DUŠICA STOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 06. avgusta 1979. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove.
Maturirala je u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu na katedri za međunarodne odnose. Dobitnik je stipendije nemačke fondacije Konrad Adenauer. Završila je specijalističke strukovne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na katedri za političke partije i izbore.

Bila je saradnica domaćih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava, omladinskih politika i preduzetništva.

Načelnica je Službe za informisanje Gradske opštine Rakovica.
U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja. Članica je Glavnog odbora i predsednica je Saveta za medije OO SNS Rakovica od 2009. godine. Nakon izbora 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu. Bila je kandidat za gradsku odbornicu u Skupštini grada Beograda 2014. godine. U prethodnom sazivu bila je članica Odbora za evropske integracije, Odbora za spoljne poslove i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i Odbora za kulturu i informisanje. Od 2014. godine članica je Ženske parlamentarne mreže.

Učesnica je brojnih međunarodnih i domaćih konferencija i seminara.

Završila je Londonsku školu za odnose sa javnošću 2013. godine.

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Članica je Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Članica je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Nemačkom, Francuskom, Norveškom, Holandijom, Slovenijom i SAD. Takođe, zamenik je člana u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu sa liste Srpske napredne stranke. U XI skupštinskom sazivu bila je članica Odbora za spoljne poslove, Odbora za evropske integracije i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo dobija poslanički mandat, kada se našla na 39. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.

Živi u Beogradu i ima ćerku.
Poslednji put ažurirano: 21.09.2020, 15:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, uvaženi ministre Lončar sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Srbija danas beleži pad, ima najmanji pad u Evropi, kada je reč o BDP-u u odnosu na čitavu Evropu, od 1,5%.

U goroj poziciji su od nas i mnoge zemlje EU, poput Bugarske koja je u minusu za 4%, Severne Makedonije – 5,4%, Mađarske – 6,1%, BiH – 6,5%, Hrvatske koja je u padu od 9% i Crne Gore koja beleži pad za čak 12%.

Srbija je, dakle, u mnogo povoljnijoj situaciji, oporavlja se ekonomija, oporavlja se i sektor usluga, raste privreda i oporavlja se industrijska proizvodnja i jako je važno da kao država i kao sve naše relevantne institucije nastavimo sa ovako pozitivnim trendovima i u budućnosti i u narednom periodu.

Zato je važno da danas kao narodni poslanici raspravljamo o izmenama i dopunama jednog jako važnog zakona. Reč je o Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, kako bi nastavili da brinemo o zdravlju naših građana, kako bi sačuvali naš zdravstveni sistem i kako bi sačuvali našu privredu, privredu naše zemlje.

O novinama u ovom zakonu govorili su mnogi narodni poslanici, ja prosto ne želim da se ponavljam. Osnovne novine idu u pravcu da je sanitarnih inspektora do sada na terenu bilo zaista malo i da je neophodno da uključimo i druge institucije i druge organe koji će se baviti kontrolisanjem mera i realnim sprovođenjem u praksi. Ubuduće će u našim gradovima, i u Beogradu i u ostalim gradovima i opštinama i komunalna milicija voditi računa o sprovođenju ovih mera, moći će da pišu prekršajne naloge građanima koji se ne pridržavaju ovih mera, kao što je obavezno korišćenje maski.

Neophodno je da imamo zaista jedan dobar pravni okvir. Mogla bih da kažem da je ovaj postojeći zakon koji smo usvojili 2016. godine bio dobar, i sada je dobar, ali moramo da vodimo računa o svakom onom detalju, da uvedemo novine i nove pojmove, kao što su kućna izolacija i kućni karantin kako bi zaista kao država Srbija dali adekvatan odgovor na pandemiju korona virusa koja je zaista pogodila čitav svet i Srbija nije imuna.

Istina je da su nam bolnice pune, ali i da je dosta toga Vlada Republike Srbije preuzela u ukupno osam meseci koliko pandemija korona virusa vlada u Srbiji kako nam se ne bi desio kolaps zdravstvenog sistema koji smo zaista mogli da gledamo i u svetskim medijima i u mnogo razvijenijim zemljama i mnogo bogatijim zemljama nego što je Republika Srbija.

Zaista odajem priznanje za sve što je urađeno u prethodnom periodu, gospodine Lončar. I Ministarstvo zdravlja i predsednik Republike Srbije je zaista danonoćno bio na terenu. Pratili ste sve moguće situacije koje su se dešavale. Zaista ste davali svakog dana adekvatne odgovore. Evo, i sada ste, rekla bih, dva koraka ispred, i kada je reč o otvaranju novih bolnica i kada je reč o daljem ulaganju u zdravstveni sektor.

Želim sve građane Republike Srbije da obavestim, koji možda nisu ispratili, da je u planu izgradnja, da je u toku izgradnja dve posebne Kovid bolnice u Beogradu, reč je o naselju Batajnica, ali i u Kruševcu i da je država Srbija za to izdvojila devet milijardi dinara. Nećemo samo stati na opremanju i izgradnji novih bolnica, opremaćemo i nove opšte bolnice, opremaćemo domove zdravlja i zaista ćemo kao država se potruditi na sve načine da pokažemo da imamo dovoljno opreme, da imamo dovoljno medicinske opreme, zaštitne opreme, da imamo dovoljno lekova i da ćemo svakom pacijentu u Srbiji zaista obezbediti adekvatnu zdravstvenu negu.

Raduje i činjenica da zaista beležimo rekorde kada je reč o izgradnji novih bolnica u Batajnici i u Beogradu i da će ta bolnica biti otvorena, koliko sam saznala iz medija, 2. decembra, da će bolnica u Kruševcu biti otvorena sredinom decembra ove godine i da ćemo imati nove zdravstvene kapacitete, što nam je u ovom trenutku jako važno kako bi zaštitili živote svih naših građana.

Takođe, želim da kažem da će te bolnice biti zaista opremljene najmodernijom opremom, da ćemo imati dovoljno respiratora, boca za kiseonik, aparata za anesteziju, ali i svega onoga što je neophodno kako bi naši pacijenti, kako bi naši građani zaista imali adekvatne uslove za pružanje adekvatne zdravstvene zaštite. Rekla bih da zaista mnoge zemlje i EU u ovom trenutku mogu da nam pozavide na tako dobrim rezultatima.

Takođe, želela bih da kažem da je ovo možda i trenutak da sami sebi i kao narodni poslanici i kao obični građani ove zemlje postavimo neka pitanja i da budemo iskreni u tim odgovorima - da li smo dovoljno učinili za naše građane kao pojedinci? Kakvi su uslovi u našim bolnicama i našim Kovid ambulantama, a kakvi su uslovi bili pre, recimo, 10 godina? Da li imamo dovoljno medicinske opreme? Kako se mi snalazimo, kakva je to praksa u Srbiji, a kako se snalaze neke druge zemlje, mnogo razvijenije zemlje u regionu? Neke su od njih i članice EU.

Mogu da kažem sa ponosom da je Srbija imala adekvatan odgovor na pandemiju korona virusa, da smo među prvim zemljama nabavili respiratore i svu neophodnu medicinsku opremu, zaštitne maske, sredstva za dezinfekciju, skafandere i ostalu zaštitnu opremu, da se zaista od prvog dana u Srbiji poštovala reč struke, da smo imali i dobru saradnju i sa našim kineskim partnerima, da smo se pridržavali svih neophodnih preporuka i da zaista nije bilo sramota da čujemo i šta naši inostrani partneri, naši prijatelji iz Kine mogu da nam ponude kao iskustvo koje ćemo mi implementirati i sprovesti u našoj zemlji.

Počeli smo da otvaramo privremene Kovid bolnice u čitavoj Srbiji. U Beogradu su to bile bolnice na Sajmu, ali i u Areni i u svim ostalim gradovima. U opštinama su se otvarale privremene bolnice jer smo na taj način želeli da pokažemo da možda ukoliko nema kapaciteta u Kovid bolnicama, imamo u privremenim bolnicama.

Tako da zaista je svakom građaninu, ko god se obratio nekoj zdravstvenoj ustanovi za pomoć, ni jedan građanin nije bio odbijen, svi su dobili adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

Ne smemo zaboraviti rezultate Vlade u prethodnom periodu. Opremili smo uz pomoć naših kineskih prijatelja jednu od najsavremenijih laboratorija na Balkanu, rekla bih. Reč je o laboratoriji "Vatreno oko" i zaista smo mnogo radili. To nas je zapravo dovelo do toga da smo mi u jednom trenutku zaista brzo mogli da izvršimo što veći broj testiranja i na taj način brzo otkrijemo i dođemo do rezultata koje su to Kovid pozitivni pacijenti, građani Srbije.

Možda sam ja emotivna u ovom trenutku, oprostite mi na tome, zaista želim da iskažem jedno istinsko poštovanje prema svim onim herojima, svim onim lekarima, zdravstvenim radnicima, medicinskom, nemedicinskom osoblju, svim onim volonterima koji su od 16. marta otkad je uvedena vanredna situacija u našoj zemlji zaista zvali i pružali bezrezervnu, bespoštednu borbu.

Videli smo juče kada su neki od njih nagrađeni sa najsjajnijim ordenjem, medaljama, koje predstavljaju neku vrstu nagrade za sve ono i priznanje za sve ono što su oni uradili za našu zemlju. Neki su u toj borbi dali svoj život. To nisu samo jedine nagrade koje je predsednik Aleksandar Vučić uputio kao znak zahvalnosti za solidarnost, humanost, za profesionalizam u ovoj pandemiji. Te nagrade će se dodeljivati za Sretenje.

Ja dolazim iz GO Rakovica i znam kako je nekada izgledao taj zdravstveni sistem. Mogu da vam kažem da su građani Rakovice više od 50 godina čekali na jedan moderan dom zdravlja primarne zdravstvene zaštite koji smo zajedno otvorili, podsetiću vas, u oktobru 2017. godine i gde sada više od 40 hiljada pacijenata naselja u Rakovici mogu da dobiju zdravstvenu adekvatnu negu.

To ne možemo nikada zaboraviti, tu neku ljudsku dimenziju koju kao narod zaista u teškim vremenima sve više pokazujemo. Zato me je danas zabolela izjava jednog narodnog poslanika koji je rekao da nam nisu potrebne konferencije za medije Kriznog štaba, da ti stručnjaci koji sede na konferencijama, koji daju odgovore na pitanja novinarima, da šire strah i da to nije potrebno.

Naprotiv, smatram da su te konferencije neophodne i da nam takve izjave neodgovornih poslanika ni na koji način neće koristiti ni našoj ekonomiji, ni našoj privredi, a ni zdravstvenoj zaštiti i zdravstvu u Srbiji. Tako da, prosto, to je za svaku osudu.

Takođe, ta ljudska dimenzija, kao narod mi smo pokazivali tokom čitave istorije i u tom prvom talasu korone u Srbiji, zaista mogu da kažem da je veliki broj volontera i privrednika svakog dana zvao nas u opštini, a verujem da su takve priče, i da mi danas ovde možemo da čujemo svih 250 poslanika, da ispričaju svoje priče šta su radili od 16. marta do danas, kako su pomagali svojim sugrađanima i kako su se zajedno sa svim državnim institucijama borili protiv ovog opakog virusa, protiv pandemije Kovida-19.

Na samom kraju, važno je da nastavimo sa radom, važno je da menjamo ovaj zakon i važno je da nastavimo da obezbedimo sve one neophodne uslove da srpska privreda nastavi da funkcioniše uprkos pandemiji korona virusa.

Ohrabruje vest koju smo čuli od ministra finansija, gospodina Malog, da ćemo kao zemlja zaista nastaviti i sa direktnim stranim investicijama i u narednoj godini, da strani investitori neće zaobilaziti našu zemlju, jer je Srbija bila lider u jugoistočnoj Evropi. Isto tako, ohrabruje vest da ćemo nastaviti sa povećanjem plata i penzija i u narednoj godini.

Nastavljamo sa borbom protiv ovog opakog virusa, jer je jako važno da postanemo odgovorni i prema sebi, ali i prema drugima, kako bi obezbedili da Srbija nastavi da živi. Živela Srbija.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 24.02.2020.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre Antiću, sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pojava da neko živi na visokoj nozi i da vidno gomila imovinu, a da nema poznate izvore prihoda, oduvek je intrigirala poštene građane Srbije, koji žive od svoga rada i koji pošteno zarađuju. Nekako oči javnosti su uvek bile uprte ka nosiocima javnih funkcija u ovoj zemlji.

Sada bih rekla da posle gotovo dve decenije, posle 20 godina svakojakih obećanja, konačno je na dnevnom redu u Narodnoj skupštini Republike Srbije Zakon o poreklu imovine. Sećam se obećanja dosovog režima, znači režima Demokratske opozicije Srbije, koji su pre 5. oktobra obećavali građanima Srbije da će usvojiti zakon i da će usvojiti Zakon o poreklu imovine, a to nisu učinili.

U Srbiji gotovo da nema političke partije ili grupe građana koja se barem deklarativno nije zalagala za donošenje jednog ovakvog važnog zakona. Iako su se opozicione stranke u Srbiji deklarativno zalagale za donošenje, one su ipak odlučile, a to najbolje znaju predstavnici Ministarstva pravde, oni se nisu uključili u javnu debatu, u javnu raspravu koju je pokrenulo ovo ministarstvo i za sedam meseci ukupno je stiglo svega pet predloga, odnosno sugestija i opozicione partije u Republici Srbiji su 2019. godine odlučile da ne učestvuju u donošenju jednog ovakvog zakona.

Znači, bila su ima puna usta zašto nije donet zakon, a kada je trebalo da se uključe u sam tekst zakona, oni su odbili da se uključe. Verovatno nijedan zakon ne može da se pohvali tako dugotrajnim stažom, interesovanjem srpskih medija, kao što je ovaj zakon o ispitivanju porekla imovine. Dug staž u medijima, rekla bih, bez ikakvog rezultata, svi su obećavali, ali ga niko nije do sada doneo.

Tek dolaskom SNS na vlast, mi ispunjavamo data obećanja građanima Srbije i u svom ekspozeu premijer je 2016. godine naveo usvajanje jednog ovakvog važnog zakona i nakon sprovedene javne rasprave, Srbija konačno dobija zakon, rekla bih zakon protiv lopova, protiv enormnog bogaćenja na grbači naroda, protiv enormnog bogaćenja i sticanja imovine protivno zakonom.

Da nam se ne bi desilo da neko uveća prihod od svojih firmi, kako je to učinio Dragan Đilas, gde je prijavio prihod od svojih firmi od 619 miliona evra, isti dotični gospodin je imao 25 miliona evra u nekretninama, u stanovima, poslovnim objektima, garažama i kućama, a da je ovakav zakon postojao to se ne bi desilo i on bi odavno bio uhapšen. Sada će se takva imovina proveravati. Ispitivanje će vršiti posebna poreska jedinica Poreske uprave za sva fizička pravna lica i državni organi će biti u obavezi da dostave sva neophodna dokumenta i sve neophodne tražene podatke.

Ovoj posebnoj proveri podleže i imovina pojedinaca, ukoliko se tokom tri uzastopne godine poveća za 150.000 evra, preko onoga što je vidljivo u prijavljenim prihodima. Uvodi se i tzv. Kazna, plaćanje posebnog poreza od 75%.

Kada se utvrdi uvećanje imovine, bez dokazanog prihoda, određuje se porez od 75% i građani će možda reći da je opravdano oduzeti ono što je nepravedno stečeno i da je ova mera opravdana i da je konačno pravda u Srbiji ovim zakonom i zadovoljena.

Osnovna prednost zakona je to tzv. unakrsno preispitivanje imovine. Takođe se u postupku utvrđivanja imovine, njene vrednosti i porekla, utvrđuje i da postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo. Jedinica poreske uprave je tada u obavezi da obavesti sve nadležne institucije u ovoj zemlji, i tužilaštvo i druge nadležne organe i policiju koji će nakon toga preuzeti sve neophodne aktivnosti.

Takođe jedinica poreske uprave utvrđuje poreklo imovine, vrši uvid u podatke iskazane u poreskim prijavama, poreskim bilansima, sve ono što je neophodno za jedno uspešno vođenje firme. To se upoređuje sa bazama podataka poreskog računovodstva i ostalim dokumentima i podacima, npr. vlasničkim listom u RGZ i drugim podacima koje dostavljaju nadležne institucije u Republici Srbiji.

Takođe, pri utvrđivanju vrednosti imovine, u obzir se uzima celokupna imovina fizičkog lica i teret dokazivanja je sada upravo na tom fizičkom licu. Ono treba da dokaže da je na zakonit način steklo imovinu. Takođe Zakon o poreklu imovine koristi metod da se utvrdi nezakonito stečena imovina i oporezuje se velikom poreskom stopom. Ovaj zakon plod rada dva ministarstva, Ministarstva pravde i Ministarstva finansija i rekla bih da je to jako važan i jak antikorupcijski mehanizam koji nam je nedostajao u našem pravnom sistemu.

Usvajanjem ovog zakona šalje se jasna poruka za sve oni koji su nelegalno sticali imovinu kroz razne sumnjive poslove i mahinacije, da je teret dokazivanja na njima da dokažu na koji način su stekli imovinu ili će im biti oduzeta.

Ovaj zakon pojačava i tržišnu utakmicu, on doprinosi izgradnju tržišne privrede, ali i stimuliše plaćanje poreza fizičkih i pravnih lica, jer će one sada dodatno imati motiv da plate porez i na taj način dokažu da na legalan način raspolažu svojom imovinom. Ponavljam reč je o jednom jakom antikoruptivnom mehanizmu. Vi sada u Srbiji nećete imati građane koji su nedodirljivi. Svi građani će biti na udaru kada je reč o proveri imovine.

Nelegalno bogatstvo, pravni sistem je pokazao da se može steći na različite načine, krađom, otimačinom, uzurpacijom, ratnim profiterstvom, finansijskim malverzacijama na osnovu monopolskog položaja, neplaćenim dažbinama, izbegavanjem plaćanja poreza i taksi, nelegalnom trgovinom i drugim kriminalnim radnjama. Da bi se ove pojave sprečile neophodno je da usvojimo Zakon o poreklu imovine i Zakon o posebnom porezu kako bi bilo moguće da se oduzme nelegalno stečena imovina.

Usvajanjem zakona ćemo omogućiti efikasnu i brzu promenu i na taj način će biti zaustavljena i onemogućena korupcija u Republici Srbiji.

Na kraju, usvajanjem zakona će biti zadovoljena, rekla bih, jedna od najznačajnijih vrednosti u našem društvu, a to je zadovoljenje pravde, jer će na udaru biti svi oni koji imaju višemilionske uloge, višemilionsku imovinu stečenu na nezakonit način.

Pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj jako važan zakon. Zahvaljujem.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, stara latinska poslovica kaže - Istorija je učiteljica života. Glavno pitanje je da li smo sve istorijske činjenice tokom života savladali, koliko smo naučili iz naših grašaka kako bi kao čovečanstvo ove greške u budućnosti ne bi ponavljali? Otuda je važno da Staro sajmište, kao mesto stradanja velikog broja žrtava, napokon dostojno obeležimo.

Obradovala me je zaista Vučićeva izjava iz avgusta prošle godine o završetku Nacrta zakona o memorijalnom kompleksu Staro sajmište izrečena na sastanku sa Erfaimom Zurofom koji je izabran da učestvuje kao jedan od članova Komisije za predsednika Međunarodnog saveta, inače je direktor centra „Simon Vizental“.

Grad Beograd je takođe, želim da napomenem, dao svoj značajan doprinos kako bi naši sugrađani koji su ubijeni samo zato što su bili druge vere dobili obeležje i sećanje kakvo zaslužuju.

Promene se dešavaju, rekla bih, tek od 2014. godine kada na vlast u Beogradu i Srbiji dolazi SNS. Tek tada smo mi počeli da na pravi način razvijamo tu kulturu sećanja na sve žrtve brojnih ratova i Prvog svetskog rata i Balkanskih ratova i Drugog svetskog rata, obeležavanje NATO agresije i svih ostalih bitaka, bojišta na kojima je stradao pre svega srpski živalj, ali i jevrejski, romski i ostali narodi koji su živeli na ovim prostorima.

Takođe, grad Beograd je doneo odluku da se 10. maj proglasi Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu, što je još jedan korak napred kada je reč o razvijanju bilateralnih odnosa između Republike Srbije i Izraela, ali i odavanja priznavanja jednog istinskog pomena na sećanje na žrtve Holokausta.

Predlogom Zakona o memorijalnom centru Staro sajmište trebalo bi da se uspostavi ustanova kulture na republičkom nivou koja bi bila posvećena kulturi sećanja na žrtve, istorijske događaje koji su se desile na prostoru Starog sajmišta, odnosno na prostoru nacističkog logora, jevrejski logor Zemun i prihvatnog logora Zemun.

Ovo je potez je, rekla bih, ispunjenje pravde. Naspram više od 70 godina koliko smo čekali, zaista mi je drago i ohrabruje ova vest što se danas pred nama, kao narodnim poslanicima, nalazi ovaj jedan jako značajan zakon, jer na taj način ispunjavamo pravdu za sve one porodice žrtava, za sve one Srbe, Jevreje, Rome koji su čekali više od 70 godina na zadovoljenje pravde.

Ambiciozno je, čitajući ovaj Predlog zakona, zaista bih rekla da je ambiciozno osmišljen centar u budućnosti koji će obavljati poslove prikupljanja, sređivanja, čuvanja, izlaganja, stručne obrade, istraživanja i prezentovanja muzejskih, arhivskih i filmskih dokumenata i predmeta, ali će se koristiti i u muzejske obrazovno-vaspitne, naučno-istraživačke, izdavačke svrhe, kao i brojne manifestacije.

Cilj zakona je da se stvori promena u pravcu ispunjenja dužnosti i trajnog pamćenja i spomena žrtava Holokausta, žrtava genocida, okupatorskog terora i ratnih zločina kako se ne bi zaboravile istorijske činjenice o postojanju koncentracionog logora koji se nalazio u samom centru naše prestonice, u samom centru Beograda.

Predlog zakona će uticati i na predstavnike žrtava koji su reprezentovani kroz Savez jevrejskih opština i Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.

Usvajanje ovog zakona, rekla bih, to je tek prvi korak. Nas očekuje još dosta posla koji podrazumeva i eksproprijaciju zemljišta i projektovanje centra, a potom i njegovu izgradnju. Dobra vest je što u tom poslu nećemo biti sami. Imali smo prilike da iz medija prošle godine vidimo da je američki muzej Holokaust ponudio podršku Srbiji u februaru prošle godine za izgradnju memorijalnog kompleksa i rekao je tada zamenik direktora ovog muzeja, Robert Vilijams, i pohvalio je tada posvećenost srpske delegacije pri Međunarodnoj alijansi na za sećanje na Holokaust.

Takođe, grad Beograd je pored formiranja komisije koja je izrađivala nacrt ovog zakona imala i takođe jako dobru saradnju sa direktorom za međunarodne odnose, Jad Vašemom, u istraživanju Holokausta i na projektu Staro sajmište.

Reč je o saradnji dve institucije, rekla bih, od jako velikog značaja, o istorijskom arhivu Beograda i muzeja Holokausta u Vašingtonu. Naš Istorijski arhiv u Beogradu je uputio više od 31 kopiju dokumenata koje predstavljaju svedočanstvo o postupanju nacista prema Jevrejima u Srbiji i Jevrejima u bivšoj Jugoslaviji.

Na ovaj način, Srbija daje svoj doprinos istraživanju Holokausta i očuvanju sećanja na ovaj strašan zločin kako se on ne bi više u istoriji i u budućnosti ponavljao.

Za Srbiju i Evropu, ali i sve buduće i sadašnje generacije, važno je da saznamo istinu o stradanju. Za Srbiju i Evropu je važno da Staro sajmište postane memorijalni kompleks jer je to mesto poslednjeg nacističkog koncentracionog logora u Evropi koji do sada, do današnjeg dana, do 2020. godine nije obeležen. Rekla bih da je ova Vlada zaista uradila u prethodne tri godine više nego što je urađeno u prethodnih 70 godina otkada ovaj problem postoji i da je rukovodstvo grada Beograda, ali pre svih i predsednik Aleksandar Vučić, da su dali nemerljiv i značajan doprinos.

Drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, želim da istaknem da je Srbija prva zemlja u Evropi koja je usvojila Zakon o vraćanju imovine žrtava Holokausta, koji nemaju naslednike, jedina zemlja koja je na zgradi Predsedništva okačila zastavu sa Davidovom zvezdom kako bi obeležila jednu jako značajnu godišnjicu. Reč je o 75. godina od Holokausta i na taj način dala svoj doprinos.

Sada ću malo da govorim o istorijske činjenice. Istorijske činjenice govore da zgrade Starog sajmišta nisu bombardovane u razornom nacističkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine. To je prostor koji je prevashodno bio namenjen za Beogradski sajam. Kralj Aleksandar je opremio čitav ovaj prostor, i to je trebao da bude moderni centar Beograda, kako se grad širio ka Zemunu.

Nažalost, nacisti su odustali od toga da grade novi logor na prostoru Zasavice, blizu Sremske Mitrovice, na oko 70 kilometara od Beograda i uselili su se u ove prazne paviljone nekadašnjeg Beogradskog sajma.

Dvadeset trećeg oktobra, znači, 1941. godine, nemačka vojna uprava je odlučila da, umesto da gradi novi logor, za tu namenu preuredi Beogradsko sajmište, njegove u tom času prazne paviljone. To nije bilo idealno mesto za koncentracioni logor, s obzirom na blizinu gradu, ali su ga nadležni u nedostatku vremena, ideja ipak prihvatili.

Sajmište se nalazi na teritoriji pod kontrolom lokalne komande za Zemun, Semlin, te je shodno tome ovaj logor je i nazvan „Judenlager Semlin“, Jevrejski logor Zemun. Sudbina Jevreja na Sajmištu je bila zaista obeležena velikim stradanjima.

U rano proleće 1942. godine okupatorske vlasti u Beogradu su shvatile da planirano deportovanje Jevreja na istok nije na vidiku i sa tim u vezi je želela da što pre iznađe rešenje za jevrejski problem. Ovog puta vlast u Berlinu je obezbedila neophodnu infrastrukturu i u martu 1942. godine stigao je gasni kamion marke „Saurer“, koji su vozila dva niža SS-oficira Gec i Majer, u Beograd. Za ovaj kamion je u nacističkim dokumentima korišćen eufemizam – vozilo za uništenje vaški, a zapravo je bio kamion smrti.

Auspuh je bio tako postavljen i vožnja u ovom kamionu je trajala 10 do 15 minuta i u trenutku ukrcavanja u jevrejskom logoru, između 80 i 100 ljudi, bilo je dovoljno samo 10 minuta da se krene ka putu za Jajince, rekla bih, putu bez povratka, putu bez života, u sigurnu smrt, kakav je bio ovaj kamion.

Ova vrsta gasnog kamiona korišćena je u nacističkom programu eutanazije još tokom 1940. godine kada je stradalo desetine hiljada invalida i mentalno obolelih. Krajem 1941. godine i početkom 1942. godine isto vozilo je testirano kao metod za konačno rešenje jevrejskog pitanja.

Prve žrtve ovog kamiona u Beogradu bili su osoblje i pacijenti dve jevrejske bolnice u Beogradu. Tokom samo dva dana, 18. i 19. marta 1942. godine, preko 800 ljudi, uglavnom pacijenata, bilo je utovareno u gasni kamion u grupama od 80 do 100 i svi su umrli od trovanja ugljenmonoksidom na putu kroz Beograd do gubilišta u Jajincima, selu u podnožju planine Avale, južno od grada Beograda. Po dolasku u Jajince sedam Srba zatvorenika vadilo je žrtve iz kamiona i zakopavalo u masovne grobnice.

U početku je logor bio zamišljen samo za srpske Jevreje. Međutim, kasni ovde su slati i drugi politički osuđenici, komunisti, partizani i četnici. Crna istorija je ispisana ovde za vreme okupacije, a kada je oko 7.000 Jevreja i 32.000 Srba ubijeno u tzv. dušegupkama, streljano u Jajincima ili umrlo od užasnih bolova i užasnih uslova koji su vladali u samom logoru.

Posle rata Sajam nikada nije uspeo da pretvori ovaj prostor u prvobitnu funkciju, verovatno zbog svoje krvave istorije. Svi jugoslovenski paviljoni su uklonjeni i ovde su smeštene institucije zadužene za izgradnju Novog Beograda, osim paviljona i centralnoj kuli pretilo je rušenje, jer se nisu uklapali u viziju moderne metropole kakav je želeo Beograd da bude.

Godine 1951. ovi prostori su pretvoreni u stanove za socijalno ugrožene osobe u našoj prestonici ili su predati na korišćenje Udruženju likovnih umetnika Srbije.

Tek dolaskom SNS, Vlada Srbije, koja je predlagač ovog zakona, nabrojala je u svom obrazloženju da taj pravni akt treba usvojiti radi trajnog pamćenja na žrtve Holokausta, genocida, okupatorskog terora, ratnih zločina.

Osnivanje memorijalnog centra će omogućiti da se ne zaborave ove istorijske činjenice o kojima sam govorila, o postojanju jednog logora na teritoriji Beograda, na prostoru na kome je u Drugom svetskom ratu bio nacistički koncentracioni logor koji je u smrt odveo više od 7.000 Jevreja, više od 32.000 Srba i Roma, ali i drugih naroda i narodnosti.

Zaključak se nameće sam, kao što sam počela svoje današnje izlaganje, istorija je učiteljica života i možda je najstrašnije što Beograđani nisu dovoljno znali o stradanjima na Starom sajmištu, kao i o istorijskim činjenicama, šta se zaista dogodilo tokom Drugog svetskog rata u samom centru Beograda.

Logor Staro sajmište postojao je od 8. decembra 1941. do jula 1944. godine, s tim da se njegova namena menjala tokom vremena. Od 8. decembra 1941. do 10. maja 1942. godine on je bio Jevrejski logor Zemun ili „Judemlager Semlin“ koji je imao za cilj da uništi preostalu jevrejsku populaciju u okupiranoj Srbiji. Od 2. maja 1942. godine počinje da radi prihvatni logor Zemun koji će raditi do jula 1944. godine i koji je bio tranzitni logor za zarobljenike narodnooslobodilačkog pokreta, partizane i Srbe iz okupiranih područja, Hrvatske i za druge protivnike totalitarističkih režima na ovim prostorima. Služio je kao prihvatni logor i imao je zadatak da preusmeri zarobljenike u radne logore u Nemačkoj, Norveškoj i drugim delovima okupirane Evrope.

Naša je obaveza da stratišta obeležimo. Naša je obaveza da obeležimo i sva mesta stradanja i da im odamo priznanje na adekvatan način. To je naša civilizacijska vrednost i obaveza da napravimo staze i mape stradanja i da ta stratišta zaista budu obeležena i u kolektivnom sećanju ili pamćenju našeg naroda, a i da budu deo edukativnih programa naših đaka, jer bez toga mislim da ćemo pasti na budućem ispitu iz istorije.

Nekako smo ovih 70 godina, rekla bih, zatajili i nedostajalo nam je prava memorijalizacija kakvu zaslužuje zlo koje je počinjeno na ovim prostorima, a sa jasnom porukom da se to zlo nikada ne ponovi.

U svom današnjem izlaganju sam se zaista rukovodila podacima prof. dr Miljana Koljanina koji je utvrdio da je kroz logor Staro sajmište prošlo 40.000 ljudi. U prvom delu to je bio jevrejski logor i prošlo je 7.000 ljudi, od toga 6.400 žena, dece i starih iz ostataka Jevrejske zajednice u tom periodu i oko 600 pripadnika Romske zajednice, s tim što je 6.400 jevrejskih porodica, dece, starih i žena, bilo ubijeno ili su umrli u lošim uslovima u logoru. Romi su, velika većina njih, uspeli da se izvuku. Nemci su hapsili pripadnike Romske zajednice zato što nisu imali stalno prebivalište. Romi su se na različite načine u Beogradu dovijali i uspevali da kod rođaka i prijatelja dođu do prijave stalnog prebivališta.

U drugom delu prihvatnog logora prošlo je nešto više od 30.000 ljudi, od toga su najveći deo bili Srbi sa područja NDH i okupirane Srbije, zatim pripadnici partizanskog pokreta i nešto pripadnika četničkog pokreta. Kako je rat odmicao došlo je do većeg broja Jevreja, Roma, Hrvata. Kada je Italija potpisala kapitulaciju 1943. godine, logor su naselili i predstavnici Italijana i Albanaca.

Na samom kraju, poslednja rečenica, uspostavljanjem memorijalnog kompleksa akcenat ćemo staviti na istorijske činjenice, ali i na jednu suštinsku činjenicu da revizija istorije nije moguća. Uzimajući princip na umu, da koliko znamo, toliko pamtimo, važno je da po ugledu na evropska iskustva otvorimo ovaj memorijalni centar u samom centru Beograda koji će čuvati sećanja na sve žrtve koje su stradale u ovom logoru ili su bili raseljeni, ili su bili ugušeni na svom poslednjem putu u kamionu ka Jajincima. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući gospodine Arsiću, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine želim da iskoristim svoje pravo i postavim pitanje ministarki Neli Kuburović i Ministarstvu pravde.

Za vreme vlasti DS radna mesta su se gubila na sat i u Beogradu i u čitavoj Srbiji. Podsećam vas, dugovi koje nam je žuto preduzeće ostavilo u gradu Beogradu iznosili su 1,2 milijarde evra. Ova vlast je uspela da ih smanji za 500 miliona. Svaki Beograđanin je manje dužan za 250 evra u ove prethodne tri godine. Ostavili su nam u Beogradu pustoš i u gradskoj kasi, ostavili su nam ogromne dugove i kada je reč o beogradskim opštinama, javno komunalnim preduzećima, bili smo na korak od bankrotstva.

Upravo ta koalicija na čelu sa Jankovićem, Šapićem, Đilasom i Jeremićem je koalicija DS u više kolona. Svi ovi ljudi su inače bili članovi DS ili su bili predstavnici najviših organa ove stranke kada je ona bila na vlasti. Vidim da je ta koalicija stvorena i danas i da je jedini njihov program upravo da se vrate na vlast. To nisu novi ljudi. Nije reč o novim ljudima na političkoj sceni Srbije. To nisu novi ljudi, ni Šapić, ni Jeremić, ni Janković, ni Đilas.

Podsećam vas da su Dragan Đilas i Šapić vodili i upravljali gradom Beogradom. Jedan je bio gradonačelnik, dok je Šapić bio pomoćnik. Oni su Beogradom vladali tako uspešno da su nam ostavili ogroman dug od 1,2 milijarde evra, povećali stopu nezaposlenosti, radnici u Beogradu su tokom noći ostajali bez posla, ostajali su radnici bez posla i u Rakovici, i u Mladenovcu, i u Grockoj, i u Barajevu.

Za to vreme šta smo imali sa druge strane što nam je ostavila DS u vreme dok je vladala Beogradom na čelu sa Draganom Đilasom i Šapićem? Imali smo propale investicije. Podsetiću vas samo na neke od propalih investicija. Imali smo maketu Terazija na Novom Beogradu koja je koštala 600.000 evra svakog građanina Beograda, umesto da ta sredstva budu utrošena pametnije, na izgradnju nekih škola, vrtića, bolnica, puteva, svega onoga što nam nedostaje. NJihove propale investicije i dan danas možete videti na svakom ćošku u Beogradu. Imate podzemne kontejnere, imate različite malverzacije, mahinacije oko rekonstrukcije Bulevara Revolucije, imate ogromne troškove i ogromne dugove koje su fabrikovali u vreme DS kada su upravljali javnim preduzećima u gradu Beogradu. Pomenuću samo neke od njih – Beogradput, Beogradski vodovod i kanalizacija imali su ogromne troškove i ogromne dugove koje su ostavili nama u amanet.

Podsećam vas, sa druge strane, dok su se zaduživali kao javnakomunalna preduzeća, nisu gradili i danas imamo situaciju da Beograd, znači okolina Beograda, pozivam vas da dođete i da vidite na šta liči okolina Beograda, nema ni kanalizaciju, ni put, ni vodu, ništa ono što građani jedne velike prestonice zaslužuju u 21. veku. NJih zaista nisu zanimali problemi građana Beograda. NJih je zanimalo nešto drugo.

Molim ministarku Nelu Kuburović da mi odgovori na sledeća pitanja. Do danas je ostala bez odgovora divlja gradnja žutog dr Šapića. Imali smo tako navode u medijima u aprilu 2013. godine, gde nas je jedan dnevni list izvestio, da je dr Šapić od grada Beograda dobio 18 ari zemljišta oko svoje vile na Dedinju, što pomenuti gospodin nikada do sada nije demantovao. Kako je moguće da je dr Šapić, desna ruka tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, iskoristio svoj uticaj da od gradske uprave na poklon dobije tačno 1.884 m2 atraktivnog zemljišta oko Autokomande. Reč je o pet parcela koje nose broj kat. opštine Savski Venac. Prema tržišnoj vrednosti, zakup za ovo zemljište po kvadratu u delu grada u kome Šapić ima vilu bezmalo košta oko 140 miliona dinara ili 1,16 miliona evra. Pitam vas – koliko je grad Beograd mogao da prihoduje da je to zemljište bilo ponuđeno na licitaciji?

Takođe, postavljam pitanje, mediji su izveštavali u 2013. godini da je dr Šapić uzurpirao ulicu Laze Lazarevića da bi proširio plac svoje vile na Dedinju. Predsednik opštine Rakovica i nekadašnji šef beogradskog odbora DS Aleksandar Šapić izgleda da zaista voli konfor, pošto je praktično prisvojio celu jednu beogradsku ulicu u opštini Savski Venac kako bi proširio svoje dvorište. Naravno, za to nije odgovarao, divlja gradnja se ne zaustavlja ni sada i sada bez dozvole dr Šapić gradi 627 kvadrata stambenog i pratećeg prostora.

Na žalost, pet minuta nije dovoljno da nabrojim sve mahinacije, čitav spisak Šapićevih malverzacija i šarenih laža. Neću spomenuti da je nelegalno sazidao kuću i bazen, da je državi dužan 2,5 miliona dinara na ime poreza, da je plaćao zakupninu vrtića po trostruko većoj ceni od tržišne.

Samo je za gorivo, za svoje džipove i svoje automobile trošio 600 hiljada dinara. Plagirao je svoj doktorat, o čemu navodi Komisija Univerziteta Union; privatizovao je opštinu Novi Beograd, gde vi danas ne možete ni jedan papir na toj opštini da dobijete bez veze sa dr Šapićem; odbio je da sruši i drugi ujakov objekat. Od Dragana Đilasa je dobio pet parcela na poklon, dok je Dragan Đilas bio predsednik opštine.

Verovatno da sve ove…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem predsednice.

Drage kolege narodni poslanici, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da iskoristim svoje pravo da kao narodni poslanik uputim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Nižu se afere čelnika Demokratske stranke i Dragana Đilasa.Do sada je uhapšeno i procesirano 44 najbliža saradnika Dragana Đilasa i visokih funkcionera Demokratske stranke, ali činjenica je da su neki ipak prošli nekažnjeno. Upravo oni koji nam danas govore o kolapsu i o uništavanju, su isti ti koji su uništili budžet Republike Srbije, budžet Grada Beograda. Izgleda da su neki od njih, ipak, izbegli ruku pravde da za svoja nedela i nenamensko trošenje državnih para.

Želim da mi odgovorite na pitanje, da li su tačni navodi da je Vuk Jeremić, koji je bio ministar spoljnih poslova opustošio budžet građana Srbije za 3,6 miliona evra, za svoja luksuzna putovanja, za svoje dnevnice, hotele i privatne avione? Tačnije, bivši ministar Jeremić potrošio je 3,4 milione evra, samo za svoje luksuzne letove, i preko 200.000 evra za noćenja po luksuznim hotelima.

Moje pitanje je, koja turistička agencija je radila aranžmane za ova luksuzna putovanja? Ko je potpisivao i odobravao ova putovanja? Šta vam je ta preskupa šatl diplomatija dobroga donela? Zar nije bezobrazluk da upravo taj Vuk Jeremić, koji je ruku pod ruku sa Đilasom, Šapićem uništavao Grad Beograd i vodio ga u ambis, upravo sada govori o nefunkcionisanju grada i sada nam priča o poštenju? Šta je sve moglo u Beogradu da se izgradi i u Srbiji za 3,6 miliona evra građana Republike Srbije? Kada će neko za to da odgovara? Skandalozno je da Jeremić i njemu slični kritikuju gradsku vlast, zato što se u Beogradu sada radi, zato što se grad razvija i menja na bolje. Očigledno je da im je jedini program, program mržnje i kritike radi kritike, a sve u cilju borbe za vlast, sve u cilju fotelje, za funkcije, za privilegije.

Sa ponosom mogu da kažem da je zahvaljujući SNS-u u Beogradu, naš Beograd, naša predstonica je grad kranova. Imamo više od 1.111 aktivnih gradilišta danas u Beogradu. Sada se infrastruktura obnavlja, Beograd se modernizuje i sređuje iz dana u dan, i zbog toga sam zaista ponosna.

Odgovorna vlast, predvođena SNS uspela je da pored svih benefita za Beograd i Beograđane da vrati nagomilani dug koje nam je ostavilo žuto preduzeće, pa je tako SNS uspela da dug od 1,2 milijarde evra prepolovi, da vrati sva dugovanja za trudnice i porodilje, socijalno ugrožene kategorije.

Pored vraćanja dugova žuto preduzeće nam je ostavilo u amanet i da vodimo računa i o našim gradskim opštinama. Važno nam je i da se gradske opštine u Beogradu ravnomerno razvijaju, da više nemamo građane prvog i drugog reda. Nama su isti i građani Vračara, Rakovice, Savskog venca, kao i građani Sopota, Barajeva i Grocke. Upravo u tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 3,6 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo milione evra građana Beograda i Srbije. Mi znamo koliko je teško danas zaraditi taj novac da bi ga tako uzaludno trošili. Mi znamo koliko je teško vraćati njihove dugove, zato su nam sada budžetski prihodi, prihodi Grada Beograda uvećani i konstantno su u rastu, zato je budžet Grada Beograda u ovoj godini veći za više od 200 miliona evra. To je novac koji možemo pametno utrošimo, da gradimo naše škole, bolnice, vrtiće, parkiće, naše domove zdravlja, naše autoputeve i mostove po meri Beograđana, po meri građana Srbije. Nemojmo dozvoliti da nam žuto preduzeće i dalje kroji sudbinu u zemlji i sudbinu u gradu Beogradu.

Na samom kraju, molim nadležne organe da ispitaju trošenje budžetskih sredstava za luksuzna putovanja, hotelske troškove, dnevnice i avio karte Ministarstva spoljnih poslova u vreme dok je Vuk Jeremić bio ministar ali i svih ostalih ostataka tzv. žutog preduzeća koji su danas samo promenili dresove i zovu se drugačije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 11.12.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Gradska opština Rakovica (Načelnik za informisanje i upravljanje AI sistemima) Opština Mesečno 82659.00 RSD 06.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.06.2016 -