa" već postoji u Beogradu i oni imaju, uspostavljaju saradnju sa našim nadležnim institucijama, pre svega mislim na MUP i implementacijom i ratifikacijom ovog sporazuma, mi ćemo zapravo uključiti veću tehničku i operativnu pomoć "Fronteksa" na našim granicama, čime ćemo zaštiti kako Republiku Srbiju, tako i sve naše građane.

Jako je važno, rekla sam toko 2015. godine više od dva miliona ljudi je prošlo kroz našu zemlju. Mi čuvanjem naših granica ne samo da štitimo našu zemlju, mi štitimo i same građane EU i čitavu EU, ali i zemlje kandidate sa kojima se Srbija graniči.

Rekla bih da je reč o jednom tehničkom sporazumu, da je ovo sporazum o kome danas raspravljamo i koji ćemo u Danu za glasanje, nadam se uz podršku svih kolega narodnih poslanika, i usvojiti i ratifikovati. "Fronteks" je potpisao i sa ostalim zemljama u okruženju, reč je o sporazumu iste takve vrste, taj tehnički sporazum je potpisan i sa Crnom Gorom, Albanijom, Severnom Makedonijom.

Sporazum je potpisao evropski komesar za unutrašnja pitanja i migracije, tadašnji evropski komesar za unutrašnja pitanja i migracije, Dimitris Avramopulus, i srpski ministar policije, dr Nebojša Stefanović, čime se omogućava da Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu sprovodi zajedničke granične kontrole na teritoriji Republike Srbije, u saradnji sa srpskom graničnom policijom radi jačanja spoljnih granica EU, ali i veće bezbednosti imovine i građana naše zemlje.

Takođe, želela bih da kažem da "Fronteks" već sada može da raspoređuje timove i da bude operativan na teritoriji zemalja i koje nisu članice EU i uz prethodne konsultacije sa samom EU i zemlje koja je u pitanju.

Takođe, prema nekim podacima koje sam našla u saopštenjima Evropske komisije, navodi se da "Fronteks" planira, da je planirao u prethodnoj godini, do kraja 2020. godine da ima ukupno oko 10.000 ljudi i da će "Fronteks" moći da sklapa sporazume o saradnji sa zemljama koje nisu u samom neposrednom okruženju EU.

Ovaj sporazum, kada ulazimo u njegovu samu suštinu, čitavog teksta, rekla bih da je reč o jednom operativnom instrumentu, čiji će pripadnici "Fronteksa" biti pod kontrolom zemlje domaćina, a i radiće i na odobravanju ili odbijanju ulazaka na spoljnim granicama EU, ali i preispitivanju pojedinaca koje su granice prešli nelegalno.

Međutim, treba reći da oficiri Fronteksa za vezu već rade u Srbiji od prošle godine, da im je sedište regionalne kancelarije, te organizacije za koordinaciju, te da ovaj položaj treba da reguliše i položaj njihovih službenika i uslove rada u Srbiji.

Ja sam danas zaista čula, jednog nezavisnog kolegu, koji je nezavisni narodni poslanik u Skupštini, zaista je izneo niz neistina. Vidi se da gospodin nije pročitao sam tekst Sporazuma, jer da ga je pročitao video bi da u članu 7. Sporazuma gde su bolje definisane privilegije, imuniteti čitavih članova timova govori se o tome da matična država članica može članovima tima ukinuti imunitet od krivičnog, građanskog i upravnog sudstva Republike Srbije i tako ukidanje uvek mora da bude izričito.

Takođe, ukoliko se napravi eventualna šteta od strane pripadnika Fronteksa, Republika Srbija može putem izvršnog direktora zatražiti da odšteta plati država članica koja učestvuje u misiji Fronteksa, tako da ovaj sporazum će doprineti jačanju odnosa i bezbednosti naših građana, jačanje odnosa između Srbije i EU, ali i veće bezbednosti naših građana.

Na samom kraju želela bih da kažem da često granice predstavljaju i simbol odnosa između država i dobrosusedskih odnosa koja Republika Srbija ima sa našim susednim zemljama. Granice nas često razdvajaju, a kultura i dobrosusedski odnosi su to što će nas u budućnosti spajati. S tim u vezi ja bih pozvala sve svoje kolege narodne poslanike, bez obzira iz koje političke partije dolaze da podrže ratifikaciju ovako važnih sporazuma, kako u interesu Srbije, tako i u interesu veće bezbednosti svin našh građana. Zahvaljuje.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući gospodine Arsiću, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine želim da iskoristim svoje pravo i postavim pitanje ministarki Neli Kuburović i Ministarstvu pravde.

Za vreme vlasti DS radna mesta su se gubila na sat i u Beogradu i u čitavoj Srbiji. Podsećam vas, dugovi koje nam je žuto preduzeće ostavilo u gradu Beogradu iznosili su 1,2 milijarde evra. Ova vlast je uspela da ih smanji za 500 miliona. Svaki Beograđanin je manje dužan za 250 evra u ove prethodne tri godine. Ostavili su nam u Beogradu pustoš i u gradskoj kasi, ostavili su nam ogromne dugove i kada je reč o beogradskim opštinama, javno komunalnim preduzećima, bili smo na korak od bankrotstva.

Upravo ta koalicija na čelu sa Jankovićem, Šapićem, Đilasom i Jeremićem je koalicija DS u više kolona. Svi ovi ljudi su inače bili članovi DS ili su bili predstavnici najviših organa ove stranke kada je ona bila na vlasti. Vidim da je ta koalicija stvorena i danas i da je jedini njihov program upravo da se vrate na vlast. To nisu novi ljudi. Nije reč o novim ljudima na političkoj sceni Srbije. To nisu novi ljudi, ni Šapić, ni Jeremić, ni Janković, ni Đilas.

Podsećam vas da su Dragan Đilas i Šapić vodili i upravljali gradom Beogradom. Jedan je bio gradonačelnik, dok je Šapić bio pomoćnik. Oni su Beogradom vladali tako uspešno da su nam ostavili ogroman dug od 1,2 milijarde evra, povećali stopu nezaposlenosti, radnici u Beogradu su tokom noći ostajali bez posla, ostajali su radnici bez posla i u Rakovici, i u Mladenovcu, i u Grockoj, i u Barajevu.

Za to vreme šta smo imali sa druge strane što nam je ostavila DS u vreme dok je vladala Beogradom na čelu sa Draganom Đilasom i Šapićem? Imali smo propale investicije. Podsetiću vas samo na neke od propalih investicija. Imali smo maketu Terazija na Novom Beogradu koja je koštala 600.000 evra svakog građanina Beograda, umesto da ta sredstva budu utrošena pametnije, na izgradnju nekih škola, vrtića, bolnica, puteva, svega onoga što nam nedostaje. NJihove propale investicije i dan danas možete videti na svakom ćošku u Beogradu. Imate podzemne kontejnere, imate različite malverzacije, mahinacije oko rekonstrukcije Bulevara Revolucije, imate ogromne troškove i ogromne dugove koje su fabrikovali u vreme DS kada su upravljali javnim preduzećima u gradu Beogradu. Pomenuću samo neke od njih – Beogradput, Beogradski vodovod i kanalizacija imali su ogromne troškove i ogromne dugove koje su ostavili nama u amanet.

Podsećam vas, sa druge strane, dok su se zaduživali kao javnakomunalna preduzeća, nisu gradili i danas imamo situaciju da Beograd, znači okolina Beograda, pozivam vas da dođete i da vidite na šta liči okolina Beograda, nema ni kanalizaciju, ni put, ni vodu, ništa ono što građani jedne velike prestonice zaslužuju u 21. veku. NJih zaista nisu zanimali problemi građana Beograda. NJih je zanimalo nešto drugo.

Molim ministarku Nelu Kuburović da mi odgovori na sledeća pitanja. Do danas je ostala bez odgovora divlja gradnja žutog dr Šapića. Imali smo tako navode u medijima u aprilu 2013. godine, gde nas je jedan dnevni list izvestio, da je dr Šapić od grada Beograda dobio 18 ari zemljišta oko svoje vile na Dedinju, što pomenuti gospodin nikada do sada nije demantovao. Kako je moguće da je dr Šapić, desna ruka tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, iskoristio svoj uticaj da od gradske uprave na poklon dobije tačno 1.884 m2 atraktivnog zemljišta oko Autokomande. Reč je o pet parcela koje nose broj kat. opštine Savski Venac. Prema tržišnoj vrednosti, zakup za ovo zemljište po kvadratu u delu grada u kome Šapić ima vilu bezmalo košta oko 140 miliona dinara ili 1,16 miliona evra. Pitam vas – koliko je grad Beograd mogao da prihoduje da je to zemljište bilo ponuđeno na licitaciji?

Takođe, postavljam pitanje, mediji su izveštavali u 2013. godini da je dr Šapić uzurpirao ulicu Laze Lazarevića da bi proširio plac svoje vile na Dedinju. Predsednik opštine Rakovica i nekadašnji šef beogradskog odbora DS Aleksandar Šapić izgleda da zaista voli konfor, pošto je praktično prisvojio celu jednu beogradsku ulicu u opštini Savski Venac kako bi proširio svoje dvorište. Naravno, za to nije odgovarao, divlja gradnja se ne zaustavlja ni sada i sada bez dozvole dr Šapić gradi 627 kvadrata stambenog i pratećeg prostora.

Na žalost, pet minuta nije dovoljno da nabrojim sve mahinacije, čitav spisak Šapićevih malverzacija i šarenih laža. Neću spomenuti da je nelegalno sazidao kuću i bazen, da je državi dužan 2,5 miliona dinara na ime poreza, da je plaćao zakupninu vrtića po trostruko većoj ceni od tržišne.

Samo je za gorivo, za svoje džipove i svoje automobile trošio 600 hiljada dinara. Plagirao je svoj doktorat, o čemu navodi Komisija Univerziteta Union; privatizovao je opštinu Novi Beograd, gde vi danas ne možete ni jedan papir na toj opštini da dobijete bez veze sa dr Šapićem; odbio je da sruši i drugi ujakov objekat. Od Dragana Đilasa je dobio pet parcela na poklon, dok je Dragan Đilas bio predsednik opštine.

Verovatno da sve ove…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem predsednice.

Drage kolege narodni poslanici, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da iskoristim svoje pravo da kao narodni poslanik uputim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Nižu se afere čelnika Demokratske stranke i Dragana Đilasa.Do sada je uhapšeno i procesirano 44 najbliža saradnika Dragana Đilasa i visokih funkcionera Demokratske stranke, ali činjenica je da su neki ipak prošli nekažnjeno. Upravo oni koji nam danas govore o kolapsu i o uništavanju, su isti ti koji su uništili budžet Republike Srbije, budžet Grada Beograda. Izgleda da su neki od njih, ipak, izbegli ruku pravde da za svoja nedela i nenamensko trošenje državnih para.

Želim da mi odgovorite na pitanje, da li su tačni navodi da je Vuk Jeremić, koji je bio ministar spoljnih poslova opustošio budžet građana Srbije za 3,6 miliona evra, za svoja luksuzna putovanja, za svoje dnevnice, hotele i privatne avione? Tačnije, bivši ministar Jeremić potrošio je 3,4 milione evra, samo za svoje luksuzne letove, i preko 200.000 evra za noćenja po luksuznim hotelima.

Moje pitanje je, koja turistička agencija je radila aranžmane za ova luksuzna putovanja? Ko je potpisivao i odobravao ova putovanja? Šta vam je ta preskupa šatl diplomatija dobroga donela? Zar nije bezobrazluk da upravo taj Vuk Jeremić, koji je ruku pod ruku sa Đilasom, Šapićem uništavao Grad Beograd i vodio ga u ambis, upravo sada govori o nefunkcionisanju grada i sada nam priča o poštenju? Šta je sve moglo u Beogradu da se izgradi i u Srbiji za 3,6 miliona evra građana Republike Srbije? Kada će neko za to da odgovara? Skandalozno je da Jeremić i njemu slični kritikuju gradsku vlast, zato što se u Beogradu sada radi, zato što se grad razvija i menja na bolje. Očigledno je da im je jedini program, program mržnje i kritike radi kritike, a sve u cilju borbe za vlast, sve u cilju fotelje, za funkcije, za privilegije.

Sa ponosom mogu da kažem da je zahvaljujući SNS-u u Beogradu, naš Beograd, naša predstonica je grad kranova. Imamo više od 1.111 aktivnih gradilišta danas u Beogradu. Sada se infrastruktura obnavlja, Beograd se modernizuje i sređuje iz dana u dan, i zbog toga sam zaista ponosna.

Odgovorna vlast, predvođena SNS uspela je da pored svih benefita za Beograd i Beograđane da vrati nagomilani dug koje nam je ostavilo žuto preduzeće, pa je tako SNS uspela da dug od 1,2 milijarde evra prepolovi, da vrati sva dugovanja za trudnice i porodilje, socijalno ugrožene kategorije.

Pored vraćanja dugova žuto preduzeće nam je ostavilo u amanet i da vodimo računa i o našim gradskim opštinama. Važno nam je i da se gradske opštine u Beogradu ravnomerno razvijaju, da više nemamo građane prvog i drugog reda. Nama su isti i građani Vračara, Rakovice, Savskog venca, kao i građani Sopota, Barajeva i Grocke. Upravo u tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 3,6 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo milione evra građana Beograda i Srbije. Mi znamo koliko je teško danas zaraditi taj novac da bi ga tako uzaludno trošili. Mi znamo koliko je teško vraćati njihove dugove, zato su nam sada budžetski prihodi, prihodi Grada Beograda uvećani i konstantno su u rastu, zato je budžet Grada Beograda u ovoj godini veći za više od 200 miliona evra. To je novac koji možemo pametno utrošimo, da gradimo naše škole, bolnice, vrtiće, parkiće, naše domove zdravlja, naše autoputeve i mostove po meri Beograđana, po meri građana Srbije. Nemojmo dozvoliti da nam žuto preduzeće i dalje kroji sudbinu u zemlji i sudbinu u gradu Beogradu.

Na samom kraju, molim nadležne organe da ispitaju trošenje budžetskih sredstava za luksuzna putovanja, hotelske troškove, dnevnice i avio karte Ministarstva spoljnih poslova u vreme dok je Vuk Jeremić bio ministar ali i svih ostalih ostataka tzv. žutog preduzeća koji su danas samo promenili dresove i zovu se drugačije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 11.12.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Gradska opština Rakovica (Načelnik za informisanje i upravljanje AI sistemima) Opština Mesečno 82659.00 RSD 06.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.06.2016 -