Zahvaljujem predsednice Gojković.

I danas raspravljamo o starom zakonskom rešenju koje, podsetiću vas je usvojeno 2007. godine. To staro zakonsko rešenje je bilo pravnih praznina, puno pukotina i nesavršenosti prilikom njene primene u praksi.

Amandmanom sam želela da izvršim izmene u članu 11. Zakona o lokalnoj samoupravi, dodavanjem novog stava 2. koji se odnosi na nastavak daljih reformi u oblasti elektronske uprave u svim našim opštinama i gradovima. Uštede se procenjuju od strane stručnjaka da će biti preko 600 miliona evra na godišnjem nivou, kada zaista budemo u punom kapacitetu sproveli digitalizaciju i sproveli reformu elektronske uprave.

Želim građane Republike Srbije da podsetim na to kako je bilo ranije u našim gradovima i opštinama, šta smo to nasledili? Kako su se građani u vreme Dragana Đilasa pitali za trošenje budžeta, evo na primer, grada Beograda. Bivši gradonačelnik Dragan Đilas izvršio je apsolutnu centralizaciju vlasti u Beogradu. Želeo je da se za sve pita, želeo je da ima nadležnosti nad životima svih Beograđana, želeo je apsolutnu, neograničenu vlast, želeo je apsolutnu moć u svojim rukama.

Šta je takva politika Dragana Đilasa imala kao rezultat i šta je ostalo posle njega? Doveo je do toga da se rubne opštine u Beogradu ne razvijaju, da budu apsolutno u zapećku. Doveo je do toga da mi danas u 21. veku imamo čitava naselja u Beogradu, bez vodovoda, bez kanalizacije, bez ambulanti, bez domova zdravlja, bez škola, bez vrtića.

Takva politika Dragana Đilasa i DS marila je samo za sebe, marila je samo za svoje džepove. Oni nisu marili za građane. Oni su vodili politiku u korist tajkuna, a ne u korist građana.

Mogla bih danas zaista da organizujem čitavu izložbu propalih projekata DS, poput „Pazl grada“ na Voždovcu, to je najskuplja igračka DS, koja je koštala građane Voždovca i Beograda 350.000 evra. Održavanje „Pazl grada“ na Voždovcu koštalo je građane Voždovca i Beograda 600 miliona dinara. Ovo je najskuplja predizborna igračka Dragana Đilasa i tadašnjeg predsednika opštine takođe iz redova DS, gospodina Gorana Lukačevića.

Šta je tadašnji predsednik Goran Lukačević rekao? Na osnovu objave „Večernjih novosti“, govorio je o „Pazl gradu“ kao o jednom od veličanstvenih dečijih centara koji je otvoren, ne samo za decu Voždovca, već i za svu ostalu decu, da je reč o centru za zabavu koji ima svoje obezbeđenje, koji ima svoje održavanje, koji će biti otvoren tokom čitave godine, da je reč o jedinstvenom zabavnom parku te vrste i da je izgrađen prema svim važećim evropskim standardima bezbednosti najmlađih sugrađana, a koji žive u Beogradu.

Šta je zapravo bio „Pazl grad“? To je bilo ruglo Voždovca i Beograda. Kao student fakulteta Političkih nauka sam zaista imala priliku svakog dana da prolazim pored tog „Pazl grada“, bilo je mesto okupljanja skitnica i narkomana, ne bezbedno za igru naše dece.

Pored ovoga, imali smo i repliku makete „Terazija“ na Novom Beogradu. To je građane Beograda koštalo 72 miliona dinara. Zatim, imali smo podzemne kontejnere, tek su se vidi bahatost tadašnjeg gradonačelnika. Cena izgradnje podzemnih kontejnera u gradu Beogradu iznosila je šest miliona evra. Godine 2014. po nalogu Višeg javnog tužilaštva glavni akteri ove afere su uhapšeni. Možemo zaista govoriti o brojnim malverzacijama, oko podzemnih kontejnera, ali nemam nažalost dovoljno vremena od poslaničke grupe.

Poslednji projekat o kome želim danas da govorim je rekonstrukcija Bulevara Kralja Aleksandra. Rekonstrukcija Bulevara Kralja Aleksandra nas Beograđane košta 17 miliona evra. Pretplaćeno je za oko šest miliona evra. Na osnovu izveštaja DRI 2011. godine je govorila o tome da je prekršen ne samo Zakon o budžetskom sistemu, već i tadašnji nakaradni Zakon o javnim nabvkama.

Kada sve ovo znamo, zaključak se prosto sam nameće. Zbog bahatog vođenja grada Beograda od strane DS, budžet grada Beograda je oštećen za 960 miliona dinara.

Sada želim da kažem da se mi kao SNS u Beogradu zaista razlikujemo od naših prethodnika, da se mi borimo da građani Beograda žive bolje, da su nama zaista isti i građani Besnog Foka, Skele, Jakova, Resnika, Kijeva i svih onih rubnih delova našeg Beograda. Želim da kažem da želimo da stvorimo jednu modernu državu, jednu modernu prestonicu u kojoj će građani živeti od svog rada. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Uvaženi predstavnici Vlade, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, SNS će podržati set zakona koji vode do poboljšanja rada naše državne uprave, jer želimo da poboljšamo sve one usluge koje pružaju opštine i gradovi a koje su usmerene ka građanima koji žive u ovoj zemlji.

Opštine i građani zaista moraju postati pravi servis građana. Ne možete doveka trpeti nerad i kriti se iza birokratije, propisa, šaltera, sekretarica, obezbeđenja. Morate u 21. veku zaista da pružite sve one usluge koje imaju i građani EU i građani mnogih razvijenih zemalja u svetu.

Zašto sada usvajamo i vršimo izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi? Sada su se zaista stekli uslovi da se izvrše one zaista korenite izmene i dopune starog Zakona o lokalnoj samoupravi koji je, podsetiću vas, usvojen još davne 2007. godine. Važno je da u ovom trenutku usvojimo izmene i dopune zakona, u ovom mesecu, junu 2018. godine zato što sada zaista nismo ni pred kakvim izborima, bilo gradske, bilo lokalne, bilo republičke i moramo voditi računa da ne možemo davati nove nadležnosti jedinicama lokalnih samouprava odmah posle izbora iz tog razloga zato što su jedinice lokalne samouprave imale sasvim drugačije nadležnosti pre izbora. Moramo voditi računa o fer pleju u izbornom procesu, a moramo voditi računa i o poštovanju volje naših građana koji su izašli na izbore i dali poverenje određenoj političkoj partiji u lokalnoj samoupravi.

Trenutak u kome donosimo zakone nema nikakve veze sa izbornim procesima u Srbiji, završili smo beogradske izbore gde je SNS zaista osvojila istorijski rezultat i ogromna podrška Beograđana je bila listi Aleksandra Vučića – zato što volimo Beograd i sada su se zaista stekli uslovi da izvršimo izmene Zakona o lokalnoj samoupravi. Ne može nam promena ministra ili bilo kakva kadrovska rešenja u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave osporiti nastavak kontinuiteta započetih reformskih procesa koje, podsetiću vas je započela Vlada Aleksandra Vučića, od reforme državne uprave, uvođenja velikog broja elektronskih servisa, elektronske uprave, svih onih elektronskih usluga koje zaista građanima Beograda, građanima Srbije pružaju veliki broj elektronskih usluga i poboljšavaju kvalitet života.

Koje su koristi od izmena i dopuna ovog starog zakonskog rešenja? Pa, zaista koristi su višestruke, postiže se bolja primena instituta neposredne demokratije, veće uključivanje javnosti, veće uključivanje samih građana koji žive u našoj zemlji, obezbeđuje se efikasniji i transparentniji rad opština i dovodi do optimizacije broja pomoćnika predsednika, kao i pomoćnika gradonačelnika. Takođe, doći će i do smanjenja broja samih lokalnih većnika.

Uključivanje u postupak primene investicionog dela budžeta u lokalne samouprave i građani će imati ovim izmenama mogućnost da kažu šta da se gradi, šta da se radi u lokalnoj jedinici u kojoj žive.

Podsetiću vas, grad Beograd je decembra prošle godine, zaista pokrenuo jedan veliki projekat, tadašnji gradonačelnik Siniša Mali je pokrenuo projekat „Da se gradi i radi po tvome.“ Zaista, više od desetine hiljada predloga, kvalitetnih predloga građana je došlo, od toga gde treba da se gradi neki novi parkić, bolnica, dom zdravlja, gde treba da se poboljšaju sadržaji koji nedostaju u određenoj ulici, određenom kvartu, u određenom naselju. To je zapravo recept za uspeh i drago mi je da ste na dobrom putu i da se neki od elemenata, koji zaista već postoje u gradu Beogradu, implementirali u ovo zakonsko rešenje.

Takođe, mi smo ovih dana čuli da je reč o nekakvim kozmetičkim izmenama i da je reč o izmenama koje su kozmetičke prirode, što zapravo apsolutno nije tačno. Vi ste u obrazloženju ovog zakona govorili o tome da je reč o optimizaciji broja pomoćnika predsednika opština, gradonačelnika i da ste primenili zapravo skalu prema broju stanovnika. Tako će sada po ovom zakonu opštine koje imaju do 15 hiljada stanovnika imati jednog pomoćnika predsednika, do 50 hiljada stanovnika dva, do 100 hiljada stanovnika tri i da će maksimalan broj koji će jedan predsednik opštine imati, jedna lokalna samouprava imati to je pet. Isti princip ste primenili kada je reč o lokalnim većnicima.

Na samom kraju, želim da kažem da zaista, čitav dam danas, od 10 sati, slušamo neopravdane kritike dela opozicije, koja govori o tome da je reč o nekakvoj centralizaciji finansija. Naprotiv, zaista sam imala prilike i da, kao neko ko dolazi iz jedinice lokalne samouprave i neko ko je narodni poslanik, zaista prođem kroz brojne one treninge i obuke i o rodnom budžetiranju i o učešću građana, uključivanje građana u proces donošenja budžeta, i vi ste zapravo u ovom članu 40. govorili o tome da je potrebno uvesti javnu raspravu za planiranje investicija o odluci o budžetu, počevši od 2019. godine, o budžetu koji se odnosi na 2019. godinu.

Zaista, možemo da postavimo glasno pitanje – ko može bolje da razume potrebe žene na selu od lokalne samouprave u kojoj ta žena živi? Ko može bolje da razume koje su potrebe te žene na selu?

Mi danas u EU zaista imamo primere pozitivne prakse. Imamo tzv. koncepte pametnih sela „smart vilidžis“, koji govori o tome da se smanjuje migracija radne snage, migracija od sela ka gradu, koji govori o tome da se smanjuje odliv mozgova, one srpske pameti u inostranstvo. To je koncept koji funkcioniše u EU i koji afirmiše da mladi ljudi idu u pravcu samozapošljavanja, da mladi ljudi u Srbiji moraju ići u pravcu pokretanja sopstvenog biznisa. Da li kada je reč o mladima na selu, o pokretanju poljoprivredne proizvodnje, o pokretanju organske poljoprivredne proizvodnje, ali svim onim nedostajućim sadržajima, i kad je reč o seoskom turizmu, i kad je reč o pokretanju sopstvenog malog biznisa.

Mi smo zaista imali, ja sam zaista imala prilike kao član Odbora za evropske integracije da često razgovaram sa svojim kolegama iz Nemačke, iz Slovenije, i to su nekakvi pozitivni primeri na koje možemo da se ugledamo i koje već sada možemo da otvorimo vrata u našoj zemlji i da uz male zakonske izmene omogućimo našim ljudima preko lokalnih samouprava, kroz različite treninge i obuke, ali ljudi koji žive u malim gradovima, u selima, da omogućimo i da približimo sam taj proces evropskih integracija građanima ove zemlje kako bi oni osetili benefite integracija.

Takođe, imali smo prilike da čujemo od dela opozicije da mi želimo, zapravo ovim zakonom da uvedemo nekakvo opsadno stanje u našim opštinama i gradovima, kako želi da deo opozicije predstavi javnosti. Nije reč ni o kakvoj opsadi, mi zapravo želimo da uvodimo red i odgovornost ali i ocenjivanje rada u opštinama. Mora da se uvede i određena finansijska disciplina, ali i odgovornost za obavljeni javni posao. Kada sve to znamo, svako mora da odgovara kod nadležnih organa u ovoj zemlji.

Mi smo kao SNS zaista pokazali da ruka pravde nije poštedela ni brojne predstavnike ni SNS, ni SPS, ni mnogih grupa građana ili dela opozicije, i ja zaista želim da kažem da mi uvodimo, zapravo, princip odgovornosti vršenja vlasti u ovoj zemlji.

U danu za glasanje SNS i naša koalicija će podržati ovaj set zakonskih rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Uvažena guvernerko NBS, gospođo Tabaković sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ne možete usvajati zakone po meri tajkuna ili ne možete usvajati zakone po meri dela političke elite. Morate, kada usvajate zakon, da vodite konstantan dijalog i sa privredom, i sa građanima, i sa trgovcima, i sa bankama i sa svim onim relevantnim akterima. Morate ih uključiti. Vi ste to, gospođo Tabaković, uspeli i ja vam na tome zaista čestitam, tako da mi danas imamo zaista kvalitetna zakonska rešenja.

Svaka odgovorna država ne vodi monolog, vodi dijalog. U stalnoj je komunikaciji sa svojim građanima, sa privredom, sa komercijalnim bankama, sa trgovcima, sa svim onim pružaocima, ali i korisnicima finansijskih usluga i to je recept za uspeh i to je recept kako bi drugi morali da zakonske predloge, pre nego što oni uđu u proceduru Narodne skupštine, da se rukovode.

Napori Vlade Republike Srbije su zaista veliki u prethodnom periodu, kada je reč o digitalizaciji. Digitalizacija je prioritet Vlade Republike Srbije, naše premijerke. Akcenat je u prethodnom periodu zaista stavljen na veliki broj zakonskih propisa i kad je reč o usvajanju zakona o elektronskom potpisu, o reformi elektronske uprave i mnogim drugim stvarima.

Poštovani građani Srbije, želim da vas podsetim kako smo mi zapravo stanje zatekli kada je reč o elektronskom potpisu. Mi smo nasledili takvo stanje u državi Srbiji da elektronski potpis nije zaživeo, iako je on uveden, podsetiću vas, 2004. godine. NJegovo korišćenje je tada bilo skupo, bilo je neefikasno, a bez elektronskog potpisa zapravo ne možete da uradite ništa. Bez elektronskog potpisa ne možete da uvedete ni elektronsko poslovanje, ni elektronsku trgovinu, ni elektronsko bankarstvo. Ne možete da reformišete državnu upravu, ne možete da idete ka tzv. elektronskoj upravi i ne možete da uvedete elektronsko zdravstvo. Znači, ne možete da uradite gotovo ništa.

Te 2014. godine samo pet odsto stanovništva je koristilo elektronski potpis. Vlada Republike Srbije i premijerka gospođa Brnabić je stavila do znanja da moramo uvesti elektronski potpis što pre i da pored elektronskog potpisa moramo voditi računa i o kvalifikovanom potpisu koji se služi za najveći broj transakcija, ali i u potpis sa različitim nivoima pravne zaštite i sa različitim nivoima sigurnosti.

Znači, nasledili smo katastrofalno stanje. Nije bilo ni D od digitalizacije, ni E od elektronske uprave. Nismo imali ni elektronski potpis, ni katalog elektronskih usluga. Daleko smo bili i od portala E-uprave. Nismo imali zakone koji regulišu digitalizaciju, elektronsku upravu i elektronsko poslovanje. Nismo imali uvezane baze državnih institucija u našoj zemlji.

Prethodnih režim je zapravo obećavao šarenu lažu. Varao je i lagao je građane, davajući prazna obećanja i građani su to prepoznali. Ne možete vi srpskog seljaka, srpskog domaćina tako lako da prevarite, da zavedete, da vam da glas na izborima. Oni su prepoznali tada lažna obećanja i upravo iz tih razloga nisu glasali i kaznili su prethodni režim.

Zaista želim na samom kraju da kažem sledeće – zakoni i situacija u ovoj državi se zaista menjaju, usvajamo kvalitetne zakone, usklađujemo sa propisima EU, ali to nije samo puko prepisivanje određenih direktiva koje dobijamo od strane Evropske komisije. Danas raspravljamo o zakonu koji se odnosi na Poglavlje 28. „Zaštita potrošača“, ali i brojne druge zakone. Znači, ne prepisujemo samo direktive, već se zaista staramo da poboljšamo kvalitet građana, privrede, banaka i trgovaca u našoj zemlji.

Kada sve to znamo ja zaista pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da se uključe u ovu zaista kvalitetnu raspravu, da obrazlažu zaista svoje amandmane i vas zaista molim da imate sluha za sve amandmane i pozicije i opozicije, kako bi zaista došli do kvalitetnog zakonskog rešenja.

U danu za glasanje SNS će podržati ova dobra zakonska rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvažena guvernerko gospođo Tabaković sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podnela sam amandman na član 3. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, koji definiše i određuje samo odnos prema drugim propisima.

Pitanje zaštite korisnika finansijskih usluga je ključno pitanje na koje odgovor daje ovaj zakon. Pored ovog zakona, primenjuju se i odredbe i propisi koji uređuju i zakoni koji se odnose na zaštitu finansijskih usluga, zatim zaštitu potrošača, zatim na odredbe zakona koji se odnose na finansijske usluge koji su predmet ugovora na daljinu, zatim brojni zakoni koji se odnose na samo ugovorno pravo, obligacione odnose, ali i zaštitu podataka o ličnosti.

Određena vrsta ugovora o finansijskoj usluzi zaključuje se isključivo u pismenoj formi. Međutim, uvodi se sada jedna nova novina ovim zakonom. Reč je oko ugovaranja na daljinu, da se može ugovor zaključiti i upotrebom sredstava komunikacije na daljinu u formi elektronskog dokumenta, ali uz poštovanje određenih normi i standarda.

Moramo koristiti kvalifikovani elektronski potpis i maksimalna vrednost koja se može zaključiti je do 600 hiljada dinara, bez upotrebe tzv. kvalifikovanog potpisa, ali ako se ispoštuju zaista dva ključna elementa koji potvrđuju korisnički identitet, znači autentifikaciju, ali i korišćenjem šema elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti, te su sve ovo procedure koje je zaista detaljno opisale i razradila Narodna banka Srbije.

Ovim zakonom imamo brojne benefite i brojne koristi. Ne samo da se pojednostavljuje procedura, već i korisnici finansijskih usluga u današnje vreme snižavaju svoje troškove poslovanje, ali takođe i utrošak vremena koje je potrebno uz korišćenje savremenih sredstava komunikacije na daljinu i, s tim u vezi, u mnogome će njihovo buduće poslovanje zaista i u praksi bili olakšano.

Ovaj zakon se ne odnosi na visoku politiku i ovde mi zapravo želimo da regulišemo prava i obaveze korisnika finansijskih usluga, ali i pružaoca finansijskih usluga. S tim u vezi ja zaista želim, ovaj zakon smo dugo čekali da uđe u skupštinsku proceduru i meni je zaista krivo zašto nismo ranije omogućili i olakšali i finansijsku disciplinu i pružanje finansijskih usluga kako korisnicima, tako i pružaocima finansijskih usluga i zaista bih želela, pošto ovde nema elemenata visoke politike, ovo su praktična rešenja koja će olakšati i omogućiti elektronsko poslovanje u našoj zemlji, uvesti finansijsku disciplinu, ja pozivam sve svoje kolege i iz opozicije, kojih danas nažalost nemamo mnogo prisutnih u Domu Narodne skupštine kada govorimo o važnim zakonima iz resora NBS, ali i Ministarstva privrede, da podrže ova zaista dobra finansijska rešenja kako bi našim građanima omogućili kvalitetniji život, kako bi našim privrednicima omogućili poslovanje i kako bi kao društvo zaista išli napred. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvažena guvernerko NBS, gospođo Tabaković sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u zemljama EU preko 70% trgovine obavlja se elektronskim putem.

Primena elektronskog potpisa i elektronskog poslovanja stvara uslove da se svi poslovi prilikom trgovine obavljaju brže, efikasnije i ekonomičnije. Poslovni partneri komuniciraju preko interneta, razmenjuju elektronske ponude, elektronski ugovaraju nabavke, obavljaju poslove i preko mobilnog telefona. Ovakvo poslovanje je dobro dokumentovano, zaštićeno od falsifikata i prevara i nije zasnovano na papirnim dokumentima, već isključivo se bazira na elektronskom dokumentu, koji je u određenim situacijama moguće i odštampati.

U Srbiji u oblasti Ugovornog prava proces harmonizacije zaista ide uzlaznom putanjom i na tome vam, gospođo Tabaković, zaista čestitam, na napredcima koje ste u ovoj oblasti postigli. Već je donet niz zakona i drugih podzakonskih propisa koji prate zahteve i standarde EU. Međutim, kako ova materija nije do sada bila regulisana, zapravo reč je o onoj oblasti koja je kao neka vrsta pokretne mete, mi, kao narodni poslanici i kao NBS i sva resorna ministarstva zaista u procesu harmonizacije sa propisima EU, stalno moramo da dostižemo te standarde i te nivoe.

Želimo ovim setom zakona koje ste podneli kao NBS, ali i kao Ministarstvo privrede, želimo da idemo u korak sa vremenom. Želimo da usvojimo sve one standarde i želimo da harmonizujemo i usaglasimo naše zakonodavstvo sa propisima EU. Sa druge strane, ovo radimo zapravo zbog građana Srbije koji žive u ovoj zemlji, zbog privrede, zbog korisnika finansijskih usluga, ali i brojnih domaćih kompanija.

Nakon izmena velikog broja propisa, pre svega, nama predstoji izmena propisa i kada je reč o carinskim propisima, poreskim, republičkim administrativnim taksama, informacione bezbednosti i elektronskim arhivama, znači, u procesu evropskih integracija u 35 poglavlja koja su pred nama ima dosta posla koji je potrebno da usvojimo, kako bi građani osetili sve one benefite evropskih integracija za koje se mi kao država zalažemo. Praksa u prethodnom periodu je bila da apsolutno bivši režim nije konsultovao ni domaću privredu, ni građane, zaista se nisu pomerili sa mrtve tačke kada je reč o elektronskom poslovanju u Srbiji.

Kada pitate domaće kompanije, oni kao svoje ključne probleme, kažu da zapravo ključni problemi leže u zakonodavnom okviru, koji se tiču plaćanja putem interneta. Domaće kompanije identifikovale su sledeće probleme – nemogućnost primene poslovnih modela baziranih na e-novcu, masovno neprepoznavanje e-ugovora kao osnova plaćanja u domaćim bankama, nemogućnost korišćenja inostranih servisa za e-novac, ali i drugih servisa poput Kraun platformi za plaćanje uplata od rezistenata, te nemogućnosti države da kontroliše prihode lica ostvarenih preko Pej pala ili drugih pružaoca sličnih usluga.

Kao član Odbora za evropske integracije, zaista je važno da harmonizujemo propise koji se nalaze u poglavlju 28. Reč je zaštiti potrošača. To poglavlje nosi naziv Zaštita potrošača i zaštita zdravlja. Reč je o onim oblastima i propisima koje sama Evropska komisija definiše kao ciljana harmonizacija, odnosno harmonizacija čiji stepen zavisi od slučaja do slučaja i u svakom trenutku moramo voditi računa o koristi potrošača koji posao obavljaju u našoj zemlji, bez primene automatske i bezuslovne harmonizacije.

Međutim, u ugovorima na daljinu, naročito kod kupovine preko interneta, neophodna je potpuna harmonizacija propisa radi unapređenja i izgradnje jedinstvenog tržišta. Ovo je zaista jedan komplikovan posao i mora se voditi računa o svim detaljima. Srbija se upravo ovim zakonom hvata u koštac sa ovim problemima. Pravo EU nije u potpunosti izgrađen i celovit sistem, već je pravni sistem koji je u izgradnji. Pravo EU, kada je reč o ovim oblastima, ima preko 20 hiljada propisa i zaista veliki broj propisa koji se odnose na sekundarno zakonodavstvo EU. Takođe, merodavno pravo i izvor prava su i brojne sudske odluke, pre svega mislim na Sud pravde, ali i prvostepenog suda.

Uprkos velikom potencijalu za razvoj privrede, povećanje zapošljavanja i konkurentnosti, kao i olakšavanje svakodnevnog života, elektronsko poslovanje u Srbiji je zaista u povoju. Tek dolaskom SNS na vlast u Republici Srbiji zaista se i u procesu digitalizacije, koji je jedan od osnovnih prioriteta Vlade Republike Srbije, naše premijerke gospođe Brnabić, ali i našeg predsednika Aleksandra Vučića, tek je tada visoko pozicionirana na agendi digitalizacija, ali i naša reforma elektronske uprave.

Uprkos velikom potencijalu za privredu, zaista mi ne možemo osporiti pomake koji su već u prethodnom periodu načinjeni, i tek sada nekako, imamo osećaj kao narodni poslanici, kao građani koji žive i koji posluju u ovoj državi, možemo da kažemo da se ti pomaci zaista dešavaju, i da mi danas možemo govoriti o konkretnim rezultatima.

Moramo se boriti protiv brojnih stereotipa koji važe u ovoj oblasti, ali moramo i jačati poverenje među korisnicima finansijskih usluga. Nije dovoljno da samo usvajamo propise, mi danas zaista imamo veliki broj propisa o kojima raspravljamo, već moramo se i kao narodni poslanici zaista starati o njihovoj implementaciji, o njihovoj primeni u praksi, kako zbog samih građana tako i zbog nadležnih organa koji su zaduženi za primenu ovog seta propisa.

Moramo raditi i na edukaciji kadrova, jer zaista, u prethodnom periodu imamo nasleđenu preglomaznu birokratiju i moramo raditi zaista na osposobljavanju stručnog kadra na stalnim edukacijama zaposlenih u državnim službama, ali i edukacija trgovaca, samih potrošača, kako bi zapravo, podigli svest o značaju i koristima elektronske trgovine.

Kada govorimo o koristima, koristi usvajanja ovog zakona su zaista višestruke. Benefiti od usvajanja ovog zakona ogledaju se u tome da se pruža dodatna pravna sigurnost korisniku finansijskih usluga, gde se pojednostavljuje postupak ugovaranja različitih vrsta finansijskih usluga, gde se jačaju prava samih korisnika finansijskih usluga. Takođe, benefiti se odnose i na jačanje poverenja korisnika u primeni savremenih tehnika ugovaranja, poput elektronske trgovine ili tzv. elektronskog mobilnog bankarstva. Samim tim, primenom ovog zakon povećaće se i sveukupna tražnja za finansijskim uslugama, to će biti neki način osnovnog ponašanja u Republici Srbiji kada je reč o korisnicima finansijskih usluga.

Takođe, doći će i do snižavanja troškova poslovanja finansijskih institucija, zato što ugovaranje na daljinu korisnici finansijskih usluga omogućava se pristup najširem asortimanu finansijskih usluga, koje postoje na domaćem finansijskom tržištu, bez obzira na mesto prebivališta. Znači, bez obzira na mesto boravišta ili prebivališta gde se korisnik nalazi.

Takođe, doći će do povećanja sloboda izbora korisnika, mi ćemo moći znači, i kao građani i kao privreda da biramo preko koga ćemo da izvršavamo određene finansijske usluge, snižavaće se troškovi i utrošak vremena uz korišćenje sredstava komunikacije na daljinu, pre svega mislim na sredstva za komunikaciju na daljinu kada je reč o korišćenju interneta.

Ono što je za gospođu Tabaković, prosto izazov neki naš u sledećem periodu, moramo zaista da radimo sve više na zaštiti korisnika finansijskih usluga, ali i pružaoca finansijskih usluga. Statistički podaci koje ste nam dostavili u materijalu za pripremu ovog zakona zaista govore o velikom trendu konstantnog porasta korišćenja instrumenata plaćanja, kao što su platne kartice na kojima je pohranjen određeni elektronski novac. Mi zaista imamo u ova četiri kvartala 2017. godine, porast i kad je reč o internet plaćanja i mobilnog plaćanja, ali i samih izdavanja platnih kartica, kada je reč o plaćanju u Republici Srbiji, ali i plaćanjima koja su ostvarena ka inostranstvu.

Na samom kraju, zaista poslednja rečenica, SNS i naši koalicioni partneri će zaista podržati usvajanje ovog jednog dobrog zakonskog rešenja, ali i svih zakonskih rešenja koja nam je ponudila u Narodnu skupštinu NBS, ali i Ministarstvo pravde Republike Srbije. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Gojković.

Uvažena predsednice Vlade, gospođo Brnabić, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Beograd je kao prestonica konačno počeo da ostvaruje svoje snove. Dobra politika je samo ona politika koja je dobra za ljude, koja je dobra za građane, a ne za lične džepove i novčanike.

U pripremi svog današnjeg izlaganja, zaista sam imala prilike da pročitam brojni materijal, brojne izveštaje o radu Grada Beograda i uspešno realizovanim projektima u prethodnom periodu. Pokazali ste kako se vodi Srbija, kako se voli Beograd i kako se razvija grad po meri građana, a ne po meri tajkuna, uz pomoć političara, kakav je bio manir u prethodnom periodu, dok je Beogradom vladalo tzv. žuto preduzeće.

Dobro je da se ovaj grad otvara ka stranim i domaćim turistima, koji je u porastu za čak 10%. Dobro je da imamo jelku, dobro je da imamo i nove avio linije, koje su povezane sa našim prestonicom i da svakog dana, našim putevima, avionima, dolazi sve veći broj domaćih i stranih turista.

Rezultati u Beogradu, nakon četiri godine su zaista impresivni. Nasledili smo praznu beogradsku kasu, ogromne dugove javnih komunalnih preduzeća i gradskih opština. Sada je taj dug prepolovljen. Dug u gradu Beogradu je 2014. godine iznosi 1,2 milijarde evra, sada je smanjen i deficit je četiri puta manji nego što je bio.

Uveli smo dobru praksu, kao SNS da podnosimo izveštaj o radu građanima. Kako ne bi bili kao naši prethodnici, kako bi bili odgovorni za vršenje vlasti, kako bi bili odgovorni prema građanima Beograda i Srbije. Važno je da proveravamo šta smo obećali, šta smo uradili građanima i kada se kampanja i izbori završe. Sa ponosom mogu reći da smo ogroman deo naših obećanja, obećanja koje je dala SNS, ostvarili i nakon 2014. godine i nakon 2012. godine.

Građani Kijeva su u ovoj kampanji za beogradske izbore imali prilike da predsednika Vlade, gospodina Nebojšu Stefanovića prvi put sretnu. Nakon 40 godina im se prvi put jedan ministar Vlade Republike Srbije obratio u naselju, saslušao njihove probleme i deo tih problema zajedno sa opštinom i gradom da reši. To je zaista recept za uspeh. Tako možemo da znamo koliko fali asfalta, koliko fali novih autobuskih linija.

Siniša Mali i Goran Vesić su sa svojim timom zaista uspešno realizovali brojne projekte na koje smo mi kao Beograđani zaista ponosni. Obavili su sjajan posao kada je reč o javnim finansijama grada Beograda, doveli su finansije u red, finansije javnih preduzeća, opština i grada Beograda. Svi zajedno smo prepolovili dug grada, isplatili sve dospele obaveze i budžetski deficit smanjili za skoro četiri puta i to za nešto manje od tri i po godine.

U ovom trenutku na računu grada Beograda imamo 12,8 milijardi dinara, koje ćemo ulagati u Beograd i u narednom periodu. Zbog odgovornog upravljanja gradskom kasom, Beograd je po prvi put dobio i kreditni rejting. Podsećam vas, kreditni rejting je krvna slika grada i neophodna je stavka koju svaki ozbiljan investitor gleda i ceni pre nego što se odluči da investira svoj novac.

Nismo ulagali samo u centar Beograda, već smo vodili računa da se svi delovi Beograda ravnomerno razvijaju. U prigradskim opštinama se svakodnevno, i dan danas, asfaltira veliki broj ulica, nekategorisanih puteva, grade se novi kilometri vodovoda i asfalta. Obnovljeno je više od 750 ulica, pri čemu je obnovljen asfalt u dužini od 140 kilometara, a prvi put je asfaltirano 120 kilometara saobraćajnica u Beogradu.

Trenutno, zajedno za preduzećem Putevi Srbije radi se na asfaltiranju više od 200 kilometara ulica, što Beograd zaista ne pamti. Izgradili smo i 113 kilometara kanalizacije, 283 kilometra vodovodne mreže, 260 kilometra toplovoda i to su samo rezultati za tri i po godine.

Sa rukovodstvom moje opštine, ali i sa predstavnicima grada i komunalnih preduzeća, zaista svake subote i nedelje obilazimo i razgovaramo sa građanima Rakovice i Beograda. Obilazimo nove radove na asfaltiranim ulicama, otvaramo nove parkiće i sportske terene. Gradimo kanalizaciju u naselju LJubiša Jelenković i zaista sam ponosna na tim SNS i u opštini Rakovica i u gradu Beogradu, ali i u Vladi Republike Srbije.

Mi se razlikujemo kao Srpska napredna stranka zato što svakodnevno razgovaramo sa svojim sugrađanima i što osluškujemo njihove potrebe. Sa tom praksom ćemo nastaviti i u narednom periodu. Naša pobeda je što je Beograd postao grad kranova. Više od 1.100 gradilišta je bilo u februaru ove godine. Znači, u februaru ove godine, 2018. godine mi smo u gradu Beogradu imali 1.100 gradilišta. U periodu od 2014. do 2017. godine grad Beograd je izdao ukupno 2.443 lokacijskih uslova, izdao je više građevinskih dozvola za više od dva miliona kvadrata. Samo tokom 2017. godine izdate su dozvole za izgradnju više od milion kvadrata, što je bilo zaista nezamislivo pre par godina.

Naša velika pobeda je i što je u Beogradu sve više radnih mesta i sve više investicija. Krajem 2013. godine u Beogradu je bilo oko 1.100 nezaposlenih lica. U septembru 2017. godine taj broj je smanjen na ispod 90 hiljada. To je zaista nedovoljno i moramo, gospođo Brnabić, da radimo na tome da nastavimo da zapošljavamo ljude u našoj zemlji, da stvaramo privredni ambijent, da smanjimo odliv mozgova, da smanjimo odlazak srpske pameti van granica ove zemlje. Dobar pokazatelj da se Beograd razvija u pravom smeru je da sve više investitora i novih kompanija dolazi u naš grad, poput firme „Ikea“, „Kapitol park“ u Rakovici, hotela „Hilton“, fabrike „Meita“ u Obrenovcu, što doprinosi stvaranju novih radnih mesta.

Pogledajte šta se u Beogradu gradi i videćete da upravo u tim oblastima je najveća stopa novozaposlenih. I dalje je veliki disbalans u zaposlenosti između muškaraca i žena i zato je važno da otvorimo nova radna mesta, gde će biti uposlene žene, ali i kroz podsticaje koje želim da Vlada Republike Srbije nastavi i u narednom periodu, afirmišemo žensko preduzetništvo, da imamo više uposlenih žena i na selu, više žena u IT sektoru.

Ja vam sada, danas, sa ovog mesta, želim da poručim sledeće. Pre ulaska Zakona o budžetu za sledeću godinu, za 2019. godinu, želim da ove teme, teme ženskog preduzetništva, teme zapošljavanja naših žena na selu, budu teme za novog ministra finansija i želim da se gospodin Mali i ovim temama aktivno bavi u narednom periodu.

Zarad istine i izgovorenih reči od strane opozicije, želim da kažem sledeće o projektu „Beograd na vodi“. Ostvarujemo zaista vekovni san Beograđana o spuštanju grada na reke. Od više od 200 km neiskorišćenih rečnih obala, zahvaljujući upornosti našeg predsednika, gospodina Aleksandra Vučića, Beograd zaista dobija jedan velelepni projekat kakav je projekat „Beograd na vodi“. Svašta smo slušali kao Beograđani o ovom projektu – da je reč o pukoj maketi, da se on neće izgraditi, da će ostati na nivou makete, da on tone iz dana u dan. Sve su to radili kako bi zaustavili razvoj našeg grada. Na njihovu žalost, a na sreću svih nas, Beograđana, projekat se uspešno razvija i svaki dan kada krenem na posao, kada dolazim u Narodnu skupštinu Republike Srbije, zaista imam prilike da sa mosta vidim kako projekat „Beograd na vodi“ iz dana u dan dobija nove obrise i počinje zaista da liči na maketu i počinje da liči na onu viziju koju nam je Aleksandar Vučić govorio i počinje da se razvija i na terenu.

Mi danas imamo uređenu Savsku promenadu, a podsetiću vas, nasledili smo groblje brodova i olupina. Danas imamo uređene zelene površine, dečija igrališta, biciklističke staze, sportska igrališta, novu rasvetu u ovom delu Beograda, a nasledili smo đubre, korov, zmijarnik koji su nam prethodnici ostavili u amanet. Osim stambenih kula, počela je i gradnja tržnog centra, kao i gradnja Kule Beograd, koja će biti najviša zgrada u ovom delu Evrope.

Projekat „Beograd na vodi“ posredno je pokrenuo čitav niz drugih infrastrukturnih projekata koji su decenijama bili nezavršeni, kao što su izgradnja glavne železničke stanice Prokop, iseljenje železničkog i autobuskog saobraćaja iz centra grada, izgradnja automobilskog tunela koji će da poveže Savu i Dunav, izmeštanje autobuske stanice iz centra Beograda. Cilj nam je, kao SNS, da se zaista grad razvija po meri njenih građana, po meri Beograđana, a ne po meri tajkuna, uz pomoć političara, kako je to bilo za vreme Dragana Đilasa.

Razmišljam često zašto naši protivnici, zašto deo srpske opozicije ovoliko napadaju ovaj projekat. Zašto bi neko bio protiv da se izgradi skoro dva miliona kvadrata, da se uposle ljudi u Beogradu, da se Beograd razvija? Zato što je razvoj ovog projekta mera njihove nesposobnosti. Zato što ih svakoga dana podsećamo na zapušten prostor koji je predstavljao ruglo Beograda i koji su nam ostavili u amanet.

Nedavno smo na društvenim mrežama, krajem prošle godine, 2017. godine, imali prilike da vidimo video-snimak bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa koji je sa tajkunima 12. marta 2009. godine u Kanu promovisao Miškovićev projekat „Grad na vodi“. Oprostite, maketu projekta „Grad na vodi“, jer su upravo to pokazali u Kanu isti ovi koji sada napadaju nas da pravimo makete. Takođe sam pročitala da je 2005. godine bio promovisan u gradu projekat „Menhetn na Balkanu“, upravo kao prostor „Beograda na vodi“. Problem je što osim lepih planova, nisu uspeli apsolutno ništa da urade za građane Beograda.

Đilas je 2005. godine, podsetiću vas, najavljivao izgradnju nuklearne centrale u Kostolcu, 2008. godine da će početi izgradnja mosta Ade huje, izgradnja metroa za godinu dana. Zaista mogu reći da svi mi Beograđani i dalje čekamo taj Đilasov metro i nismo uspeli do sada da ga vidimo. Takođe, 2009. godine Đilas je obećavao da će do kraja njegovog mandata biti legalizovani svi nelegalni objekti. Godine 2010. je obećavao da će Prokop raditi do kraja godine. To se nije desilo.

Podsetiću vas, njihovi ministri, njihovi funkcioneri su najavljivali da će Srbija postati deo EU 2008, 2010. godine. Ni to se nije desilo. Oni nisu uspeli da ratifikuju jedan sporazum, a reč je o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji smo mi uspeli da ratifikujemo u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2013. godine. Ništa od njihovih obećanja se nije desilo i otuda ta frustriranost koja, evo, već čitav dan slušamo o tome. Otuda frustriranost zato što smo mi ti koji ostvarujemo naše planove i snove. Mi ispunjavamo obećanja koja smo dali građanima Beograda i građanima Srbije.

Dolazim iz Rakovice i zaista na samom kraju želim da kažem sledeće – nakon 45 godina lažnih obećanja, uspeli smo da izgradimo zajedničkim snagama Dom zdravlja na Labudovom brdu. Reč je o jednom modernom, funkcionalnom objektu primarne zaštite gde ima prilike da se od oktobra prošle godine leči više od 40 građana Rakovice i Beograda i ja vam na tome zaista čestitam.

Naš usud je zaista da rešavamo pitanja koja su nam ostavili svojim propalim projektima, od uklanjanja „Pazl grada“ na Voždovcu, preko replike na Terazijama, na Novom Beogradu, rešavanje komunalnih problema u svim onim divljim naseljima koja su nicala tokom noći. Naša velika pobeda, svih nas iz SNS, je ta što delima pokazujemo da Beograd nije samo na Terazijama, na Dedinju ili na Vračaru, za nas je Beograd i Padinska Skela i Besni Fok i Jabučki rit i Đurinci i Rogača i Kaluđerica i Ripanj i Kneževac i Kijevo i Resnik.

Za vreme prethodne vlasti, rubni delovi Beograda su zaista zaostajali u razvoju za centrom grada Beograda, kada je u pitanju infrastruktura, odnosno kada je reč o vodovodu, kanalizaciji, putevima i javnom prevozu. Mi smo prva vlast u Beogradu koja zaista na jednak način tretira centar grada i najudaljenija sela u Beogradu. Naša politika, politika SNS je da se u narednim decenijama na čitavoj teritoriji Beograda izgradi nedostajuća infrastruktura sa fabrikama za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, sa izgradnjom toplovoda Obrenovac-Novi Beograd, sa fabrikom za preradu otpada u Vinči. Zato želim da nastavimo da ostvarujemo svoje snove, želimo da Beograd sa novim mostovima, novim tunelima postane i nastavi da bude grad kranova i novih fabrika. Točak investicija koji se pokrenuo teško je zaustaviti.

Želim da u danu za glasanje ispred SNS poručim da ćemo podržati predlog koji nam je Vlada Republike Srbije dostavila u Narodnu skupštinu, da ćemo podržati gospodina Sinišu Malog za novog ministra finansija. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Uvažena potpredsednice sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u Beogradu će se graditi 400 stanova. Obezbeđena je lokacija za pripadnike snaga bezbednosti u gradskoj opštini Palilula, u Ovča banji i ja se zaista radujem što ćemo u avgustu ove godine baciti prvu lopatu.

U toku je izrada idejnog rešenja stambenog kompleksa i priprema planske dokumentacije za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti, jer više od 30 hiljada pripadnika snaga bezbednosti nema rešeno stambeno pitanje. Naša ideja je da popravimo životni standard pripadnicima snaga bezbednosti, svim onim policajcima, vojnicima, čuvarima zatvora, pripadnicima BIA.

Na samom kraju želim da kažem da će poslanička grupa SNS zaista podržati ovo dobro zakonsko rešenje i da je Vlada opredelila 64 miliona evra. Dostavili ste nam zaista dobar i kvalitetan materijal i ja vam se na tome zahvaljujem. Imamo prilike da vidimo kako će izgledati kupatilo, dnevna soba, u tom uzornom stanu. Znači, ovo je zaista realan projekat, dobar projekat, kao i svi oni dobri projekti koje i dan-danas realizujemo i u gradu Beogradu i širom Srbije, od modernizacije beogradskog železničkog čvora, novih linija koje ćemo imati za „Beo-voz“, ali i sve one druge kapitalne projekte poput „Metroa“ u Beogradu i poput brojnih razvojnih projekata.

Ja zaista verujem u ovo rešenje i zahvaljujem što imamo prilike da o tome danas raspravljamo. Nadam se da će naši policajci, naši vojnici, naši čuvari zatvora ući u stanove kakve zaslužuju. Zahvaljujem.

Potpredsedniče Vlade gospodine Stefanoviću sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, više od 20 hiljada policajaca, 14 hiljada pripadnika Vojske Republike Srbije i 1500 pripadnika BIA nema rešeno stambeno pitanje. To su rezultati koje nam je ostavio prethodni režim.

Na osnovu ankete koju su sprovela resorna ministarstva, MUP, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo pravde, anketiran je veliki broj pripadnika snaga bezbednosti i oni su zaista u velikom broju, njih čak 18.905, izrazili spremnost da na ovaj način reši svoje stambeno pitanje i da na ovaj način reše krov nad glavom.

Ovaj dobar projekat inicirao je predsednik SNS, predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić. Komisija kojoj je predsedavala premijerka Ana Brnabić, a u kojoj su bili uključeni svi ministri, zaista je obavila odličan rezultat i ja vam na tome, gospodine Stefanoviću, zaista čestitam.

Benefiti od usvajanja ovog zakona su zaista brojni. Korist će imati jedinice lokalne samouprave koje će ubirati porez na imovinu. Benefite i korist od ovog zakona će imati i naša domaća stanogradnja, intenziviraće se naše građevinske firme, doći će do porasta svih onih privrednih delatnosti koje su u neposrednoj vezi sa sektorom građevinarstva, doći će do povećanja privredne aktivnosti, doći će do sveukupnog rasta i razvoja naše zemlje, smanjiće se stopa nezaposlenosti, uposlićemo neke nove mlade ljude koji će raditi na izgradnji ovih stanova.

Imaće korist i Republika Srbija. Imaće korist zato što će se ovim zakonom, odnosno implementacijom ovog zakona omogućiti da naši pripadnici Vojske, naši pripadnici policije, BIA, naši čuvari u zatvorima, imaju prilike da na ovaj način reše svoje stambeno pitanje i biće dodatno motivisani da stvaraju i da bolje rade u sektoru bezbednosti, baviće se svojim poslom koji je zaista jako težak, baviće se sektorom bezbednosti, bezbednosti svih nas, građana Republike Srbije, naše dece, naše imovine.

Na samom kraju želim da kažem dve osnovne reči koje nas prosto karakterišu. To su doslednost i rezultati. Nas kao SNS od našeg osnivanja prate brojne kritike. Rekla bih, pre svega, kritike radi kritika svih onih nevernih Toma, svog onog dela opozicije koji su svih ovih godina… Ja se sećam, to je bilo još 2012. godine, kada smo obećavali brojne projekte, pored „Beograda na vodi“, doma zdravlja na Labudovom Brdu, Kliničkog centra u Nišu, Onkološke klinike u Beogradu, brojnih drugih i onih malih stvari oko izgradnje kanalizacije, vodovodne mreže, brojnih puteva. Znači, bili su ljudi dok smo mi radili, bili su ljudi dok smo imali viziju, bili su ljudi koji su iza nas samo kritikovali, sejali mržnju i apsolutno ništa novo nisu ponudili građanima, niti Beograda, niti čitave Republike Srbije. Po tome se zaista mi razlikujemo od naših prethodnika, razlikujemo se od dela opozicije.

Dolazim sa Rakovice i znam koliko su jedan dom zdravlja na Labudovom Brdu više od 40 godina obećavali svih i prethodnici, slikali se pored napuštene livade na kojoj je samo cvetala trava i korov. Apsolutno ništa više nisu od četiri decenije uradili za građane Rakovice, za njihovo zdravlje, za njihovu primarnu zdravstvenu zaštitu. Takođe, ostavili su nam i napuštene fabrike, sumnjive privatizacije.

U Rakovici je jedan veliki britanski investicioni fond uložio više od 30 miliona evra i uposlio 450 ljudi u „Kapitol parku“. Reč je o najvećem ritejl parku u Beogradu, gde je zaista blizu 500 ljudi našlo posao. Znači, to su oni rezultati, to je ona doslednost po kojoj se mi razlikujemo od naših prethodnika.

Zaista verujem da će se ovaj ambiciozni projekat realizovati, ali isto tako želim da poručim svim građanima Republike Srbije, svim građanima koji žive u našoj prestonici, gradu Beogradu, da ćemo mi sa ovim ambicioznim projektima nastaviti i dalje, nećemo stati. Na to nas obavezuje ogromna podrška koju smo dobili na prethodnim beogradskim izborima. Po tome se mi razlikujemo od žutog preduzeća koje je iza sebe, nakon vladavine u gradu Beogradu, podsetiću vas, ostavilo samo pustoš, virtuelne, propale projekte, poput „pazl grada“, poput makete Terazija, poput podzemnih kontejnera. Upravo po tome se mi razlikujemo od naših prethodnika.

Zaista pozivam sve svoje kolege iz SNS, iz koalicije, ali i iz dela prosto konstruktivne opozicije da podrže ovo zaista dobro zakonsko rešenje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvažena potpredsednice sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u Vojsci Republike Srbije imamo danas 14 pripadnika Vojske bez rešenog stambenog pitanja, 20.000 pripadnika policije nema rešeno stambeno pitanje u našoj državi i oko 1.500 pripadnika Bezbednosno-informativne agencije. To je rezultat koji smo mi imali i koje nam je ostavio prethodni režim, to su zaista brojke za koje se moramo zapitati.

Tek je predsednik gospodin Aleksandar Vučić inicirao jedan dobar projekat izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, nažalost, mi to nismo mogli ranije da uradimo kao država, u nasleđe nam je prethodni režim ostavio dugove, veliku količinu javnih dugova, neuređene javne finansije, morali smo da se pozabavimo merama fiskalne konsolidacije i tek sada su se zaista, kada je država ozdravila, kada je država na zdravim nogama, tek sada su se stvorili uslovi za ulazak u jedan veliki i ambiciozan projekat državne stanogradnje, kako bi rešili stambeno pitanje pripadnicima pre svega Ministarstva unutrašnjih poslova, pripadnicima Vojske Republike Srbije, Bezbednosno-informativne agencije, ali i Ministarstva pravde, odnosno Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

U materijalu koji smo dobili od strane potpredsednice Vlade zaista je reč o jednom ambicioznom projektu, izgradiće se stanovi na šest lokacija, odabrane su te lokacije, u prvoj fazi će se izgraditi ukupno 1.578 stanova, investitor je dobro poznat, investitor je Vlada Republike Srbije. Ovim zakonom, ovim leks specijalisom o kome danas raspravljamo, zaista će se precizirati do tančina jasna prava i obaveze investitora za svaku od pojedinačnih lokacija.

Kao što sam već rekla, do sada je obezbeđeno šest lokacija. Pre svega, pripremljene su lokacije u Vranju i Kraljevu, ali i Nišu, Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu. U Beogradu je predviđena izgradnja 400 stanova. Moja prethodna koleginica je rekla da mi želimo da pripadnike Vojske strpamo u neki geto. Želim da kažem, kao Beograđanka, da je reč o gradskoj opštini Palilula, znači nije reč ni o kakvom getu u Beogradu, reč je o gradskoj opštini Palilula, banji Ovča, izgradiće se 400 stanova.

Nakon konstituisanja gradske skupštine usvojiće se planski dokumenti koji su u ovom prethodnom periodu nedostajali. Ovaj projekat će unaprediti razvoj čitavog našeg rada, čitave naše prestonice. Ja vas podsećam da je grad Beograd nakon Drugog svetskog rata pokrenuo stambenu izgradnju na lokacijama koje su bile močvarne za izgradnju stanova za naše policajce i vojnike, a sada su oni najekskluzivniji delovi Beograda, poput Novog Beograda, Starog Košutnjaka i ostalih delova gde se nalaze lokacije za stanove naših vojnika i policajaca.

Naša ideja, odnosno ideja SNS da zaista vodimo računa o poboljšanju materijalnog položaja svih naših građana, a pre svega mislim na poboljšanje materijalnog položaja pripadnika snaga bezbednosti, naših vojnika, naših policajaca, naših čuvara zatvora. To su svi oni ljudi, podsetiću vas, zaista rade jedan najteži posao, vode računa o našoj sigurnosti, našoj bezbednosti i o bezbednosti naše dece, o bezbednosti naše imovine. Oni zaista imaju nevelika primanja i ta njihova primanja zaista prate rast i razvoj naše države. To su realna primanja koja kao država možemo da im priuštimo. Oni imaju nerešeno stambeno pitanje, a neki od njih su i zaista pripadnici mlade generacije koji žele da prošire svoju porodicu, koji žele da grade svoju porodicu. Zaista je za njih veliki zalogaj da reše stambeno pitanje.

Država želi da stimuliše izgradnju jeftinih stanova po povoljnoj ceni koja neće prelaziti 500 evra po metru kvadratnom, plus troškovi poreza na dodatu vrednost i računica je prosta. Računica kaže sledeće, da će za stan od 60 metara kvadratnih po ceni od prosečno 500 evra po kvadratu uz kredit od 30 godina mesečna rata bi iznosila oko 126 evra. Zaista ste dobro vodili računa o svakom detalju o ovom zaista kapitalnom projektu, značajnom projektu predstavlja i projekat stanogradnje za službe bezbednosti, odnosno uzornog stana. Juče ste imali prilike da svim narodnim poslanicima, a ja vas molim i da medijima i svim zainteresovanim građanima zaista okačite da svi mogu da vide kako će izgledati ti novi stanovi za pripadnike snaga bezbednosti. Ti stanovi će biti po najvišim standardima energetske efikasnosti, ti stanovi će se graditi od domaćeg materijala, biće uposlena naša domaća građevinska infrastruktura. To je zaista benefit od usvajanja ovog zakona, leks specijalisa i to je višestruko.

Možemo govoriti da će korist od usvajanja ovog zakona, njegove implementacije u praksi, korist će imati i jedinice lokalne samouprave i država Srbija, ubiraćemo porez na imovinu. Ja dolazim iz Rakovice i mogu da kažem da imamo potrebu i kod pripadnika Vojske i kod pripadnika naše Policije da će se prijaviti na ovaj konkurs i da će želeti da pod povoljnim uslovima dođu do rešenja krova nad glavom.

Vladina komisija kojom je predsedavala premijerka, koju su činili potpredsednik Vlade Nebojša Stefanović i brojni drugi ministri je zaista uradila odličan posao. To je recept za uspeh. Recept za uspeh kako možemo da realizujemo velike i značajne projekte.

Na samom kraju želim da kažem sledeće, dolazim iz gradske Opštine Rakovica i gradska Opština Rakovica je u prethodnom periodu bila poznata po divljoj gradnji. Kako je to kad se gradi bez građevinske dozvole, bez planskih dokumenata, kako je to kad se gradi na svakom ćošku. Vlada Republike Srbije je zaista pojednostavila i procedure, konačno su jasne i transparentne procedure dobijanja elektronskih građevinskih dozvola.

Imala sam prilike da zajedno sa vašom državnom sekretarkom, gospođom, Aleksandrom Damjanović, prisustvujem otvaranju Kapitol parka u gradskoj Opštini Rakovica, „Posejdon grupa“ je uložila u moju opštinu, u gradsku Opštinu Rakovica 30 miliona evra, više od 450 radnih mesta je otvoreno u gradskoj Opštini Rakovica, što je zaista odličan rezultat. To je isto tako primer kako vi ne ucenjujete investitore koji dolaze u našu zemlju. Mi smo država koja je sada prva što se tiče jugoistočne Evrope, prva po direktnim stranim investicijama. Toga ne bi bilo da ne ulažemo u naše puteve, u naše pruge, ali da ne onemogućavamo olakšanu proceduru za dobijanje građevinskih dozvola i ulaganja u našu privredu.

U danu za glasanje, na samom kraju, pozivam sve svoje kolege narodne poslanike, a sigurna sam da će to učiniti moje kolege iz SNS da podrže ova dobra zakonska rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, značaj obrazovanja je nemerljiv za svako društvo. Ministarstvo odbrane je upravo bilo institucija koja je tokom svih decenija iza nas prednjačila. Uvek je bila institucija koja je išla korak napred, ispred svog vremena.

U prethodnoj godini Ministarstvo odbrane, zajedno sa Ministarstvom prosvete potpisalo je jedan jako značajan sporazum koji je na mala vrata uveo elemente dualnog obrazovanja. Ovaj sporazum koji je potpisan 2017. godine omogućava da se učenici pet obrazovnih profila u Vazduhoplovnoj akademiji u Beogradu ove školske godine obrazuju po modelu dualnog obrazovanja koji će u budućnosti raditi na održavanju aviona MiG-29 i helikoptera. Reč je o pet zanimanja, reč je o zanimanju kao što su avio-tehničari za vazduhoplovni motor, avio-tehničar za elektroopremu, avio-tehničari za elektronsku opremu, koji će raditi u budućnosti na održavanju naših vojnih vazduhoplova, ali i mehatroničar za radarske sisteme i mehatroničar za raketne sisteme koji će raditi na potrebama našim protivvahduhoplovne odbrane. Ovim dokumentom, ovim sporazumom, takođe se uvode i dva nova obrazovna profila, reč je o tehničaru naoružanja i tehničaru za municiju i raketni sistem, koji će kada završi naše obrazovanje zaista svoje mesto naći u namenskoj industriji.

Za sam kraj želim da kažem sledeće. Zaista želim da naš Univerzitet odbrane u okviru koga se nalaze Vojna akademija, naš Medicinski fakultet, naš VMA budu prvi u našoj zemlji, kada je reč o obrazovnim institucijama, ali i da naše srednje vojne škole zaista budu primeri kako se obučava mladi kadar u našoj zemlji.

U danu za glasanje SNS će podržati ova zaista dobra zakonska rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o vojnom obrazovanju Republike Srbije, koji definiše sam predmet, osnovne ciljeve i principe koje ovaj zakon reguliše.

Kvalitet u jednom društvu počinje i završava se obrazovanjem. Biti vojnik, oficir, podoficir Vojske Republike Srbije je jedan odgovoran, siguran poziv, ali i poziv pun izazova.

Vojni poziv je odlična prilika za mlade ljude u Srbiji koji žele da grade svoju karijeru štiteći svoju zemlju, ali i mir i bezbednost u svetu kroz brojne vojne misije.

Vojno obrazovanje i usavršavanje je specifično, mogućnosti za napredovanje su zaista brojne, pa otuda i ne čudi veliko interesovanje naših mladića, naših devojaka da uvek budu deo naših vojnih škola, da upisuju Vojnu akademiju, da se prijavljuju na kurseve za profesionalne vojnike, ali i da budu zaposleni i u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. To i ne čudi zato što je upravo Vojska Republike Srbije prepoznata kao institucija od najvećeg poverenja građana Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić pokrenuli su veliki projekat stambene izgradnje i već su opredeljene lokacije za izgradnju stanova za pripadnike Vojske, policije, ali i službe bezbednosti. Obezbeđene su lokacije u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu i Vranju.

Ministarstvo odbrane nije čekalo, već je i tokom 2017. godine obezbedilo 612 miliona dinara za subvencionisanje stambenih kredita za potrebe pripadnika Vojske Republike Srbije i podeljeno je negde oko 233 kredita za rešavanje stambenog pitanja.

Pomaci se dešavaju i u vojnom obrazovanju u započetim reformama koje su prošle godine dovele do toga da dva ministarstva, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo prosvete potpišu jedan važan sporazum o uvođenju elemenata dualnog obrazovanja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kvalitet u jednom društvu počiva i završava se obrazovanjem. Obrazovanje je upravo naš najvažniji projekat za budućnost. Kako obrazujemo naše oficire i podoficire takva će nam biti vojska i sistem odbrane u budućnosti.

Nepismeni ljudi u 21. veku neće biti oni koji ne znaju da čitaju i pišu, već oni koji ne znaju da nauče, koji ne znaju da stiču nova znanja, koji zaboravljaju neprimenljivo znanje koje su naučili tokom školovanja.

Obrazovanje je potrebno da počne od pojedinca. Zakon o vojnom obrazovanju je staro zakonsko rešenje koje je usvojeno još 1994. godine i zaista ga moramo promeniti i zaista mi je krivo što to nismo učinili i ranije.

Usvajanjem ovog zakona, Zakon o vojnom obrazovanju Republike Srbije mi ćemo zapravo zaokviriti, uokružiti jedne reforme koje smo započeli prošle godine, reforme koje se odnose na sistem našeg osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja uvođenjem dualnog obrazovanja. Znači, usvajanjem Zakona o vojnom obrazovanju, zapravo reformisaćemo celokupan sistem obrazovanja u Republici Srbiji.

Gete je još rekao da ne napredovati znači nazadovati. Ako ne želimo da nazadujemo kao društvo, ako želimo zaista da pariramo najjačim vojskama na svetu, ako želimo da kao društvo napredujemo, mi moramo reformisati naš sistem obrazovanja pre svega i vojnog obrazovanja.

Na osnovu rezultata istraživanja koje je Ministarstvo odbrane organizovalo organizovalo prošle godine, znači tokom 2017. godine, upravo je Vojska Republike Srbije institucija od najvećeg poverenja. Nakon toga ide Srpska pravoslavna crkva, zatim policija, katastar i Narodna banka Srbije.

To je zaista veliki rezultat i ja vam na tome ministre Vulin zaista čestitam, ali to je rezultat koji obavezuje da morate da nastavite dalje, da moramo da reformišemo našu vojsku i da moramo zaista da izvršavamo sve one poverene zadatke kada je reč o bezbednosnom sektoru i sistemu odbrane uopšte.

Kakav je bio ugled u ovim prethodnim decenijama, znači od 2000. do 2012. godine? Pa, 2011. godine, za vreme premijera Mirka Cvetkovića, za vreme ministra odbrane Dragana Šutanovca, bio istorijski najmanji minimum poverenja u Vojsku Republike Srbije. Tada je on iznosio 37%, sad on iznosi, znači prošle godine u septembru je objavljeno ovo vaše istraživanje, ono iznosi, zaista visok procenat 57% građana Republike Srbije, Vojsku Republike Srbije, prepoznaje kao instituciju od najvećeg poverenja.

To je zaista Vojska pokazala u više navrata. Ona je 2014. godine, podsetiću vas, bila uz svoj narod. Ja dolazim iz Rakovice, Rakovica je pored Obrenovca i Šapca bila pogođena poplavama. Tokom samo jedne noći izlivanjem Topčiderke reke više od 250 domaćinstava u mojoj opštini, iz opštine iz koje ja dolazim je ostalo bez krova nad glavom. Koordinisanom akcijom, jednom zaista dobrom akcijom i MUP i Ministarstva odbrane i naših vojnika, naših policajaca, naših vatrogasaca, mi smo uspeli da spasemo ljudske živote, da dopremimo vodu i lekove, do najugroženijeg našeg stanovništva i uspeli smo zajedno koordinisanom akcijom i sa našim građanima i sa našim dobrovoljcima da sprečimo te negativne posledice ove zaista velike pošasti koja je zadesila našu državu.

Vojska Republike Srbije zapravo i postoji zbog svojih građana i uvek je tamo gde je potrebno. Svih ovih prethodnih decenija, svih ovih prethodnih godina naši vojnici, naši oficiri, naši podoficiri Republike Srbije gradili su vodovode, premošćavali su reke, dopremali hranu i lekove, spašavali ljudske živote u svim delovima naše Republike Srbije. Zato i ne čudi ovako visok ugled Vojske Republike Srbije, ali pre svega i veliko interesovanje naših mladića i devojaka da upišu i da konkurišu za vojne škole, vojnu akademiju, za dobrovoljno služenje vojnog roka, ali i da se zaposle u Vojsci Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije od 2012. godine zaista se nešto menja i unose se novine u bezbedonosni sistem Republike Srbije i u Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane. Vi zaista vodite računa na osnovu izveštaja koji ste dostavili Narodnoj skupštini Republike Srbije tokom protekle godine, zaista vodite računa kako bi se poboljšao materijalni položaj svih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Republike Srbije.

Nakon fiskalne konsolidacije, nakon mera štednje, Vlada Republike Srbije je donela odluku da se za 10% povećaju primanja za sve pripadnike Ministarstva odbrane i Vojske Republike Srbije i to je podsećam, to je odluka koja je počela 1. januara ove godine. Nastavili ste dalje ka povećanju dnevnica, sa 800 dinara na 1100 dinara, za sve one pripadnike Vojske koji zaista rade najteže poslove. Za sve one ljude koji rade u trupama, u kasarnama, na stražarskim dužnostima i na taj način bar malo da pokažemo da im se delom zahvaljujemo za sve ono što rade kako bi se mi kao građani Republike Srbije osećali bezbednije i sigurnije.

Takođe, prvi put ste uveli jednu novinu, ja vam se na tome zaista zahvaljujem, uveli ste solidarnu pomoć prilikom rođenja deteta. To je odlično, u visini od neto 47. 000 dinara i to su sve one dobre stvari. Po tome se mi kao SNS, kao koalicija koja je okupljena oko SNS razlikujemo od onih prethodnih. Razlikujemo se od onih koji su imali, znači, istorijski minimum poverenja u Vojsku Republike Srbije, koji je bio 37%, ponavljam 2011. godine, koji su prodavali naše tenkove, naše haubice, koji su tupili moć naše Vojske i u zemlji i u inostranstvu.

Želela bih sada da kažem da je Vlada Republike Srbije, naš vrhovni komandant, Aleksandar Vučić, započeo izgradnju, stambenu izgradnju za sve pripadnike bezbednosnog sektora. Zaista postoji velika potreba za stanovima, kako kod penzionisanih oficira i podoficira, tako i kod svih ostalih pripadnika iz bezbednosnog sektora.

Nadam se da će i ovaj ambiciozan projekat i u narednom periodu zaista biti realizovan. Pratićemo to.

Onog trenutka kada stambeno pitanje bude rešeno pripadnicima naše vojske, ali i budućim generacijama koje stasavaju, koje žele da budu deo sistema Vojske Republike Srbije, mi ćemo imati, zapravo, još jedan više motiv da se oni bolje i više angažuju, još jedan viši motiv da oni postanu deo jednog velikog sistema.

Vodili ste računa i o porodicama vojnika. Prvi put ste uveli za 351 pripadnika Vojske Republike Srbije da, zajedno sa svojim porodicima, tokom 2017. godine, o trošku Ministarstva odbrane sedam dana sa svojom porodicom borave u nekim od objekata na Tari, Vrnjačkoj Banji i Moroviću, što je dobro. Zaista vodite računa o svakom detalju.

Na samom kraju želim da kažem još dve stvari. Prvo, Srbija ima zaista dugu vojnu tradiciju. Od 1830. godine, od Kneza Mihajla Obrenovića, kada je otvorena Prva gvardijska škola u Požarevcu, zaista više od 160 godina duge tradicije, imali smo tradiciju dobro obučenih srpskih vojskovođa, vrhunskih stratega, vrhunskih taktičara, od Radomira Putnika, Stepe Stepanovića, Vojvode Živojina Mišića, Petra Bojovića, ali i mnogih drugih, koji su pokazali kako kvalitetno obučenim i motivisani starešinskim kadrom vojska jedne male Srbije može biti zalogaj za mnoge moćne imperije. Upravo su oni najbolji dokaz da vojno obrazovanje je jedno od ključnih karika u odbrani naše zemlje.

Današnje starešine Vojske Republike Srbije imaju zaista na koga da se ugledaju, ali i oni sami moraju biti neka vrsta inspiracije budućim generacijama koje stasavaju u našoj zemlji.

Na kraju zaista dve stvari. Mi danas raspravljamo i o međunarodnim sporazumima, o učešću naših pripadnika Vojske Republike Srbije u mirovnim operacijama i mirovnim misijama. Angažovanje naših pripadnika vojske u multinacionalnim operacijama je, pre svega, važan element naše spoljne politike.

Tokom 2017. godine, naši pripadnici vojske, naše žene, dame, negde oko 12% žena je učestvovalo u ovim misijama, pokazale su zaista da mogu u svih 10 multinacionalnih operacija da doprinesu očuvanju globalnog svetskog mira, evropskog mira, regionalnog mira, ali i poštovanje svih onih principa međunarodnog prava i međunarodnih pravila koji važe u razvijenom svetu.

Takođe, ja sam član Odbora za evropske integracije, često moram svojim kolegama iz Evropskog parlamenta ili predstavnicima Evropske komisije da odgovaram o proporciji učešća u različitim operacijama. Samo tokom 2017. godine naše pripadnice učestvovale su u četiri misije pod okriljem EU i u šest misija pod okvirom organizacija UN.

I, zaista na samom kraju, poslednja rečenica, vojska, iako je tradicionalna institucija, koja, prosto, ponekad možda i nema sluha da se otvara ka novim trendovima koji dolaze, otvara svoja vrata sve više ženama u svojim redovima i mi danas zaista imamo dame u vojničkim cokulama, koje rame uz rame sa svojim kolegama, vojnicima, oficirima, podoficirima zaista obavljaju sve poverene zadatke. Imamo dosta sposobnih dama i veliko interesovanje devojaka i žena u Srbiji da budu deo Vojske Republike Srbije.

U danu za glasanje ja pozivam sve svoje kolege narodne poslanike, pre svih poslanike iz redova SNS, da podrže ova zaista dobra zakonska rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice Gojković.

Uvaženi ministre Đorđeviću sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o planskom sistemu Srbije, koji definiše sam predmet ovog zakona. Namera nam je bila da sadržajem ovog amandmana afirmišemo dalje uvođenje elektronskih usluga u Srbiji kako bi se obezbedio celokupni razvoj naše zemlje.

Podsetiću vas, elektronska uprava je postavljena kao vrhunski prioritet Vlade Republike Srbije, premijerke gospođe Brnabić i predsednika gospodina Aleksandra Vučića. To su pionirski poduhvati koji se nisu desili, rezultati se nisu desili tokom noći. Postojao je konsenzus građana, privrede, šire zajednice, neophodnosti uspostavljanja elektronske uprave u njenom punom kapacitetu.

Danas imamo više od 200 institucija koje su umrežene od strane državne uprave i lokalnih samouprava, koje pružaju više od 800 usluga na portalu e-uprave. Efikasnost državne uprave, borba protiv birokratije, borba protiv korupcije, racionalizacija resursa su jako važne teme za Srbiju koliko Srbija želi da ide napred.

Srbija želi da ide napred i to je pokazala kroz reformu elektronske uprave. Srbija želi da stane rame uz rame sa razvijenim zemljama sveta, vodećim zemljama kada je reč o IT tehnologiji i elektronskim upravama i kada je reč o zemljama koje dolaze iz EU.

Sećamo se situacije koja je bila da kao građani trčimo od šaltera do šaltera. U Beogradu je bila dobro poznata urbana legenda koja je opisana u jednoj priči da građani trče od šaltera do šaltera, da ih na nekim od šaltera očekuje tzv. Mica šalterska ubica i da kaže dobro poznatu rečenicu, da im fali još jedan papir i da moraju da trče i obigravaju šaltere ponovo.

Sada je 2018. godina i to se više ne dešava u Srbiji. Sada papiri i pečati odlaze u istoriju i zamenjeni su elektronskim podacima. Uštede su ogromne. Kada bi sve papire poređali jedan na drugi, imali bi za dva Ajfelova tornja. To je više od 600 metara. Znači, imali bi papire za dva Ajfelova tornja. Reformom elektronske uprave benefiti u korist privrede i građana su zaista višestruki.

Kada je reč o novcu uštede na godišnjem nivou su više od 600 miliona evra. Mi zapravo smanjujemo dupliranje nagomilanog posla, smanjujemo dalju birokratizaciju Srbije i omogućavamo da novi servisi, novi resursi, nove investicije dolaze u našu zemlju.

Sa ponosom želim da vas sve podsetim da je marta ove godine Srbija dobila jednu prestižnu svetsku nagradu. Naime, Kancelarija za IT je proglašena za najbolju od 685 učesnika iz celog sveta, po oceni Svetskog samita o informacionom društvu. Svetski samit o informacionom društvu prepoznao je osnivanje Kancelarije za IT i elektronsku upravu i ostvarene rezultate u oblasti elektronske uprave kao jedan od ključnih momenata za razvoj informacionog društva i digitalizaciju u Srbiji. Nagrada je stigla iz Ženeve i nagrada predstavlja svojevrsno priznanje za trud, rad, zalaganje premijerke gospođe Brnabić, predsednika gospodina Aleksandra Vučića, ali i svih nas koji smo u ovom domu Narodne skupštine usvajali sve one zakone i stvarali taj zakonodavni okvir kako bi omogućili da se jedna ovakva reforma ostvari.

Moramo nastaviti da planiramo bolje u ovoj oblasti jer imamo zaista sada prvi put jasnu viziju kakvu to Srbiju želimo. Rezultati su zaista vidljivi i možemo ih videti na svakom ćošku, od formiranja prvog državnog DATA centra, uspostavljanje Nacionalnog portala otvorenih podataka, automatskom overom zdravstvenih knjižica, elektronska prijava preduzetnika, plaćanje platnim karticama, E-novcem, integrisanim ekonomskim bankarstvom na portalu E-uprava, zatim realizacija zaista fenomenalnog projekta „Bebo, dobro došla na svet“, gde je omogućeno u svim porodilištima u Srbiji da se prijavi novorođenče. To i mnogo drugo. Ne bih zaista dužila. Samo u gradu Beogradu imamo više od 800 usluga, umrežene su i uvezane apsolutno sve državne institucije i na gradskom i na republičkom i na lokalnom nivou. Imamo zadovoljne građane koji su samo tokom 2016. godine imali na ovom portalu ostvarenih više od dva miliona usluga.

Ako ovako nastavi, Srbija će postati lider u Evropi za elektronske usluge i digitalizaciju, rame uz rame ćemo stajati sa jednom Estonijom koja je u okviru EU zaista poznata kao zemlja koja je reformisala svoj sistem E-uprave i čiji građani danas na osnovu samo lične karte ili mobilnog telefona mogu da veliki broj usluga ostvare.

Na samom kraju, želela bih da najoštrije osudim huliganski čin napada na prostorije opštinskog odbora SNS u Rakovici. Ovaj napad predstavlja jedan u nizu napada na SNS, na našeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića, ali i na imovinu naše stranke. Vandalizam, mržnja, agresija, pozivanje na ukrajinski ili makedonski scenario je jedino što naši politički neistomišljenici nude građanima Republike Srbije.

Iskoristila bih ovu priliku da pozovem nadležne institucije u Republici Srbiji da reaguju, da počinioce privedu pravdi. Srbija je jedna stabilna zemlja i ovakvi vidovi nasilja su zaista nedopustivi. Mi želimo da kaznimo počinioce i da kaznimo sve ovakve vidove nasilja koji ugrožavaju našu bezbednost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Zarad istine, zarad istine koja mi je jako važna zbog građana Republike Srbije, želim da kažem sledeće zvanične podatke koje mi je dostavilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

Samo tokom 2014. i 2016. godine umreženo je više od 145 državnih institucija na republičkim, gradskim i lokalnim nivoima. Pruženo je tokom 2016. godine više od dva miliona usluga na centralnom sajtu portala E-uprave. To je javno proverljiv dokaz, možete i u ovom trenutku da proverite, mediji su o tome pisali, očigledno niste dobro čitali ili ne želite da čitate o uspesima i rezultatima Vlade Republike Srbije.

Kada sam govorila, govorila sam o tome da je 800 usluga ponuđeno na centralnom sajtu portala E-uprava. Znači, svi građani ovog trenutka, sada dok sedimo u Narodnoj skupštini mogu ili putem kompjutera, laptopa, mobilnog telefona da pristupe elektronskom šalteru. Oni su tada prvi put korisnici tog šaltera, oni su prvi na redu, nema apsolutno više redova i nema čekanja. To možete da proverite, svi oni koji su elektronski naručivali i dokumenta i vozačke dozvole i zdravstvene knjižice i podnosili zahteve za alimentaciju, veliki, veliki broj, 800 usluga sam rekla, zaista nemam toliko vremena da pobrojim sve one pozitivne rezultate koji su ocenjeni, hteli vi to da priznate ili ne, od strane OUN koja je marta ove godine našu kancelariju, srpsku kancelariju, Kancelariju za informacione tehnologije proglasila za najbolju u svetu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine Milićeviću, poštovani uvaženi ministre Đorđeviću, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Srbija je napredovala za 12 mesta po indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma. To je najbolji rezultat Srbije koji je registrovan prošle godine od 2010. godine, od kad je promenjena metodologija.

Poboljšanja su vidna u osam najvažnijih kategorija po kojima se ocenjuje konkurentnost jedne zemlje, a najveći pomak je u makroekonomskom okruženju, na osnovu čega je Srbija napredovala za 31 poziciju. Srbija je zaista na dobrom putu, to govore i relevantne međunarodne institucije. Dobro je kad nas rangiraju stranci.

Po efikasnosti tržišta rada, napredak je za 14 mesta, a u visokom obrazovanju i obuci za 10 mesta.

Kada sve to znamo, važno je da napomenemo koji su osnovni razlozi zašto je važno da usvojimo Zakon o planskom sistemu Republike Srbije. Predlog Zakona o planskom sistemu Republike Srbije Vlada je uputila Skupštini 6. septembra prošle godine i on ima za cilj uvođenje jedinstvenih standarda kvalitetnog planiranja i kreiranja javnih politika na svim nivoima u Republici Srbiji, čvršću povezanost planiranja i programskog budžeta, kao i bolju koordinaciju republičkih, gradskih i lokalnih nivoa.

Podsetiću vas, i najrazvijenije zemlje sveta poput Amerike, Rusije i Kine imaju svoje jasne planove, imaju određene oblike državnog intervencionizma. Mnogi savremeni teoretičari ekonomskih prilika govore o tome da su postojali bolji i jasniji planovi nama se ne bi ni desila svetska ekonomska kriza, čije negativne efekte i danas osećamo.

Koji su razlozi za donošenje Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, o kome ću danas nešto više govoriti? Osnovni razlog, zapravo, leži u potrebi da se uspostavi jedan sveobuhvatan, efikasan, transparentan, koordinisan, realistični sistem planiranja, da imamo sve ključne aspekte socijalne, ekonomske i razvojne politike, ali i regionalnog i prostornog razvoja, da koristimo optimalno naša budžetska sredstva, čime ćemo obezbediti održiv razvoj Republike Srbije ali i efikasno sprovođenje procesa evropskih integracija.

Kada smo kod evropskih integracija, želim da vas podsetim da je Srbija uspešno otvorila 12 pregovaračkih poglavlja, da očekujemo da ćemo u prvoj polovini ove godine otvoriti još poglavlja, da je naša administracija spremna. Jedno od osnovnih poglavlja, koje smo na samom početku otvorili je upravo poglavlje 32, koje se odnosi na budžetsku kontrolu, na eksternu, internu reviziju. Znači, moramo da vodimo računa da planski budžetiramo i da vodimo računa o našim finansijama.

Takođe, jedno od važnih poglavlja koje smo otvorili je i poglavlje 5, na putu Srbiji ka EU, koje se odnosi na javne nabavke i reformu sistema javnih nabavki u našoj zemlji.

Osnovni razlozi za donošenje ovog zakona i šta će to dobro doneti građanima, privredi i društvu uopšte je, zapravo, ovaj zakon i ovi propisi će doprineti efikasnom planiranju u Republici Srbiji i upravljanju javnim tipologijama, ali dovešće i do toga da imamo hijerarhiju planskih dokumenata, gde imamo transparentnost donošenja i izrade dokumenata javnih politika, da znamo šta nam je strategija, šta nam je plan, šta su nam akcioni planovi, šta su nam programi.

Takođe želim da kažem da su predstavnici ministarstva, državne uprave i lokalne samouprave zaista organizovali veliki broj javnih rasprava koje su bile od decembra prošle godine do januara ove godine i da su učestvovali svi zaista na dva okrugla stola, svi relevantni predstavnici organa državne uprave, Narodne skupštine, civilnog sektora, nezavisnih državnih organa, ali i predstavnici privrednih udruženja.

Takođe, dobri zakoni vode dobroj upravi, a dobri planovi dovode do države srećnih građana, do države zadovoljnih građana, što je jedan od ciljeva ovog zakona.

Takođe, jedan od pozitivnih koraka Srbije ka članstvu u EU, ali i boljitku i dobrobiti građana republike Srbije, napravljen je u domenu kreiranja javnih politika, a mi kreiramo javne politike upravo usvajanjem zakona o planskom sistemu Republike Srbije, koji je Vlada uputila parlamentu i kojim želimo zapravo da modernizujemo sam sistem planiranja i kreiranja javnih politika.

Takođe, želim da kažem kako je to izgledalo kada država nema plan i kada država nema jasnu viziju i strategiju. Bivši režim je donosio i planove i strategije bez ikakve sprovodivosti u praksi, bez ikakvog odnosa ka građanima, ka potrebama građana, bez ikakvog osećaja za realnost i za stvarne prilike u našoj zemlji, zato što su ih i građani kaznili, i u Boru i u Sevojnu i u Aranđelovcu i u Beogradu su ih građani kaznili zato što nisu obezbedili nikakve jasne planove i projekte razvoja u lokalnim samoupravama u kojima su se kandidovali.

Takođe, vas niko u svetu neće ozbiljno ceniti. Vi ne možete biti relevantan faktor ni na evropskom ni na međunarodnom planu ako jedno pričate na unutrašnjem planu, a drugo pričate kada sedite izvan granica ove države.

Vi sami pišete zakone, vi sami pišete strategije, određene planove, a onda ih ne sprovodite. Koji će relevantan spoljno-politički partner da vas ozbiljno shvati?

Takođe, želela bih da kažem da će SNS usvojiti i podržati svih ovih 16 zakonskih rešenja i prateća dokumenta koja su teme ovog dnevnog reda. Ja bih pozvala sve svoje kolege iz pozicije i opozicije da podrže ova zaista dobra zakonska rešenja.

Srpska napredna stranka takođe nudi jasan plan i kada je u pitanju razvoj našeg sela, naših gradova, naših opština, svih delova ove Srbije. Mi se upravo od naših političkih protivnika, od naših ostalih političkih partija razlikujemo u tome što ispunjavamo obećanja data građanima.

Dobar primer za to je upravo reforma e-uprave i digitalizacija. Za kratko vreme pokazali smo kako kroz reformu elektronske uprave, državne uprave, digitalizacijom mi možemo zaista da pokažemo pozitivne efekte i kod građana i kod privrede, kako možemo da popravimo rejting naše zemlje i na evropskom i na svetskom planu i kada je reč o uslugama koje nudimo on lajn i kada je reč o građevinskim dozvolama.

Prioritet predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, celokupne Vlade Republike Srbije su zapošljavanje i bolji život građana i to su najvažnije teme i tih tema se držimo i kada usvajamo i kada donosimo ove zakone.

Reforme su bazirane na tri osnovna stuba, na ekonomiji, administraciji i pravnoj državi. Kada sve to znate, onda ste zaista ponosni kada prisustvujete na brojnim evropskim forumima i konferencijama, kada vašu zemlju, kada Republiku Srbiju zaista hvale i kada nude brojne reči pohvale, jer je Srbija zaista najviše napredovala na putu evropskih integracija kada pogledate sve zemlje kandidate, kada pogledate čitav zapadni Balkan i to zaista sa ponosom želim da istaknem i u ovom domu Narodne skupštine.

Ako vam u ekonomiji dobro ide, ako ljudi imaju posao, ako imaju pristojne plate, ako imaju mogućnost da karijerno napredujemo, onda će imati interesovanja da više rade i da se razvijaju u našoj zemlji, manje će ih interesovati politika mržnje koja deo srpske opozicije promoviše u javnoj sferi, što je loše i za našu zemlju i za naše građane.

Na samom kraju želim da kažem sledeće, ja dolazim iz Beograda, iz gradske opštine Rakovica. Po prvi put nakon 50 godina, nakon više od pet decenija, mi za Beograd imamo jasnu viziju i jasan plan razvoja i oporavka.

Nakon četrdeset godina, mi smo u Rakovici izgradili jedan dom zdravlja na Labudovom brdu. Mi smo otvorili policijsku ispostavu u Resniku, otvorili smo Kapitol park, investiciju vrednu više od 30 miliona evra. Mi smo obezbedili da naši građani Rakovice, ali i ostalih delova Beograda zaista bolje žive.

Prvog marta ove godine, počela je rekonstrukcija Bulevara Patrijarha Pavla. To je ona pristupna saobraćajnica koja vodi ka mostu na Adi, koju prethodno žuto preduzeće nije uspelo da uradi. Mi smo i taj most, koji je najskuplji most u istoriji Beograda platili. Evo sada ga i završavamo. Nisu mogli za tri mandata, koliko su vladali Beogradom, da završe jedan most. To vam govori o rezultatima i efektiva njihove vlasti.

Mi u Beogradu, Beograd je danas pametan grad, jedna svetska metropola, jedna ozbiljna prestonica, mi danas imamo 800 onlajn usluga. Znači, elektronskim putem građani Beograda mogu da realizuju neku od svojih potreba. Mi ćemo u narednom periodu, u naredne četiri godine, jer smo za to dobili mandat građana Republike Srbije, više da ulažemo i u naše škole, bolnice, domove zdravlja, ali i u vodovodnu, kanalizacionu mrežu.

Na samom kraju, želim da vas podsetim da smo mi u prigradskim opštinama u prethodne četiri godine uložili 350 miliona evra što je za četiri puta više od Đilasove Vlade u prethodnom periodu, kada je reč o ulaganju u prigradskim opštinama. Nastavićemo ka ambicioznim planovima. Uskoro ćemo završiti i rekonstrukciju beogradskog železničkog čvora. Želimo da naš železnički saobraćaj, da naše pruge, da srpske pruge budu bolje i efikasnije.

Videli smo kako izgleda politika bez plana u Beogradu i Srbiji. Dosta je politike bez plana, dosta je politike bez vizije.

Želim da iskoristim, na kraju, sve svoje kolege narodne poslanike da zaista podrže ove dobre i kvalitetne zakonske predloge. Zahvaljujem.