| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Uvažena predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege, ja mislim da ovaj amandman treba odbiti. Mislim da projektna dokumentacija ima izuzetno značajno mesto u svakom projektu i mnogo je značajnije više para i jeftinije više para potrošiti na korekciju i dovođenje projekta do idealnog stanja nego direktno ući u neke greške u samoj izgradi i izvođenju.
Što se tiče brzih saobraćajnica, moram da naglasim da je idealno rešenje za brzu saobraćajnu Novi Pazar-Kraljevo gotovo, da idejni projekat, smo mogli da vidimo pre nekoliko meseci. Međutim, nešto se kasni sa završetkom tog konačnog projekta i koji će praktično omogućiti da se krene u realizaciju izgradnje, ove da kažem, životno značajne deonice od Kraljeva do Novog Pazara, koji će povezati taj deo Srbije i Kosovo i Metohiju sa centralnom Srbijom. Moram da kažem da je to od izuzetnog značaja.
Hoću da se osvrnem na još jednu nelogičnost koju imam i video sam u ovom budžetu, pa naglašavam predsednici Skupštine da mi slobodno oduzme od vremena šefa poslaničke grupe. Naime, ja sam na ovom mestu više puta ukazivao na nelogičnost nenamenskog transfera prema gradu Novom Pazaru i moram to ponovo da ponovim. Naime, nesrazmera je u nenamenskim transferima prema gradu Novom Pazaru i drugim gradovima i drugih 28 gradova u ovoj državi. Novi Pazar prema ta četiri kriterijuma, brojem stanovnika, brojem zaposlenih, po stepenu razvijenosti i prosečnim zaradama dobija najmanja sredstva nenamenskog transfera u državi Srbiji.
Uzmite ovaj budžet, pogledajte tamo tabelarni prikaz gde se jasno vidi da je ukupan nenamenski transfer za grad Novi Pazar je 559 miliona. Ako uzmete gradove slične veličine,videćete da Novi Pazar dobija dvostruko ili trostruko manje od tih gradova.
Evo, na primer, Leskova koji ima slični broj stanovnika, ima 897 miliona, a u klasi je više razvijenosti od Novog Pazara, ima veća primanja prosečna, znači 340 miliona više.
Evo, na primer Prijepolje, jesam lokal patriota, ali da uporedimo koje je skoro četiri puta ima manje stanovnika, dobija približno isto kao Novi Pazar 440 miliona, Pazar 560 ili, evo, Loznica koja ima duplo manje stanovnika, dobija skoro isto koliko i Novi Pazar od nenamenskih sredstava. To jednostavno nije realno, nije pošteno, nije pravedno.
Naravno, Novi Pazar po novom popisu ima preko 110.000 stanovnika, 110.000 stanovnika je ubeleženo, a u policijskoj upravi se govori, rečeno je da je izdato preko 127.000 dokumenata. Znači, Novi Pazar je doživeo ekspanziju, ima 20% više stanovnika i zbog migracije i zbog dobrog nataliteta. Na kraju, Novi Pazar je grad sa najmlađim stanovništvom ima najbolji natalitet u državi i jednostavno sam grad bez dovoljnih, nenamenski sredstava koja zaslužuje prema zakonu i Ustavu zaista ne može pokrenuti nikakvu značajniju industrijsku manju ili veću proizvodnju i uposliti ove mlade ljude koji u sve većem broju napuštaju grad i idu da traže posao van naše države.
Na kraju moram da kažem da za ovih tridesetak godina menjale su se razne vlasti, samo u Novi Pazar nije doveden ni jedan investitor za razliku od, na primer, 28 drugih gradova što je porazna stvar.
Ja moram da kažem da ipak smo imali dobru saradnju i istini za volju, mi otkad smo se sa SNS na vlasti ima se sluha za ovaj problem i uglavnom se na kraju godine iz budžetskih rezervi opredeli određena svota za grad Novi Pazar, tako je bilo i prošle godine, zaista izdašna svota i to je pomoglo gradu da prodiše. Ove godine ćemo ako se to ne desi imati izuzetan problem.
Zato molim Ministarstvo finansija i Vladu Srbije da i ove godine probada tim davanjem reši ovu zakonsku nelogičnost, neispravnost, nekorektnost2 dok ne dođemo da konačnog rešenja da zaista Novi Pazar prema kriterijumima koje uređuju zakoni ove države dobije ono što mu sleduje.
Pošto je tu potpredsednica Vlade, Adrijana Mesarević, ministarka privrede, moram da ukažem na još jednu stvar, sa nadom da ćete naći jedno brzo rešenje. Naime, svaki dolazak zime i hladnog vremena, naši građani koji se greju na čvrsta goriva, na pelet, pogotovo u ovoj godini, ili drva, sa zebnjom dočekuju da li će imati ogreva i koja će cena biti.
Mi smo pre nekoliko godina, čini mi se 2022. godine, imali cenu koja dostigla peleta po toni 280 evra do 290 evra, iako je to nerealna cena, da je to kraj, da je to vrh, da ne može više. Ova godina, nažalost, nam pokazuje da cene, evo juče sam proveravao i dobijam stalne sugestije i stalno sam u kontaktima sa građanima, oni se žale na enormne cene koje idu do 45.000 dinara. Ja znam da je Vlada već pokušala. Znači, to je 370 do 380 evra.
Ja znam da je Vlada već pokušala da omogućavanjem uvoza pokuša da nadomesti da li nedostatak ili nešto drugo ovog energenta, ali znam da su i zemlje u okruženju otišle dalje. Na primer, u BiH Vlada Federacije je uvela ograničenje na 245 evra po toni peleta. Ovo je krucijalno pitanje. Dve stotine hiljada naših stanovnika, odnosno porodica se greje na ovakav vid. Nemaju svi kao Beograd i neki veći gradovi gas, nego moraju ljudi da većinu svoje plate opredele za zagrejavanje svojih domova.
S toga, pozivam naše ministarstvo da i pored toga što je učinilo koliko je moglo i koliko može, učini još više i da jednostavno rešimo ovaj problem, da se donesu neke konkretne mere. Ako treba, što da ne, i zabrana izvoza, da se ograniči cena peleta i da naši građani dobiju, praktično, nemaju zebnju i ne budu ucenjivani na ovaj način od proizvođača, dobavljača ili trgovaca. Brojne su insinuacije da brojni trgovci i preprodavači ovog peleta namerno kriju pelet i dižu mu cenu na nerealan način. To je praktično ucena naših građana.
Zato, pozivam Ministarstvo i državu da reaguje na najbrži način i da pokažemo da država brine o svojim građanima i da neće dozvoliti mešetarenje na račun, da kažem, nekog sloja građana koji ne može da priušti drugi način grejanja osim ovoga i da zagreje svoje domove i porodice. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege, kada govorimo o budžetu za 2026. godinu važno je da ga ne posmatramo samo kroz brojke, već šta on znači za ljude, za naše sugrađane, za porodice, za radnike, za penzionere i za mlade ljude koji tek započinju porodični život, ali i za neke naše regione koji se često nalaze na ivici državne pažnje.
Ovaj budžet, uz sva svoja ograničenja i obaveze, donosi nekoliko jasnih poruka - nastavlja se rast plata i penzija, stabilnost ostaje prioritet, zdravstvo dobija najveći zamah do sada a mladi ljudi ostaju i dalje u centru naše pažnje.
Prvo, za mnoge građane ono što je najbitnije jesu plate i penzije i drago mi je što će ponovo rasti plata od 1. januara u javnom sektoru za 5,1%, a to dolazi nakon dvogodišnjeg kumulativnog rasta koji je u prosveti bio čak 28% a u zdravstvu oko 19%. Penzije će takođe rasti u decembru, stiže povećanje od 12,2% i kada sve to saberemo, jasno je da je standard građana prioritet i da se ova politika dosledno sprovodi već nekoliko godina unazad. Prosečna plata će premašiti hiljadu evra a minimalna zarada ide na 550 evra. To je razlika koja se oseti u kućnom budžetu.
Ne treba potcenjivati ni današnje stanje u Evropi i oko nas bliskim zemljama sa kojima najviše ekonomski sarađujemo. Srbija je uspela da zadrži javni dug na 46% bruto dohotka, a dogovoreni deficit od 3% je takođe dobar, devizne rezerve na istorijskom maksimumu i kurs stabilan.
Meni je jako drago kao lekaru što zdravstvo dobija najveće povećanje u celom dokumentu, više od 60 milijardi dinara je dodato. To su sredstva koja idu na izgradnju bolničkih infrastruktura, na bolnice, bolničke centre, na opremu, na rekonstrukciju i u kadar.
Ono što je za nas, građane Sandžaka, možda i najbitnije, jeste što se u najbržem odnosno ubrzanim tempom nastavlja izgradnja kliničko-bolničkog centra u Novom Pazaru, koja je bila prethodnih meseci usporena, zbog pre svega nekih birokratskih problema. Naime, dobijene su sve potrebne dozvole koje su tražene a i obezbeđena su dodatna sredstva za postavljanje nove, samostalne električne mreže koja će biti instalirana samo za ovu instituciju.
Poseban akcenat stavlja se na mlade i država nastavlja i dalje da pomaže mladima, pre svega kroz garantnu šemu za stambene kredite, uz dodatnih 200 miliona evra za narednu godinu, što je još uz nekoliko, čuli smo, mislim da je neko spomenuo 500 već tih kredita koji su ostvareni, da ćemo ići u hiljade odnosno preći ćemo 1.000, sa ovim ulaganjem možda i 2.000, znači, za dve hiljade mladih porodica koje će dobiti svoj stambeni smeštaj.
Tu je i refundacija 50% školarina preko studentskih kartica, čime se smanjuje praktično finansijski teret studiranja i pruža podsticaj mladima da ostanu u zemlji i razviju karijeru ovde.
Kroz Ministarstvo turizma i omladine koje je odlično radilo, godina 2026. će biti godina najvećih ulaganja u modernoj Srbiji, jer će budžet biti uvećan za 240 miliona dinara i ukupno će preći milijardu i sto miliona dinara. Investicije u omladinske prostore preko 220 miliona dinara ove godine - to su centri za učenje, za aktivizam, mentorstvo, preduzetništvo, kreativnost i volontiranje.
Istorijski trenutak biće u 2026. godini kada Srbija dobija prvu prestonicu mladih, za šta je u budžetu 2026. godine opredeljeno 200 miliona dinara. Brojni gradovi i brojne opštine u Srbiji uključene su u program izgradnje infrastrukture za mlađe, a među njima, što je meni izuzetno drago, biće Novi Pazar, koji će kao najmlađi grad u Srbiji dobiti velelepni centar za mlade na više od 6.000 metara kvadratnih, koji će biti jedan od najvećih u ovom delu Evrope. To je ulaganje za koje će se izdvojiti oko devet miliona evra. On će imati svoju biblioteku, svoj parking, restoran, centar za dualno obrazovanje itd.
Pre neki dan je u Novom Pazaru obnovljena još jedna od najvećih školskih sala koja opslužuje dve velike srednje škole u Novom Pazaru, a očekuje se i dalji nastavak, što i ovaj budžet obezbeđuje, u druge investicije u gradu - uređenje prostora oko kule Džephane i Altun-alem džamije, uređenje prostora oko autobuske stanice u saradnji sa Ministarstvom turizma i omladine, novi multimedijalni klub, uređenje platoa Hatidže Mehmedović i majki iz Srebrenice, koji će prerasti u jedan prelep, moderan gradski trg koji će gajiti poseban pijetet prema majkama Srebrenice.
Kada uz najveći projekat koji je u gradu, izgradnja novog kliničko-bolničkog centra vrednog oko 100 miliona evra, to sve saberete, ovo će biti ulaganje oko 200 miliona u Novi Pazar. Ovo su istorijski projekti, uprkos izazovima u budžetu i teškoj ekonomskoj situaciji.
Nadamo se da u investicionom planu "Skok u budućnost, Srbija 2027", znamo da je predviđeno 323 projekta širom Srbije, važno je spomenuti da će tu biti i projekata za Sandžak i za druge regione na koje je ovih godina obraćana manja pažnja nego na grad Beograd.
Mi jako podržavamo ravnomerni regionalni razvoj i kao stranka uvek insistiramo na tome, jer je to ključ, nešto što je ustavna kategorija i nešto što garantuje praktično Ustav i zakoni, da se jednako živi u svim delovima naše države. Mislim da to ovaj budžet omogućuje i mislim da to ovaj budžet pospešuje i zato ćemo ga podržati. Hvala vam.
Uvažene koleginice i kolege, uvažena predsedavajuća, kakav je značaj Regulatornog tela za elektronske medije, tzv. REM-a, možda najbolje profiliše pitanje koje se ovih dana najčešće čuje u medijima. Da li bi Srbija bila manje podeljeno društvo da smo imali funkcionalan REM Saveta pre godinu dana kada su počeli protesti? Nema sumnje da bi rad ovog tela u punom kapacitetu u mnogome smanjio podele u našem društvu i da bi rečnik, neprihvatljiv rečnik koji čujemo svakodnevno, na skoro svim televizijama, bio drugačiji.
Mi danas živimo u jednom svetu u kome je uticaj mas medija veći nego ikada. Masovni mediji su ušli u samo tkivo našeg društva i svesno ili nesvesno utiču na našu svakodnevnicu i dominantno oblikuju našu komunikaciju i na poslu i sa kolegama i sa prijateljima a i u našoj sopstvenoj porodici. Srbija je već godinama u vrhu konzumacije medijskih i to pre svega televizijskih sadržaja, a posebno to dolazi do izražaja kod starijih generacija. Ali, nisu samo stariji ti koji su podložni efektima masovnih elektronskih medija, naša deca odrastaju u svetu u kome masovni mediji jesu svakodnevnica i koji imaju dominantnu ulogu u stvaranju sistema vrednosti i kulture u kojoj oni odrastaju i formiraju se kao osobe.
Pre svega REM monitoringom medija u pogledu sadržaja mora imati presudnu ulogu u stvaranju medijskog ambijenta koji je siguran za decu i koji kroz dečiji, obrazovno-naučni program pozitivno doprinosi njihovom razvoju. REM ima još jednu zaista bitnu ulogu koja nije mnogo spominjana ovde u ovom domu, a to je pre svega da obezbedi poštovanje i dostojanstvo manjinskim zajednicama u Srbiji i da krucijalno obezbedi postojanje adekvatnih programa i sadržaja koji promovišu manjinske jezike, manjinske narode u ovoj državi.
Javni servis, a čini mi se i sve druge televizije sa nacionalnom frekvencijom moraju biti mnogo otvorenije za manjinske programe i manjinske jezike. Oni nažalost to ovih godina do sada nisu bili. Radio-televizija Srbije pre svega mora biti, a i drugi servisi sa nacionalnom frekvencijom moraju biti mesto susreta svih kultura i tradicija, svih naroda i narodnosti u našoj državi, jer je ona zaista bogata, multietičnošću i multikulturalnošću.
Stoga je izuzetno dobra stvar što Savet propisuje odnosno što Zakon o elektronskim medijima propisuje da u Savet REM-a bude obavezno zastupljen po jedan predstavnik verskih zajednica, jedan predstavnik manjinskih naroda, odnosno predstavnik kojeg daju saveti nacionalnih manjina. Zaista mislim da REM ima krucijalnu ulogu i u današnjosti, a verujem i u bliskoj budućnosti i da je od izuzetnog značaja i da ga danas izglasamo u svom punom kapacitetu.
Sigurno da će rad ovog tela direktno zavisiti od integriteta i profesionalnosti volje ljudi koji ga čine, i stoga mi je jako drago što su oni prošli jedno zaista dobro sito i što su kandidati pred nama ispunili sve uslove koje zakon nalaže.
Ovo telo objediniće zaista ljude različitih profesionalnih iskustava i obrazovanja jer dolaze iz različitih sfera našeg života i može zaista svojim kvalitetom i radom u mnogome unaprediti stanje u medijskoj sferi, ali čini mi se što je još bitnije, biti promoter kulture dijaloga i argumentovane debate u celom društvu što je za nas možda danas najvažnije.
Nezavisne institucije i nezavisni regulatori su ključni za svako demokratsko društvo, a REM ima ključnu ulogu u ostvarivanju pluralizma i zaštitu interesa javnosti masovnih medija.
Na kraju, moram da naglasim da sloboda izražavanja i sloboda medija je jedno od osnovnih ljudskih prava i sloboda. Bili ste svi svedoci da smo mi kao zaista koalicija bili vrlo profesionalni i ispoštovali svako slovo ovog zakona i biće mi zaista drago da danas izglasamo ovo telo u svom punom kapacitetu, sa svim svojim članovima. Hvala vam.
Nema govora na sednicama odbora.
(Novi Pazar, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 131816.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Grad Novi Pazar (Odbornik u Skupštini Grada) | Grad | Mesečno | 20000.00 | RSD | 17.08.2020 - | |
| Član nadzornog odbora - predstavnik Vlade | Klinički centar Srbije | Republika | Mesečno | 41138.00 | RSD | 22.04.2021 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 131816.00 | RSD | 01.08.2022 - |