Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Dušica Stojković

Dušica Stojković

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi predsednici Vlade, drage kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, članstvo Srbije u EU je prvi strateški i spoljnopolitički prioritet naše zemlje. Vrednosti oko kojih su se okupile postojeće države članice EU Srbija prepoznaje kao vrednosti koje želi dalje da neguje, a pristupni proces kao priliku za reforme i jačanje evropskih standarda.

Evropska unija je danas naš najveći donator i tradicionalno ključni trgovinski partner Srbije, sa oko dve trećine spoljnotrgovinske razmene koja se obavlja sa zemljama EU. Takođe, dve trećine svih stranih ulaganja dolazi iz EU.

Srbija je i najveći korisnik kredita Evropske investicione banke sa 4,6 milijardi evra odobrenih sredstava u prethodnih 15 godina i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj je važan investitor u Srbiji. Od 2009. godine uložila je 3,5 milijardi evra uglavnom u infrastrukturu i razvoj finansijskih institucija.

Nema sumnje da je Srbija iskreno posvećena daljim i dubljim reformama u našem društvu, kojima zaista pristupa na jedan odgovoran i ozbiljan način. U saradnji sa institucijama EU i njenim članicama nastoji da usvoji i primeni principe najbolje prakse. Reforme koje činimo i danas ovde u Narodnoj skupštini i svih ovih dana, reforme koje čini naša Vlada činimo isključivo zarad koristi i benefita naših građana.

Nakon otvaranja prvih poglavlja decembra 2015. godine, reč je o Poglavlju 32, da vas podsetim, „Finansijska kontrola“ i Poglavlje 35 „Ostala pitanja“, Srbija je do sada otvorila ukupno 18 od 35 pregovaračkih poglavlja, s tim što je dva pregovaračka poglavlja privremeno zatvorila, a reč je o Poglavlju 25 koje se odnosi na nauku i istraživanje, kao i Poglavlje 26 koje se odnosi na obrazovanje i kulturu.

Narativ ovogodišnjeg izveštaja je rađen u skladu sa novom metodologijom koja podrazumeva ubrzanje reformi, koje zemlje kandidati treba da sprovedu što je pre moguće kako bi se otvarali klasteri. Klasteri će sada biti organizovani po grupama. Pregovori će se otvarati u svim poglavljima iz klastera odjednom, nakon što se ispune merila za otvaranje poglavlja. Tamo gde ne bude bilo ispunjenje specifičnih merila za otvaranje, gde reforme daju rezultate u pogledu ispunjavanja postojećih merila, državi kandidatu će se ostaviti period od godinu dana za realizaciju merila za zatvaranje u zavisnosti od ostvarenog napretka u procesu reformi.

Kao što sam rekla, nova metodologija podrazumeva postojanje šest klastera, osim za Poglavlje 34 koje se odnosi na institucije i Poglavlje 35. Na osnovu trenutnog stanja u procesu pristupanja, Srbija je spremna da otvori nova pregovaračka poglavlja. U većini klastera je već otvorila značajan broj pregovaračkih poglavlja, osim u Klasteru 4 koji se odnosi na zelenu agendu i infrastrukturno povezivanje, gde smo predali pregovaračke pozicije za tri od četiri poglavlja.

Dinamika sadašnjeg preseka stanja što se tiče klastera je takva da Klaster 1 koji se odnosi na mostove svih pet otvorenih pregovaračkih pozicija od pet pregovaračkih pozicija, plus jedno dodatno Poglavlje 35. Što se tiče Klastera 2, koji se odnosi na unutrašnje tržište, otvorili smo četiri i dve pregovaračke pozicije su predate od ukupno devet pregovaračkih pozicija.

Takođe, što se tiče Klastera 3 „Konkurencija, socijalna inkluzija, ekonomski rast“ otvoreno je pet pregovaračkih pozicija, a dve su privremeno zatvorene od ukupno osam pregovaračkih poglavlja. Klaster 4 koji sam već napomenula, „Zelena agenda i infrastruktura“, predate su tri pregovaračke pozicije od ukupno četiri pregovaračka poglavlja. Klaster 5 „Resursi poljoprivrede i koheziona politika“, dva su otvorena od pet pregovaračkih poglavlja. Klaster 6 „Spoljni odnosi“, jedna pregovaračka pozicija je otvorena od dva pregovaračka poglavlja.

Mi smo nedavno imali raspravu na Odboru za evropske integracije, gde su bili predstavnici Ministarstva za evropske integracije koji su nam podneli izveštaj o trenutnom stanju u pregovorima Srbije ka članstvu u EU. Mogu da vas izvestim da su predate pregovaračke pozicije za još pet poglavlja, reč je o poglavljima 2,3,14,21. i 27, a da su pregovaračke pozicije za još dva poglavlja, reč je o Poglavlju 28 koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlja i Poglavlje 10 „Informaciono društvo i medije“, ušle u završnu fazu konsultacija i usaglašavanja sa komentarima Evropske komisije.

Iz svega iznetog može da se zaključi da Srbija zaista vodi istinski proces evropskih integracija i da želimo naše društvo i našu državu što pre da uvedemo u jednu evropsku porodicu naroda, kojoj zaista težimo i kojoj pripadamo.

Od samog početka evropskih integracija, od kada smo krenuli da otvaramo pregovaračke pozicije, od kada smo otvorili pregovore, zaista se zalažemo za prihvatanje evropskih vrednosti i to zaista nisu prazne priče, jer želimo da istinski implementiramo sve one evropske vrednosti u našem društvu.

Da vas podsetim, svaka država koja poštuje set vrednosti koje su definisane u članu 2. Ugovora o EU, a reč je o vrednostima ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava, poštovanja ljudskih prava, uključujući i prava manjina, koja se obavezala da ih promoviše, može da na osnovu člana 49. ovog ugovora podnese zahtev za pridruživanje u EU.

Imamo takođe još i dodatne kriterijume, a reč je o kriterijumima iz Kopenhagena iz 1993. godine, koji se odnose na političke, ekonomske i pravne kriterijume i još jedan dodatan kriterijum iz Madrida o postojanju odgovarajućih administrativnih kapaciteta za postepenu i skladnu integraciju.

Danas u Domu Narodne skupštine raspravljamo po prvi put u plenarnom zasedanju o zaključcima o Izveštaju Evropske komisije o Srbiji u 2020. godini. Ovaj izveštaj je formalno uručen resornoj ministarki zaduženoj za evropske integracije, još 6. oktobra 2020. godine. Zaista je važno kada čitamo, pošto smo imali danas zaista jednu plodnu raspravu, više od pet sati raspravljamo o zaključcima o Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2020. godine, moramo zaista da taj izveštaj čitamo na različite načine i moramo da imamo jednu širu sliku šta se dešava u ovom trenutku ove 2020. godine i u samoj EU i mnogim zemljama punopravnim članicama EU i šta se dešava u pregovorima koje vodi Vlada Republike Srbije.

Najznačajnije poglavlje za Srbiju su svakako napredak u poglavljima 23 i 24, a reč je o poglavljima koja se kod zemalja kandidata prva otvaraju, a poslednja zatvaraju. Tu se navodi da Srbija ima određeni nivo pripremljenosti uz primenu evropskih standarda u ovoj oblasti i da je sveukupno postignut vrlo ograničen napredak.

Pozitivni delovi se odnose na mirno rešavanje sporova, na smanjenje broja zaostalih sudskih predmeta u okviru borbe protiv korupcije govori se da Srbija ima određeni nivo pripremljenosti u borbi protiv korupcije.

Želela bih sve narodne poslanike da podsetim da je ove godine u septembru mesecu stupio na snagu i počela primena Zakona o sprečavanju korupcije, da smo mi kao Narodna skupština, odnosno, resorni Administrativni odbor sve ovo vreme radili na jačanju kapaciteta ove Agencije za suzbijanje korupcije.

Takođe, pozitivno su ocenjeni i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i Zakon o javnim preduzećima u delu koji se odnosi na finansiranje političkih aktivnosti tokom kampanje.

Takođe, pozitivne rezultate ostvarila je i primena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Danas smo ovde, na početku današnje rasprave, čuli i pojedine predstavnike opozicionih političkih partija koji su na različite načine tumačili komentare u izveštaju kada je reč o zaštiti prava nacionalnih manjina. Ja želim da istaknem, kao poslanik koji dolazi iz SNS sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, da je deo zaštite prava nacionalnih manjina, zaista, pozitivno ocenjen i bez bilo kakvih negativnih političkih konotacija u celom onom delu koji vam je moja koleginica, Elvira Kovač iznela, a odnosi se na osnovna prava.

Takođe, u Poglavlju 24. Srbija ima određeni nivo pripremljenosti za primenu pravnih tekovina EU o pravdi, slobodi i bezbednosti i da je određeni napredak postignut u pogledu prošlogodišnjih preporuka, posebno u pogledu usvajanja Strategije i Akcionog plana za kontrolu lakog i malokalibarskog oružja gde je Srbija nastavila da unapređuje svoju međunarodnu policijsku saradnju i da značajno doprinosi kao tranzitna zemlja u upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu i efikasnu sarađujući sa svojim susedima i državama članicama EU. S tim u vezi, u ovaj deo izveštaja za Poglavlje 24. naglašava i značajan Sporazum sa Fronetksom koji je ratifikovan i čiju primenu očekujemo.

Sporazum o saradnji između Evrodžasta i Srbije je stupio na snagu u decembru 2012. godine. Takođe, u ovom delu izveštaja istaknuta je i dobro uspostavljena saradnja sa Interpolom i Evropolom.

Nivo saradnje sa Agencijom EU za obuku i sprovođenje zakona je zadovoljavajući. Srbija je u junu 2019. godine, uklonjena sa liste finansijskih akcija, FATS zemalja sa strateškim nedostacima u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Reč je o onom zakonu, koji smo mi na jednoj od prethodnih sednica i usvojili, odnosno usvojili smo njegove izmene i dopune, reč je o Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. I, kada na jedan odgovoran način želite da se posvetite procesu evropskih integracija onda, zaista, morate da pratite sve one preporuke i one međunarodne i evropske standarde koje dobijate od relevantnih međunarodnih i evropskih institucija.

Želela bih takođe da istaknem da izveštaj pokriva period od juna 2019. godine do oktobra 2020. godine, i da je on sličan onom izveštaju o vladavini prava iz juna 2020. godine, u pogledu političkih kriterijuma.

Mi možemo kada čitamo ovaj izveštaj u celom integralnom tekstu, svih 140 strana prevedenih na srpski jezik, da kažemo da je sa nekim ocenama, možemo da se složimo ili ne, da je on relativno objektivan i da se ne vodi računa i da se ne prepoznaju potpunosti svi oni napori koje je prethodna Vlada Republike Srbije uložila na polju reforme pravosuđa, slobode medija, zaštite novinara, pluralizam i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Ja želim sa ovog mesta da podsetim sve građane Republike Srbije da je Vlada na početku ove godine 30. januara 2020. godine, usvojila medijsku strategiju za period od 2020. godine, do 2025. godine, na jedan zaista transparentan i inkluzivan način i koja je definisala na jedan dobar način glavne izazove u pogledu slobode medija u Srbiji.

Početkom decembra ove godine, znači pre par dana, usvojen je i Akcioni plan, prvi Akcioni plan za period od 2020. do 2022. godine, koji ima za cilj upravo sprovođenje ove medijske strategije koja obuhvata oblasti koje se tiču unapređenja sistema javnog informisanja, koje garantuje slobodu izražavanje, slobodu medija, bezbednost novinara, medijski pluralizam i osnaženu medijsku profesiju.

Iz godine u godinu, rekla bih, u svim ovim prethodnim izveštajnim periodima, ekonomski kriterijumi su zaista na najbolji način ocenjeni i to je najbolje pohvaljeni deo izveštaja i tako je iz godine u godinu.

Srbija je postigla određeni napredak i umereno je pripremljena, odnosno ima dobar nivo pripremljenosti u razvijanju funkcionalne tržišne privrede.

Takođe, se navodi da je Srbija postigla visok stepen usklađenosti sa pravnim tekovinama u oblasti zaštite evra od falsifikovanja i zaštite finansijskih interesa Evropske Unije.

U delu eksterne revizije kvalitet revizorskog rada se kontinuirano poboljšava. Navedeno je da je Srbija zabeležila dobar napredak u oblati politike konkurencije i navodi se da je Srbija dobro pripremljena u oblasti transportne politike i da su nastavljene reforme u oblasti železnice.

Takođe, u izveštaju možete da nađete i onaj deo koji nisam čula da su danas poslanici posebno apostrofirali da su pohvaljeni napori i odgovorno postupanje Vlade Republike Srbije tokom pandemije i tokom tog prvog talasa pandemije u Srbiji.

Vlada je obezbedila dva paketa finansijske pomoći, ukupne vrednosti 5,7 milijardi evra za podršku privredi tokom trajanja pandemije izazvane virusom Kovid-19. Paketi su sadržali namenska budžetska sredstva za direktne novčane subvencije u privatnom sektoru, za program poboljšanih kredita, ali i za kredite uz garanciju države.

Takođe, dodatna finansijska pomoć kroz programe podrške obezbeđena je i za posebno pogođene sektore tokom pandemije poput turizma.

Osim toga, Vlada Republike Srbije je isplatila minimalnu zaradu zaposlenima u malim i srednjim preduzećima u Srbiji i odložila plaćanje poreza i doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje. Svim građanima starijim od 18 godina, ponuđen je gotovinski transfer u iznosu od 100 evra.

Godina 2020. je godina izazova, ali i godina evropske solidarnosti, rekla bih. Srbija je dobar primer za predstavljanje solidarnosti i pokazivanje prave solidarnosti na delu.

Srbija je tako donirala dva miliona evra na međuvladinoj konferenciji EU, održane u maju 2020. godine, kako bi pomogla razvoju obezbeđivanju javnog pristupa vakcinama, testovima i lekovima namenjenim za borbu protiv bolesti Kovid 19. Prvi kontingent … stigao je u Srbiju i vakcinacija je počela u Srbiji pre nego što je počela u nekim zemljama punopravnim članicama EU.

Kada pričamo o građanima, Srbija uvek apostrofiramo koji su to benefiti evropskih integracija. Mi, kao narodni poslanici, kada smo u kontaktu sa građanima zaista možemo da kažemo da su te koristi i ti projekti koje sprovodimo zajedno pod pokroviteljstvom EU u značajna finansijska sredstva EU, zaista vidljivim i na svakom mestu, od obnove škola, porodilišta, univerziteta, mostovi koji nas još više povezuju sa čitavim regionom Zapadnog Balkana, sa Evropom, ali i čitavim svetom.

Ne morate u ovom trenutku da budete evrofanatik, ili preterani evrooptimista, i da to vidite i da uočite da se ti pozitivni primeri zaista mogu videti i u nekoj najmanjoj jedinici lokalne samouprave, u nekom malom selu, varošici, ali i u velikim gradovima u Srbiji.

Iz Izveštaja se navodi takođe da je još jedan od značajnih benefita koji je uspostavljen u prethodnom periodu, to je usvajanje novog regionalnog sporazuma o romingu i to je ključno postignuće na polju realizacije ciljeva digitalne agende za Evropu.

Takođe, dobar napredak je postignut u pogledu prava poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja usluga, usvajanjem Zakona o poštanskim uslugama i Zakona o priznavanju profesionalnih kvalifikacija.

Želim da istaknem sa ovog mesta da se i sama EU tokom ovog izveštajnog perioda susretala i dalje se susreće sa brojim izazovima, od Bregzita, migrantske krize, usvajanje Finansijskog plana za period od 2021-2027. godine, ali i naglaskom evroskepticima u pojedinim državama članica EU.

Inače, evroskepticizam je fenomen sa Britanskog kontinenta. Prvi put je termin evroskepticizam pomenut 1986. godine u jednim britanskim novinama. Prevashodno je uska specijalnost bila da je to isključivo bio fenomen na početku u Velikoj Britaniji, Ujedinjenom Kraljevstvu, međutim, evroskepticizam sada imaju i mnoge zemlje jezgra Evropske unije. Možete naći predstavnike političkih grupacija, političkih partija koje se zalažu za neki, prosto, kritičniji, obazriviji pogled u kom pravcu i kakva je budućnost same Evropske unije i u mnogim zemljama kao što su Francuska, Nemačka, Irska ili druge zemlje punopravne članice Evropske unije.

Takođe, rekla bih da je čitav svet, pa i EU i Srbiju, pogodio jedan globalni fenomen kakva je pojava pandemije korona virusa i da smo u tom trenutku zaista svi bili na istom zadatku, sa jedne strane da očuvamo zdravlje ljudi, da se borimo da očuvamo živote ljudi u pandemiji, a sa druge strane, paralelno sa tim, da radimo i na očuvanju i da se borimo za očuvanje radnih mesta.

Kao što sam već rekla, 2020. godina je godina evropske solidarnosti. Srbija je pomagala drugim zemljama tokom pandemije korona virusa. Zaista smo poslali pomoć našim italijanskim prijateljima kada im je pomoć bila najpotrebnija. Reč je o pomoći u vidu medicinske opreme koja je namenjena za civilnu odbranu u Italiji. Donacija se sastojala od dva miliona hirurških maski, dva miliona epidemioloških maski, milion zaštitnih rukavica i 100 hiljada skafandera za zdravstvene radnike, uz jednu jasnu poruku – pobedićemo zajedno, hrabro Italijo, Srbija je uz tebe.

Ja bih sada ovaj svoj prvi deo današnjeg izlaganja završila. Često su nam te reči ohrabrenja potrebne i rekla bih najpotrebnije u ovom trenutku kada se suočavamo sa jednim ovako opakim neprijateljom. Srbija je zaista primila i značajnu finansijsku pomoć od strane Evropske unije.

Ja bih iskoristila priliku sa ovog mesta, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, da se zahvalim našim evropskim partnerima za sve ono što su činili tokom pandemije.

Pozvala bih sve kolege narodne poslanike, bez obzira iz koje političke partije dolaze, da podrže zaključke, da se aktivno uključe u proces evropskih integracija, jer to je onaj zajednički imenitelj koji nam u ovom trenutku nedostaje kako bismo obezbedili zaista ostvarenje sna, a to je da Srbija postane punopravna članica Evropske unije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedniče.

Zarad istine i javnosti, želim da kažem sledeće. Mi smo kao članovi Odbora za evropske integracije imali zaista jednu konstruktivnu raspravu na 4. sednici našeg resornog odbora i tu su bili prisutni i predstavnici delegacije EU u Beogradu i šef delegacije, ambasador Fabrici.

Moram da kažem da je zaista prisutna jedna te ista retorika kod dela poslanika nacionalnih manjina. Ja sada imam prosto jednu dilemu, zarad istine i javnosti – da li je taj govor već unapred bio pripremljen, da li je on morao da kaže neku vrstu „mesidž boksa“, kako bi negodovao na sve ono što je učinjeno i urađeno u ovom prethodnom izveštajnom periodu, od juna 2019. do oktobra 2020. godine?

Takođe, na tom resornom Odboru deo opozicionih poslanika je sve vreme pričao – te im nije odgovaralo što je izveštaj stigao u Narodnu skupštinu, što se raspravlja o njemu na resornom Odboru, nisu imali dovoljno vremena da od 6. oktobra, od kad je Izveštaj uručen ministru Jadranki Joksimović, nisu imali vremena da pročitaju Izveštaj i obimnu literaturu na 140 strana, nakon toga su izneli zaista neosnovane kritike.

Ja razumem da apsolutno svi narodni poslanici, bez obzira da li su pozicija ili opozicija, imaju svoja prava zagarantovana Ustavom i zakonom i mogu ili da glasaju ili da ne glasaju, da dođu ili da ne dođu na sednicu, da se uključe u raspravu ili da se ne uključe u raspravu, da podnose amandmane ili da ne podnose amandmane, ali iznošenje kritika zarad kritike, bez nuđenja nekih adekvatnih rešenja, šta ćemo to da uradimo u procesu evropskih integracija.

Iskreno da vam kažem, kao neko ko je u ovom Odboru već šest godina i ko je jedan od 15 poslanika koji su potpisnici zaključka na Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u 2020. godini, zaista mogu da odgovorno tvrdim da prethodni govornik apsolutno nije pročitao Izveštaj o napretku Srbije, niti se uključio u istinsku raspravu o donošenju ovih zakona. Da je pročitao, onda bi video na koji način je, na jedan afirmativan i pozitivan način, deklarisana osnovna prava nacionalnih manjina i sastavni su deo ovog teksta Evropske komisije.

Koleginica Kovač je o tome pričala i ja želim da to uđe u stenobeleške sa ove današnje sednice.

U Izveštaju o napretku Evropske komisije o Srbiji za 2020. godinu kaže da „zakonski okvir za poštovanje i zaštitu manjina i kulturnih prava široko je uspostavljen i generalno ima podršku, u skladu sa Okvirnom konvencijom Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina“. Takođe se kaže da je fond za nacionalne manjine i dalje povećan, da se ulažu značajna finansijska sredstva u zaštiti prava nacionalnih manjina.

Što se tiče albanske nacionalne manjine, izrađen je katalog najčešćih albanskih imena i prezimena, kako bi se omogućilo tačno unošenje takvih imena u matične knjige, da nemamo one zloupotrebe koje smo imali u prethodnim godinama i u prethodnim decenijama, i kada je reč o popisu i kada je reč o vađenju ličnih karata i kada je reč o spaljivanju dokumentacije.

U Izveštaju se taksativno navodi da lokalni saveti za međunacionalne odnose su osnovani u svakoj od 73 opštine u kojima je takva obaveza propisana zakonom. Znači, radimo na demokratskim principima, radimo na poštovanju prava, na vladavini prava u našoj državi, radimo na zaštiti nacionalnih manjina.

U Poglavlju 23, gde spadaju zaštita prava nacionalnih manjina, zaista je na jedan pozitivan način ocenjen napredak Srbije u procesu evropskih integracija i molim vas da to prosto uđe kao jedna poruka sa današnje sednice.

Niko nije sporio da on nema prava da govori. Jer, imali smo konstruktivnu raspravu, opet napominjem, na Odboru za evropske integracije, govorio je o tome, svi su apsolutno pozvani da se uključe u debatu.

Važno je da prvi put u istoriji Narodne skupštine Republike Srbije mi u plenumu raspravljamo o jednoj ovako značajnoj temi kao što je tema evropskih integracija i napretku Srbije na našem evropskom putu.

Govorio je o tim dvostrukim aršinima, kako se čita ovaj izveštaj i kako su urađene reforme u pravosuđu, a nije rekao da je Narodna skupština, da su svi poslanici Narodne skupštine 4. decembra 2020. godine, Vlada je na osnovu člana 203. stava 1. Ustava Republike Srbije i člana 142. Poslovnika Narodne skupštine, uputila u redovnu skupštinsku proceduru Narodnoj skupštini Predlog za promenu Ustava Republike Srbije. Znači, 4. decembra.

Mnoge stvari iz ovog izveštajnog perioda mi smo i nakon izveštajnog perioda već sada promenili i to će biti sastavni deo nekih narednih izveštaja i nekih sledećih ocena o napretku Srbije u procesu evropskih integracija, i kada je reč o izmeni i dopuni Zakona o akcizama i Zakona o PDV-u i Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, ali i kada je reč o promeni Ustava. Tako da, hajde da se bavimo suštinskim stvarima.

Prosto, videlo se da govor i ključne poruke je prethodnom govorniku neko drugi napisao i da je on danas trebao da to samo pročita, a ne da se zaista uključi u ovu debatu.

Ja bih želela da kažem sledeće – da je uloga Narodne skupštine u procesu evropskih integracija zaista značajna, da pored pregovaračkog tima i pored glavnog pregovarača u Republici Srbiji, a to je Vlada Republike Srbije, i Narodna skupština Republike Srbije zaista ima značajnu ulogu. Naime, 68% građana Srbije smatra da su reforme neophodne za ulazak Srbije u EU, ali da je neophodno da ih sprovodimo i mimo EU. I to je ono što nas obavezuje da danas ovde sedimo i da danas ovde predano radimo na zaključcima, kako bi ohrabrili napore ove nove Vlade, to je Vlada kontinuiteta, Vlada reformskih procesa, i u narednom periodu.

Takođe, jako nam je važno da postignemo konsenzus i da se dogovorimo oko nekih zajedničkih imenitelja, nekih zajedničkih principa, kako bi Srbija nastavila da ide putem reformi i putem napretka. Govorili smo o različitim stvarima ovde.

Želim da kažem da je karakter procesa evropskih integracija Srbije kao pristupajuće zemlje takav da za razliku od mnogih zemalja kandidata u okruženju, Srbija je uključila u sam proces i Nacionalni konvent koji je okupljen u radnim grupama i koji zaista aktivno i sa nama kao narodnim poslanicima, članovima Odbora za evropske integracije, učestvuje u dijalogu evropskih integracija, učestvuje u pripremi pregovaračkih pozicija pre nego što ih iz Narodne skupštine vratimo Vladi Srbije.

Oni su prisutni na sednicama Odbora gde razgovaramo o sažetku pregovaračkih pozicija, daju svoje preporuke, daju svoje mišljenje. Nedavno smo imali i sednicu Nacionalnog konventa gde su zaista ljudi imali prilike, ljudi eksperti, ljudi iz civilnog društva, iz nevladinih organizacija, okupljeni u okviru evropskog pokreta u Srbiji imali su prilike da iznesu i neko kritičko mišljenje o tome, o brzini i dinamici procesa evropskih integracija. To je jako važno, ali to mnoge zemlje kandidati u ovom trenutku nemaju, niti su imali pre nas.

Takođe, želela bih da kažem da je pozicija Narodne skupštine i uloga Narodne skupštine definisana Rezolucijom o ulozi Narodne skupštine, načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije EU, koja je usvojena još 2013. godine, ali i kroz saradnju sa Evropskim parlamentom.

U ovom sazivu članovi Odbora za evropske integracije su zaista imali jednu tesnu saradnju, blisku saradnju, svakodnevnu saradnju i komunikaciju i sa Evropskim parlamentom i sa radnim telima Evropskog parlamenta.

Drugo, mi kao narodni poslanici zaista učestvujemo na brojnim konferencijama. U ovom trenutku zato što je pandemija korona virusa imamo onlajn sesije i onlajn uključenje preko brojnih aplikacija.

Za vreme nemačkog predsedavanja savetom Evropske unije, moja malenkost i predsednica Odbora za evropske integracije, potpredsednica Narodne skupštine, Elvira Kovač imala je prilike da učestvuje na konferenciji Odbora za evropske poslove svih parlamenta, punopravnih članica Evropske unije na koju su bili pozvani i zemlje kandidati.

Takođe, tu je i format KOSAP sastanak gde se nalaze partneri i parlamenti iz regiona zapadnog Balkana. Znači, zaista vodimo računa o tome, pažljivo čitamo izveštaje, sve ono što se odnosi, npr. na ulogu Narodne skupštine u procesu evropskih integracija, zaista se trudimo da sa pažnjom pročitamo, da uočimo te kritike i da otklonimo i da idemo ka jednoj boljoj razvijenijoj demokratiji.

U subotu smo imali jednu sednicu, gde smo raspravljali o izveštajima nezavisnih institucija, Zaštitniku građana, DRI, izveštaju Poverenice za rodnu ravnopravnost, Poverenika za informacije od javnog značaja. Nedavno je na jednoj od prethodnih sednica, kao narodni poslanici, usvojili smo i Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Reč je o onom dokumentu koji je započet još 2014. godine pod pokroviteljstvom organizacije OEBS-a, ali deo tadašnje opozicije u onom sazivu 2014. – 2016. godine je odbio kada smo mi došli do nekog nacrta teksta Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, odbio je dalje da učestvuje u tome, jer je smatrao da ne želi da da pozitivan signal ili pozitivan stav da se jedan tako važan dokument i usvoji.

Mi takođe imamo i Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje i zaista između Evropske unije i Republike Srbije, koju čini po 15 poslanika Evropskog parlamenta i Narodne skupštine Srbije sastanci POSPA zaista se održavaju dva puta godišnje i naizmenično bilo u Strazburu, bilo u Beogradu.

Ovogodišnji izveštaj nesumnjivo govori da je Srbija iskreno posvećena daljim i dubljim reformama sa kojim pristupa na jedan odgovoran način. I zato stavljam akcenat i zato smatram da je važno da pozovemo sve poslanike i pozicije i opozicije da podrže zaključke, da se uključe u raspravu o amandmanima koji je deo poslanika uputio Narodnoj skupštini Republike Srbije, kako bi zaista generacije koje stasavaju u ovoj zemlji imale izvesniju budućnost, kako bi generacije koje stasavaju u ovoj zemlji zaista verovali u sve reformske procese koji se u ovom trenutku odigravaju.

Predlog zaključaka povodom predstavljanja izveštaja Evropske komisije za Srbiju za 2020. godinu koji je na današnjem redu, pokazuje neku vrstu pravca, gde se mi sada trenutno nalazimo, a gde želimo kao društvo i da idemo. Naravno, ni jedan dokument nije prosto neko sveto slovo na papiru i na tome možemo da radimo i u budućnosti.

Godina 2020. je godina novog zamaha u odnosima Evropske unije i Srbije, ali i čitavog zapadnog Balkana. Kompanije iz Evropske unije su zaista ubedljivo naš najveći investitor sa 65% ukupnih direktnih stranih investicija, dok je udeo Evropske unije u ukupnoj trgovini u regionu iznosio preko 69% u 2019. godini.

Nedavno usvojeni Ekonomski investicioni plan za zapadni Balkan predstavlja zaista snažni podsticaj i podršku čitavom regionu zapadnog Balkana. Identifikovano je deset investicionih prioriteta i zaista se vodi računa i zaista se pruža jedna snažna podrška od strane naših evropskih partnera da se ubrza zelena i digitalna tranzicija čitavog regiona, da se region još dodatno poveže, jer je reč o regionu koji ne smemo ni na koji način potcenjivati. Reč je o regionu sa 18 miliona građana, 18 miliona potrošača.

Srbija je danas na dobrom putu i nakon, rekla bih 15 godina propadanja i traženja sebe za vreme prethodnog režima i onih propuštenih prilika u procesu evropskih integracija, zaista smo uspeli da se vratimo na pravi kolosek i to teškim merama i reformama koje smo sproveli u prethodnom periodu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, uvaženi ministre Lončar sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Srbija danas beleži pad, ima najmanji pad u Evropi, kada je reč o BDP-u u odnosu na čitavu Evropu, od 1,5%.

U goroj poziciji su od nas i mnoge zemlje EU, poput Bugarske koja je u minusu za 4%, Severne Makedonije – 5,4%, Mađarske – 6,1%, BiH – 6,5%, Hrvatske koja je u padu od 9% i Crne Gore koja beleži pad za čak 12%.

Srbija je, dakle, u mnogo povoljnijoj situaciji, oporavlja se ekonomija, oporavlja se i sektor usluga, raste privreda i oporavlja se industrijska proizvodnja i jako je važno da kao država i kao sve naše relevantne institucije nastavimo sa ovako pozitivnim trendovima i u budućnosti i u narednom periodu.

Zato je važno da danas kao narodni poslanici raspravljamo o izmenama i dopunama jednog jako važnog zakona. Reč je o Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, kako bi nastavili da brinemo o zdravlju naših građana, kako bi sačuvali naš zdravstveni sistem i kako bi sačuvali našu privredu, privredu naše zemlje.

O novinama u ovom zakonu govorili su mnogi narodni poslanici, ja prosto ne želim da se ponavljam. Osnovne novine idu u pravcu da je sanitarnih inspektora do sada na terenu bilo zaista malo i da je neophodno da uključimo i druge institucije i druge organe koji će se baviti kontrolisanjem mera i realnim sprovođenjem u praksi. Ubuduće će u našim gradovima, i u Beogradu i u ostalim gradovima i opštinama i komunalna milicija voditi računa o sprovođenju ovih mera, moći će da pišu prekršajne naloge građanima koji se ne pridržavaju ovih mera, kao što je obavezno korišćenje maski.

Neophodno je da imamo zaista jedan dobar pravni okvir. Mogla bih da kažem da je ovaj postojeći zakon koji smo usvojili 2016. godine bio dobar, i sada je dobar, ali moramo da vodimo računa o svakom onom detalju, da uvedemo novine i nove pojmove, kao što su kućna izolacija i kućni karantin kako bi zaista kao država Srbija dali adekvatan odgovor na pandemiju korona virusa koja je zaista pogodila čitav svet i Srbija nije imuna.

Istina je da su nam bolnice pune, ali i da je dosta toga Vlada Republike Srbije preuzela u ukupno osam meseci koliko pandemija korona virusa vlada u Srbiji kako nam se ne bi desio kolaps zdravstvenog sistema koji smo zaista mogli da gledamo i u svetskim medijima i u mnogo razvijenijim zemljama i mnogo bogatijim zemljama nego što je Republika Srbija.

Zaista odajem priznanje za sve što je urađeno u prethodnom periodu, gospodine Lončar. I Ministarstvo zdravlja i predsednik Republike Srbije je zaista danonoćno bio na terenu. Pratili ste sve moguće situacije koje su se dešavale. Zaista ste davali svakog dana adekvatne odgovore. Evo, i sada ste, rekla bih, dva koraka ispred, i kada je reč o otvaranju novih bolnica i kada je reč o daljem ulaganju u zdravstveni sektor.

Želim sve građane Republike Srbije da obavestim, koji možda nisu ispratili, da je u planu izgradnja, da je u toku izgradnja dve posebne Kovid bolnice u Beogradu, reč je o naselju Batajnica, ali i u Kruševcu i da je država Srbija za to izdvojila devet milijardi dinara. Nećemo samo stati na opremanju i izgradnji novih bolnica, opremaćemo i nove opšte bolnice, opremaćemo domove zdravlja i zaista ćemo kao država se potruditi na sve načine da pokažemo da imamo dovoljno opreme, da imamo dovoljno medicinske opreme, zaštitne opreme, da imamo dovoljno lekova i da ćemo svakom pacijentu u Srbiji zaista obezbediti adekvatnu zdravstvenu negu.

Raduje i činjenica da zaista beležimo rekorde kada je reč o izgradnji novih bolnica u Batajnici i u Beogradu i da će ta bolnica biti otvorena, koliko sam saznala iz medija, 2. decembra, da će bolnica u Kruševcu biti otvorena sredinom decembra ove godine i da ćemo imati nove zdravstvene kapacitete, što nam je u ovom trenutku jako važno kako bi zaštitili živote svih naših građana.

Takođe, želim da kažem da će te bolnice biti zaista opremljene najmodernijom opremom, da ćemo imati dovoljno respiratora, boca za kiseonik, aparata za anesteziju, ali i svega onoga što je neophodno kako bi naši pacijenti, kako bi naši građani zaista imali adekvatne uslove za pružanje adekvatne zdravstvene zaštite. Rekla bih da zaista mnoge zemlje i EU u ovom trenutku mogu da nam pozavide na tako dobrim rezultatima.

Takođe, želela bih da kažem da je ovo možda i trenutak da sami sebi i kao narodni poslanici i kao obični građani ove zemlje postavimo neka pitanja i da budemo iskreni u tim odgovorima - da li smo dovoljno učinili za naše građane kao pojedinci? Kakvi su uslovi u našim bolnicama i našim Kovid ambulantama, a kakvi su uslovi bili pre, recimo, 10 godina? Da li imamo dovoljno medicinske opreme? Kako se mi snalazimo, kakva je to praksa u Srbiji, a kako se snalaze neke druge zemlje, mnogo razvijenije zemlje u regionu? Neke su od njih i članice EU.

Mogu da kažem sa ponosom da je Srbija imala adekvatan odgovor na pandemiju korona virusa, da smo među prvim zemljama nabavili respiratore i svu neophodnu medicinsku opremu, zaštitne maske, sredstva za dezinfekciju, skafandere i ostalu zaštitnu opremu, da se zaista od prvog dana u Srbiji poštovala reč struke, da smo imali i dobru saradnju i sa našim kineskim partnerima, da smo se pridržavali svih neophodnih preporuka i da zaista nije bilo sramota da čujemo i šta naši inostrani partneri, naši prijatelji iz Kine mogu da nam ponude kao iskustvo koje ćemo mi implementirati i sprovesti u našoj zemlji.

Počeli smo da otvaramo privremene Kovid bolnice u čitavoj Srbiji. U Beogradu su to bile bolnice na Sajmu, ali i u Areni i u svim ostalim gradovima. U opštinama su se otvarale privremene bolnice jer smo na taj način želeli da pokažemo da možda ukoliko nema kapaciteta u Kovid bolnicama, imamo u privremenim bolnicama.

Tako da zaista je svakom građaninu, ko god se obratio nekoj zdravstvenoj ustanovi za pomoć, ni jedan građanin nije bio odbijen, svi su dobili adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

Ne smemo zaboraviti rezultate Vlade u prethodnom periodu. Opremili smo uz pomoć naših kineskih prijatelja jednu od najsavremenijih laboratorija na Balkanu, rekla bih. Reč je o laboratoriji "Vatreno oko" i zaista smo mnogo radili. To nas je zapravo dovelo do toga da smo mi u jednom trenutku zaista brzo mogli da izvršimo što veći broj testiranja i na taj način brzo otkrijemo i dođemo do rezultata koje su to Kovid pozitivni pacijenti, građani Srbije.

Možda sam ja emotivna u ovom trenutku, oprostite mi na tome, zaista želim da iskažem jedno istinsko poštovanje prema svim onim herojima, svim onim lekarima, zdravstvenim radnicima, medicinskom, nemedicinskom osoblju, svim onim volonterima koji su od 16. marta otkad je uvedena vanredna situacija u našoj zemlji zaista zvali i pružali bezrezervnu, bespoštednu borbu.

Videli smo juče kada su neki od njih nagrađeni sa najsjajnijim ordenjem, medaljama, koje predstavljaju neku vrstu nagrade za sve ono i priznanje za sve ono što su oni uradili za našu zemlju. Neki su u toj borbi dali svoj život. To nisu samo jedine nagrade koje je predsednik Aleksandar Vučić uputio kao znak zahvalnosti za solidarnost, humanost, za profesionalizam u ovoj pandemiji. Te nagrade će se dodeljivati za Sretenje.

Ja dolazim iz GO Rakovica i znam kako je nekada izgledao taj zdravstveni sistem. Mogu da vam kažem da su građani Rakovice više od 50 godina čekali na jedan moderan dom zdravlja primarne zdravstvene zaštite koji smo zajedno otvorili, podsetiću vas, u oktobru 2017. godine i gde sada više od 40 hiljada pacijenata naselja u Rakovici mogu da dobiju zdravstvenu adekvatnu negu.

To ne možemo nikada zaboraviti, tu neku ljudsku dimenziju koju kao narod zaista u teškim vremenima sve više pokazujemo. Zato me je danas zabolela izjava jednog narodnog poslanika koji je rekao da nam nisu potrebne konferencije za medije Kriznog štaba, da ti stručnjaci koji sede na konferencijama, koji daju odgovore na pitanja novinarima, da šire strah i da to nije potrebno.

Naprotiv, smatram da su te konferencije neophodne i da nam takve izjave neodgovornih poslanika ni na koji način neće koristiti ni našoj ekonomiji, ni našoj privredi, a ni zdravstvenoj zaštiti i zdravstvu u Srbiji. Tako da, prosto, to je za svaku osudu.

Takođe, ta ljudska dimenzija, kao narod mi smo pokazivali tokom čitave istorije i u tom prvom talasu korone u Srbiji, zaista mogu da kažem da je veliki broj volontera i privrednika svakog dana zvao nas u opštini, a verujem da su takve priče, i da mi danas ovde možemo da čujemo svih 250 poslanika, da ispričaju svoje priče šta su radili od 16. marta do danas, kako su pomagali svojim sugrađanima i kako su se zajedno sa svim državnim institucijama borili protiv ovog opakog virusa, protiv pandemije Kovida-19.

Na samom kraju, važno je da nastavimo sa radom, važno je da menjamo ovaj zakon i važno je da nastavimo da obezbedimo sve one neophodne uslove da srpska privreda nastavi da funkcioniše uprkos pandemiji korona virusa.

Ohrabruje vest koju smo čuli od ministra finansija, gospodina Malog, da ćemo kao zemlja zaista nastaviti i sa direktnim stranim investicijama i u narednoj godini, da strani investitori neće zaobilaziti našu zemlju, jer je Srbija bila lider u jugoistočnoj Evropi. Isto tako, ohrabruje vest da ćemo nastaviti sa povećanjem plata i penzija i u narednoj godini.

Nastavljamo sa borbom protiv ovog opakog virusa, jer je jako važno da postanemo odgovorni i prema sebi, ali i prema drugima, kako bi obezbedili da Srbija nastavi da živi. Živela Srbija.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre Antiću, sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pojava da neko živi na visokoj nozi i da vidno gomila imovinu, a da nema poznate izvore prihoda, oduvek je intrigirala poštene građane Srbije, koji žive od svoga rada i koji pošteno zarađuju. Nekako oči javnosti su uvek bile uprte ka nosiocima javnih funkcija u ovoj zemlji.

Sada bih rekla da posle gotovo dve decenije, posle 20 godina svakojakih obećanja, konačno je na dnevnom redu u Narodnoj skupštini Republike Srbije Zakon o poreklu imovine. Sećam se obećanja dosovog režima, znači režima Demokratske opozicije Srbije, koji su pre 5. oktobra obećavali građanima Srbije da će usvojiti zakon i da će usvojiti Zakon o poreklu imovine, a to nisu učinili.

U Srbiji gotovo da nema političke partije ili grupe građana koja se barem deklarativno nije zalagala za donošenje jednog ovakvog važnog zakona. Iako su se opozicione stranke u Srbiji deklarativno zalagale za donošenje, one su ipak odlučile, a to najbolje znaju predstavnici Ministarstva pravde, oni se nisu uključili u javnu debatu, u javnu raspravu koju je pokrenulo ovo ministarstvo i za sedam meseci ukupno je stiglo svega pet predloga, odnosno sugestija i opozicione partije u Republici Srbiji su 2019. godine odlučile da ne učestvuju u donošenju jednog ovakvog zakona.

Znači, bila su ima puna usta zašto nije donet zakon, a kada je trebalo da se uključe u sam tekst zakona, oni su odbili da se uključe. Verovatno nijedan zakon ne može da se pohvali tako dugotrajnim stažom, interesovanjem srpskih medija, kao što je ovaj zakon o ispitivanju porekla imovine. Dug staž u medijima, rekla bih, bez ikakvog rezultata, svi su obećavali, ali ga niko nije do sada doneo.

Tek dolaskom SNS na vlast, mi ispunjavamo data obećanja građanima Srbije i u svom ekspozeu premijer je 2016. godine naveo usvajanje jednog ovakvog važnog zakona i nakon sprovedene javne rasprave, Srbija konačno dobija zakon, rekla bih zakon protiv lopova, protiv enormnog bogaćenja na grbači naroda, protiv enormnog bogaćenja i sticanja imovine protivno zakonom.

Da nam se ne bi desilo da neko uveća prihod od svojih firmi, kako je to učinio Dragan Đilas, gde je prijavio prihod od svojih firmi od 619 miliona evra, isti dotični gospodin je imao 25 miliona evra u nekretninama, u stanovima, poslovnim objektima, garažama i kućama, a da je ovakav zakon postojao to se ne bi desilo i on bi odavno bio uhapšen. Sada će se takva imovina proveravati. Ispitivanje će vršiti posebna poreska jedinica Poreske uprave za sva fizička pravna lica i državni organi će biti u obavezi da dostave sva neophodna dokumenta i sve neophodne tražene podatke.

Ovoj posebnoj proveri podleže i imovina pojedinaca, ukoliko se tokom tri uzastopne godine poveća za 150.000 evra, preko onoga što je vidljivo u prijavljenim prihodima. Uvodi se i tzv. Kazna, plaćanje posebnog poreza od 75%.

Kada se utvrdi uvećanje imovine, bez dokazanog prihoda, određuje se porez od 75% i građani će možda reći da je opravdano oduzeti ono što je nepravedno stečeno i da je ova mera opravdana i da je konačno pravda u Srbiji ovim zakonom i zadovoljena.

Osnovna prednost zakona je to tzv. unakrsno preispitivanje imovine. Takođe se u postupku utvrđivanja imovine, njene vrednosti i porekla, utvrđuje i da postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo. Jedinica poreske uprave je tada u obavezi da obavesti sve nadležne institucije u ovoj zemlji, i tužilaštvo i druge nadležne organe i policiju koji će nakon toga preuzeti sve neophodne aktivnosti.

Takođe jedinica poreske uprave utvrđuje poreklo imovine, vrši uvid u podatke iskazane u poreskim prijavama, poreskim bilansima, sve ono što je neophodno za jedno uspešno vođenje firme. To se upoređuje sa bazama podataka poreskog računovodstva i ostalim dokumentima i podacima, npr. vlasničkim listom u RGZ i drugim podacima koje dostavljaju nadležne institucije u Republici Srbiji.

Takođe, pri utvrđivanju vrednosti imovine, u obzir se uzima celokupna imovina fizičkog lica i teret dokazivanja je sada upravo na tom fizičkom licu. Ono treba da dokaže da je na zakonit način steklo imovinu. Takođe Zakon o poreklu imovine koristi metod da se utvrdi nezakonito stečena imovina i oporezuje se velikom poreskom stopom. Ovaj zakon plod rada dva ministarstva, Ministarstva pravde i Ministarstva finansija i rekla bih da je to jako važan i jak antikorupcijski mehanizam koji nam je nedostajao u našem pravnom sistemu.

Usvajanjem ovog zakona šalje se jasna poruka za sve oni koji su nelegalno sticali imovinu kroz razne sumnjive poslove i mahinacije, da je teret dokazivanja na njima da dokažu na koji način su stekli imovinu ili će im biti oduzeta.

Ovaj zakon pojačava i tržišnu utakmicu, on doprinosi izgradnju tržišne privrede, ali i stimuliše plaćanje poreza fizičkih i pravnih lica, jer će one sada dodatno imati motiv da plate porez i na taj način dokažu da na legalan način raspolažu svojom imovinom. Ponavljam reč je o jednom jakom antikoruptivnom mehanizmu. Vi sada u Srbiji nećete imati građane koji su nedodirljivi. Svi građani će biti na udaru kada je reč o proveri imovine.

Nelegalno bogatstvo, pravni sistem je pokazao da se može steći na različite načine, krađom, otimačinom, uzurpacijom, ratnim profiterstvom, finansijskim malverzacijama na osnovu monopolskog položaja, neplaćenim dažbinama, izbegavanjem plaćanja poreza i taksi, nelegalnom trgovinom i drugim kriminalnim radnjama. Da bi se ove pojave sprečile neophodno je da usvojimo Zakon o poreklu imovine i Zakon o posebnom porezu kako bi bilo moguće da se oduzme nelegalno stečena imovina.

Usvajanjem zakona ćemo omogućiti efikasnu i brzu promenu i na taj način će biti zaustavljena i onemogućena korupcija u Republici Srbiji.

Na kraju, usvajanjem zakona će biti zadovoljena, rekla bih, jedna od najznačajnijih vrednosti u našem društvu, a to je zadovoljenje pravde, jer će na udaru biti svi oni koji imaju višemilionske uloge, višemilionsku imovinu stečenu na nezakonit način.

Pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj jako važan zakon. Zahvaljujem.
Hvala, gospodine Milićeviću.

Drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, stara latinska poslovica kaže - Istorija je učiteljica života. Glavno pitanje je da li smo sve istorijske činjenice tokom života savladali, koliko smo naučili iz naših grašaka kako bi kao čovečanstvo ove greške u budućnosti ne bi ponavljali? Otuda je važno da Staro sajmište, kao mesto stradanja velikog broja žrtava, napokon dostojno obeležimo.

Obradovala me je zaista Vučićeva izjava iz avgusta prošle godine o završetku Nacrta zakona o memorijalnom kompleksu Staro sajmište izrečena na sastanku sa Erfaimom Zurofom koji je izabran da učestvuje kao jedan od članova Komisije za predsednika Međunarodnog saveta, inače je direktor centra „Simon Vizental“.

Grad Beograd je takođe, želim da napomenem, dao svoj značajan doprinos kako bi naši sugrađani koji su ubijeni samo zato što su bili druge vere dobili obeležje i sećanje kakvo zaslužuju.

Promene se dešavaju, rekla bih, tek od 2014. godine kada na vlast u Beogradu i Srbiji dolazi SNS. Tek tada smo mi počeli da na pravi način razvijamo tu kulturu sećanja na sve žrtve brojnih ratova i Prvog svetskog rata i Balkanskih ratova i Drugog svetskog rata, obeležavanje NATO agresije i svih ostalih bitaka, bojišta na kojima je stradao pre svega srpski živalj, ali i jevrejski, romski i ostali narodi koji su živeli na ovim prostorima.

Takođe, grad Beograd je doneo odluku da se 10. maj proglasi Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu, što je još jedan korak napred kada je reč o razvijanju bilateralnih odnosa između Republike Srbije i Izraela, ali i odavanja priznavanja jednog istinskog pomena na sećanje na žrtve Holokausta.

Predlogom Zakona o memorijalnom centru Staro sajmište trebalo bi da se uspostavi ustanova kulture na republičkom nivou koja bi bila posvećena kulturi sećanja na žrtve, istorijske događaje koji su se desile na prostoru Starog sajmišta, odnosno na prostoru nacističkog logora, jevrejski logor Zemun i prihvatnog logora Zemun.

Ovo je potez je, rekla bih, ispunjenje pravde. Naspram više od 70 godina koliko smo čekali, zaista mi je drago i ohrabruje ova vest što se danas pred nama, kao narodnim poslanicima, nalazi ovaj jedan jako značajan zakon, jer na taj način ispunjavamo pravdu za sve one porodice žrtava, za sve one Srbe, Jevreje, Rome koji su čekali više od 70 godina na zadovoljenje pravde.

Ambiciozno je, čitajući ovaj Predlog zakona, zaista bih rekla da je ambiciozno osmišljen centar u budućnosti koji će obavljati poslove prikupljanja, sređivanja, čuvanja, izlaganja, stručne obrade, istraživanja i prezentovanja muzejskih, arhivskih i filmskih dokumenata i predmeta, ali će se koristiti i u muzejske obrazovno-vaspitne, naučno-istraživačke, izdavačke svrhe, kao i brojne manifestacije.

Cilj zakona je da se stvori promena u pravcu ispunjenja dužnosti i trajnog pamćenja i spomena žrtava Holokausta, žrtava genocida, okupatorskog terora i ratnih zločina kako se ne bi zaboravile istorijske činjenice o postojanju koncentracionog logora koji se nalazio u samom centru naše prestonice, u samom centru Beograda.

Predlog zakona će uticati i na predstavnike žrtava koji su reprezentovani kroz Savez jevrejskih opština i Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.

Usvajanje ovog zakona, rekla bih, to je tek prvi korak. Nas očekuje još dosta posla koji podrazumeva i eksproprijaciju zemljišta i projektovanje centra, a potom i njegovu izgradnju. Dobra vest je što u tom poslu nećemo biti sami. Imali smo prilike da iz medija prošle godine vidimo da je američki muzej Holokaust ponudio podršku Srbiji u februaru prošle godine za izgradnju memorijalnog kompleksa i rekao je tada zamenik direktora ovog muzeja, Robert Vilijams, i pohvalio je tada posvećenost srpske delegacije pri Međunarodnoj alijansi na za sećanje na Holokaust.

Takođe, grad Beograd je pored formiranja komisije koja je izrađivala nacrt ovog zakona imala i takođe jako dobru saradnju sa direktorom za međunarodne odnose, Jad Vašemom, u istraživanju Holokausta i na projektu Staro sajmište.

Reč je o saradnji dve institucije, rekla bih, od jako velikog značaja, o istorijskom arhivu Beograda i muzeja Holokausta u Vašingtonu. Naš Istorijski arhiv u Beogradu je uputio više od 31 kopiju dokumenata koje predstavljaju svedočanstvo o postupanju nacista prema Jevrejima u Srbiji i Jevrejima u bivšoj Jugoslaviji.

Na ovaj način, Srbija daje svoj doprinos istraživanju Holokausta i očuvanju sećanja na ovaj strašan zločin kako se on ne bi više u istoriji i u budućnosti ponavljao.

Za Srbiju i Evropu, ali i sve buduće i sadašnje generacije, važno je da saznamo istinu o stradanju. Za Srbiju i Evropu je važno da Staro sajmište postane memorijalni kompleks jer je to mesto poslednjeg nacističkog koncentracionog logora u Evropi koji do sada, do današnjeg dana, do 2020. godine nije obeležen. Rekla bih da je ova Vlada zaista uradila u prethodne tri godine više nego što je urađeno u prethodnih 70 godina otkada ovaj problem postoji i da je rukovodstvo grada Beograda, ali pre svih i predsednik Aleksandar Vučić, da su dali nemerljiv i značajan doprinos.

Drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, želim da istaknem da je Srbija prva zemlja u Evropi koja je usvojila Zakon o vraćanju imovine žrtava Holokausta, koji nemaju naslednike, jedina zemlja koja je na zgradi Predsedništva okačila zastavu sa Davidovom zvezdom kako bi obeležila jednu jako značajnu godišnjicu. Reč je o 75. godina od Holokausta i na taj način dala svoj doprinos.

Sada ću malo da govorim o istorijske činjenice. Istorijske činjenice govore da zgrade Starog sajmišta nisu bombardovane u razornom nacističkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine. To je prostor koji je prevashodno bio namenjen za Beogradski sajam. Kralj Aleksandar je opremio čitav ovaj prostor, i to je trebao da bude moderni centar Beograda, kako se grad širio ka Zemunu.

Nažalost, nacisti su odustali od toga da grade novi logor na prostoru Zasavice, blizu Sremske Mitrovice, na oko 70 kilometara od Beograda i uselili su se u ove prazne paviljone nekadašnjeg Beogradskog sajma.

Dvadeset trećeg oktobra, znači, 1941. godine, nemačka vojna uprava je odlučila da, umesto da gradi novi logor, za tu namenu preuredi Beogradsko sajmište, njegove u tom času prazne paviljone. To nije bilo idealno mesto za koncentracioni logor, s obzirom na blizinu gradu, ali su ga nadležni u nedostatku vremena, ideja ipak prihvatili.

Sajmište se nalazi na teritoriji pod kontrolom lokalne komande za Zemun, Semlin, te je shodno tome ovaj logor je i nazvan „Judenlager Semlin“, Jevrejski logor Zemun. Sudbina Jevreja na Sajmištu je bila zaista obeležena velikim stradanjima.

U rano proleće 1942. godine okupatorske vlasti u Beogradu su shvatile da planirano deportovanje Jevreja na istok nije na vidiku i sa tim u vezi je želela da što pre iznađe rešenje za jevrejski problem. Ovog puta vlast u Berlinu je obezbedila neophodnu infrastrukturu i u martu 1942. godine stigao je gasni kamion marke „Saurer“, koji su vozila dva niža SS-oficira Gec i Majer, u Beograd. Za ovaj kamion je u nacističkim dokumentima korišćen eufemizam – vozilo za uništenje vaški, a zapravo je bio kamion smrti.

Auspuh je bio tako postavljen i vožnja u ovom kamionu je trajala 10 do 15 minuta i u trenutku ukrcavanja u jevrejskom logoru, između 80 i 100 ljudi, bilo je dovoljno samo 10 minuta da se krene ka putu za Jajince, rekla bih, putu bez povratka, putu bez života, u sigurnu smrt, kakav je bio ovaj kamion.

Ova vrsta gasnog kamiona korišćena je u nacističkom programu eutanazije još tokom 1940. godine kada je stradalo desetine hiljada invalida i mentalno obolelih. Krajem 1941. godine i početkom 1942. godine isto vozilo je testirano kao metod za konačno rešenje jevrejskog pitanja.

Prve žrtve ovog kamiona u Beogradu bili su osoblje i pacijenti dve jevrejske bolnice u Beogradu. Tokom samo dva dana, 18. i 19. marta 1942. godine, preko 800 ljudi, uglavnom pacijenata, bilo je utovareno u gasni kamion u grupama od 80 do 100 i svi su umrli od trovanja ugljenmonoksidom na putu kroz Beograd do gubilišta u Jajincima, selu u podnožju planine Avale, južno od grada Beograda. Po dolasku u Jajince sedam Srba zatvorenika vadilo je žrtve iz kamiona i zakopavalo u masovne grobnice.

U početku je logor bio zamišljen samo za srpske Jevreje. Međutim, kasni ovde su slati i drugi politički osuđenici, komunisti, partizani i četnici. Crna istorija je ispisana ovde za vreme okupacije, a kada je oko 7.000 Jevreja i 32.000 Srba ubijeno u tzv. dušegupkama, streljano u Jajincima ili umrlo od užasnih bolova i užasnih uslova koji su vladali u samom logoru.

Posle rata Sajam nikada nije uspeo da pretvori ovaj prostor u prvobitnu funkciju, verovatno zbog svoje krvave istorije. Svi jugoslovenski paviljoni su uklonjeni i ovde su smeštene institucije zadužene za izgradnju Novog Beograda, osim paviljona i centralnoj kuli pretilo je rušenje, jer se nisu uklapali u viziju moderne metropole kakav je želeo Beograd da bude.

Godine 1951. ovi prostori su pretvoreni u stanove za socijalno ugrožene osobe u našoj prestonici ili su predati na korišćenje Udruženju likovnih umetnika Srbije.

Tek dolaskom SNS, Vlada Srbije, koja je predlagač ovog zakona, nabrojala je u svom obrazloženju da taj pravni akt treba usvojiti radi trajnog pamćenja na žrtve Holokausta, genocida, okupatorskog terora, ratnih zločina.

Osnivanje memorijalnog centra će omogućiti da se ne zaborave ove istorijske činjenice o kojima sam govorila, o postojanju jednog logora na teritoriji Beograda, na prostoru na kome je u Drugom svetskom ratu bio nacistički koncentracioni logor koji je u smrt odveo više od 7.000 Jevreja, više od 32.000 Srba i Roma, ali i drugih naroda i narodnosti.

Zaključak se nameće sam, kao što sam počela svoje današnje izlaganje, istorija je učiteljica života i možda je najstrašnije što Beograđani nisu dovoljno znali o stradanjima na Starom sajmištu, kao i o istorijskim činjenicama, šta se zaista dogodilo tokom Drugog svetskog rata u samom centru Beograda.

Logor Staro sajmište postojao je od 8. decembra 1941. do jula 1944. godine, s tim da se njegova namena menjala tokom vremena. Od 8. decembra 1941. do 10. maja 1942. godine on je bio Jevrejski logor Zemun ili „Judemlager Semlin“ koji je imao za cilj da uništi preostalu jevrejsku populaciju u okupiranoj Srbiji. Od 2. maja 1942. godine počinje da radi prihvatni logor Zemun koji će raditi do jula 1944. godine i koji je bio tranzitni logor za zarobljenike narodnooslobodilačkog pokreta, partizane i Srbe iz okupiranih područja, Hrvatske i za druge protivnike totalitarističkih režima na ovim prostorima. Služio je kao prihvatni logor i imao je zadatak da preusmeri zarobljenike u radne logore u Nemačkoj, Norveškoj i drugim delovima okupirane Evrope.

Naša je obaveza da stratišta obeležimo. Naša je obaveza da obeležimo i sva mesta stradanja i da im odamo priznanje na adekvatan način. To je naša civilizacijska vrednost i obaveza da napravimo staze i mape stradanja i da ta stratišta zaista budu obeležena i u kolektivnom sećanju ili pamćenju našeg naroda, a i da budu deo edukativnih programa naših đaka, jer bez toga mislim da ćemo pasti na budućem ispitu iz istorije.

Nekako smo ovih 70 godina, rekla bih, zatajili i nedostajalo nam je prava memorijalizacija kakvu zaslužuje zlo koje je počinjeno na ovim prostorima, a sa jasnom porukom da se to zlo nikada ne ponovi.

U svom današnjem izlaganju sam se zaista rukovodila podacima prof. dr Miljana Koljanina koji je utvrdio da je kroz logor Staro sajmište prošlo 40.000 ljudi. U prvom delu to je bio jevrejski logor i prošlo je 7.000 ljudi, od toga 6.400 žena, dece i starih iz ostataka Jevrejske zajednice u tom periodu i oko 600 pripadnika Romske zajednice, s tim što je 6.400 jevrejskih porodica, dece, starih i žena, bilo ubijeno ili su umrli u lošim uslovima u logoru. Romi su, velika većina njih, uspeli da se izvuku. Nemci su hapsili pripadnike Romske zajednice zato što nisu imali stalno prebivalište. Romi su se na različite načine u Beogradu dovijali i uspevali da kod rođaka i prijatelja dođu do prijave stalnog prebivališta.

U drugom delu prihvatnog logora prošlo je nešto više od 30.000 ljudi, od toga su najveći deo bili Srbi sa područja NDH i okupirane Srbije, zatim pripadnici partizanskog pokreta i nešto pripadnika četničkog pokreta. Kako je rat odmicao došlo je do većeg broja Jevreja, Roma, Hrvata. Kada je Italija potpisala kapitulaciju 1943. godine, logor su naselili i predstavnici Italijana i Albanaca.

Na samom kraju, poslednja rečenica, uspostavljanjem memorijalnog kompleksa akcenat ćemo staviti na istorijske činjenice, ali i na jednu suštinsku činjenicu da revizija istorije nije moguća. Uzimajući princip na umu, da koliko znamo, toliko pamtimo, važno je da po ugledu na evropska iskustva otvorimo ovaj memorijalni centar u samom centru Beograda koji će čuvati sećanja na sve žrtve koje su stradale u ovom logoru ili su bili raseljeni, ili su bili ugušeni na svom poslednjem putu u kamionu ka Jajincima. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Uvažene kolege narodni poslanici, i poštovani građani Srbije, dobra politika je ona politika koja rešava probleme građana, koja osluškuje potrebe koja se zasniva na slobodi, na otvorenosti, na odgovornosti, na toleranciji, politika koja je usmerena ka kritičkom preispitivanju.

Bez obzira na izvesne drame, koje smo zaista i ovih dana i meseci prethodnih imali prilike da vidimo, te drame su fabrikovale deo opozicije oko izbora, novih članova REM. Rekla bih da je šansa za novu dramu sada svedena na minimum i rekla bih da ćemo izborom i ova dva preostala člana Saveta REM u Srbiji, na ovu temu staviti tačku.

Na trećoj rundi dijaloga između predsednika, vlasti i opozicije, nevladinog sektora, stručnjaka, eksperata, donet je zaključak 14. decembra 2019. godine da je potrebno unaprediti rad REM, da je neophodno imenovati tri plus dva nova člana Saveta REM, da je potrebno doneti novi propis za javni medijski servis, kao i osnovati nadzorni odbor Narodne Skupštine Republike Srbije.

Evo, mi smo zaista reagovali na ove zahteve i sve ih usvojili.

Želim da podsetim građane Srbije, Skupština Srbije je krajem decembra izabrala tri člana REM na osnovu sprovedenog konkursa i u raspravi na resornom odboru, obavljeni su razgovori o svim predloženim kandidatima i narodni poslanici su imali prilike da glasaju i da na taj način iznesu svoje mišljenje.

U tom trenutku ste vi zaista u Srbiji imali jednu paradoksalnu situaciju, kada je Odbor za kulturu i informisanje raspisao konkurs, niko nije želeo, odnosno malo ljudi je želelo da se konkuriše na to mesto REM, jer su se bojali da će ih opozicija provući kroz blato i da će na sve moguće načine ukaljati njihovu dotadanju karijeru.

Takođe, mi smo kao SNS zaista pokazali da smo spremni da izađemo u susret zahtevima opozicije nevladinih organizacija i stručnjacima i da zaista, pokazali smo političku volju da smo spremni da unapredimo izborni proces u Republici Srbiji.

To nismo uradili zato što smo slabi, zato što se nekoga plašimo ili bojimo, već zato što želimo da zaista u Srbiji kreiramo jednu fer-plej utakmicu na kojoj ćemo kao vodeće politička partija glasovima građana imati prilike da se takmičimo i u toj pravednoj borbi i pobedimo 26. aprila ove godine.

Narod Srbije glasa za rezultate. Vi ne možete građane Srbije, ne možete srpskog domaćina tako lako gospodine da prevarite. Srpski domaćin zna za koga će da glasa, srpski domaćin glasa na osnovu rezultata prethodnog rada koji je postigla SNS, na čelu sa Anom Brnabić i predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Narod glasa za rezultate, a ne prazne priče, ne dvostruke aršine i bahaćenje i otimanje na račun onih koji nemaju, kakav je bio karakter vlasti za vreme Dragana Đilasa, dok je bio gradonačelnik u Beogradu.

Danas Skupština treba da izabere dva nova člana Saveta REM, čime bi se ovo regulatorno telo zaista kompletiralo i radilo punim kapacitetom, u punom sastavu od devet članova.

Podsetiću vas da je krajem decembra prošle godine, dakle, izabrali smo tri, danas biramo još dva i time pokazujemo da zaista imamo veći demokratski kapacitet i više spremnosti i političke volje, nego što su to imali oni koji su bili na vlasti do 2012. godine.

Njima je prvi zahtev na ovom međustranačkom dijalogu i Fakultetu političkih nauka, i u Narodnoj skupštini, sve vreme provejavao zahtev, Saveta za Srbiju da oni žele, sve vreme su govorili o sastavu REM, a sada ih vidimo, nema ih ovde u Narodnoj skupštini da o tome i raspravljaju i o tome debatuju. Oni bi samo da budu kontra ministri, da se ponovo dohvate fotelja, sekretarica, privilegija i da ponovo vladaju Srbijom, ali imaju jedan veliki problem, narod Srbije ih neće i to neće proći kod naroda u našoj zemlji.

Takođe, to možemo da vidimo na prostom primeru bojkota izbora, vidimo iz medija da bojkot izgleda neće važiti za neke lokalne lidere, za njihove rezervne grupe građana, imamo najavu grupe građana jedan od pet miliona da će izaći na izbore u aprilu ove godine i da neće poslušati poziv Jeremića, Boška Obradovića i Dragana Đilasa da ne izađu i da bojkotuju ove izbore.

Baš me zanima zaista, gospodine Arsiću, kako će to da objasne građanima Šapca, građanima Paraćina, građanima Beograda, da su dobri uslovi da izađu da se glasa na lokalnim izborima, a da su loši uslovi da se glasa za nacionalne izbore, za nacionalni parlament, i ako su ti izbori u istom danu.

Takođe želela bih sve narodne poslanike da podsetim kako je to bilo ranije, a kako je to sada, kada je reč o izbornim uslovima. Moja koleginica Violeta iz poslaničke grupe SNS govorila je o tome šta smo mi sve u ovom prethodnom periodu uradili, kako bi poboljšali te uslove, ali ja želim da vas podsetim kako je to bilo pre 2012. godine, kakvi su bili izborni uslovi u Srbiji. Sada su Draganu Đilasu, Bošku Obradoviću, Vuku Jeremiću, zaista puna usta slobode medija, kao da im je narod kriv za to što njihova politika ne prolazi, kao da im je kratka pamet.

Građani Srbije se zaista sećaju kako je bilo dok su oni vladali, kakve su sve bile korupcije, zloupotrebe položaja ili netransparentno trošenje novca građana Srbije, kako se to isisavao novac građana Republike Srbije od strane Đilasovih firmi, Multikom grupe i „Dajrek medije“.

Dragan Đilas je nakon svoje političke karijere kada je otišao u opoziciju stekao enormno bogatstvo, 619 miliona evra prihoda samo u svojim kompanijama. Takođe, njegovo bogatstvo se procenjuje u nekretninama 25 miliona evra je težak samo u nekretninama. Da se ne sećamo i ostalih Đilasovih nedela u Beogradu.

Takođe, kada govorimo o medijima, to vreme je bilo i najprepoznatljivije po ne slobodi gašenja medija, medijskih pritisaka na novinare i urednike. To je bilo vreme kada je hapšen Raja Rodić, kada je ugašena „BK“ televizija. Takođe, u to vreme na razne načine su se obračunavali sa neposlušnim medijima i o tome svedoči i izveštaj pokojne Verice Barać, u Savetu za borbu protiv korupcije, koja je govorila o brojnim mahinacijama, korupciji, zloupotrebi službenog položaja, ali i tog monopolskog položaja Đilasovoj firmi na tržištu reklamnog prostora.

Vi hapsite, vi ste tada te 2009. godine hapsili urednike i vlasnike najčitanijih novina u Srbiji, koji su se usudili da pišu o mahinacijama tadašnjeg vrha vlasti Tadićeve i Đilasove vlasti.

Takođe, u vreme Đilasa i Jeremića, i vi ste imali 2020. godine, u trenutku predsedničkih izbora, imali ste negativnu kampanju, prljavu kampanju protiv tadašnjeg kandidata Tomislava Nikolića, koji je bio kandidat na predsedničkim izborima ispred SNS. Kako se onda nisu žalili na stanje u medijima, kao se onda nisu žalili na pritiske koji su vršili nad novinarima, nad urednicima?

Dragi građani Srbije, drage kolege narodni poslanici, oni te pritiske vrše i dan danas. Dragan Đilas kada ima konferenciju za štampu i Savezu sa Srbiju, ni jedan novinar „Studija B“, ni „Pinka“, ni bilo kog drugog, a da nije njemu blizak medij, onemogućen im je ulazak, onemogućeno je prisustvo na takvim konferencijama.

Takođe, mogu da kažem da su sada, tako je bilo do te 2012. godine, mi smo dolaskom SNS na vlast usvojili set medijskih zakona i zaista usvajamo i medijsku strategiju i popunjavanjem sastava REM-a želimo zaista da pokažemo da želimo da u zemlji Srbiji stvorim pogodne uslove, dobre uslove za razvoj i slobodnog novinarstva i nezavisnih medija.

Sada su izborni uslovi bolji nego ikad. Imate unapređenje izbornog procesa na više nivoa, uređen je birački spisak, RIK je organizovao zaista veliki broj edukacija i treninga. Vi sada možete kao građanin da proverite, nakon izbora, da li je neko glasao u vaše ime ili ne, što do sada nije bio slučaj.

Nedavno smo u Narodnoj skupštini usvojili izmene i dopune Zakona i smanjen je cenzus na 3%, i takođe je omogućeno da na listama bude zastupljeno 40% žena što do sada nije bilo slučaj.

Na kraju, time završavam, dobra politika je samo ona politika koja ostvaruje rezultate, koja isporučuje rezultate građanima. Dobra politika je ona politika koja je zasnovana na osluškivanju realnih i stvarnih potreba građana, ali to je i politika koja je spremna na kritiku i takva je politika predsednika Aleksandra Vučića i SNS. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi potpredsedniče Vlade sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nećemo se baviti kvazi aferama, bavićemo se suštinskom politikom koja rešava probleme građana Srbije. Ja biram da govorim o dnevnom redu i današnjem setu međunarodnih sporazuma i izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, koje će poboljšati protok ljudi, informacije, ubrzati komunikaciju sa zemljama kao što su SAD, Bugarska, Tunis, ali i učvrstiti saradnju sa Evropolom, tj. Evropskom policijskom komisijom i saradnju sa zemljama Crnomorske ekonomske saradnje u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne i izazvane katastrofe.

Želela bih u svom uvodnom izlaganju da kažem par činjenica o srpskom pasošu. Srpski pasoš je danas cenjen u svetu i to pokazuju brojna međunarodna merenja. A prema indeksu pasoša u protekloj 2018. godini, srpski pasoš je rangiran na 31. mestu od ukupno 190 država u svetu. Srbija se nalazi na 31. mestu i to je skok od sedam mesta u odnosu na 2017. godinu, kada se Srbija nalazila na 38. mestu.

To su podaci koji su dostupni javnosti i svi građani Srbije jednim klikom sada mogu da odu na sajt indeksa pasoša, "pasport indeks" i da vide o uspešnoj reformi, pre svega Ministarstva unutrašnjih poslova, validnim putnim ispravama koje predstavlja srpski pasoš.

Građani Srbije mogu da koriste svoj pasoš i mogu da bez problema uđu u 126 zemalja na svetu. Nosiocima srpskog pasoša nije potrebna nikakva viza za čak 83 zemlje, dok se za 43 zemlje viza dobija odmah po ulasku. To su rezultati rada MUP-a, Vlade Republike Srbije, to su te reforme koje sprovodimo u korist i za račun građana Republike Srbije i nikakve afere nas ne mogu u tome sprečiti, niti napraviti neki zastoj.

Postojeći zakon o putnim ispravama donet je 2007. godine, menjan je 2014. godine i primenom je uočena potreba da se neke odredbe preciznije definišu na taj način da će doprineti boljem funkcionisanju državnih organa, pre svega mislim na bolje funkcionisanje organa MUP-a, ali i svakako će omogućiti bolju zaštitu i efikasnije ostvarivanje prava građanima Srbije.

Sledeće izmene na koje želim da ukažem i koje su ključne izmene u ovom postojećem zakonu, tiču se rokova od šest meseci do prestanka važenja pasoša, kao najraniji momenat za podnošenje zahteva za izdavanje dokumenta i to je zaista ocenjeno kao neka vrsta optimalnog roka.

Vi sada ako želite da putujete u neku od zemalja članica EU, ako želite da putujete u SAD, kod apliciranja i popunjavanja neophodnih formulara, doći ćete do one kolone koja se odnosi na to do kada vam ističe vaš pasoš. Mnoge zemlje poput SAD uslovljavaju da pasoš mora da važi više od šest meseci, pre vašeg boravka u datu zemlju.

Da je predlagač izmena i dopuna ovog zakona, zaista mislio o svakom detalju, govori još jedna novina koju ove izmene predviđaju, a to se odnosi na rasterećenje građana u slučajevima kada je potrebno oglasiti putnu ispravu koja je proglašena nevažećom. Napušta se dosadašnja praksa da je nevažeća putna isprava morala da se oglasi u „Službenom glasniku“ Republike Srbije na teret i o trošku građana Srbije. Sada će to mnogo biti olakšano, sada se građani oslobađaju troška koji su imali do sada i mogu da se oglašavaju na internet stranici Ministarstva.

Takođe, želela bih da kažem da napredak na listi srpskog pasoša, to je ovaj indeks o kome sam govorila, nije jedini dokaz dobre reforme koje sprovodi, pre svega predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, ali i čitav tim u Vladi Republike Srbije, pre svih rekla bih MUP na čelu sa dr Nebojšom Stefanovićem. Vi sada imate pasoš, srpski pasoš, i možete da putujete u 126 zemalja u svetu. To do sada niste mogli. Zaista sam ponosna na rezultate Vlade Republike Srbije i MUP-a.

Takođe, svim građanima Republike Srbije, kao narodni poslanik koji dolazi iz redova SNS, mogu da kažem i sledeće podatke. Vi danas imate sve više građana iz čitavog sveta, ljude iz regiona, poslovnih ljudi, biznismena koji žele da dođu do srpskog pasoša što ukazuje, zaista, ugled koji naša zemlja uživa u svetu, a i pokazuje neku vrstu stabilnosti međunarodnog kredibiliteta koji kao zemlja imamo.

Srbija je sada lider u regionu. Moj kolega Vlada Marinković je govorio o brojnim pokazateljima našeg razvoja. Mi smo druga zemlja u Evropi po privrednom rastu. Zaista smo lideri u jugoistočnoj Evropi po direktnim stranim investicijama. Mi smo sada jedan reprezentativan, pouzdan partner, neko na koga se može osloniti i zemlje članice EU i Kina i Rusija i mnoge druge zemlje, ne samo iz Evrope, nego i iz čitavog sveta. Oni žele sa nama da sarađuju, žele sa nama da posluju, one žele da ulože u našu zemlju i to su zaista činjenice koje niko ni iz opozicije ne može da pogazi.

Srbija štiti svoje interese i zaista se trudi da na najbolji način olakša život svojim sugrađanima, da se ubrza protok ljudi, da se olakša protok robe i usluga, kapitala, nešto na čemu se bazira jedinstveno tržište EU. To su te četiri slobode na kojima se bazira celokupno zakonodavstvo EU i nešto što čini četiri kamena temeljca same EU.

S tim u vezi, zaista podržavam inicijativu predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, o osnivanju malog Šengena, koji je od strateškog značaja za razvoj celokupnog regiona i za bolji život svih naših građana u Republici Srbiji. Sastanci u Novom Sadu i Ohridu zaista su iznedrili inicijativu o malom Šengenu. Reč je o slobodnom protoku ljudi, što je dobro za čitav region. Rekla bih da najveće benefite od malog Šengena će upravo imati Republika Srbija i njeni građani.

Kao poslanik koji dolazi iz redova SNS i koji je član Odbora za evropske integracije, zaista mogu da kažem da se Evropska unija u ovom trenutku zaista nalazi pred brojnim izazovima. Mi imamo jednu zemlju članicu EU koja želi da napusti uniju, Velika Britanija koja želi da sprovede Bregzit. Imamo jednu od ključnih zemalja jezgra EU, kakva je Francuska, koja govori sve više o neophodnosti unutrašnjih reformi same EU i imamo utisak da je proces evropskih integracija zemalja zapadnog Balkana u ovom trenutku ukočen, da prosto ne ide onom dinamikom i onom brzinom kako je administracija Republike Srbije u ovom trenutku spremna.

Takođe, želela bih da kažem da mi reforme sprovodimo zbog naših građana, a ne zbog Brisela, ne zbog Evropske komisije, ne zbog ostalih institucija EU. U fokusu naših reformi su naši građani. Mi želimo da izvršimo digitalizaciju, da na jednom kliku zaista budu dostupne brojne usluge, kako to postoji u brojnim zemljama EU, na primer u Estoniji. Mi želimo da skratimo vreme i novac, a sve u korist građana ove zemlje.

Pozdravljam ideju o malom Šengenu. To će biti neka vrsta nove alternative i neka vrsta dubljih balkanskih integracija, jer je u fokusu malog Šengena, kao što sam već rekla, slobodan protok ljudi. Dobar primer ovakvih dubljih integracija pre nego što je zemlja kandidat postala punopravna članica EU, imali smo i davne 1991. godine, kada su se 15. februara tri tada države, Čehoslovačka, Poljska i Mađarska se okupile oko višegradske grupe. Te tri zemlje u tom trenutku, te davne 1991. godine, želele su dublje da se ekonomski integrišu, želele su dublje da se vojno i energetski sarađuju, da se povežu i nakon ulaska u EU, maja 2004. godine one su zaista nastavile da i dalje sarađuju i unapređuju svoju saradnju i kada su postale punopravne članice EU, što je dobro.

Iz takvih iskustava moramo da učimo. Nikada nam ništa neće pasti sa neba, nemamo čaroban štapić da neke reforme neko umesto nas sprovede umesto nas. Moramo sami da zasučemo rukave i sami da radimo na tome da poboljšamo poslovni ambijent i da poboljšamo život svih naših građana.

Takođe, želela bih da kažem da čitav prostor zapadnog Balkana teži da se ekonomski poveže i dublje integriše. Srbija će imati najveće benefite od ovih integracija. Izgradnja puteva je nešto što nas spaja. Kada imate razvijenu putnu infrastrukturu, onda ubrzavate i olakšavate poslovanje.

Drago mi je da smo ostvarili san brojnih generacija, na koji smo čekali više od 50 godina, da smo konačno završili Koridor 10. Za vreme Tadića, završeno je samo 2% Koridora, putne strukture.

Moram vam reći, ministre Stefanoviću, da zaista nisam verovala da ćemo uspeti da završimo jedan ovakav istorijski poduhvat kakav je Koridor 10. Vi danas za samo tri sata možete da dođete do Bugarske, za samo par sati možete da dođete do makedonske granice i to su benefiti za naše građane i za našu privredu.

Sada želim da govorim o sledećoj stvari, reč je o Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD, unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija koji je, želim da vas podsetim, potpisan u Vašingtonu 14. maja 2019. godine.

Osnovni cilj ovog memoranduma je borba protiv terorizma. Bili smo svedoci ozbiljnih terorističkih napada u svetu. Terorizam danas postaje globalni problem i zaista se očekuje brza i adekvatna akcija i reakcija država.

Imali smo brojne nemile slike u medijima, poput onih u SAD-u i terorističkog napada od 11. septembra 2001. godine, zatim teroristički napad u Beslanu, u Ruskoj Federaciji 2004. godine i mnogi drugi. Imajući u vidu međunarodnu komponentu terorizma, jasno je da samo bliska saradnja između država može omogućiti efikasnu borbu protiv ovog zla.

Moramo, pored onih standardnih kanala, kao što je stalna komunikacije sa Evropolom i Interpolom, ići korak napred i učvrstiti tu međusobnu saradnju između država u regionu, između država i sveta, između najvećih država na svetu kakve su SAD.

Drago mi je što nećemo stati samo na sporazumima koje smo potpisali sa državama članicama EU u borbi protiv terorizma, već je u planu i izvestan je i sporazum koji je ispregovaran sa Ruskom Federacijom i koji će se nadam se uskoro naći na ratifikaciji i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Kada je kod migracija reč, svrha ovog memoranduma je upravo unapređenje saradnje između Republike Srbije i SAD u cilju sprečavanja putovanja terorista i nezakonitih migracija. Želim sve svoje drage kolege i sve građane Srbije da podsetim na sledeći podatak, da je tokom 2015. i 2016. godine kroz Srbiju prošlo više od dva miliona migranata, da su se naše institucije, naši organi zaista odgovorno ponašali prema migrantima, da je naša zemlja pokazala zaista jedan humanitarni tretman na šta sam zaista ponosna.

Ovaj memorandum će omogućiti Ministarstvu unutrašnjih poslova u slučaju nekog eventualnog novog velikog migratornog talasa poput onog iz 2015. godine, da biometrijske podatke svakog lica koje bude prolazilo kroz Republiku Srbiju proveri sa podacima koji se nalaze u američkim evidencijama, tako ćemo znati da li je neko lice učestvovali u ratnim sukobima ili je povezano za terorističkim aktivnostima.

Jasno je da će navedeno direktno uticati na bezbednost Republike Srbije i svih naših građana, jer ćemo u takvom trenutku znati ko su lica koja se nalaze na ovoj teritoriji, na teritoriji Republike Srbije i mi ćemo se kao građani zaista osećati bezbednije i sigurnije.

Iskoristila bih ovu priliku da na samom kraju pohvalim rad MUP-a. Zaista idete u korak sa zahtevima i potrebama građana Srbije. Pokrenuli ste brojne reforme. Zaista vam odajem počast na tome. Ulažete zaista nadljudske napore u profesionalizaciju srpske policije, u nabavku neophodne opreme, uniformi, digitalizaciju i reforme koje idu u korist građana, koje štede i vreme i novac, ali i vodite računa da rasterećujete građane i da oslobađate plaćanja onih nameta koji zaista nisu potrebni, kakva je izmena ovog Zakona o putnim ispravama.

Pokazali ste i na delu i svakoga dana u medijima u Srbiji možemo da vidimo da ste pokazali da nikoga više u Srbiji ne može da štiti partijska knjižica, niti položaj, niti status koji uživaju u društvu. Tražila sam od mojih saradnika iz poslaničke klupe da mi samo u ova dva dana kratko izvadi pres kliping o uspešnim akcijama srpske policije. Četiri osobe su uhapšene zbog malverzacije u fabrici „Prvi partizan“, a pripadnici MUP-a i Odeljenja za borbu protiv korupcije u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštvu u Nišu, uhapsili su 13 osoba zbog postojane osnovane sumnje da su izvršili više koruptivnih krivičnih dela. Jutros, pripremajući se za dolazak u Narodnu skupštinu Republike Srbije, saznala sam da su pripadnici policije u Beogradu uhapsili počinioca koji je pokušao da opljačka poštu u Surčinu, tako da su to te dobre vesti koje, nažalost, možda ste nas navikli, rekla bih, i možda nekada i nedovoljno pažnje poklanjamo njima zbog ovih kvaziafera kojima smo preplavljeni na društvenim mrežama i u medijima koje neopravdano zaslužuju preveliki prostor, po mom ličnom mišljenju.

Takođe, želela bih da kažem da su korupcija i kriminal zaista rak-rana svakog društva i mnogih razvijenih društava od Srbije i zaista moramo dati adekvatne odgovore na brojne izazove koje donosi 21. vek. Radujem se što ćemo u Danu za glasanje ratifikovati sporazum koji je Republika Srbija potpisala, a reč je o dopuni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji Republike Srbije sa Evropolom, koji je potpisan u Beogradu 16. juna 2014. godine i koji se odnosi na dopunu Aneksa 1 u članu 3. o novim teškim kriminalnim radnjama i delima koja su sve više i više prisutna ne samo na nivou EU, nego i u čitavom regionu.

Neko od rešenja nude upravo ovi međunarodni sporazumi. Iskoristila bih priliku da na samom kraju, to je poslednja rečenica, pozovem sve svoje kolege narodne poslanike, bez obzira da li dolaze iz redova pozicije ili opozicije, da podrže izmene i dopune Zakona o putnim ispravama i da ratifikujemo ove važne međunarodne sporazume, kako bi građani Republike Srbije živeli u jednoj sređenijoj, sigurnijoj i bezbednijoj zemlji. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre sa saradnicima, drage koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam odlučila da svoje današnje izlaganje počnem jednim citatom iz knjige „Putevi srpske diplomatije“ od Mihaila Vojvodića, koji u uvodnom delu ove knjige u samom predgovoru govori o tim istorijskim prilikama koje su vladale u mladoj Srbiji koja se borila za svoju nezavisnost u 19. veku.

Citat kaže sledeće - Srbija je potpuno tokom više decenija 19. veka uspela politički i u svakom drugom pogledu da se izgrađuje, da svoje oslobođenje rešava u etapama i da 1878. godine dobije međunarodno priznanje, dobije nezavisnost. To znači da je skoro svaka generacija, jedna od etapa završavala sa uspehom.

Nisu o tome odlučivali samo ratni napori. Jedno od glavnih sredstava u toj borbi bili su instrumenti njene spoljne politike. Bilo je i tada, a rekla bih i sada potrebno puno veštine da se zaključe i ostvare razni dvostrani ili višestrani međunarodni ugovori, da se zadobije ili osnaži autonomni status zemlje, da se ukida turska administracija i da se učvršćuje međunarodni položaj zemlje. Najbolje primere takvog vođenja politike pružili su knez Mihailo i knez Miloš, kraj citata.

Imam utisak da posle priznavanja nezavisnosti na Berlinskom kongresu, Srbija se stalno bavila upravo tim političkim i ekonomskim osamostaljenjem političkim i ekonomskim osnaživanjem. Srbija se danas više nego ikada, čini mi se bori da zaštiti svoje vitalne, nacionalne interese, da se politički i ekonomski osnaži, samostalno vodi svoju spoljašnju i unutrašnju politiku, da uspostavlja prijateljstva i partnerstva i na istoku i na zapadu i sa susedima i sa čitavim regionom.

Politika predsednika Aleksandra Vučića je upravo pokazala razliku u odnosu na prethodni režim i mi sada zaista imamo vidno bolju, regionalnu saradnju, formiramo carinsku uniju i zaista dobro sarađujemo sa svim našim susedima u regionu, ali i u čitavoj jugoistočnoj Evropi, sarađujemo sa zemljama EU i sarađujemo sa čitavim svetom.

Upravo je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić povratio međunarodni ugled naše zemlje. Otvorio je vrata za saradnju sa svim vodećim silama u svetu i sa Nemačkom i sa Francuskom, Italijom, Mađarskom, Kinom, Rusijom,

11/2 MG/MP

Amerikom, rekla bih sa čitavim svetom. Nema za nas velikih i malih država, velikih ili malih sinova, zaista vodimo računa da uspostavimo dobre bilateralne odnose sa svim zemljama sveta.

Imamo svoju politiku koju je podržao narod na izborima, koju vodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i koju sprovodi čitava Vlada na čelu sa premijerkom Anom Brnabić. To samo ne može neko ko je maliciozan da vidi i da prizna kao rezultat.

Sada bih htela da ukažem na sledeće stvari. U eri globalizacije, kada dolazi zaista do zgrušavanja vremena, osnovni cilj svakog državnika, svakog diplomate ili poslovnog čoveka je da u budućnosti ostvare uspešnu saradnju sa inostranim partnerima, da rade na uspostavljanju dobrih državnih odnosa, diplomatije, spoljne politike zasnovane na čvrstim temeljima, kako bi se obezbedio dalji razvoj naše zemlje i kako bi se obezbedio dalji napredak svih naših građana.

Sporazume koje danas usvajamo, reč je o četiri sporazuma koji su danas pred nama, idu upravo tome u prilog. I sporazum sa Republikom Mjanmarskom unijom, sa Paragvajem, Surinamom, Dominikanskom republikom. U međunarodnim odnosima, zaključivanje bilateralnih sporazuma kojim se ukidaju vize smatra se najznačajnijim korakom u pravcu stvaranja što povoljnih uslova za dalje unapređenje političkih, ekonomskih odnosa, ali rekla bih i jedne vrste svestrane saradnje u kulturnim, naučnim i drugim odnosima, u međunarodnom interesu i značaja za sve relevantne partnere.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Paragvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih zvaničnih službenih pasoša. Potpisan je, želim da podsetim sve kolege narodne poslanike u Asunsionu 25. marta 2019. godine. Ovi sporazumi će stupiti na snagu nakon što ih Narodna skupština usvoji, njihov glavni cilj je da se stvore što bolji uslovi za intenziviranje dalje saradnje i daljih odnosa između ove četiri države sa Republikom Srbijom.

Kada smo kod diplomatije i diplomatskih odnosa, želim sve građane da podsetim da diplomatija nije nova pojava. Ona postoji od kada postoji i rat i trgovina. Reč diplomatija potiče od grčke reči diploma, a odnosila se na dvostruko presavijenu hartiju koja je služila kao dokaz završnog studija. Kasnije je označavala službena dokumenta, da bi savremeno značenje dobila tek u 18. veku. Moderna diplomatija je proizvod našeg vremena, 21. vek je snažno uticao na dalji razvoj diplomatije i diplomatskih odnosa. Od kada se pojavio internet i globalizacija, diplomatske aktivnosti su doživele i te kako promene, i te kako procvat. To se posebno odnosi na samu organizaciju diplomatije, diplomatske procese, kao i diplomatska sredstva i metode.

Prema pristupu autora Stanka Nika, diplomatija se izjednačava sa veštinom pregovaranja i razvijanja međunarodnih odnosa. Upravo je to nešto što je ključno. Upravo pregovaranje čini glavnu aktivnost svakog dobrog državnika, svakog dobrog diplomate i ona se uvek odnosi na politiku države koju predstavlja. Diplomatija često prevazilazi okvire samog pregovaranja, veštine pregovaranja. Ona je uvek i nešto više od toga.

Američki Stejt department u 21. veku definiše diplomatiju kao državništvo 21. veka. Ima i različitih stavova i u teoriji i u praksi o tome šta zapravo diplomatija danas jeste i šta bi trebala da bude.

Ja sam najbliža definiciji diplomatije koju daje Barston, koji smatra da je diplomatija vezana za menadžment odnosa između država i drugih aktera i da se odnosi na savetovanje, uobličavanje, sprovođenje spoljne politike. Njena funkcija je upravo da se ubrza komunikacija između država, političkih lidera i drugih učesnika u svetskoj politici. Konceptualno, diplomatija se shvata i kao umeće, znanje, veština, praksa i funkcija institucija i uvek je vezana za dobre državnike, za dobre diplomate.

Srpska istorija je zaista bogata dobrim državnicima, dobrim diplomatama, od Ilije Garašanina, Nikole Pašića, Jovana Ristića, Stojana Novakovića, Jovana Dučića.

Želim sve građane i sve narodne poslanike da upravo na današnji dan pre 120 godina preminuo je Jovan Ristić, jedan od rekla bih sive eminencije naše spoljne politike, čovek koji je jedan od najzaslužnijih za Berlinski kongres i za sticanje nezavisnosti naše države.

Danas se kao narodni poslanici i kao građani zaista suočavamo sa fenomenom obilja informacija, ali i dezinformacija koje se šire sajber prostorom, brzina koje su bile nazamislive kroz istoriju. Upravo za taj 19. vek o kome sam na početku svog izlaganja govorila. Komunikacija je danas postala gotovo trenutka, na klik možemo da saznamo informacije.

Smatra se da savremeni čovek danas samo u jednom danu dobije više od 30 hiljada informacija, rekla bih i dezinformacija. Internet je uveo državu i u velike probleme, jer ne poznaje državne granice, izmenio se taj klasični pojam države koja je nekada bila monopolista na informacijama i danas savremena država se susreće sa brojnim izazovima, jer njeni građani imaju mogućnost i da se obaveste iz drugih izvora i da se suočavaju i sa neistinama u javnom prostoru. Manipulacije podacima, informacijama više nisu lista ista iz jednostavnog razloga, jer na internetu su dostupne o tzv. istine ma ko ih plasirao.

Opasnost po državne tajne mogu izazvati korisnici novih informacionih komunikacionih tehnologija, najbolje je pokazala afera „Vikiliks“, kada su poverljivi diplomatski kablovi američkog Ministarstva spoljnih poslova, postali dostupni javnosti upravo preko interneta. Ni u Srbiji nismo pošteđeni lažnih vesti, svakojakih izmišljotina. Osvrnuću se na najnovije primere plasiranje lažnih vesti, lažne vesti da je predsednik naše države Aleksandar Vučić navodno rekao da Srbiji nisu potrebni stručnjaci, kako je svetski poznat genetičar Miodrag Stojković, što naravno nije istina. To vam je dragi gledaoci, dragi narodni poslanici, drage kolege upravo najbolji primer plasiranja lažnih vesti, štetočinske vesti koji ima za cilj da se na klasičan način zloupotrebi ime jednog šefa države, ime predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića.

Ja zaista verujem u naše nadležne organe, u tužilaštvo, pre svega da će oni ispitati čitav ovaj slučaj. Vidim da je Tanjug reagovao da objava nije njegova, da je agencija Tanjug reagovala da objava nije njegova, da oni to nisu plasirali, ali zaista verujem u tužilaštvo Republike Srbije, da će ispitati, rekla bih, motive koji su doveli do plasiranja jedne ovakve lažne vesti.

Ovo nije jedini primer lažnih vesti u Srbiji. Ja dolazim iz Beograda, iz gradske opštine Rakovica i sećam se da je nedavno bilo informacija da voda za piće u beogradskom vodovodu nije za piće. Takođe, bile su i lažne informacije da je 3.000 mrtvih spaljeno u obrenovačkoj elektrani i mnoge druge gluposti i izmišljotine. Zaista je na potezu poput neke šahovske table u ovom trenutku Tužilaštvo za visoko-tehnološki kriminal, jel su ove i ovakve vesti pogubne za Srbiju i sve njene građane.

Takođe, želim da kažem, mi sa jedne strane imamo hiperprodukciju, rekla bih lažnih vesti, satanizacije javnog prostora sa jednim osnovnim ciljem da se nanese šteta SNS, svih odgovornih ljudi u SNS od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, ministara u Vladi, Ane Brnabić, do svih onih lokalnih funkcionera SNS. Dok sa druge strane želi da se zabašuri nešto drugo, istorijsko bogaćenje na reklamama, na minutima, sekundima reklamnog prostora od strane Dragana Đilasa, koji i dan danas ćuti i nije nam dao odgovore kako je zaradio svoje novce, kako je zaradio nekretnine koje je sam prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije i koji iznose, samo u nekretninama, Đilas je zaradio 25 miliona evra.

Istina je sledeća, on se samo smenjivao sa funkcije na funkciju, bio je na čelu direktor Narodne kancelarije, ministar za MIP, nakon toga i gradonačelnik Beograda i mi možemo da vidimo taj razvojni put Dragana Đilasa, kako je išao sa stepenice na stepenicu, sa funkcije na funkciju, i kako je u periodu od 2004. do 2013. godine zgrnuo i obrnuo zaista ogromno bogatstvo.

Istina, na ove istine i na malverzacije oko reklamnog prostora je ukazivala najviše pokojna Verica Barać u izveštaju o stanju u medijima, koja je na jedan najbolji, rekla bih na plastičan način, dokazala na koji način je Dragan Đilas upotrebljavao najviše državne funkcije samo za ličnu korist, za korist svojih firmi koje su poslovale sa državnim preduzećima, a najveću zaradu Đilasove firme ostvarile su upravo u saradnji sa državnim preduzećima, kao državnim javnim servisom kakav je bio RTS i kakav je bio Telekom, kroz račune „Dajrekt medije“, „Multikom grupe“, štamparije „ Big Print“ zavrteli su se milioni, zgrnule su se pare zaista munjevitom brzinom. Prošlo je više od 60 milijardi dinara kroz ruke, kroz račune Đilasovih firmi.

Ja bih zaista želela da pozovem, ja pripadam nekoj mlađoj generaciji ljudi koji žive u Srbiji, znam koliko je teško raditi i zaraditi, platiti porez državi i od tog profita krenuti dalje, želela bih da zaista pozovem tog ekonomskog Hudinija, da nam objasni tu češku arhimiju kako je zaradio novce trgujući u Češkoj žvakama i prava za emitovanje različitih emisija.

Dok danas raspravljamo o važnim međunarodnim sporazumima i uspostavljanju na intenzivnije saradnje sa zemljama koje nisu priznale Kosovo i nisu glasale za prijem samoproglašene države Kosovo u UNESKO, poput Paragvaja ili Mijanmara ili Surinama koji je na primer jedna od 15 država koje su povukle priznanje Kosova.

Hajde nešto da naučimo iz naših istorijskih grešaka. Prilike u svetu se zaista menjaju, niko nas ne može kao Srbe više da voli, ceni nego što mi možemo da se volimo, poštujemo i cenimo kao mi sami. U međunarodnim odnosima poput one stare Čerčilove, ne postoje naši stalni prijatelji ili naši stalni neprijatelji, postoje samo naši stalni interesi, a naši interesi i interesi Republike Srbije, naši nacionalni interesi su očuvanje našeg naroda naše kulture, tradicije, jezika, naših korena. Jer, ako to izgubimo, bojim se da ćemo izgubiti sve.

Videli smo na svojoj koži kako nas to Vuk Jeremić, Tadić, Đilas predstavljaju, zastupaju i na unutrašnjem, ali još gore, rekla bih, na međunarodnom planu, koji su to rezultati njihove pogubne politike. To nije, rekla bih, ni politika, to je politikanstvo, to je strančarenje, daj sve, prodaj odmah ni za šta, za šaku dolara, za šaku ničega. Njima nije bilo do međunarodnog ugleda zemlje, njima nije bilo do zaštite Srba na KiM. Pitam se ko je postavio te administrativne prelaze između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku? Nismo ih postavili mi, postavili su ih oni. Nismo mi ti koji su izbacili rešavanja pitanja KiM iz okrilja UN i uveli EU. Mi smo nasledili od njih ove probleme, a oni sada ne nude apsolutno nikakvu platformu za rešavanje ovih problema, oni nude bojkot izbora u centralnoj Srbiji i Vojvodini, ali su za izbore na KiM 6. oktobra. Pitam sve svoje drage kolege – ko je ovde lud? Znači, podržavaju izbore 6. oktobra na KiM. Imaju svoju listu koju podržavaju, a neće da glasaju i da imaju listu na izborima u centralnoj Srbiji i Vojvodini.

Srbija je zahvaljujući Aleksandru Vučiću zaista ojačala politički, ekonomski i finansijski, ako hoćete u svakom drugom pogledu. Srbija je danas relevantan i pouzdan partner na međunarodnoj sceni. Srbiji se danas veruje. Malo-malo imamo prilike da vidimo u medijima, na srpskim ulicama veliki broj svetskih državnika, predsednika, premijera, velikih sila Kine, Rusije, Francuske, Nemačke.

Rezultat naše spoljne politike je vidljiv. To što je 15 država povuklo priznanje Kosova je pre svega, rekla bih, zasluga jednog čoveka. Ne slažem se sa mojim prethodnim govornikom, gospodinom Markovićem, koji je rekao da je to isključivo zasluga Ivice Dačića. To je zasluga jednog čoveka, predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, koji je povratio međunarodni ugled i kredibilitet naše zemlje i to je za svaku pohvalu.

Mi danas moramo razgovarati sa celim svetom kako bi zaštitili i zadovoljili naše interese, kako bi osnažili našu zemlju, povratili međunarodni ugled, kako bi zaštitili naše građane i na KiM i u centralnoj Srbiji i u Vojvodini, kako bi zaštitili naše manastire, naše crkve, našu kulturnu baštinu, kako bi zaštitili naš jezik.

Sa Srbijom sada svako hoće da pregovara, da posluje, da sedi za istim stolom. Hajde da budemo i dalje privlačni za direktne strane investicije, jer smo po tome lideri i želim da vas podsetim, na osnovu „Financial Times“ Srbija je lider u jugoistočnoj Evropi po privlačnosti direktnih stranih investicija. Upravo ta privlačnost je ta koja je često mnogo lakše doći do postizanja ciljeva, nego uz pomoć prinude kako je pisao čuveni Džozef Naj kada je govorio o nekoj moći do postizanja ciljeva, nego uz pomoć prinude kako je pisao čuveni Džozef Naj kada je govorio o mekoj moći. Meka sila je sposobnost postizanja svojih ciljeva uz pomoć privlačnosti, a ne putem prinude, tj. da drugi rade kako ti hoćeš, a ti ih ne prinuđujueš na to.

Naj tvrdi da je američka moć po svom kontinuitetu i kvalitetu drugačiji od moći koje je Amerika ranije imala i moći koje su imale pređašnje sile.

Takođe, jedno od najpoznatijih dela diplomatije, umeće ratovanja, napisano pre mnogo vekova, govori o tome da ne može da se zapazi da se jedino tehnologija promenila, a da je sve ostalo na međunarodnom planu, vođenju politike, spoljne politike i diplomatije ostalo isto.

Sun Cua misao drevnog i vojnog stratega kaže da je najbolje pobediti bez borbe i danas vredi, danas može da se primeni.

Ja bih želela da kažem da je jako važno da iskoristimo priliku, iskustvo drugih država i da ne budemo ponavljači, kako smo možda nekada bili tokom istorije. Srpski narod je pobednički narod, srpski narod je ponosan narod, bili smo na strani saveznika, sila pobednica u oba svetska rata i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Nekako imam osećaj da smo u diplomatiji i međunarodnim odnosima često kroz istoriju gubili, da nismo dobili dovoljno, koliko nam je možda pripadalo. Hajde da nastavimo da pobeđujemo i na ovim poljima.

Na kraju, time završavam svoje današnje izlaganje, želim da iskoristim priliku da pozovem sve Srbe da izađu i podrže Srpsku listu na izborima na KiM, koji se održavaju 6. oktobra ove godine. Svima nam je jasno da svi koji učestvuju van Srpske liste na nekoj drugoj listi rade isključivo za Albance, a protiv je interesa Srba i srpskog življa na KiM, protiv interesa Republike Srbije, protiv interesa naše zemlje.

Pozivam sve Srbe sa KiM i one koji žive u centralnoj Srbiji, Vojvodini, dijaspori da iskoriste svoje biračko pravo i glasaju i podrže Srpsku listu na vanrednim parlamentarnim izborima 6. oktobra kako bi nastavili sa onim sa čim sam počela današnje izlaganje, a to je reč izgradnja bolje, izvesnije budućnosti za sve na KiM, ali i drugim delovima naše prelepe Republike Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uskoro se navršava 17 godina uspostavljanja institucije Poverenika za informacije od javnog značaja u našoj zemlji.

Podsetiću vas, Narodna skupština Republike Srbije je 5. novembra 2004. godine usvojila Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja. Zakonom je uspostavljena institucija Poverenika, kao samostalnog državnog organa, nezavisnog u vršenju nadležnosti radi ostvarivanja prava na slobodan pristup informacija od javnog značaja.

Takođe, Narodna skupština Republike Srbije 22. decembra 2004. godine za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, izabrala je Rodoljuba Šabića, diplomiranog pravnika, koji je dobio na taj način svoj prvi mandat. Šabić je na čelo ove ustanove bio ukupno 14 godina, ali u ukupno dva mandata od po sedam godina.

Sam Šabić je na početku svog mandata isticao da je od ličnih sredstava platio izradu pečata, da mu stranački drugari iz tadašnje DOS nisu obezbedili uslove za rad, da nije imao prostorije, opremu, neophodan materijal i ljude i da je sve vreme početka tog njegovog mandata na mestu Poverenika jedne ovako važne institucije u Srbiji, da je njegov rad bio sve vreme blokiran.

Šabiću je drugi mandat na mestu Poverenika istekao prošle godine, 22. decembra 2018. godine sa stabilnim izvorima finansiranja, sa velikim brojem ljudi zaposlenih u ovoj instituciji i sa dobrim uslovima za rad.

Želela bih takođe da podsetim sve građane Srbije o političkoj biografiji i radnoj biografiji Rodoljuba Šabića, a i da vas uverim činjenicama da je Šabić bio sve samo ne nezavistan, nepristrasan i politički neopterećen u svom radu. Prema podacima portala „E-izbori“ stoji zvanična biografija Rodoljuba Šabića.

Šabić je politikom počeo da se bavi osamdesetih godina prošlog veka, kada je u Vladi Ante Markovića bio podsekretar za zakonodavstvo. Bio je jedan od osnivača socijaldemokratije, 1997. godine partije pokojnog Vuka Obradovića. Kasnije se priklonio socijaldemokratskoj partiji Nebojše Čovića. U januaru 2001. godine izabran je za potpredsednika Skupštine Srbije, a na predlog Zorana Đinđića, preuzima Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu i tada postaje ministar.

Godine 2004. izabran je za Poverenika za informacije od javnog značaja i tada je morao, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacija, da podnese ostavku u stranci i da preuzme funkciju Poverenika, jer ne može na tom mestu biti izabrana osoba koja obavlja neku političku funkciju.

Zajedno sa sedam advokata osnovao je CESID, kako bi se navodno dokazale izborne krađe, što je prema njegovim rečima doprinelo pobedi DOS na izborima 2000. godine. Podsetiću sve građane Srbije, to je bila opozicija koja je bila protiv režima tadašnjeg predsednika, Slobodana Miloševića.

Dakle, iz svih iznetih podataka, mogu reći da Šabić nije bio nikakav nezavisni ekspert na čelu institucije Poverenika, već je na krilima DOS-a, 19 partija okupljenih u koaliciji, osokoljen da i on dobije nakon 5. oktobra svoj deo vlasti, svoj deo kolača koji je smatrao sam da mu pripada.

Opterećenost politikom, prisutna je sve vreme njegove vladavine na čelu ove institucije, a naročito u poslednjih par godina, dolaskom SNS na vlast. Šabić se tada profiliše kao politička ličnost koji je vodio orkestrirane napade, jednu, rekla bih, zaista prljavu kampanju protiv vlasti i protiv predsednika Republike Srbije, premijerke, ministara u Vladi Republike Srbije, ali i narodnih poslanika, pre svega onih narodnih poslanika koji su iz redova SNS.

Kreću istupi u medijima povodom svih zakona koji se predlažu. Šabić nastupa kao politička ličnost komentarišući zakone uvek isključivo na negativan način, često iskrivljujući, falsifikujući prave činjenice i sam sadržaj zakona, kao i razloge za njegovo donošenje.

Nije problem ta ostrašćenost Šabića sa politikom. Jedan političar, uvek političar, uvek ta želja za politikom. Problem je jer je taj političar u pokušaju plaćen novcem građana Srbije da štiti njihova prava, prava na dostupnost informacija od javnog značaja.

Nisu ga građani Srbije plaćali da u radno vreme tvituje, retvituje, lajkuje i objavljuje gadosti o državnim organima u Srbiji, da kritikuje, vređa sve one koji misle i rade drugačije, koje su ti isti građani svojom voljom izabrali na demokratski način na izborima.

Počeo je bez pečata, prostorije, opreme, kadrova. Završio je drugi mandat sa prostorijama, sa kadrovima, sa opremom za vreme vlasti koju je svakoga dana sve više i više kritikovao.

Stalno se žalio da nema dovoljno kapaciteta i finansija u radu ove ustanove, a istina je sledeća. Zaista, kao član Administrativnog odbora sa svim svojim kolegama i predsednikom Administrativnog odbora, gospodinom, dr Aleksandrom Martinovićem, ali i njegovim prethodnikom, Zoranom Babićem, mogu da potvrdim da nikada ni jednu inicijativu Rodoljuba Šabića, dok je bio Poverenik za informacije od javnog značaja nismo odbili.

Podaci takođe govore i o tome da je za zapošljavanje u službi Poverenika potrošeno 33 miliona dinara novca građana Srbije, a kada se iskontroliše njegovo poslovanje, zaista dolazimo do zaista čudnih stvari, od ugovora sa suprugom, dobavljača para Vuka Jeremića, preko službenih putovanja, do nabavke najskupljeg mobilnog telefona. To su činjenice koje su zaista lako dostupne, koje su proverljive i da ima časti i obraza on bi do sada to i potvrdio u javnosti i to bi priznao.

Potrošio je na konferencijama za štampu na kojima je brutalno napadao ministre i narodne poslanike, ukupno 207.430 dinara. Kada se saberu svi Šabićevi troškovi i rasipništvo dok je bio na čelu ovog tela, dolazimo zaista do basnoslovnih cifara.

Pitam se ovako javno, pitam sve vas narodne poslanike, sve građane Srbije, šta smo mogli sve da uradimo sa tim novcem, koliko bolnica, domova zdravlja, kliničkih centara smo mogli da izgradimo i uradimo sa tim novcem koji je Rodoljub Šabić tako lako proćerdao?

Prošlo je vreme demagogije, praznih priča, politikanstva. Danas ljudi žele da zaista vide opipljive rezultate rada Vlade Republike Srbije, ljudi koji su na odgovornim političkim funkcijama. Ljudi zaista, narod u Srbiji želi da vidi da li ima pomaka u društvu ili nema. Danas ljudi žele, takođe, da vide da li imaju most, da li imaju ulicu, da li imaju auto-put, da li imaju kanalizaciju u svom naselju, da li njihova deca i oni imaju posao za sebe i za svoju porodicu, da li su redovne plate i penzije. To je ono što građane Srbije zanima, a ne politikanstvo, strančarenje i trošenje, bahato trošenje novca poreskih obveznika Republike Srbije, kako je bilo za vreme Rodoljuba Šabića, dok je u dva mandata bio na čelu ove jako važne institucije.

Rezultati Vlade Srbije, čiju odgovornost za vršenje vlasti, pre svih, ima SNS, pokazuju da je nama zaista semafor uvek upaljen i da se samo rezultati računaju. Upravo te rezultate građani potvrđuju dajući podršku našoj politici i našim rezultatima na svim izborima od 2012. godine na ovamo. Nezavisna tela ne odlučuju, Šabić, Janković i njima slični, videli smo, ne dobijaju izbore, propao je taj eksperiment i građani ih neće, građani su ih kaznili na izborima.

Narod Srbije odlučuje na izborima, ma koliko se to liderima iz Saveza za Srbiju svidelo ili ne, Šabić je deo stare DOS ekipe, ekipe Jeremića, Đilasa, Tadića i Šutanovca. Što nije reagovao na pronevere isisavanja nova od strane Đilasa i njegovih firmi, „Dajrekt medije“, „Multikom grupe“, štamparije „Big print“, koja je bila u vlasništvu Dragana Đilasa, koja je štampala ogromnu količinu propagandnog materijala i koja je bila na grbači na pupku, kako bih rekla, isisavajući novac iz gradske kase, dok je on bio gradonačelnik Beograda, a institucije koje su koristile usluge njegove štamparije, štamparije „Big print“ su bile institucije čiji je osnivač bio grad Beograd, dok je Dragan Đilas bio na vlasti.

Zašto Šabić nije jače reagovao 2010. i 2011. godine kada je direktor RTS, pokojni Tijanić, odlučio da ćuti i da mu je bolje da plati kaznu nego da dostavi informacije o štetnim ugovorima, štetnom poslovanju RTS i prodaji reklamnog prostora na RTS Đilasovim firmama?

Šabić je tada imao pametnija posla, trčao je drugi mandat, promenio adresu od DOS-ovog dresa obukao je dres navodnog nezavisnog Poverenika i najduže je, rekla bih, od svih u tom propalom žutom preduzeću bio na vlasti, bio na funkciji, sve do decembra prošle godine. Ispade da se Šabić od svih žutih funkcionera i DOS-ovih funkcionera ipak najduže zadržao.

Žao mi je što nemam dovoljno vremena da do detalja raskrinkam do kraja ovog lažnog borca za ljudska prava, lažnog zaštitnika informacija od javnog značaja. Njegova uloga nije uvek bila da štiti prava građana na informacije od javnog značaja. On je sebi sam dodelio ulogu da se sa ove funkcije bavi politikom, da napada predsednika, premijerku, ministre, preko tvitera i medija, da skokne do posla, pa da popije kafu i odmah da ode na tviter da vidi šta se dešava, da mu nešto ne promakne.

Kada smo kod tvitova i korišćenja mobilnih telefona, Šabić je sam sebi od državnog novca, novca poreskih obveznika Republike Srbije, obezbedio telefon od 160 hiljada dinara, državnog novca, da bi mogao natenane da tvituje, retvituje, lajkuje do mile volje u radno vreme za basnoslovnu platu.

Sve građane Republike Srbije, sve narodne poslanike, koji možda to ne znaju, želim da podsetim na informaciju da je plata Poverenika 194 hiljade dinara i da je jednaka plati Vrhovnog suda. Dok sudija radi dan i noć da zaradi tu platu, Rodoljub Šabić tvituje, slika cveće i putuje, kači raznorazne tvitove i na taj način troši vreme dok ga građani Srbije plaćaju u toku radnog vremena.

Sada bih se osvrnula na radnu biografiju predloženog kandidata Milana Marinovića, kojeg je u ime SNS predložio šef poslaničkog kluba prof. dr Aleksandar Martinović za mesto Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Mi smo zaista svi kao narodni poslanici i članovi Odbora za kulturu i informisanje imali priliku da se detaljno upoznamo sa zaista impozantnom i impresivnom biografijom predsednika Prekršajnog suda u Beogradu. Zaista je bez mrlje u karijeri. Kada uporedimo ove dve biografije, biografije predsednika Prekršajnog suda u Beogradu Milana Marinovića i advokata i pravnika Rodoljuba Šabića, možemo da vidimo upravo te dve Srbije i tu glavnu razliku po čemu se mi kao SNS razlikujemo od njih.

Takođe, rekla bih da je upravo ta radna i profesionalna biografija sudije Milana Marinovića čista kao suza, o čemu svedoči i odluka Visokog Saveta sudstva o postupku redovnog ocenjivanja i vrednovanja rada sudije Prekršajnog suda u Beogradu, kojem je Komisija Prekršajnog apelacionog suda izjasnila se sledeće, citiram – rad Milana Marinovića, predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, redovno se vrednuje ocenom izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju za period od 1. jula 2015. godine do 30. juna 2018. godine.

Ovome svedoči i statistički izveštaj o kvalitetu i kvantitetu rada i statistički izveštaj o radu suda za navedeni period od kada Marinović na njegovom čelu. Ti podaci su zaista proverljivi i ti podaci su dostupni svim narodnim poslanicima, svim građanima Srbije i oni kažu da je procenat uspešno rešenih slučajeva u odnosu na ukupan broj predmeta za vreme dok je Milan Marinović bio predsednik Prekršajnog suda, bili zaista impozantni, čak 97,18% uspešno rešenih slučajeva u odnosu na ukupan broj predmeta, što je zaista dobar i fantastičan rezultat.

O samoj kandidaturi sudije Milana Marinovića pozitivno su se izrazile i njegove kolege sudije, sudije Visokog saveta sudstva, ali i ostali, poput predsednika Udruženja sudija i tužilaštva.

Smatram da bi izborom Milana Marinovića zaista bio učinjen korak napred, jer je za kandidata predložen sudija sa dugogodišnjim iskustvom, ali činjenica da se on nikada nije bavio politikom, za razliku od ranijih rešenja, za razliku od Šabića koji se više bavio politikanstvom i strančarenjem, a sve manje svojim poslom za koji je bio debelo plaćen.

Moramo raditi na depolitizaciji nezavisnih tela, jer ćemo tek tada kao društvo ići napred i istinski napredovati u razvoju demokratije i osvajanju prava za sve naše građane.

Na kraju, ne bih da zvučim kao da delim nekakve lekcije novom Povereniku, ali želim da kažem sledeće. Uspeh nezavisnog tela u budućnosti, institucije Poverenika, će zavisiti od više faktora – da ne prodaje tajne i da ne trguje informacijama i tajnim podacima, da se ne samokandiduje za gradonačelnika Beograda ili neke druge javne funkcije dok je na funkciji Poverenika, da nenamenski ne troši novac poreskih obveznika kupujući skupe telefone ili trošeći novac na skupa službena putovanja, da ne tvituje za vreme radnog vremena i da ne vodi borbu na tviteru protiv predsednika, premijerke, narodnih poslanika, sve ono što je u prethodnih punih 14 godina radio bivši, evo danas govorimo o prestanku njegovog mandata i u formalnom smislu, bivšeg Poverenika Rodoljuba Šabića.

Na kraju, zaista, poruka koja se prosto prožima, poruka za kraj, da Srbija hrabrim koracima korača napred ka jednoj modernoj, uređenoj, međunarodno priznatoj i poštovanoj državi. Ne možemo usvajati predloge i nova rešenja samo zato što od nas traži Savet Evrope, kakav je bio slučaj pre 15 godina, kada se zakonom uspostavila institucija Poverenika. Ne možemo se samo baviti formama, a ne i sadržajima jedne ovako važne institucije kakva je institucija Poverenika za informacije od javnog značaja.

Moramo zajedno uložiti napore da instituciju Poverenika učinimo boljom, nezavisnijom, kako bi buduća osoba koja će biti na čelu te institucije savesno obavljala svoj posao, posao obavljala pre svega profesionalno, nezavisno, neopterećena političkim dešavanjima, nepristrasno. I to je recept za uspeh. Ja verujem da će sudija Marinović to uspeti da prevaziđe i da će usvojiti u svom radu na čelu ove važne institucije kakva je institucija Poverenika u Srbiji.

Poslanička grupa SNS, a danas u današnjoj debati vidim i da ćemo dobiti podršku za naše rešenje i od JS, SPS, SDPS, će podržati kandidata sudiju i predsednika Prekršajnog suda u Beogradu Milana Marinovića za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Uverena sam da će sudija Marinović taj posao obavljati u najboljem interesu građana Republike Srbije, jer se u njegovoj radnoj biografiji jasno vidi da je reč o pravom profesionalcu, časnom čoveku, neopterećenom politikom, koji je kao sudija Prekršajnog suda od 1998. godine kontinuirano i neprestano štitio ljudska prava građana koja su zaštićena važećim propisima.

Kao dugogodišnji predsednik Prekršajnog suda u Beogradu u svojstvu odgovornog lica, stoji u radnoj biografiji Milana Marinovića, postupao je i po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, starajući se pri tome da se istovremeno poštuje zaštita podataka o ličnosti.

Pozivam sve svoje kolege u danu za glasanje da podrže kandidata SNS predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, gospodina Milana Marinovića, za novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u prethodne četiri godine Srbija je izgradila 300km autoputeva i u tom periodu se broj vozila povećao sa 37 miliona na blizu 57 miliona, koliko je zabeleženo na osnovu podataka u prošloj 2018. godini.

Iako smo zaista nasledili katastrofalno stanje na našim putevima, železničkim prugama, mi se kao jedna odgovorna stranka, SNS, zaista, iz dana u dan borimo da poboljšamo uslove za život našim građanima, da se bolje regionalno povežemo, da se regionalno povežemo boljim putevima, železničkim prugama, novim mostovima ali i novim rečnim i vazdušnim lukama.

Dobra vest za građane Republike Srbije je da ćemo nastaviti da jačamo kapacitete izgradnjom novih međunarodnih graničnih prelaza, da ćemo raditi na olakšicama i, kao što je potpredsednica Vlade rekla u svom uvodnom obraćanju, da ćemo raditi na tome da uklanjamo te fizičke barijere koje postoje na našim međunarodnim graničnim prelazima i da ćemo uspostaviti jednu jedinstvenu kontrolu, jednu kontrolu bilo da se radi o ulasku ili izlasku iz naše zemlje.

Takođe ohrabruju i vesti koje sam danas uspela da pročitam u srpskim medijima, a to je da je Svetska banka odobrila Srbiji 40 miliona dolara u okviru jednog jako važnog regionalnog projekta koji uključuje i Republiku Srbiju i Albaniju i Severnu Makedoniju. Ukupna vrednost ovog projekta koji će Svetska banka ponuditi ovim državama je 90 miliona dolara, od čega će Srbija dobiti 400 miliona dolara zajma. Korisnici ovih sredstava su Uprava carina, Infrastruktura železnice Srbije, JP „Putevi Srbije“, Koridori Srbije i tako to radi odgovorna vlast kada imamo jasan plan, jasnu viziju šta želimo dalje.

Takođe, brojni su izazovi pred nama, vi to jako dobro znate, moramo raditi još dalje na razvoju inteligentnih transportnih sistema na našem Koridoru 10 i unaprediti prelaze, granične prelaze, puteve preko železničkih pruga. Čeka nas dosta posla, ali kad imamo jasnu viziju i jasan plan lako je ići napred. Treba samo da gledamo na taj semafor koji se stalno upaljen i da realizujemo sve započete i ambiciozne planove koje Vlada Republike Srbije iz dana u dan zaista uspešno sprovodi.

Takođe, ukazala bih na još jednu činjenicu da pripadnici MUP, pripadnici granične policije, fitosanitarni inspektori, naši carinici zaista neumorno rade 24 sata kako bi zaštitili bezbednost građana Srbije i omogućili efikasniji prelaz preko srpskih granica.

Izgradnjom novih drumskih, železničkih, rečnih prelaza naša zemlja postaje zaista konkurentnija i bolje mesto za poslovanje domaćim i stranim firmama. Na taj način se olakšava poslovanje našim firmama, skraćuje se vreme čekanja na našim granicama, na bolji i efikasniji način se vrši kontrola prevoza robe, hrane, putnika, teretnjaka.

Vlada Republike Srbije čini sve zaista da proširi kapacitete naših drumskih, rečnih i vazdušnih prelaza i usvajanje upravo ovog zakona. Reč je o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnim prelazima Preševo-Tabanovci, koji ide tome u prilog i ja vas molim da istrajemo i da ne ostanemo samo na ovom primeru, već kao u ovih prethodnih, rekla bih par, godina nastavimo da modernizujemo i unapređujemo, povećavamo kapacitete naših međunarodnih graničnih prelaza.

Na još jednu stvar bih želela u današnjem izlaganju da skrenem pažnju. To je pitanje bezbednosti naše zemlje i naših građana, koje je jako važno. Na to moramo uvek da mislimo i da se zajedničkim snagama zaista trudimo da naša zemlja, da našoj zemlji i svim naših građanima omogućimo što je efikasniji prolaz, a isto tako da uz pomoć granične policije, uz pomoć naših carinika, fitosanitarnih inspektora obavimo i kontrolu kako bi se zaštitili, kako bi se naša zemlja zaštitila od unošenja narkotika, šverca oružja ili ilegalnih migracija.

Imamo dobru komunikaciju. Uspostavljamo zaista dobru međunarodnu saradnju sa policijama iz regiona, iz Evrope, što dokazuje činjenicu da je Srbija danas zaista pouzdan partner i zemljama EU, ali i zemljama koje se trude i koje su na putu i na procesu evropskih integracija.

Naša policija ima zaista dobru saradnju sa Fronteksom i mi svi kao građani koji živimo u našoj zemlji se zaista osećamo bezbednije i sigurnije svakog dana.

Danas pored Zakona o izgradnji stanova za snage bezbednosti raspravljamo o još jednom važnom sporazumu o kome ću detaljnije govoriti. Reč je o sporazumu koji je potpisala Vlada Republike Srbije i Vlada Severne Makedonije. Inicijator ovog sporazuma bio je predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić. Potpredsednik Vlade Republike Srbije, doktor Nebojša Stefanović je 12. jula je potpisao ovaj sporazum i danas raspravljamo o zakonu koji će potvrditi važan međunarodnom sporazumu, čime ćemo napraviti neku vrstu pravnog okvira, zakonodavnog okvira koji nam je nedostajao i nastaviti sa modernizacijom međunarodnih graničnih prelaza.

Takođe, izgradnja ovog graničnog prelaza, reč je o graničnom prelazu Preševo-Tabanovci, omogući će brži protok ljudi, vozila, teretnih vozila, kamiona. Mi smo danas u letnjoj sezoni. Veliki broj putnika, domaćih i stranih turista planira da ide na more, planira svoje godišnje odmore. Mi se nalazimo na tranzitnim koridorima. Veliki broj kamiona, teretnjaka prolazi svakodnevno kroz našu zemlju. Moramo stvoriti uslove da smanjimo čekanje na našim graničnim prelazima.

Srbija zaista ulaže u izgradnju graničnih prelaza i nedavno je otvoren jedan moderan i funkcionalan granični prelaz Batrovci. Podaci ukazuju da je preko ovog prelaza prešlo gotovo sedam miliona putnika, što pokazuje koliko posla imaju naši policijski službenici, naši carinici, naši inspektori na granicama.

Takođe, izgradnja graničnih prelaza je opremljena sa novom i modernom opremom, dobro obučenim graničnim policajcima, carinicima, što je dovelo do fenomenalnih rezultata koje granična policija ostvaruje na ovom novom modernizovanom obnovljenom graničnom prelazu koji ima čak 18 traka.

Takođe, policija dosta radi, ulaže se novac u reformu MUP-a i kada je reč o nabavci nove opreme, novih uslova koje koriste naši policajci. Policija je na obnovljenom i proširenom graničnom prelazu Batrovci imala dobre rezultate kada je reč o zapleni narkotika. Samo prošle godine zaplenjeno je 65 kilograma droge, od čega dva kilograma heroina, što je jedan od boljih rezultata kada je reč o graničnim prelazima Srbije.

Ovo je najbolji podatak koji govori o tome kako se može kada se hoće i kako se može kada se na jedan planski način zaista ulaže i kada sve relevantne institucije u lancu odgovornosti odgovorno i savesno rade svoj posao.

Pored, zaista neumornog rada, rekla 24 časa rade naši graničari, zaista bi odala priznanje i našim carinicima koji se trude da na jedan profesionalan način organizuju rad carinske službe. U eri kada je vreme novac i kada biznis zaista ne može da čeka zajednička kontrola će zaista omogućiti da putnici, tovar i robe da se zaustavljaju na jednom mestu, radi kontrole, što će značajno uticati na ubrzanje prometa preko granice i smanjiti zadržavanje na najmanju moguću meru.

Raduju me podaci iz medija o izgradnji novog graničnog prelaza Preševo-Tabanovci za putnike i teretnjake koji iz Srbije idu ka Severnoj Makedoniji i granične službe Republike Srbije će sprovodi izlaznu kontrolu na teritoriji Republike Severne Makedonije na graničnom prelazu Tabanovci, dok će za oni koji putuju iz Severne Makedonije ka Srbiji izlazna kontrola makedonskih graničnih službi biti sprovedena na teritoriji Republike Srbije, na graničnom prelazu Preševo.

U ovom trenutnu na graničnom prelazu Preševo sa srpske strane granice ubrzano se radi na proširenju ostrva na kojima se nalaze kontrole kabine. Potvrđeno je da će na tom mestu biti postavljeno šest kućica za rad pograničnih službi u putničkom prometu, dok se dve kabine za kontrolu teretnih vozila proširuju.

Zaista, mi imamo odličnu saradnju sa našim susedima. Mi smo zemlja koja se nalazi na spoljašnoj granici EU. Zemlje pre nas koje su postale članice EU i Hrvatska i Mađarska i Bugarska i Rumunija, zaista žele kroz jednu bolju komunikaciju i saradnju sa Vladom Republike Srbije da olakšaju promet robe, usluga, kapitala na našim granicama. Često se dešava da naša granična policija da naša carina nije odgovorna za to dugo čekanje, već je odgovornost na onoj drugoj strani, na strani zemalja članica EU, pre svega mislim na Mađarsku i Hrvatsku.

Mnogo smo pobošljali kapacitete rada na graničnim prelazima prema Rumuniji. Želim da podsetim sve drage kolege narodne poslanike, ali i sve građane Srbije, da su 2014. godine su obnovljena tri nova međunarodna granična prelaza između Srbije i Rumunije, u jednoj zaista svečanoj atmosferi. To je zaista bio veliki poduhvat koji je ojačao ekonomsku saradnju na taj način što je rešen problem koji je postojao više od 20 godina.

Izgradnjom za nešto manje od 10 meseci izgrađena su tri nova međunarodna granična prelaza Nakovo-Lugno, u opštini Kikinda, Jaša Tomić-Fenk kod Sečnja, Vrbica-Balkan u Čokanjskoj opštini, čime su stvorene mogućnosti za još čvršću saradnju dve države, reč je o Republici Srbiji i Rumuniji i dvaju zaista komšijski naroda čiji su odnosi u celini nikada bolji. Rumunska strana često voli u komunikaciji sa narodnim poslanicima iz SNS da apostrofira da Rumunija ima zaista dva prijatelja tokom čitave istorije nastanka ove države, gde su ta dva prijatelja Republika Srbija i Crno more. Tako da nam je važno da jačamo te veze i da imamo jasnu volju i jasan plan kako ćemo krenuti dalje.

Da imamo plan i da imamo zaista političku volju o tome svedoče i sledeći podaci. Pored projekta Svetske banke, zaista i EU u Republici Srbiji ulaže značajna finansijska sredstva za modernizaciju graničnih prelaza. Vrednost radova na izgradnji i rekonstrukciji novih graničnih prelaza u Srbiji premašiće ove godine cifru od 19,3 miliona evra. Cilj ove investicije je rešavanje problema dugog zadržavanja, najčešće teretnih vozila prilikom izlaska iz Srbije, odnosno njihovog ulaska u EU.

Kao što sam rekla, problem često nastaje sa one druge strane, odnosno kod graničara u EU. Pripadnici uprave carine, graničari rade na graničnim prelazima u Srbiji i problem vide u nedovoljnoj propusnoj moći graničnih službi, pre svega Mađarske, Hrvatske, a donedavno i Rumunije. Transportna industrija Srbije, naši kamioni, šleperi, prevoznici zbog dugog zadržavanja na granici trpe značajnu štetu. Prema podacima do kojih sam došla kamioni potroše 26 miliona časova da pređu sa jedne na drugu stranu.

Dobri primeri iznalaženja rešenja predstavljaju zajedničke sednice Vlade koju smo imali u Subotici kada su bile i Mađarska i srpska Vlada, ali i predsednici srpske i Mađarske carine koji su predstavili neke nove odgovore na ove izazove sa kojima se na zajedničkim granicama susrećemo. Takođe, na tom sastanku izneta je ideja da prazni kamioni koji izlaze iz Srbije preusmeravaju se na granične prelaze ka Mađarskoj ako u tom trenutku nisu opterećeni saobraćajem.

Znači moramo, zaista, kao odgovorna vlast i kao SNS da iznalazimo odgovore na potrebe transportne industrije Srbije, jer domaći i strani kapital, domaća sfera usluga zaista ne može da čeka, jer će preusmeriti svoje poslovanje, bojim se, na druga tržišta.

Takođe, u februaru 2019. godine, želim da podsetim sve svoje drage kolege narodne poslanike, ali i sve svoje građane Republike Srbije da je otvoren novi granični prelaz Bajmok, koji je napravljen na istom mestu na kojem je bio i stari. U pitanju je jedan od osam graničnih prelaza sa Mađarskom, u koji je uloženo oko dva miliona evra. Ohrabruju i dobre vesti, dobre vesti za građane Republike Srbije da se radi o novom graničnom prelazu i da se radi i na graničnim prelazima kao što su Sot, Gostun, Kotroman.

Počela je rekonstrukcija graničnog prelaza Sot sa Hrvatskom. Plan je da radovi budu završeni za oko šest meseci, što bi trebalo da rastereti prelaze kod Šida i Batrovca, znači, sada svim onim putnicima domaćim i stranim turistima koji žele da idu ka Hrvatskoj. Takođe nismo stali na tome. Imamo plan i sprovedeni su radovi koji su obavljaju na prelazu Gostun. Reč je o najvećem graničnom prelazu sa Crnom Gorom, a trebalo bi da budu završeni za oko 18 meseci.

Pored ovih prelaza u toku je rekonstrukcija graničnog prelaza Kontroman sa BiH. U sklopu investicija je izgradnja autoputa Beograd-Sarajevo i delova puta prema Sremskoj Mitrovici, Kuzminu, prema Rači, a sledi i rekonstrukcija prelaza Sremska Rača, odnosno mosta koji spaja Srbiju i BiH. Smatram da će ovi radovi doprineti da transport putnika i robe sa susednim zemljama, da se obavlja efikasnije nego što je to bio slučaj ranije.

Zaista mogu da posvedočim, kao građanin ove zemlje, kako smo katastrofalno stanje zatekli na našim graničnim prelazima, na našim putevima, na našim autoputevima, a o železnici, i podacima kako smo železničke pruge, počnite od beogradskog železničkog čvora pa nadalje, kakve smo pruge nasledili.

Koliko je ovo zaista važno, svedoče i podaci Svetske banke koji kažu koliko transportna industrija Srbije gubi vremena i novca zbog zadržavanja na graničnim prelazima, sa ekonomijama regiona, pored problema koje imaju prilikom ulaska u EU, reč je zapravo o spoljašnjoj granici EU. Možda najbolje ilustruje podatak Svetske banke koji kaže da u regionu zapadnog Balkana je potrebno pet puta više vremena da se pređe preko granice, nego u mnogim zemljama EU.

Kamioni u regionu troše 26 miliona časova, što je oko tri hiljade godina, čekajući da pređu sa jedne na drugu stranu. To su poražavajući podaci i to je nešto na čemu moramo raditi bolje, efikasnije u narednom periodu.

Ovaj sporazum o kome danas raspravljamo ide tome u prilog. To su rezultati koje građani očekuje od nas, SNS i od ljudi koji je predstavljaju, na odgovoran način vrše politiku.

Takođe, očekuje se da će vreme i troškovi reagovanja na zapadnom Balkanu biti smanjeni, zahvaljujući upravo realizacijom ovog projekta Svetske banke, ali i brojnih projekata koji se realizuju pod pokroviteljstvom EU. Sredstva iz kredita će se koristiti za izradu i sprovođenje mera koje će povećati transparentnost, smanjiti troškove, poboljšati saradnju raznih institucija i skratiti vreme potrebno da se trguje preko granice.

Zbog svega navedenog, ja bih pozvala sve svoje kolege narodne poslanike iz redova pozicije i opozicije da podrže ove jedne važne zakone, kako bi građanima Republike Srbije, svim putnicima, naši transportnim preduzećima olakšali bolje poslovanje i funkcionisanje. Ne možemo uvek biti u središtu, prosto, u nekoj vrsti klopke, moramo i te kako raditi da olakšamo i da osluškujemo potrebe i naših građana i naše privrede.

Sada bih, na samom kraju, želela da iskoristim priliku, dok ste ovde prisutni u Narodnoj skupštini, gospođo Mihajlović, da ukažem na jedan problem koji se zaista dešava na javnoj sceni u Srbiji, iako je Vlada Republike Srbije 30. oktobra 2014. godine osnovala Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, na čijem ste vi čelu, imam neki utisak, kao narodna poslanica, da nismo dovoljno reagovali na napad na žene i u politici i u medijima i u novinarstvu i na svakom koraku. Napad na jednu ženu je napad na sve žene u Srbiji. Imamo svakoga dana situacije, i na Tviteru i u medijima i u javnom prostoru da se žene na sve načine diskriminišu, omalovažavaju, da se iznose brojne gadosti, izmišljotine koje izgovaraju ljudi iz Saveza za Srbiju, koje su zaista i ponižavajuće i sramotne za žene u Srbiji. Sramota je da to sve čine i govore lideri opozicije u našoj zemlji i da zaista tu spiralu nasilja svakoga dana zapravo šire i povećavaju.

Takođe, mi smo juče reagovali kao narodne poslanice iz redova Srpske napredne stranke jednim saopštenjem, gde smo osudili najsvežije napade na državnu sekretarku u MUP-u, gospođu Biljanu Popović Ivković, jer smatramo da sve ustanove, sve institucije u ovoj zemlji moraju da ustanu i da se jasno i glasno bore protiv nasilja koje propagiraju lideri iz Saveza za Srbiju, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović.

Molim vas da Koordinaciono telo reaguje. Znam da radite dosta na poboljšanju uslova za naše devojčice, dečake, da se borite za rodnu ravnopravnost u Srbiji, ali vas molim da reagujete i na nasilje, i to političko nasilje koje se dešava nad ženama u Srbiji. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi, gospodine Sikimiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, u Srbiji se zaista svakoga dana beleže sve bolji i bolji rezultati kada je reč o borbi protiv korupcije. U prethodnih godinu dana, ugroženo je i procesuirano više od 500 lica koji su bili optuženi za krivična dela korupcije i kriminala.

U toj borbi nisu bili pošteđeni ni visoki državni funkcioneri, pomoćnici ministara iz prethodnog perioda, predsednici opština, direktori javnih preduzeća.

U Srbiji više nikoga neće štiti partijska knjižica, niti materijalni položaj koji neko zauzima u društvu. I, po tome se mi kao SNS, zaista razlikujemo od prethodnika koji su vladali ovom Srbijom i od Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Tadića i od Obradovića.

Pokazali smo na delu, zaista i tome služi ovaj Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije kako se zaista bespoštedno vodi borba protiv korupcije u našem društvu. Slučajevi u Požegi, Leskovcu, Nišu i Beogradu od ove godine idu tome u prilog, kao i stari slučajevi iz perioda kada je DS žalila i palila nad Srbijom, mislim na sudsku presudu koja je nedavno bila u vezi kažnjavanja pomoćnika ministra Olivera Dulića za zloupotrebu službenog položaja kada je bio na čelu ministarstva za zaštitu životne sredina.

U vašim preporukama koje ste dali na strani 15 Izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije stoje stvari koje smo mi kao Narodna skupština već uradili. Usvojili smo Zakon o sprečavanju korupcije, zaista smo i kao članovi Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radili na tome da se pojačaju kapaciteti vaše Agencije, svake godine imamo preporuke koje dolaze sa vaše strane kada je reč o povećanju broja zaposlenih, jačamo kapacitete i ka opremi, kadrovima, vidim da ste zaista i vi nastavili da organizujete veliki broj treninga, edukacija, da imate dobru međunarodnu saradnju i to je nešto na čemu moramo nastaviti i u narednom periodu.

Jako nam je važna ta međuinstitucionalna saradnja i dobra saradnja između Narodne skupštine i vaše Agencije, ali i između svih institucija u lancu borbe protiv korupcije, pre svega mislim na policiju, tužilaštvo, pravosuđe, sudove koji procesuiraju onu visoku korupciju, ali i na nižu korupciju koja se javlja za dela koja ne prelaze više od 200 miliona dinara.

Podsetiću vas, mi kao narodni poslanici iz redova SNS i koalicije, zaista smo u prethodnom periodu dosta radili, kada je reč o regulisanju i toj nekoj vrsti zakonodavnog okvira koji nam je nedostajao. Pored zakona o sprečavanju korupcije, mi smo usvojili i Zakon o zaštiti od uzbunjivača, izmenili smo i dopunili Zakon o javnim nabavkama, usvojili smo Zakon o lobiranju. Mnoge zemlje članice Saveta Evrope nemaju Zakon o lobiranju, a jedna Srbija koja hrabrim koracima ide napred, koja želi da se modernizuje, ima jedan tako važan zakon.

Takođe, želim sve građane ali i sve narodne poslanike ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije da podsetim da je od 1. marta prošle godine, 2018. godine, počela primena Zakona o organizaciji i nadležnosti organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma i da, kako vidimo po izveštajima Ministarstva pravde, zaista beležimo sjajne rezultate kao država.

Izveštaj je dobra prilika i da se prisetimo kako je to bilo ranije, kada govorimo o jednoj ovako jako značajnoj temi, temi korupcije u srpskom društvu, kako je to bilo, kako se zloupotrebljavao službeni položaj, kako se to isisavao novac iz budžeta za reklame, za oglašavanje, kako smo imali propale projekte širom Beograda, Srbije, propale projekte DS, Dragana Đilasa, na svakom koraku.

Hajka koju sada imamo u medijima svakoga dana, ali i na ulicama Beograda, hajka na ministra Stefanovića i na rad Ministarstva unutrašnjih poslova, sprovodi se danima, upravo zato što se ministar Stefanović usudio da udari na to osinje jezgro. Svima nam je do sada jasno da se predsednik Aleksandar Vučić i potpredsednik Vlade, dr Nebojša Stefanović, zaista ne napadaju zato što čine nešto loše za Srbiju, već da se neko iz opozicije uporno trudi da zaustavi naš napredak i želi da zaustavi dalji rast i razvoj moderne i napredne Srbije.

Svima nam je do sada jasno da Dragan Đilas zaista nema ni obraza, ni dostojanstva, ni morala i da je najbolji primer dala moja koleginica Milena Turk u današnjem izlaganju, da je zaista to primer i u svetskoj istoriji, u svetskim okvirima, kako se jedan čovek u politici na jedan brz i lak način može obogatiti kada je bio na vlasti, jer tada nije vladala nikakva kontrola. Čiste izmišljotine su one priče koje priča svakoga dana u medijima, da se obogatio u Češkoj, valjda na nekakvoj, gospodine Orliću, prodaji žvaka ili čega već. Bogatio se tako zato što je prelazio sa funkcije na funkciju.

Mi možemo preklopiti sve njegove firme u kojima je Dragan Đilas bio vlasnik ili imao vlasnički udeo sa njegovom političkom biografijom od 2003. godine naovamo i tako možemo videti kako je rastao neto dobit njegovih firmi od kada je on na vlasti i od kada je on menjao političke funkcije.

Ja ću vam sada izneti podatke na koje je ukazivao Savet za borbu protiv korupcije, koje je bilo savetodavno telo Vlade Mirka Cvetkovića, 2011. godine, na čijem čelu je bila pokojna Verica Barać. "Multikom grupa" je osnovana 2004. godine i "Multikom" i "Dajrekt medija", od vodećih Đilasovih firmi, pored "Emoušona" i "Big printa" koje je Đilas imao ili i dalje ima u svom posedu, beležile su zaista rast neto dobitka iz godine u godinu. Tako je "Dajrekt medija" prema podacima APR u 2008. godini ostvarila neto dobitak od 558 miliona 628 hiljada dinara, dok je u prethodnoj godini, 2007, taj prihod bio manji za gotovo 200 miliona.

Iz biografije Dragana Đilasa možemo videti da je on 2007. godine obavljao različite funkcije. Počeo je najpre 2004. godine u kancelariji predsednika Borisa Tadića, da bi nakon toga bio ministar bez portfelja, zadužen za Nacionalni investicioni plan, nakon toga je postao i gradonačelnik Beograda i na toj funkciji je bio od avgusta meseca 2008. godine pa sve do 2013. godine.

Slično se dešava i sa njegovom drugom firmom, reč je o "Multikom grupi", koja je zajedno sa povezanim preduzećima 2008. godine ostvarila neto dobitak od čak 498 miliona 432 hiljade dinara. U 2009. godini taj dobitak je rastao i on je iznosio 563 miliona 130 hiljada dinara, dok je u 2010. godini neto dobitak iznosio 790 miliona 216 hiljada dinara.

Zanimljivi su zaista i podaci koje smo dobili od Trezora Narodne banke Srbije, a na koje je ukazivao Savet za borbu protiv korupcije još 2011. godine, kada je utvrdio da štamparija "Big print" koja je članica "Multikom grupe" ostvaruje direktnu poslovnu saradnju sa državnim institucijama, među kojima su one koje se najviše finansiraju iz budžeta grada Beograda, čiji je gradonačelnik upravo Dragan Đilas. Ta firma je pružala usluge Skupštini grada Beograda, gradskoj opštini Novi Beograd, većini beogradskih pozorišta, Turističkoj organizaciji grada Beograda, Biblioteci, Kulturnom centru, Domu omladine i svim onim institucijama čiji je osnivač grad Beograd, dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik.

Takođe, Verica Barać, ukazuje u svom izveštaju na jedan fenomen, da je Dragan Đilas preko svojih agencija kontrolisao zakup najvećeg dela reklamnog prostora na nacionalnim i regionalnim televizijama u Srbiji. Kako bi proverio ove informacije, Savet je tražio 27. septembra 2010. godine od RTS pristup informacijama od javnog značaja. Te informacije Savet nije dobio. Tijanić je, prosto, doneo odluku da traženu dokumentaciju ne dostavi, da je bolje da kao direktor tadašnjeg RTS plati novčanu kaznu za nepoštovanje zakona i da informaciju od javnog značaja ne dostavi.

Deo zahteva RTS-u upućen je i radi provere koju je Savetu dostavilo i Udruženje „Ujedinjeni televizijski eksperti“. U tim zahtevima je zaista Udruženje „Ujedinjeni televizijski eksperti“ zaista iznelo navode o ozbiljnim zloupotrebama službenog položaja, korupciji, sukobima interesa, kadrovskim manipulacijama, finansijskim malverzacijama, kršenja Zakona o radu, javnim nabavkama.

Zbog tog ćutanja u RTS, rad Saveta je bio pod blokadom i Verica Barać je zaista trpela ogromne pritiske i nije mogla da dođe do tačnih informacija i do ugovora na koji način posluje RTS za vreme dok je Tijanić vodio ovu kuću.

Takođe, RTS poverava poslove nezavisnim produkcijama u netransparentnoj proceduri, što izaziva sumnju da pojedine interesne grupe ostvaruju finansijsku korist, čija se vrednost meri desetinama miliona evra. Jednom godišnje se formalno raspisuju konkursi za izbor programa nezavisnih radio i televizijskih produkcija, ali rezultati ovih konkursa se ne saopštavaju javnosti. Toliko o transparentnosti finansiranja RTS, Javnog servisa, koji plaćaju građani Republike Srbije i koji se finansira iz budžeta Republike Srbije.

Ja bih sada želela da na jedan slikovit način, kroz dva primera, objasnim i manir i karakter tadašnje vlasti Borisa Tadića, Dragana Đilasa, ali i čelnih ljudi u RTS-u. NIRA film i „Television consalting“, serijal „Vreme je za bebe“, ta firma je istovremeno i suvlasnik multigrupe, zajedno su sa Draganom Đilasom pokrenuli serijal „Vreme je za bebe“, iako je više meseci pre potpisivanja ugovora između RTS i ove firme NIRA film i „Television consalting“, postojao identičan serijal sa identičnim sadržajem koji je pripremala ekipa RTS-a po nalogu direktora TV Beograd, Nikole Mirkova. Međutim, pre nego što je snimanje počelo, generalni direktor RTS, Aleksandar Tijanić, zaključio je ugovor sa privatnom produkcijom.

Isto je bilo i sa serijalom „Četrdeset osam sati svadba“. Imali smo situaciju da je firma „Emoušn prodakšn“ dobila da snima ovaj film i da je sklopljen prvo Aneks ugovora, 19. juna 2006. godine, između firme „Emoušn prodakšn“, tada u vlasništvu Dragana Đilasa, i RTS, kojim se predviđa da RTS za prava i emitovanje 104 epizode ovog serijala emisije „Četrdeset osam sati svadba“ isplati „Emoušnu“ čak 12.948 evra po jednoj epizodi.

Znači, RTS je plaćao 13.000 evra, znači skoro 13.000 evra, za jednu epizodu serijala „Četrdeset osam sati svadba“. Što je još gore, 29. juna 2007. godine zaključen je i Aneks o produženju važenja ovog Ugovora za još 104 epizode.

Takođe, suvlasnik te produkcije do nedavno je bila i „Multikom grupa“ Dragana Đilasa. Kako se navodi u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, Đilas je u ovoj firmi imao 49% udela. Prema navodima ovih nezavisnih eksperata televizijskih, RTS serijski igrani program nezavisnim produkcijama plaća još i više, od 80 do čak 130 hiljada evra po epizodi, navodi se u izveštaju Verice Barać.

Mi danas raspravljamo treći dan o izveštajima nezavisnih regulatornih tela. To prate mnogi mediji, mnogi vredni novinari koji zaista svakodnevno informišu građane Republike Srbije objektivno, istinito i tačno. I u ovoj sali danas imamo i kamermane, u sali pored nas imamo režiju koja emituje ovaj naš današnji program. Zaista sam ubeđena da tu ima dosta vrednih, sposobnih, kreativnih novinara, ljudi koji rade u medijima, kamermana, snimatelja, ljudi koji se bave o tonu, slici, rasveti i zaista sam sigurna i ubeđena da i oni imaju šanse, da i oni imaju prava da kreiraju sadržaje, ali prosto tu šansu nisu imali za vreme Dragana Đilasa, jer je njegov manir vlasti bilo apsolutno i lično bogaćenje. Taj za istinu, objektivno, istinito novinarstvo apsolutno nije mario.

Takođe, mi smo danas ovde imali prilike da od predstavnika SRS često čujemo imovinska karta političara, koliko to novca je imao Dragan Đilas. Kao što sam već rekla, Dragan Đilas svoj novac nije zaradio prodajući žvake ili televizijska prava za određene emisije u Češkoj.

Pre svega, želim da vas podsetim na imovinsku kartu koju je on prijavio na početku vladavine, kada je bio Koštuničin ministar. Tada je prijavio sledeću imovinu: ženinu kuću na Dedinju, polovni auto marke „Sab“ i ušteđevinu od oko 70.000 evra. Danas, prema njegovom priznanju, ima imovinu vrednu 25 miliona evra, i to isključivo u nekretninama, nismo zalazili u drugu imovinu.

Da su ti podaci zaista tačni i da sve ovo što su danas iznosili i gospodin Martinović i gospodin Orlić, a o tome je pisao i portal KRIK koji je govorio o toj radnoj biografiji Dragana Đilasa, ukazivao je više puta. Portal KRIK je sabrao celokupnu imovinu Dragana Đilasa. Ta celokupna imovina, prema portalu KRIK iznosi 1.649 metara kvadratnih, odnosno 24 miliona 375 hiljada 347 evra. To je imovina Dragana Đilasa kada je sišao sa vlasti i kada je odlučio da bojkotuje izbore, da pravi ove cirkuse koje pravi u javnom prostoru.

Završila sam političke nauke i studirala sam sa brojnim novinarima, sa ljudima koji se danas zaista bave politikom i istraživačkim novinarstvom na jedan ozbiljan i kvalitetan način. Tada su nas na fakultetu učili da je moć sklona korupciji i da apsolutna moć korumpira i kvari apsolutno. Isto tako srpski jezik je bogat jednom starom narodnom izrekom, jednom starom narodnom poslovicom koja kaže – daj čoveku vlast, pa da vidiš kako je. Znači, daj čoveku moć, daj čoveku vlast, pa će proći neko izvesno vreme i ti ćeš moći da utvrdiš kakav je on zaista u stvari. Zato što moć oslobađa, moć pokazuje kakav je čovek u stvari. Mi smo imali prilike da vidimo kakvi su to ljudi dok su bili na vlasti i Dragan Đilas, i Vuk Jeremić, i Boris Tadić, a i ljudi jako bliski njemu.

Nakon svih ovih podataka i najava koje sam vam rekla, želela bih da kažem da sve ovo što se dešava na javnoj sceni i sve ovo što se dešava u medijima plod je, inicijalnu kapislu za to zapalio je ministar Nebojša Stefanović kada je pokrenuo jednu jako dalekosežnu istragu i koordiniranu akciju između policije i tužilaštva oko ispitivanja malverzacija, oko prodaje i preprodaje reklamnog prostora, isisavanja novca i finansija iz javnog servisa, kakav je RTS.

Lično je taj Dragan Đilas, glavom i bradom, doneo rijaliti u Srbiju. U Pionirskom gradu, u mestu nadomak Beograda, u Košutnjaku, na mestu koje je bilo namenjeno za prostor za igru, rekreativni sport, zabavu dece Beograda, on je napravio skalameriju, doveo prvi rijaliti u Beograd. Reč je o rijaliti programu „Veliki brat“ i na taj način zagadio javni prostor, a danas nam on priča o reakcijama REM, danas nam on priča o rijaliti programima i komentariše programe u Srbiji.

Zaista, ja sam se detaljno pripremala za ovo današnje izlaganje. Pročitala sam dosta materijala. Jedna od informacija do koje sam došla je i situacija kako se RRA, znači reč je o Republičkoj radiodifuznoj agenciji, koja je preteča REM, kako se RRA ponašala te 2011. godine i da li su članovi RRA radili svoj posao ili ne.

Tek 2011. godine počinje da reaguje RRA, kada podnosi prekršajne prijave protiv medija u Srbiji, uključujući i RTS zbog kršenja Zakona o oglašavanju. U 2010. godini najveći prekršaj u radu RTS koji je RRA utvrdila odnosio se na zaštitu srpskog jezika u programu, jer se često dešavalo, kako RRA naglašava, da natpisi budu na latiničnom pismu, ali se tvrdi da RTS ispunjava sve nadzirane programske obaveze. Znači, jedina prekršajna prijava koja je bila protiv RTS i programa tada na javnom servisu i kod ostalih emitera je bila zašto se natpisi ne pišu na ćirilici, nego na latinici. Toliko o radu RRA.

Takođe, imamo situaciju da su u vreme Vuka Jeremića, Dragana Đilasa državne institucije zaista velika finansijska sredstva izvajale za reklame. Moj kolega Vlada Orlić je juče izneo podatak da je čak 2,5 miliona plaćeno za reklamiranje Đilasa i tzv. uspeha njihove vlasti. Ja dolazim iz Beograda i zaista taj uspeh nisam sve ovo vreme mogla da vidim. Mogla sam da vidim samo propale projekti koji su ostali iza nekadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, od „Pazl grada“, makete Terazija, podzemnih kontejnera, najskupljeg mosta u istoriji, najskupljeg mosta u svetu, mosta na Adi, koji ni dan danas nije završen, nego ga mi završavamo kao SNS.

Na kraju, želela bih da završim, ta kvazi elita je pokrala milion i milione evra. Ja dolazim iz radničke Rakovice, više od 600 hiljada građana je ostalo bez posla. Radnici koji su vredno radili, koji su izgarali, koji su stvarala te fabrike su tokom noći postali gubitnici, izbačeni na ulice, bez plate, bez novca da finansiraju svoju porodicu, budućnost svoje dece.

Šta je radila ta kvazi elita u međuvremenu i zašto oni zapravo ponovo žele da se dograbe fotelja, zašto ponovo žele da dograbe vlasti i zašto svakoga dana na najrazličitije načine vređaju svoj narod, nazivajući ih pogrdnim imenima da smo kao narod, glupi, ružni, krezubi. To je ono što je karakter vlasti lidera i sadašnjih lidera opozicije koji.. Zašto im je narod kriv? Pa, narod im je kriv zato što se usudio da im uskrati poverenje i zato što se srpski narod i svi građani Republike Srbije zato što su se usudili da im otkažu poverenje i da im uskrate glasanje na svim izborima od 2012. godine na ovamo. Nećete više potcenjivati narod u ovoj zemlji. Nećete ih nazivati pogrdnim i pežorativnim imenima. Mi smo narod koji se diže i mi smo narod koji zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću ponovo dobijamo ponos koji nam je u prethodnim decenijama, prethodnim vekovima, možda nekada i bio poljuljan. Mi smo narod koji zaista veruje u budućnosti i koji će zaista svakog dana sa odgovornom politikom predvođenom predsednikom Aleksandrom Vučićem i SNS zaista zalagati da Srbija ide napred i da bude deo modernog sveta. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Apsolutno se slažem sa svojim kolegom Aleksandrom Markovićem da je reč o amandmanu koji nikako ne možemo prihvatiti. Prosto više je razloga za to. Ja bih želela sve narodne poslanike, a pre svega i sve građane Republike Srbije, sve Beograđane da podsetim na suštinu izmena koje je više od godinu dana, na kome je više od godinu dana radilo ministarstvo, ali i čelni ljudi iz grada Beograda. Suština izmena se upravo tiče procesa decentralizacije, prenošenje nadležnosti sa Republike na Grad Beograd, kao i Grada Beograda na opštine, odnosno izmenom statuta Grada Beograda koji, videla sam iz medija, da će se uraditi novi statut do kraja juna ove godine, i sa opština na mesne zajednice, a to je nešto o čemu ovaj amandman govori.

Ja sam zaista pažljivo slušala narodnu poslanicu koja je podnela amandman koji zaista je iznela niz neistina. Pre svega, govorila je o tome da je Beograd sveden na beogradski distriht, i ja prosto sa tim ne mogu da se složim. Beograd je administrativni centar. U Beogradu živi više od dva miliona stanovnika. Beograd je otvorio širom vrata za sve investitore, turiste, studente i prosto apsolutno nije distriht. Distriht govori da je nešto zatvoreno, da je nešto klaustrofobično. Naša prestonica je otvorena za sve studente, mlade ljude, stare ljude, bez obzira na pol, rasu, finansijsku situaciju, materijalni status i ostalo.

Takođe, prethodna govornica je govorila da se ovde ne priča dovoljno, da se samo priča o krugu dvojke. Evo ja dolazim iz kruga trojke, iz gradske opštine Rakovica i prosto nikada se u mojoj opštini nije toliko ulagalo koliko se ulagalo u ove četiri godine. Do sada smo imali situaciju, tome može da vam posvedoči državni sekretar gospodin Bojan Stević kakvi su to budžeti bili gradskih opština u prethodnom periodu kada je neko drugi vladao gradom i Republikom, kako se novac dobijao, o tome zaista najbolje opisuje izveštaj pokojne Verice Barać, koja je govorila da se zahvatalo kako je ko hteo, da su mediji bili zatvoreni i da je 25% odlazio na reklame iz budžeta Republike Srbije. Znači, oni za građane budžeta lokalnih opština apsolutno nisu marili.

Takođe, govorili ste o tome da imamo određene delove bez kanalizacija, bez asfalta, bez vodovoda. Tako je, slažem se sa vama to je faktičko stanje na terenu, ali želela bih da vas pitam ko je do takve situacije doveo? Ko nas je uveo u takvo u stanje?

Mi smo u Beogradu imali virtuelne projekte, propale projekte. Znači, možete da uzmete mapu svih 17 opština, sedam prigradskih i deset gradskih, i da idemo od opštine do opštine da navodimo sve one primere propalih projekata koje su imali samo za cilj isisavanje novca iz grada, iz gradskih opština koje apsolutno ničemu nisu koristili - od "Pazl zgrade" na Voždovcu, makete Terazija na Novom Beogradu, podzemnih kontejnera, rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra i mnogih drugih. Nemam dovoljno vremena poslaničkog kluba pa vam iznesem šta je sve radilo to propalo preduzeće na nivou grada Beograda.

Govorili ste o tome da ne vidite razvoj Beograda. Ja bih mogla da kažem da ste vi onda kratkovidi. Možete da odete u bilo koji deo Beograda i da vidite da se Beograd zaista razvija, menja iz dana u dan.

Govorili ste o tome da se ovde ne radi ni o kakvoj suštinskoj decentralizaciji, to je ono što mi želimo da promenimo. Mi smo imali od 2008. godine na ovamo neku vrstu piramide, da je Dragan Đilas zajedno sa DS, tadašnjom koalicijom na vlasti u Beogradu apsolutno sve izmene statuta, Zakona o glavnom gradu išao u pravcu tzv. centralizacije. Prigrabio je sve apsolutno za sebe i svitu oko sebe. Otuda nas i ne čude ove brojne afere koje su ostale i koje dan danas naša policija i naši nadležni državni organi, organi koji se bave pravosuđem i te kako procesuiraju. Mi svakoga dana u medijima možemo da vidimo kako je neki bivši državni sekretar, neki bivši pomoćnik gradonačelnika optužen i procesuiran za korupciju i zloupotrebu službenog položaja.

Rekli ste da te kancelarije ne funkcionišu, da mesne zajednice moraju kancelarije u kojima građani moraju dobiti odgovore. Želim da vas upoznam sa sledećom činjenicom - rukovodstvo Gradskog odbora SNS u Beogradu svakog dana komunicira sa svojim sugrađanima. Mi u Gradskoj opštini Rakovica zaista svakog vikenda imamo zborove građana, uvažavamo mišljenja naših sugrađana i to nisu nikakvi politički skupovi. Mi ne dovodimo tu naše političke aktiviste. Mi dovodimo, apsolutno pozivamo sve građane koji žele da iznesu neki predlog, sugestiju, pitanje, problem kako brže i efikasnije može da se reši problem u njihovom naselju, kako bi se unapredio kvalitet života svih delova Beograda.

Nama su isti i građani koji žive u Resniku, Kneževcu, Jajincima, Besnom Foku, kao i oni što žive na Vračaru, Starom gradu i Savskom vencu. Po tome se mi kao SNS i te kako razlikujemo od prethodnika koji su vodili ovaj grad. Prosto kod nas nema građana prvog i drugog reda, odnosno kao što ste vi naveli građana iz kruga dvojke. Nama su svi građani podjednako važni i mi želimo da pokažemo zaista suštinsku brigu o problemima svih naših građana bez obzira iz kog dela Beograda ili Srbije dolaze.

Takođe, govorili ste o tome da imamo veliki broj problema sa legalizacijom, sa podnetim zahtevima za ozakonjenje. Zaista sa tim mogu da se složim, ali zvanični podaci Sekretarijata za legalizaciju govore o tome da je u prethodnih 30 godina Sekretarijatu ostavljeno u amanet 250 hiljada predmeta, da je u roku od tri godine 23 hiljade predmeta do kraja 2018. godine rešeno.

Podsetiću svoju prethodnu koleginicu i sa sledećim informacijama - mi smo kao SNS i te kako radili na tome da olakšamo proces legalizacije, da približimo proces ozakonjenja građanima, da nema više korupcije. Uveli smo različite oblike digitalizacije. Vezali smo brojne baze. Imamo elektronsku građevinsku dozvolu. Po tome smo zaista lideri u Jugoistočnoj Evropi. Doveli smo do tzv. E katastra. Zašto štrajkuju građani? Zašto štrajkuju radnici u Katastru? Zato što više nema korupcije, nema više mita da se neki predmet izvadi iz zapećka i da se stavi da bude prvi. To je ona sa čim se ponosimo i to su naši rezultati.

Takođe, nisam toliki pesimista kao što je bila prethodna govornica kada je reč o prenošenju procesa legalizacije, odnosno usklađivanje sa Zakonom o ozakonjenju objekata i prenošenjem nadležnosti ka gradskim opštinama, odnosno ono što nas očekuje to je izmena statuta koja će prateći ove izmene i dopune Zakona o glavnom gradu to i te kako omogućiti.

Vama je jako važno, to je suština procesa decentralizacije, da vi čekanje na šalterima, odlazak do centra grada, odlazak do Sekretarijata za legalizaciju, odlazak do Katastra vi zapravo u vašoj opštini tamo gde građani žive omogućite kroz te tzv. uslužne centre gde na jednom mestu, vi ne maltretirate građane da idu od jednog do drugog šaltera, i da ih sačekuju administrativni radnici koji će stalno iznova tražiti da fali jedan papir.

Ne, mi smo olakšali legalizaciju, ona je sada moguća u par koraka i mi ćemo sve te predmete iz Sekretarijata za legalizaciju prebaciti u svih 17 Beogradskih opština, sedam prigradskih i 10 gradskih, na taj način što ćemo olakšati i približiti proces legalizacije krajnjim korisnicima, a to su građani, vlasnici koji su podneli zahteve za ozakonjenje svojih stanova, kuća, garaža, poslovnih objekata.

Takođe, prethodna govornica je govorila o tome da ona smatra da će izmena ovog zakona, jako važnog Zakona o glavnom gradu, koju smatram da je ministarstvo uradilo zaista dobar posao, reč je o dobrim rešenjima koja se nalaze pred nama narodnim poslanicima, da će zaposliti određeni stranački kadrovi.

Želela bih da kažem da je država sada ozdravila i jako se radujem i ohrabruje ova informacija koja je došla, u medijima saopštenje Ministarstva za rad, gospodina ministra Đorđevića, koji je rekao da se razmatra da od januara 2020. godine se ukine zabrana zapošljavanja u državnim organima.

To je dobra vest, to znači da je država ozdravila, da imamo novca, da možemo da radimo na profesionalizaciji našeg kadra, da možemo da zapošljavamo neke mlade ljude koji su završili fakultete, škole u našoj zemlji, a ne da celog života budemo klaustrofobični, pesimisti i prosto populizam ne donosi ništa novo. Populizam može da donese par nekih jeftinih političkih poena, ali dugoročno populizam se ne maže na hleb i ne može građanima doneti apsolutno ništa dobro. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dragi Beograđani, najvažnija izmena Zakona o glavnom gradu je decentralizacija Beograda, odnosno prenos nadležnosti sa Republike na grad, odnosno sa grada na svih 17 beogradskih opština.

Koja je glavna prednost decentralizacije? Glavna prednost decentralizacije je da želimo da približimo institucije građanima, želimo da sam proces donošenja odluka približimo građanima na koje se te odluke odnose. Decentralizacijom mi ćemo izvršiti neku vrstu ubrzanja sprovođenja svih onih procedura i postupaka koji se vode na lokalnom nivou.

Politička teorija ukazuje da se primenom decentralizacije vrši prilagođavanje lokalnih potreba građana i da je ona značajan činilac demokratizacije jedne države i jednog društva, ali i njenog političkog i pravnog poretka. O tome je govorio i Sejmur Martin Lipset u svom delu „Politički čovek“, koji je govorio o tom odnosu zapravo između decentralizacije i visine bruto društvenog proizvoda i same demokratizacije u jednom društvu.

Preduslov uspešne decentralizacije, odgovarajuća kultura i svest o zajedništvu građana određene teritorije. Donosioci odluka su bliži predmetu odlučivanja i otkrivanje grešaka je lakše i brže, a transparentnost samog postupka odlučivanja, procedure, donošenje odluka je mnogo veća.

Nakon godinu dana, rekla bih, uspešnog rada Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samouprava i čelnih ljudi iz grada Beograda, mi danas govorimo o ovim izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu. Reč je o dobrim rešenjima koja će olakšati život svim Beograđanima, ali i domaćim i stranim investitorima koji žele da ulažu u razvoj naše prestonice. Samo tako grad može da se razvija po meri građana, a ne po meri tajkuna kakav je bio, rekla bih, manir, dok su ovim gradom vladali oni drugi koji se sada nisu udostojili da uđu u Narodnu skupštinu i da raspravljaju o jednom jako važnom zakonu, kakve su izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. Samo odgovarajuća decentralizacija može povećati efikasnost gradske uprave i na način da podstakne razvoj i društveni boljitak svih građana jedne prestonice kakav je Beograd.

Samim tim, izmenama i dopunama ovog zakona mi ćemo svim beogradskim opštinama, ukupno njih 17, omogućiti i sprovođenje ono, o čemu je i ministar Ružić govorio, lokalnog i ekonomskog razvoja, i mi ćemo imati jednu direktnu komunikaciju sa svim onim domaćim i stranim investitorima koji žele da ulažu u otvaranje poslovnih objekata, magacina, pogona, preduzeća, različitih ritejl parkova, industrijskih zona u našem glavnom gradu.

Takođe, u prethodnom periodu, ja kao Beograđanka, sam svedok različitih eksperimenata, rekla bih, koji su vođeni u glavnom gradu. Znači, sve je išlo u pravcu sve veće decentralizacije, zapravo, to bih najbolje mogla plastično da opišem da je to neka vrsta piramide. Na čelu te piramide u gradu Beogradu je bio prethodni gradonačelnik Dragan Đilas, sva vlast, sva moć je bila koncentrisana u njegovim rukama i rukama njegove svite. Bivši gradonačelnik je prigrabio za sebe i svoje firme apsolutno sve, ostavljajući za sobom dug Gradu Beogradu, dug od 1,2 milijarde evra.

Želela bih da vas podsetim na tu 2008. godinu, 19. avgusta 2008. godine na Skupštini grada Beograda Dragan Đilas je izabran tesnom većinom odbornika gradske Skupštine. On je tada obećavao da će se boriti protiv korupcije i kriminala, a završio je mandat tako što je imao korupciju i kriminal u svojim redovima. Takođe, govorio je o tome da će biti transparentnost trošenja svakog dinara. Mi ni dan danas ne znamo koliko je koštao most na Adi, govorio o napretku, o brzom razvoju prestonice, a prosto imam osećaj da samo privatni novčanici, privatni džepovi su sve veći i veći, a da se prestonica nije razvijala u onom tempu i po onoj dinamici kako je mogla da se razvija.

Imamo i situaciju da je on tada te 2008. godine kada je izabran za gradonačelnika Beograda govorio da će biti otvoren za sve kritike građana. Svedoci smo da nije bio otvoren za kritike, da su njegovi ljudi tukli čoveka u Sopotu, u mestu Ralja, takođe ignorisao je izveštaj pokojne Verice Barać, Saveta za borbu protiv korupcije, koja je govorila da je čak 25% budžeta Republike Srbije odlazilo za reklame za dve firme koje su bliske tadašnjem predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću, mislim na Šapera i Đilasa.

Obećavao je da članovi njegove stranke, on je bio tada, podsetiću sve građane Srbije on je tada bio potpredsednik DS, ne mogu da se skrivaju iza sopstvene stranke. Imali smo brojne afere, korupcionaške afere u samom vrhu DS u Beogradu, afera Aleksandra Bjelića, koji je oštetio budžet grada Beograda u iznosu od šest miliona evra, o čemu je više govorio moj kolega Aleksandar Marković. Imali smo i ostale korupcionaške afere, zloupotrebe službenih položaja, imali smo kampanju „Očistimo Srbiju“, gde je samo sajt Ministarstva za zaštitu životne sredine u vreme kada je Oliver Dulić bio ministar koštao građane Srbije, poreske obveznike ove zemlje 500 hiljada evra.

Brojne zloupotrebe službenog položaja imamo i sada i policija i svi oni organi koji se bore na suzbijanju korupcije u našoj zemlji, danonoćno rade na rasvetljavanju ovih afera. Nedavno sam u medijima pročitala da je okončan jedan sudski spor i da je pomoćnik ministra Olivera Dulića procesuiran za zloupotrebu službenog položaja dok je bio na čelu Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Mogu da vam ovde nacrtam mapu grada Beograda, svih 17 beogradskih opština i da idem od jedne do druge beogradske opštine i da vam ukazujem na sva ona nedela i sve one propale projekte bivše vlasti na čelu sa Draganom Đilasom, i pazl grad na Voždovcu, i maketa Terazija na Novom Beogradu ali i brojne javne dugove koji su nam ostavili, pre svega mislim na dugove javnih gradskih preduzeća i mnogo toga. Na žalost nemam dovoljno vremena da taksativno navedem sve ono što je Dragan Đilas uništio u gradu Beogradu.

Prosto manir, odnosno karakter tadašnje vlasti da se zahvatalo iz budžeta, iz kase, ko je i kako hteo, bez ikakve kontrole. Pomenuti izveštaj pokojne Verice Barać iz 2011. godine svedoči o tome da je jedna četvrtina budžeta išla za reklame, da se nije vršila nikakva kontrola trošenja tog budžetskog novca i da prosto kada je pokušala da govori sa tadašnjim gradonačelnikom i potpredsednikom DS, nailazila je na ignorisanje, nailazila je na to da je on izjavljivao da to nema nikakve veze. Pa, evo, dozvolite mi gospodine Marinkoviću da budem ironična i da kažem – pa, naravno da nema veze kada novac završava u privatne džepove ljudi bliskih tadašnjoj DS.

Ostavio nam je dugove, ostavio je Beograd u svom programu koji je izneo tada izabrani gradonačelnik Beograda, govorio je o tome da će izgraditi grad sa komunalnom infrastrukturom. Ja bih ga odvela u sve one gradske opštine, pre svega mislim na prigradske opštine, ali i gradske opštine koje ni dan danas nemaju adekvatnu vodovodnu mrežu, kanalizacionu mrežu. Znači, ostavio je totalni urbanistički haos u našem gradu. Ostavio je ulice bez asfalta.

Dolazim iz gradske opštine Rakovica. Imamo jedno naselje Sunčani breg koje 15 godina nije imalo asfalt. Znači, ministre Ružiću, 15 godina naselje Sunčani breg koje se nalazi na samo deset kilometara od centra Beograda nije imalo adekvatan put, ljudi u zimskom periodu su se zaista mučili i maltretirali kako bi zadovoljili svoje svakodnevne potrebe, hitna pomoć nije mogla da uđe u to naselje i da ukaže zdravstvenu negu građanima, ljudima koji su bili teško bolesni. Tako da je to ono što nam je ostavio Dragan Đilas i na to želim da vas podsetim, njega nije apsolutno zanimalo koje su stvarne potrebe građana Beograda, koje su to zapravo usluge koje gradske opštine da servisiraju, njegov manir je bio da je on samo par dana posekao više od 400 platana prilikom rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra koji se nalazi ovde nadomak Narodne skupštine Republike Srbije. Na to ću vas ja iz dana u dan u svim svojim izlaganjima i te kako podsećati.

Sada bih se vratila na razloge zašto je važno da izvršimo izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. Ministar Ružić je u svom uvodnom izlaganju zaista napomenuo koji su to glavni elementi, reč je zapravo o usaglašavanju sa sektorskim zakonima. Reč je o usaglašavanju sa Zakonom o javnoj svojini, Zakonu o ozakonjenju objekata, Zakona o stanovanju i uređenju zgrada, Zakonu o zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave.

Želela bih da kažem da ćemo tek kada usvojimo ove izmene i dopune Zakona o glavnom gradu mi omogućiti da se naše prestonica, naš grad Beograd zaista brže i bolje razvija po meri svih Beograđana, a ne po meri tajkuna, kakav je bio manir za vreme prethodne vlasti i DS. Starim statutom grada Beograda, bivša gradska vlast je grad apsolutno centralizovala čime su zaista beogradske opštine bile svedene na nivo mesnih zajednica. Nažalost opštine Mladenovac, Lazarevac, Vračar ili Stari Grad imaju manja ovlašćenja od bilo koje druge male opštine u Srbiji.

To je i te kako otežavalo funkcionisanje grada i funkcionisanje gradskih opština, ali to je bila politika prethodne vlasti u gradu Beogradu i mi se kao SNS, protiv toga i te kako borimo.

Po tome se, ja bih rekla, i mi kao SNS razlikujemo od politike koju nam je nudio Dragan Đilas i slični njemu. Naša politika je da se izvrši decentralizacija grada, ali ne na uštrb efikasnosti grada, gradske uprave i naših opštinskih uprava.

Izmenama zakona grad će biti podeljen u dve zone. Imaćemo sedam prigradskih opština, 10 gradskih opština. Gradske i prigradske opštine imaće veća ovlašćenja i po pitanju prostornih planova, legalizacije i izdavanja građevinskih dozvola.

Rekla bih da je u prethodne tri godine izvršena neka vrsta popisa nelegalno izgrađenih objekata i Sekretarijat za legalizaciju grada Beograda je došao do podatka da trenutno postoji 250.000 zahteva za ozakonjenje, koji su nastali u prethodnih 30 godina.

Znači, prethodnu vlast, apsolutno legalizacija i ozakonjenje objekata nije zanimalo, nisu želeli da omoguće i olakšaju građanima kako da legalizuju svoje stanove, svoje poslovne objekte, svoje kuće, svoje garaže. Njih je zanimalo nešto drugo. Imali smo prilike da se uverimo i šta je sve to.

Jedna od važnih izmena zakona na koju želim da ukažem, da ćemo omogućiti prigradskih opštinama uz saglasnost grada da imaju svoja javna preduzeća, kao i da grad svoje izvore nadležnosti može da prenese na prigradske opštine, što do sada nije bio slučaj.

To je, zapravo, ta suštinska decentralizacija kojoj mi kao SNS težimo. Želimo da prenesemo nadležnosti sa Republike na grad, ali i sa grada, izmenom Statuta i grada Beograda i ka beogradskim opštinama.

Mi smo do sada nešto radili. Gospodin Ružić je u svom uvodnom izlaganju govorio o uslužnom centru koji se nalazi u Kaluđerici, opštini Grocka, ali podsetiću vas ministre, mi smo u prethodnom periodu otvorili kancelarije za brze odgovore privredi, čime smo apsolutno olakšali komunikaciju između privrednika, domaćih i stranih koji posluju u gradu Beogradu, beogradskim opštinama i servisa koji pružaju naše opštine.

Takođe, želim da kažem da je grad preuzeo i niz drugih ovlašćenja. Dobiće ovim izmenama poljoprivrednu inspekciju, dobiće ovlašćenje u oblasti obrazovanja, u oblasti sporta, ovlašćenja u pitanju splavova i plovnih objekata.

Zaista, neka vrsta suštinske decentralizacije biće izvršena tek onda kada sve opštine, pogotovo prigradske opštine, budu krenule u pravcu uslužnih centara.

Ono što, takođe želim da kažem, sada se radi planski i ja sam neko ko dolazi iz gradske opštine Rakovica i mogu vam reći da se nikada nije toliko gradilo na teritoriji moje opštine koliko se gradilo u prethodne četiri godine.

Želim samo da vas podsetim na par kapitalnih projekata koje uspešno SNS zajedno sa svojim koalicionim partnerima, ostvarila u gradskoj opštini Rakovica. Nakon 40 godina dobili smo Dom zdravlja na Labudovom brdu. Reč je o jednom modernom, funkcionalnom objektu primarne zdravstvene zaštite. Otvorena je policijska stanica u Resniku, čime smo približili da građani mogu sada, ne da dolaze do centra opštine Rakovica ili do neke druge gradske opštine, već da mogu u svom mestu, svom naselju da izvade svoja lična dokumenta.

Takođe, uveden je video nadzor u svim rakovičkim osnovnim školama i povezan je sa policijskom stanicom na Vidikovcu. Asfaltiran je veliki broj puteva, ne kategorisanih puteva, izgradili smo veliki broj modernih parkića, sportskih terena, teretana na otvorenom. Izgradili smo pothodnik u Resniku, modernizovali beogradski železnički čvor i uveli nove linije Beovoza, uspostavili smo čitavu mrežu novih autobuskih linija, čime je Rakovica, kao jedna od južnih opština i te kako bolje povezana sa ostalim delovima naše velike prestonice kakva je Beograd.

Nećemo stati na tome. Mi kao jedna odgovorna vlast ispunjavamo obećanja data građanima i imamo i te kako planove za svaku mesnu zajednicu šta ćemo uraditi do kraja ovog mandata na nivou grada Republike, na nivou Republike, na nivou grada ali i na nivou svih beogradskih opština.

Nastavićemo sa izgradnjom kanalizacione mreže u naselju Ljubiše Jelenković, Jelazovačkoj i Uroševačkoj ulici. Rekonstruisaćemo dve osnovne škole na teritoriji opštine Rakovica. Reč je o osnovnoj školo „Branko Ćopić“ na Vidikovcu i osnovnoj školi „Vladimir Rolović“ na Petlovom brdu. Rekonstruisaćemo i vrtić „Petlić“ koji se, takođe nalazi u naselju Petlovo brdo. Nastavićemo da osluškujemo koje su to potrebe i mladih ali i starih ljudi. Nastavićemo da ulažemo u klubove za penzionere, za naše starije sugrađane, ali i nastavićemo da radimo sve ono što prethodna vlast nije uradila.

Gospodine Marinkoviću, sigurna sam da vi ne znate ni dan danas tačne podatke koliko košta most na Adi, e, pa istina je sledeća da most na Adi nije završen i da mi sada završavamo taj deo posla zajedno sa odgovornom vlašću u gradu Beogradu. Završavamo rekonstrukciju Bulevara Patrijarha Pavla, čime ćemo zaista omogućiti bolju saobraćaju povezanost Rakovice sa ostalim delovima Beograda.

Na samom kraju, naš cilj kao SNS je da želimo da se grad Beograd ravnomerno razvija, da nema više građana prvog i drugog reda. Nama su svi građani, zaista, prioritet podjednako, bez obzira da li dolaze sa Vračara, Starog Grada, Savskog venca, Rakovice, Palilule, Lazarevca, Obrenovca ili Mladenovca.

Decentralizacija je, rekla bi poput nekog jakog leka. Jako je važno da na vreme dobijemo adekvatnu terapiju u pravom trenutku i u pravoj dozi kako bi ta terapija bila usmerena na rešavanje problema građana Beograda.

U danu za glasanje, pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da podrže izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre Đorđeviću sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u Srbiji nikoga više neće štiti partijska knjižica ni materijalni status, ni položaj koji zauzima u društvu, i to je suštinska razlika nas iz redova SNS i onih preko puta nas koji su predstavljali i ponovo žele da predstavljaju vlast u Srbiji, a koji su oličeni u liku i delu Vuka Jeremića, Boška Obradovića, Dragana Đilasa i njima sličnih koji su žarili i palili Srbijom.

Naše opredeljenje kao SNS je zaista bespoštedna borba protiv kriminala i korupcije, i to se zaista ne dovodi u pitanje. Uverena sam da ćemo u godinama pred nama zaista ostvariti još bolje rezultate, kada je reč o borbi protiv korupcije i kriminala.

Pokazali smo da imamo političku volju i da stvari u ovoj zemlji možemo promeniti na bolje i kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, kada je reč o Zakonu lobiranju koji, da podsetim vas, i mnoge razvijene zemlje Saveta Evrope nisu usvojile i nemaju kao deo svog pravosudnog sistema. Isto je i kada je reč o jednom jako važnom zakonu koji predstavlja antikorupcijsku meru, a pre svega mislim na Zakon o zaštiti uzbunjivača.

Takođe, želim sve građane Srbije i svoje drage kolege narodne poslanike da podsetim da je 1. marta prošle godine, 2018. godine, na snagu stupio i počela je primena Zakona o organizaciji i nadležnosti organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, a akcenat u ovom zakonu je zaista stavljen na otkrivanje koruptivnih i finansijskih krivičnih dela. Na čelu je Tužilaštvo za organizovani kriminal. Pored sedišta u Beogradu, postoji još tri regionalna centra koji imaju zadatak da procesuiraju one slučajeve tzv. visoke korupcije, a gde imovinska vrednost prelazi više od 200 miliona dinara.

Dosta je rađeno u Ministarstvu pravde u ovom prethodnom periodu, kada je reč o edukaciji naših sudija, naših tužilaca. Uvode se nove funkcije, a to su finansijski forenzičari i tako pokazujemo da naše društvo, naše pravosuđe ide u korak sa trendovima razvijenih zemalja EU, ali i dobrih praksi koje postoje u svetu.

Šta je za to vreme radio deo srpske opozicije? Nadali su se da nećemo prihvatiti inicijativu Igora Jurića, osnivača Fondacije pokojne Tijane Jurić. Ta Fondacija je, podsetiću vas, prikupila više od 160 hiljada potpisa. Deo srpske opozicije nas optužuje da to nećemo da prihvatimo, a danas na ovoj sednici, svih ovih dana, ove nedelje, kada raspravljamo na Petom redovnom zasedanju i kada je upravo izmena Krivičnog zakonika i inicijativa te Fondacije na dnevnom redu, vidite klupe preko puta nas su prazne. Oni biraju da se na drugačiji način bore. Umesto parlamenta, biraju ulicu, skupe restorane i različite performanse koje izvode u svakom delu naše Srbije.

Takođe, manir prethodne vlasti, rekla bih, je bio da se okoriste, odnosno da pokušavaju da se okoriste na tragedijama, na gubitku ljudskih života, na smrti dece, kako bi pokušali da dobiju jeftine političke poene.

Na dnevnom redu je i izmena i dopuna Krivičnog zakonika, ali je važan i Zakon o sprečavanju korupcije. Šta radi deo srpske opozicije? Odsustvuje i sa današnje sednice, bira da kampuje u Beogradu, da napada gradilišta u Beogradu, da sprečava radnike da rade svoj posao, da vode borbu protiv saobraćajnih znakova u ovoj zemlji i prosto spremni su za svakojake ulične performanse, ali mi smo te ulične performanse, dragi gospodine Arsiću, imali prilike da gledamo i u drugim zemljama u okruženju i u Severnoj Makedoniji, u Ukrajini. To su prosto već viđeni scenariji koji se nalaze i u našem okruženju i u zemljama na svetu, tako da nas prosto ne može iznenaditi.

Sa ovog mesta želim da podržim inicijativu predsednice Narodne skupštine gospođe Maje Gojković, a koja je govorila o tome da je parlament mesto gde se suočavaju različita mišljenja i pozvala je sve narodne poslanike da se vrate u parlament, jer je parlament mesto gde se debatuje, a ne ulica, strane ambasade, a ne skupi restorani u kojima možemo videti lidere dela opozicije.

U nastavku sednice današnjeg redovnog zasedanja, reč je o drugom delu dnevnog reda, mi raspravljamo o važnim međunarodnim sporazumima, o zajmovima koje je naša zemlja Republika Srbije potpisala sa važnim finansijskim institucijama i bankama.

Danas ću govoriti o tački 11. dnevnog reda, a odnosi se na usvajanje Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, koji se odnosi na projekat unapređenja trgovine i saobraćaja zapadnog Balkana uz primenu višefaznog programskog pristupa, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Podsetiću vas, ovaj važan međunarodni Sporazum o zajmu, potpisan je 7. maja ove godine. U ime Vlade Republike Srbije njega je potpisao ministar finansija, Siniša Mali.

Osnovni cilj ovog zakona je zapravo da produbimo tu trgovinsku integraciju Zapadnog Balkana, koji će se na osnovu ovog programa sprovoditi u dve faze koje će trajati po pet godina. U prvoj fazi obuhvaćena je Republika Srbija, Severna Makedonija i Albanija. Visina ovog zajma iznosiće 35 miliona evra, a rok za realizaciju ovog zajma je 2025. godina.

Reč je o jednom važnom regionalnom projektu sa ciljem smanjenja troškova trgovine i povećanjem efikasnosti transporta na Zapadnom Balkanu. Ovaj sporazum će učiniti našu zemlju još više atraktivnijim mestom za strana ulaganja, jer nikako ne smemo, kada govorimo o Zapadnom Balkanu, zanemariti tržište, veličinu tog tržišta. Reč je o 20 miliona stanovnika. Mnoge naše firme sada imaju teškoće, barijere kada posluju i kada izvoze proizvode mimo granica ove zemlje. Imaju zaista velike redove na graničnim prelazima. Sada će se ovakvim sporazumom i realizacijom ovog uspešnog projekta ove barijere i te kako otkloniti u praksi.

Kada je reč o evropskim integracijama zaista vodimo računa i želimo da one primere pozitivne prakse primenimo i kada je reč o našoj regionalnoj saradnji. Dobar primer je regionalne saradnje i svakako predstavlja uspostavljanje Višegradske grupe 1991. godine. Zemlje potpisnice u mađarskom gradu Višegradu su se 1991. godine dogovorili, Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska, da žele da razvijaju svoju regionalnu saradnju u oblasti bezbednosti, ekonomije i energetike i velikim proširenjem 2013. godine, kada su ove zemlje postale punopravne članice EU, one su se brže-bolje, razvijale i sada imaju stalnu komunikaciju, što se pokazalo kao dobro.

Rezultati rada Vlade Republike Srbije su zaista vidljivi i nije samo reč o regionalnoj saradnji i brojnim realizovanim infrastrukturnim projektima. Konačno, u svim medijima možemo videti da je savladana Grdelička klisura, da je probijena Grdelička klisura, da je realizovan taj južni krak Koridora 10 i na taj način se menja slika Srbije. Ona je sada moderna, bolja, uspešnija. Pokazali smo da možemo više i bolje i kada je reč o realizaciji kapitalnih infrastrukturnih projekata.

Srbija je napredovala i zaista verujem da ćemo nastaviti da je realizujemo, da transformišemo naše društvo, da ga reformišemo u najboljem pravcu, kako bi građani koji žive u našoj zemlji živeli bolje i kvalitetnije.

Na dnevnom redu Petog redovnog zasedanja, nalazi se i Zakon o sprečavanju korupcije koji i te kako menja nadležnosti Agencije za sprečavanje korupcije. Uvode se novi slučajevi koje će Agencija ispitivati, proširuje se krug lica na koje se izveštaj odnosi, uvode se anonimne prijave i vanredne provere izveštaja o prihodima i imovini funkcionera.

Želimo ovim novim zakonom da uklonimo sve one nedostatke starog zakona, da pooštrimo kontrolu imovine javnih funkcionera. Borba protiv korupcije nije samo uslov naših evropskih integracija, već mora da bude borba koja se nezavisno odvija od procesa evropskih integracija. Mora biti naša svakodnevna borba, jer je korupcija zaista najveće zlo u našem društvu.

U doba digitalizacije, možete sada samo jednim klikom na vašoj tastaturi da saznate koje su to zemlje koje imaju najveću percepciju korupcije kod svojih građana, koje su to korupcionaške afere. Imate i brojne zemlje članice EU koje nisu imune od korupcije u svojim redovima kada govorimo o visokim državnim funkcionerima. Imali smo korupcionašku aferu Sanader u Hrvatskoj, imali smo takođe i dan danas imamo jednu veliku aferu „Atlas grupe“ u Crnoj Gori, koji i te kako politički potresa Crnu Goru i čije bitke, te hobotnice korupcionaške su 2008. godine imali i u redovima vrha vlasti u Srbiji.

Kakva je situacija u Srbiji i kakvo je stanje u Srbiji, kada je reč o korupciji? Globalni indeks percepcije korupcije iako nije najidealnija metoda, on je pokazao da ima prostora da se još dosta radi u borbi protiv korupcije. Srbija je na osnovu ovog indeksa rangira na 87 mestu od ukupno 180 zemalja i to mesto delimo sa Republikom Kinom.

Kakva je situacija bila ranije kada je reč o borbi protiv korupcije, možda najbolje svedoči izveštaj pokojne Verice Barać, koja je na konferenciji za medije, podsetiću vas, 1. juna 2011. godine, na najbolji način opisala tadašnju situaciju u Srbiji, kada je reč o korupciji.

Znači, podsećam vas, govorim o 2011. godini. Citiram – mediji u Srbiji su zarobljeni, a tadašnja vlast je kontrolu nad medijima uspostavila preko Srđana Šapera i Dragana Đilasa, najbližeg saradnika tadašnjeg predsednika Srbije, Borisa Tadića. Izjavila je tada, 2011. godine, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, Verica Barać, na Regionalnoj konferenciji - Partnerstvo protiv korupcije, i tada iznela zaista zastrašujuće podatke, da čak 25% budžeta Republike Srbije ide na reklame bez ikakve kontrole. Ono što je takođe zabrinjavajuće, kada je tadašnji Savet za borbu protiv korupcije ukazivao na sve ove negativne posledice i negativne slučajeve, kod tadašnje vlasti je nailazio na ignorisanje. Prosto, oni su se oglušivali o ovakve izveštaje. Rekli su da to nema veze. Naravno da nema veze kada se novac od reklama itekako prelio u privatne džepove. Kada su nam samo, na primer, u gradu Beogradu ostavili dug od 1,2 milijarde evra.

U tako kontrolisanim i zarobljenim medijima te 2011. godine nije bilo ni govora o efikasnoj borbi protiv korupcije jer mediji su tada javljali šta vlast hoće da čuje, a nikako šta su zaista realni problem. Tako u medijima te 2011. godine niste mogli da čujete ni podatke koji su se odnosili na nakaradnu reformu pravosuđa, koja je itekako dovela do ovakvog stanja u korupciji, ovakvog stanja u kojem se naše društvo nalazi.

Tada je preko jedne noći 840 sudija ostalo bez posla, bez prava na pravni lek i bez obrazloženja zašto su ostali bez posla, a u srpskim medijima niste imali dovoljno informacija o tome, prosto javnost nije dovoljno informisana, a to je, rekla bih, jedan od najvećih problema koji je zadesio naše društvo, naš politički sistem u prethodnih 10 godina.

Mi ostvarujemo zaista dobre rezultate ne samo kada je reč o regionalnoj saradnji i infrastrukturnim projektima, čiji su zajmovi i sporazumi danas na dnevnom redu, već ostvarujemo i zaista vidljive rezultate i kada je reč o borbi protiv korupcije.

Ministarka pravde Nela Kuburović je iznela juče podatke da je za godinu dana, od marta prošle godine do sada, procesuirano više od 500 lica kada je reč o borbi protiv korupcije i nisu bili pošteđeni ni visoki državni funkcioneri, direktori javnih preduzeća ili nekadašnji pomoćnici ministara, predsednici opština.

Pokazali smo kao SNS da zaista vodimo i da imamo nultu toleranciju kada je reč o borbi protiv korupcije. Slučajevi u Požegi, Leskovcu, Nišu i Beogradu od ove godine, ali i oni stari slučajevi iz perioda DS kada je ova stranka žarila i palila Srbijom najbolje govore da su dobili sudski epilog i mi smo ove nedelje u medijima saznali da je okončan sudski spor i da smo dobili epilog na sudu kada je reč o pomoćniku ministra Olivera Dulića, koji je radio u nekadašnjem Ministarstvu za zaštitu životne sredine, koji je itekako zloupotrebio svoj službeni položaj.

Mi ostvarujemo i radimo dosta na unapređenju onih međunarodnih obaveza. Usvajamo međunarodne standarde, o čemu svedoče i GREKO preporuke. Reč je o jednom antikorupcijskom telu Saveta Evrope. Od 13 preporuka Srbija je delimično ispunila 10 preporuka. Nema sumnje da je korupcija najveće zlo u našem društvu i da se moramo svakoga dana boriti protiv njega.

Kada govorimo o ekonomskim posledicama korupcije, korupcija i te kako je u direktnom odnosu sa smanjenjem rasta i rekla bih, što je kolač manji, što je BDP manji u jednoj zemlji, to su negativni efekti korupcije veći i vidljiviji. Zato se pridružujem predsedniku Republike Srbije, kada je objavio nultu toleranciju prema korupciji u našoj zemlji na svim poljima.

Takođe, podržavam izjavu predsednika Aleksandra Vučića, kada je rekao da ne želimo da ličimo na DS, da ne želimo da ličimo na kriminalce i otimače narodnog novca, kakvi su bili ljudi iz DS, ali i sadašnji ljudi iz Saveza za promenu. Zaista, ne mogu da shvatim kako ih nije sramota, za ono što su radili dok su bili na vlasti. Ne želimo da ličimo na DS, jer se zbog svojih nedela DS tako brzo raspala. I danas možemo da vidimo da se svakog dana sve više i više raspada.

Dosta posla nas očekuje u budućnosti, ne možemo stati kada je reč o borbi protiv korupcije, jer je to svakodnevna borba u našem društvu. U svom današnjem izlaganju sam se i te kako konsultovala u svojoj pripremi i sa prošlogodišnjem istraživanjem, koji su uradili USSAID i CESID, da moramo povratiti poverenje u institucije za borbu protiv korupcije.

Isti rezultati istraživanja pokazuju da je jedna institucija prepoznata od najvećeg poverenja, reč je o instituciji predsednika Republike Srbije. Upravo je Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike Srbije, po mišljenju građana Srbije, najposvećeniji u borbi protiv korupcije. Čeka nas još dosta posla, kada je reč o borbi protiv nepotizma, kada je reč o borbi protiv korišćenja prijateljskih veza radi lakšeg obavljanja posla u državnim institucijama.

Zaista, poslednja rečenica i time završavam svoje današnje izlaganje, a to je korupcija nikada ne pada sa neba, ona je posledica i odluka pojedinca. Pojedinci uvek imaju izbor, ponekad je taj izbor težak, ponekad je taj izbor lak, ali je uvek izbor. U korupciji nema naših i njihovih, već su to uvek korumpirani državni funkcioneri i javni službenici, bez obzira na režim ili političku partiju.

Ono što razlikuje nas iz redova SNS, što nikoga partijska knjižica u Srbiji više ne može zaštititi od nepoštovanja, kršenja zakona, od bavljenja kriminalom ili korupcijom. Ovo je trenutak da zaboravimo naše partijske razloge i želela bih da iskoristim priliku da pozovem sve svoje kolege, narodne poslanike da podržimo ove zaista dobre i kvalitetne zakone i međunarodne sporazume, koji se zaista tiču svih nas. Hajde da iskoristimo taj trenutka. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovo je zaista dobar trenutak da pokažemo po čemu se mi kao SNS razlikujemo od dela opozicije koji je danas doneo odluku da bojkotuje rad srpskog parlamenta, dok su na dnevnom redu zaista jako važni i jako značajni zakoni koji će ići u korak napred, koji će modernizovati srpsko društvo, koji će zaista poboljšati poslovni ambijent. Mi danas raspravljamo o važnim međunarodnim sporazumima, raspravljamo o značajnim izmenama i dopunama zakona iz oblasti prosvete, studentskog standarda, Srpskoj književnoj zadruzi i mnogo značajnim zakonima koji će i te kako unaprediti kvalitet života građana Republike Srbije.

S druge strane, imamo one koji bojkotuju svoj posao, ali rekla bih, ne bojkotuju svoju platu, ne bojkotuju paušal, ne bojkotuju sve one privilegije koje imaju kao narodni poslanici. Ali, mogla bih da kažem kao neko ko dolazi iz Beograda da je to već viđen manir Dragana Đilasa, koji iako nije radio niti u gradskoj Skupštini, niti u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i te kako je podizao dnevnice, i te kako je primao platu.

No, ja ću se vratiti na važne međunarodne sporazume, na sporazume i zakone koji će modernizovati srpsko društvo.

Jedan od takvih sporazuma je sporazum koji je pred nama. Reč je o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Transportne zajednice. Podsetiću vas, to je nastavak sprovođenja Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, koji je Narodna skupština usvojila decembra 2017. godine.

Šta nam donosi Transportna zajednica zapadni Balkan i koje su to koristi za građane i srpsku privredu? Transport je generator razvoja svakog društva. Transportna zajednica zapadnog Balkana će predstavljati zaista jednu novu energiju u regionu zapadnog Balkana, koja nam je i te kako nedostajala.

Slušamo decenijama, ja od kada sam se rodila, u Beogradu i Republici Srbiji, zaista slušam decenijama o našem geostrateškom položaju, o prednostima koje ima takav položaj, ali hajde da se pogledamo u oči i da vidimo šta smo zaista uradili po pitanju naših ključnih koridora, po pitanju saobraćajne povezanosti, po pitanju izgradnje naše infrastrukture. Kakvo smo to stanje nasledili i šta smo u ovom prethodnom periodu mi kao SNS uradili? To su odgovori na pitanja kojima ću se ja u svom današnjem izlaganju baviti.

Želela bih da sve narodne poslanike i sve građane Srbije i te kako upoznam kakva je to svakodnevica na srpskim putevima i na našim graničnim prelazima. Prema podacima MMF, procenjuje se da gubimo 26 miliona sati godišnje zbog čekanja kamiona sa robom na granici. Od 22 dana, kamioni u Srbiji čekaju u proseku od sedam do dva dana, odnosno 48 sati.

Kada gledamo nivo realizacije, realizacija je 50% manja nego kolega kamiondžija u inostranstvu. Rekla bih da imamo jednu zemlju koja nije članica EU, mislim na Republiku Gruziju, gde na graničnim prelazima kamioni čekaju samo sedam minuta.

To su stvari o kojima moramo razmišljati. To su stvari na koje moramo ponuditi adekvatne odgovore i naći adekvatna rešenja i ovaj sporazum o kome danas raspravljamo, Sporazum između Republike Srbije i Transportne zajednice o osnivanju Stalnog sekretarijata sa sedištem u Beogradu, će itekako ukloniti ove, rekla bih, fizičke, ali i administrativne barijere koje su do sada postojale na našim graničnim prelazima i kada je reč o transportu, ne samo u Republici Srbiji, nego u čitavom regionu zapadnog Balkana.

Ne smemo zanemariti ovo tržište. Reč je o obimu poslovanja reda veličine oko 800.000.000 evra, koliko se plaća za različite vrste usluga na graničnim prelazima. Moramo nastaviti da razvijamo naše putne pravce, železnički saobraćaj, da proširujemo naše granične prelaze, poput graničnog prelaza Batrovac čime je povećan kapacitet protoka saobraćaja za čak 50%. Republika Srbija, Vlada Republike Srbije je realizovala uspešno rekonstrukciju graničnog prelaza Batrovac, čime je povećan nivo saobraćaja sa 12 na 18 saobraćajnih traka.

Prošle nedelje imali smo prilike da u sredstvima javnog informisanja vidimo da je, takođe, rekonstruisan i granični prelaz Bajmok koji je finansiran sredstvima EU, i to su te dobre vesti za građane Republike Srbije i za srpsku privredu koje su nam itekako u ovim prethodnim godinama nedostajali.

Ulaganjem u infrastrukturu mi ćemo zaista imati i više benefita. Sa jedne strane privući ćemo nove strane investitore i kreiraćemo nova radna mesta. Sa druge strane, u uslovima svetske globalizacije važan preduslov svake zemlje je upravo da ima dobro razvijenu transportnu infrastrukturu i efikasan transport.

Međutim, izgradnja transportne infrastrukture je jedan zaista zahtevan, obiman, kompleksan posao, posao pun izazova. Vi morate kreirati dugoročne planove. Ti planovi se moraju odnositi na period od četiri, od osam godina. Morate imati dobre projekte. Morate imati stabilne izvore finansiranja. Takođe, morate imati i kontrolu čitavog procesa kako ne bi došlo do raznih zloupotreba.

Naš cilj je da zaista stvorimo jedan atraktivan ambijent i za naše domaće investitore, kako bi imali nove tehnologije, nova radna mesta, veću produktivnosti i otvaranje naših tržišta.

S obzirom na malopre pomenut strateški položaj naše zemlje, mogla bih reći da u čitavom ovom regionu zapadnog Balkana zaista imamo veliki broj kompanija koje posluju u EU, ali i domaćih kompanija koje svoje proizvode, svoje usluge, svoju robu izvoze na regionalno tržište, evropsko tržište i svetsko tržište i njima moramo ponuditi adekvatne odgovore. Oni više ne mogu da čekaju, jer ako budu čekali bojim se da će pogledati na drugu stranu i da će pravac svog poslovanja usmeriti na drugu stranu, čime će zaobići ovaj region.

S obzirom na taj strateški položaj naše zemlje, same evropske integracije Republike Srbije, doprineće jednom dubljem integrisanju transportnog sistema u regionalni transportni sistem, a konačno i u sam sistem EU. Dobar pokazatelj za to pored ovog Sporazuma o osnivanju Transportne zajednice koji je Narodna skupština potpisala decembra 2017. godine predstavlja još i Dunavska strategija, ali i Jadransko-jonska strategija. Ugovor koji je Narodna skupština Republike Srbije potpisala decembra 2017. godine, a koji se odnosi na formiranje transportne zajednice, je prosto jedna vrsta novog zamajca za čitav ovaj region.

Podsetiću vas, na Samitu u Londonu, jula meseca prošle godine, Republika Srbija je zajedno sa Evropskom komisijom potpisala Sporazum o osnivanju Stalnog sekretarijata Transportne zajednice sa sedištem u Beogradu i Beograd će postati jedno čvorište regionalne transportne povezanosti čitavog regiona zapadnog Balkana, što je zaista odlična vest za građane i za privredu naše zemlje.

Takođe, ovaj i prethodni Sporazum o kome danas raspravljamo će na jedan bolji način definisati dugoročne planove izgradnje transportnih, infrastrukturnih projekata i zajedno ćemo ih realizovati sa svim potpisnicima zapadnog Balkana, ali kao garant svega toga će biti EU.

Podsetiću vas, onog trenutka kada je doneta Odluka da će sedište biti u Beogradu obezbeđeni su stabilni izvori prihoda, 80% finansijskih sredstava će obezbediti EU, deo koji se odnosi na transport, dok će ostali novac biti obezbeđen kroz finansiranje kotizacija, odnosno Republika Srbija, kroz nabavku neophodne opreme i nameštaja.

Ti projekti koji se tiču bolje transportne povezanosti odnosi će se na modernizaciju železnice, na izgradnju luka, puteva, aerodroma, kontejnerskih terminala i logističkih centara, svega onoga što nam je na prostoru bivše Jugoslavije u prethodnim godinama, prethodnim decenijama, prethodnim vekovima zaista nedostajalo. Mi možemo danas da vidimo mnoge azijske zemlje koje su ispred nas. I Azerbejdžan i Gruziju i mnoge druge azijske zemlje koje i te kako mogu da nam budu dobri primeri kako možemo da koristimo benefite tranzitne zemlje i benefite zemlje koja se zaista nalazi na strateškim koridorima.

Takođe, na Ministarskom samitu, želela bih da podsetim sve svoje narodne kolege, u Briselu je 6. decembra 2017. godine doneta ta značajna Odluka da Stalni sekretarijat transportne zajednice bude u Beogradu. Ovo su sporazumi koji zaista, mogla bih reći, predstavljaju politiku budućnosti, a ne politiku prošlosti, politiku linča, nasilja, prostakluka, različitih uvreda, politiku vešala koje svakoga dana možemo videti i na ulicama Srbije, koje deo srpske opozicije, deo Saveza za Srbiju propagira.

Po tome se mi razlikujemo od njih. Mi se razlikujemo od njih zato što zaista nudimo konkretne odgovore na probleme građana Srbije, na probleme srpske privrede. Mi nudimo konkretna rešenja i ovi zakoni predstavljaju jednu vrstu sistemskog pristupa kako možemo da poboljšamo infrastrukturu u našoj zemlji, kako možemo da kreiramo dualno obrazovanje, kako možemo da zapošljavamo neku novu mladu snagu i da sprečimo odliv mozgova, odliv mladih visoko obrazovanih ljudi iz naše zemlje. Nikada se nije toliko, rekla bih, ulagalo, kao što se ulaže u ove prethodne četiri godine.

Možemo da vidimo statistiku u prethodnih 40 godina, ministre Šarčeviću, kada je reč o izgradnji autoputeva. U samo četiri godine u Republici Srbije, Vlada Republike Srbije je zajedno sa svojim inostranim partnerima zaista pokazala kako se sa pažnjom ulaže u izgradnju infrastrukture. U prethodne četiri godine uloženo je 200 kilometara autoputeva. Nećemo stati sa tim radovima. Odgovorna politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića je takva da ćemo mi započete projekte, koje su neke druge vlasti u prethodnom periodu počele, završiti.

Dolazim iz Beograda, iz gradske opštine Rakovica, živim blizu beogradske obilaznice, i zaista sam mogla da ispratim brojne ministre, brojne funkcionere prethodnih režima koji su se slikali na beogradskoj obilaznici i rekli su – završena je, samo što nije, evo biće završena. Ni do dana danas beogradska obilaznica nije završena, a gradi se. Vlada Republike Srbije je obezbedila značajna finansijska sredstva za završetak projekta beogradske obilaznice, za sektor B u dužini od 19,5 kilometara. Grade se i brojni drugi pravci i zaista odgovorna politika SNS počiva na realnim obećanjima. Sve ono što obećavamo narodu, mi to do kraja realizujemo, bez obzira ko je taj projekat započeo ili ne.

Da se vratim na Transportnu zajednicu, projekti Transportne zajednice zaista počivaju na dobro isplaniranim i utvrđenim projektima koji imaju za cilj, realizaciju, izgradnju autoputeva.

Ti autoputevi će se graditi u prethodnom periodu i Republika Srbija je pokazala da je odgovorna i da je spremna da zaista ima dobro projekte. Reč je o autoputu Mir, koji će spajati Beograd-Niš-Merdare i Prištinu, ali i autoputu Beograd-Sarajevo, rekonstrukcija železničke pruge koja će povezivati Beograd-Niš ali i bolju saobraćajnu povezanost sa našim susedima, sa Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom i ostalim zemljama koje se nalaze u našem susedstvu.

Usvajanjem ovog sporazuma između Republike Srbije i Transportne zajednice o osnivanju stalnog sekretarijata sa sedištem u Beogradu, mi ćemo zapravo pravno uokviriti jednu dinamiku koju smo započeli Ugovorom o osnivanju Transportne zajednice, a benefiti od usvajanja ovog i prethodnog sporazuma će zaista biti višestruki.

Iz svih ovih razloga, ja podržavam formiranje jedinstvene Transportne zajednice koja će funkcionisati po standardima EU. To su oni standardi u poslovanju koji su nam i te kako u prethodnom periodu nedostajali.

Smatram da je ovo zaista dobra prilika i da povećamo efikasnost i smanjimo troškove poslovanja naših privrednih subjekata u Republici Srbiji, bilo da su oni domaći ili inostrani, da roba bude jeftinija, ali i da domaća transportna preduzeća budu konkurentnija i da mogu zaista da odmere ravnopravno snage sa svojim kolegama iz EU.

Dobrobiti te višestruke koristi se ne ogledaju samo u tome da ćemo mi zapravo prepisivati i harmonizovati određene propise sa EU, da ćemo usklađivati naše zakonodavstvo, već ćemo otklanjati sve one administrativne barijere koje su se odnosile na uklapanje u evropsku carinsku uniju, takođe i nastavak izgradnje autoputeva, nastaviti izgradnje luka, carinskih terminala, kontejnerskih terminala, ali i kreiranje jednog novog poslovnog ambijenta koji će i te kako privući nove strane investicije i koji će kreirati nova radna mesta u našoj zemlji.

Pored političkih interesa, koji su zaista važni, rekla bih da su još značajnija zadovoljenja tih ekonomskih interesa Republike Srbije, kada govorimo o transportnoj zajednici. Ekonomski interesi se ogledaju u toj regionalnoj povezanosti, jel je regionalno povezivanje jedini pravi put da se potpisnice, a to su potpisnice zapadnog Balkana i tako i za samu EU.

Rekla bih, Republika Srbija, odnosno EU, zaista imaju veliki interes da se tranzit kroz Zapadni Balkan ubrza, jel želim da podsetim sve svoje kolege narodne poslanike, sve građane Republike Srbije da kada govorimo o tranzitu i transportu kroz Zapadni Balkan govorimo o ruti koja je najjeftinija i ruti koja je najkraća. Pogrešno je mišljenje cele srpske javnosti da Transportna zajednica obuhvata samo oblast infrastrukturnih projekata. To je uvek nešto više, kroz realizaciju ovog projekta imamo važne dodirne tačke i sa ostalim oblastima, sa ostalim aspektima. Transport je često povezan i sa onim evropskim standardima koji nam nedostaju u našem poslovanju, na carinskim olakšicama. To se često odnosi i na ona socijalna pitanja, na zaštitu životne sredine i pristup tržištu.

Na prostoru Zapadnog Balkana zaista postoji veliki broj kompanija iz EU, ali i domaćih kompanija, kojima moramo dati odgovor na probleme sa kojima se u svom poslovanju svakodnevno suočavaju. Moramo dovesti do bolje regionalne povezanosti i otkloniti sve one fizičke i administrativne barijere koje su bile u prethodnom periodu kako bi domaći privrednici koji posluju i koji tranzitiraju sa svojom robom, uslugama, kapitalom, mogli da budu konkurentniji sa svojim kolegama na evropskom tržištu.

Na samom kraju želim da vas podsetim na jednu činjenicu. Ne možemo zanemariti ovo tržište. Kada govorimo o Zapadnom Balkanu govorimo o tržištu koje je oko 20 miliona ljudi, koje se nikako ne sme potcenjivati. Moramo kreirati ove standarde koji nam do sada nedostaju i moramo kreirati slobodan protok roba i usluga, kako bi se olakšalo poslovanje, jer posao ne može da čeka.

Oni koji ulažu novac, koji ulažu u nove investicije, koji posluju van naše zemlje, koriste ovaj prostor i za tranzit svoje robe i za plasman svoje robe i vrlo lako mogu da donesu odluku da pogledaju na drugu stranu i da se okrenu ka drugom pravcu.

Još jedna važna napomena. Izgradnjom boljih autoputeva mi ćemo zaista i u prvi plan staviti taj aspekt bezbednosti, sigurnosti na našim putevima u Srbiji, uklonićemo i smanjićemo one crne tačke i smanjićemo broj smrtnih slučajeva na našim putevima, uklonićemo sva ona uska grla na našim graničnim prelazima, da, kako pomenuti u mom uvodnom izlaganju, kamiondžije ne bi čekali od sedam do dva dana kako bi prešli granični prelaz.

Čitava EU počiva na jedinstvenom tržištu na četiri osnovne slobode, na slobodu kretanja roba, radne snage, kapitala i usluga. Imamo pozitivne primere tokom istorije evropskih odnosa. Mnoge zemlje EU su se prvo integrisale zajedno a onda su postali sastavni deo EU. Primer za to je Višegradska grupa koja je formirana u mađarskom gradu Višegradu, podsetiću vas, 1991. godine, koja se zajedno udružila. Nakon toga im je prišla i Slovačka i onda su kao delo velikog proširenja zemalja kandidata postali 1. maja 2004. godine i punopravne članice EU. Tako da u regionalnoj povezanosti vidimo zaista šansu kako možemo da pokrenemo čitav razvoj našeg društva, Republike Srbije ali i čitavog regiona Zapadnog Balkana.

S tim u vezi pozivam sve svoje kolege narodne poslanike, da podrže usvajanje ovog jako važnog međunarodnog sporazuma koji će omogućiti našoj zemlji, našim građanima zaista poboljšanje kvaliteta života, koji će našim privrednicima omogućiti humanije i bolje uslove za poslovanje.

Po tome se mi kao SNS razlikujemo od dela srpske opozicije jer mi pokazujemo politiku budućnosti na delu, mi radimo svakoga dana da kreiramo bolji poslovni ambijent za naše firme koje posluju u našoj zemlji, ali i za sve naše građene kojima želimo da imaju bolje uslove i bolji kvalitet života. Zahvaljujem.