Hvala, gospođo predsednice.

Na početku želim da istaknem zaista veliku važnost ove sednice i predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu, ne samo u oblasti koju pokriva ministar Stefanović, oblast MUP, nego oblast pravosuđa, uvođenjem niza novih instituta, adekvatno se reagovalo na potrebe društva i na ono što se smatra napretkom društva. U svakom slučaju, ova sednica će promeniti, kada se usvoje zakoni, nadam se u toku ove nedelje, u velikoj meri niz raznih oblasti i unaprediti funkcionisanje institucija u oblasti unutrašnjih poslova, vanrednih situacija i pravosuđa.

Što se tiče ovog zakona, koji je novi i koji je, mogu slobodno da kažem, adekvatna reakcija, adekvatan odgovor na negativna iskustva koja smo, kao država, kao društvo, imali u suočavanju sa vanrednim situacijama i katastrofama i predstavlja, mogu slobodno da kažem, jedan strateški dokument, jednu sintezu svih mogućih aspekata i rešavanja problema.

Ovde su kolege mnogo isticale preventivnost, isticale su edukaciju, a ja bih istakao nešto što se pokazalo kao slabost u prethodnom periodu, a što je na žalost dovelo do toga da se kao država, kao društvo suočimo sa katastrofalnim poplavama i srećom da su MUP, Vojska i Sektor za vanredne situacije bili dobro organizovani, uspešno smo prebrodili sve one slabosti, nedostatke i propuste, zanemarivanje naših obaveza koje smo imali u prethodnom periodu.

Ovde želim da istaknem integrisanost subjekata koji učestvuju u rešavanju pitanja smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama. Upravo u prethodnom periodu se najmanje na tome radilo. Nije se radilo na ukazivanju značaja povezivanja privrednih subjekata, lokalnih samouprava, državnih organa i građana i njihovoj potrebi zajedničkog rada radi rešavanja ovih problema. Zato moram da dam nekoliko karakteristika, to je moj utisak, pristupanja rešavanju i donošenju ovog zakona.

Prva stvar, moram da kažem da se ovom zakonu pristupilo ozbiljno. Znači, ozbiljnost u rešavanju problema. Druga je sveobuhvatnost pokrivanja pitanja koja se tiču smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama. Druga, kao pravnik moram da istaknem odličnu pravnu normativu. Tehnički je zaista dobro urađeno. Ono što se ovde često spočitava vladajućoj koaliciji, Vladi Republike Srbije, a upravo ovaj zakon pokazuje, na osnovu iskustva, volju i odlučnost da to rešava, to je pitanje decentralizacije. Upravo ovaj zakon pokazuje volju za decentralizacijom, prepuštajući i sagledavajući značaj lokalnih samouprava u borbi sa ovim problemima.

U tom smislu, kada se sva ova pitanja uzmu u obzir, kada se integrišu svi subjekti koji učestvuju u borbi sa katastrofama i upravljanju u vanrednim situacijama, zaista može u narednom periodu doći do ukupnog razvoja Republike Srbije, i to je intencija ovog amandmana koji sam podneo. Hvala.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Ovaj član zakona odnosi se na samostalne delatnosti, osiguranike samostalnih delatnosti, i upravo je to prilika da se ukaže na to koliko su pozitivni efekti svih prethodnih dosta teških i složenih fiskalnih mera urodili plodom.

Naime, o čemu se radi? Teško da bi došlo do porasta novootvorenih preduzeća ili preduzetničkih radnji u jednoj atmosferi koja je krajnje nepovoljna za investiranje i za poslovanje. Upravo činjenica o pozitivnim merama koje su donete, kažem, koje su bile teške, a koje su bile u okviru drugih ušteda u okviru javnog sektora, govori i podatak koji je dala Agencija za privredne registre. Naime, u 2017. godini u Republici Srbiji otvoreno je preko 43.000 novih preduzeća. Sama ta agencija daje podatak da je u odnosu na prethodne godine to bio najveći rast novootvorenih preduzetničkih radnji i privrednih društava. To govori o činjenici da je prethodne četiri godine, kada je u pitanju fiskalna politika, kada je u pitanju stvaranje privrednog ambijenta, učinjeno veoma mnogo, jer teško da bi se preduzetnici, teško da bi se bilo ko odlučio na takvu vrstu rizika, a da nema poverenje i dobru procenu da će ostvariti profit.

Sama činjenica da je otvoren ovoliki broj preduzetničkih radnji i preduzeća govori u prilog tome da će se kroz naplatu poreza, kroz uplatu doprinosa upravo realizovati krajnji cilj ovih fiskalnih mera, a to je stabilnost u isplati penzija i stabilnost u narednom periodu za sve penzionere. Efekat prethodnih mera koji je bio težak i koji je sproveden u celoj Evropi, ne samo u Srbiji, jeste upravo u činjenici da imamo porast novih preduzeća, porast samostalnih preduzetničkih radnji i novi zamah u razvoju naše privrede. Hvala.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Važno je ponoviti još jednom u toku ove rasprave da se u odnosu na neko prethodno vreme poslednjih godina zaista desio značajan preokret kada je u pitanju odnos države prema našoj prošlosti, prema herojskim delima, prema svemu onome što je doprinosilo borbi za slobodu i slobodarskim tradicijama Srbije.

Upravo ova rasprava prethodnih nekoliko dana pokazala je svu tu razliku i shvatanje kako Srbi i srpski narod treba da imaju prema svojoj istoriji i svojim precima. Prethodno vreme obeležio je samo zaborav, samo optuživanje i svesna podela u srpskom narodu na one Srbe koji su u Srbiji i na ostale koji su van Srbije.

Treba istaći da svaki zaborav prošlosti doprinosi tome da nemamo sopstvenu budućnost. Zaborav doprinosi rezignaciji, zaborav doprinosi defetizmu i zaborav doprinosi tome da gubimo odgovornost prema otadžbini. Ali, najvažnije doprinos koji se desio prethodnih godina jeste razvijanje svesti o celovitosti srpskog naroda. Razvijanje svesti da je svaki Srbin koji je pao za slobodu bilo da se nalazi u Srbiji, da se nalazi u Republici Srpskoj, da se nalazi u Republici Srpskoj Krajini, u Crnoj Gori, u Makedoniji srpski junak i da je za svakog Srbina gde god živeo, najmlađi heroj Republike Srpske, Spomenko Gostović, srpski junak. Da je Mojkovac zajednička herojska bitka slave i stradanja čitavog srpskog naroda. Da je obeležavanje Oluje od strane Republike Srbije i Republike Srpske primer kako i na koji način doživljavamo celovitost srpske nacije i kako nikada nećemo dozvoliti da se naši heroji gde god pali za srpsku slobodu zaborave. Hvala vam.

Prethodnih dana mnogo se raspravljalo i govorilo o tome kakvo je stanje u lokalnoj samoupravi i pokušana su različita poređenja u odnosu na prethodni period i na današnji period.

Ja se moram osvrnuti na neka pitanja koja se tiču sistemskog karaktera, obzirom da sam u jednom periodu bio dva puta na čelu tada postojećeg Odbora za lokalnu samoupravu i imao sam mogućnost da analiziram rad lokalne samouprave i sasvim sigurno sam mogao da uočim osnovne probleme koji su se ticali, mogu slobodno reći, stvaranja sistemskog haosa u institucionalnom smislu u lokalnoj samoupravi.Mnogo mojih kolega je govorilo o materijalnim zloupotrebama koje su se dešavale u lokalnoj samoupravi, ali ja samo želim da podsetim građane i narodne poslanike da se setimo kako je izgledala lokalna samouprava u tom periodu. Mnogi su zaboravili da je skoro jedna trećina opština bila u permanentnoj blokadi zbog katastrofalnog zakona o lokalnoj samoupravi, koji je predviđao neposredni izbor gradonačelnika. Permanentni sukobi između skupštine i gradonačelnika, referendum i trošenje sredstava su odlikovali jedan period funkcionisanja lokalne samouprave.

Onda je došao drugi snažni udarac, na koga je tadašnja vlast ćutala sve vreme, a to je umanjenje transfernih sredstava lokalnim samoupravama, gde je veliki deo lokalnih samouprava došao bukvalno na rub egzistencije, a da ne govorim o diskriminaciji kada je u pitanju finansiranje lokalnih samouprava, gde su pojedine lokalne samouprave favorizovane, dok su druge faktički bacane u zapećak.

Donet je Zakon o, bukvalno u sred mandata lokalne samouprave, kojim je predviđeno da mandat pripada odbornicima a ne političkim strankama, gde je stvoren potpuni haos u lokalnim samoupravama – zloupotrebe, zaduživanja, manjak investicija, odsustvo plana i razvoja je bilo karakteristika tog perioda, odsustvo zakona kojima se reguliše položaj zaposlenih u lokalnim samoupravama, položaj zaposlenih u autonomnim pokrajinama. Znači, jedan sistemski haos koji je trajao bukvalno skoro deceniju.

I nije bilo lako posle tog perioda uspostaviti kakvu-takvu stabilnost, koja se sada uočava, u donošenju zakona koji definišu položaj zaposlenih, u jasnim planovima kada su u pitanju investicije lokalnih samouprava, u stabilnosti lokalnih samouprava, koje su izuzetno važne, ne samo za funkcionisanje njihovih organa, nego za privlačenje investicija.

Oni koji govore o današnjem stanju, nemoj da porede kako su oni vršili vlast u prethodnom periodu kada su u pitanju lokalne samouprave i kakav je maćehinski odnos bio prema lokalnim samoupravama. Današnje stanje je neuporedivo bolje i naravno, trebaće mnogo više vremena da se popravi katastrofa koja je ostala iza njih. Hvala.

Moram da reagujem, obzirom da se ovde mnoge kolege ne sećaju perioda kako su izgledale lokalne samouprave od 2008. do 2012. godine. To je bila jedna katastrofa, jedna devastacija. Niko tada nije imao hrabrosti da reaguje kada su 2009. godine umanjena transferna sredstva lokalnim samoupravama.

A, onaj koji je trebao da reaguje, ko se nalazio na čelu Stalne konferencije gradova i opština, koji je morao da govori u ime lokalne samouprave, koji je morao svaki dan da poziva ministra, znate ko li je bio tada predsednik Stalne konferencije gradova i opština? Saša Paunović. Reč nije rekao, dok su ukidana transferna sredstva, dok su diskriminisane opštine kada je u pitanju dodela sredstava opštinama, kada je tadašnji ministar Mlađan Dinkić samo svojim opštinama dodeljivao sredstva, dok su crtani neki regioni, niko ne zna koja je uloga tih regiona bila i da li to uopšte danas postoji, dok su se zaduživale lokalne samouprave, svi su ćutali.

Mi sada hoćemo da govorimo kako je tad bilo sjajno vreme. Nikad gore vreme nije bilo kada su u pitanju lokalne samouprave, nikad zaduženije, nikad više zloupotreba. Imam obavezu to da kažem, jer sam tada bio na čelu Odbora za lokalnu samoupravu, govorio, obraćao se tadašnjem ministru Markoviću, predsedniku Stalne konferencije, predsedniku sadašnje opštine Paraćin. Niko reči nije rekao, osim što im je bilo bitno da su na svojim funkcijama, da se slikaju i da ništa ne rade za građane lokalnih samouprava.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Danas u Republici Srbiji građani u potpunosti ostvaruju svoje ustavno pravo na lokalnu samoupravu bez diskriminacije i bez ograničenja, kako je nekada bilo i o čemu sam nešto više govorio u prethodnoj raspravi.

Ovog puta želim da kažem jednu važnu stvar – da se strategije kao opšti dokumenti u Republici Srbiji zaista poštuju i zaista ostvaruju. Upravo donošenje ovog zakona o izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi je toga dokaz.

Strategija reforme državne uprave koja definiše potrebu racionalizacije, profesionalizacije i demokratizacije državne uprave kroz različita rešenja izmena ovog zakona je našla svoju implementaciju. I, svi koji su kritikovali predloženi zakon upravo prebegavaju ovu činjenicu da se racionalizacija vrši tako što se smanjuje broj pomoćnika opštine.

Nije stvar bila samo u tome da se smanjuje broj zaposlenih, što sve statistike govore, nego govori i o tome da se na konkretan način sprovodi racionalizacija.

Profesionalizacija kroz propisivanje jasnih uslova za načelnika opštinske uprave. Demokratizacija u nekoliko segmenata, što je vrlo važno, jer se o demokratizaciji mnogo priča, a oni koji kritikuju Vladu Srbije govore kako Srbija nije demokratsko društvo. Upravo na primeru ovog zakona se pokazuje kako se kroz niz rešenja demokratizacija ostvaruje – kroz novi položaj mesnih zajednica, kroz novu ulogu građana kada je u pitanju inicijativa, javna rasprava o aktima koje donosi lokalna samouprava i kroz obaveštavanje odbornika o aktivnostima i aktima koje donosi skupština opštine.

Ima li boljeg primera kako se na konkretan način na najnižem nivou organizovanja u jednoj državi jača demokratija i jača uloga građana u jednom društvu.

Ovo su odlična rešenja i u pravom pravcu vode izmene Zakona o lokalnoj samoupravi.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Obzirom da se u ovom zakonu radi o zaštiti korisnika finansijskih usluga, sasvim sigurno bi se trebalo osvrnuti, ako govorimo o zaštiti, koje su to pretnje za korisnike finansijskih usluga.

Juče sam govorio o visoko-tehnološkom kriminalu kao jednoj od najvažnijih i najčešćih pretnji koja utiče na pružanje finansijskih usluga i koja sve više, nažalost, u poslednje vreme dobija na zamahu.

Sam visoko-tehnološki kriminal podrazumeva, po svoj definiciji, da su i objekti sredstvo te vrste krivičnih dela, računari, računarska oprema, računarski podaci, računarske mreže i njihovi derivati. Ta vrsta, možemo tako reći, sajber kriminala u poslednje vreme poprima takve razmere da je država morala prvenstveno kroz institucije, koje je formirala od posebnih sektora u policiji, tužilaštvu do sudova, da reaguje na ovu opasnu pretnju i opasnu pojavu.

Ono na šta želim sada da se osvrnem jeste činjenica da bi se uspešno borili protiv visoko-tehnološkog kriminala kao pretnje za korisnike finansijskih usluga, potrebno je da imamo obučene i kvalitetne kadrove. Poslednje procene govore da Srbiji nedostaje oko 15 hiljada IT stručnjaka i zaista je dobar korak i odlična vest da je već 71 gimnazija izrazila želju da se formiraju posebna odeljenja koja bi se bavila pružanjem i obukom za IT stručnjake.

Želim da verujem da nove generacije IT stručnjaka neće otići samo u privatni sektor ili one delove državne administracije koji se tiču njenog razvoja, kao što su poljoprivreda, kao što je ekonomija, nego da će dobar deo tih stručnjaka otići upravo u ove institucije koje se bore protiv visoko-tehnološkog kriminala, jer je to jedna od najvažnijih potreba da bi ostali delovi našeg društveno ekonomskog sistema uspešno funkcionisali.

Zato apelujem na policiju, na pravosuđe i na tužilaštvo da pomno prati kvalitet kadrova koji izlazi sutra iz naših gimnazija i da nađu atraktivne modele kako bi ih privukli da budu deo naših institucija koje se bore protiv visoko-tehnološkog kriminala, jer je to uslov uspešnog daljeg razvoja Republike Srbije. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, poštovana guvernerko Tabaković, na neki način sa ovim vrlo važnim setom finansijskih zakona vi zaokružujete ovaj prvi uspešni mandat od šest godina na čelu NBS, upravo na kvalitetan način, predlažući izuzetno važan set ovih finansijskih zakona. Vi ste u vašoj diskusiji s pravom istakli da je jedan od najvažnijih uslova monetarne i uspešne fiskalne stabilnosti i makroekonomske stabilnosti politička stabilnost, koja je obezbeđena kroz aktivnu i kvalitetnu politiku koju je vodio predsednik Republike Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije.

Upravo ta stabilnost je omogućila rad drugih važnih institucija bez kojih, sasvim sigurno, ne bi bilo moguće povećati potražnju za uslugama koje se pružaju kroz ovaj zakon.

Ja ću ovde ukazati upravo na pravosudne institucije, koje su upravo u prethodnom periodu, pre 2012. godine, bile razlog zašto smo imali veliko nepoverenje u bankarski sistem. Urušeno pravosuđe, urušen sudski sistem i nepoverenje su doprinosili da naš bankarski sistem bude u jako teškoj situaciji.

Želim ovde da istaknem kvalitetan rad onih institucija, i u sudstvu i u policiji, koji se tiču borbe protiv visokotehnološkog kriminala. Dobar zakon koji se odnosi na organizaciju i rad državnih organa u borbi protiv visokotehnološkog kriminala, dobra organizacija u tužilaštvu, postojanje posebnog tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, posebne službe u policiji, veliki broj slučajeva koji su rešeni, povećavaju bezbednost i zaštitu korisnika ovih usluga, a time što povećavaju bezbednost i zaštitu usluga, koje građani traže, one samim time povećavaju i šire potrebu za ovim uslugama. To samo potvrđuje, što je veći broj kolega, a i vi u vašoj diskusiji, rekli da je prožimanje i saradnja svih institucija neophodno da bi se podigao kvalitet bankarskog sistema i korišćenja ovih institucija.

U svakom slučaju, važno je istaći da je ta saradnja svih državnih institucija neophodna u svakom slučaju, da doprinese i političkoj stabilnosti i garantu rada i Narodne banke. Ja verujem da će novi mandat, koji će sasvim sigurno uslediti vrlo brzo, podići na mnogo viši nivo rad Narodne banke Srbije i povećati poverenje građana u sve naše finansijske institucije. Hvala.

Gospodine ministre, važna je informacija koju ste danas podelili sa nama, da će politika vojne neutralnosti dobiti svoj zakonski okvir. Takođe je vrlo bitno da se sa promenom zakona u koju bi se ugradila vojna neutralnost, promene strateška dokumenta, prvenstveno strategija nacionalne bezbednosti i da politika vojne neutralnosti dobije i svoj oblik i u tim strateškim dokumentima. Ta strateška dokumenta koja su doneta 2009. i 2010. godine nisu dokumenta za jednu samostalnu i nezavisnu politiku.

U svakom slučaju, građani Srbije ne žele da budu članovi NATO pakta. Najveći broj građana je po tom pitanju vrlo jasno i konkretno dao odgovor, a pravu prirodu NATO pakta i njenu ulogu možda baš danas, gospodine ministre, najbolje je opisao načelnik KFOR u svojoj izjavi Salvatore Kuoči, koji je rekao da je KFOR u stvari NATO i ko napadne Kosovo kao da je napao NATO.

Suštinsko pitanje je i treba postaviti pitanje sada ljudima iz NATO pakta da li je za vas Kosovo nezavisna država? Od koga vi mislite tu teritoriju, koju ste okupirali posle bombardovanja da branite? Da li ste vi izašli iz statusa neutralnosti, gospodine Kuoči, današnjom izjavom? Da li ste vi tamo ono što je napisano u Ahtisarijevom planu, glavna i vrhovna vlast i komandanta na KiM?

Ova izjava današnja načelnika KFOR upravo pokazuje suštinu NATO bombardovanja 1999. godine i masku pod kojom se ta alijansa pojavila na Kosovu. Ne, KFOR nije KFOR, neka neutralna misija, KFOR je iz usta danas rečeno njenog komandanta, NATO pakt. Zato je potrebno da politika vojne neutralnosti bude u svim strateškim dokumentima koje Republika Srbija usvaja. Hvala.

Možemo slobodno reći da se konačno poštuje i sprovodi politika odbrane Republike Srbije koja je definisana Strategijom odbrane. Zašto ovo govorim? Zato što deo osnovne postavke koje se tiču oslanjanja i jačanja odbrambenih kapaciteta Republike Srbije i međunarodna bezbednosna saradnja u prethodnom periodu na potpuno pogrešan, možemo reći jednostran način, su obavljane.

Sada, možemo slobodno reći da se konačno uspostavlja ona ravnoteža koja je neophodna za politiku vojne neutralnosti koja je u temelju politike odbrane. Prethodna politika je bila krajnje jednostrana. Isključivo oslanjanje, kada je u pitanju međunarodna bezbednosna saradnja na zapadne vojne saveze, odsustvo bilo kakve politike naoružanja, čak šta-više, više puta se ovde u diskusiji govorilo o uništavanju naoružanja, a opet na zahtev svih tih vojnih saveza. Sada je dramatično promenjena, zato što je uspostavljen pravi balans i prava politika vojne neutralnosti. Počela je saradnja, pored neophodne saradnje i kada su u pitanju obuka i vežbe sa zapadno-vojnim savezima, i sa istočnim vojnim savezima, što je dovelo do toga da se počne sprovoditi politika naoružanja tj. jačanja naših bezbednosnih kapaciteta, kao elementa politike odbrane, a sa druge strane počelo se još više razvijati i jačati obuka naših pripadnika oružanih snaga.

Tako da kažemo da pored jednostrane, lažne politike vojne neutralnosti u prethodnom periodu, ova prava politika vojne neutralnosti, politika državotvornosti koja je bila jedino moguća kada je ojačana država i kada se vratilo poverenje u državu, daje konkretne rezultate u jačanju naše Vojske i u jačanju naše države.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, gospodo oficiri, nikada nije bilo jednostavno i lako voditi samostalnu i nezavisnu državnu politiku. Uvek je to bio politički put kojim se teže ide i u ovom vremenu i na položajima i na mestu na kom se nalazi Republika Srbija sasvim sigurno vojna neutralnost predstavlja jedan od stubova i osnova samostalne i nezavisne državne politike. Mogu da kažem, pošto sam u više saziva bio narodni poslanik, da poredeći neko prethodno vreme, kada je u pitanju bila politika vojne neutralnosti, za razliku od tadašnje politike lažne vojne neutralnosti, sada se vodi istinska politika koja želi da ima slobodnu, jaku, uspešnu i moćnu Vojsku Srbije.

U prethodnim periodima imali smo priliku, danas je to više kolega isticalo, od uništavanja naoružanja, do obesmišljavanja bilo kakve druge politike, osim puzajućeg prisupanja NATO paktu, danas obnavljamo naše naoružanje, ali ono što je najvažnije pristupamo reviziji strateških dokumenata. Nemam mnogo vremena, ali želim da ukažem na nekoliko stvari kojima moramo posebno obratiti pažnju, jedna se odnosi na činjenicu da po strategiji odbrane Srbija ima totalnu odbranu. To znači da rezerva mora biti na prvom mestu i sa druge strane jače i aktivnije angažovanje svih subjekata odbrane.

Mi smo ovde imali jednom priliku da raspravljamo o izveštaju o stanju priprema odbrane, bolje da ne komentarišem šta smo tada zatekli. Mislim da je jedan od načina odvraćanja, ne samo naoružavanje, nego poruka svima onima koji žele da izvrše agresiju prema Republici Srbiji, motivisano stanovništvo, povezanost svih subjekata odbrane i sasvim sigurno činjenica da Srbija želi da vodi samostalnu i nezavisnu politiku. U tom smislu ovo je prava politika vojne neutralnosti.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, novi zakoni se donose da bi se popravilo zatečeno stanje i da bi se unapredio život građana i zaista je potpuno nejasno zašto ovde danima slušamo zašto poslanici naše poslaničke grupe iznose sve ono što je bilo loše u pojedinim oblastima javnih politika koje su vođene u prethodnom periodu. Pa to je jedna svojevrsna evaluacija lošeg stanja koje je nasleđeno i koje mora da se menja i novim zakonom i novim javnim politikama.

Jedna od najvažnijih stvari koja sasvim sigurno daje doprinos usvajanjem ovog zakona jeste ne samo definisanje kako se donose javne politike, ne samo evaluacija, ni politika, nego koordinacija javnih politika. Samo koordinacija javnih politika na nivou države moći će da obezbedi jaku, stabilnu i efikasnu državu koja će na najbolji način štititi državne i nacionalne interese.

Na žalost, u prethodnom periodu ne da nismo bili svedoci toga, nego smo imali sasvim suprotno, razgradnju države i primere kako smo se brukali pred svetom i kako se u okviru jedne iste vlade vodila različita i katastrofalna nacionalna politika.

Ovih dana se mnogo govorilo o Kosovu. Navešću jedan primer koji bukvalno govori koliko je ovaj zakon bitan, a kako je u prethodnom periodu rađeno tako da smo se pred licem sveta brukali, jer smo u okviru jedne iste vlade imali dve različite politike. Ministar spoljnih poslova u to vreme Vuk Jeremić podneo je jednu rezoluciju UN za koju je u okviru UN, po tadašnjim saznanjima, obezbeđena podrška, da bi pre glasanja predsednik Republike jedne te iste vlade naložio da se ta rezolucija povuče kako bi se izmestilo odlučivanje o Kosovu iz UN u EU, a čijih katastrofalnih posledica smo i danas svesni.

Šta smo mi mogli očekivati kada u okviru jedne vlade imamo dve različite javne politike, nekordinisanu politiku i imamo bruku pred međunarodnom javnošću? Upravo oni koji su želeli da imamo podeljenu, slabu vladu, danas nam govore kako je jaka vlast i kako je jaka vlada nešto nedemokratsko i kako imati jaku vladu u Srbiji nije demokratija, a uživali su i vodili su politiku protiv interesa Srbije kada smo imali slabu vladu, kada smo imali podeljenu vladu i tada im je takva vlada najviše odgovarala.

Ovaj zakon omogućuje koordinaciju javnih politika, jaku državnu politiku, stabilnu vladu, efikasnu vladu i sasvim sigurno politiku koja će čuvati državne i nacionalne interese i voditi nezavisnu, suverenu i samostalnu politiku. Takva politika se danas u Srbiji vodi, a ovaj zakon će u narednom periodu još više da je unapredi.

Hvala.

Sasvim je sigurno da je zatečeno stanje koje je naša vlast nasledila posle DS, kada je u pitanju pravosuđe, sigurno zahtevalo jasno i konkretno planiranje kako bi se katastrofalna reforma pravosuđa sprovedena za vreme Vlade Mirka Cvetkovića u potpunosti sanirala. Posle činjenice da je pravosuđe urušeno, da su ukinuti sudovi, da su otpuštene sudije, da je obezvređen rad sudova, usledio je period konsolidacije u pravosuđu. Doneta je Nacionalna strategija reforme pravosuđa, donete su konkretne mere i konkretni zakoni kojima se uspostavlja javnobeležnički sistem, donet je novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju kojim je rešeno preko hiljadu predmeta za samo godinu dana, što prethodna vlast niti je želela, niti je znala, donet je niz novih zakona koji se odnose na medijaciju, koji se odnose na parnični postupak.

U svakom slučaju, posle katastrofe koju je ostavila DS u oblasti pravosuđa, jasno i konkretno planiranje i efikasno sprovođenje zakona od strane naše Vlade doprinosi jačanju nezavisnosti pravosuđa, doprinosi poboljšanju ugleda sudija i doprinosi u svakom slučaju vladavini prava, što u narednom periodu može doprineti novom prilivu stranih investicija i sasvim sigurno boljem životu građana i doprineti jačanju pravde u našem društvu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dosta se ovih dana raspravljalo o tome da li nam je uopšte potreban zakon o planskom sistemu Republike Srbije, da li nam je uopšte potrebno planiranje u državi.

Ja želim da kažem da se upravo ovakvim jednim zakonom pokazuje koliko se ozbiljno promišlja o državi i koliko se konačno posle jednog perioda kada je država potpuno urušena, kada su sve njene institucije bile obezvređene, potcenjene, ponižene, počinje ozbiljno razmišljati i planirati.

Ne govorim ovo slučajno i ne bez konkretnih primera u prethodnom periodu kada se pokazivalo kako je država funkcionisala i kako su se donosila planska dokumenta i zakoni i odluke, mogu da kažem, potpuno razroko u toj Vladi.

Uzmite primer Vlade iz 2008. do 2012. godine koja je kao jedan od svojih glavnih ciljeva proglasila decentralizaciju. Tada se mnogo govorilo o decentralizaciji i to je tipičan primer zašto nam je potreban jedan ovakav zakon o planskom sistemu. Tadašnji ministar Mlađan Dinkić je govorio kako nam je potrebna decentralizacija, a u isto vreme su donošene odluke kojima su se umanjivala sredstva lokalnim samoupravama. Kada se govorilo o regionalnom razvoju, u isto vreme se donosio zakon o ukidanju sudova u pojedinim opštinama i na taj način su i sami investitori bežali iz tih opština.

Prosto bio je jedan potpuni haos u Vladi, nikakve koordinacije, planiranja i zato smo došli u situaciju da su institucije urušene, da se država zadužila, da se izvršila reforma pravosuđa koja je potpuna obezvredila pravosudni sistem, da je država postala plen i da su se zapošljavali isključivo po partijskom principu i da je na svaki mogući način država bila na kolenima.

Ovaj zakon donosi koordinaciju planiranja. Ovaj zakon pokazuje da je država jedan jedinstveni sistem i da sve javne politike moraju biti usklađene i samo tako država može biti jaka i samo tako možemo krenuti u novi ekonomski razvoj i privlačenju novih investicija. Hvala.