MUAMER BAČEVAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 01. januara 1977. godine. Živi u Novom Pazaru.

Po zanimanju je doktor medicine, internista.

Obavljao je funkcije predsednika Gradskog odbora Sandžačke demokratske partije Novi Pazar i šefa odborničke grupe okupljene oko SDP-a.

Trenutno je na poziciji generalnog sekretara partije.

Na izborima 2014. godine po prvi put postaje narodni poslanik, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine. U XI skupštinskom sazivu (2016. - 2020.) bio je član Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za evropske integracije.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat, kada se našao na 40. poziciji na izbornoj listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 13:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 37
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrto vanredno zasedanje , 09.06.2021.

Uvažena ministarko sa gostima, uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, pre svega želim da se zahvalim Ministarstvu i ministarki zaista na agilnosti i želji da se nekim novim rešenjima i prilagođavanju našeg pravnog sistema, unificiramo sa evropskim pravnim sistemom i to je nešto što ćemo mi socijaldemokrate uvek podržavati, jer mislimo da kulturno, civilizacijski, pravno pripadamo tom evropskom prostoru, i geografski, ali i kao što rekoh na drugi način.

Pred nama je danas zakon kojim se uspostavlja danas nacionalna baza podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma. Uspostavljanjem ove baze je jako bitno, jer je deo onih opštih mera koje naša država sprovodi za pre svega, prevenciju, a onda i efikasnu borbu protiv terorizma, a istovremeno je kao što rekoh na samom početku, to jedan od naših zadataka i mi praktično, ovo su neke aktivnosti koje smo mi preduzeli da činimo i obavezali se da činimo, pre svega kroz akcioni plan za pregovaračko poglavlje 24. odnosno pravda, sloboda i bezbednost, ali su deo i naših planskih regulativa, odnosno akcionog plana i strategije nacionalne strategije naše države za borbu protiv terorizma, od 2017. do 2021. godine.

Ono što je bitno to je da rešenja u ovom zakonu pre svega žele da urede procedure na jedan jasan način, kako se pothranjuju podaci, kako se čuvaju podaci i kako se koristi podaci. Meni je od krucijalnog značaja da će se sve to činiti uz naglasak poštovanja međunarodnih standarda zaštite ljudskih prava i sloboda.

Jasno je da je ovo izuzetno pitanje i jeste veliko pitanje na koji način će se prikupljati i ko će biti deo tih podataka, ali mi moramo kao građanska vlast, kao predstavnici građana imati jak nadzor. Mene raduje što će i u samom ovom postupku i procesu veliki značaj imati i Poverenik za informacije od javnog značaja, odnosno njegova uloga je jako bitna i on će biti još jedan od oblika kontrole na koji način se ovi podaci prikupljaju.

Rešenja sadržana u ovom zakonu imaju za cilj, kao što rekoh, da urede ove procedure, ali sa druge strane imaju za cilj da obezbede efikasnu razmenu podataka između naših državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma i, naravno, da podignu sposobnost našeg sistema bezbednosti, da blagovremeno i efikasno reaguju u situacijama koje izazivaju ili koje prete.

Meni je drago što mi nismo imali, da kažem, mnogo takvih situacija. Apsolutno, videćete, izneću neka istraživanja da mi spadamo u grupu zemalja koje su označene kao zemlje sa jako niskom stopom ili mogućnošću za terorizam.

Borba protiv terorizma je nužna i neupitna, ali je, još jednom ponavljam, potrebno naglasiti nužnost očuvanja slobode pojedinca, kao i drugih najviših vrednosti i liberalne demokratije. Jedino na taj način borba protiv svakog oblika terorizma će biti uspešna.

Pre gotovo 250 godina Bendžamin Freklin je upozorio da oni koji se odriču esencijalnih sloboda da bi dohvatili malu i prolaznu sigurnost ne zaslužuju ni slobodu, ni sigurnost.

Države, naravno, imaju pravo na borbu protiv terorizma, ali nemaju pravo na neograničenu slobodu u svom delovanju jer to dovodi u pitanje čitav moralni okvir unutar kog su izgrađeni međunarodni zakoni. Pravne i legitimne države poseduju norme, pravila i deklaracije koje su potpisali i kojih se trebaju podržavati, bez obzira na neprijatelja, u ovom slučaju mogućeg teroristu.

Mi u SDP-u smatramo da je u borbi protiv terorizma potrebna kombinacija tri modela – upotreba politike i diplomatije, sprovođenje pravnog sistema i kaznenog zakonodavstva i sa treće strane, kao poslednje, upotreba policijskih i vojnih snaga, odnosno snage moći.

Traži se izbegavanje preterane reakcije i opšte represije, a naglasak je stavljen na potrebu delovanja u okvirima, naravno, zakona.

Sve tajne i obaveštajne službe i druge institucije i agencije koje su uključene u borbu protiv terorizma trebaju i moraju biti pod strogom kontrolom civilnog društva i izabrane vlasti. Jedino na taj način borba protiv terorizma može postati uspešna bez opasnosti za naš demokratski i liberalni poredak.

Skrenuo bih pažnju na neke nove tendencije koje danas postoje i koje su se javile u zadnjih nekoliko godina, a pre svega su dobile na značaju, na ubrzanju za vreme pandemije. Postoji nešto što se zove globalni indeks terorizma, koji pokazuje vrlo jasno da danas ekstremna desnica postaje najveća pretnja.

Broj žrtava terorizma u svetu opao je, petu godinu uzastopno, ali je broj napada ekstremne desnice porastao za 250%, do nivoa koji nije viđen poslednjih 50 godina, što pokazuje ovaj globalni indeks o terorizmu iz 2020. godine uz procenu da je vrlo izvesno da će pandemija dodatno povećati i podstaći taj trend.

Broj žrtava terorističkih napada širom sveta opao je 2019. godine za 15%, odnosno za 59% nego što je to bilo 2014. godine.

U istraživanju Instituta za ekonomiju i mir, čije je sedište u Sidneju, navodi se da se terorizam druge uzastopne godine najviše smirio na Bliskom istoku i Severnoj Africi. U tim regionima najmanji je broj ubijenih još od 2003. godine, a pandemija bi mogla to da produži i da još dodatno naglasi.

U ovoj studiji su analizirani trendovi globalnog terorizma i stavljena je i napravljena, kao što sam već rekao, lista zemalja ugroženosti od terorizma. Na toj rang listi ima šest kategorija, a prva tri mesta kao zemlje sa vrlo visokim uticajem terorizma zauzimaju Avganistan, Irak i Nigerija. Sledi grupa od 17 zemalja koje su predvođene Sirijom i u toj grupi nema evropskih zemalja.

U grupi od 27 zemalja, gde terorizam ima srednji efekat su SAD, Rusija, Ukrajina, Francuska, Velika Britanija i Grčka. Gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, ušle su u grupu od 55 država u kojima terorizam ima veoma mali efekat. To je nešto što pokazuje statistika i struka.

Po oceni autora studije, smanjenje broja terorističkih napada može se u najvećoj meri prepisati smanjenju teritorije, odnosno nestanku one tzv. islamske države, ekstremističke države i deskalacije sukoba na Bliskom istoku. Međutim, danas se beleži više teroristički napad na ekstremne desnice. Ima ih više u ovoj godini, nego u poslednjih 50 godina i to je ona opasnost na koju želim da ukažem, da jačanje desnice, nacionalizma, šovinizma je opasnost koja danas može da prevlada i terorizam i koja ide u tom pravcu.

Takođe, jedna od velikih zabluda jeste da terorizam najviše pogađa zemlje Zapada. On njih najmanje pogađa. Najviše pogađa zemlje u kojima postoje sukobi. Pre svega, 90% terorizma događa se u kontekstu koji je trenutno u toku, na primer, u Avganistanu, u Siriju, u Nigeriji, u Somaliji ili u Jemenu i tamo terorizam ima neslućene razmere i uništava i ne nanosi samo gubljenje života, nego zaista materijalna sredstva i kompletnu infrastrukturu zemlje briše i pravi zaista ogromnu štetu, pre svega tom prostoru.

Postoji, još jednom kažem, bojazan da bi ekonomske posledice koje izazove kovid mogle da utiče dalje na učestalost i oblike terorizma, ali još jednom naglašavam da veću opasnost ovaj kovid može da da u povećanoj stopi ekstremizma koji je u rastu.

Želim dalje da kažem da pod ovim društveno-ekonomskim pritiskom moglo bi da se desi da se još više ljudi otuđe od društva i da misli da su diskriminisani i da na taj način jedna od bojazni ove studije jeste dođe do eksplozije onog što sam rekao, da ekstremna desnica i ljudi koji pripadaju nekakvim ekstremnijim ideologijama i stavovima budu najveća pretnja u bliskoj budućnosti.

Naravno, svakako da ne postoji islamski terorizam, ali sigurno postoji islamofobija koja je u zapadnom delu zemljinog šara danas u porastu i muslimani širom sveta, pre svega mislim na one koje označavaju srednji put, koji su umereni, ravnopravni i odani stanovnici evropskih zemalja, zaista doživljavaju jednu torturu i u stalnom su strahu, ničim izazvano, po svoj život i po osnovna svoja ljudska prava.

Samo značenje reči „musliman“ znači bogu odan. To istovremeno znači državi odan, istovremeno znači čovečanstvu odan, istovremeno znači odan svim humanim idejama i čovekoljublju i u nikakvoj situaciji se ne može dovesti u vezu sa bilo kakvim nasiljem.

Naravno da islamska doktrina vrlo jasno zabranjuje bilo kakvo nasilje, a ubistvo jednog čoveka gleda kao ubistvo cele planete. Stoga, potaknut sam, eto, pominjanjem toga, moram da kažem još jednom da islamski fundamentalizam ne postoji i da je kao pretnja u ovom delu Evrope, vrlo mali, odnosno, mala je ta pretnja.

Mogu tu da navedem mnogo stavova, ali izreći ću kao završetak ovog govora i osvrtanja na tu temu, jednu izjavu Jasera Arafata, koji je u javnoj osudi, a podsetiću vas da je Jaser Arafat dobio Nobelovu nagradu za mir u jednoj, a prepoznat je kao borac za prava palestinskog naroda. Moram da kažem jednu njegovu izjavu koja kaže – nijedan stupanj otpora i nijedan nivo očaja nikada ne može opravdati ubijanje nevinih civila, osuđujem terorizam, osuđujem ubijanje nevinih civila, bili oni Palestinci, Izraelci, Amerikanci itd.

Stav Islama prema ubistvu ili samoubistvu je neupitan, a pogotovo prema samoubistvu, gde je apsolutno neprihvatljivo i sa stanovišta božjeg zakona, jako je, da kažem, kažnjivo i zabranjeno učiniti nešto takvo.

Reći ću nešto i o predlozima zakona o davanju garancije Republike Srbije bankama za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagasa“, koji se odnosi na dugoročni kredit za gasifikaciju tri oblasti naše zemlje, jako bitno, Borskog i Zaječarskog okruga, onda, za razvodni gasovod Leskovac i Vranje i gasifikaciju Kolubarskog okruga.

Meni je jako drago i negde krajem prošle godine ovde sam direktno pitao premijerku i postavio pitanje kada će proći gasovod ka Novom Pazaru, Tutinu, Aleksandrovcu? Ona je ovde nama ustvrdila i zaista rekla da će krucijalna tema ove godine, u 2021. godini, glavna tema biti rešavanje deponija, preko 3500 deponija koje imamo u našoj zemlji, i gasifikacija naše države i dala je tvrdo obećanje da će i gasovod koji od Aleksandrovca, preko Kopaonika ide do Novog Pazara i Tutina, vrlo brzo ući u realizaciju.

Tako da, danas gasifikacija i, praktično, ovaj glavni korak koji ćemo učiniti sa garancijama prema bankarskim, gasifikacija ove tri oblasti naše zemlje me jako raduju i očekujem vrlo brzo da se započne sa izgradnjom gasovoda koji će i Sandžak gasifikovati, jer je mnogo razloga za to.

Devetog februara ove godine Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje o saglasnosti na Studiju o proceni na životnu sredinu projekta izgradnje razvojnog gasovoda RG094/2 Aleksandrovac-Kopaonik-Novi Pazar-Tutin, sa pratećim objektima. Znači, što se tiče dokumenata, evo, i saglasnosti, praktično završeno je sve i očekujem da se jedna ovakva garancija veoma brzo nađe i pred nama, što je i obećanje premijerke i za gasovod koji će voditi ka Novom Pazaru.

Naravno da ono što me raduje jeste da je ova Vlada odlučila da se bori protiv i da pokuša da reši probleme koje imamo u ekologiji, da što manje koristimo fosilna goriva, koji su glavni zagađivači i da se okrenemo zdravoj energiji, solarnim panelima, onda korišćenju gasa i da eliminišemo, praktično, mazut kao izvor u većem delu gradova za te lokalne toplane. To je nešto što ćemo mi socijaldemokrate zdušno podržati.

Tako da, najavljujem da ćemo u danu za glasanje podržati sve zakone o kojima danas diskutujemo. Hvala.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Uvaženi, regulatorno telo za elektronske medije, ima svakako centralno mesto u uređivanju medijskog prostora, u našem sistemu, i svakako da ga treba popuniti kvalitetnim kadrovima i tu svakako dostojnost i profesionalizam, su merila po kojima ćemo mi odlučivati i po kojima ćemo mi dati podršku kandidatu.

Osvrnuću se i na strategiju razvoja sistema javnog informisanja koju je donela naša Vlada do 2025. godine, a koja posebno podvlači i podcrtava da se moraju negovati raznolikost medijskog javnog sadržaja, i unapređivanje medijskog pluralizma.

Medijski javni servis Srbije mora svakako osnovati redakcije na jezicima nacionalnih manjina i to je delimično dobro učinjeno, pre svega u Vojvodini, gde su zastupljene sa redakcijama skoro sve nacionalne manjine, dok je u ostalim delovima naše zemlje stanje drugačije, nema redakcije za bosanski jezik i mislim da to što pre treba menjati.

Ne samo to, na RTS danas postoji samo jedna emisija koja se bavi temama nacionalnih manjina, a zove se „Građanin“, to je jako dobra emisija, međutim smatram da je to malo prostora za sve nacionalne manjine, pogotovu za one koje žive van Vojvodine, da prikažu svoje kulturne tradicionalne pozitivnosti i specifičnosti, koje svakako treba da ostali građani naše vide.

Svakako da medijski Javni servis treba da obezbedi više i emisija i drugih sadržaja u kojima će prezentovati naši manjinski narodi, ali u okviru postojećih emisija moramo zastupiti više predstavnika nacionalnih manjina, a izabrati prave teme. Jer, čini mi se da kvalitetnim sadržajima možemo nadomestiti nedostatke koji danas postoje.

Znači, podizanje kvaliteta programa, odnosno sadržajnošću izborom pravih informacija, pravih sagovornika možemo prezentovati jednu raznolikost u manjinskim narodima koji žive na prostorima naše države.

Više pozitivnih priča o doprinosima predstavnika manjinskih naroda našem društvu na svim poljima od kulture, tradicije, pa do sporta je zaista neophodno.

Kada pominjem sport, ja se zalažem da se najelitnija takmičenja svih naših sportova apsolutno prenose na javnom servisu. Sama ta vidljivost smanjiće neregularnosti koje su svakako prisutne i koje su tema unazad jedno značajno vreme.

Vi znate da i pored velikih neregularnosti fudbalski klub "Novi Pazar" na moju i na radost svih mojih sugrađana je uspeo da izbori opstanak među najboljim fudbalskim klubovima naše zemlje i meni se lično čini da je ove godine to bilo najteže, iako je čini mi se Novi Pazar imao tim i igrače koji po kvalitetu prevazilaze brojne timove koji su u vrhu tabele.

Da su prenošene fudbalske utakmice fudbalskog kluba "Novog Pazara" za šta se ja svestrano zalažem i na šta sada pozivam građani ove države bi jasno videlu sa koliko neregularnosti, nepravde su predstavnici moga kluba morali da se bore i da pretrpe, videli bi kako vitešku i časnu sa ogromnim sportskim zalaganjem svaku svoju pobedu, Pazarci moraju dvostruko da zasluže.

Ovo je pobeda svih nas koji se trudimo da fudbalski klub "Novi Pazar" i drugi kolektivi našeg grada budu ne samo oaze lokal patriotizma i multietničnosti već, pre svega fer pleja i zdravog sportskog duha.

S toga, želim da poručim i mrziteljima fudbalskom kluba "Novog Pazara" uopšte Novog Pazara, pre svega onima koji dolaze sa tog prostora da ćemo mi na ovim principima ustrajati i da će još dugo, dugo gledati i fudbalski klub "Novi Pazar" i druge ligaške naše timove u prvoj ligi u najboljim takmičenjima ove države, a nadam se i u međunarodnim takmičenjima.

Svakako da je Novi Pazar i Sandžak uspeo da se tablira kao rasadnik mladih sportista, uspešnih sportista od Adema Ljajića preko Armina Sinančevića, Asmira Kolašinca, Hamada Međedovića, itd. i ja smatram, a verujem da je delite moje mišljenje da takvi ljudi moraju da imaju više mesta na Javnom servisu jer oni svojom životnom borbom, svojim zastupanjem ove države na najbolji mogući način u svetu sporta i ovde i van su najbolji primer kako treba da se ponašaju naša deca i svi mi u odnosu prema sportu i prema svojoj državi.

Hvala vam.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2021.

Pozivam se na član 105, da niko na sednici ne može da govori, i član 106. takođe, može da se govori o tački samo dnevnog reda o koji se vodi pretres.

Mi ovde vrlo često, kada nastupaju poslanici ove poslaničke grupe, uglavnom ne slušamo i ne čujemo ništa što se dodiruje za tačku dnevnog reda. Evo, danas smo imali manir da čujemo i vidimo kako nastupa predsednik ove poslaničke grupe, da apsolutno priča o stvarima koje nisu vezane za dnevni red.

Još jedan manir, da se optuže svi oni drugi politički, da kažem, protivnici na najgori način i da se stave u kontekst najgorih kriminalaca i da se praktično kraj iz koga dolaze predstavi na najprljaviji način. To je još jedan manir i nešto što smo upravo čuli, apsolutne neistine o načinu funkcionisanja ove političke stranke i o tome na koji način oni seju strah u Sandžaku, i na koji način su oni uvezani sa kriminalom, najbolje su pokazali rezultati izbora u Novom Pazaru gde su oni duboka opozicija, gde imaju duplo manje glasova od stranke koju predvodi Rasim Ljajić.

Tužno je što se ceo politički angažman ove stranke i upravo govor poslanika ove stranke svodi na blaćenje i lepljenje najružnijih etiketa svojim političkim oponentima, pre svega laži, neistine i poturanja na najgori mogući način.

Ja vas molim, kao predsedavajućeg, da ovakav manir nastupanja više ne dopuštate, jer to unižava, pre svega ovu Skupštinu, ali vređa pre svega i one građane koji su iz Sandžaka i koji na ovakav način moraju da slušaju nastupe ljudi koji dolaze iz tog kraja.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Od famozne reforme pravosuđa koja se desila 2010. godine u našoj državi, počinju problemi pravosudnih organa u Sandžaku.

Naime, tada su ukinuti sudovi u opštini Tutin i opštini Sjenica i to je iskorišćeno da se smanjuje konstantno i drastično broj sudija i tužilaca, ali su brojevi predmeta iz godine u godinu drastično rasli od 10 do 20%.

Ovaj problem je delimično rešen 2014. godine kada se ponovo osniva i formira Osnovni sud u Sjenici koji danas bivstvuje i u kojem danas radi pet sudija.

Svi kriterijumi za postojanje osnovnog suda u opštini Tutin danas postoje. Mislim na one kriterijume koje je odredilo pravosuđe i moram reći da nije pravedno da jedna od najvećih opština u našoj Republici, sa 31.155 stanovnika iz popisa iz 2011. godine, znači 31.155 i koja je istovremeno i pogranična opština, nema svoj osnovni sud, dok neke opštine, uzeću na primer Petrovac na Mlavi, koji je, reći ću, manji od jedne mesne zajednice u Tutinu, takav sud ima.

Trenutno, sudije iz Novog Pazara putuju za Tutin i mogu da kažem da je to u ovim zimskim danima jako rizično i problematično. Sudska jedinica u Tutinu ima svoju sudsku zgradu u kojoj je do 2010. godine bio smešten sud i opštinsko tužilaštvo, tako da ne bi bilo nikakvih finansijskih izdataka, već bi se, naprotiv, oni smanjili obzirom da sudije iz Novog Pazara ne bi primali nadoknadu za putovanja.

Sa druge strane, zaista bi se jako izašlo u susret građanima koji žive u ovoj opštini, koja je jako razuđena, jer danas građani koji žive na Pešteri moraju zbog najjednostavnije situacije da putuju u Novi Pazar i to iziskuje i finansijske troškove i sve druge troškove.

Tako da želim zbog svega navedenog, jedne realne potrebe, da zamolim ministarku pravde, Maju Popović, da inicira vraćanje, tj. ponovno uspostavljanje osnovnog suda u Tutinu.

Eto, da nam date komentar na to.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Hvala vam.

Upravo ste vi dali najbolje argumente. Sve ovo što ste pobrojali, što su kriterijumi, opština Tutin zadovoljava, verujte mi.

Meni je drago što imamo kvalitetnog sagovornika, mislim konkretno na vas. Znam da želite da rešavate probleme u pravosuđu koji su nagomilani. Nastaviću i dalje.

Reći ću nešto i o tužilaštvima. Osnovno tužilaštvo u Novom Pazaru trenutno od predviđenih osam zamenika ima pet, obzirom da je šesti, koji je donedavno radio, otišao u penziju, a jedan je preuzeo mesto predsednika tog Osnovnog suda. Moram da vam kažem da danas postoje ozbiljni problemi zbog toga što ovo naše tužilaštvo pokriva i Tužilaštvo u Tutinu i Tužilaštvo u Sjenici. Imamo velike probleme jer imamo veliki broj predmeta. Mogu da vam kažem da godišnje imamo oko 5.000 predmeta u Novom Pazaru. To je jednako sa brojem predmeta koje ima npr. Kraljevo. Ono ima 11 zamenika tužilaca.

Drugo, jako je dobra stvar što je u Sjenici otvoren Osnovni sud. Moram da vam kažem da u Tutinu postoji duplo veći broj predmeta, što je osnova za formiranje novog suda. Svakako moram da vas podsetim da je 2016. godine Državno veće tužilaštava formiralo je jednu radno telo čiji je zadatak bio da utvrdi realne potrebe javnih tužilaca u Republici Srbiji i da je članica tog tela bila i tadašnja ministarka. Prema tadašnjoj analizi, imajući u vidu sve kriterijume, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru, ponavljam Osnovno javno tužilaštvo u Novom pazaru, koje ima najviše posla, bi trebalo, da umesto dosadašnjih osam, a ono ima pet, ima 14 zamenika, što bi bila mesečna norma izjednačena sa nekakvim standardima koji postoje kod vas.

U Višem javnom tužilaštvu mogu da kažem da je situacija nešto bolja, značajno bolja iako nisu popunjeni svi kapaciteti. Trebalo bi da ima pet zamenika, a ima ih tri, ali oni dobrom organizacijom i jednom angažovanošću zadovoljavaju potrebe.

Tu opet moram da vas pozovem, zamolim, sugerišem da porazmislite o opravdanosti vraćanja javnih tužilaštava u opštine Tutin i Sjenica. Vi znate koliko ja imam želju da ojačamo institucije države. Ja mislim da je to najbolji vid i najbolja brana odbrane naše države u svim njenim delovima. To vraća poverenje građana u ovu državu. Građani imaju utisak i stiču utisak da država brine o njima. Ona zaista brine. Moramo na svaki način da iskoristimo ovo i da pokušamo da ojačamo ove institucije, pogotovo ukoliko su one rubne, raštrkane, kada bi imenovanje dva tužilaca moglo da reši veliki problem, a nema ministarstvo neke ekonomske gubitke, već može da ostvari čak i prihod na tom polju.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Mi u SDPS Rasima Ljajića veliku pažnju pridajemo energetskoj efikasnosti i zdravom i čistom vazduhu.

S druge strane, mi smo zemlja koja, nažalost, najveći deo svoje energije dobija sagorevanjem uglja i drugih fosilnih goriva.

Vlada je u januaru usvojila Predlog pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene u kojoj je definisana promena kursa energetske politike sa oslanjanjem, pre svega, na obnovljive izvore energije.

Naravno, ne možemo kao neke zapadne evropske zemlje, na primer kao Nemačka, da potpuno ukinemo ugalj kao osnovni resurs za dobijanje električne energije, ali svakako naš fokus mora da bude na odsumporavanju, odnosno na pročišćavanju dima iz naših termoelektrana i toplana.

Moram da pohvalim to što je u martu ove godine u Ministarstvu energetike potpisan jedan ugovor o izgradnji nove toplane u Novom Pazaru na biomasu. To je ugovor vredan 5,8 miliona evra, čime će Novi Pazar dobiti jednu modernu toplanu.

Podsećam da danas u Novom Pazaru toplana je u samom centru grada i da koristi mazut, koji zaista mnogo zagađuje vazduh građana Novog Pazara.

Ova toplana će imati ekološku proizvodnju i cena grejanja će biti znatno niža, a obezbeđivaće duplo veću količinu energije.

Ono što je jako bitno za građane mog kraja jeste da se trenutno razvija projekat razvodnog gasovoda od Aleksandrovca koji će povezivati Kopaonik, Novi Pazar i Tutin. Gasifikacijom se otvara mogućnost da se toplani doda još jedan toplotni kotao sa četiri megavata, što će Novom Pazaru omogućiti potpunu energetsku sigurnost.

U Tutinu i Novom Pazaru je započeto sa procesom eksproprijacije zemljišta na trasi gasovoda koji prolazi kroz ove opštine. U Novom Pazaru je predviđeno da oko 810 parcela bude eksproprisano, odnosno neki njeni delovi. U gradskoj upravi su već za više od 300 uradili projektnu dokumentaciju.

Obzirom da ovde nije ministarka rudarstva i energetike, želim da, pre svega, apelujem na predsednicu Vlade, koja je ipak glava ove kuće, da što pre započne sa izgradnjom ovog gasovoda. On je nužan i neophodan i omogućiće da se smanji zagađenje gradova, kao što je Novi Pazar.

Vi znate da je Novi Pazar u jednoj kotlini, da je zagađenje izuzetno veliko obzirom da se apsolutno svi greju na fosilna goriva, na drvo, na ugalj, na mazut. Lokalna samouprava je učinila puno, čini i na tome da i toplana dobije novi izvor energije, ali…

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi zemljaci koji gledate ovu Skupštinu, podsetiću vas da se nalazimo u zadnjoj sedmici svetog meseca Ramazana, kada su muslimani posebno posvećeni molitvi, posebno posvećeni činjenju dobrih dela i solidarnosti.

Međutim, ovaj harmonični, lepi trenutak za sve Muslimane, preseklo je i uzbudile su zaista ružne scene koje dolaze iz Jerusalima, gde se strašan teror i nasilje sprovodi i sprovedeno je nad vernicima u velikom kompleksu, velikom islamskom centru Al-Aksa.

Situacija zaista preti da eskalira. Već je veliki broj poginulih Palestinaca i dece u ovom brutalnom napadu. I ovo je nešto što je osudio ceo kulturni i ceo savremeni svet. Pogledajte izjave i od Putina, od svih drugih velikodostojnika, pa i od Bajdena, osuđuje se nasilje. Osuđuje se sprovođenje političkih, da kažem, ciljeva na nasilan način.

U osnovi je želja da se upotrebom sile i nasilja ostvare politički ciljevi i nametne političko rešenje od strane izraelskih vlasti, a to je okupacija Jerusalima, koji je danas zajednički grad svih onih koji žive tamo, a to su, podsetiću vas, Izraelci i Palestinci. Ali, Palestinci nisu samo muslimani, nego je jako brojna i pravoslavna, da kažem, konfesija, koja je druga po brojnosti i koja takođe godinama unazad trpi zaista velike pritiske i nema mogućnost da ostvari svoja opšta prava, opšte ljudsko pravo na život i na sprovođenje verskih obreda.

Izraelci protivno odluci Saveta bezbednosti UN, kažem, na silu žele da okupiraju ceo Jerusalim i da ga proglase za glavni grad Izraela.

Ja duboko verujem u onu Monteskjeovu tezu da kada se pojavi mnogo zla u jednoj državi ili na zemlji, treba vera i religija je ta koja treba da da mnogo razloga za pomirenje.

Stoga pozivam sve verske zajednice u našoj državi, pozivam sve organizacije koje se bave očuvanjem ljudskih prava u ovoj državi, da osude svako nasilje, pogotovo ovo nasilje nad civilima i ovaj teror koji se sprovodi u Jerusalimu i da apeluju na mir i pravedno rešenje koje je svima na interes.

Mir u Palestini i pravedno rešenje palestinskog pitanja je ključ ne samo stabilnosti Bliskog istoka, već dobrih i kvalitetnih međureligijskih odnosa u celom svetu.

Naravno, želim i da podsetim sve vas da se danas slavi jedan od nacionalnih praznika Bošnjaka u ovoj državi, to je Dan nacionalne zastave, koja je simbol, da kažem, nacionalnog jedinstva Bošnjaka i željom za prosperitetom, ali ono i svedoči, ovaj praznik tradicionalnim, dobrosusedskim odnosima i saradnji Bošnjaka sa drugim nacionalnim zajednicama na ovim prostorima.

Stoga želim da Bošnjacima čestitam ovaj praznik, u želji da doživimo zajedničku prosperitetnu budućnost u ovoj državi zajedno. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.03.2021.

Uvaženi prijatelji, Fond za razvoj Republike Srbije svake godine raspisuje konkurs za dodelu kredita koji daje svim delovima naše zemlje, i to su jako povoljni krediti. Reč je o sredstvima koja se isplaćuju 10 godina, sa grejs periodom od jedne godine i sa minimalnom kamatom od 1,5-2,5% i to ide u zavisnosti da li preduzeće iz te opštine u kojem je stepenu razvijenosti opština. Naravno, s druge strane i od vrste kredita, odnosno ko ga traži, da li je to razvojni kredit, da li je namenjen mladim ljudima, trudnicama, odnosno ženama i u tim uslovima on ima bolje karakteristike.

Razvojna agencija Srbije je takođe preko Ministarstva privrede i Fonda za razvoj privrede takođe opredeljuje kredite, jako dobre, jako povoljne, koje čak subvencioniše od 25-45% i to zavisi od stepena razvoja za nerazvijene opštine, npr. opštinu Tutin koja spada u devastirane opštine u Republici Srbiji i peta je kategorija razvijenosti, 45% su potpuno besplatna, odnosno bespovratna sredstva koje država donira ili daje tim preduzećima.

Naravno da zahteve može preduzetnik, mikro-preduzeće za ove kredite podneti fondu ili lokalnim, odnosno regionalnim razvojnim agencijama npr. u našem kraju postoji regionalna razvojna agencija SEDA koja obuhvata tri opštine, Sjenicu, Tutin, Novi Pazar i preko nje se predaju zahtevi za ove kredite. Ona vrši monitoring, administrativno pomaže, sa druge strane prati iskorišćavanje ovih sredstava.

Međutim, jednim ispitivanjem koje je uradila ova naša razvojna agencija u Sandžaku SEDA, oko 90% ljudi koji su zainteresovani za ovaj kredit iz razloga što ga prati kamata, jer vi dobro znate da je kamata strogo zabranjena Muslimanima, i to je nešto što islam strogo zabranjuje, kamatu, lihvarstvo, zelenaštvo, izrabljivanje na takav način. To znači da, mi podržavamo tu, da kažem, moralnu ekonomiju, i praktično onemogućava se zarađivanje samo na osnovu novca, samo na osnovu kamate, ali sa druge strane je dopušteno da se uzima zajam, da se ulaže, da se stvara profit. Naravno, da se podeli rizik i sa onim koji ulaže, zajmodavcem i onim koji uzima, u takvim uslovima vrlo korektno, je moguće i može jedan Musliman uzeti zajam.

Stoga, želim da uputim sugestiju Ministarstvu ekonomije i Fondu za razvoj da kamata koja je predviđena ovim programima, otpiše, odnosno da je umanji za iznos koji se subvencioniše. Vrlo jednostavno, to je rešenje koje postoji npr. u BiH, jednostavno kamatu odbijte od onog dela koji država besplatno daje i omogućite ljudima iz ovog kraja, a to je preko 1.000 malih preduzetnika, jako uspešnih, da posluju sa ovim novcem koji država opredeljuje za ove programe.

Veliki je moralni problem verujućih ljudi da uđu u nešto što im je zabranjeno. To je problem verujućim ljudima i meni samom, i mislim da ovim rešenjem koje predlaže, da ima u vidu Ministarstvo privrede, možemo da omogućimo ljudima islamske veroispovesti, koji su uspešni preduzetnici, da konzumiraju ovaj novac i na taj način pomognu i sebi i ovoj državi, jer je reč o izuzetno uspešnim mikro-preduzećima. Hajde da podelimo rizik. Ja vam garantujem da će Sandžaklije sigurno ostvariti profit i za sebe i za ovu državu. Hvala vam.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.12.2020.

Uvažene koleginice i kolege, volontiranje afirmiše ono najplemenitije u jednom čoveku, a to je pacifizam, zajedništvo, briga za druge, solidarnost, pomaganje itd.

Vreme kovid pandemija, pogotovo nama u Novom Pazaru pokazalo je značaj volontiranja, značaj volontera, značaj njihove uloge u našem društvu. Borba protiv ove pošasti koja je pogodila kompletan zemljin šar bila bi nezamisliva ili čak mogu i da kažem i nemoguća da volonteri u Novom Pazaru nisu dali ogroman doprinos i zaista radili najteže poslove, omogućili da zdravstvene institucije funkcionišu.

Znači, od izuzetno teških poslova, a to je nošenje preteških boca kiseonika, preko teških fizičkih radova, a to je pravljenje toplih veza u našoj bolnici, pripremanje kovid ambulanti, odvajanje crvenih i zelenih zona, to je svakodnevan, težak fizički rad i ogroman broj volontera se, kako samo ime kaže, volonterski, besplatno javio i stavio na uslugu zdravstvenim ustanovama što je bilo zaista i što jeste za svaku pohvalu.

Naravno, i nemedicinska pomoć, njihova aktivnost svaki dan, oni svakodnevno pomažu bolesnicima, pa i lekarima i medicinskom osoblju, prave na hiljade litara limunade i drugih vitaminskih napitaka, hrane i to dostavljaju obolelim, bolesnima i onima kojima je to najpotrebnije. Naravno, to ne bi bilo moguće da nemamo jednu veliku finansijsku pomoć od naših preduzetnika i pre svega naše dijaspore.

Gospodo, čini mi se da u ovom teškom vremenu globalizacije, jednog liberalizma koji ne zna za solidarnost, ono što se dešavalo u Novom Pazaru je zaista pokazalo kolika je bratska ljubav, kolika je saosećajnost, kolika je humanost dijaspore Sandžaka. I ne samo tamo, nisu pomagali Novi Pazar i Tutin i Sjenicu i Prijepolje, nego i druge gradove u Srbiji. Volonteri Novog Pazara su za svaku pohvalu volonteri, 020 volonteri Novi Pazar su pomagali i nosili pomoć i u okolne gradove, pre svega u Kragujevac koji je prvi pomogao Novom Pazaru što se tiče medicinskog osoblja i to je takođe za svaku pomoć.

Naravno, sve je to rađeno preko naših humanitarnih organizacija, preko otvorene ruke, preko sevapa, preko puta sredine i drugih organizacija koje su se zaista bravurozno snašle u ovom jako teškom trenutku.

Šta hoću da vam kažem? Hoću da vam kažem da je Novi Pazar grad dobrih ljudi, nije to centar kriminala kako neki žele da predstave. U Novom Pazaru ima isto, ako ne i manje, kriminalnih radnji nego u drugim gradovima iste veličine, to je sasvim sigurno. Dva nesrećna obračuna koja su se desila za razliku od drugih krajeva, većih delova, većih gradova u Srbiji, nisu motivisana prevlašću za narko-tržište, ovim ili onim, već ličnim nesporazumima, povređenim dostojanstvom, kafanskim svađama itd.

Hoću da kažem, da je grad Novi Pazar i njegova okolina, grad plemenitih ljudi, mirnih ljudi, dobrih domaćina koji gaje volontarizam, koji žele da pomognu i sebi, ali i drugima. Zbog toga, obzirom da je Zakon o volontiranju usvojen 2010. godine i da ne odgovara današnjem vremenu i uslovima tražim od Ministarstva za rad i socijalnu politiku da što pre uđe u proces pravljenja novog zakona koji će odgovoriti ovom teškom vremenu, jer volontiranje je ne samo plemenito, ono pomaže i onima koji volontiraju, oni stiču određena iskustva i znanja i nešto što trebamo gajiti kao društvo socijalne pravde. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 06.07.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Nivig Pazara Grad Mesečno 25000.00 RSD 15.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 2797.00 RSD 03.06.2016 -
Lekar Opšte bolnica Novi Pazar Republika Mesečno 65773.00 RSD 01.02.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 45000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.