MILOVAN DRECUN

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Milovan Drecun je bio narodni poslanik pet puta do sada. Prvi put je izabran za poslanika u devetom sazivu, 2012. godine, a zatim i u naredna četiri skupštinska saziva, tako da je na funkciji narodnog poslanika od 2012. godine do danas.

U desetom sazivu bio je predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, kao i šef Delegacije Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

U 11. sazivu bio je predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju i član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.

U 12. sazivu bio je predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju i član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove. Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 66 sati, šest puta se obraćao u plenumu, nije učestvovao u postavljanju poslaničkih pitanja, kao ni u traženju obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 245 puta, i svaki put glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 28. na listi Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine. U 13. sazivu bio je deo poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, zamenik člana Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i šef Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

U 14. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao 36. na listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, mandat mu je potvrđen 06. februara 2024. godine.

U 14. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane. Predsednik je Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i zamenik člana Odbora za zaštitu životne sredine. Takođe, šef je Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.


BIOGRAFIJA

Rođen je 04. oktobra 1957. godine u Vranju.

Osnovnu školu je završio u Surdulici, a gimnaziju u Vladičinom Hanu. 1981. godine diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na smeru međunarodni odnosi.

Počeo je da radi kao spoljno-politički urednik u listu Narodna armija, glasilu tadašnje JNA, koje je nakon raspada SFR Jugoslavije 1992. preimenovano u Vojska. U Radio-televiziju Srbije (RTS) prešao je 1993. i, kao vojno-politički komentator, uglavnom pratio zbivanja na Kosovu. U vreme bombardovanja NATO-a 1999. bio je izveštač RTS sa Kosova.

Odlikovan je Oredenom za hrabrost.

Napisao je nekoliko knjiga o sukobima na Kosovu i Metohiji i međunarodnim odnosima.

Bio je član Socijalističke partije Srbije, u koju se učlanio 1996. godine. Početkom 2000. osnovao je partiju Preporod Srbije čiji je bio predsednik i kandidat na predsedničkim izborima 2004. godine. U Srpsku naprednu stranku se učlanio 2011. godine.

Živi u Beogradu.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2024, 10:31

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Drugo vanredno zasedanje , 25.09.2024.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, hoću da prokomentarišem nekoliko stavki o predloženom rebalansu budžeta koje se odnose na deo vezano za vojsku Srbije, posebno za nabavku borbenih aviona "Rafal" i za uvođenje ponovnog vraćanja služenja vojnog roka.

U našoj javnosti se pojavilo pitanje da li nam je "Rafal" uopšte potreban. Napredni višenamenski borbeni avion koji spada u prvih četiri u svetu u klasi borbenih aviona napredne četvrte generacije jeste "Rafal". Ne postoji ni jedna platforma koja može toliko različitih misija da efikasno koristi kao "Rafal". To je jedan od najsposobnijih borbenih aviona današnjice. Pravi je izbor upravo za države kojima ne treba namenski avion jednog tipa, već avion koji može sve po potrebi.

"Rafal" može da bude jednako uspešan u obavljanju klasičnih lovačkih zadataka, kao što je presretanje protivničkih aviona, u zaštiti vazdušnog prostora, u ulozi lovca bombardera za podršku jedinicama na zemlji, izvršava zadatke protivvazduhoplovne odbrane, premoć u vazdušnom prostoru i dejstvo vazduh-zemlja. Danas je jedan od najtraženijih borbenih aviona na tržištu. "Rafal" je efikasno korišćen u borbenim dejstvima u napadima na ciljeve na zemlji u Libiji, Maliju, Avganistanu, protiv islamske države.

Kada se kupuje borbeni avion, ne kupuje se samo platforma, kupuje se paket, pored aviona, naoružanje, municija, rezervni delovi, održavanje, obuka pilota i tehničara. Dugoročno, na 30 do 40 godina, za koliko se i kupuju borbeni avioni, "Rafal" je isplativiji od nekih drugih aviona. Na primer, cena korišćenja "Rafala", po različitim proračunima, može biti oko 16 hiljada evra po satu letenja, dok njegov pandan, "Suhoi 30 SN", čija je nabavna cena niža od "Rafala", sat letenja košta i do 30 hiljada dolara.

Avion je platforma koja nosi bombe i rakete. Od naoružanja koje nosi, zavisi koliko je avion dobar. Zato je moja dobronamerna preporuka našoj Vladi da veoma obrati pažnju na to kako će ispregovarati i da nabavi što je moguće bolje naoružanje za "Rafale" koje nabavljamo.

U javnosti su plasirane informacije koje su stvorile određene dileme i nerazumevanje značaja nabavke "Rafala". Jedna od plasiranih teza je da je odluka o kupovini "Rafala" doneta na brzinu, naprečac, ad hok. To je dezinformacija. Stručni timovi u vojsci Srbije radili su na planiranju nabavke novog aviona desetak godina, ne dana ili meseci, nego godina. Detaljno su analizirani svi aspekti, tehničke odnosno aerodinamičke karakteristike, logistički, odnosno održavanje, ekonomski, odnosno finansiranje, politički. Urađena je taktička studija pa analiza, razgovarano sa više proizvođača borbenih aviona. Dakle, nije u pitanju naprečac donesena odluka, već je to rezultat dugogodišnjeg rada ekspertskih timova.

Za razliku od onih koji su tamo negde 2007-2008. godine, kada je radni tim u komandi ratnog vazduhoplovstva vizionarski započeo planiranje obnavljanja i modernizaciju ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane govorili da je nemoguće nabaviti nove avione jer nema para, da će nam NATO štititi naše nebo kad uđemo u Alijansu, ova vlast upravo predvođena predsednikom Vučićem je stvorila uslove da nabavka novih borbenih aviona bude moguće.

Suštinski, unapređena je naša spoljno-politička pozicija, unapređeno bilateralno partnerstvo sa Francuskom, ostvaren izuzetan ekonomski napredak koji je stvorio finansijske uslove za nabavku aviona. Tadašnja vlast, a sadašnja i doveka opozicija je govorila da je nemoguće nabaviti nove avione, a ova vlast je njihovo nemoguće pretvorila u moguće i to je razlika između ove vlasti i onih prethodnih vlasti.

Druga neistina koja je plasirana je da se radi o trgovini i mi dobijamo rafale a dajemo naše migove Ukrajini. Nonsens da bismo prodali i ustupili naše migove trećoj strani, neophodno je saglasnost zemlje od koje smo nabavili te avione, dakle od Rusije.

Prvi rafal će nam biti isporučen 2028. godine i zar bilo ko racionalan može da zamisli da bismo dali migove i naše nebo ostavili bez zaštite do 2028. godine.

Treća dilema koja je stvorena, da nabavkom rafala Srbija napušta koncept vojne neutralnosti, jednostavno to je netačno. U strategiji odbrane je definisano sledeće, vojna neutralnost Srbije nije prepreka za njenu saradnju sa drugim državama i vojno političkim savezima. U strategiji nacionalne bezbednosti piše, polazišta strategije su očuvanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti i vojna neutralnost. To opredeljenje i dakle, i vojna neutralnost izražavaju spremnost Republike Srbije za aktivno učešće u procesima saradnje i zajedničkog delovanja sa drugim državama i subjektima međunarodnih odnosa u izgradnji i unapređenju nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti, zatim u strategiji odbrane od naročitog značaja za Republiku Srbiju, jeste unapređenje bilateralne saradnje u oblasti odbrane sa najmoćnijim i najuticajnijim državama u svetu, tradicionalnim prijateljskim državama, te državama koje mogu da doprinesu razvoju njenih odbrambenih sposobnosti. Upravo saradnja sa Francuskom na vojnom planu, da podsetim na helikoptere, na mobilne raketne sisteme, na sve drugo što nabavljamo od Francuza jeste primer te saradnje koja može da podigne kapacitet naših odbrambenih sposobnosti.

Dakle, i ova teza da napuštamo koncept vojne neutralnosti jednostavno ne stoji.

Nabavka rafala, na presudan nivo podiže naš kapacitet upravo da održimo vojnu neutralnost i učinimo je efikasnijom, rafali jačaju poziciju naše zemlje u oblasti modernih tehnologija i deluju preventivno , odvraćaju one koji imaju agresivne namere prema Srbiji. U uslovima dugoročne globalne nestabilnosti, nabavka rafala ima stabilizujući značaj, i kada se stvara tzv. vojska Kosova, kada se Hrvatska naoružava, posedovanje višenamenskog borbenog aviona je od presudnog značaja za zaštitu srpskog naroda od novog pogroma, od agresivnih namera Prištine prema Raškoj oblasti, prema Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Čiju teritoriju planira da gađa Hrvatska himarsima? Slovenačku, ne, Austrijsku, ne, Mađarsku, ne. Lako je zaključiti da meta može biti samo Srbija i Republika Srpska. Bitno je zato imati kapacitete koji mogu da nas zaštite od takvih eventualnih ambicija. Nabavka rafala je nešto što će naše ukupne odbrambene kapacitete podići na maksimalni nivo.

Što se tiče vojnog roka, postavlja se pitanje da li nam je potrebno vraćanje na služenje vojnog roka. Koncept totalne odbrane ne može da se realizuje sa osloncem samo na profesionalnu vojsku, bez rezerve to nije moguće, ali odgovor na to pitanje da li nam treba služenje vojnog roka, nalazi se upravo u strategiji odbrane.

Citiram - politika vojne neutralnosti, jačanje vojske Srbije i osposobljavanje stanovništva za odbranu su odvraćajući faktori za oružanu agresiju na Republiku Srbiju. Dakle, prvi i drugi element se uveliko realizuje sa vraćanjem na služenjem vojnog roka, biće realizovan i treći element.

Što se tiče nekih komentara da se BIA, daju sredstva predviđena budžetom da bije ljude i da hapsi. Znate, ta BIA je odigrala, kolega nemojte da dobacujete, ja ne mogu da vam ne odgovorim i da vas podsetim ako vam ne odgovorim, Nelson Mendela je rekao kada pametni ćute, budale govore i zato neću da ćutim na ta vaša dobacivanja.

Dakle, da nije te BIA, koja je noseći element u sprečavanju terorističkih aktivnosti i organizovanog kriminala, mi smo ovde imali mnogo više terorističkih akcija koje bi bile izvedene, jer BIA je dala svoj neverovatni doprinos u borbi protiv organizovanog kriminala i protiv sprečavanja terorističkih aktivnosti.

Što se tiče nekih drugih primedbi, hteo sam da kažem još jednu stvar, vezano za ustanove kulture. Zamolio bih vas, gospodine Mali, ako je moguće da nekako u budžetu za 2025. godinu, ili bar 2026. godinu, predvidite sredstva koja bi omogućila da se napravi centar kod arheološkog nalazišta kod Kladova, gde se nalazi jedini ostatak Trajanovog mesta, iz vremena Rimskog carstva. Šteta je da na tom nekom prirodnom završetku radova, turističke rute uz Dunav, gde se nalazi i Ramska i Golubačka tvrđava, gde se nalazi i Viminacijum i Lepenski vir, nemamo uređenu mogućnost da turisti dođu i to obiđu. Postoji projekat koji je napravljen i koji recimo simulira most preko Dunava, laserskim zracima, tako da bih vas zamolio da razmotrite tu mogućnost i tu bi bila korist za lokalnu zajednicu i za budžet Republike Srbije, jer ta turistička ruta je veoma posećena uz Dunav, ali je taj deo kod Kladova koji ima ogroman značaj, jedan jedini stub od tog mosta je ostao, nekako je gurnut po strani. Hvala vam.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.05.2023.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, predsednice Vlade, ministri, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, teške tragedije obično ujedine porodice, zajednice, društvo. Verujem da smo se zaista iskreno ujedinili u bolu, u saosećanju, u podršci porodicama zbog ove neviđene tragedije kada su ugašeni mladi životi, životi dece i mladih ljudi.

Nažalost, u određivanju uzroka, traženja odgovornosti, predlaganju mera da se umanje posledice, da se preduzmu preventivne mere smo podeljeni, suočeni sa neprihvatljivim pokušajima politizacije tragedije koje su se desile od strane nekih političkih aktera, pojedinaca i medija, i to nije dobro, jer umanjuje kapacitet našeg društva da se suočimo sa ovim izazovima i da unapredimo Strategiju za prevenciju i sprečavanje najtežih krivičnih dela od strane maloletnika.

Postavlja se pitanje – da li je država zatajila u ove dve tragedije? Odgovor na to pitanje može se dobiti analizom koja se nalazi u Izveštaju koji razmatramo, a on se svodi na to da li je bilo preventivnih mera u minulom periodu i šta je preduzeto odmah tokom, odnosno nakon tragedije. Iz Izveštaja, koji neću detaljno citirati, vidi se da postoji strateška procena javne bezbednosti, da se preduzimaju proaktivne mere, da su bezbednost dece, učenika i škola jedan od prioriteta u radu policije, da su intenzivirane mere od novembra 2022. godine, uveden program školski policajac, da je MUP u saradnji sa drugim ministarstvima i organizacijama civilnog društva sprovodio preventivne projekte, programe, akcije, recimo, bezbednost dece, aktivnost i matura, zatim je uvedena Nacionalna platforma za prevenciju nasilja koja uključuje decu „Čuvam te“ i mnoge druge aktivnosti.

Iz toga možemo videti da je MUP preduzimao sve ono što je mogao da uradi da bi se sprečio da se desi nešto ovako i to je dalo određene rezultate. Iz podataka koje nam je MUP dostavio u ovom Izveštaju vidi se da je broj krivičnih dela maloletnika manji za 10,9% ili za 153 krivična dela. U oblasti maloletničkog kriminala evidentirano je 1.247 krivičnih dela izvršenih od strane 1.008 maloletnih učinilaca.

Dakle, što se tiče preventivnog delovanja, država nije zatajila, ali to ne znači da delovanje države da strategija koju se ne treba da bude dopunjavana. Ona mora stalo da se dograđuje. I to je valjda i naš posao ovde kao narodnih poslanika da predložimo neke aktivnosti.

Takođe, da sistem nije zatajio vidi se po merama koje su preduzete odmah nakon ovih tragičnih događaja u cilju očuvanja javne bezbednosti i da je posebna pažnja usmerena na rano prepoznavanje mogućih rizika i pretnji, da ne citiram mere, svi dobro znamo.

Dakle, kada se pogleda šta je država radila, da država nije odmah reagovala nakon ovih tragedija, da nije donela i počela realizaciju odgovarajućih mera, moglo bi da se kaže da je sistem zatajio.

Međutim, država je pokazala da u ovako u užasnim, drastičnim, kriznim situacijama ima potreban kapacitet da preduzme mere da se podigne nivo bezbednosti, radi maksimalnog smanjivanja rizika od akata teškog nasilja.

Sada bih hteo da dam nekoliko sugestija koje bi, gospođo Brnabić, možda mogle da budu korisne u daljem radu, da bi se sprečilo da nam se ovako ponovo nešto desi, jer ugašeni su mladi životi ljudi koji su tek zakoračili jednom nogom u život i tu neviđenu tugu stvara kod svih nas i mislim da tu apsolutno nismo podeljeni, da smo potpuno iskreni kada govorimo koliko nam svima teško pada kada se ugasi toliko veliki broj života te dečice i tih mladih ljudi.

Predaja ilegalnog oružja je odličan potez Vlade, urađena je dobra kampanja od strane Vlade, ali taj proces mora biti kontinuiran kao sastavni deo procesa razoružavanja.

Drugi deo ovog procesa je, gospodine ministre Gašiću, je razbijanje ilegalnog tržišta oružja. Verujem da MUP to kontinuirano radi, ali to mora da se pojača, jer je to sprečavanje mogućnosti da se nabavi ilegalno oružje. Znate, nije samo predaja postojećeg ilegalnog oružja nešto što je razoružavanje, nego i sprečavanje mogućnosti da se nabavi ponovo i da se zatvore kanali za šverc oružja.

Kriminalne grupe, dileri droge, sve češće koriste maloletna lica da za njih obavljaju kriminalne poslove, da diluju drogu, traže od njih da se nasiljem dokazuju, da maltretiraju vršnjake, uče ih da rukuju oružjem i da ga upotrebe. I to treba da se sprečava intenzivno.

Razoružavanje kriminalnih grupa i razbijanje ilegalnog tržišta oružja je dugoročna aktivnost države i mora da bude hitna aktivnost. Mislim da bi trebalo formirati jedan poseban, najširi mogući državni tim koji bi činili nadležni državni organi, institucije, stručnjaci različitih profila, domaći i strani civilni sektor i taj tim bi, gospođo Brnabić, mogao da preraste ili u vladinu kancelariju ili u ministarstvo da bi definisao sveobuhvatan model delovanja države i društva na prevenciji maloletničkog nasilja, sprečavanja nasilja i pronalaženja identifikacije i utvrđivanja odgovarajućih sankcija.

Ostavite ministre bez portfelja, dajete da formiramo jedno ovakvo ministarstvo koje će kontinuirano da se bavi ovim problemima, da pronalazi rešenja i da ih sprovodi u delo. Roditelji moraju da snose punu odgovornost i tu se slažem sa koleginicom koja je u okviru pitanja govorila o tome, za nasilno ponašanje svoje dece ili za izvršenje nezakonitih dela od strane njihove dece.

Odgovornost roditelja najveća za nasilno i nezakonito delovanje njihove dece. Kada primete destrukciju, agresiju, nasilje kod svoje dece, i da, primećeno je da to postoji kod dece čak u vrtićima, u predškolskim ustanovama, moraju da pokušaju da to isprave kod svoje dece. Ako ne mogu sami da traže stručnu pomoć, a ne da prikrivaju težinu nasilnog ponašanja svoje dece.

Neophodno je, sa druge strane, kadrovski značajno ojačati brojčano i stručno sve timove koji prate, identifikuju rizike maloletničkog nasilja, naročito u sajber prostoru, jer sajber prostor nije više virtuelna stvarnost za mlade generacije, to postaje neposredno svakodnevno okruženje u kome se oni kreću, u kome žive i koji ih vaspitava mnogo više nekada od porodice.

Treba da se preduzmu odgovarajuće mere da se roditelji nateraju da više obrate pažnju na destruktivno ponašanje svoje dece, ako ga uoče. Neophodna je snažna kampanja, medijska kampanja da se ove stvari prikažu na način koji može da bude preventivno odgovarajući, da niko ne čini takva dela.

Mislim da moraju da se uvedu obavezne, periodične, stručne edukacije roditelja dece u osnovnim i srednjim školama, bez izuzetka, kojim bi se roditelji naučili da prepoznaju promenu u ponašanju svoje dece, koje mogu da dovedu do nasilnih radnji i kriminalnih aktivnosti.

Ministarstvo obrazovanja i Ministarstvo zdravlja smatram da treba da stručno osmisle i podele svakom roditelju u elektronskoj i štampanoj formi uputstvo kako da prepoznaju nasilne elemente u ponašanju svoje dece na koje znakove da obrate pažnju, koji ukazuje na početak ili odmaklu fazu nasilnog ponašanja dece. Uputstvo treba da sadrži predlog mera koje roditelji treba da preduzmu u takvim slučajevima, kome da se obrate za stručnu pomoć. Periodično da psiholozi obavljaju razgovore sa svim roditeljima, da vide ima li problema u porodici, imali li asocijalnog ponašanja, agresije kod njihove dece, ima li ispoljavanja ili nagoveštavanja nasilnog ponašanja, da ti razgovori budu obavezni za sve roditelje i da bez mišljenja psihologa nakon tih razgovora dete ne može da pređe u viši razred.

Porodica je kamen temeljac za borbu protiv maloletničkog nasilja i delikvencije za sprečavanje novih užasa i tragedija. Svaka nesuglasica, svađa, nasilje u porodici izaziva reakciju dece na različite načine, od povlačenja u sebe, preko depresije, do nasilja prema drugima.

Porodica nema alternativu u vaspitanju dece. Država, obrazovni sistem, razne institucije i svi drugi mogu da budu samo pomoć porodici u vaspitanju dece.

Na kraju, želeo bih da kažem nešto što me je duboko pogodilo i iritiralo. Kakva je ideologija protesta protiv nasilja? Obrazac te ideologije protesta protiv nasilja videli smo u Dnevnom listu „Danas“, Petričić, karikaturista kaže sledeće – ulazak u Predsedništvo i Skupštinu i za uši izvlačenje trenutnih stanara. Ti stanari su izabrani.

Imovinska karta

(Beograd, 14.12.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (predsednik odbora za Kosovo i Metohiju od 20.09.2012) Republika Mesečno 154000.00 RSD 01.08.2022 -
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzija) Republika Mesečno 55919.00 RSD 04.10.2022 -